UNIVERZITET U NIU

Fakzltet zatite na radu

Predmet: Tehniki materijali

Seminarski rad

Tema: Preradljivost polimera

Mentor: dr Dragan Miti

Student: Dragan Mili 09122

Ni, 2011

Sardaj:

Uvod............................................................................................................... 3 1. Metode prerade........................................................................................ 4 1.1. Praoblikovanje................................................................................ 4 1.2. Preoblikovanje................................................................................ 4 2. Osnovni postupci..................................................................................... 6 2.1. Ekstruzija........................................................................................ 6 2.2. Valjanje........................................................................................... 7 2.3. Presovanje....................................................................................... 8 3. Preradljivost............................................................................................ 10 3.1. Submolekulska struktura................................................................ 10 3.2. Molekulska struktura...................................................................... 11 3.3. Nadmolekulska struktura................................................................ 12 4. Kriterijumi preradljivosti......................................................................... 13 Zakljuak........................................................................................................ 15 Literatura........................................................................................................ 16

Uvod
Pod preradom polimera podrazumeva se ininjerska specijalnost koja se bavi postupcima koji se izvode na polimernim materijalima ili sirovinama za polimerna meterijale da bi se preveli u neposredno upotrebljive proizvode. Drugim reima, ona se bavi prevoenjem polimernih materijala u gotove proizvode. Po svojstvima koje mogu imati, mogunostima prerade i upotrebe, polimerni materijali pokazuju raznovrsnost koju verovatno nema nijedan drugi materijal. Mogunost iskorienja ovih potenscijala (posebno prerade) jo su daleko od toga da budu iscrpljene. Prerada polimera u osnovi relativno je brza i laka, prema dosadanjim standardima. Nagli razvoj industrije polimera u ovom veku duguje toj injenici koliko i bogatstvu njihovih svojstava. Pri ovakvom uoptavanju ne sme se gubiti iz vida da pod preradom polimera podrazumevamo savremene industrijske postupke prerade sintetikih polimera, mada je prerada prirodnih polimera, odnosno dobijanja proizvoda iz materijala kao to su drvo, vuna, svila i td. mnogo starija od njihovog poznavanja sa aspekta hemije i fizike. Mogunosti prerade ovih materijala sloene grae nisu dovoljno sagledane. Pod osnovnim postupcima za preradu (ovako shvaenu) podrazumevaju se: valjanje, kalandrovanje, ekstruzija, presovanje, livenje, termooblikovanje, duvanje polimernih materijala, inekciono presovanje i slino.

1. Metode prerade
3

Osnovu prerade polimernih materijala ine postupci oblikovanja. Mogu se podeliti na postupke davanja oblika i promene oblika. Na primer ekstruzija kojom se iz materijala koji je bezoblina masa ili prah, dalje dobija eljeni profil eljenih dimenzija, pripadao bi prvoj grupi, a toplo oblikovanje kojim se ve dobijeni list od polimetnih materijala zagreva i mehanikim ili pneumatskim dejstvom pritiska uz kalup da bi dobio eljene konture, a zatim hladi da bi ih zadrao, pripadao bi drugoj grupi. Pojedini autori razvili su detaljniju sistematizaciju u okviru svake od ovih grupa, ali ove sistematizacije jo nisu usaglaene i opte prihvaene i formalno gledano razlikuju se od autora do autora.

Tako, na primer, Kojfer (H. Kufer) deli metopde prerade na dve grupe: praoblikovanje i preoblikovanje.

1.1.

Praoblikovanje

1. Praoblikovanje uz hemijsku izgradnju materijala, npr., livenje pri kome se meaju

polioli i izocijanati pri dobijanju poliuretantskih proizvoda eljenog oblika. Sinteza polimera, dobijanje materijala i njihova prerada u eljeni proizvod ovde su objedinjeni u jedinstvenu celinu.

2. Praoblikovanje uz istovremeno stvaranje materijala (ali bez hemijskih reakcija) npr. proizvodnja vlakna izvlaenjem iz rastvora (kao acetatna svila), filmova, kao celofan, povrinska zatita nanoenjem boje ili laka, spadaju u ovu grupu.

3. Praoblikovanje rastopa to su u osnovi postupci pri kojima se polimerna sirovina

pretvara u poluproizvod ili gotov proizvod. To su postupci ekstruzije, presovanja, inekcionog presovanja, kalandrovanje, livenja i slino, kojim se proizvode ploe, cevi, creva, profili i td. Oni ine jezgro, odnosno najvanije postupke u savremenoj industriji prerade polimera. U osnovi, pri ovakvim postupcima, polimerni materijal trpi fizike promene da bi dobio eljeni poblik, ali esto se iz vie komponenata (od kojih je barem jedna polimerna) proizvodi materijal eljenog sastava bilo fizikim
4

meanjem ili hemijskim modifikovanjem, na primer (kod elastomera umreavanjem kauukovih lanaca po celoj zapremini proizvoda u kalupu).

1.2.

Preoblikovanje

Po istom autoru, druga grupa metoda, tj. preoblikovanje, takoe se moe podeliti u tri podgrupe: 1. Preoblikovanje termoplastinih (plastomernih) proizvoda (znai kad materijal ve ima odreeni oblik). Ova grupa dalje se deli na preoblikovanje alatima proputanjem kroz otvore ili zatvaranjem kalupa na toplo kao i hladno oblikovanje duvanjem i oblikovanje istezanjem. 2. Obrada materijala odvajanjem estica (npr. seenje, buenje, povrinska obrada i slino). 3. Postupci povezivanja, odnosno spajanja: lepljenje, zavarivanje i spajanje po obliku (npr. kada navojnica jednog dela ulazi u leb drugog).

2. Osnovni postupci

U preradi polimera koriste se tri osnovna naina delovanja na materijal: Obraivanje materijala pritiskanjem pri proputanju kroz zazor izmeu valjaka, kao to je prerada kauuka na dvovaljku; Istiskivanje mareijala dovedenog u odgovarajue stanje kroz profilisane otvore, npr., pri ekstruziji; Ustiskivanje materijala u kalupe, npr. presovanje ili livenje.

2.1.

Ekstruzija

Ekstruzija je postigla najveu primenu. Oko 60% svetske proizvodnje plastike oblikuje se ili delom obrauje ekstruzijom. Ekstruzija je postupak kojim se polimerni materijali kontinualno oblikuju u cevi, creva, ipke, lisotve, filmove, kablove i razne profile. Ekstruder radi na principu Arhimedovog zavrtnja, odnosno takozvanog beskonanog zavrtnja ili pua (ili kombinacije pueva) koji je smeten u komori ekstrudera. U komoru se materijal obino dodaje u vidu granula ili trake, zatim se zahvata puem koji se obre oko svoje ose i potiskuje prema drugom otvoru na glavi ekstrudera. Pri ovom potiskivanju materijal se komprimuje, zagreva i postaje u toj meri plastian da moe kontinualno da se istiskuje kroz kalibracioni otvor u vidu beskonanog lista, profila i slino. Kontinualno je i ovde kljuna re poto se navedeni proizvodi mogu dobiti i drugim tehnikama, ali ograniene duine. Pored osnovne operacije, ekstruzija zahteva i razne dodatne operacije, kao to je namotavanje, seenje i td. Ekstruzija se dalje moe kombinovati sa duvanjem, livenjem, presovanjem i drugim postupcima. Pored toga ekstruzija je jedan od postupaka sa najveom brzinom obrade materijala. Neki veliki ekstruderi obrade oko 1000kg/h. U tom smislu ekstruzija spada u postupke koji pruaju najire mogunosti za preradu materijala.
6

Pri ovom postupku dolazi do zagrevanja, komprimovanja materijala, homogenizovanja, meanja, potiskuvanja i oblikovanja (pri prolazu kroz profiliui otvor). Tako se ekstruder koristi kao mea i kao pumpa u kombinaciji sa alatom za oblikovanje. Put koji materijal proe od ulaza u ekstruder do konanog oblikovanja moe se podeliti u nekoliko zona (zavisno od konstrukcije maine i fizikog stanja materijala): - zona punjenja; - zona komprimovanja; - zona istiskivanja Regulisanjem reima rada ekstrudera, kao i hlaenja i zagrevanja, polazi se od odgovarajuih karakteristika ovih zona odnosno eljenih paramatara procesa obrade. Uz to ekstruder prua velike mogunosti automatskog voenja, odnosno samoregulisanja ovih parametara pomou mikroprocesora. Oblikovanje polimera u pogodnom stanju istiskivanjem kroz kalibriui otvor mogue je izvesti i bez pua (potiskivanje pomou klipa), tako da postoje i ekstruderi bez pua, kao i ekstruderi sa kombinacijom pueva, za sloene tokove materijala. Osnovini delovi ekstrudera sa jednim puem su: 1. levak za punjenje u koji se stavlja materijal za obradu 2. telo ekstrudera debelih zidova kako bi mogao da izdri pritisak komprimovanog materijala od preko 100MPa. U njemu se nalazi komora u kojoj se obre pu (duina i prenik komore za pojedine materijale razlikuju se). Na telu su smeteni kanali i ureaji za grejanje i hlaenje, kao i merna mesta kontrolu temperature i pritiska. 3. Pu, koji plastifikuje, zagreva i transportuje polimer do izlaznog otvora. Temperatura pua takoe moe da se regulie provoenjem fluida kroz njegovu unutranjost. Postoje puevi sa raznim tipovima navoja, raznim presecima stablai odnosom duine i preseka, to je podeeno prema odreenim materijalima za obradu. 4. Motor i sistem prenostnika za postizanje eljenog obrtaja pua. 5. Razne mree, sita, perforirane ploe, za filtrovanje rastopa polimera pri izlazu i stvaranje povratnog otpora. 6. Kalibriui otvor (dizne) koji odreuje oblik ekstrudata. Njegov oblik je podeen tako da pri relaksaciji materijala na izlazu pri normalnom pritisku on upravo dobije eljeni oblik proizvoda. 7. Termoparovi, merai pritiska i drugi dodaci za kontrolu i regulisanje procesa.

2.2.

Valjanje
7

Valjanje je najstariji postupak industrijske prerade polimera koji je prvo upotrebljen za obradu kauuka, a i danas se iroko koristi u gumarskoj industriji. Zahvatanjem polimera pomou dva paralelna, blisko postavljena horizontalna valjka, materijal biva uvuen u zazor izmedju njih i tu izloen velikim pritiscima, smicanjima i istezanju. Usled unutranjeg trenja, pod dejstvom ovih mehanikih optereenja, materijal se zagreva, postaje plastian i pogodan za dalju obradu. U njega se tada umeavaju razni dodaci uz viekratno proputanje kroz zazor, pri emu se on u vidu lista lepi za (sporiji) valjak. Tako se na valjcima izvodi plastifikovanje, meanje i oblikovanje polimernih materijal u list, uglavnom kauukovih smea. Ovako dobijeni list grubog je izgleda i za preciznije oblikovanje potreban je vei broj valjaka sa posebno kalibrisanim zazorima i odreenim temperaturnim reimom (zagrevanja, pa hlaenja). Ovaj postupak naziva se kalandrovanjem. Neke materijale je teko, praktino nemogue obraditi na valjcima (dolazi do mrvljenja i spadanja sa valjaka), mada se rad valjaka moe optimizovati menjanjem irine zazora,odnosno broj obrtaja, kao i temperature zidova maine.

2.3.

Presovanje

Presovanje je utiskivanje odreene koliine polimernog materijala u kalup, gde se u jednu polovinu stavlja materijal, iji se oblik formira pod dejstvom sile pri zatvaranju druge polovine kalupa. Zatvaranje kalupa pomou hidrauline prese izaziva tesan dodir polimernog punjenja i kalupne upljine, kao i stiskanje materijala, tako da on tee i popunjava preostalu upljinu. Postupak se koristi za termoplastine i termoreaktivne polimere, ali se kod termoumreavanja kontrolie zagrevanje kalupa sve dok se u njemu polimer ne umrei. Ovaj postupak je jednostavan, malo materijala se rasipa, punioci ostaju neoteeni. Meutim, postupak je spor i ima geometrijskih ogranienja. Utiskivanje materijala u kalupe pored presovanja ima jo niz varijanata. One se mogu podeliti grupe, zavisno od toga da li je izvreno predhodno blikovanje materijala. Livenje je, na primer, postupak kojim se pod dejstvom gravitacione sile rastop utiskuje u kalup i spada u prvu grupu. Tu pripada i rotaciono kalupovanje ili roto-formiranje. To je postupak u kojem se zagrejani polimerni prah u kalupu koji rotira pod dejstvom centrifugalne sile stapa i oblikuje na zidovima kalupa. Jedna od modifikacija presovanja je takozvano prenosno presovanje. Polimerno punjenje se pri ovom postupku prevodi u rastop u pretkomori, koja ini deo zagrejanog kalupa; prtiskom pri zatvaranju kalupa u skim kanalom punjenje se uvodi u komoru za oblikovanje. Zatvaranjem pretkomore kalupa rastop se utiskuje i popunjava komornu upljinu. Sa aspekta preradljivosti, postupka presovanja i prenosnog presovanja prednosti su: pri presovanju polimer tee na kratkim rastojanjima, to smanjuje stvaranje unutranjih napona. Polimer struji kroz uske (ulivne) otvore, to moe da izazove razne vidove anizotropije u materijalu. Projektovanje kalupa je relativno
8

jednostavno. Nedostatak je i potreba da se temperatura kalupa odrava relativno nisko, tako da se pri reakcionoj preradi vreme produava. U postupke preoblikovanja polimera spada termooblikovanj. Pri termooblikovanju koristi se materijal koji ve ima oblik lista. List se zagreva do temperature iznad Tm ili Tg i pod dejstvom vakuuma (vakuum - formiranje), pritiska gasa (pneumno - formiranje) ili pritiska alata (npr. tampanje) nalee na zidove kalupa i na taj nain oblikuje. Prednosti ove grupe postupka su: mogunosti oblikovanja velikih komada jednostavnim alatom, laka izrada prototipova proizvoda, lako oblikovanje tankozidnih proizvoda, pri preradi u odreene svrhe, npr. za pakovanje. Nedostaci su: loa raspodela materijala (debljina zidova esto varira i teko se kontrolie), potrebna je znatna dorada i ima dosta otpadnog materijala; polimere treba dva puta zagrevati; geometrijska ogranienja; razlika pritiska je mala, tako da se teko dobijaju precizni oblici; problem moe da bude i velika molarna masa, koja je neophodna da bi list pri zagrevanju ostao stabilan; takoe se zahteva znatna entropijska elastinost materijala. Ideja oblikovanja pod dejstvom gasa koji pritiska materijal na zidove kalupa dalje je razvijena postupku oblikovanja duvanjem u kalupima. On se koristi za izradu upljih proizvoda, i to veliki broj komada uz relativno male trokove. U raznim varijantama postupka postie se vea ili manja orijentacija makromolekula u zidovima proizvoda, to moe da da veliki sjaj, pobolja vrstou, krutost, otpornost na razlike pritiska i propustljivost. Duvanje filma je postupak u kojem se materijal obrauje sukcesivno, duvanjem gasa pa dejstvom. Polimer se u ovom postupku obrauje prvo ekstruzijom i u obliku creva istiskuje uvis iz alata (glave) za oblikovanje, zatimga prihvataju transporteri i alat; vazduh koji se uduvava u unutranjost creva stvara nadpritisak i iri crevo u mehuru; na vrhu alat spaja vrhove mehura u jedinstven tanak film. Vazduh tako pomae istezanje zidova mehura i orijentie lance u zidovima. Usled ovog istezanja i ovravanja polimerni film dobija odreenu strukutru orijentaciju. Pri proizvodnji filmova osnovni problemi su zahtevi za malom debljinom, za uniformnou debljine i orijentacijom lanaca koja poveava vrstou, savitljivost, i mogunost skupljanja. Problemi pri stvaranju mehura su faktori od posebnog znaaja. Mehuri se stabilizuju pri istezanju, na ta utie elongaciona viskoznost i reim kristalisanja. Bitno je da pri istezanju dolazi do uvrivanja, a ne do deformisanja toka mlaza rastopa, kao i do elastinog odgovora pri hlaenju rastopa. I samo kristalisanje indukovano je istezanjem i dolazi do zateznog uvrivanja, ali brzina kristalisanja ne treba da bude tako velika da oteava paralelnu orijentaciju u materijalu. Polimeri u razliitoj meri zadovoljavaju ove uslove preradljivosti (npr., acetali i najloni tee se prerauju na ovaj nain). Posebno znaajan postupak je i injekciono presovanje polimera. To je sada jedan od glavnih postupaka za izradu komadnih proizvoda u velikim koliinama. Inekciono presovanje (brizganje) sastoji se u zagrevanju polimernog materijala u komori maine (koja odgovara ekstruderu sa puem), do stanja rastopa, a zatim ubrizgavanje (injektiranje) u kalup. Termoplasti se ubrizgavaju u relativno hladne kalupe, gde dolazi do otvrdnjavanja materijala, ime se zadrava oblik. Kod termoumreavajuih materijala kalup se zagreva. Kod termoplasta ne dolazi do hemijskih promena
9

materijala, pa se postupak moe ponavljati sa istim materijalom, to smanjuje otpad materijala pri oblikovanju. Prednosti injekcionog presovanja su velika brzina proizvodnje, mogunost dobijanja u jednom potezu gotovih proizvoda u velikom broju. Tri su osnovne promenljive za ocenu prerade, izbor materijala, izbor tipa maine i paramatra procesa: vreme, pritisak i temperatura. Mogunosti optimizovanja u odnosu na ove promenljive su iroke. Nedostaci se mogu javiti u vidu tragova pri rastvaranju kalupa, uleganja praine, upljina, pojave neeljene orijentacija i skupljanja materijala i slino

3. Preradljivost

Jedan od najvanijih problema u industriji polimera jeste ponaanje polimernog materijala u toku prerade. U amerikim standardima preradljivost je definisana kao relativna lakoa u korienju polimernim materijalom u mainama za preradu. Kreig definie preradljivost kao sposobnost materijala da zadovolji uslove prerade (npr. temperratura, pritisak pri valjanju i slino), a da pritom zadri traeni nivo kvaliteta. Neki autori istiu da preradljivost nije jedno svojstvo, ve skup svojstava. Tako se moe govoriti o preradljivosti nekog polimera pri ekstruziji, pri valjanju i td. Oevidno je, meutim, da se pri istim postupcima i uslovima razliiti polimeri razliito ponaaju, odnosno da preradljivost zavisi od prirode, tj. strukture polimera. Tako se strukturiranje i preradljivost mogu shvatiti kao dva ininjerska aspekta istih fenomena. Dok delujui na materijal pri strukturiranju teimo da promenimo njegovu strukturu, da ostvarimo eljena svojstva, tako pri postojeoj strukturi materijala on pokazuje odreena svojstva, koja nam omoguavaju (ili oteavaju) preradu nekim postupkom.

3.1.

Submolekulska struktura

Atomska graa materijala od znaaja je za preradljivost u smislu hemijske stabilnosti materijala, mogunosti reakcije u toku prerade, bilo da se radi o daljem polimerizovanju, umreavanju ili degradaciji u smislu termike stabilnosti veza. Ugljenik je najvaniji element grae polimernih molekula: C-C veza je neutralna, vrlo stabilna, za ta su primeri dijamant i grafit. Energija ove veze sasvim zadovoljava prosene uslove prerade polimera i obino ima mehaniku, termilku, i ultraljubiastu stabilnost. Ako, ipak, dolazi do nestabilnog ponaanja, uzrok su najee sloene strukture usled substiturisanja sa C atomima, to najee rezultuje u degradaciji (depolimerizacija) lanaca, na ta treba obratiti panju pri preradi. Dvostruke veze C=C su vrlo reakticne prema kiseoniku, ozonu, halogenima i halogenovodonicima, to je posebno vano kod
10

gume. Kada je C=C veza u alfa poloaju, na kraju molekula, ona obino polimerizuje (preko radikala ili jonski), to je posebno vano pri postupcima sa livenjem monomera (npr. metilmetakrilata, dijalilftalata i td.) pri proizvodnji soiva i slino . I pored male polarnosti C-H veza omoguava supstituciju i doprinosi jaanju povrinskog napona; to u preradi iziskuje manje kvaenje i promenu athezije. U alkilnim grupama, alkilni vodonik u alfa poloaju prema C=C vezi vrlo je reaktivan na slobodne radikale i kiseonik, a koristi se pri vulkanizaciji kauuka i umreavanju suivih ulja. Pored hemijskog sastava, za preradu polimernih materijala od velikog znaaja su i dodaci kao to su plastifikatori i stabilizatori. Plastifikatori (bilo da su niskomolekulske tenosti ili polimeri manje molarne mase od osnovnog polimera u materijalu), ire efektivnu raspodelu molarnih masa. Stabilizatori tite materijal u toku prerade od kiseonika, toplote ili zraenja, ali mogu da izazovu probleme u toku toksinosti. Punioci i ojaala mogu da izazovu ozbiljne probleme pri preradi svojim interakcijama, kao to je zagrevanje materijala, abrazija maina i td.

3.2.

Molekulska struktura

Na nivou molekulske strukture polimera, za preradljivost je od posebnog znaaja duina lanaca, odnosno molarna masa i njena raspodela, razgranatost i savitljivost lanca. U najoptijem sluaju, za preradljivost je poeljna to manja molekulska masa, dok je za svojstva proizvoda poeljna to vea. Tako je molekulska masa polimera esto kompromis izmeu ovih dveju tenji. Za preradu najveeg broja termoplastinih poslimera u plastici i sintetskim vlaknima koriste se bre i jeftinije metode praoblikovanja rastopa. Za njih je najvaniji uslov mala viskoznost rastopa. Na primer, niskomolekularni popietilen poeljan je za velike brzine izvlaenja pri ekstruzionom oblaganju papira i injekcionom presovanju, a niskomolekularni PVC za brzo kalandrovanje filmova ili listova, ekstruziju ili presovanje cevi, boca, gramofonskih ploa i td. Meutim, u mnogim sluajuma ovi odnosi nisu tako jednostavni. Pri injekcionom presovanju, polimer iji je rastop suvie teljiv moe u znatnoj meri da istee kroz oduke. Ipak za preradu mateijala niske molarne mase injekciono presovanje u krute kalupe, koji prihvataju toplu masu od ovravanja, znatno lake od prerade ekstruzijom, gde se istiskuje kontinualni profil u otvoreni vazduni prostor. Pri toplom oblikovanju potrebno je da materijal ima dovoljno visoku molarnu masu i jainu, da se odupre velikim naponima u deformacijama izazvanim ovim tehnikama. Za proizvodnju termoplastinih pena, viskozitet rastopa mora da bude dovoljno nizak da omogui naduvavanje i irenje materijala, ali ipak jaina rastopa mora da bude dovoljno visoka da sprei kidanje tankih zidova elija koje su stvorene. Nekad ekstremno izraena strukturna svojstva zahtevaju izmenu koncepcije prerade. Polimeri ulstra visoke molarne mase, nameu razvoj smecijalnih postupaka prerade, kao to je sinterovanje ili sjedinjavanje visokim pritiscima, da bi se savladala teka preradljivost ovakvih materijala. U drugoj krajnosti, npr., polietilen uske raspodele molarnih masa ima nisku tiksotropiju i daje pri izradi proizvoda tankih zidova injekcionim presovanjem,
11

ekstruzijom ili rotacionim kalupovanjem, proizvode tankih zidova koji ne stvaraju probleme usled savijanja. Savitljivost lanaca (njihova konformaciona pokretljivost) glavni je faktor za teljivost polimernog materijala u celini. to je vea savitljivost (gipkost) polimernih molekula, manja e biti viskoznost rastopa. Polimeri sa visokofleksibilnim molekulima, kao polietilen i najlon, daju vrlo fluidne i niskoviskozne rastope. Kruti molekuli, kao politetraflurotilen, polifenilenoksid i polikarbonat, formiraju vrlo viskozne rastope koje je teko preraivati.

3.3.

Nadmolekulska struktura

Pri preradi, polimerni materijal se najee prevodi iz jednog fizikog stanja u drugo, u kojem se oblikuje, a zatim opet prevodi u fiziko stanje u kome e se taj oblik i eljena svojstva zadrati to due. Svako od ovih stanja karakterie odreena struktura nadmolekulska organizacija i pokretljivost polimernih molekula. Take prelaza, odnosno ponaanje pri prelazu iz jednog u drugo fiziko stanje, iz istih razloga su veoma vane za preradu. Polazei od glavnog faznog prelaza polimera (temperature kristalisanja Tm) i ove najregularnije strukture, u naoj analizi moe se rei da su za preradljivost posebno vani procenat kristalnosti i veliina i struktura kristala koji se formiraju. Kod injekcionog presovanja, preradljivost olakava otra taka topljenja, npr. za acetale i najlone. Brza i potpuna kristalizacija do ravnotee mora da se odigra u kalupu, tako da presovani proizvod moe da se izvadi brzo bez krivljenja i skupljanja. Kod kristalinih materijala pogodno stanje moe se postii upotrebom delimino kristalnih materijala (kopolimera ili parcijalno ataktnih lanaca) ili polimera sa visokom molarnom masom i velikom viskoznou izotopa. Za ekstruziju vlakana dobra je preradljivost ispod 300oC. Visok stepen kristalnosti moe izazvati i probleme pri toplotnom zavarivanju polimera poto suava opseg pojedinih temperatura pogodnih za zavarivanje. Stoga se za bolju preradljivost u ovu svrhu preporuuju nekristalni ili malokristalni materijali. Visok stepen kristalisanja moe da izazove probleme pri preradi, posebno ako se on zajedno sa orijentisanjem javlja u materijalu. Da bi se poboljala preradljivost, ovaj materijal obino se naglo hladi iz rastopa da bi se smanjilo kristalisanje; zato se primenjuju postupci orijentisanja pre no to se ono zavri. Primeri su polietilentereftalatni filmovi. Ovom primenom orijentisanja i hlaenja neto ispod ili iznad temperature ostakljivanja (glavnog relaksacionog prelaza polimera Tg) zalazimo u uticaj amorfne strukture na preradljivost. Hladnim oblikovanjem uglavnom se prerauju semikristalni, polifazni, blok ili kalemljeni polimeri, mada je prerada u vrstom stanju mogua i za staklaste polimere. Pri pogodnim uslovima, posebno temperaturi, pri preradi linearni fleksibilni makromolekuli dovoljno se razmotavaju da klize jedni preko drugih, to je tipino za tenost. Ovo su normalni uslovi za preradu rastopa polimera. Preradljivost rastopa moe da oteava pseudoplastinost. Usled
12

orijenatacije drugih lanaca odnosno njihove geometrijske anizotropije dolazi do skupljanja toka i drugih efekata vezanih za dodatne interakcije na povienim temperaturama.

4. Kriterijumi preradljivosti
Iz predhodnog odeljka vidi se da se izdvaja nekoliko svojstava polimernih materijala od posebnog znaaja za preradljivost. Tu spadaju teljivost i elastinost, kao i reaktivnost ukoliko se primenjuje umreavanje. U tenji za kvantitativnim opisivanjem preradljivosti, to je od posebne vanosti za istraivake svrhe, bilo je vie pokuaja da se definiu parametri i nau metode za ovu svrhu. U skladu s onim to je reeno o razvoju tehnologije prerade, razumljivo je da su ovi kriterijumi prvo traeni u oblasti gumarstva. Tako su 1909 idrovic i Goldsborou predloili viskoznost rastvora kauuka u benzolu kao merilo njegove preradljivosti. Oko 1920 Viliams je razvio za ovu svrhu metodu zasnovanu na merenju palstinosti i elastinosti kauuka u masi. M.Muni je ukazao na znaaj merenja viskoziteta polimera u masi, za procenu preradljivosti i oko 1930 razvio rotacioni viskozimetar u ovu svrhu, koji se idalje iroko upotrebljava u gumarskoj industriji kako za ocenu teljivosti, tako i za ocenu poetka umreavanja. Karl Vajsenberg u svojim radovima poev od 1928 ukazivao je na vanost elastinosti polimernih fluida, odnosno viskoelastinih sila analogno inercionim silama u Reinoldsonovoj analizi Njutnovskih fluida. Tako su viskoznost i modul elastinosti postali prvi parametri za ocenu preradljivosti. Budui da je iz Maksvelovog modela odnos ovih dveju karakteristinih veliina, ustvari maksimalno sopstveno vreme materijala , bio je potreban samo jedan korak da se shvati znaaj ovog fundamentalnog parametra za ocenu preradljivosti: = (n/E). S druge strane, za preradljivost su pored konstitutivnih veliina od nesuminog znaaja uslovi kojimaje materijal izloen, kao T, P, specifinosti dejstva maine, kao to su sile kojima se materijal oblikuje, kao i brzina kretanja pri preradi. Da bi se sagledali ovi faktori, neophodno je postaviti bilanse sila, odnosno koliina kretanja i toplote pri preradi. Jednaina kretanja moe se napisati: (Dvi/Dt) = ( ij/ Xi) + fi Za ocenu preradljivosti primenjuju se dva puta u daljnoj analizi:
a) Traenje kritinih vrednosti za opisane kriterijume. Kao to se vidi, oni sadre

podatke o poljima brzine i pritiska i mogu se nai njihove karakteristine vrednosti pri promeni reima ponaanja. Za Njutnovske fluide to odgovara kritinoj vrednosti Re pri relazu sa laminarnog na turbulentno strujanje. b) Ponaanje pri preradi moe se ocenjivati poreenjem odnosno predviati procenama na bazi laboratorijskih eksperimenata sa slinim sistemima. Pri tome posebno je potrebno ispitivati odnose slinosti kao to je geometrijska slinost:
13

(LII)1/(LI)1 = (LII)2/(LI)2 ... =

Analiza se moe izvriti uvrtavanjem karakteristinih vrednosti z apojedine sisteme u kriterijum. Treba uoiti da se mogu napraviti odnosi ovih vrenosti, npr. za De i We za pojedini sistem. Ova dva kriterijuma su od najveeg znaaja za procene i analize preradljivosti. Formalno:

We = ch(V/LI) = ch(V/LII)(LII/LI) = *De Ova kombinacija Vajsenbergovog i Deborinovog broja omoguava poreenje sistema sa istom vrednou ch(V/L). Kako se u laboratoriji ispituje isti materjial koji se koristi u pogonu, ch je isto, ustvari, analiziju se dimenzione slinosti sistema koji imaju isti odnos (V/L) pri preradi. Mogunost izvoenja zakljuka o ponaanju materijala u preradi na osnovu eksperimenata na slinim sistemima u laboratoriji, od vrlo velikog je znaaja. U predhodnoj analizi nisu uzeti u obzir neizotermni efekti. Oni se mogu ukljuiti u posmatranu analizu koristei jednainu bilansa toplotne energije cv(DT/Dt) = - ( qj/ xj) + ij( vj/ xj) (gde je q1 vektor toplotnog fluksa). Predpostavljajui da je vektor toplotnog fluksa istog pravca i proporcionalan temperaturnom gradijentu (Furijeov zakon provoenja toplote) za viskoelastian fluid zanemarljive stiljivosti i uvodei odgovarajue konstitutivne jednaine, jednaina bilansa energije prevodi se u bezdimenzionalnu formu (koristei karakteristine brzine , duinu L, temperaturnu razliku analogno predhodnom sluaju). Tako se dobija serija bezdimenzionih grupa obogaena novim kriterijumima kao: 1/Pe = k/LV*c He = chV/*c**L 1/Pe predstavlja recipronu vrednost Pekleovog broja i izraava odnos konduktivnog i konvektivnog toplotnog fluksa, a He predstavlja odnos osloboene toplote i konvektivnog fluksa toplote.

14

Zakljuak
Prerada polimera podrazumeva ininjersku specijalnost koja se bavi postupcima koji se izvode na polimernim materijalima ili sirovinama za polimerne materijale da bi se preveli u neposredno upotrebljive proizvode.

15

Literatura
1. Milenko Plavi, Polimerni materijali nauka i ininjerstvo, nauna knjiga Beograd 1996.

16