Opažanje – oseti i opažaji

- Šta su osećaji i opažaji?

 Opažanje je psihički proces koji omogućuje spoznaju kako izgleda svet oko nas i šta se u njemu događa.
 Kao rezultat opažanja nastaju oseti i opažaji.
 Oseti ili osećaji su najprostije čulne informacije koje odražavaju samo jednu karakteristiku predmeta, npr. boju, ukus, zvuk,
temperaturu itd.
 Opažaji se sastoje od više oseta i odražavaju sliku predmeta u celini.
- Kako čula funkcionišu i stvaraju osete?
 U užem smislu čulo označava samo receptore (prijemnike, senzore).
 Osim čula vida, sluha, ukusa, mirisa i dodira postoji još mnogo drugih receptora.
 Uloga čula je da registruju promene u spoljnom svetu i u samom organizmu.
 Svet koji nas okružuje čine raznovrsne hemijske i fizičke energije, a one koja ljudska čula mogu resitrovati se nazivaju draži ili
stimulansi.
 Svako čulo je osetljivo isključivo na određenu vrstu draži. Npr. čulo vida nadražuju svetlosni ili elektromagnetni talasi, čulo sluha
vibracije itd.
 U svetu oko nas postoje energije koje ne registrujemo jer nemamo čula za njih – neadekvatne draži (radioaktivna energija, magnetne
sile, elektricitet).
 Ljudi i životinje drugačije doživljavaju svet zato što su im čula različito građena i nejednako osetljiva.
- Odnos draži i oseta
 Procesi kojima čula zajedno sa nervnim sistemom pretvaraju draži u osete nazivaju se senzorni procesi.
 Za njih važi pravilo da jedna ista draž uvek izaziva jedan isti oset.
 Draž i oset se potpuno razlikuju! Psihološka disciplina koja proučava odnos između draži i oseta zove se psihofizika.
- Kako vidimo boje i čujemo zvukove?
 Naše oči registruju mali raspon svetlosnih talasa (između 400 i 750 nm). Koju boju ćemo videti zavisi od svetlosnih talasa koji se
odbije od predmeta i stigne do očiju.
 Ljudi čuju zvukove čija se frekvencija kreće u rasponu od oko 20Hz do 20.000Hz. Psi, delfini...čuju zvuke iznad 20.000Hz.
- Daltonizam
 Kada u oku nedostaje neka vrsta receptora ili kada oni ne funkcionišu normalno, javlja se slepilo za boje koje može biti potpuno ili
delimično.
- Merenje osetljivosti čula
 Donji ili apsolutni prag je najmanji intenzitet draži koji ljudska čula registruju.
 Čulna osetljivost nije ista kod svih ljudi jer zavisi i od bioloških i od psiholoških (motivacija, očekivanje, iskustvo) faktora.
 Priroda je, tkđ., podesila da čula reaguju samo na promene intenziteta draži. Ta pojava se zove adaptacija čula.
Kako nastaju opažaji
 Opažanje (percepcija) je proces organizovanja oseta u smisaone celine ili opažaje.
 Proces opažanja ima dve faze:
1. Mozak organizuje osete u celine
2. Mozak pridaje značenje (smisao) osetima
 Prvi psiholozi koji su uočili pravilnosti u procesu opažanja su pripadali geštalt pravcu (nem. gestalt – celina, forma).
 Principi perspektivne organizacije:
1. Princip figure i pozadine – kada nešto opažamo, mozak automatski deli opažajno polje na figuru i pozadinu
2. Princip zatvaranja – mozak ima tendenciju da poveže elemente (draži) koji realno nisu povezani.
3. Princip blizine- koristi blizak raspored elemenata da bi se stvorila grupna asocijacija između tih objekata.
4. Princip sličnosti – slične draži često opažamo kao celinu
5. Princip kontinuiteta ili zajedničke sudbine – skloni smo da draži koje se kreću ili menjaju u istom pravcu ili po istom obrascu vidimo
kao celinu.
- Uticaj subjektivnih činilaca na tumačenje opažaja
 Na opažanje, osim objektivnih faktora, utiču i subjektivni faktori (iskustvo. Želje, očekivanja, emocije, uverenja, osobine ličnosti...).
 Na opažanje veoma utiču i osobine ličnosti kao što su hrabrost, plašljivost, poštenje, inteligencija...
- Kako iskustvo utiče na opažanje?
 Sve što opažamo tumačimo u skladu sa iskustvom i znanjem koje smo stekli učenjem.
 Učenje i iskustvo su neophodni za tumačenje vizuelnih opažaja, ali i opažaja svih drugih čulnih modaliteta.