/76r V, l *'JL-=

\AI,-*G-rac-1)
s s^ \s1A '-',Yo1n q0
!n \af h\ .^", q,".4l*
J\ t1a "rt,
('
\ >.n,
'yl-Ta-oYT $rS\
SUVREMENI HRVATSKI PISCI
KNIIGA DESETA
NIKoLA Sop

TAINNSTVENA
PRELA

ZAG RE B
IzDANIE HRVATSKoG lzonver.aeroc BIBLIoGRAFsKoG zAYoDA
1"1943
 I
ISTINITI DOZIVLIA'I

TISAX GRADIANSKE TISKARB . ZAGREB, MAPTICEVA ULICA T7

 PRIEA O TOME KAKO IE MOI GRADIC POTONUO

I.

Kad sam &dnog predveierja u$ao kroz velika vrata

u svoj mali gradi6, svoj slavni, ali zabadeni gradi6, opet
me nitko nije prepoznao.
Kako je ugodno, kad smo ieljni ti5ine, u6i medu svoje
zaboravljen i netrroznat. Riedi ostaiu u pogledima, u oba-
ziranju za strancem, koji mirno prolazi. Ali ta praznina,
prolaziti sam, dobro je kad se izpmni namje5tanjem Be-
Eira na glavi ili premjeBtanjem kovdega iz jedne ruke u
drugu. Dobro je to, velim, iako je moida pomalo i srnie'
Bno.
Kad sam tako u$ao u gradid i zakoraEao plodnikom,
primietim, da mi koraci ne odjekuju. Sta je to? Ta ja evo
pje5aiim u teZkoj planinskoj obmdi, okovanoj u gvozdene
kXince. Pa opet, niBta se ne duje.
Obazrern se na sve strane. Tko god je pretrdao ulicom
itri zatvorio vnata ili Sto bacio i razbio ili zinuo, da pro.
govori, nitko se nije odavao odjekom. Svuda straBna ti-
Eina.
Frornotrim paEljivo okolinu i spaaim, da su zidine u
teikoj nnrkoj boji. Pogledam na plodnik i vidim, da je sav
obrastao u ne$to meko i tamno zeleno.

I
 Opet zastanem i u,gledanr jednog starca, kako nesto Vidite, moli:n vas
- sipa ovaj sivo zeleni- prah. Zbogontoga
nastavi odajno kako
skida, struZe sa 6ibuka, koji se teEko dimio. Pridern bliie stalno -
rni njihaljke
i tada jasno p,rimietim, da on to guli sa dibuka neku ze- zastajkuju, kazaljke zapinjnr i pucaju ilice i zavoji.
lenu obraslinu. Pa kako onda stiZete na vrieme? upadoh mu u
JoE ne5to. Pred odima mi puie nevjerojatan prizor: ried.
- -
Svi trgovdi6i u dr.a6anima stalno su zamahivali krparna Nikako. Uviek zakaBnjavamo. Prespavamo sva-
oko izlolenih stvari, kao da gone muhe. Sipilo je po nu6e.- Pietle ne dujemo, jer su im grla promukla od ove
njima neEto sivo zeleno. Ne5to, zbog i,ega je sav vidik to- praSine. I ja jeclva govorim. Jutros smo nrorali doiekati
nuo u neki prerani suton. neke udenjake, koji s'r.r do5li, da izpitaju tu 6udnu pojaw.
Gosti za stolorn, srdudi kavu, nepnestano su skidali i Ali smo svi jo$ spavali, pa 6ak i gospodin nadelnik, iako
odpuhivali s odiela tu suhu, tamnu oborinu, koja je pro. on jedini ima budilicu. Znate, baB pred njegovo budenje
zirno, ali gusto rominjala nad ditavim gradi6ern.
neBto je u njoj puklo.
Najvi5e sam se zadudio, kako svi stanovnici lrcdnose A su ti udenjaci? upitao sam radoznalo.
tu pojavu s najve6im mirom i strpljenjem. Vidio sano, - VecSdje - su pred nadeilnikom i
su bili i otiSli. Objasnili
gdje djeca po raakr56ima skupljaju taj 6udni talog i prave - gradskim viedem, 5to je to, Bto pada po naBim
cielim
od njega svoje male snove. krovovima i ulicama.
Idudi tako zaduden osjetim, da mi je Se5ir ne$to ote%, Vidite, to je zanimljivo. Da li se sje6ate, Bta s'u
iao. Skinem Sa, da vidim, 5ta se to po njemu posulo. Od rekli?-
6ega mi je tako teilak na glavi. Siedi urar z:alupa satorn, kojemu je utroba muklo
Gle, to li je dakle ta tajanstvena obonina. To li je odjeknula, dok su obje kazaljke obletjele kruZnicu i kto-
ono, Sto sipi po mo ne gradi6u u tankim mlaaovima. Sto nule opet na Eest.
osipava pragove i dovratke i magli okna i stare svjetiljke. Pitate me za u6enjake? Oni su nas urnirili i obja-
Sad mi je jasno. snili -nam, da ta oborina nad na$im mjestom nije nikakva
Zatim sam mirno otresao sa SeSira tu zelenkastu pra- kobna pojava. RekoBe nam, da je to rnjeBavina pra$ine i
Einu i po6ao Zurnim korakom prema starom uraru, BaS uvele trave, koju vjetar vitla i nosi odozgo, s ru6evina one
se pojavio pned svojom radionicom, drf,e6i u jednoj ruci stare kule i posipava sve ulice i domove.
razkliman. sat, dok je drugo'm tresao s njega onaj du:dni firy1, klimnuo sam zabrinuto glavom. Kakva za-
talog lisidjim rElom. -
bluda! Kakva povr5nost! Pa oni 6e vas upropastiti. Oo-
Pozdravio sam ga vrlo uljudno i zapitao, koliko je vjede, vi i ne znate, da vam prieti srnrtna opasnost! Vama
sati. On me tuZno pogleda i rede, da su fllu sve kazatjke i cielom gradi6u. Jeste li 6uli? kriknem (nu u uho *
stale i da zbog ovoga straBnog nevremena veO odavno ne pa ga zgrabim za rama tako snaZno,- da rnu je iz ruku iz-
moEe popnaviti ni jedan sat. pao sat.

8
 U pomo6, u pomo6! povika starac i stade bjeZati.
- -
Ja za njinn, a skupljena svjetina za nama.
Jedva nas stigo5e na trgu, gdje su skupine stanov-
nilra nennodno prornatrale, kako ona sivo zelena oborina
curi u sve guB6im nnlazovima.
Odvojili su rne od starca i poveli nadelniku, da rnu
objasnirn, u iernrLl je ta opasnost.
u.
Kad sam se pojavio pred nadelnikorn, duboko sam se
polrlonio. Vrebajudi naokolo, gdje bih objesio Be5ir, opet
sano se duboko poklonio i zaka$ljucao.
Gospodine nadelnide, ja sam taj i taj. Izvolite
du i:- Ovo, Sto pada po va5em gradi6u, nije nikakova
nxaBina i uvela trava, kako su varn rekli oni udenjaci.
Ta oborina, 5to neprestano sipi, straBna je i smrto-
nosnd. To je sjen'le jedne dudne biljke, kojoj je ime zabi-
tjeZeno samo u jednoj prastaroj knjizi znanja. Ta biljka
se zove: Muscus soporifer.
Sta si to rekao? Ne Eujern.
- Mu-scus so-po-ri-fer ponovim razgovietno, a
- neBto progunda i ljutito
nafielnik
- pnebaci nogu pneko noge.
Sta to znadi? Sta, znaEi to ludo in:re?
- Muscus soporifer znali: Mahovina uspavljiva,
-
Itfiahovina drjernljiva ili Mahovina zaborava ili Mahovina
zaostalosti ili kako ho6ete, gospodine nadelnide.
-
Aha, tako dobaci on lieno i pospano. ,A gtlje
- -
raste ta biljka i kako izgleda?
To 6ete ve6 vidjeti, ako se ovaj gradi6 ne prene na
-
vrieme. Dovoljan je sarno jedan pljusak, pa da iz ovog
sjernena, 5to sipi po vasim ulicarna i do'rnovima, bukne
10
erno i Zitravo korienje i trnje, u koje 6ete obrasti i vi i
creli gradi6. Jeste li iuli ?
Ove posljednje riedi tako sam gronnko izrekao, da je
naietrnik skodio sa naslonjada, u koji je bio blateno za-
valjen.
Odjednom sam zaduo silan Zarnor na u1iei. Zatim raz-
bijanje vrata i prozara, a trrotom muklu tutnjavu uz ste-
penice.
Freda mnom se stvori razjarena gornila stanovnika,
zgrabi me i odv;ie niz stepenice vidu6i.
Sve srno duli. sve smo duXi. To je traZ. Napotje iz
-
na5ega grada! Napolje!
Stajao sam rnirno na ulici, usred uzdignutih priete-
6ih ruku. Pomislio sam u sebi. Gle, pa ovi mali stanovnici
mogu se i naljutiti! Netko povika:
--. Na nnagare s njim!
Ne znam ni sam, kako se to sve dogodilo. Tek odje-
dnonn ugledah cielo mnoitvo pod sobom, jer sam ve6 bio
posaden na magare. Preda rnnorn su brzo razkrdili put
kroz gornile. Netko bocnu magare dakljom u bok. Ono
zareva, poskoEi i pojuri strjelimice niz ulicu. SnaZno sam
ga uhvatio oko vrata, da ne padnem. Za mnom se zaorio
snnieh.
Kao striela protretjeli srno kroz gradska vrata i za
tren izmakli daleko od grada. Magare je jo5 dugo toptalo
preko brda i dolina. Najzad smo zastali p,red nekim klan-
cirna, gdje nas je ve6 stigla i no6.
SiSao sarn s magareta i poveo ga prema obliZnjem
selu, koje se vatrarna odavalo. Bio sarn primljen na ve-
denu i preno6i5te kod seoskog kneza, jer sam nabasao
prvo Ina njegovu ku6u.
11

Cielu nos sanjao sam o gradi6u i gradio ga. Ve6 u
praskozorje oprostio sam se s knezo n i otiEao.
Da, za njegovo gostoljublje darovao sfl.tn rrnl magare.
trr.
ProEIa je ve6 gotovo godina dana od onog velikog
pljuska, koji se krdazima izlio na moj gradi6. Crno za nj
slutim, i ne5to me k njemu vu6e.
E!vo, sad idem, jer ga ranije nisam mogao posjetiti.
Cielo to vrieme vodio sam namjernike poznatim stazama.
Pokazivao im plidake preko budnih i smrtonosnih rieka.
Timario konje i palio fenjere na kolima, koja su ocllazila
u olujnu no6.
A nije me spredavalo samo to. Nego i stara kivnja
na moje stanovnike, koji su me uz grohotan smieh otje-
rali na magaretu iz grada.
Samo ipak u mojoj tako slobodnoj.duSi ne bi se ni-
kako mogla ugniezditi vjedna mrilnja. Jer sada, dok se
pribliZavam proplanku, s kojeg 6e mi pur6i vidik na gradi6,
rnoju duBu obuzima strepnja, zbog koje mucam i kad sa
sobom razgpvatam.
Popeo sam so na visoravan i bistrim oko,m, kome ni-
kad nije umakla ni najmanja ovca, traZim svoj gradi6,
ali ga nema. Svuda tamno zelene gromade, iz kojih ne
viri ni krajidak zidina, ni najtanjfl kovitljaj dima.
PreneraZen, spuBtam se brzo niz ptrteljak, koji je ne-
kada vijugao do praga samih gradskih wata. Pred sa-
mim ulazom, ve6 potlp,uno obraslim u mahovinu i tr-
nje, zadujem potmulo bugarenje;
ti, o dobri putnide, koji si htio da nas spa-
- Stani
siB. Stani naE nesudeni spasitelju!
t2
Freda mnom se pojavi iz mraka stari watar, drileli
gusle, koje su joB podrhtavale.
Ti li si to, moj siedi kljudaru !
-
Ti dakle jedini ostade! - rekoh mu njeZno.
-
- Eto,
bugarim
sudbina me nesretnika odredila, da uz gusle
propast na5ega gradi6a. Dolaze stranci sa svih
strana, da vide i duju ovu neduvenu nesne6u. Svatko mi
spusti u bisage milostinju, od koje p,rehranjujem poto-
mule stanovnike. Ali nerna pornodi. Sve duibtje tone ovo
prokleto mjesto; a mahovina po njemu buja. Mahovina
zaborava, kako si nam ti ono nagoviestio.
Starie; jezivo mi prida5. A reci mj, kako si ti
-
ostao? I kako se sve to dogodilo?
Vratar ne odgovori. Samo me pogleda radoznalo i
upita nekako bojaZljivo:
- A Sto si ti opet doBao? Da Ii bi htio u6i u zamrli
gradid?
- Uiinio bi mi rekoh jednu
bolnu radost, kad
hi me- uveo. Povedi me. - Budi mi
- voda kroz
puste domove
potonulih stanovnika. Da vidim te nesretne ljude i da se
s njima porazgovorim, dok je joB vrenxena.
Kad sam ono prvi put dolazio, vuklo rne je ne$to
drugo. Ljubav je to bila. Ati sad je ve6 kasno.
Vratar zapali fenjer i teZkim kljuiern otvori mala
vrata, koja nisano ni primietio, jer su sva bila prekrivena
rnahovinom. Na ulazu mi zaduhnu u lice neki suh i teil,ak
dah, da sam zateturao i jedva se pridrZao za watarevo
rame.
ovo je groblje Zivih, ovo je uZasno, jer je
- Starde,
najgore Zivjeti, a ved biti mrtav.
* Ostavi sad tu svoju mudrost, nego gucni iz ove
Euturice koji gutljaj!
13
 Srknuo sam d.va-triput, dok je starae navaljivao:
De joB rnalo, jots malo. Ne 6e ti pozliti. Uviek ja
-
nosim orm dutr.rricu, jer kako bih inaEe prolazio kroz orru
mrtveZ. Ziv nikako.
w.
Pornalo osvjeien, pa i nasmrijan potajno podern sada
uz starca sigurnijim korakom.
Kad dovjeh stigne u koji gradi6, red je, da naj-
-
prije posjeti naEelnika poudi me moj voda, a ja do-
da^m:
- vidjeh onu mrtrnr sobu, kako ved tone i nestaje u suhoj,
Pogodio si rmi Zelju, jer tome dovjeku, rna hako
-
mi biedan izgledao, tlobacit 6u pregrBt o5trih riedi. Neka
potone Sto prije.
Sutedi stigosmlo nadelnikovoj kudi i popesmo se uz
stepenice do njegove sobe. Kad srno uStri, zazviilAao je
vjetar 'kroz razlttpane prozore, vitlajiudi sve gu56e nanose
tamno zelenog praha. Pod i zidovi ve6 su bili zastrti du-
bokim sagom mahovine.
A gdje je on? upitam svoga vodu nestrptjivo'
- Eno ga. Zar ga- ne vidi3 tamo u kutu?
-PriBao sam btriZe, sav plarntedi od pravodne osvete'
Nadelnik je joS sjedio zavalien u naslonjadu, ali tako
stegnut za nj pipcima korova, da se nije mogao ni m'a'6i'
Bio je blied i teZko isao. Kadkada sarno otvorio bi umor-
ne odi, diZu6i tromo kapke otehi,ale pod mahovinastinr
injem.
eekaj, rede mi watar. Pricli nru bliZe' Ugledat
- -
6e te.
zbilja, njegov pogtred se preda mnom stakleno ukoii'
I Gledajuci izbhza, primietim, da iz stare kore viri ne-
Piljio je u mene negromidno, trzao rukarna i poktlBavao,
da izskodi iz nastronjada.
74
Ne vriedi ti muka, glavaru dobacih rnu ogorde-
-
no. Dosta si spavao u zapuBtenom- gra.di6u i stradko se
smijao, kad sam na magarcu proletio kroz ove ulice.
Ne 6,u ti zaboraviti, Sto si pustio, da presahne naS
vodopad, koji je svojom ljepotom hranio ove sirornaBne
stanovnike. Sada se smiri zauviek u toj rnekanoj mahovini.
Liepo ti stoji njena zelena odjeda. BaS je prikladna za
proljetnu Betnju.
To sam mu rekao i okrenuo se, dok je on murnljao
ne5to ne,razurnljivo. Kad sam s vratarorn izi5ao na prag,
zelenoj mecavi.
Pravedno si ga izgrdio primieti rnoj vodid, dok
smo -silazili niz stepenice. Cieloga
- svog ilivota samo je
razsipao i ni za koga nije mario. Jedino mi je Zao, Bto si
zaboravio razlupati onu njegovu budilicu, koja ga nikada
nije mogla probuditi. Zbog n1e smo i mi uviek i svagdje
zakaBnjavali.
Kad smo izi5li opet na ulicu, utonuli smo u rnahovinu
sve do koljena.
Moj vjerni vodo s fenjerom i duturicom, rnoranoo
-
se pofuriti. Vidi5, kako ovaj korov naglo buja!
Nisam ni iuo, Sto r,ni je vratar odgovorio, jer me je
iznenadila neka mukla tutnjava u blizini. Pratilac nile
upozori na neki Biroki panj, koji je pogrbljen stajao kraj
usahle gradske desme.
Pridimo bliZe, pa 6e ti se sve ohjasniti opomrenu
-
me vodi6. -
kakav sied pramen. I ona lupnjava je prestala, dirn smo
stali uz taj panj, sliian g?bavcu, obraslona u koru.
15
 -
pranxen.
Faai sad
- i moj pratilac povude za onaj siedi
- Kad
je tako, ne ialim ih nimalo, da svoju igru
nikada ne zavr*e. Tolike su djevojke zbog njih ostale
Ne dupaj mi bradu iz kore piskutljiv
- zad:u se
glas,-a zatiro zagrmi opet bubnjava, pa sve tiSe, dok sa-
usidjelice.
kenuBe me ove moje posljednje rieii, pa upita,n
svirn ne usitni, kao da prati kratak i oBtar hod vojske u boja"iljivo i tuino:
brzom protrazu.
Sta je zbilja s tim djevojkama, koje su od dekanja
je -
- Tko to? Koji se to kukavac pretvara u panj? oaiedile
*
u na5em gradi6u?
NGta osobito. To je na$ gradski glasonoBa, koji Tamo su iza one tamno visoke ograde. Sve 6u ti
-
je ve6 prevalio sto tridosetu. Lupa u buba"nj, kad god do- to pokaaati.
pra6a itri odprada neku nevidljivu vojsku. Skorio se, evo, Podimo odmah, dok se joB vidi. Srce mo vuie,
al twd oklop i tutnji no6u po bubnju, da te jeza spopada. - da
slutftri, 6u ugledati prebolan prizor, kakav se ne uka.
I ne prestaje. zuJe ni u najornjem snu.
To je zbilj,a Eilav starkelja. A od kada ga je poiela Stigli smo brzo do visoke ograde. pratilac mi pokaza
-
hvatati i stezati ta prokleta kora? jednu skrivenu pukotinu i $apnu:
6eE sve dobro vidjeti. Sa.mo Buti, jer ako te
-
nje pojavio
Bilo je to
onoga 'dana, kad se je poslije
duge But,
opet na ulici i gromko povikao: dujte, po-
"
- Tuosvetit
primiete, 6e se. Ugledat 6e svojiu nesredu i svL
6ujte, dohri ljudi. Naculite uBi i Eujte najnoviju viest. snuti od bola.
Cujte. Na cielom svietu viBe se niBta ne dogada. Idite Gledao sam ih, gotovo i ne di5u6i. Oko okmglog stola
spavati ! sjede one pognuto i Eapdu neEto jedna drugoj. Onda se
sagnu, otvaraju okovane kovEege, iz kojih mi duhnu u lice
Eto, od toga dana podela ga popadati kora. Sad vi-
miris wjeZega rublja. To im je oprema, koja 6e ostail ne.
diE, kakav je.
taknuta, jer su ih Zenici zauviek mimoi$li. Jedna medu
Nisrno se tonne sludaju muogo zai'udili, nego zamolim njima naglo ustade i veselo povika:
vod da, da rni ohjasni, kakvi su to otresiti glasovi, Bto * Eno, sad 6e doci. Spremite se, sad 6e doci!
ih dujem iza onih zasutih p,ro?,ora, kroz koje kao da joB
tinja mutna svjetlost. - Na koga to misle? Koga to odekuju? - upita,m
zaiudeno.
Neka ti niBta nije iudno usluZno odgovori pra-
Psst! kidekaj. Sve 6e ti biti jasno.
- -
titrac. To su bezposleni gradski mladi6i, koji igraju za sto- -Malo zatim otvoriBe se dvori5tna vrata i neki po-
i
tronr svoje dangubne igre svadaju se. Toliko su se za-
grbljeni starac ude u dvori5te, nosedi na ramenu teZak i
nieli, da i ne primjeduju ovu podrnu}Iu mahovinu, koja 6e
glomazan sat, kao da je u njemu nosio sve odkucane i
ih naskoro zatrpati. neodkucane Easove.
16
17
 Gle, pa, to je onaj stari urar! za$apdem svome TeZko so probijajudi stigli smo napokon do izla"z"a.IJ
-
vodiUu.
- vodidevu fenjeru ve6 je dogorievalo.
Psst! Samo se strpi. Sad 6eB vidjeti neobidnu sliku. Je li, kakve su to kljunaste Zare, nanaane ovdje
-Stari urar je spustio sat nasred stola i pogledao ok.o
-
alaza? Imaju neki dudan oblik. Ni, am ih ni primietio,
paL
ljivo u lice svakoj djevojci, kao da uzporeduje ne5to davno kad smo ulazili.
s njihovim sadaBnjim iztazom. To su skamenjeni pietli pro$apta umorno moj
Onda je iznenada stao biesno obrtati veliku i malu stari-pratilac, otvara1u6i mi obrasla
- wata p tonuloga gra-
kazaljku, ali unatrag i pritom se stalno obazirao na dje- di6a. Pokupio sam ih sa svih pragova i dvoriBta. Nernaju
viBo Bto javljati, pa su se ukodili i skamenili.
vojke, koje su nepomiEno stajale oko njega.
Sta on to radi? Ovo mi je sasvim nerazumljivo Ako ho6e5, uzni jednoga.
- - - Daj mi
rekoh preneraZen tim dudesnim prizorom. onog nakostrieBene kreste. Skamenio se
Pa zar ne razumijeS? odwati noi pratilac mirno. ha5, -kad je htio ne5to kukuriknuti. A watim Ii se ika.da,
- -
On obr6e kazaljke naopako, da wati izgubljeno wieme i doniet 6u za uzdarje tebi i cielom gra.dicu jednoga mlada,
mladost ovim siedim djevojkama. Tako radi svaki dan. I r(xlna pietla. . .
Cwsto u to vjenrje, kao i te djevojke.
Taj ialostni prizor toliko me dirnuo, da vi5e nisam
mogao izdrLati. JoB sam, na svoju nesre6u, spazio, kalo
svaka od njih kri5om vadi ogledalo i smieBi se na wa6enu
mladost.
One su poludjele. Poludjele su. BjeZimo!
-PoBIi smo dalje, gaze1i sve dublje u mahovinu. Nad
nama je preletjelo jato kukavica i spustilo se u dvo-
riBte usidjelica.
Naporno krde6i put kroz onaj sumorni talog i korov,
ueprestano sam prislu5kivao: svuda iza poru3enih zidina,
porazbijanih prozora ili pritvorenih vrata, [uli su se zrruci,
koji su stalno z:amtrali. Zbog te potmule glasbe stalno sam
zastajkivao, pa me vodi6 upozori:
Nema vi5e wemena. PoZurimo se k izlazu, jer se
-
ve6 spu5ta no6, koja je ovdje bez miezda. A vi,cli5! I ma-
hovina se toliko razbujala, da nam je gotovo do ramena.

18 19

PRIEA O PRESAHLOM IEZERU
,f
JoE i sada, poslije toliko godina, nudi me ona stra5na
viest, da je presu5ilo jezero kraj moga gradi6a. Dok so
Uurim, da vidim sada pusto i razpuklo korito i kotlinu, ne
m,qil shvatiti, kako ie nestalo onakve vode. Sta je bilo
s onim Surrrnim, valovima, s budnim,, vodenim zavjesama
preko strmih litica? Sta je bilo s tihim i jezivim zelenci-
ma, gdje wobaju smrtonosni wtlozi i gdje pritajene vile
jezerkinjo najie66e odvuku plivada na dno?
Jezerkjnje vile? Kako sa"m se njih sjetio? Sto je bilo
s njima i gdje li se sklonJBe, kad je voda stala ponirati?
Ushoro 6u ih moida vidjeti i diviti se ujinoi ljepoti, o
kojoj sam toliko slu5ao. VjenuJem, da su divne, ali im ie
hod sada vrlo nespretan, jer hodaju p,o suhu koritu.
Sa,mo sam jednom,, o nekom davnom sutonu, sludapo
ugledao vilu. BaE u trenutku, kad ie izlazrla 1z obtrfl,p
vodenice. Skoiita je u bukove, dok je mladi mlinar dugo
gledao s brvna u vironre, koji su nad njom weli. Cuo sa.m
dru,ge vederi, da se rttadi mtinar utopio. Nitl<o ga nije
Zalio, jer se pridalo, da je poSao onoi svojoi vili, da se
njome oZeni. IKa/;rt, da tako biva sa svim utopljenicima.
Oni postaju vodeni vil,enjaci i l,ena se jezerkinjama. fako
Bau u Zivotu vidio mnoge nevjerojatne stvari, ipak mi ie
to fugledalo i previBe 6udno
20
u.
Sjedio sam dugo na ka,menu i odmarao se. Kraj merre
ru bili konji, kola i jedan izrror. Mislim, da u samodi nema
ugodnij,e stvari, nego sluiati ono sneno zobanje konja
i prigu5eni *ubor iwora u blizini. Iako sanr silno Zelio,
da Eto prije vidim potonulo jez,ero, ipak me savladao san,
i zadriemao sarn. Ne zram, koliko sarn spavao, kad me
iznenada prenu kodija$:
Je li, rnladidu, dokle ti misliB spavati? Konji su
-
<rdavno spremni i fenjeri upaljeni. Ako ZeIiS vidjeti poto-
nulo jezero pod mjeeedinom, onda se poZuri, dok rnjesec
nije za5ao.
Uz jednoliki Stropot i potmuli kas konja kola su poBla
Cas naginjudi se na padinama, Cas klate6i se koso uz
prosjekline. Nod m"e toliko privladila, da vi5e nisam mislio
ntr daljinu puta, niti sam zapitkivao, kad 6emo sti6i. Na-
pokon srno stigli na ravan put, wlo ugodan za sve kodi-
ja6e, jer se tada svaki bezbniZno okrene, upita p,utnika
tt" zdra,vlje i onda zapjeva.
Dugo smo tako putovali, tutnjedi kroz klance i ostav-
I.iaju6i za kolima gromke odjeke u stienama. Neodekivano,
pred nekorn pe6inom, u kojoj sam duo Sum vode, kodija5
zoustavi kola.
stigli smo. Ovo nnjesto sigurno poznajeE,
- Mladi6u,
I stazu, Sto krivuda do usahlog jwera. Ja tamo ne 6u, a
ti idi slolodno i ne plaEi se.
KoiijaB oBinu konje i odjuri u no6. Stajao sam i neko
wieme slu5ao udaljivanje kola. Obuzme me strah od te
nagle osamljenosti i ve6 htjedoh bJe[ati. Ali, zaKto sam
onda doEao?
2t
 D$u mi opet savlada tuga i neodoljiva radoztalost,
da vidim, izgubljeno jezaro. Tako podem uz vrletnu staaicu,
koja se bielila na mjesedini. ,Ta,mo, iza onog zavijutka
ugl,edat 6u jeznra bez vode, obalu bez pljuskanja valova
m.
eim sa,m stigao do prievoja, gdje so puteljak strmo
ruSi do samo obale, stao sa,rn kao skamenjen. Kotlina
$ra u jezivoj pustoEi, puna stiena i pecina, bjelasa se na
bliedom sjajr.l mjesedine. fiBina je tolika, da i zaostale
sitne kapi s litica odjekuju olovno tupo. Poda mnom, na
dnu obale iujem, kako za5uBne Ba^5 suho i o5tro. eini'ni
se, da se u njoj netko krije, da je pomiie i njiSe, jer kako
bi se ina,ie micale te visoke, tanke stabljike, kad se ne
osjeda ni najlak5i dah vjetra.
Nekoliko trearutaka dekao sa,m. pritajeno i onda zgra-
bim kamen i bacirn ga u dubinu. Sumornom tiSinom pro'
lomiBe se odjednom oiajni krici, da s€un sav zadrhtao. SaB
poEo da se razmide i lomi. lz nieg se ukaza nekoliko nagih
tiela. Nevidena i 6arobna, obasjana mjesedinom, okrenuEe
se prema meni, gledajudi me bolno i zaprepa$teno. JoS
- i ta
jedan krik odjeknu vitka tiela odletje3e u no6, na
drugu obalu, i nestade ih u pe6inama.
Je li ovo san? Zar sarn zaista vidio vile jezerkinje?
I to tako blizu, da sam im duo uaplahireno disanje. Skri-
ven u grm$u dugo sarn dekao, ne 6e li se vratiti. Ali na
suhom jezeru, po klisurama i poarorima nitko se nije
javljao. Miljenje i preplitanje'sjenf,,, to je bilo jedino, 5to
je tu fivjelo i stalno me drZalo u napregnutoi paZnji.
Dok sam tako prisluBkivao i Eekao', z"aduiem iz,a
grmlja na obliEnjoj livadi ljudske riedi. Pogledam kroz
22
Bibljg. Na mjeseiini opazih mlade seljanke, ka}o se sa-
ginju i neBto prostiru po travi. Sigurno su si6le iz obM-
njeg sela, ali taj posao, nad kojim su se saginj,ale, bio
mi je neobja5njiv i tajanstven. Prikrao sam se korakom
duha. Sad sam jasno vidio: na travi je bilo prostrto osam
snioZnih koButrja, osam zubuna, osam pari nazuvaka i opa-
naka, osam rubaca i drugih sitnijih stvari. I to uviek po
osatrn.
A veli6, da ih ima ;ba,E os&ilr zaiuh medu se.
-
ljankama raagovor. -
Jest, ba5 ih je toliko. Znam toino.
- A kakve su? Irnaju li sve isto, kao i mi?
- Sve isto. Samo onake lipote nema na svitu. LipEe
- andela.
su od
A Sto idu gole?
- Dok je bilo jezeno, voda ih je skrivala i odivala.
-
Sad vi5e nema vode. Zato smo im i donile ovu obu6u i
odi6u. Do6i 6e one pred zorrt, da se obuju i obuku.
trIo,demo li ih dekati?
- \]s, ne. Ne smi ih nitko viditi, kad se oblade.
-Mlade su seljanke ustale, ostavile na prostrtom pla-
tnu nekoliko pogada i brzo se izgubile stazom prema selu.
Mislio saro, da skriven doiekam vile. Da im jo5 jednom,
vidim odkrivenu ljepo,tu. AIi mi je neki glas zaBaptao, d,a
se odmah udaljim, i prietio mi o,svetom.
Po5ao sam odma^h uz obalu, h:ore6i se ne znam ni
sam za5to. Dugo sarn se tako provladio kroz grrnlje,
lutao stranputicanna, penjao se uz wleti i spuEtao se ne-
obidnom vjeBtino,m. S jedne stiene, na kojoJ sam se od-
marao, zadujem izdaleka lomljavu vode. Toliko sam se
iznenadio, da sam natrrosto odtrCao na onu stranu i stigao
u samo svanude.
23
 Pod prvim zracima sunca ugledam veliku branu,
/iri-
nom, cieloga korita. O taj twdi zid voda se raabilata i
bleeno ruBita u svoje novo korito, usjeieno niz padine sve
do mjesta, gdje su ljudi, kako sam 6uo, sagradili veliku
tvornicu. Sad mi je jasno, za$to je presahmrlo jezero.
Obuze me bol od prnisli, da se vile vi$e nikada ne 6e
watiti u svoja stara boravi5ta. Nikad viEe ne 6e roniti pod
buinim slalrcvima, niti se pra6akati u wtoglavom viru.
IJmornom plivadu bit 6e gorka smrt, kad bude tonuo u
dubinu bez njihova zagrljana i zanosne popievke.
Ni ja, us,nuv na obali, nikad viBe ne 6u osjetiti mokre
i opojne kose na svorne lieu. Ni ruke, kako me blago i
njedno vuku u vodu.
Pitam se, 5to 6e sada raditi tu-Zne jezerkinje. Zivot
je danas tako teEak. Morat 6e se latiti nekog posla, ako
iele Zivjeti.
w.
Poslije mnogo lutanja bio sam prisiljen da se sa
svojih gora spustim u tvornicu i zatxafrm kakav bilo
posao, jer je zima bila na domaku. Dali su mi, da vadim
klince iz starih ograda i da ih poravnavam. Zatim sam se
bavio i brojanjem talvana. To sam radio brzo, jer sam
bio vrlo vje$t u zbrajanju i oduzimanju i svaki broj znao
sa,m odmah napisati. Svake veEeri prinnao sam svoju malu
[anadu, od koJe sarn uviek poneBto odvajao za svoj prro-
Ijetni put.
Jedne vederi, dok sam pokuckivao po izkrivljenom
davlu, dode mi nadzornik i kaZe:
-- Mladi6u, otidi tamo na brdo u onu drvenjaru sa
zelenim oknima i donesi nekoliko we6a, da skupimo u njih
ove klineo, Ito si ih povadio
24
, Penju6i se k ouom kuderku, bilo mi je i.udno, Sto su
mu pkna u zelenom staklu. Kad sam stupio na prag, ustu-
knud'sam i stao bez rieii.
U dosta velikoj radionici sjedjeto l.e na niskim tro-
noZeimq, osam, divnih djevojaka. Krpile su i tsile vrece.
Nagnute nad poslom, nisu me ni pogledale. Jedva sam
rekao, zbog Eega dolazim. Jedna mi dobaci nekoliko we6a
i nastavi Sivati. Zgrabio sam vre6e i kao lud trntriao niz
obronak.
' Cielu nod nisam ni oka sktopio. Mui.io me onaj ia,
lostni prizor u kuderku: vile ;ezerkinje, klerr iz toirtih,
zimskih prida, vladarice stra5nih vrtloga, sada krpe i
kroje wede, sjedeci na prosbim tronoZcima. Haljrne inr ve6
u zakrpama, opanci poderani.
A ona stakla na oknima? Za&to su zelena? Dugo me
je muiilo to pitanje. Na koncu, ipak sam se dosjetio: Ta
boja dodarava im vodu, zelene struje i trave. Od svjetiljke,
koja je podrhtavala na drvenom. zidu, padali su zeleni od-
ejevi s okana na njihove vitke ruke i suzne oii.
Kasnij,e sam doZivio jo$ jedan teilak trenutak. Nikad
rre 6u zaboraviti ono subotnje popodne, kad sam ugledao
vile jezerkinje, gdje u redu dekaju s ostalima, da prime
pla6u. Ni5ta mi u Zivotu nije bilo bjednije od toga.
Moj posao odtada pode.zapinjati. PogrjeBno sarn pre-
brojavao balvane. Klinei mi iarricali pod deki6em. Nadzor-
nik rne grdio. A ja sam stalno mislio na onaj novi, teZki
prizor. JoB kad se sjetim, kako je poslovoda, pijan toga
dana, jednu jezerkinju obujmio oko pasa svojom lopata-
stom rukom. Sto sam ga tada iz sve snage lupio batinorn
po glavi. Ni u praznom Ea,bru ne bi tako zazveknulo. Na,
r&vno, mirno sam poslije toga po6ao staaom uz brdo i viBe
ee nisam watio. Zimu sam proveo po eeoskim prelima, 1n-
ma,Zudi u komuBanju i zrnanju kukuruza,
2E
 v.
Silazedei sa gora u dolinu, prema usahlom jezeru;
spu$tajudi se s proljetnim vjetrom i nab,ujalim potocima
stalno sam zapitkivao, 5to je s vilama. Krpe li joB vrede?
Ili rade neki drugi tr)osao, dostojniji njih. Idudi tako, na
zavijutku mi se tlr.aza neEto neoiekivano:
Niz branu, podignutu preko starog korita rieke, tut-
njili su silni slapovi nadoBle vode i ru5ili se u kotlinu pre-
sahlog jezera. Opet su zastrujali zelenci, l<ruieei u vrtlogu
po zabaEenim usjeklinama.
Pohitao sarn, da stignem Bto prije do tvornice. Da
tufrrim vilama donesenr radostnu viest o jezeru, koje se
opet ljulja i za,pljuskuje pod stienama. Grabedi hrrno pre-
iacima, stignern do krime na putu i tu dodujern, da je
vila nestalo iedne nodi, jo* u podetku- zime. Nekog sam
cuo, gdje prida, da ih je onda vidio u kolima neobidnog,
tajanstvenog oblika, a vukli ih krilati konji. Bile su bo-
gato obu6ene i duvala ih neka tri dovjeka pod Be5irima,
visokim kao dimnjaci.
Sve sam to sluBao zapnepaBteno. Neprimjetno izidem
iz krdme, jedva kriju6i uzbudenje. Potrdim natrag prema
jezeru, misle6i, da su se jezerkinje rnoXda ipak vratile u
u svoja stara boravi5ta. Ako je tako, nai6i 6u kraj obale
na njihove hatjine.
Kad sarn stigao, jezero je muklo Eumilo. Ovdje, on-
dje iuo bi se pljusak, kao da je netko skoiio ili 6e izroniti.
Nagnem se i paZljivo sluBam, ali niEta.
Dlan za danorn provodim tu na obali. Iz no6i u nod
bdijem. Valovi sve slabije zapljuskuju o stiene, mlazovi
slapova sve tanji.
26
Nodu sluEam neko potmulo klokotanje na dnu. Voda pri-
tajeno odtide. Ne 6u, ne Zelim viBe gledati ovo presahlo
fuzero, U nJe,mu viEe nema jezerkinja.
U iwstoJ odluci, ustanem jednog flrtra wlo rano i
odem u svlet.
vr.
Znao sa.rn dosta z"anata i bio vjeBt u mnogim stvari-
ma pa gam se bv.a snalaao u svakoui ve[kom gadu.
Kad dovjeku sve polazi za r.t}:om,, wieme mu dvaput brZe
prolazi. Taho je i meni nekoliko godina prohujalo kao je-
dna. Bio sam sagvim izmienjen. Nove spoljaSnjosti, novog
drZanja, u sasvim novom svi,etu- U stvari, to za mene
nijo bilo niBta osobito. Zato sam se u svemu tako brz,o
snalazio. I
Sve rjede sam ,se sjecao jezerkinja. Ta proBlost se
napokon trnetvorila u pridu. U onu najobidniju priiu o vi-
Iama i vodenjaeima.
Ni njihove slike, koje sam iesto vielao na mnogim
mjestima, nisu u merri ,budile neko fivlje sJedanje. Znao
sam jedino, da ti lillovi, izpisani na papinr, nisu ni malo
slidni licima, koja sam nekada pratio tajnim pogledom.
Cesto sam se pitao, da li bih mogao nacrtati vilin lik. Ali
t kad bi mi uspjelo, Sta hi wiedilo to offvljavanje na
mrtvom papiru. Sada je to zauviek neostvarivo. Odkako
aam u gradu, nelrrarn viBe onih dobrih i blagih snova. Ve'
legradsko wtoglavo Sarenilo sve me iq{6e odvlaii i opija.
vII.
Cesto sarn Gao na no6ne zabwe. Taj Zivot me jako
privladio. Jedne veEeri odem s druZtvom na neku pri-
redbu, za koju sam iuo, da 6e biti wlo zanimljiva. Dvo.
rana Je bilo krcata svietom.
27
 Sjedio sarn u veselom druitvu, pijuckaju6i uspavlji-
vo staro vino. Iako sarn fivo sudjelwao u razgovoru, itr),a.k
rnp do ponodi svladala opolrost vina. Riedi su mi dopirale
do sluha nejasno, muklo,, dalekim brujanjem.
Ne znam, u koje doba, probudi me nagla ti5ina. Pre- p^alcle IIO
nut i kobno uzbuden, zadujem glas priredivartaz
6e poEtovani gledaoci vidjeti ples pravib I.
- Sada
praveatih vila jezerkinja. T'ko ne vjeruJe, neha im slobo
O, neobii,ni iovjede, hodu li te joB ikads vidjeti. Pro-
dno dodirne lice, ruke ili noge, pa, 6e osj,etiti, da su ledene
lor&iEumskom, sa,modsrr zaHao sam u paprat, koja je 1lod
kao dno i pe6ine, u kojima su ilivje1e. Pazite. Bude Ii tko
moJim nogama iudno Su$tala.
drZao ruku dulje na njihovu tielu, sva 6e rnu se srnrznuti.
IIo0u Ii te ikada ugledati, gdje sjediB na. lndurki,
Prirediva.E zaButi, okrecudi u nukama neil<i wlo visok
lica tako izobliiena, da bi pracmuo u bolan snieh. ni
5e6ir. On kucnu po njemu triput i na pozornicu izide 6o-
Lako bjeZiB preda mnom kroz paprat. Glava ti das uroni,
vjek, s onako isto visokirn Be5irom u lievoj ruci, dok mu
0as izroni, dok te konadno ne ugledam na oblihnjoj iistini,
se desna, kao usahla, njihala o raxnenu.
gdjo se smije5 na ilrene, prebacujudi zadihano preko ra-
pvs, cienjeni gledaoci obrati se onaj prvi oz-
- - mena svoju dugu bradu, teZku i mokru od rose.
biljnim, dubokim glasom pogledajte ovog nesretnika
PotrEao bih za tobom, uhvatio te i ponio kudi. Ve€
On Je vilu drzko uhvatio -oko pasa i nije ju nikako htio
bih na5ao za tebe wlo ugodan posao, Stavio bih te u, dr-
pustiti. Vidite li sada njegovu ruku?
venu kudicu svoga usnulog sata, da tjulja5 njihaljku i gu'
Priredivai je uhvati za prst, podiZ€ je i spusti. Svi raE olonne, trome haaalfte.
smo duli, kako je muklo udarila o dZep onog dovjeka, koji
se sav blied duboko naklonio i izi5ao. tr.
- Asesad, molinr najdublju ti5inu. Molim! po-
javljuju vile. - Na glas da 6e raditi u glasovitom ruAdnjaku, i da 6e
moZda opet nabaviti jednu Carobnu ruZu i tako opet za-
dobiti carevu milost, Ijo skodi, strese davnu pra5inu sa
Ee5ira i navude ga na glavu. Zatim zakrpi cipele, podvije
nogavice, objesi o rarne sveZanj stvariica i pode ua put.
Z,a devet dana i devet nodi sti6i 6e u gradid Lier, go-
spodinu Anselmu, slavnoul odsajatelju zimskih nria. Gra-
di6 Lier je gorsko mjestance, kojege su kudlce naiidkane
po bokovima stiena, porl kojima buCi biesna gorska rieka.

28 N
Samo jedna lxoz1'a staza vodi u to stjenovitb gpiezdo,
gdje svi stanovnici sluic u cvje6njaku gospodina An-
selma.
Poslie devet dana stigne siromaBni Ijo pred taj gra-
di6., utvrden stienama kao zidina,rna, i prijavi se wataru'
Vec tri no6i ia zbog teibe ne spavam' vucibatino
jedna!- zavika stra?* promuklo. Reko5e mi, da te Ea-
i5" -car' A zar te nije mogao zadrilati kod sebe u slu-
"*-
Zbi, nego te Balje amo?
Ijo zaplaka.
Nemoj' mi tu sfiniti. Odekivao sam neku lidnost,
- vidim
a sad samo jednu bradatu nakazt. Sto se nisi ure'
dto? Zw 6eE tako pred gospodina Anselma?
Nisam imao ni n-noila, ni E-5kara zaiecaTio'
-* Hajde, ulazi! izAera se vratar- i udari ga nG
gom. Ostavi te dronjke - pred pragom i odmah idi gospo-
dinu Anselmu.
gdje je on?
-APitaj! Hode5 valjda, da te donesem pred' njega'
- gini mi isPred odiju!
Ilajde,
I to mi je taj tvorac darobne ruie, koja no6u svietli
-
na carevu stolu -_ Pnomumlja watar.
m.
Devet dana i no6i dekao je ljo, da ga primi gospodin
Anse1mo. Cielo to wieme spavao je u watarevoj staji i
hranio se spirinama. Brada mu je naglo osiedila i nara-
sla. Da je imao kakve Bkare! Barem one, kojima se konju
podkresuje rep.
Desetoga dana gospodin Anselmo primi Iju u svom
staklenom ruliEnjaku'
-
[46, zar si ti takav? zinu i zadudi se Ansehno,
promolivBi glavu kroz bokore- rui"a. Zax je takva grdoba
mogla napraviti onakav eviet? pomisLi vrtlar i onda se
ljutito okomi: -
No, pa Sto je? Sto se to dogodilo caru, da mi Ealje
onako - ponizno pismo?
Jedne no6i zaspao je za stolom i u snu razbio ru-
ila - plaXljivo odgovori Ijo.
- Pa onda, pa Bta onda?
- Car ileli, da mu opet nap,ravim onakvu ruZu.
- Dalje, dalje! KaZi sve! dobaci vrtlar, sav na-
-
jeZen od srdZbe. -
Ovako je bilo nastavi Ijo upla.Beno.
-
Pridao je kako nnr je jednoga tmurnog jutra do5ao
car, nose6i ruilu, ah razbijenu i ugaslu. Suznih odiju mo-
lio ga i preklinjao, da mu opet napravi onakav rui,in
cviet. Ijo se zgrozio i rekao, da se viBe ne sje6a, kako ;ie
stvorio gorudu ruru. U tom je uspio samo jedanput. Bio
je to neobidan trenutak, neb'esko nadahnu6e.
Pa ipak poku5aj, povuci se u samo6u. MoXda 6eB
-
se sjetiti hrabrio ga car i prufio mu svako obilje, sa-
- Ijo se povukao, mislio i bdio.
mo da uspije.
Pro5li dani i godine. Car ga 6esto posje6ivao i govo.
rio:
Ijo, ne kloni. Pokafi cielom svietu, da si dosto-
-
jan sluZbe carskog vrtlara. Stvori, oZivi mi opet iarobni
cviet. Za njega 6u dobiti najbogatiju kraljevinu. I tada
6e se napokon utaZiti moja neugasiva Zudnja za vlaB6u.
Ijo, bit 6eB kralj! Upamti, dajem ti svoju carsku rie6.
Prode opet mnogo wemena. Ijo radio, bdio, razmi-
B1jao. Svaki dan dolazila mu Selma, njegova tajna ljubav,
da ga ohrabri i oZivi u njenm ugaslo nadahnu6e, kadkad.a,

30 31

u kasnoj samo6i, poslije Zarkih ljubavnih snova o budu6-
nosti, zabljesnula bi trenutno pred njihovim oditna kra-
ljevska kruna. Tu tajnu Zelju nisu nikada odali jedno
drugom- Selma je odlazila od njega uviek raz&atana i
uviek u novoj nadi.
Napokon dojurio car jedne no6i, sav kipteei od guje-
va, da su se za njim dvorane jo6 dugo tresle i odzvanjale.
Izgrdi Ijru, oduze mu svako obilje i baei ga u krpe' Na
molbe i preklinjanja jedva se umiri i rede milostivo:
Pa dobro. Poznam majstona Anselma,. strarmog
-
odgojitelja zimskih ruia. Idi k njenru, maila 6e ti on po-
moci. VratiE li se sa gorudom ruZom, opet 6eB mi biti u
mitosti i bogato 6u nagraditi i tebe i njega.
Ijo od stratra nije smio podi6i odi. Osjefao je, kako
ga slarrni wtlar pnomatra biesnim, gotovo krvavim pogle-
dom. Odjednom zaiu lagano trnibliZavanje njegovih ko-
raka.
p2, pa, Pa Eto onda? prasnu majstor Anselmo.
- -
%aFlto sto mene upleli u taj ludi posao. Ja pnavim obidne
zimske yrrr1e i niBta viBe. Sta sada od mene trafrte? Da
ostavim svoj posao? Da iznevjerim tolike svoje kupce i
da se posvetim toj neiuveno ludoj zamisli? Ali, ti se pre'
tvara$. fi krije5, grdobo jedna
- i majstor Anselmo
opali Iji pljusku tako snaZno, da mu je za^Sumilo u sluhu
Citavo moro i varnice zafrcale pred od.ima ti krije5 taj-
-
nu o gorudoj ruH!
Ijo se previjao u uglu' Tresao se od jecanja, rone6i
suze u svojm drgrr, Prosiedu bradu.
Ali napravit 6eS, jo$ kako 6eS napraviti gorudi
-
cviet! Ne 6u ja da zbog tebe padnem u nemilost carevu.
Jesi Ii duo? Ili cviet ili Zivot! Rabane, Rabane viknu
-
32
majstor Anselmo dovjeka, koji je nepomidno promatrao
cieli prizor, stojeci nepomidno pred watima staklenog
vrta vodi ga onamo. Ve6 znaB kamo.
-
Ijo se nade u nekom rnalom stanu od dvije sobice.
Zidovi, krov, vrata, sve je to bilo od najprozirnijeg sta-
kla. U prvom trenutku widjela mu se tolika svjetlost u
ku6ici.
Prvih dana bacio se podluno na rad. Sav utonuo u
razmi5ljanje o darobnoj ruZi, nije ni primjedivao skupine
tjudi, koji su kroz prozime zidove piljili u njega satima
i satima. .Ieo je i spavao podpuno pribran i miran pred
stotinama odiju, koje su netremice pratile svaki njegov
pokret. A svake subote do,.Bao bi nadzornik Rahan i na-
tmureno upitao:
No, Sto je s goru6om rudam? Gospodin Anselmo
se -
ljuti.
odgovorio bi Ijo, glave du-
JoS niBta, joB ni$ta
-
boko- trngnute od razmi5ljanja i neke pritajene tuge. Zalio
je, Sto se caru dogodila ta tebka nesre6a. da u jednom ne-
mirnom, bunovnom snu izgubi onaj blistavi sviet, a s
njime i najbogatiju kraljevinu. Jasno jo5 gleda u onoga
iudnog kralja stranca, kako skamenjen od divtjenja
stoji pred darobnom ruZom i uzbudeno Bapee doma6inu:
Kraljevinu, cielu svoju kraljevinu sa svim njenim
- na zemlji i pod zemljom, dajem ti za ovu ljepotu.
blagom
Sjeti se Ijo tih riedi i potamni.
Jednog dana doduje, da je car poslao pismo, u kome
se razpituje o uspjehu i preklinje, da mu se Eto prije po-
Salj.e gorudi cviet. Iji se odjednonr uiini, da se za njim
uprtila neka krvava potjera i da 6e mu odrubiti glavu,
Cim ga uhvate. Toga jutra skoEi s postelje preneraZen:
Bezbroj oiij,u, sbijenih i naEiEkanih po staklenim zidovi'
33
 kucka, da oCisti iznutra zamagljene prozore, iza kojih se
ma. zurilo u niega das trepcu6i, das trai'eii ne$to n9odr9"
deno i tajno. F*if*o se po gradi6u, da je Iji uspjelo od'
krij,e sigurno ne6to zanimljivo. Zbog toga on desto dani-
ma razmiBlja, 6ime 6e zabavtti te ljude priliepljene u:iz
kriti tajnu darobne ntile. Zato se odekivalo svakog dana' stakla. MoZda bi jednom nenadanom, nevidenorn Ealom
da u njLgovojrruci bukne gonr6i cviet'
uspio da ih natjena u grohotan smieh i tako ih udalji ko-
AIi on viEe ni za 3to nije mario' Njegovu klonulu i naino zadovoljne i zasifune tim neviilenim prizoromi. On
jedna neodolji-
izgubtjenu duBu obuze samo jedna misao, to pokuEava. Ali su sve njegove duhovitosti i Sale nedo-
o.', moida neostvariva Zella: da se smanji Bto
"*f"Ouna, mala' sitna voljne, jer uviek bude jo5 ve6u radoznaolst. Uviek plje.
viiie, da se iztopi, da se stanji' Da postane
sak i povici:
stvar6ica, da se tako izgubi i umakne ovim groznim odi-
ma, koje ga dan i no6 gle aju nepomidno i hladno'
fi Jo6, joE! PokaZi nam jo$ ne$to!
jedno na drug-o' a -
ulasni,-Zivi grozdovi odiju, na'Eidkani Sviet svo vi5e navire, Kroz staklo dopire do Ije Za-
zatim'objeXeni jedno povrh dmgoga o staklene
zidove'
rnor, muklo brujanje i Zu0na dobacivanja. Ljudi se sva-
fi pof.r"ifiivi grozdwi od Sarenog zrnia, koje trepde' ko' daju. Natiskuju se, i medu glavama nidu sve brojnije nove
je se cakli, kaplje i zamagljuje stalila' glave.
Iio bjeZi od predmeta do predmeta' Skriva se i opet U lji vlada mir. Ovo popodne on sjedi nepomidno i
se poia.rfioie. fraZi drugo skrovGte' Lupa se Uo Slaviala gleda prezirno na uzbibanu gomilu, igraJudi se nehajno
visinu svoga stasa, izdiEe, da stegne Sirinu' GIe' svojorn dugom badom. Ali svaki njegov pokret potresa
"-noji
daoci se 5miju tim dudnim pokretima' To ih
zabavlja' pa
gledaoce gromkim smi,ehom. Zato *. sasvim umirio. Sjedi
su ga prij'e
su ve6 i zaboravili na plamcn gorude ruEe' 5to ukoEeno, mku skrivenih pod bradom i oiborenih oEiju.
nestrptiivo oEekivali. ljo viBe ne stra^huje od
posjeta
Ansellat Napolju zavladao tajac. Kao da su svi oti5li; kao da
nadzdrnika Rabana, niii oO prietnje gospodina
je svima ve6 dosta te okrutne zabave i kao da ih je takta
onaj darobni
Sada mu se dini, da je mnogo lak$e napraviti samilost prema tom nesretnom dudaku. MoEda ve6 uvi-
cviet, nego postati inaten I si6u5an i neprimjetno
umadi
i za- daju, da je tu pred njima neobidan dovjek, velike ciene,
kroz'kakiu irl5udanicu; i ostaviti za sobom ukoiene
rno6ni stvaralac neproejenjivog cvieta, za koji nude vla-
prepaEtene odi. . dari ditave kratjevine.
Pusto i bezciljno mu prolazi wieme' Uviek
u strep- Medu gledaocima jots dublja ti5ina. Svi su jo6 tu i ne
mi6u, se. Zart,u se Baptanje i odjednom
nji, u bjeZanju oil drugih i od samoga sebe' Osje6a tegob'u - zaori se ludadki
ti"ir. fU"fi ga nSegova suvi5nost i njegova sjena' klja ie smieh s tolikim grohotom, da se sva stakla zatresofu i Ijo
pade sa stoliee. T-eZao je na podu, tresudi se od jeda i tu-
p""t"Zf." i prerG. potamnjuje distu prozirnost zraka'
ge, dok se smieh sve grohotnije prolamao i bezbroj pr-
Barem da moZb po"Ziti neku zabavu ovom radozna-
lour svietu, koji prcniruje kroz stakla, domahuje mu
i stijru zalupkalo po staklima:

94 35
 Jd, jo6! Poka,fi narn ioB nesto! -padali su po'
- svib strana. Ne vjenrje' Zw je jo3 uviek tako pri-
vici sa
vladan za ta nezasitnu gomilu? Nije niBta zanimljivo
di-
u gdje si? Sta radiS?
nio. Nije se ni mahao, a ipak je sve ponovno nagnao
Zar im je tako smie$na i sarna njegova ne'
buran
"*i.n.
trrcmiEnost?
je'
Skutrio se i leZi gotovo bez daha' Da mu je vec
dnom da se saftrije, razpline se i nestane u nepowat'
Hode li ikada doZivjeti to iudo? Nepokolebljiva vjera
i Tu sam, blizt. Zar nisi osjetila, kad
gorur6a Zelia mortda 6e ostvariti neostvarivo' TYeba samo
i*juti u tome i gledati ve6 kao stvarnost ono' 3to je jo$
gamo san.
Ve6 se sutoni. Odlaae, odpadaju sa staklenih zidova
i dovikuju'
dosadni gledaoci. Posljednji joB netsto kuckaju
pe se i oni udalje.
Noc je za Iju jedina utjeha' JoB kad sanja onaj de'
sti san, koji ga on-asja bezkrajnorn sre6orn: Sjedi on na
sjajnom pnieJotju, a desno uz r4ega Selma, sva u dra-
gii"t". Lawont po svim dvoranama' Sluge povrve' otva-
raju sva vrata.
IIlazi cair s dvoranima, nosedi bogate darove i stupa
pred lju:
Najve6i moj dobrodinitelju! Nosim ti opet mali
-
uzda;:ak za onaj prebogati dar, novi rufin cviet' kojim
sam kupio najbogatiju z,ernlju. Umirio si moje neutaZivo
srce i sllrieiio, da matem otmem kraljevimr, o kojoj sann
dan i no6 sanjao. Si6u5no je to, Sto sam ovdje zakraljio
tebeitvojuliepudruZicrr.Donosedidaroveizxaiavamti
ponouro svo5u najdublju zahvalno'st' To 6u iiniti dok
sam fiv:
Car ode s dvorjanima. Sve sluge se udalje' On i Sel-
ma ostanu sami u dvoranama. R'az'dtagano se s'nrije, a
36
ona ga mituje. Priljubi $e uza nj i osjeti odjednom pra-
zninu. Njega je nestalo.
- Ijo,
Se1miee, nadi met T,ar ne am$? Opet sam se po-
igrao- svojom mo6i, da se povedam, kad hocu i smanjim
se, kad ho6u. Sad sam se sasvim smanjio. Nadi me!
Ijo, gdje si? Sto se tako Bali5, mili moj?
- ffis, nadi me!
-
sam, se provukao kroz tvoj zagrl,jay.
Ona primieti, odakle dopire njegw glas i podiZe obje
ruke.
Ah, tu si, davole mali! Ba^B tu na mojoj kruni.
- nego
I prije 5to ga je uhvatila, Ijo skodi s krune na pod-
i naglo opet izraste. Pred njom stoji pravi njegov lik: sta-
sit, krasan mladi6, visoka iela i mudrih, sanjivih o6rju.
Selma ga uhvati za rttkl i njeZno privude k sebi na
priestolje. Uspavljujudi se toplirn Baputanjem, oboje za-
spe zagrljeni pod krunama.
fjo se budi. UZasno svanu,6e, poslije onakvih snova,
obaspe ga bodljikavim zracima sunca.
Ustaje. Tamo u kutu zasvietlio se joB Selrnin skut,
trenutni ostatak sna i razplinuo se. ..
Oko njega se ra"zdani grozna stvarnost. Brzo se spre.
mi, iako nemo6an i sbunjen. Odmah se baca na rad. Tone
u razrniSljanja, u daleka, maglovita sjecanj,a na rzgl-
bljenu tajnu gorudeg cvieta.
Ba^E u trenutku, kad mu zasine iskrica nade, spazi
po svim staktrinna priliepljene oEi neizbjeZivih gledalaca.
DoBIi su. Ztre, proviruju, i ve6 poEinje priguEen smieh.
I tako svaki dan.
37
 i objesi Kao bezurnan potrEi iz kuta u kut. Bjvhao je, skri-
Jedne poponodi probudi ga velika Zetl' Ustane vao se i opet bjeZao, zaplidudi se o bradu. Onda se nelega
noge niz p*Lt5n. Ne$to je zabrinuto gledao' Udini mu
i previ5e da' sjeti. Brzo se pope na stolicu, pa na sto. Dohvati se za
se, da su mu noge okratile. BiIe su nekalo ruiicu, zaljulja se i skodi u wd. Jedva je stigao da unutra
napije'
i"Ur rA poda. Skoii, da dohvati vrd sa stola' da se uvude i bradu.
Ostade, nepomidno. Cielim tielom zadrhta od neke
"toi*ei Koraci su ve6 pred vratima. Cuje se odkljuiavanje.
tajne, radosti.
- neshrr6ene na stvari oko sebe' Sve su mnogo vi5e od
A zatim ulaaak teZkih koraka.
Pogleda
No Ijo, daj mEu! Ijo, grdobo, dosta smo dekali!
njega. fraraste visoko, kao da ih je netko no6u
raztegao'
je prebaciti preko- ra' Ovo ti - je posljednji dan. TiEina. Raban ka5ljucnu i za-
B"rn" mu se vukla podom' Morao -
rnena, da se ne bi o nju spotakao' Pa i tako prebadena mrmlja. Onda zagrmi biesno:
Sta to znad,i? Tjo, izlazi Ijo! * Stakla se zatreso5e,
ona se doticala zem.lje. -
a patuljak u vrdu duboko uzdahnr:. Sdudurio se i pokrio
Skinuo je bradu s ramena' Obazirudi se pla$ljivo
na
jedan lakat' bradom. SluBa udaljavanje koraka i gundanje:
sve strane stade je mjeriti. Bila je dugaika _- Sta 6e gospodin Anselmo, kad rnu javim, da je
Onda izmjeri svoju visinu: jedan pedalj'
ona mgoba pobjegla? Sto mu gromova! Tko mu je otvo-
O Bofu, samo jedan pedaljl Je li to moga6e? za- rio wata? Te5ko meni i gospodinu Anselmu, kad za to
jeca -od ra.dosti' Je fi tL mogude? Jesam li to ja? Da' da! I
doduje car. Bacit 6e nas oboj,icu u tamnicu.
To sam ja. Ovo je moja brada'
Zatim zalupnuEe vrata i koraci se udaljiFe. Oko Itje
ftitro se pope uz stolicu kao uz ljestve i s nje :kdi tiBina. On proviri iza wla i zbunjen brzo se opet sakrije.
sada tako neobidan i
I

na sto. Pred njim je -iestajao wd, tr(roz staklene zidove virile su opet hezbrojne odi, trepcudi
zahaciti g1avu, da nnu ugleda wh'
I
glomazan. Morao kapcima i zamagljuju6i stakla.
Stoi"ei na prstima jedva mu je izpruEenorn rukom do-
I

Nema ga netko rede.

takao ruEicu. -Ni ja ga ne vidim.
-
zi-
Vec svi6e. Blistava modrina bliesti na staklenim
I

Ijo pro- A meni se dini, da ga vidim.

dovima. Prvi jutarnj. koraci odjeknuEe tiBinom' - Nije to on.
trne. Zawti se po *iolo i sktoni w iza vrda' Ali tu
nije I
- Ma jest, kad sam ga zaista vidio.
skrovi5te'
aovotino skriven. Skodi sa stola' Irubi sigurno - Slu$ajte ljudi viknu jedan gilati nema unu-
I

r to*r"i se pribliZuju. On ih sluBa i prepoznaje ih: Ide -

tra nikoga. eujte, sad- je sgodna prilika, da- uzmemo pla-
Raban, duttovi$te glomaznih ruku i butjavih odiju'
Stra-
meni eviet. dini mi se, da sam ga spazio. Tamo pod sto-
Bni Raban se PribliZava.
I

lom ne5to je sievnulo.

Sutra 6u ti zavrnuti watom kao piletu' ako nam
I

- Nastade komeBanje i Zagor. Od tih gromkih riedi Ijo

ne stvori5 goru6i cviet joB bruji u Ijinu sluhu Raba-
nova prietnja.
- tako zadrhta, da se vrd do, dna zaljuljao. Srce mu zalupa

39
38
I
o zemljanu koru posude. Onda opet tGina, puna nekog
pritajenog vrebanja.
Ve6 mu se iinilo, da 6e se sve umiriti, kad se odp'
dnom prolomi strahovit prasak. Stakleni zidovi prsnu$e,
. u piesku.
tutnjedi i zvededi zaglu$nom lomljavonr. eulo se krckanje
i Skripa stakla pod teZkim koracima. Junijava i mete'i na
svo strane. Glasovi, ru$enje, svada i otimanje. Ijo osjeti
teiak i tup udarac. Vr6 se sru5io sa stola, pao na pod i
sre6om, nije se tazhio.
Kotrijao se pod tu*r.irri koracinra, lupajudi o poba-
cane stvari. U toj trci i traZenju podiie ga neki Sakat do-
vjek. Drugi povikaBe:
Drilte onoga s wdorn, Kod njega je gorur.6a ruZa.
-Svi se baci5e za njim u divlju trku. eovjek je streli-
mice bjeZao, ali ga je gor:nila stizala. Ved se pribliZio str-
moj stjenovitoj obali, pod kojom se budno valjala rieka.
Dfite ga! U vrdu je goru6i cviet praskali su
-
povici sve bliZe. trjo se sledio. U bradi je -
osjetio stisnutu
ruku dovjeka, koji je grdevito drZao vrd. euo je i n3'egovo
teZko disanje. eovjek zastade nerno6no na obali. Ruke se
ve6 pruZi5e prema njemu.
eovjek baci zemljanu posudu, koja se uz tupu zvo-
njavu odkotrlja niz vrletnu obalu i pljusnu u biesnu bu-
jicu. Gonioei stado5e, gleda;lu6i zaprepaBteno za skupo-
cienim wdem, koji se ve6 izguibio u zagluBnoj pjeni i
bukovima.
* na kroEnje. Napokon nade jedno napu5teno gniezdo u vi-
Poslije strmoglavog ru$enja niz mnoge strapove i p'o'
slije smrtonosnog obrtanja po maticama i vrtlozima Ijo
u 6upu zaplovi ti5im strujama, ljuljaj,u6i se blago niz
talase. Kojiput provirio bi iz vrda i vidio, da ga voda za-
40
nosi sve bliZe obali. Zatreprtao je od radosti, kad je zadwo
u blizini Zabe i osjetio svjeli miris Eume.
Najzad iup stade zapinjati, tupo udarajudi ovje ondje
o sluzavo kamenje. ZatattdrdejoB dva, tri puta i zaglibi se
Ijo prisluhnu nepovjertjivo. pli6ak je tiho Zuborio oko
iupa. Patuljak se jedva izvude, ali je ostao visedi o bnadi,
koja je onako dugadka i mokra btla teLa od njega. Ipa^k
mu je u,spjelo izvaditi je. Dobro je izciedi i preUaci p""t o
rarnena, kao obidno. pa po r6a u Eumu. Ve6 se sutonilo.
Svuda kaplje rosa. Duhnu suh i opojan miris gljiva,
osvjeZen dahom jagoda iz doline. Ijo udahnu duboko i od-
kinu zalogajr sa ruba velike pedurke, na kojoj se odrmarao.
Ogladnio je i gljivino sodno meso vrlo nur je pnijalo. I
dalje je bdio na pedurki, slu5aju6i sve muklije trapan3.e
rose s kro5anja, koje su sada bile tako visoko nad
gotovo do samoga neba. Onda ga savlada driern "jl*, i on
samo kliznu pod njen mreZkasti klobuk.
lJ zoruga probudi Zrrri; kljun, koji je gromko ktju-
cao po bukovoj kori. Hitro ustade, strese sa sebe rosu i
odskakuta niz puteljak, Sto se vijugao do rieke. Na su-
protnoj o;bali spazi ku6ice i zahfii se. Bile su mu po-
znate. To su bili stanovi carevih konju5ara, a ova Suma
je carevo loviBte. Sad je prepoznao eieli kraj. Iznenaden i
upla3en odtrda natrag u Bumu.
Cieli dan traLio je sigurno skrovi5te, pa se penjao i
sokom granju. Tu je provodio dane grizkajudi suhe gtjive
iU vje$ajuci po granama jagode, nanizane o slamku,.
eesto se no6u prestravljen budio. Udinilo bi nru se,
da duje potmulu ntek:u lanaca na carevim psima, koji ga
4L
biesno progone, halapljivo njuSkaju za njegovim tragom.
Kadkada opet bio je nriran i vedar. Tada se sjecao
svega i smijudi se rnjerio visinu svoga stasa i duZinu
brade. Pomisao, da je pobjegao od gospodina Anselma i
straBnog Rabana, joB ga je veselila.
Afi bi se iznenada natmurio i tako bolno zajecao, da
mu se sva brada tresla.
Ah, onaj skriveni razstanak, kad je posao u gradi6
Lier! Onaj tuZni razstana} od njegove drage Selrre! JoE
6uje rieii:
Mili moj, kad se watiS caru s novom, gorudom
-
ruiom, bit cu tvoja. Ziviet 6emo sretno. Sa.mo uclovo$i
caru.
Pal6i6 plaie i rnisli: Kad bi sad ovuda nai5la Selma
kao nekada beru6i cvie6e za caxeve prozore. I kad bi se
on pojavio pred n3'om ovako ma1i, brade prostrte po zemlji
i rehao:
Selmo, ja sam tvoj Ijo! Zat me ne poznajeB? Ja sa'm
-
tvoj bolni, nesretni ljot Zar me ne poznajeB viBe? Zar rne
ne voliB? Ah, pomozi mi, da prebacim preko ramena woju
terku bradu. Tako sam umoran. I sjedi kral mene! Iz-
pridat 6u ti najbolniju Pri6u.
Zar se ona ne bi skamenila vec od prvih riedi' I kad
bi ga prepoznala, z,at ne bi jadnica poludila. Patuljak se
tako pita i jedva guBi jecaje.
w.
Jednoga jutra stratrovito zatukoBe lovaEki rogovi po
gorama i dolinama. Bila je to stra$na istina. Car je u lovu'
Patuljka obuze opet silan strah, Sto nije napravio
gorudi cviet. Car je sigurno tmuran i snuje krvavu osvetu'
Ako Iju uhvate, glavu 6e mu odsjeci na prvom paniu'
42
Uiini mu se, da je to lov siuno za njim. Sakrio se
u svome gniezdu i napregnuto slu5a. Cuje povike hajke,
das blizi.l, ias u da^Ijini. A, ?altirr- se jezivo p,ribliZava
zveket lanaca na lovadkim psima, koji biesno projure nju-
Skaju€i podmuklo. Onda tiBina. Svuda drhti neka strepnja
i Euje se dah upla5ene divljadi.
Ijo se uvjeri, da to ne gone njega, nego da je to pravi
carski lov. Dugo je iekao pritajeno u gniezdu. Napokon
zatukoBe opet lovaiki rogovi, objavljajudi kraj. U Sumama
zavlada ti5ina.
Patiid side s drveta, * * napije na rosnoj paprati.
Kad se napoji,o i bai htio r.abrati za vederu medvjedu Sapr,
zaduje na obliZnjoj Surnskoj distini topot konja. pogleda
tamo i
ukodi se od u.Zasa. Car i carica.
U sumraku je mzabrao njegovo mrko lice i kosu ve6
sasvirn siedu. Cariea gleda u njega niemo, priteZu6i drrnsto
uzde. Od neodoljive Zetje, da duje koju ried, Ijo im se ne-
dujno prikrade po mahovini.
Care, dakle planoena ruha zauviek je izgubljena?
- Da.
-
- fDa.nova kraljevina, koju bi dobio za nju?
- potjera5e konje. Palii6 skoii i objesi se carevu
Oni
konju o rep, slu$ajudi uzbudeno.
Bta 6eS sada? * zaiapta carica.
- Pa sarn sve udinio. Anselmo i Raban trrcgubljeni
- Ve6 sam,
su. Uvjeren da su oni ubili Iju i sakrili goru6i cviet.
To je bezumno. Sto ih nisi udario na muke. Sve bi
- i watili darobnu ruZu, ako je zaista opet stvo-
ti priznali
rena.
43
 Patul' k se jedva drZi, da ne pane od uzbudenja'
Konji stadoEe.
Care, kobno je to, Sto si udinio. Dok je gorio onaj
-
cviet, gorila je i moja tjubav prema tebi.
sta kahel? zaperpia^stti se car'
- ps, dok si
-
ga 6uvao, vjerovala sarn, da bezkraj-
RAZGOVOR O PRYOM GTIMNU
-
nom ljepotom toga cvieta ZeliS svoju vlast pro$iriti' Samo I.
ljepotom --; jer ja ne 6u krv i gari5ta.
Kakva je to sumnja? Umiri se! Sve 6u ti priznati'
Iove no6i zaduh tajanstveni taz.govor iz mutne pra,
- Ne govori. Zatebe nema opravdanja. Ja sve znam' davnine. SuEtanjem davno uvelog li5da, koje ," opudr,
- si, da naB divni wtlar Ijo izmiElja novi cviet' kod
Dopustio
trepere rieii i sipe u moj napregnuti sluh.
jednog prostaka, koji ga je zatvorio u stakla, na ruglo i Tu, sasvim blizu, na aarnom pragu, pred moj,im, kas_
podsmieh cielom svietu. nim watima dujern te maglene neznanso, kojima s usana
odliedu i doliecu tihe, poboEne rieii. Cujear i priguBeno
- Ali carice, Uuj me!
p4, tako je bilo. Z* misli6, da je veliki umjetnik cvilffie kola, s kojih mi doduhne bra5nena welttnaklasja.
mogao- nadi nadahnu6e usred bezbrojnih odij'u i usred Osjeda,m i disanje njihovih umornih Btapova, Eto su ih
Za:gora dosadnih gledalaca. Sad mi je jasno. Ti nisi Zelio
prislonili uz wata.
novi cviet. Nisi. To je sigurno'Jer onda ne bi bilo krvave Taj neslu6eni tajni razgovor oEarava me ljepotom.da_
slave, za kojom ,udi$. Ne bi bilo tvojih sveianih ulazaka leke, nebeske glasbe. Te riedi su oni uzbudljivi, neodekivani
u poruBene gradove, o kojima i budan sanja$. Ti krvniCe! aruci, 3to ih priroda vjetrom pnobudi u suhim sviralama
govori tako, carice! trstike.
- NeHo6u. Sve 6u ti re6i. Sa Eudesnom ruZom je sw- I evo, u moiln sluhu bna$ ovaj daleki, trnadavni raz.
-
5eno. I ia ve6 vidim, kako sude5 svoje carske rukave, da
govor.
bi ruke mogao Eto dublje zagnjuriti u krv. UZasavam se'
Bjefi, bjeii od mene! tr.
Na te rie6i carev konj skoEi u propanj, a za njim i Duboki glas:
caridin. Patuljak odsko6i s repa i pade onesvie3ten u 1n8' StiZe nas opet kasna no6, a mi ne nadosmo ono
hovinu. Dugo je kao u snu slu5ao potmuli topot u daljini. -
sveto mjesto.
Kad se probudio sva brada mu je bila natopljena su' Mudri glas:
zama.
ga penjudi se na6i. Budimo shpljivi.
Oti5ao je, da nade jedan vetrik, o5tar trn. Da njime
U - Samo 6emo
strpljivosti je uztrajnost i odvafoost.
probode svoje bolorn nabreklo srce'

44 45
 Mladi glas: Mladi glas:
Podimo dalje. Penjimo se, tragajmo za tim, sve- Difimo se! Krenimo kola krcata jedrim klasjem!
-
tim mjestom. Neka mjesec ne svietli uzalud. -
Sad zramo pu.t.
Stardev glas: Rosni glas:
Razapnite mi Eator. Stanost, uviek ima vi5ak od' BIaZeni, vidoviti starie, vodi nas!
-
jednog dana i tro$i ga na odmor za sutradan" Dajte mi, -
da se odmorim.
Rosni gl'as: m.
Djede, moramo dalje. Nosit 6emo te na nosiljci' Tad rne prene i odarobi onaj rosni glas, i ja nedujno,
Svi -
jedva dekamo, da ugledamo ono sveto rnjesto' pritajeno od5krinem wata. Na pragu nikoga. U mom uz-
Mudri glas: budenom sluhu bezdan muk.
Dajmo starcu odmora. A mi budni sanjajmo o
Vratim se za svoj stari st6. Slu$am, kako mi noge
- mjesta, za kojim 6emo sutra opet u traganje'
ljepoti Skripedi klecaju pod tefinorn moga bdienja.
Duboki glas: Du,boka je no6, i zapisao bih sve, Bto sam slu6ao
mislite, gdje je to mjesto i kakvo izgleda?
- Sta Mladi glas:
i slutio. Ali mi se baB sada, u okviru moga ptozora, ukaz;a
daleko u dnu vidika treptavo sjaj,an proplanak, okruien
Ono je na nekom whuneu i na njemu je otisak ernom divljinom: Prvo gumno. Neodekivana slika, kofu
-
BoZje ruke. mi doEarava no6a5nji odjek pradavnih riedi s usana ne-
Rosni glas: znanih doBljaka.
Ono je distina na bezkrajnoj divljini zemlje'
- Mudri glas: Uzbuden sjedim za samotnidkim stolom. Jedva 6u
odoljeti. U daljini se sve iudnije ljeska onaj proplanak.
- Ono ie prvi kutak pitomine u divljini. fma U on svoje svanude? Je li nad njim neka druga mje-
Stariev glas: sedina? tri to ne to waii iz samog njega? M&ta posljed.-
iekajte! Budim se. Sta to vidim na
- Cekajte,
whuncu maglenih visina? Neko nebesko uzleti5te. S toga
nji plaurcaji davno zakopanog blaga.
mjesta jednim skokom se stiZe u nebo.
rv.
Duboki glas:
Jeste ti duli? Eto nam onog' onog svetog mjesta! Tek sa,rr sada primietio, da stojim. Da sam, obukao
Eto -kraja na$em lutanju! To smo trafifi. To je ona Ci' t&ku gorsku obu6u. Da mi je u ruci Stap, a torba svje-
stina, t<oja ie dostojna, da se na nju saspe zrnje prve Zega kruha o ramenu. Ne znam ni sarn kako. Ve6 sam
pSenice. iziEao i zakljudao wata.

46 47
 Mami li me zov ili neka opojna sanenost? Sta se to kriva cielu plohu ovoga svetog trxoplanka. Sietim se, da
dogada? OsvjeEdujem se na whu neke gore. i vidim, ko- ne smijem guntt ta blagoslovljena anca, pa se u skoku
Iiko sam daljine preEao. Kakva brzina! Je Ii to bio hod? bacim, na rub guuna. Toga trenutka dunu mi u lice tako
tri i iudesni let? snaEan miriLs bra3na, da sam se gotovo ugu&io od neke
nagle, olnjne sitosti.
Ali joB se nisam podpuno ni razsanio, kad primietih,
Preda mnom se ukaza bi6e neopisiva oblidja. Nevi-
da se ved penjenn vrletnom bogazom k uzvisini, na kojoj
Iefi obasjani proplanak. Stignem gore, vi5e leteci nego deno, nesanjano i neelu6eno, a ipak sasvimr poanato, puno
miline i blizkosti.
idu,6i, i spustim se na sanr rub Prvoga gumna.
Tko si ti? upitam glasom razplinutim u blagost.
- -
A ono dunu opet na me bra$nenom sitod,6u i zabra"Sni, jer
v. nije govorilo nego bra$nilo:
Cim sa^m stigao, zasjeni mi odi uzatrteti, plamsasti sam Prakruh
bliesak, Bto je buktao iz usij,ane plode prvoga galo,ura. T'a-
-Od Ja
sre6e zaniemim.
-
strem pogled mkama i provirim kroz prste: Po gumnu
gmiZe, vnri i roji se bebroj svjetlucavih varniea, koje me VII.
zanose u vrtoglavieu, blieBteci, gasedi se i plamsajudi opet Prakruh:
novim snopo,vima wjetlosti.
Dorzabio me miris moga djeteta, Bto ga nosiB u
Udini mi se, da su to ilv| jedri dragulji ili krilati torbi.-
sjaj krupnih kriesnica ili gorudi Bljunak zviezda. Virio Ja:
sam tako, dok mi se odi nisu smirile i onda pogledart
(JoS uviek Sutim zaPanjen).
slobodno:
Usred ljepote toga nepojmljvog prizora sleti mi na
Prakruh:
dlan jdna iskra iz tog virovitog sieva i tinjanja. ?,abtdo, Ne boj se! Nisam kobna utvara. Ja sam zaista
-
pravi, fivi kruh. Prrri knrh.
Praotac sviju kmhova.
nije nne opekla. Pogledanr tu iudnu, neugasivu iskm. Po-
gledam je joF bolje. I ne vjerujem. Frinesem je sasvim Ja:
blizu. Upiljim se u nju. Da, zaista. To je. Je li mogu6e mi je samo onaj obidni kruh. A odkud tebi
Po,znat
takvo dudo? Na mom dlanu sij,a se zrno plenice. -
kretnje, hod? Odkud ilvot?
- Prakruh:
vr. je Svemodni kao bezkudnik hodao po Zemlji,
- Kad
umoran i gladan stigne na ovo gumno. Bai su ljudi vadili
Iznenaden, zadivljen skodim na uZareno gulrno, ne
bojedi se viBe, da iu se ope6i. Jer sad j,asno vidim, da to iz hara prvi knrh. Daruju ga odmah ubogom p;utniku i ne
Zivo svjetlucanje i sjaj zradi iz pBenidnog zrnja, koje pre- slute6i, tko je on. Od njegovih suza zahvalnica, $to za-

48 49
kapaBe po mirisnoj kori, strujnu kruhorn Zivotvoran One iste kapi, koje su drhtale na mojoj svjeZoj kori, kad
drhtaj. I gle, na krilu Svemo6noga zadisa, tzpravi se su me prvi put vadili iz ilara,
kruhiPostade-ja. Ja:
Vladaj, bdij vje6no! rede Svemo6ni. Budi Pra'
-
kruh. Budi Praotac sviju -
kruhova. Neka uviek budu - Kakva te straBna kob sna$la, osamljeni, zabotav-
ljeni Praoie luuhova? Zasipi, reci ml. Zabra5ni mi, za-
jednako obilni svakome 6ovjeku. braEni!
Ja: .P*akruh:
* Ne bra.6ni mi, ne bra$ni vi5e, o sveti Praoie kru' (Uzda"bnu duboko. Iz njegova uzda;ha zafijuknu otujr
hova! Sad znam, da si to zaista ti. na, bra5nena me6ava. Utonu Prvo gumno u bielu, uzbut-
Prakruh: kanu sipkost. A ja se m5im, tonem odaran, omagljen opoj-
Sto se udaljava5 od rnene? nim prahorn kru5ne sitosti. Zabna5nili u moj sluh poznati
- Ja: glasovi. Iz daljine Prakruh z,ove. . .)
Kad si mi blizu, guBi me sito$6u tvoja opojna bra^E'
-
nenost' vlu.
Prakruh: eim sam, se omamljen izvukao iz one braEnene me-
Gu5im te, jer si amo doBao sit. I joB u torbi nosiB 6ave, preda mnom se ukaza dra^Zestno seoce, ali dudna
-
moje diete kru6ac. izgleda. Takvo joB nisam vidio.
Ja: Na zavijutku puta, 5to vodi prema seocu, zaEujem.
Ponio sarn ga, da me na dalekom putu ne zatekne potmuo rnrmor, slidan brujanflr urbibanog mora. Iz blizine
glad.-Evo ti ga, vidi. Nisam ga jo5 ni na.6eo. razpozraam u onom ilagortt ljudske glasove i ugledarn
Prakruh: silno mnoZtvo ljudi. Svaki se Zurio na svoju stranu, vo"
mi ga u ruke. Kako je samo crn i teZak' de6i sa sobom po jeilan kruh vezan konopcem. Taj de-
- SpuStaE
Jedva ga drZim. Ah, ti kmFei, zavedena djeea moja! merni pnzot potresao me i tronuo do suza.
Kako su daleko od mojih prvih potomaka! Covjede, viknem jednome iz toga mnoZtva * Sta
Ja: -
radi5 to s kruhom?
Sta zrni,e tvoje bra5nene riedi, o predragi, dastni Kupio sam ga, pa ga sad vezana vudem. Ovo je
- kruhova?
Praoie
-
moj sluga. I tko mi Sta moEe?
Prakruh: Ne Bali se odvratim ogorieno. Pusti ga
Ne pitaj me, tu-Zni zemaljski stanormiEe, briZrd odmah- na slobodu! -
-
kutrrde kruha. Ne sjedaj me na onaj dan, kad sam poraien Mjesto odgovora okrutni goni6 stade lupati po kruhu
ja sretni, silni Prahruh. I sad me oblije znoj: tako snaZno, da se s njega digao oblak braBnenog praha
- nekad
50 51
i zastro mi vidik" Kad se razvedrilo, kraj mene vi$e nije
bilo nikoga.
Z,alostan stignem u seoce, koje se ve6 sve tamnije
plavito. Cudno mi je bilo, 5to su kapci na svim prozorima
spuBteni. Sa,mo je iz jedne zaba ene kudice tinjalo bliedo
svietlo. Ta,mo pokucam i zamolim EaSu vode.
Pojavi se domacin, plemenitoS, ali noobiEno tuZnog
Iica.
Dobro mi doBao, trrutniie! Vetera je baE zgotov-
ljena.- Budi mi gost.
Hvala ti, iastni doma6ine! Meni se Zuri. Daj mi
-
sa,mo vode!
Ali me on stao preklinjati i moliti. Morao sam se
odazvati njegovu gostoljublju.
U maloj, mirisnoj blagovaonici tegobna tiFina. Sje'
dajru6i na ponudeno mjesto do samog domacina mislio
sam, kakva se nesreda dogodila ovorn ljubeznonr dornu.
Nitho me ni5ta nije upitao. Ni odakle sam. Ni Bto
sam. A vidjevBi, da svi uku6ani jedu, i ja sam se pri'
hvatio drvene tliee tz dwenog tanjura. Zabrtdio sam se
pobolnoj opreznosti pri jelu, jer se nije duo nijedan Zvak,
nijedan srkljaj. Tako sam i ja dinio, da ne powiedim oXa'
loB6ene uku6ane, koji su valjda poslije neke Zalobne prat-
nje priredili ovu vederu.
Zaittdo, na stolu nije bilo ni korice krutrra. Iako me je
domadin usluZno nudio, nije me nijednom upitao, Zelim li
linrrha.
Podkraj ved,ere doneso5e na sto dubok pladanj, iz
kojeg se tako trruBilo, da se 6asom sva soba zamaglila. Ba.6
sarr se okrenuo domadinu, da ga upita,m, Sto je to u plad-
nju, kad se na njegovu mjestu pojavi Prakruh.
- pBenice.
52
Disa,o je uzbudeno, vedre6i zamagljenu blagovaonicu
bra^Enenim dahom.
Ukudani moji zabraBni tronuto, oro$en onim
-
istim kapima, koje su- po njemu drhtale, kad su ga prvi
put vadili tz Zaxa.Cujte me, ulm6.ani moJi! Cujte riedi
Pralrruha, slobodnog kruha, praotoa sviju knrhova!
Nikada viBe ne 6ete jesti kruh, kao 5to diSete mak i
vodrl pijete. Prodali su se kru5ci, djeca moja. I od.$ad ih
moZete blagovati, samo ako ih kupite.
Nikada oni vi$e ne 6e lupkati u prozore i wata i pi'
tati: Hodete li nas? Ttebate li nas? Nikada ih viBe ne 6e
brirni putnik sretati na putu, kao 6to susrede trladovine I
lnrore osvjeZitelje. Nikada vGe!
Prakruh dahnu snaZno, da sam. sav pobielio od bra^5-
nene sipkosti iz njegovih g:rudi.
Ah, evo uanite me posljednji put. Blagujte me
-
joB jednom slobodno, kao Sto di5ete z'rak i vodu pijete,
hrini ukudani moji!
Svi su ga gledali niemo i nepomiCno. Suznih odiju za'
dudeno sam promatrao, kako mu s€ bi6e uvla6i u koru i
poprima oblidje prvoge kn:ha. Cinilo mi se, da jo6 di!e,
kad su ga pobohro spustili na pladanj, da ga izr.€zu i pu
diele ukudanima.
Prrra krilka tako je opojno za,mirisala, da sam osje'
fio, uguEit 6u se, ako se ne probudim.
Prenu me neko sitno, *.*" kuckanje po ramenu
Osvje5dujem sp i otvaram oCi. Preda mnom divan prir,ot:
Na stolu miriEe sviefi kruh' A na morne umornom
r&menu pitomo golub kliuca ui zlatno srno pr\re
-
5!l
 i Sto to kaZe5, budni moj Sutonko?
- odvrati sveti
Fla,njo uzbudeno. Zar ti da si nedostojan moga oproBte'
nja? Ne, ne. Ja sam nedostojniji. Oprosti najprije ti meni,
svome grie3nom Uiitelju!
To ne moEe biti, odgovorim odlu,Eno' fi si sunce,
KAKO SAM ODPPATIO VOLA RUDONIU a ja- sjena. Oprosti naj'prije ti meni. Oprosti, Bto te po-
tamrrjujem!
ieB taho snatriti u sutone, ti Sutonko moj? * Sta to govori$? uznemiri se svetac. Stvoritelj
- Dokle
svetac gledajudi me dubokim, vla*no sjajnim -
- rei,e
te oiuvao od taStine! BIaZeni skromni.
odima.
* Oprosti mi onda, o sveti moj pratioie! Eto, ja
Dokle 6u, o preblagi uditelju? Dokle? To ni sam
-
ne znarn. Svake vederi me isto pitaB.
sam viBe sagrie$io.
\fs, ne. Ja sarn kriv, jer sam te naveo na tu
Da, vjerni moj. Vidim, da sve dublje toneB u pri- -
grie5nu misao o stutcu. Oprosti mi napokon! Oprosti na
-
sluEkivarija. I sve se viBe udauljava^S
-l\U, iPreblagi,
od svoje brade ljudi. svemu! svetcu se orosGe oii.
Zbog Eega to, posluFni moj? zamucarn zbunjeno, nemarn na demu
Odkako si me naudio nemuBtom jeziku, o preblagi -
da ti opraBtam. Sto si me prenuo iz mojih svagdanjih
-
uditelju odgovorim tronuto. razgovore bi- snova o sutonu, to je presitna sitnica. Prenuo si me zbog
-
votinja. Koliko - Slu5am
je u njima ljepote! Koliko mudrosti! Sve moje du.Znosti, o kojoj mi jo3 niBta ne govoriB.
ih raaumijem i ponosim. se, 5to imam tu moc. I ponizan p6, wiedni moj Sutonko. Na to smo podpuno za'
g&m,, jef,mi je to sve dala tvoja dobrota. -
boravili. Cuj me. Sutra je svatba one najiednije djevojke
Znam i vjeruje,m tt. Za sve hvala samo Svevi5nje- u se1u. Uzvanici su blizu i gostba se sprema. A nitko ne
mu. -Ali ne zabonavi, da ideB i medu tjude. Vidi5. Za^5to si zna, da 6e djevojka u svanu6e naglo umrieti. Zato idem
jude cielo popodne razgovarao s onim rna,garcem vodo- Zurno u onaj borik na proplanlnr. Tamo je ve6 stigla
noEom? sestrica Smrt i skriva se. Nadi 6u je i moliti, da po$tedi
mladu. A ti se poZuri, da budeS na utjehu dobrom volu
je
Bio tuZan, dobri Uditelju. Stalno mi je govorio:
Rudonji. Jadnik. Ovo su mu posljednji dasovi, jer je Zr'
Ako -je i za magarca, dosta je. Htio je iarrBiti samouboj-
tvovan za sutra$nju gostb,tt.
slwo. Zaft,o sam ga tjeBio.
Dobri UEitelju, to je za me preteZka dufnost
To je
liepo od tebe.
Onda 6e5 no0as izvrBiti jednu -
primietim Zalostno.
-
-
slidnu duZnost. Zbog nje sam te'ba5 i prenuo iz tvoga su- Budi smiren, sinko. Tvoje znanje nemuBtog jezika
tona. Oprosti mi, rnoj mladi brate! -
nije samo, da prislu5kujeB ili da koji put izgubi5 dan u
Oprosti ti meni, uevriednu tvoga oprodtenja. svadi s brbljavim wabeima. Nego je najuzvi5enija dui-
-
55
54
uost tjesiti u nevolji jadne Zivotinje. Jude sam ti se $- kako. Zar sumnja^*? dobaci voko mrgodno.
vio, kako biranim rieCima razgovaraB s magaretom. Pod-
- Jo5 -
Nikako, nego baE suprotno. Vjerujem ti i zna.msi.
puno si u5ao u tajne uemu5tog jezika.
- da
gurno, bi tvojom smrtu ona bila spa5ena.
Potrudi se i sada. Utie5i i umiri neduinog Rudonju, pristajem.A kad to mora biti?
- UOnda
zoru. eim sunce pozlati tvoje rogove.
da posluBno pruZi wat sestrici Smrti. Saljem mu po tebi -Voko se umiri i zamahnu repom od radosti, 5to 6e iz-
svoj blagoslov. I reci mu, da 6u ga sutra potraiiti u raju.
Sveti Franjo ubrzo zamaknu za brda.Scem prema bo- baviti djevojku. U staji zavlad,a samrtna tiBina. dulo se
samo disanje dviju krava mltz,ara i jednog magareta,
riku, a ja ne oklievaju6i stignem zaias pred staju.
koje je stalno s uha stresalo snivane muBiee. To je ono
Kroz pukotine zavonja Rudonjina duEa, odiBudi sie- samoubiladko magare, s kojim sam razgovarao tako bi-
nom i soEnim paSnjacima. Ne[ujno od$krinem vratnice i
ranim riedima, da me je i sveti f,'ranjo pohvalio.
udem. Posp,ani v6 zamahnu repom i progunda:
Nedujno izidem iz staje, da plemenitom Rudonji do-
zar ve| ulaze jutarnje mu$ice?
- Sta,
Ne boj se, dragi Rudonja, zanemu$tim dobrom
nesem posljednji put vode. Dok sam dekao, da mi $e n&-
- puni kabao pod mr5avim mlazom, prene rne tarnan pra-
vo1u. On me prepouna po glasu, gledajufi me zadudeno i sak iz borika i neko tupo, hrapavo o5trenje. Odmah mi
m,utno: je bilo jasno, da je to sestrica Smrt na rnolbe svetog
ti u ovo doba, kad i obadi spavaju? f,'ranje, slomila onu kosu namienjenu djevojci i sada oBtri
- Odkud
Nevolja velika, mudri moj Rudonja - odnemu- drugn za jadnq voku.
--tronutim glasom- Brzo se vratim nosedi vodu, u kojoj se njihao mlaz
Stim
l\h, t[ttll ah muu * Bta se to dogodilo uz' posljednje mjeseiine, jer je mjesec vel zalaao za brda.
-
dahnu v6 i obori
-
glavu.
- Kad sam kabao stavio pned Rudonju, nije se ni rnakao.
svanu6e umriet 6e ona slanoruka djevoj- ps, bar jedan srkljaj! rekoh mu njeZno.
- Sutra u
ka. Sestriea Srnrt ve6 o6tri kosu u boriku.
- Nije uzmi
mi viEe do zemaljskoga - odvrati voko i od-
mahnu - glavom, kao da tjera zujalice.- Pusti me, da pe
meni! Je li to ona, Bto mi svaki dan zasladi
- Jaojsoli.
grurnenom
sljednje iasove provedem u svome raamiSljanju.
je ta, moj Rudonja. Ostavio sam ga u njegovu miru, u onoj davnoj polj'
- Ba5 jauknu voko. Oba oka i
skoj ti5ini, kojom je oduviek dostojanstveno vladao, od-
Kuku muu, kukuu! marajudi se u orahovoj hladovini. Vrieme se pritajeno
- -
oba roga dao bih za niu, samo da je spasim. I Zivot bih provlaiilo. Po uiestalom kapanju rose osjetio sam, da je
dao za nju muu. blizu svanufe.
Sta
-
ka^ZeE, Rudonja? Zat bi zaista fotvovam iivot Skoro 6e suniana waka Biknuti kroz pukotina i po-
-
za slanoruku djevojku? zlatiti Rudonjine rogove. Ipak se ne usudujem uznenoiriti

56 57
ga. Glavu je zir.gujurio duiboko u jaslq trrune sie1a,-1*9 d"
Utio nadisati uvele trave i na6i u njoj onai sla'dki stru-
""
Eak, Sto 8a je jednom ugledao u razbijenom lon6i6u
g\rie6a.
To me je tako tazttti,rlo, da sam opet iziBao iz staje
i odtriao na potok, da Rudonji donesem svjeZe, rosne
trave i cvie6a, koje mu je nedjetjom darivala slanoruka
djevojka. Neka ioS panom srkne od rose sa zemaljskih
trava.
U Zurbi sam trgao i brao ono cviede, Sto je nemirno
treperilo i ljuljalo se pod kapljama lntokova mlaza' Tr-
de6i natrag-pr"rh pregrBti, spazim ptavidasto tinjanje
na whu Sori Loj" se sve tamnije ernjela' Skoro 6e sva-
nude.
U dva tri skoka ve6 sam stigao do duda, pred samim
ulazom u dvori5te. Kad sam prolaaio izpod tamne kroBnje'
zastade mi dah. Ugledao sam sestricrr Smrt, naslonjenu
na dudovo stablo, a bridka kosa obje$ena o granu njihala
se priete6i.
presu5noj rosi. Ta^mo 6eB uZivati u vjednom preZivanju,
koje ljudi ovdje na,avaja ljendarenjem. Blago tebi usred
iiste ti5ine, bez dosadnih zujalica i ljutih obada!
Tu mi zape ried. Na w5cima njegovih rogova poigra-
vali su se suniani rnapi,
Spustim njeZno ruku na taj sna"foii vrat, hrapav od
jarmovih oZiljaka. Voko zadrhta i ustade. Nagli za.triah
jutarnjeg vjetra otvori Sirom staju i mi izidosmo.
Dragi moj voko! prifuZavaju6i vie-
- za5apdem
nac, -da mu ne pane sa iela. Blagosivlje te sveti f,'ra-
njo i poruiuje, da 6e te joB -clianas posjetiti u vjednom
hIadu.
Pozdravi ga! zajeca voko. Nikad ga ne 6u za,
-
boraviti. Koliko puta -mi je pomogao, da izvudem pneteZki
plug.
Stao je mirno niasred dvori5ta. A ja kraj njega niem
od blizine posljednjeg trenutka. Iz dudova rnraka mrko se
primicao dovjek zasukanih rukava. U ruci mu se ljeskao
rroL.

UEavBi u staju bio sam iznenaden samim sobom': u Zax se ni u Eto ljepBe nije mogla preobraziti sestrica
ruci mi nisu bile pregr5ti trave, nego vienac, izpleten od' Smrt?
je
krasnog cvie6a. I'ko mi ga ie stavio u ruke? Sigurno
to divno dudo udinio sveti Framjo, da okitim qmjernog
Rudonju. I dok sam mu paZljivo spmBtao vienac na delo'
on se prenu:
ved nisam na zemlji.
- Ja tebi i preblago rekoh mu, gleclaju6i ga
Blago
- -
utonulog u maglovito Sarenilo snova' - Preblago tebi'
Bto ved nisi na ovoj twdoj kori zemaljskoj, koju si strp'
Ijivo orao, tunorno sanjaju,di o mrBavoi trrostirci wbinog
frUAu. Sa.da odlaaiB gore, gdje se blistaju pa^Snjaci u ne-

58 59

ODLAZAK STVAPI
I VIERITBA SVETOG FRANIE
Ne, vi$e ne nrogu irArilatt'. Ove pono6i moraul se'
znati, Sta to svetac urezuje svake no6i u wbinu konr-
Koliko puta sa^m ga trrromatrao iz prikrajka i sluiao nje-
gove botoe i CeZujive nzdahe, dok je blieda lica i uEarenjh
odij'u, rczbario po wbinoj kori tajne riedi.
Sta to i kome piSe, pitao sam se uiiek. Da nije i nje'
govo srdce dotakla ljubavna boL. Zax velika, vedra duEa
moga uEite1ja, zar i ona da potamni od toga jada.
Kada se svetac trrcslie goru6e molitve sptstio na
kostriet i uskoro zaEla,o blaZeno na snopu suharaka, pri'
gu$im $uEtanje sla.me na kojoj sam leZao, i po tracima
mjese6ine izittem iz na5e kolibice. Tttna aatn, da sveta,c
mtavlja svoje zapise u starom, po,ru.Benom pi,elinjaku' u
kome se i sada duje brujanje mrtvih pdela. Mjeseiina ie
ba.S razko*no zasijala, kada s&ln u najdubljem okntr na-
3ao svetdeve kore, izki6ene Sarama tajnih rie6i. Spretno
sa^rr ih izuukao i radoanalo podeo ditati na gunoj mjese"
6ini, koju su andeoske ruke Stitile od obla.ka. . .
Prva korica
Ne mogu te zaboraviti, divna moja ljubavi. Ti, jedina
tajno moje neutoljive 6eZnje.
Nek* je blagosloven vedri moj bratac Dan, ui koii
me budii. Neka je blagoslovena rosna sestrica No6,
00
zvJezdana tjepotica. Ona se ne ljuti, 6to 1rcts.mni pred tv*
jim licern, kad mi se u,snu iavi5. O ti, sanjana uviek, a
qikada fl6sanjaua.
Druga korica
Nitko me nije ta,ko privukao, nitko tako uzbtrdio, ka,o
ti, neodoljiva moja.
Sta je
izprar,ni, nestalni sjaj razkainih zemaljskih
va;rjStina prema tvoJoj nutrini?
Dodi, Zudena du5o. Udostoji se, obasjaj svojom bli-
zinom moju tamlrnr prisutnost. To ti Sapde, to ti truuca
sluga tvbj, rob tvoJ nedostojni.
?re6a korica
Stvoritelju Svemogu6i, smiluj se mojim riedima i
mome srd.cu, 5to se grdi od Zudnje za onom Jedinom, koflr
si mi ti poslao i koja .rni se pribliZava, prilaai, a nikako
j<rE ne stiZe.
Kako 6u je dodekati, kako joj pri6i? Da ti 6u biti do-
voljno proziran i lak u blistavoj praz--nini. Da ua meni ne
budo niiega, Sto mole baciti sjenu.
O Svemogu6i, daj mi da svoju Zudenu dodekam bez-
krajno bogat neima5tinom.
eetvrta korica
O trfiesede, brate moj bljedunj,avi. Sidi i povedi za
rudicu Ljubimicu moju. Dovedi mi je i spusti kraj mene,
na ovu kostriet, da andeoskiji bude moj san i bistrije
osvanude.
6l
 No mogu bed nje, o Mjesede, brate svjetlucavi, koji
niemo podrhtava^$ u dalekoj, maglidastoj modrini. Sidi,
dop ovi sam po svojoj mjeseEini, za ruiieu vode6i moju
Jedinu. Ako se ona pla3i, pokucaj ti njenom rrukom na
wataBca na5e kolibice i uvedi je.
Izieti onda i ostavi nas same, o Mjesode, brate moj
bljedunjavil
Pota korica
O Ljepoto i Drag'osti neiueciva. Ugledao sam te ono-
ga dana, kad sam prezreo pl.rt u izptazxrtt, zemaljsknr slavu
i slomljena koplja pnojahao kroz poruge svojih sugra-
dana, kroz rojeve didaka, Sto su padali 1rc meni sa svih
strana. Rughr, su me iwrgli svi, pa i djevojke, drage ne'
kada.
Samro si ti stajala sama, boZa"nstvena Ljepotice i
gledala me odima, kakve nisam nihad vidio. Lice ti gorjelo
rumenilonr ljubavi. Tvoj,smie5ak mi dodaravao nebesku
slast.
A kad sam, pnolaze€rlru,ai tebe, zaduo tvoj Zarki, dje.
vidanski zov: >Budi moj, budi samo moj, lju,bljeni vjere'
nide, ja sam sailto tvoja< sm5io sa.In se sa konja u
nesviest.
- tvrdo mzglavlje, sav zadrhtim od gnjeva prema toj kob-
Sesta korica
Dodi, sidi u moj zagrljai, Ljubimice ilaxka. Otajstvo
tvoje blizine neka zasija na mome twdom uzglavlju.
PIaEe kraj nxoga struha sestrica No6, bolna i pusta
bez teibo. Dodi, Zudena moja. Kucni sutra u pono6. Ceka
to sprenrljena kolibica. Cekam te. . .
62
. . . i u tome trenutku oko mene zazuja5e rojevi mrt-
vih @ela tako srdito, da sam bacio sve korice i pobjegao
nedaleko u neki opustjeli tor, koji je joi mirisao na vunu.
Sre6om, nisam viBe duo za sobom zujanje, ali mojom du-
5onr, zazurja5e rojevi misli.
l\[a, Sta je to, Eaptao sam u toru nevidljivim ov-
- Sta se to dogada sa svetim E'ranjorn? eujte
dicama; ov-
dice. Da ste proditale ono, Sto sam ja proditao, 6ak bi se
i va5a-vuna zarumenila. Prisluhnite, da vam odam tajnu.
Uskoro 6ete vidjeti blagog brata E'ranju, kako samodom
Iuta u zagrljaju, kao va5i pastiri sa pastirkama.
-
Tako sam govori,o ovdicama, ali se joB nikako nisam
mogao smiriti od dutlenja, kako je moj blagi, andeoski
uditelj poklecnuo pred zemaljskorn ljubavi. Kakva god
bila ta ljepotica, o kojoj pi,Be na koricama, ipak nije to-
liko vriedna, da zbog nje ne spava; da venudi od besanice,
trrezuje u tvrdu koru svoje deznutljive uzdahe za onom
nesmiljenom, koja se nikako ne odaziva, nego priezirno
Suti.
Moj dobri uditelju, kako je tvoje mudro oko rnoglo
- za tu oholu ljepojku? Kad se samo sjetim tolikih
zapeti
neprospavanih nodi i skrivenih suza, Sto kaptju na tvoje
noj djevojci.
Eto, Sta trdini od tebe bolna zernaljska ljubav. Zarna-
glilo ti se od ljubavnog Zara. Ne znaS viBe, Sta govoriB.
Ti buncaE u ognjici. Da, da. Sad vidiB, kako je to teZko,
kad se jadni dovjek zaljubi. Tje5it 6emo se od sada
uzajamno, jer sam i ja zaljubljen. Sutra 6u ti odati tajnu,
pa 6e ti biti Jasno, Sta znaie one moje popodnevne rieii:
Idem u ovdice.
63
 Blagi moj uiiteljul Volim jednu munenu pastiriou,
koju svakog popodneva. uspava Zubor imtota, i ona me Ee-
ka sanjajuci medu ovdicaua.
Sretan s&rn, a koliko bih bio joE sretniji, da nikad ni'
sam proditao one tvoje riedi: Dodi, sidi u moj zagtliai.
Mudri uditelju! Kako 6u ti pogtedati u oii, kako naz'
govarati s tobom? Kaho ti se diviti, kad sada znam, da si
i ti postao demerni zemaljski ljubavnik...
Tako sam ra.mi5ljao gledajudi, kako nrierd.e tiho pa'
daju u modre bezdant U tom je zastrujala toplina kao
da oko'mene di$u ovdija runa. Zaspat 6:o. Sarmo sam se
okrenuo, dahroz pukotimr prisluhnem, 6uje li se Sto izkc-
libice. Iznenadio saln se. Tamo je gorjelo svietlo.
Sta ovo znali, pomislih izlazebi iz tota. Nikad se sve'
tac nije tako rano budio. MoZda mu je napokon do5la ona
ohola ljubimica. Koliko oe se iznenaditi, kad vidi na5u
biednu kolibicu. Sigurno 6e odmah oti6i, tazoiarana 7,@'
uviek. AIi moram je prije toga vidjeti.
Nei,ujno se dokrade,rr, i kroz vrataEca kolibice ugle-
dam svetog Franju, gdje razEirenih ruku stoji nasred iz-
be, podpuno sam. Pred njim na stolu leZalo je nekoliko
predrneta, koji su bili cielo naBe irnanje: j.edan napukli
kriag, u, kome sam donosio vodu, jedan drveni taniw, w
kojeg s,mo zajedno jeli, i dvie drvene Zlice. Zafim jedna
cvie6em ukra6ena da$a, koju.nam je darovao neki doma-
6in, kad smo se jednom pred oluju sklonili u njegov sje-
nik. A na klupi kraj stola stajao je na$ pietao budilac,
gledajurdi nopornidno u svetca, koji mi je onako siurro obu-
6en izgledao skromnijri nego ikada, iako mu je lice gorjelo
nebeskim zanosom.
64
Srruda se osjedala duboka tiEina, kao pred neiiju
trupnu i ozbiljnu ried. Kroz taj sve6ani mir kadkad bi
gamo zacvilila naBa kolibica, zaljuljana dahom vjetra
jutrenjaka.
Da, dragi moj za6uh iz kolibe blagi svetiev
glas.-Kad tebe nije bilo,- onda smo se umivali svjeZinom
i taZili Zedu na samom potoku. Ne mogu viBe trpjeti, da
buina i vesela sestrica Voda miruje sputana u tvome gto-
tlu. Zar tvoji uzki bokovi od zemljane kore da budu
sada sva njezina obala i njezin tok?
Riedi utihnuBe i mjesto njih zadujem klokotanje.
Kroz pukotine opazim kako svetac iz fuEaga izliva vodu.
Teci opet slobodno, bistra sesh"ic€ za3apde
blagi- uditelj. Vrati se u svoj buini, srebrni tok.
- pjeni se
i skakutaj Zuborasta sestrice i rosi cvie6e po zelenim
obalama. A U obrati se krdagu ti predmete ljud.skih
ruku, dosta si -krdagovao. Dosta se- tuda punina slivala u
prazninu, koja nosi tvoje ime. Sad prazan Euplje odjeku.
jel, i 5to 6e! viEe ovdjo.
Sveti f,'ranjo dahnu u krdag, kao da ga je htio uga-
siH. Predmet po6e treperiti, magliti se i koviUati u dim
i razplinu se. JoE se nisa^m ni snaBao od tog iudesnog pri-
zora, kad svetac opet progovori, gledajuci saZaljivo u
dmeni tanjr.rr i ka^5ike.
* Idite i vt. 7,ar boZji darovi nisu dostojni, da ih
blagujemo iz samih na5ih ruku. O nieme stvari! Va"U
obstanak, vaBe tanjurovanje i kaBikovanje je suviEnost,
toju odajete svojim pustim oblikom i zvukom. Sto 6e
nam zvuk, makar bio sasvim skrom,an, makar bio i drven.
Blago onome, tko traff samo nalidje zrruka ti5inu,
koja je Cisti, pravi iznor i u56e wih zrmkova. -
-
65
 Tako sanr pozorno sluBa.o svetdeve rieii, da' nisam ni
primietio, kakole sa stoia nestalo tanirrra i ka5ika i kako
jo odlebdiela da5a, koju je dr*ao u ruci i Saptao joj:
Nestani, krhka Prozirnosti'
-Sad sam se sasvim prislonio uz- pukotinu, da Bto bo-
lje vidim nove prizore i dujem nove riedi' IJ kotibi je i
d*5e gorSelo svjeUo. Znao sam, da mi nefiIamo nikakove
sv5ltl5t<e, pa sam naslutio, da to u blizini andeo drZi ko'
rnad.i6 rnjeseca, kojim osvjetljava izbu'
Svetdevo lice, preliveno bljedilorn, slidilo je licu za'
ljubljenog, koji uzdi5e okrenut mjesedini' SluBajudi na-
pregnuto, udinilo mi se, da svetac Eapatom zaziva svoju
Zrdchr, a to je sarno vjetar Su5kao po obliZenjem kuku-
ruziBtu.
Njegova Zudena nikako nije dolazila' ZaLelio sam, da
nrikada i ne dode u ovu nasu biednu kolibicrr. Kako bi
je
dodekali? eirne podastili? U Surni ima jagoda. a' seoce bi
narn dalo toplog mlieka. Samo, kako bi joj to ponudili'
kad nemamo vi5e ni jednog tanjura, ni ka5iike' Ne razu-
miem, za5to svetac osiroma5uje i sebe i mene, ba5 sa'da
pred svoju vjeritbu. Pa ipak, ne sumnjam u njegovu mu-
drost. MoZda je ona djevojka bogata, pa 6e ga odvesti u
svoje dvore, krcate svakovrstnorn spremom i namje$ta-
.Iem.
je zaista i wieme, da moi uditelj poine pristojno
Ve6
Zivjeti, A i ja s njim. Ne moZe se viBe ovako' Ne rnoZe'
Sta vriedi, Sto se on popne na nebo, kad ho6e, i side, kad
hode. Sta mi to vriedi, kad se uviek vrati Braznih ruku
i prida rni, da je bio i s dragim Bogom. Na koncu ga uviek
nestrpljivo prekinem:
A jesi li rni Bto donio? Barem jednu ovdicu, zlat-
-
nog runa. Ti znaB da volim ba"6 takve ovdice.
-
66
Uditelj se s&rto smie$i i 5uti. Ova^ko se vi5e ne moZe,
pomislim tazjaren, i u zadnji das priur,ietim kroz pukotfl-
nu, kako se u izbi razplinjava sto i klupa, a svetac Eap6o:
Stole moj, dosta si stolovao, trye6ii na sobi telinu
-
nalakdenog samotnika. I ti, klup,o, vjerno si klupovala i
ostarila klupujudi. Zaito da se umor.ni spu5taju na tvoja
$kripava leda, kad se mogu odmoriti u krilu s€strice
7*m1je, na mekoj trnvici.
--
Dok je to govorio, sto i stolica se u kovifljajima
prosukaBe kroz pukotrine. Ostao je samo pietao, safit n&-
sred kolibe, gledajtr6i ponosno u svetog ['nanju, koji se
$ag?nlo, da ga pomiluje.
No, dosta je
- Ne moZeB viSei tebe
kotava.
bilo, dragi pieile, ptidice ko.
pjeflovati u ovoj kolibicri. previBe-
si razko5an u svome Sarenilu i pregorda ti je ta kriesta
na glavi. Sta bi rekla moj'a hadena vjenenica, kad bi ugle-
dala takvog bogatuna
Zalrm te, dragi moj. Ti si previEe ohol, jer misli5, da
se moj bnatac Dan ne bi probudio, kad mu ti ne bi kuku-
riknuo. Ljuto se varaB. Zato
i pije nego Sto dorede, -ljutito jurnem u kolibicu.
To je moj piletao. Ne diraj ga. Nemoj mi ga od-
-
puhnuti, blagi uditelju.
Svetac me pogleda zaprepa5teno:
Odkud ti, moj sinko. Mislio sam, d.a spava5 u ko-
Iibici,- a ti dolazi5 sa lutanja. Gdje si bio?
Odvukla me mjeseiiina. f sad. sam se watio, da
spasim- svoga pietla.
Nemirna moja lutalico, mani se ii piefla. Bolje je,
-
da se razfline u dimove, nego da mi se ovdje izprazno ia.
reni i kodoperi.
aT.
 ma. Onda rras nestaje u sumraku. Ah, dimo, blagi noj
Eta ti on smeta, bla'gi uditetiu' -
- Pa
Kvari nebesku ljepohr naEe kolibe' Smeta ovoj
uditelju. A tad 6e biti zaruke? Kada, reci mi.
-
bNstavoj punini, koju ti nazivaB biednom prazninom izbe'
Mjesto svet6evog odgovora z,anroni u blMni srebren
smieh i ufunru se svietlo. Na rrrata^Ecima kolibice pojavi se
razumijem te ili te podpuno raaumijem, odrrra'
- Ne srdbu. Sve sam saznao i UaUm, tsto si i ti po-
tim tomedi
nasurijan anrdeo, baai pred nas komadi6 ugalenog mje-
seca i odleti. Svanjivalo je.
stao demerni zematjski ljubavnik. Sve zn&m' ojadeni
niitelju. Tvojoj Zudenoi, koju dan i nol zazivaB, suretale - Sta mi se ruga, trn{mietim uwiedeno. Sigurno Je
prislulkivao.
su one skromne, stare stvari, pa si ih odpuhnuo' Smeta -
joj sada i pietao. AIi njega ne da.m. On je moj, te mo} - Ne ruga ti se on, mlada moja lutalico, Sa,mo nu
- smie5no, Sto si toliko zemaljski.
je malo
Svetac me gledao spokojno i saiatiivo' Njegov po- -
gled irzdignut nebu, kao da je molio: Smiluj se Svemo" Ne razumijem tn. Trnan s&mo, da as,m pa,metuo
I onda 6e glasno: - za tvoje i svoje dobro. Pa dega tu ima smie-
govorio,
lu6, ovome goropadnom mladi6u.
- [noga?
Dobro, sinko. A da ti bi ti mogao hrtvovati svoga -
-
pietla, za ljubav one darobne Ljepotice, koja se ve6 pri'
Sinko, ne budi ta}o siguran u svoje veliko znanje.
NaE -mali brat vrabac mogao bi te sada pouiiti, samo da
bliiava.
- trvuJem pietla? 7,nan' ve6 kome' Tvojoj vje-
Da
nam je pri ruci. Ali, saznat 6eS i sam.
- Tvojoj Zudenoj. Oprosti r:ni, dobri moj udite$r
renici. A sad joB ne5to. Molim te da me danas pusti$ pod-
puno samog. Moram se spremiti, jer vederas dolaai moja
To ti ne *;g, udiniti. fmam i ja svoju djevojku' Obecao
Zrtdena. A ti se zabuvi, kako ti je najmilijo. Ne zaboravi
sam joj oroga pietla. Obe6anje mor&m izvrEiti jots d'anas
popoit", kad odem k njoj u oviice. Uvjeren sam, da me svojoj pastirici odnietl obe6anog pietla. Ako zaZelite, do-
dite uveie na moje zanrke. Bog vas blagoslovio i dao vam
razumijeE, a sada tim prije, 5to si i sam, kako se ono ze'
da i vi od moje Zudene primite vjerenidko prstenje.,
maljskri kaZe, >do uSiju zaljubljen<. DoduBe, mnogo si -
stariji od mene, ali sad si se i ti pomladio, jer svaki za- Sveti Franjo me ostavi. Stajao sam gledajudi za ojim
ljubljeni dovjek postaje mladi6. - i nnisle6i na one riedi, u kojima moju dragu pastiricu i
mene poziva na svoje ?,aruka Svetca je nestalo u rosnom.
Svetac mi htjede upastii u riei, ali ja uporno uasta'
zelenilu.
vim:
Odmah mi je puklo pred odima, Eta 6e sve sada ra.
NiBta, ni$ta. Sad si mi podpuno razumljiv' Neo-
-
bidno me raduje, 5to 6eB se natrnkon i ti srediti' Ve6 te u
diti. Najprije 6e za6i u trnje divljih ruha, da odmrsi skut
sestrice Noci, koja se tu z,aBilela, bjelecri pred bratom
duhu gleda^rn, kako se Seta^5 bogato na,urieBtenim odaja-
Suncem.
ma, a zarudnica te grli i spuBtenih oEiju osje6a, da si sam'o
Zatim 6e si6i na potok, da ga sostrica Yoda osvjeZi
ti dostojan njezlne ljubavi. O sutonu odlazite u hladnjak mlazom svoga Zuborastog zagdjaja.
na dnu opojnog pe'rivoja. Miedni Bliunak Ekripi pod va'
69
68
 Neka, neka, brate Franjo. Doci 6e zima, pa 6eE
Zatirr" 6e sa stare kule Sapnuti bratu Mjesecu, da se -
opet pokucati na moja wata. Onda ti ne 6u biti jadni sa'
njegov sjaj vidi samo pod plaBtom sestrice No6i.
moilvac, nego dobri brdak.
Zatim & se kozjom staaieom doverati na wh strme I gabljivi Ekrtac utonu- u svoj kreati hambar, a
litice i ruku podignutih visoko u modrinu, pdzdravit 6e svetae poljubi zemliu i ode u jagode.
brata Sunce, s kojim iide bieli sinah Dan.
Zatim 6e se slrustiti u Bume i gajeve i probuditi src Brzo sam se spremio i odtr6ao miloj pastirici, nosedi
ptice, da zacwkudu bratu Suncu, jer mu je sigurrao nii- joj pietla. Spazio sam je vebiz daleka, gdje obasjana stul'
hov glas ugodniji nego njegov govor. A slavuje ce opo- ."* medu snieinim ovdieama, drZedi preslicu i rrre"
menuti, da zaBute, jer je sa;mo sveto uho TiSine dostojno "toii
teno. Udinilo mi se, da vidim andela medu o'btaii6ima' Kad
da slu5a njihov pjev. me je ugledala totriko se obradovala, da joj se zaplelo
Zatim 6o se upu,titi u sve staje i omek5ati kwgave v:reteno i palo u ovdiJu vturu.
jamove, da volovima olak$a tegobno oranje. A Bto si ta.ho uranio? Gdje je weti E'ranjo?
Zatim (n, prolazr;di nedijim dvoriBtem, nai6i na mu-
-Nije ni dekala na odgovor, nego stade bjeZati put
zlicu topl,og mlieka i srknuti iz nje dva-tri guUjaja, za. sela, nosedi pietla i viknu mi:
hvatjujudi Svemogu6eur, Sto nije zaboravio na svoga rnu- Paxi ovEice. Sad 6u se watiti;
cavog skalavca, koji se zove Ftanjo.
-Iakoristio sam njenu odsutnost, pa- sam se joE ljepEe
Zatim ce obi6i svo nrede i $iroln razviti liBde na sta- dotje'rao i zakitio. 7,a niu sam i4ileo vienac, pa sa,m joj
blima meda5ima, da 5to dublji bude hlad umornim ora- ga, kad se je vratila, iznenada stavio na glavu. Dugo smo
Cima. re srrijali. Onda se ona uozbffi:
Zafim,6e se, siguran sam, utrrutiti daleko u polje ne- A gdje je sada tvoj andeoeki u0iteli. Cesto satn se
tome u pohode. Tto bi tada, tz;bli?,a prishrlkivao, Cuo bi
-
prikradala vaBoj kolibici, da ga sretnem, pa nikada. Ka'd
ornr svadu: 6eE mi ga po,kaaati?
Iddi, pohlepri Skrtliivde, iz svoga skrivenog ham- JoE veEeras. Dogodilo se neEto wlo iudno. Sveti
bara.- Podi ved jednom stopama brata cwdka, koji se
-
franjo nas poziva veEeras na svoje zaruke. -
s&rYro rosom hrani. Ma, Eta ka.Ze5? DjevojCe se naglo zarumeni i
- -
obori glavu.
-
Ne paaovietaj mi svakog jutra, bnate Franjo. hr-
-
sti me da radim mirno svoj 1nsao. ZaEutil& si,
-
primietim njerZno,
- ali ul&m, nB
- -
Bto misliB. Bit 6e i to, dragosti moja, ier mi je svetac re'
Velik si ti marljivac, noumorni grabljide, koji se
- tudim znojem. kao na razstanku: Bog vas blagoslovio i dao vam, da i vi
hrani$
-
Sta se koga tide, 5to sprerruun sehi zalihe. NilBan
od moje Zudene prim;ite vjerenidko prstenje.
-
ja od onih, koji ne misle na sutraEnjicu. Zlaflani moj, da znaI, koliko $am sretna.
-I ona -
TeZko tebi, jadni sa,mo6vEe.
spusti glavu na moje grudi.
- -
7t
70
 A je [i, -. prenu se odmah iz mog zagrljaja gle.
dajudi- me
- ona 6e nam dati prstenje. Reci
nasmijetro,
mi, odakle je. Je ti bogata?
- zlatno prstenje. Ona je
Pa svakako. Dobit 6emo
- ko svi prisutni vidjeti, da njegove zaruke rnaile razstanat
strankinja. Sigurno kcerka nekog bogata5a.
-
Blago sada tvome uCitelju. Kolika je to sro6a, 1n-
steti-od siroma^5ka bogatun! Bit 6e i tebi dobro.
-
JoB kako! Slufit 6u kod njega kao nadzornik w-
tova.- Ili neEto sli6no. Njegova zarudnica sigurno irna
silna imanja i mnogo sluEindadi.
Ah, zlaflani moj, ka^ko se rad.ujem kad pomislim,
-
da vi5e ne 6ete ilvjeti u onoj biednoj koLibici.
Bilo pa pro$lo. JoS samo ovu no6. Onda 6emo i mi
-
saviti svoje gnjezda5ce.
Tako su nam trrrolazili - sati u razgovoru i snovima.
Sunce je ved bilo visoko odskodilo, a ovdja runa mirovala
u hladovini. Bliiilo se i podne.
- Slu5aj,
za rulak.
zlafian! idem daskom da donesem Stogod
Spremit 6u i neki darak za tvoga uiitelja.
- Nemoj
obujmio
za njega ni5ta. Znam ga dobro. Odmah bi
cielu zemlju, da ti je pokloni za uzdarje. Takav
je sveti f,'ranjo. *
Ona potrda niz obronke i brzo je nestade za grmljem.
Nije mi bilo neugodno, Sto sam trenutno ostao sam. Opet
rni je wieme pro5lo u sladkim sanjama. A poslije skrom-
nog rudka i draga mi se pridruZila, pa smo zajedno sni-
vali o sre6i. Svetdeve zanrke ved su na,ur bile na vidiku.
- Zl,adani moj, a ho6e li biti mnogo uzvardka na ?,a-
rukama?
Kako ne, kad je vjerenica tako bogata! Tu 6e biti
-
mnogo kodija. eut 6emo ih ve6 izdaleka.
Ona se ne5to zamisli.
72
A za3to de zaruke biti u vaEoj kolibici? Za5to ne u
njenim preliepim dvorima?
Pa sigurno je to po Ielji svetog Ebanje, jer 6e ta-
-
sa siromaBtvour, prielaa iz biede u izobilje. Napokon 6e se
ostvariti riedi, koje mi je Cesto Baptao, kad bth
se ojaden watio s prosjafunja: Sinko, strpi so. Bit 6emo
uskoro bqgati, bezkrajno bogati.
Djevojde me zagrli gledaju6i me tuino i razdragano.
Dugo smo govorili bez rieii. NaEe dvie sjene, prostrte
pred nama, skra6ivale se sve viBe i doklizile iza nas. Sunce
se naginjalo k zapadu, a, cilik wonaca, po obroncima i
,dolinama najavljivao popasno doba. Draga se odjednom
prenu, naginjuci sluh lnema dafjini:
* duj. bolan. Zar ne 6uje3 ni5ta? SluFaj!
ps, sada. Neka tutnjava izdaleka.
- Kao iujem
da se valjaju kola.
- Jest, jest. Ma to ti je ono, Sto sa^rn ti rekao. Uwa'
nici -se Zwe. Brrn odvedi ov6ice ku6i. Brzo, brzo! I vrati
se odmah.
UZivao sam promatrajudi je, kako njeZno saaiva ov'
dice i ka^ko s njima silazi niz obronke u selo. Nisam je du-
go dekao. Vratila se nasrnijana i zaki1,ena cvie6em.
Pomisti dnagi. BaB sam se brinula, 5ta 6u
-
redi oteu i majci, da me puste, a kad ono, otac rre Salje
svetom Franji s porukom, da 6e mu sutra poslati kotur
sira.
BaB smo sretni.
- Eh, a ja sam se potajno nasurie5ila rnisl,e6i: Sta
-
6e njemu kotur sira, kad 6e sutra u bogatune.
si mislilia, odvratim uvjerljivo. Vrieme je
- Pravo
da pottemo.
73
 ldrak se ved razpleo, kad smo se uputili niz obronke
prema svetdevoj kolibiqi. eesto smo zastajkivaU prislu-
1 T,adtvio sam se. Moj andeoski uditelj stajao je na
Skujudi. U daljini je opet ptmulo zatutnjilo.
bojim se. I sievnulo je. Sluti na oluju.
- Ma -
Ne boj se, draga. Sigurno to juri na kolima neki
-
zakaSnjeli uzrzanik. A sieva ba$ od ono stnane, gdje je
na5a koliba. Sve mi se 6ini; da su je osvietlili za sveia-
nost.
I mi pohitamo fubefii se Cwsto za ruke. Udarili smo
preEacem, da Bto prije stignemo. Nad nama se ljuljale
kroEnje, pune prigu5enog Saptanja, a maglene sablasti
provirivale iz mrainoga ibunja. NGta nas nip moglo
uplaBiti ni spudediti, da stignemo eilju.
Kad smo Sutljivi i pomalo umorni siili na puteljak,
ugledamo kroz granje kolibicu i neko svjeUucanje oko
nje. Ne vjerujrci svojim odima Batrnrem dragoj:
Ii i U, kako sva kolibica blje5ti.
- Vidi$
Da, vidim jasno. Razpoznajem stare grede, trrfli
trov-i krhka wata.Eca. Ali iz njih zaii sjaj. Iz njih kao
da viri dvonac od, zlata.
Pravo kaieB. To sad i ja vidim. Hajdmo bliIe, da
- vala bezvudjem nevidljivih nakita, poZurismo se, da svet-
3to bolje ra,zrnotrimo to dudo. Ne mogu se sna6.
Ah, moj. Podimo, priblifimo se sasvim-
-Zagrljenizf,abaru
podemo stazicom taho oprezmo, da se ni-
smo duli. I Bto smo bliEe prilaaili, iz kolibice je sievao sve
iudniji sjaj. Sad srno ve6 jasno razabrali u toj potleu$
razkolne odaje. Gusta borova hvoja, za kojom smo sta-
jali, sva se iskrila od pozla6enih iglica. Bio sam toliko
zapanjen, da nisam ni iuo svoju &agu, kad"je ciknula od
iznenadenja. Tek satn Be prenuo, kad me je povukla za
rukav:
7t
* Vidi svetog
Franje. I azt iz dvorca.
pfagu orbuden u teZhu svilu, izvezenu zlatom i posutu dra-
guljima. Na nogama je imao meke, grimizne papude, po
kojima se svjetlucalo biserje.
Zar ti nisam pravo rekao. Gle, kako je razko5an-
Sad
-
6e mu sigurno do6i vjerenica sa svim uzvanicima.
Draga se privila uza me. Gledati smo netremiee u
svetca. Podigao je ruke i zagledao se u mrak Bap6u6i ne-
Sto, kao da doziva Zudenu. U daljini ie opet bl'jesnulo, i
dula se mukla tutnjava. Sad kodije s vjerenricorn i pratio-
cima prelaze preko drvenih mostova. Talro smo oboie
pomislili, kad nas u tome trenutku zadivi neoiekivan pri-
Z,Ot,
Sveti F"ranjo ie lebdio nad obliZnjim grmom u zagr-
ljaju Ljepotice, koja ga je ljubedi prstenovala. Takvo
lice neopisive ljepote ni andeli ne sanjaju. A kad smo
opazili, da mu je u ruke spustila joE dva sjajna pnstena
i pogledala na na$u stranu odkrivaju6i lik prepun miline,
u haljini satkanoj od nebeske jednostavnosti; i kad nam
se udinilo, da nas duziva rukom, koja je srnr razko5 oda-
6evu zarudnicu vidimo tzbbza i da joj se poklonimo.
Cim smo kroz gustu ogradu od Zivice doEli u samo
dvoriite, ugledamo svetog f,'raniu, gdje silazi sa grma i
blago se osmjehuje. Bio je sam sa,mcat. I opet u starom,
lrcderanom ogrtadu, a ta,rro za grmljem crnila s na,fa
kolibica, biedna i ugasla. TuZni i naaodarani htjedosmo
oti6i, ali nam se svetac ve6 pribliZio nose6i dva prstena,
dok s.d tre6i sijao na njegovoj ruci.
DoSU ste, djeco moja. Skoro 6e oluja, pa sam se
-
uplaEio, Bto vas joB nema.
76
 Moja draga se zbunila. Kradour je opomenem da
svetca polfubi u ruku. Primietio je ua.*u razoCaranoet,
iako je pred na"rna joS uviek lebdio dudesni prizor vjrr
ritbe.
Blagr uiitelju, progovori ona saZaljivo, moj
otac -ponrduje, da 6e ti-sutra poslati kotur sira. - NAIEUDNIII POSET
Ilvala mu, kderi. Na njegova usta govori briga
-
Svemogudega. Ali za ponfuarog skakavca Franju sir u L
mlieku je isto, Eto i mulj u bistrom toku. GuvaJmo 6iste
To & bilo ba5 o jednom pustom po@nevu, kad sam
intore.
polazedi ugledao u nekom uliCnom okviru nepozarat, sa-
Djevojka ga je pwrno sIuSaIa, dok sam ja pogledom motam lik, gdje pomili kraj mene, opona^Baju6i moje dr-
lutao po mrainim daljinama. ianje i hoal. Zadrh;tao sam i okrenuo so, da promotrim ne-
Da, da, kderi. JoE jednom hvala tvome dobrom zna,nca. Njega je ved nestalo. tri ga uobde nije bilo. privi-
otcu.- Reci mu, da 6e sutra do6i Franjo, da se napije na denje moida, Sapnem samom sebi i nastavim sa Setnjom.
vimenu.
Mislio sam: Takva nesludena blizkost! Tako poznat
Nismo ga razumjeli. Sutili smo sluSaju6i Su5tanje axainac,a ipa} sasvim stran. Nikad bliii, a ipak nikada
uzplahirenog tiBda. U blizini je sievnulo. I prolomi se tako
nezna,nlji, trnode kraj meure. Prolebdi izmedu mene i onog
silna grmljavina, da smo probliedili od straha Svetac nas
okvira. f razplinu se. Od svega, ostadode samo odjeci nje-
zagrli. govih koraka. eim stanem i obaarern se, oori utihnu. Mi-
- Ne bojte
je darovala
se, djeco. Ceka vas prstenje, koje vam
moja zarudnica. Ceka vas prava radost.
slio sam: ta pojava mi se ukazala sigurno od neutoljive
- fndnje, da ve6 jednom sretnem nekog zlnafrea, A i oni su
On izpruii dlanove. Na njima se zablista prstenje ne- svi daleko ili ih uoibde uema.
obiinog sjaja i oblika. ear im Je bio tako neodoljiv da
smo i bez pitanja uzeli po jedan. Zefan sarn razgovora, toplih, boZanstvenih, mudrih.
Taho dubokih, da stvari naguute nad njih postajrr sluh.
eim smo njime ukrasili ruke, otka se zlatom na3a
MolAa bi mi onaj sludajni trrola,anik mogao izpuniti tu
stara odjeca, a prosta obuda osu se draguljima. Zafraxi
Zelju. PrivlaEi me njegov lik. eini mi se, da sam u nje-
se sve Bto je tamno i opet planu sjajem troBna kolibica,
govu inana, opazio ne5to osobito mnrdro'i duboko osje-
si divan.
- AKako -
ti jo5 ljep5a govorili smo uzbudeno. Prstenje
6ajno. Osim toga on je isto tako samotan kao i ja.
- Eudesnim odsj,evom- Moida i vi5e, jer sanoiopazio, da mu je hod stranputast i
se zasija i u njelnu skrivena slova: qprez4n, pa se svakom prolaaniku sklanja s puta i svaki
Siroma5tvo jedini sjaj. susret izbjegava. Da, Cini mi se, da se i meni uklonio, iim
-
76
n
me je primietio. Zanirnljiv, neobii.no za;riml3'iv prolamik!
Moram so watiti i sti6i ga.
On 6e bi.ti moj prvi poznanik u ovom gradi6u, a mo-
i
ida jedini. Slutim, da ce moji razgovori s njime biti ne-
sludene sveEanosti.
PoZurio sam so, da ga stignem, i ve6 doBao do m3'e-
sta, gdje sam ga prvi put ugledao i gdje me je taj dudni
susret duboko uzbudio. Stao sam. Tu je onaj ulidni okvir,
kraj kojeg je pro6ao. Sad joE bolje vidim. To su wata
ormana, s kojih je skinuta neka blistava ploi-a ili ukras. . .
Prenem se iz maglovitih misli, koje me iznenada
obuze3e i brzo podem opet u traganje za dudnim stran-
cem. Sva,kako 6u ga nadi. Bilo bi smieBno i Zalostno, da
mi se izgu,bi u ovome gradi6u, u kome nema ni weve, nri
vrludavih ulica. Osim toga, bio bi to gubitak moga budu-
6ag znanca i joB viSe, bududeg prijatelja, jedinog rnoida,
iovjeka du6e sigurno unule, iskrene i uzbudljive.
II.
Kako mi je sarno zagonetan taj odbjegli pnolaznik!
Susret s njime bio je za me najdudniji doZivljaj. Za$to
sam tako nemarno pro5ao kraj njega i ne obazriev$i se?
Sigurno bi se i on okrenuo za mnom. Zastali bismo i
onda po5li jedan prema drugom, vudeni. tajnom blizkosti.
Pamtim, kako me je u prolazu pogledao izpod 5e-
5ira. Te oEi ne iu nikada zaboravfti.Iz njih je zradila sva
tuga i gordost osamljenika. A tek SeBir kakav je izgledaol
Po njegovu obliku i poloZaju;bilo mi je odmah jasno, da
je neznanac podpuno sam,. f boja Se$ira od.avala je stran-
ievu samo6u, jer .ie bila zelenkasto zemljana, odavno ili
moZda nikada taknuta njeZnom rukom. Pod teZinour te
78
uradne boje povijao se obod zastinr6i strandeve odi i le-
peeudi poletno pri hodu, kao da 6e odletjeti. BaE se sje-
6a,ur toga prizora. Smie6an i tu.Zan u isti mah.
Uobde, Sto viEe mislim na neznanca, sve mi je jasniji.
Iaho popodnevne sjene bivaju sve d,uZe, tajanstveni ml ne
6e uma6i. PretraZio sarn gotovo cieli gradi6, stigao do kra-
ja svake ulice, ali ga joB nisarn na5ao. Ipak, nada je tu
i moram uspjeti. Ne 6e mi smetati ni skori mrak. M&da
6e mi se baX tada odati neobiinim svieflom na s\rorne pno-
zoru. Sve mi se iini, da taj dudak irna svoje posebno sun-
ee i no6 obasj,anu svojom mjesedinorn i svojirn zviezd,ama.
m.
Sad mi se korak uguEio u mekosti staze, Bto krivuda
kroz mali, zabad,eti perivoj. Odkud me amo dovede po-
*aga i lutanje za njim? Nisrno li nas dvojica ve6 u taj-
nom dodiru misli i trafimo se uzajamno? Slutim: moila
i on tra*i mene. Luta pustim pmteljcima, pa 6e i ovuda
nai6i. Zato sarn i sjeo na onu zabadenu klu,pu kraj crk-
vice, koju sarn malo prije spazio u granju. Odabrao sam
ba5 to skrovito mjesto, jer sam siguran, da 6e tu pro6i i
spustiti se na ovu ili na neku obliZnju klupu, da se od-
mori. Od dega da se odmori?
Ako rni je blizak, kako osjedam i ,slutim, onda Ge
sjesti, da se odmori od one iste deZnje i jada, od kojegi ja.
Evo, ve6 ne znam, koliko godina tragam za onorn ne-
zaboravnom djevojkom, ko,ja preda mnom lebdi u vjei-
noj mlad.osti i joE je nisam naBao. Ni tragu se pribliiio.
Zove se Narcisa. I Bto bih joB mogao o njoj reci? Umakla
mi je s vidika, nosedi svoj cvjetni 5e3i,r pun jagoda i
moje proBlosti, koju bi mi samo ona mogla watiti. Zbog
79
DJe Bam istigao u ovaj gradi6, kao Bto 6u ukleto stizati
JoE u bezbroj njih, jer na zemlji nema lcraja mome Iu-
tsnju.
Zar bih se za6udio, kad bih saznao, da je i onaj ne-
znuaac stigao istoga da.na, uznemiren istim bolom i Zu&
ajom. Ka,ko me ie sa,mo pgledao, prolaze6i kraj onog
uliUnog okvira! I kao da me je neEto htio upitati, talo se
okreuruo i susretljivo se nasmieBio. A ja mu nisam uz-
vratio. Pro6ao sam neparijaano i talo doBljahu zagor6ao
i onalo gorke dane. eim ga nadem, moilit 6u, da mi opro-
sti i da rni izrroli redi, Eta je onda htio. Moram, morarn
ga nadl.
rv.
Dok tako raanriBljam, Buton se vec gusto odtkao u
granju. Svuda cvie6e, svuda opojni mirisi. Tek sada pri-
mjecujem razko5 i bujnu procvalost oko sebe. Kraj me-
ne prodoBe neke djevojke, Zureci se u crkvicu, iz koje od-
jelouse glasovi puni vedre poboZnosti. Ali, pa ovo je svi-
banjska poboZnost! Svi ljudi pjevaju sada Mariji! Sve
crriede miriEe samo njoj.
Ustajem ganut i odlMim pred Mariju sa skromnim
cvietom u nrci: O Marijo Djevo, primi ovaj cviet, siro-
maBan boJarna, ali bogat srlz&ma, 5to po njemu blistaliu!
Gledao sam netremice u tu nebesku ljepotu. Kao da
je to lice ofivjelo, kao da se nasmieBilo i usne Saptalie.
Ili je to po njemu poigravalo treperenje svie6a, koje su
sve nemirnije i buktavije plamsale, Bto su viie dogarale.
Sa kora zazrronr$e jedri glaswi djevojaka. Zivi, zttor,-
ki izvori kristala. Neodekivano, iz pjesme se zanosno vinu
jedan glas prednjak, i od njega mi sva du3a protrnu...
80
I
Nije mogu6e. Ne, nikako nije moguce. Zar Narcisin
glas? SluEa^m paZljivo i strepim. Da, njen je gtas. Zaista
njen. Ali, to nije istina. To je tlapnja. Sta je to sa mnom?
Oprezno sam izi$ao i bezvoljno se predao wludanju
po staaieama perivoja. Zivot je pun dudesa, ali ovaj tajan-
stveni, nevidljivi sastanak s Narcisom zapanjuje me u.Za-
som, neslu6ene radosti. U sluhu mi jo6 odzvanja onaj rosni
glas pun prozirnih modrina i sodne, neprolaane mladosti.
Tolike su godine proEle, a ona je ostala ista, vjeino
mlada. Skamenio mi se na stolu kruh, ako nije tako!
v"
Uztrqrtao od novih doZivljaja i neke nqrojmljive
dragosti vrludao sarn sve dalje i dalje. BaB sam htio
sj,esti pod najtarnniju kroBnju, kad rne prenu dudan 5apat,
glas ili opomena. Pa ja moram natrag! Moram pred crk-
vicu. Sad 6e sigurno izi6i Nalcisa. Nju 6u sresti kao ne"
kada i pri6i joj pritajeno, iznenada, kad bude moEda usred
svojih drugarica ili sama samo s jednim pratiocem. Sa-
mo s jednim. -
Nestrpljiv i nzplahiren stignem pred crkvicu. Vrata
su ved bila zakljudana i na svim prozorima uga5eno stak-
leno cvie6e i Bare. Na kraju stazica stiBava]r,o se Bkri-
panje Sljunka.
To smirivanje melemno je djelovalo na moju uzne-
mirenu duiEu. Podeo sam raaborito razmiftiaU. Sve su to
ga,mo snovi. U fivotu ima iudesa. I kad se ve6 dogadaju,
ona su i mogu6a. Ali dolaaa"k Narcise ba5 u ovajr gradi6!
Crrti njen glas, vidjeti je, stajati kraj nje niem od sre6e,
to je neurogude.
81
 Ne, ne! Ne 6e me viEe progoniti prividenja.
Cvjetne, wibanjske poboinosti bile su za Narcisu
najveda svedanost, koju nikada nije propu5tala. Odta.da
prodoEe mnogi dani. f sada ona negdje pjeva Majci Bo_
ffi, uviek u poboZnom zanosu kao i prijre. Zuto ie aofiU
od Marije za uz"darje vjeUntr mladost. Uza sve prohujalo
wieme Narcisa je stalno u osuunnaeistoj god:ini. Siguran
sam, da na njeaom stodidu sat ne kuca. Jen, Eto ie vje[-
nosti sat?
Skoro sasvim razyedren odlutam orpet medu stazice.
Idem, idem, sav lebdeci u modrini. Iz grmlja opajaju oro-
Seni mirisi. Nebom se razcvjetavaju nrierde,
Skroman hodam kroz ta lje,potu i ne pomi5ljaju6i
viBe na neostvarivo. Svemu izgubljenom ili propuBienom
ljenota
je trajna, jer je satkana od vjedne nedostiZnosti.
Smirit 6u se i ja.
vr.
Setaju6i se tako za6uh iz mraka: ... cisa _ cisa. Si-
gurno se ono Nar _ nije dulo u Saptanju. Netko je
uadahnuo: -Narcisa Narcisa.
- - - gdje ili 3to zaEu5ne, srdoe mi zalupa u sluhu.
. .. StTu- zaprepaEten. ViSe i ne di5em. Da, da, to je
istina. To je uZasna istina. Jasno 6ujem: _ Narcisl,
Narcirsa. Kao da mi iz blizine do aptava mojvlastiti glas.
Onaj isti glas, koji je njtr uzbudivao i opajao.
Dakle, ona je ipak tu. Jenva i sladka istina. Slutnje
su mi je odale. Ihurne i radostne slutnje. Zailto ni$a;
vjerovao samolne sebi? Za5to sam se kolebao, ne vjeru-
ju6i u divnu mogu6nost takvog 6uda?
82
Oura je u gradicu. Tu u blizini. Tu, sasvirn blizu.
Od nje me dieli samo omaj- grn.
Ne mogu vi$e izdrZati. Moram vidjeti toga sretnika,
koji joj sada zavodljivo Sapde i slu.ii se mojim glasom,
opona5aju6i me podmuklo. Sje6am se, davno je to bilo,
kad mi je relrla na ra"zstanku:
- Ti
drugog
me nisi nikada volio. Ali, naittem li u iivotu na
tebe, i bude li me to lice vo1jrelo, urwattt 6u miu
svim Zarom. zauvieh.
Tako ;'e govorila. Pamtim joj svaku rieU. Sve je
proBlo, ali tko 6e me utjeEiti i uvjeriti, da ni5ta nije bilo?
Gdje je sada moj neznanac, moj nesudeni prijatelj?
Da sam ga na^6ao, ne bih doZivio ovaj stra5ni trenutak,
koji mi rutriva du5u i u srdce kopa. Sada bih s njime v66
bio u najdubljem razgovoru, zanesen ljepotama, koje mi
je odkrila njegova mudra i Zarka rie6.
Ne5to me neodoljivo vude onom, pdlom ljubavniku
na klupi, u dnu mraka"
Prikradam se. Sljunkovita ste,aca zaSkripi. Brzo
skodim na meil<u tratinu, da ugasim hod. Oprezno sad na.
pried. Uzflahireno se kradem iz.msdu grmlja. Zapnem li
Cekam i sluBam' Opet Sapat:
- Narcisa
ali ne iujem njen glas. Ona mu sigurno - Narcisa
samo Eaptajem
-odgovara ili moEd.a zagrljajima, koji se ne duju. Kako so
samo promienila odjednom? Njezina blistava dednost uga-
sila se u opojnost nofli. Zato je tamo u Zbunju toliki mralr.
Kad bih samo mogao banuti pred njih kao duh
osvetnik. Kako bi kriknuli oboje i zaniemili od uZasa!
Ali ne mogu pro6i kroz guste grmove rufiina trnja. Moram
83
ih zaobi6i, pa se prikrasti drugoln stazicom, koja krivu-
daJuai stiZe ba3 pred sam,u klupu, na kojoj sjede zaljub
ljeni.
Slnetno sam izbjegab we zapreke, zapinjanja i Bkri-
pu pjeskovitib zavijutaka. Neopa,Zen stignem napokon
iza grma, koji SuBti baB pred njihovom klupom. Oni me ne
vide, a ni ja njih. Samo jedan korah, i evo me pred njima.
Prislu5kujem, ali ti5ina. MoZda su sada oboje samo jedan
cjelov. ZaX.o je takav m,uk.
Poslije dugog oklievanja i dekanja odluiim, se i
hrabro izidem pred klupu. Kolikq li iznenadenja, kad
vid,jeh, da na klupi neroa nikoga.
lzigran i zbunjen zadpj,ern tad u blizini brzo uda,
Ijavanje koraka. To su oni. Osjetili su nekog pa bjeZe,
skrivaju so. Pohitam za njima i spaaim ih kroz gl"rnlie,
kako odsridu iz perivoja u gradi6.
Pratilac se jednom okrenu oprezno. Lice mu osvietli
mjesedina, i ja, na svoj uZas, ugledam u njemu kobnog ne-
nia;nea, koga sam cieli dan ttailio.
Sav drhteci jedva sam uspio da ih pratim u etolnr,
uviek u istoj udaljenosti, da me ne bi primietili. Ne 6e,
ne 6e viBe umadi mome bistrom pogledu! Jasno ih razpo'
anajem: Stranac je drZi izpod ruke, a oua se privija
uza nj.
Usporuju ko,ra.he pred ulazom u glavnu ulicu. Stali
su. Mlaa mjesedine Siknu kroz liBde i obasja djevojku:
Narcisa je ono, zaista. Ista ona. Ista, nqlrolazna mladoet.
PruZa mu ruku. Naglo se mraii oko mene. Oii mi se
zamagljuju. Varam Ii se ili je to hladna, okrutna stvar-
nost? Ona spuBta glavu na njegove grudi.. .
84
Ogorien potdim prema njima. Sad mi je vec svega
dosta. Ali na ononoe mjestu na3ao sam sarno prarnen
m.agle, Samo neka crna sjena odmii,e trreda mnoiltru zaba'
Eenu ulidicu. Nevjernica je pobjegla, tho zna kamo. Si-
gurno po dogovoru, jer su na wieme opazili, da ih netko
prati. A stranac bjeii preda rlnom spretno i btzo, Ni5ta
ou to ne pom.a,Ze.
ViEe ne mofu umaci meni neizbjefivom.
vrl.
Nofui vjetar me oovjeZava. I dok tragam, ugaslim
ulicarra, smiruju ee i razvedravaiu moje sunrnje o ne'
,nmflcu.
Ta on m! je ipak najbliZi. Eto, ostvariEe se one davne
Nareisine riedi: Naidtem li u Zivotu na drrugog tebe. . .
I ona je nai5la na drugog mene. Ona ga je napokon
srela. I nitko ih viEe ne 6e razstaviti. Njihova neskrivena,
ilerka tjurbav. Njihov san o prstenjru, Eto ga snivaju, kad
su u zagrljaju, u tom niemom predznaku bezkraJne bu'
dude uaajamnosti. Niihrxra budna stidljivost, koJa im joE
uviek Sapde, da ih mjesec i ntiezAe gledaju. Sve mr to
slasti, koje sam ja p'ropustio, a" ne,snarrac ih sada Zeljno
prima i dareZljivo urrtai,u. Mo,ram se s time pomiriti.
.
lf,oram sve razumjeti. To je moja kob.
Kad posliie tolikog lutanja nadem stranca, pri6i 6u
mu smie5eci se. Tako 6emo se ulnznati. A postije nekoliko
.dana, ne odmah, pitat 6u ga zs" Nareisu. Tada
6u rnu
odati svoiu tajnu tihiil rieEima, koJe 6e on zg'ranut elur
Iati kao odjek wojih. Mofida 6emo-onda zaJedho oti6i
Narcisi. Izgublje,na od Cuda i prepasti ?ar le tle pomisliti,
da gleda samo jednog i s1ula samo jedan glas?
85
 vrfi.
Zabavljen potragom za nirn, nisam ni primietio, da
je proBla pono6. Prokrstario sam svim ulicama i dekao
na onome mjestu, gdje sam ga pnd 1mt sreo, ali sve
uzalud.
Ve6 sam poBao ku6i, duboko Zale6i za izgubljenim
danom, kad primietih u visokom prozoru obliZnje ku6e ne-
obidno svietlo. Napokon, evo radosti! Svr5eno je s mojim
lutanjem. NaBao sam strandevo skroviBte. Tamo je on si-
gurno iza onih zastora, osvietljenih natlzemalj,skim sja-
jem. Tamo samotnidki bdije, u svojoj mjesedini, pod sw-
jim zvie.zdama.
Ku6na kapija, iako vec sasvim kasna, bila je samo
pritvorena. Udem u rnraEni triem i oprezno tapajudi na-
basam na desnoj strani na stubi5te.
Podnem se penjati brojedi pozorno stepeniee. Deset-
detiri-deset-detiri. Tim redom se mienjaju" A neznanac
'stanuje .na posljdnjem katu.
Evo me, stigao sam. Uzbudleno i urnomo disanje sti-
Savam pred tim vratima, na kojima nema irnena. Tabez-
imenost mi samo dokazuje, da nisam zalutan.
Ne sjedarn se, da li sam i dod,irnuo bnavu, a wata se
ve6 otvorila. Nije ih ni zakljud,ao, Zar on tako uviek ostav-
Ija sve otvoreno?
Stoje6i u predsoblju mislio sam, kako 6u mu pri6i.
Kako mu progovoriti. Naravno, prije svega neka mi opro-
sti, 5tosam uBao bez kucanja. DoduBe, nekoliko puta sa,ur
pokucao, ali se nitko nije javio. Sarno bliedi odsjev nodne
modrine odkrije mi pokadkad stvari, koje nisarn ni naslu-
6ivao u ovome mradnom predsoblju.
86
Tam,o, na kraju hodnika mutno titranje treperi kroz
neka staklena vrata. Ono je neznandeva soba. Zao mi je,
5to 6u ga uznemiriti u ovo kasno doba. To nije pristojno,
ali svejedno. Sutra bih ga rnogao sa.svim izgubiti. A 5ta
bi to znaiilo za moju tegobnu osamu! Trnurno', bezciljno
Eivotarenje i smrt.
-
On, zasada samo on, a poslije najiskreniji moj po-
-
mranik, najprisnije bi6e, spasio me jo od trnovitog lutanja.
Uviek 6u mu unwaltati istom iskrenoBdu.
Ime Narcisa nikad mu ne 6u prvi spomenuti. Nikada.
To sada odludujem.
Sapne li ipak 5to o njoj, to de biti na$ zajednidki uzdah.
D(
Sav obdinjen i zaiaran podem pustirn hodnikom,
ostavljaju6i za sobom sablastne odjeke konaka. Vec je
posljedmji trenutak, da se netko pojavi.
Zastanem pred vratima zbunjen i u nekoj niemoj
stravi. Bclilac je u sobi, za stolom, sigurno utonuo u du-
boka razmiBljanja. Naginjern se i prislu5kujem: Kao da
Su5te listovi i pero Skripi. Ali uije. Uzbuclen sluh duje
i ti5inu.
Ne znam, kao da je netko drugi mojo,m rukom poku-
cao na vrata. Tako sam to nesviestno udinio. PaZljivo otva-
ram i ulazim. U istom trenutku, na suprotnoj strani sobe,
pojavi se na drugim watima neznanac:
SrnieBi se i skida BeBir, kao da me opominje, da i ja
skinem svoj, iako to isto dinim. PribliZava mi se Butljivo,
oponaSaju6i mol'e drZanje i hod. BaS kao danas popodne,
kad je na ulici prolebdio kraj mene.
87
 Ne pruZa mi nrku, nego svoje lice, gledajudi me sjetno
i mudro. ZeIn moilda da se pozdravirno na njegov tajan-
stveni nadin.
I dok je prigibao glavu i svoje ielo pruZao na ddir
nprne; dok mi je pnilazio sve bliZe i moj dah se ve6 gurbio
u njegovom, i moje o6i vef se stapale u njegove, oststih
n& svome delu ru:zlost o,gledala i u njemu greeoznah
svoj lik. -

II
ZAPISI BUDNOGA

88
 DNEVNTK o orMrcr DIETETA aErn
8. listopada
Da sarn nodas ukrao diete. Da sam ga o;bdinio iardb-
nim rieiima i poveo sve dalje i dalje, preko granice na5e
uobidajene Setnje, bio bi to jeziv put.
Jer dana$nja no6, utopljena u mjesedini, im,a leden
sjaj. Ima bod,ljikav odbljesak sa rnramornih grobova.
UZasna je pustoB.

9. listopada
Tajno se vjeZbam u riedima. Tajno biram one riedke,
najprivladljivij,e. lzgovaratn ih tiho. pa glasno i sve gla-
snije. Probam im zvuk.
Zaista, neke neobidno i zanosno zyuie. NiZem od njih
pridice, zabavne do opojnosti. One su rnodne, da tre-
hutno zaustave srdce maliEana i prigu5e mu dah.
Tako mi je proBao dana^Enji dan.

10. listopada
Jude sam proBao vijugavim puteljkom, kojim 6u ga
Odvesti, kad se odludim na otmicu.
To mora biti Bto skorije. Sutra, prekosutra. eeka,m
samo, da presahne ova mjesedina, koja svaki predmet
pretvara u straBilo.

91
13. listopada
DanaEnje veieri opet sam iziEao s A6lom u Setnju.
Stigli smo na onaj mali breZuljak, naEe odmori5te. Frostm
sam po travi svoj ogrta[. I sjeli srno. U blizorn grnnlju we
gu56e se preplitao mrak. MaIGan se privio rtza me.
Iane,na,da, njegove odi me pogleda.Se uplaleno. Sjetio
s{r,m se: Pritajeno je izplovio mjesec tz oblaka. Siknuo na
h.ene mlaaom bliedo,g sjaja i moj lik preoblidio u utvanr.
U sumnji i grozi, diete je drhtalo, sve dok mjesee
nije opet uplovio u oblake.
TJkazao se moj pravi lik. Diete se nassrieEilo.
14. listopada
Danas ostajern kod ku6e. Ne 6u vidjeti A61a, ni n!>
'govu kudicu kod Sedam Jahlana, ogradenu plavom. ogra-
dom.
Ni Leu, njegom mladu majku, budno nagnutu nad
pletivom.
Slu3am. Sad, je tarno tiEina svetog doma.6eg sutora.
I prelilitanje igala pokadkad medu njenim prstima za.
puckara.
16. listopada
Nebo je sivo i nizko. Da li su wiwAe progorilo kroa
maglu? Da li ih ima?
Ved odavno me stigao mrak, zabavljenog mislima
na Leu Pred odirira mi uviefl< ona irsta slika sutonsrkog su-
sreta, kad se skromno wai,ala iz Bkole, s torbom knjige
u jednoj ruai i violinom u drugoj.
O djevojEe, odabranice moja Euj,eur i sada snoj
davni- uzklik. Za$to on odjekuje samo -u meni? Za$to nisan
92
naBao onu milu i slobodnu riei, od koje 6e Lea zastati i
zauviek uza me ostati?...
Fro6ao san }craj njo neopaZen i nieorr, da ne bih po
wiedio lice, koje mi ne da od sebe.
Da ne bih povriedio Ljepotu.
-
18. listopada
Neka u mome tajnom dnevniku ostanu i ove riedi:
Ljepoto, ti bljeEtava, boEansrha svjetlosti. Ti, wjet-
losti nwidljiva, razplinuta u modrini! Kolike sam zeuralJ-
ske radosti srpalio na tvome neutafivom trveniku!
Ali, dos,ta je. ViSe ne. Ne ceB mi uaeti ono naj,clraEe.
Ne dam ti diete AEla.
Zbog tebe, o ledema Ljepoto, ja ne u,iinih Leiu njego"
vom ma3'kom.
Jesarn li u bunilu? Ael je tu, ua ovoure svietu. U ku-
6ici kod Sedam Jablana. Tarno je, kod svojih roclitelja.
Ali on je moje diete, sanno moje. Diete, koje mi je oteto
tajno i neodekivano.
Ono rni je oduzeto u jednom bolnom trenutku, kad
sam odkrio, da se moj divni, neobuzdani san o jednom
djetetu utjelovio ba5 u njegovu liku.
I odtada za, mene viEe nema mira. Nema sna.
19. listopada
Ni danas nisam otiBao do kudice s plavom ogradom-
Diete A61 je dos,kakutalo do vrata$ca i prisluEkivalo. Uz
stepenice nije se iuo korak onoga, koji mu u to wierne
uviek dolazi.
Cini mi se, da safiI ve6 klonuo u odluci, da izrrr5im ot-
micu. Sta se to tr meni zbiva? Smeta li mi moZda mjese-
d,ina, jo6 uviek puna sjena i utvara?
93
20. listopada
Sad vidim, u ierru je moje oklievanje. Ne vjerujem
viBe u mo6 onih Earobnih riedi, kojinla sa^trn htio obiarati
diete i odvesti ga. Bliedo je to. NeBto dru,go ne.iuveno,
neku drtrgu nevidenu vjeEtinu trailim.
Ljtrbavi, od koje izgaram, za djetetom,
uada,h.ni me!
22. listopada
Dana,s, poslije toliko dana, opet sam bio sa svojim
tudesnim, malim ljubimcem.
tfvede, na powatku sa Betnje, bio sam duboko tronut.
RazniEljao saln o onom dirnrorn povjerenju mali5anovih
roditelja, koji uviek dopru5taju, da s djetetorn odBetam.
Oni i ne slute, da ga povjeravaju 6ovjeku, koga 6e
us,lroro nanrati podlim otrniUarom.
Sta to smeta? Rado 6u im oprostiti, jer no znaju i ni-
kada ne 6e sa,znati za tajna moga srdca.
23. listopada
JoE uviek mislim na na5u juieraSnju Betnju. Dok
sam AEIa vodio poznatim stazama, bio je mirau i gledao
rpe predano i radostno. A 6im birh za5ao stranputicom.,
,diete bi se uznemirilo, zapitkuju6i upla^Eeno: Kuda to
ldemo?
' Nisam ga mogao umiriti ni opojrnim riedima, ni pri-
mamljivim priiicama.
Imene je tada obuzeo dudan strah. Pr{mietio sam,
kako mjesec rartapa koprene oblaka i prieti, da se svim
slapovima svoga hladnog sjaja izlije na mene i preobliEi
me u dudovi$te.
94
Nose6i A61a u naruiju, pohitio sam ku6i i stigao u
posljednjom trelrutku. Na samomo pragu dodoEe mi na
pamet igraike. Nevidene, Earobne djedije igfadke. Divno!
25. studenoga
Moj sikroviti stan naglo se iaaienio. pretvorio se u
tajanstvenu radionieu. Vitki i spretni alati sviefle i wje-
tlucaju po zidovima, po stolu, po podu.
Neznam,6e, u kasnoj,no6i pris,loni uho na tamne kapke
moga prozora! Na teZke mu kapke, izmedu kojih sjaj
moje budne svjetiljke kaplje u svieflim prugarna.
eut 6eE h ojin zubdast zvuk pile. Suho Si5tanje bla-
njice. I(ucanje, pokuckivanje i mrnoge druge zvukove ta,
janstvene i neo,bja^5njive, izazvelte spravama tebi
nepo,
znatim.
Kakav je to posao? Zbog 6ega bdijem? Izmi5ljarn i
pravim igradke sve dudnije od iudnijih. Sve privladtjivile.
Sve opojnije.
Igraike, koje 6e odmamiti A6la od njegove kudice i
dovesti ga u moj neanani stan.
30. Iistopada
se u tajnoj poslormici Cuje ovdje ondje poneka
offvjela igra6ka. Neke su mi se javljate
" "u;f"A"i5l-
lmima i njih sa,rr sada svojom rukorn oetvario. I to tako
brzo, kao da je ne&a uebeska ili paklena spretnost trepe-
rila u mojim prstima.
8. sttrdenoga
.tamr6Tmuran, maglovit dan. Uga5eni puteljci odlutati u
sivo, u sve tamnije sivo. Slutim o"gii" mlad mje-
95
ctr. Jodva gori. MoZda 6e se'ugasiti, prije nego 5to
plane u uBtap.
Ve6 odarrno stoiim, kraj kudiee s plavom o8radon,
hoja se sada crni od vlage.
Sto sam htio? Moida sanno to, da prodem. I watin
re. opet protlem. I niEta viEe-
I
I0. studenoga
Najzad mi je uspjelo. Gotova je i posljednja igradka.
Zakucalo je i u njoj srdce.
Zamafino, iarobno zaalonio a niena grla zov:
Atile AEle
- - - nutu. MoZtta vo6 uplaBen i uplakan, ako me upita, za^Sto
12. studenoga
Cieli dana5nji dan obilazio sa,rr igradke po izlozima.
Htio sam vidjeti, ima li koja tjepBa i dudesnija od mojih.
Vratio sam se ku6i miran i zadovoljan. I neho(ice
sam uzkliknuo:
Sta je ona dosietliivost prema mojoj! Vedina onth
-
igraEaka i u najrazko5nijim trgovina^ma, ima tupo, rr'o-
Etano lice. tri se na pritisak odaziva nezgrapnim, piskuta'
vim glasovima, koji prije mogu zapla5iti, nego zabaviti.
16. studenoga
Zalaran, samotan uBtap. Sume se crne od njegova
futog, mrWog sjaja.
Danas je neobidna no6. Jedna topla jesenja nor6.
lz dola dopuhuje mlak lahor, rekao bih ooraj, od kojeg
proviri visibaba iz razpukline okorjelog sniega.
Ovo je iudna no6. Ovo je no6 zalutalog prolje6a. Ali
moje srdce ve6 strepi od zime i medave. Od fijukania uz'
90
vitlane bjeline, koja prohuji u kosim lepezarna i bodlji.
kavo sipi. A za njom grobno puca snieXna, valovita
pustoB.
Mislim na to, dok na toplo,nr vjetru Su5ti suho li5ce i
o potamnjelom bagremu zvede rogadi. . .
16. studenoga
ViBe nema oklievanja. Dani odmidu. Ali joB leMi mje-
sec suhog, butog sjaja.
Slidan je igradki" Slidan okruglorn fenjeru, u kome
gori rumenkast Lriak.
Kad budem odvodio Adla, drZat 6u jednu ruku podig-
sam podigao ruku, k.oaat 6u mu:
Drfim konac, kojim sam vezao onu zlatnu kuglu
- Dobit 6eB je, iim stignerno kudi.
na nebu.
Smiri se samo. S iri
-
18. . studenoga
O Nadahnu6e, ti si tako spretno vodilo moje prste,
da je mrtva grada pod njima o,Zivjela, prohodala i pro-
govorila, slivena u oblike, ljepBe od samog sna.
Ne ostavi me ni sada. Sapni mi, kako 6u na1'spretnije
smjestiti svoje igradke, da budu Bto sladi mamac mome
neodekivanom, neslu6enom djetetu. Monne divnom Adlu.
19. studenoga
Sve sam smislio davolski dosjetljivo. Sve 6e biti u
redu. JoS samo kolica da nadom, ko,jilma 6u sutra odvudi
igradke na odredeno mjesto.
Sutra. sutra
-
97
20. studenoga
Naobladilo se. Podelo sipiti. Na proaoru Adl se igra
kapljicama.
21. studenoga
Natmurilo se. Ki5a.
A61 razvedrava rudicorn zamagljeno okno. . .
22. studeuroga
Sve tamnijp. KGa. KiBa. I(Ga.
Poga5eni svi prozori. A61a nerna
23. studenoga
TatrLna, rnaglena kotrrrena, satkana od kapi, nepre-
stano rominja. Kolika sreba za me, Bto igradke joB nisarn
porazmjes io! Sve bi sada pokisle, pocrnitre i prornukle.
Kada 6e ki5a prestati? Kada 6e vedrina?
Isti dan, popodne.
Sve je svr$eno. Igra.Cke su srnje6tene" Svaka u svoju
zasjedu One dekaju. One webaju.
Koliko sann aav drhtao od straha, dok sam. ih prije
podne redao duZ puteljrka,, sve do onog Raspela, gdjo je
tiEina puna duboke mahovine.
A ispod Razpela, podnoEjem strme padine, bieli se
put, vijugajufi u dal$ne, u daleilri sviet. . .
Sad odlazim u otmicu. NeEto mo obuae pred vratima
i zastadoh.
U posljednjem trenutku prikovah list na vrata, izpod
svoga imena, i napisah krupno:
Odputovao nerznano karno. Ne tra,Uito ga. Ne iokajte ga.
O davlu na ilovratku visi klju6.

26. studenoga
Kakvo i.:znenattenje, puno radosti! Zar se zbtlia ma'
vedrilo ovo varavo, ovo promjenljivo wieme?
Sunce grije. Fred watima dekaj,u kolica.
Sad 6u iznieti urnotane svoje dudesne igradke. Gibki,
brzi konji6 odvudi 6e ih na mjesta, odredena za zasjedu.
Svaka 6e odigrati svoju ulogu spretno i valjano.
Kact popodne, o prvom sutonu, odBetam s A6lom i
kad priedemo granicu na5e uobiEajene Setnje, one Ae iz'
lietati, svaka iz svoje busije.
One 6e ga zabavljati, zanositi, marniti sve d'alje i
dalje. Sve dublje.
Dok ne zamaknemo u magli dalekih, sivih vidika

98 99

ISPOVIEST UKLETOG MLADICA
Iza na$e kuce pod gorom podinje puteljak i penje se
lagano kosinom, dok tamo na kraju ne zaokrene ne znam
gdje. Uviek je u hladovini grmlja, koje ga s desne strane
nadsvoduje, pa mu je zbog toga ilovada stalno vlakra i
meka, i jasno se vide na njoj odtisci mnogih ljudskih
stopa.
Cesto sam izlazedi na puteljak iza ku6e, primietio,
da svi tragovi vode gore, a nijedan se ne vrada. Zato sam
lrctajno odlazio na sjenik i odozgo dugo promatrao, ne6e
li nai6i koji povratnik. Ako ga vidim, sigurno 6u mu
trnddi, da ga upitam, gdje
je bio, odakle se wa6a i 5ta se
nalara" na kraju toga putetjka. To 6u ga upitati, makar
mi se nasmijao i rekao:
Pa ku6a ti je blizu same staze. Odvriudaj malo!
-
Popni se, p& 6eB vidjeti.
Uzalud sarn bdio na sjeniku. Nikad nisam dodekao
powatnika. Svi su se uku6ani pitali, Sta se to sa mnom
dogada, i 5ta to uviek trakim na stazi iz"a kla6e. Mislili su,
da sam ne6to skupocjeno izgubio. Pustio sam ih, neka
mudruju 5ta ih je volja, jer se inade ne bismo razumjeli.
Za njih je taj put bio obidna kozia stoaa, ili ga uobde
nisu ni pnimjedivali. O njemu nisam govorio ni svojoj dra-
gani, koja je te godine vladala rnojim Zivotom.
Neobja5njivi puteljak podpuno me je obezsanio, jer
je prolazio ba3 pod sa"mim prozorom moje sobice. Svladan
umorom bdienja desto bih kroz treptavu osnenicu zaduo
100
korake u mekom glibu staze. Uza sav na.por i ielju nisam
se mogao odhrvati snu i pri6i prozoru, da vidirp te tajne
prolaznike.
Tako sam se budio u jutra puna mutne mrzovolje,
koju je zagluBno parao ogordeni hrik pietla. Ve6' sa"m se
jedva i sje6ao, da je netko prolazio pod prozorom' Samo
su mi u s,luhu ostali neki poanati glasovi, ali diji su, ne
bih se nikada sjetio. Iz dana u dan, sa strahom je rasla i
moja radoznalost.
Jednoga jutra kucnuo je svibanj u moje okno boko-
rirna cvieda. Razko5no i opojno proveo sam s dragom
cieli dan. Sa,ptali smo o vjednoj ljubavi, a ona je u nekoj
Laxkoj omami ponavljala moje riedi: Ti si moja jedina
na Sto sam ja odgovarao: To je istina.
-
f dugo smo lutali. No ni sada ne mogu objasniti, ka-
ko je naiBao onaj kobni trenutak. Nekako pred suton za-
duh njen glas.
Sta je ono tamo?
-Zaprepastio sam se. Bili slno na samom zavijutku
tajnog puteljka.
Sta je ono tamo? pokuEah ponavljanjeno pita-
- -
nja prikriti uzbudenje. Sta je ono tamo? Bolje je, da se
odmah watimo.
Ona me molila i preklinjala, da odemo gore samo na
6asak. Jedva sam pristao. Uskoro smo stigli do ogradene
Su,miee, u kojoj su se bjelasali spomenici. Kad smo nad
ulazom proditali: Gaj uspomena i moje ime, sav sam
zadrbtao, a ona veselo kliknu:
-
-: Gle, tko bi to mogao slutiti. To je mjesto tvojih
r.rs,pomena. Tu je tvoja proElost. Podimo unutra!
Da sam je odbio, posumnjala bi u mene. Bilo mi je
stra,6no, kad smo ui,li. Sad sam napokon odkrio tajnu sta'
101
 I
zico pod mojim Wozarorn, Njome dakle putuju sa,mo oni,
koji odlqze u moje uspomene; oni, koje vi$e nikada ne 6u
vidjeti ni duti, nego ih samo parntiti. Sad mi je jasno,
zaBto sam u snu uviek Saptao: zbogom, kad bih pod pro
zorom 6uo udaljivanje kora,ka.
Setali smo se od spomenika do spomenika. Na sva-
korn je proditala ime, a ja sam joj odgovarao na pitanja.
Lfutila se i Zalostila:
te, kako moZe5 biti tako nemaran i zam-.
- Molirn
ravljiv. ImaB li srdca. Pa ovo su sve Zivi ljudi, a tebi su
yed samo uspomene.
Bra.nio sam se, da je takav iivot, i niBta drugo
nisam znao re6i. Da bih je nekako razvednrio, pridao sam.
joj pred ponekim spomenikom zanimljive do.Zivljaje i pri
tome uviek napominjao, da je ve6 vrieme povratku. No
njezinu paZnju privude jedna skupina spomenika, iz kojih
su Zubo,rili izyori. Kad smo im priEli, i sama se zadivila
njihovoj ljepoti. PoBla je od jednoga do drugoga i.itajudi
imena i Suteci. Koj,iput bi me pogledala priekorno ili bi
se nas,mieBila.
Hupo, Iiepo prinrieti najzad. Sve imena djevo-
jala.- Tolike si Zarko- volio. Sve su Zive i zdrave, pa ipak
* sad su ti sanro uspomene.
-
Lutao sam. od jedne do druge traier,,i onu pravu.
Lutao- sam u slutnji, da 6u nai6i na tebe. I eto, ti si ona
prava i jedina.
Govorio sa^m joj Earko i uvjerlj,ivo, dok su mi se oEi
sjale njeZno5du i nekom tajnom vlaZnoga sjaja. Bio sam
uvjeren u mod svoga pogleda. Ona odano spusti glavu na
moje ra"me:
Vjerujem ti, dragi! Vjerujem! Tvoje odi su naj-
-
iskrenija ried!
\02
Gledajuii je mirno iz tolike blizine raamiEljao sam o
sebi i svome ukletom bi6u. Ah, kako je uZasno biti svie-
stan vlastite pokvarenosti. Zgadio sam se sam sobi i oda-
javao od ne;no6i, da se dovinem onomu jednostavnom io-
vjeku, u kome hvi skladnost zdrave naravi. Prokletstvo je
u rneni. Mislim, da nitko nije tako biedan kao ja pred
ovom djevojkom, koja sada mirno uZiva u sre6i svoje
ljubavi. Ona i ne sluti, da se u meni osjedaj trajnosti iz-
ra,iava sarno nizom trenutaka. Kad bi to znala, tada hi
razumjela rnoju ried: Jedina.
Uzdahnuo sarn nesviestno. Ona se lecnu:
Gle, tamo u ruLama neki novi, krasni spomenik.
Nisam- ga ni vidjela. *
Odtrda Bto je brZe mogla i ne dekaju6i na rnene. Na
kraju gaja, do sarne Zivice, zaista se ljeskao spomenik,
meni sasvim nepoznat. PoBao sam odmah za njom; i Bto
sam bliZe prilazio, bilo mi je sve teZe. SIuBao sam njezino
udaljivanje, koje rni je odjekivalo kao odlazak u nepovrat.
ObiSav3i jo5 jedan grm preda mnom se, o stra5ne li
istine, ukaza divno izklesan Iik moje drage. Hladan se tu
dizao, ali nje nije bilo. T?aiio sarn je po cielom gaju. Do-
zivao je. Sve uzalud.
Unoorno sam se vratio kipu svoje skamenjene lju-
bavi. Dugo sam ga gledao i pred mrak prirnietio na pod-
noZju urezana slova: I ja sarn bila!
I ja sam bila. I ja sam bila * bila - bila kao
da je odjekivalo sa- sviju spomenika u Gaju mojih- til'po-
mena. Ti bolni glasovi progonili su me sve do kude, pa i
onda, kad sam se umoran svalio na postelju. Od tada sam
svake nodi jasno duo korake na puteljku pod prozorom.
Sve de56e su poznati, mili likovi odlazili u gaj, odakle se
10s
viBe nikada ne 6e vratiti. Mogu sarno oti6i jo3 dalje
vjednu zabwav.
C,esto sam no6u vrebao kraj grma na kasne putnike.
I kad bi nai5ao neki drag poznanik, preklinjao bih ga, da
stane. Neka se ne Zuri. Neka se wati sa tuZne staze, jer
ne mogu bez njega ilivjeti. On bi se sarno nasmijao i mir-
no nastavio put u uspomene.
Svakim danom bio sam sve osamljeniji. Razgovori
sve rjedi, a pogledi obidni i hladni. Nidega vi5e nije bilo
6ime bih mogao nadoknaditi gubitak blizkih lica. No, Zi-
vot je ipak darreZljiv i prema ukletirn i zaboravlS'eni,m
stvorenjima, u koje i ja spadam. Jednoga uZasnog praz-
nog dana, kad me je i poslj,ednji poznanik napustio i oti-
Eao u gaj uspomena, oiara me neka djevojka, koju.sam
sludajno ugledao, kad je u sobi palila wjetiljku, a zastor
na protroru jo5 nije bio spu6ten. Spremao sarn se, da joj
pridenr, u zgodan ias i da joj svoje osj,edaje odam tako
Zarko, kao da to govorim prvi put.
Fro3lo je nekoliko dana u groznidavom oiekivanju
prvog susreta. Toliko me je ta djevojka zaniela, da sarn
ve6 pwjerovao u trajnost te ljubavi i bio sretan, Sto 6e
se napokon smiriti moja zlokobna narav. Sta su prija5njre
djevojke bile prema ovoj, sada? NiBta!
I jednog popodneva otidem u Gaj uspomena, da se
nasmijem protsIosti i da svakom spomeniku Sapnem,: uto-
ui nepovratno u zaborav. ObiBao sam sve kipove svojih
ljubimica. Gu6ila me je -neka opojna zasidenost i jedva
sam dekao, da zaw5im s tim dosadnim obilaZenJem. Kako
je sve ovo si6uBno pred onim, Sto 6e mi pruZiti rnoja naj-
novija ljubav!
Ved se sutonilo, kad sarn nestrpljivo pri5ao kipu, 5to
je stajao malo podalje, posljednji u redu. To je kip one
104
u djevojke, koja me je dovela u gaj mojih uspomena. Nisam
- se ni tu htio zadrZavati, jer je svaki juderainji,dan za me
ve6 daleka pro5lost.
Od1aze6i okrenem se jo$ jednom. Zailtdio sam so,
spazivBi na podnoZju spomenika svjeZe uklesane riedi:
I ja sam bila. Kao da ih je danas netko lurezao. Odmah
- se kobno spotakoh, da sam gotovo pao:
se vrati:n i tako
Preda mnom je stajala moja najlrovija ljubav, ve6, ska-
menjena u hladni kip.
JoB joj se nisam ni pribtifio, a ve6 se razplinula u
sivom bezduKju moje nutrine. Na ovome jednolidnom
svietu nema viBe trenutka, koji bi prenuo i privukao mene
izobliienog prokletnika. Sredi, koju stvara samo kratkoda
uZivanja, predug je svaki tren. Zato sam zasi6en jo,{ prije
saJm,og podetka i svaka p,ornisao, makar bila sludajrra i
nepovratna, mori me dosadorn trajnosti. Mojom nemir-
nom duSom, u kojoj zasvide samo trenutna vedrina, struj[
dah zaborava.
Ne. Varka je to. Nije moje srdce okorjelo.
Ouo je preosjetljivo i zato se plaSi svake trajnosti. Dobro
%tam. Vjedna rr,ladost je samo u trenutku. U trajnosti je
njeno starenje. Zata i u meni i oko mene samo nestajanje
traje. Blistava, mirna praznina.
Vratio sam se kudi. Pod prozorom pusto se vijugao
puteljak. l,eLkarc0i na postelji osjetih neku dudnu lagod-
nost. Bio je to osje6aj, koji me je na mahove silno obuzi-
mao: slutnja na skoru, tajanstvenu selitbu.
Znam: jedne vederi zaborav 6e me odvesti u gaj,
odakle se vi5e ni ja ne 6u watiti. Na sa,rrog 6u sebe za-
boraviti. Samog 6u sebe udiniti uspornenorn.
I pod mojim ve6 skamenjenim likom bit 6e uklesane
riii: I ja sam bio.
105

T.AJNE pREDSOBLI^A,
L vati, -rekao bih vam na vrieme: va.5 naslonjaE neBto kobno
PRIEKOR DOM.AcINU
Misli li gospodin doma6in, da su u njegovome pred-
soblju samo one stvari, koje je on tu smjestio? Zbog ke
jih desto tako hriZno p,oziva ukrasitelja soba, da mu oHvi
hladne zidove?
Ah, jadni doma6in! U njegovim oiima sniju odraai
samo onih dbiinih, vidljivih stvari. A tajne iza njih? Tai
ne u njima? Zar orn, prolaze6i predsobljem, nije nikada
spazio tajanstveno treperenje sjena, koje odaju ne strlo-
ljaBnjost, nego nutrinu, bit stvari?
Zar nikada nije primietio, da izmedu rlt iza tih stvari
i.ma i drugih Zivih, pokretljivih bi6a, koja obstoje baB ti-
me, Sto se kriju? BaB time, Bto za njegove oii ne postoje?
Nararrno, kad bih mu nelto spornenuo o tim bitima
stvari, on bi mi dobacio, oholo sjede6i u naslonj,adu:
Ne bulaznite koje5ta! Kakve biti stvari? Va^ma se
-
to udini od kakvog pauka, stjenice ili no6nog leptira, koje
moja sobarica niti disti, niti hvata, nego ih Sakom priliepi
na zid.
Ne ludujte, gospodine domacine! Porezat ,6e me
-
ta vaBa o6tra plitkost. Zalim vas, iskreno vas Zalim, Bto
vidite samo vidljivo. A nevidljivo dak i ne slutitti.
Dosta mi je ve6 toga vaBeg mudrovanja. Uzmite
-
svoj Be5ir i 5tap, pa zbogom!
-
106
Cekajte gospodine doma.6ine! Ja bih to vama
-
ova.ko rekao: neka se Se5ir panljivo spusti na va.6u glavu,
a Etap usluZnro prigne pod vaBu ruku.
Strpljenju je kraj, jer 6u v&s pra-
- Odjednom
sak. -Naslonjai so sru$io na leda i -odkotrljao domadina
pod stol.
Eto, gospodine domacine! Da ste mi htjeli vjero-
Ekripi. fma kostobolju u nogama. eujem u njima neko
podmuklo rovanje. Ustanite odmah, jer 6ete ina6e na-
stradati. AIi, sad je ved sve kasno. I to va^5om krivicom.
Kad se je osramo6on jedva izvukao izpod stola i mr- -
ko Sutedi btiEao u predsoblje, da se oEisti, stao sam o
njemu razmiBljati:
ProsjeEan dovjek, najobiCniji prolaznik, kojega ne
bih nikada prepoznao ni po BeBiru. I on mi se joB usuduje
twditi, da ne postoje biti stvari. Zato se onako nemarno
zavali nasred sobe i misli, da Je podpuno sam. Predmeti,
koji su za njega samo niemi i sliepi oblici, zgraZaju se
gledaju6i ga, kako gavanski prebacuje nogu preko noge,
prewde se, skaEe, mlatara rukama i izvodi svakakve dru-
ge vjeBtine.
Stolu ve6 dosadi trpjeti njegove noge na svojim ru=
bovima ili ledima, na koja se pola"Zu samo tanjuri, daBe i
mirisna jestiva. A poslije svega diste ruke navuku na nj
darobno izvuen ogrtad koji je sada sav ukra-
- stolnjak,
6en tragovima domadinovih nogu.
Toga dovjeka ne moZe viBe podnositi ni ogledalo,
koje sa,mo prividno miruje u svojoj bjelasastoj nepomi6-
nosti. Za sve patnje, 5to ih podnosi, kad osjeti u sebi od'
raz njegova lica, ogledalo mu se okrutno osve6uje neumo-
ljivom. iskrenoEdu.
107
 Kojiput, ono mu vje$to udini nos tubastijim, odi mu
izbulji i zamagli. A Sto se tide njegova svedanog odiela,
nikad ga u ogleda.lu nije vidio izgladenog, iako ga soba-
rica uviek savjestno dotjera"
Ogledalo ga tako izaziva, ne mare6i, Sto bi ga mogla
razbiti doma6inova Saka, kojom se iesto pred njim prieti
razjaren do ludila. A sobarici jedva uspije da ga u ta-
kvom stanju odvoji od ogledala.
Ali, gospodine, nemojte se ljutiti! Sigurno je opet
-
zapra5eno ili ste ga vi zarnaglili. Inaie je to vrlo skupo-
cjeno zrcalo. Bila bi neprocjenjiva Steta, kad biste ga
razbili.
Samom ogledalu bilo bi mnogo drai*., da razlupano
izleti tz svoga okvira, bogatog ukrasima i rezbarrijama,
nego da se u njegovoj blistavoj d,isto6i cdrailava jedan
obidan i smieEan lik.
Dodu6e, bacili bi ga tada na srneti5te, ali bi ga do
posljednjeg kornada pokupile ruke siroinaha. Iz svakog
njegovog diela izronio bi u ponoci lik bdioca patnika.
Znajno, ali vedro delo. Ruke, u koj(ma jo6 odzvanja rad.
I zar ne bi bilo lje$e biti obasjan suz&ma patnika,
nego mirovati uokviren la.Znim sjajem?
II.
POSTANAK PREDSOBLIA
U davno doba ljudi su dolazili jedan drugom otvore-
no i bistro kao izvor izvoru. Namjernik bi s puta odmafr
stigao u sredi$te doma, koji nije imao ni vrata ni klju-
6eva. AIi je to wieme prohujalo brzinom i darolijom sna.
108
Kad su ljudi podeli dtzati visoke i tvrde gradove i jo5
tvrde ograde, dovjek je tada prvi put morao saviti prst
i njirne prvi put pokucati na vrata svoga bogatog blii-
njega.
Bogatun ga nije htio pustiti niti da deka pred ku-
6om na ulici, niti ga je opet mogao odrnah primiti u svoje
glavne odaje. Prvo: ljudi bi ga grdili, Eto dopuBta, da si-
roma5ni mo[lac toliko deka na uliei. A drugo: molilac bi
bio prenaglo zasliepljen, kad bi ga uveo ravno u svoje
najrazko,Snije sobe. To bi siromaha tako zbunilo, da ne bi
ni znao, zbog dega je doBao.
Zato su ga pu$tali u neku skromniju prostoniju,
osvietljenu sarno bliedirn odsjevom iz razhoSnih soba:
U predsoblje.
S wemeno,m je predsoblje sve vi..5e dobijalo svoj'u
posebnu boju. Njirne je zavladala neka tajanstvenost,
koju ljudi naslu6uju samo u Bapatu:
Sad 6u u6i. Sad 6u biti primljen.
-Ali to je samo s'trepnja i nada. Drugi su razlozi toj
tajanstvenosti. Mnogi ne 6e povjerovati u istinitost mojih
izlaganja. Svejedno. I inade ja uviek pridam sarno oda-
branima.
Kad su se u ljudskoj kudi pojavile biti novih pred-
meta, u neobiEnim i nevidenim oblicima, izazvalo je to
silnu uzbu,nu i Zalost medu starim dusima duvarima.
Mnogr su se ogordeni watili u prastare grobnice, da du-
vaju svete i sjajne predmete zakopa:re s pokojnicima.
Drugr su ostali medu novim stvarima, s,pnemni na svaki
prezir i grdnje uku6ana:
Tornjajte se, vi starkelje! Ne treba nam vaBe
- bdjenje" Tu je sada pas duvar i z'ronen za
pospano
uzbunu.
-
109
 Zato su se preostali dusi 6uva.ri sakrili po predsob.
ljima, odrZavaju6i tajno p,rijateljstvo samo s nekom izko-
pinom, kojom se gospodin domafin 6esto hvali pred go-
stima, kao da je to njegovo djelo.
Zivebi nevidljivo i zabo,ravljeno, dusi iuvari su u
predsoblju napravili tajna skrovi5ta i smjestili ih izrnedu
onih vidljivih, svagdanjih stvari, koje njeguje domadinova
sobarica. Tu ima svakakvih darolija, ali su najdudnije ne
ke nevidljive ladice. Neke riznice neobidnih potreHtina.
Sva^ki posjetilae zna, Hta se krije u tim ladicama.
Svaki misli, da je on jedini upuden u tu tajnu. Glawro je,
da domacin o tome ni5ta ne zna. Tako mu se osveduju
stari dusi 6uvari, Bto su iz razkoHnih odaja morali pobie-
6i u predsoblje, gdje nedujno i nevidljivo Eivotare.
Sutim o tajnii tih ladica. Sutirn o osveti duhova Eu-
vara. f Sutjet 6u vjedno.
Itr.
KASNI POSIETILAC
USao je baS u 6asu, kad su uzvanici u dvorani
tjeli. Svi su 6uli njegov uleaak. PriguFen Skrip brave.
guBenje koraka u du,bokom sagu.
Sad 6e u6i. Ve6 se Cuje svlaEenje kaputa i puckanje
dugmadi. I povladenje deElja u kosii. Da, sad se sigumo
pogledao joB jednom u ogledalu.
I evo, ulazi.
AIi, njega joB neura. Sta radi? Svima je ve6 sumnjiv.
Da i tu ne pretraZuje kapute? BiljeZlte traZi. Nakite, tai-
na pisma. tri ga opijaju odjeci mirisa zaostalog u dnu
Zenskih Se6ira.
110
Posjetilac se uplaleno obazre. Prislu5kuje. Sad, ovog
trenutka, mora sw$iti onaj tajni posao. Jen inade 6e biti
zateden, uhvaden. UZasno. Mogao bi se pojaviti usluZni
domacin ili neki udomadeni gost, da vide, 5to nadi, i da
ga uvedu. Da ga uvedu onako ne$premnog. Stajao bi
usred dntiltva sav obamro, uzplahiren i podpuno nag.
Sad mora, mora u6i. Tajni posao je sw5en. Odluka
je pala. Brzo s lica kao da ne6to skida i baca u neku tajnu
Skrinju, a tz druge ne5to opet izvadi i navuie na lice. Ta-
ko. Sad je miran. JoB jednom pride ogledalu. ViSe se ne
prepoznaje.
Nitko od gostiju ne zna, 5to je uradio kasuri posjeti-
lac. A sva.ki je to isto udinio, kad je odlagao svo,j BeBir i
ogrtad. O tome se sada Buti, jer kad bi se odkrila tajna,
bezobzirno bi jedan drugom zgulio s lica obrazinu, koju je
kradom navukao u predsoblju.
Zaka5njeli posjetilac napokn ude smieEeci se.
rv.
GOST STRASILO
zaBu- Sta je bilo u licu toga dovjeka, da su Sa se svi bo-
f jali, izbjegavali ga i potajno mrzili? JoB iz daleka svaki
ga je gost prepoalavao po koraku. I za tren, ve6 je ba-
nuo u dvoranu ne odlofiv5i u predsoblju ni kaput ni 5e-
Sir, nego je sve ostavljao negdje u zakutku dvorane.
Kakva drzkost! Kakvo divljadtvo! gnjevno za-
- uzvanici.
5ap6u f ni5ta viBe, jer bi mogao- duti.
Odmah zatim, svi se stanu natjecati, da mu se Bto
vi5e pribliie. Da ga obaspu Sto laskavijim riedirna. Da
mu osmjehom, stiskom ruke i odima suanirn od uzbucle-
nja izrazn divljenje.
111
 Pa onda: pritrdavanja, ponude, dono5enje naj;boljih
jestiva i pi6a, koja su samo za njega duvana. I napokon,
jedmoglasno i urnebesno priznanje, da je jedino on dosto-
jan da sjedi u zaieliu stola.
Ali iz svih osmieha, klanjanja i divljenja izbiva'o ie
skriven strah i odwatnost prema tome dovjeku.
Za6to ga tako mrzr-? Za$to im je njegovo lice taks
sjajno, da zaklanjaju od.i? Za3to pred njim strepe od pri-
tajenog uZasa?. . .
Jer je medu njih doBao berz obrazine.
- Po cvi,etu, Bto je sluiajno provirio iz nabora krznenog
v.
POSIETILAC KOII NIIE USAO
Koja je to tajna i Bta se to krije u neobjaBnjivorn po-
stupku posjetioca?
UBao je u predso;blje sav razdragan. Ne oklievaju6i
skide ogrtad ili kaput i odloZi BeEir. Odmah 6e se poja-
viti, jen medu glasovima gostij,u razpoz"naje gla^s one'
koja ga joB uviek uzbuduje, kao i onda pri prvom susretu.
Za tai osobiti trenutak i toboZe sludajni sastanak
sprernao se cielo popodne. TYaZio je naroiite riedi i ne-
obidne predmete razgovora, kojima 6e iznenaditi i zasje-
niti svoju liepu i ururu poznanicu. Duhoko osje6a i ne
vaira ga pomisao, d.a je ona potresla cielim njegovim X-
votom. To se dogodilo neoiekivano, utoliko zanimljivije
i uzbudljivij,e.
Kad ude u,:outra, medu goste, nastojat 6e, da se s
njome Bto prije odieli od druZtva i nade zakutak pri-
kladan za harke riedi. I na kraju za jedan nevidljivi cjeloV.
7L2
JoB jednomr popravi pred oglodalom owatnik i zade-
BIja kosu. Ve6 uhvati za kvaku, kad mu pogled pado na
gomilu objeBenih Se5ira i kaputa. Njezin nije rnogao na6i.
Po njima je odgonetao, tko je sve u posje'tu. Cesto je on
ta^ko 6inio, kad bf, se naBao siun u nedijem predsobtju.
Maglovito i nestrpljivo tragaju6i, spazi sludajno dva
kaputa, ostavljena postrance. MoZda namjermo skrivena.
Tako rau se udinilo.
JoE su bili u nekom iivorro" pokretu, u odjeku tajnog
zagrljaja, koji se matrodas dogodio: rukavi muZkog kaputa
leZali su na ramenima Zenskog. . .
owatnika, prepozna njezin kaput.
-
Iz nag)o zamradenog predsoblj,a odlebdi, zemljano
bted.
VI.
RAZTRESENI GOST
Usred najXivljeg rar,govora, u kome je vodio pruu
ried, naglo mu zape u grlu i potamlri.
Nedije ga odi neumoljivo i zgranu,to pronratraju.
Osjeti nesvjesticu, koviUanjo i maglenje pred soibom
sve tamnije i sru5i se u nesviest. JoB je samo duo uz-
-
bunu, muklu jurnjavu, zvonki pad da5e i onda
-
mir.
Zatim, kao da roni iz d.ubine, sve bliZe nekoj svietloj
powBini, sve bliZe vedrini, pode disati i srkati mlaz osvje-
ilenja. Pla5ljivo otvori odi.
Nad njim nagnuta nmoga lica. Ruke ga dvrsto pri-
drZavaju. I zadu se nediji glas:
Gospodine, Sta vam se to dogodilo? Uanite jo5
vode.- Bit 6ete opet svjefi.
113
 On ustane,, osmiohom se zahvali i zamoli, da m,u
oproste, Bto je nes,retnim sludajem uznernirio dnuitvo.
Iako su svi navalili i usrdno ga molili, da ostane, on
se je ipak oprostio sa svima i oti$ao ku6i. Morao je tako
uil,uiti, jer bi inade dofivio podpuni stroln.
Odmaraju6i se u naslonjaiu za svojim stolom,, nije se
mogao salnome sebi dovoljno naduditi:
Trar on da bude tafto zaboravan, tako nooprezan! @
koji je uviek bf,o zagonetan svima i uviek p,rivladan ba^5
zbog svoje tajnovitosti,
Ne, jo5 se nikako ne moZe sna6i. Uzalud utjeBne riel'i,
St,o ih govori sarnome sebi. Uzalud sva zavaravanja, da
nitko nije prirnietio njegovu zlokobnu raztresenost. MoZda
i nije, jer za5to su ga, kad je i"zonio iz nesviesti, zapitki-
vali:
Gospodine, Eta varn se to dogodilo?
-Nitko dakle nema ni pojma. Nitko i ne slu-ti.
koji je cielo wieme
Ali sa,mo jedan gost. Samo onaj,
bio nepomidan i Sutljiv. JoE uviek mu je pred oiima nje-
gov o5tri i ponicavi pogled. Taj pogled, od kojeg se je
onesviestio. I taj u,ila"sni 5apat, koji ce ga vjeEno proge
nifi.
prozreo sa.ra te' Na$ao sa.m. u
Sapat:
- Biedniie, tvoju obraainu.
predso,blju zaboravljenu
- VIIL
IrII.
EII TO DAH
VIETAR ILI
U Casu, kad su postajali sve bliii jedno drugome;
ka.d su zvonki dodiri iaBa'poietri buditi dugo skriva,ne ri+
ii; kact se pred za,magljenim odimia iztopila po srim sto'
lovima prozirnost Ea^Ba i vina ostala sama, lebde6i pienu'
Easto u kupastim odraai:*e,4.,
1L4
I kad su ved i one, dotte stidljivih odiju, zaiudile t4j"
nu prstiju na lroljenima, silan zamah vjetra ili diji to dah,
zalupi u prozore, Sirom ih otvori i pogasi sva sviefla u
dvorani.
Uvjeravanje doma6ina, da 6e dvorana odmah planuti
u joB ljep,{em sjaju, nije se ostvarilo. Mrak sve tnlastije
navire, a ledene struje viilaju se oko gostiju, kvareli
gospodi zalttzke, gospodama uvojke.
Dok je dorna6in po odaja,ma zabrinuto lutao za uzr
rolrrom toga naglog ga5enja, u dvorani zavLad,a gtoza.
Vjetar za"fijularu joS sablastnije i gostu u zadelju kao da
skide s fica neku koprenru i odvifla je kroz prozor.
Zadu se jauk. Sve se uzkome5a. MeteZ, ru5enje sto.
Iica, zvonjava ia"Sa, grdevi uZasa, vapaji, zovovi u pomo6.
Sve se to gub,ilo u zuiZduku vjetra, koji je biesno motao
dvoranom raztrgane koprene i bacao ih kroz prozore. . .
Krijudi razgolideno, raakrinkano lice, kriBom se je
dan po jedan gost izgubi,o iz mradne dvonane.
Svaki u uvjerenju, da je samo on pobjegao i da nje-
gov nestanak nitko ne 6e primietiti.
Vjetar je promuklo cvilio kroz usta nedije zgainme
obraaine. . .
LJEpOTAN
eim se pojavio, zasipl sa svih us,ana Bapat:
-
Evo ga, u5ao je divotan. Utjelovljena dotjeranost.
I{evideni sklad hoja i mirisa.
Ne obaziru6i se na molbe, da sjedne na poiastno
mjesto, on odabra zaklonjen krajidak stola, gdje so gusto
splidu sjene i bliedo trepere odsjevi.
115
 Jedna skrivena ljepojka, koju je nehotice dotaknuo'
zarurnen:i se i obori oii, zabljesnuta njegovonn
blistavom
vanjBtinom.
Ah! priZeljkuje ona tajno Spustiti glavu na
- -
te divno skrojene grudi, zakilene lelujavim nrbdi6em' za'
mamljivih boia i mirisa. I opajati se na njima' Usnuti' sa-
njati dugo...
Ljepota.n kraj nje Butljivo sjedi, gledaju6i netremiee
u wojL oAi"to. Takne li ga tko ma i nehotie'e ili sam mora
udinid kakrnr bilo kretnju, to ga toliko uztrudi, da mu lice
zadrhti, i oii Planu gnjevora.
pita upla5eno liepa
Jesam li vas dimie uwiedila? -
- tila. I sad joj se Cini, da je pogledonr doziva. Da, tako je
susjedka.
* ni$ta. Ne, niSta.
|rJs, I ljepot'an se ne mide'
-
Svi ga kradom prornatraju. Neobja5njiva im je nje-
goru ,r*p-o*idnost i n3egov lik, koji kao da se to vi5e topi
itti"Oi, Sto blje6taviji biva sjaj njegova odiela' Spu5tene
odi ne d.iZe s rukava i nogavica. Kadkad sarno' popravi
rubii6nagrudimaigosteiznena.dinovimprelivimasvile.
On je sada miran, jer se uvjerio, da na rukavima i
nogavicaina inra baB onoliko nabora, koliko to dopu5ta
ukis. Tu je tajna njegove ukodenosti'' Jer svaka kretnja'
to je jedan nabon vi5e.
Gle, s koliko mrZnje promatra sada goste, Bto podi-
go$e da5e, da se kucnu. Na svim rukavima spazi mnogo
nabora, i to ga uZasava.
UsIuZno mu prilazi doma6in s 6a5o'm, ali ljepo'tan
osta nepomidan.
Zar mi ne c"ote u6initi tu dast, da se kucnete sa
- gospodine?
mnom,
Ljepotan 5uti.
116
Svi gletlaju taj prizor iznenademo. Tolika gnubost.
AIi je time postao cielom druZt"ru joB zanimiljiviji. I u
iasu kad se svima u6inilo, da se ljepr66,snsv, llcer dudno
razptrinjava, njegovo odielo tako raakoBno zablie5ti, da su
svi poBli, da mu se iz blizine dive.
Kako ga je tada odjednorn nestalo, to nitko ne ?,rLa^
Ali su naslutili da je oti$ao u predsoblje. Moida po neku
zaboravljenu stvardicu. Cekali su, da se wati i kao da su
se ne5to dogovarali do$aptavanjem.
Samo je Sutjela ljepotanova susjedka, odludujudi se,
da mu sva zadivljena pride sada, dok je joB sa"m. u pnedr
soblju. Onr jiu je ordarao vanjEtinor.n, kakvu nije ni stu-
u nju deznutljivo gledao, kad je izfano u predsoblje.
Neodoljivo je privla,di i vabi. . .
Zagor se medu gostima stiBavao, kad netko Sapnu:
Sta je s onom ljepojkom?
-U taj das prolomi se iz pl'edsoblja krik i odjeknu
udar o tle teiak i tup. Svi potrde u pred,soblje i starur
skamenjeni:
Na podu leff u nesviesti ljepojka", A nad njom uz.
pravrlo i ukodeno stoji odi,elo, plamtedi u sjajnr i raztro$i.
Iz $upljine zlatnog mu owatnika dimilo se treperedi
neko tamno sivkasto kovitlanje: prah, dim, pauiina.
Ostatci 6ovjeka.
D(.
LJUBIMAC
Uviek je bio osohiti miljonik dor:aa6inov, Je Ii to zbog
neodoljive privla6nosti njegova osmieha, Sto neprestano
treperi oko usana, sa kojih lepr5aju opojna Saptanja u
domadinov sluh?
117
 Bla^Zeno to ra,me na kome tako srdaino i odano ,udi, Eto 6e, lfubimac se hrabro uzpravi i pokaza bliedo i
-
l,eZi domadinova ruka govore opreilrc uava'nici, gleda- sasvim odkniveno lice.
- Oprostite, oprostite * zarnvca domacin zbu:njeno!
fu6i u tjnr,bimca skr',ivenoon zaviB6u.
Tko -ste vi? Sta radite ovdje? Ja vas ne poznam.
A u sitne sate, kad vinom iU dime Ii to tronuto njo*
govo lice klone na d.oma.dinove grudi, M se uzvanici je- Uvjeren, da se to u5uljao neki prepredeni pnovalnik,
dom i iudnomr ljubomorom zazelene: gospodar odmah zaklj,uia izlama vrata i odjuri u dvo-
ranu, da zl.vne goste u pomo6.
Kad ce vei jednom oti6i, kada se zauviek izgubiti
-
tatrmac taj protrleti? Dokle '6e ga dorna6inove oii tako Kad se je, poslie nekoliko dasa,ka, u pratnji trojice
zadivljeno promatrati? To je ve6 nesno5ljivo' na$rabrijih, pojavio opet u predsobljru, s\ri ciknu3e od
iarenadenja.
I svaki gost pota;'no odluduje, da viEe ne 6e dolaaiti, Pred njima je stajao ljubimac.
dokgod se podprno ne odstrani tai laskavi nam'etljivac' -
Kako se sarto runiljava! Kako neBto uzbudeno Eap6e x.
i srl.adh odiju gleda u svog zaBtihika, koji ga njeZno mi'
lujo, trninose6i mu kupu rujuog ilarla i plattanj sanjanih KOBNI DOSIIAK
poslasticat Ali je lfubimac neutje5an. Domacin ga ne$to U neko doba izide jedan gost u predsoblje i wati se,
moli i preklinje, aJi se on tri,e odluino tz tjegova zagt- ali stra"Bno ogorden i namr5ten. Za$apie ne5to susjedu i
ljaja" r pritiskuj'u,di dlanom lice, tko zar. ,, zbog Eega, izide ovaj takotler izide i wati se joB srditiji.
naglo u pnedsoblje. ZaleprBa Bapat od jednog do drugog. Sve se uzho-
Bio je zaista posljednji trenutak. Da nije dlanom meEa. I tada svi gosti, oprezno jedan po jedan, da doma-
pridrZao Lbrrrio.r, pala bi m, s lica baB na sarne doma'6i' 6in ne primieti, odlebde u predsoblje i wate se, klima3h6i
nove grudi. To bi bilo grozno. Uzbuna, Iom, smrt' glavom uwiedeno i podrugljivo.
Ali, sad je spasen. Odahnu u predsobljnr i odva'hro Zamislite priguBeno se 6ulo po zakutcfuna.
skide staru, iztro5enu obraainu, kroz koju se ved naa'taa - -
Medu krznenim kaputima visi neki traljavi ogrta6. To je
njegov lik. Raztrga je i baci u zapetak' Sav drhteci od ueduveno. Kako se salno uvukao u predsoblj,e taj drdri
jezive nagosti, dolebdi uzplahireno do tajnog skroviBta, prosjak. I nema ga nigdje.
itvori ladicu na dnu i tzvadt iz nje woju najljopBu obra- Ah, jadmi moj Ee5ir j,avi se odnekle tuian glas.
zinu- Uzbutteu od radosti, Sto 6e zapanjiti dom'a'6ina, nije -
Obukla sarn ga prvi put -i ve6 nije ni za $to. ZgajeEio
ni duo, da je netko u5ao u predsoblje. Tek ledeni dodir -mi ga svojim praBnjivim klobukom.
hrcle ruke ta.ko ga Prerlr, da ie jedva sakrio obrazinu u
Pst pst! Nemojte tako glasno. Mo[da je do
ladieu.
Sao -
-
neki doma6inov - sredonoSa. Poznato je, da prosjaci
Hodi, wati se vec jdnom, dragr nojt! Svi te E€-
-
ka^mo zai:u za sobom, prijaad domacinom glas' Ne ana'
donose sre6u.
-
119
118
 Svejedno dobaci netko dostojanstveno.
- trpjeti, -da se zaguEljivi
no mogu
-
vonjl iz onih dronjaka
upija u naBe kapute. Moram obaviestiti doma.6ina',
I dostojanstveni ustade, ali uto,ude iz predsobtrja rt-
dan poznati gost, nose6i nekakav ku,past predmet i na-
mignu o tro dostoj,anstvenom, da se wati u druZtvo.
Pogledajte reie gost odvojenoj, Saputavoj
-
skupini. Ovo sa,m
- na5a.o u prosjakovom o'grtadu.
-
Pa to je staklenaLara primjeti jedan u:deni uz"
-
vanik.
-
Molim vas, dotrrustite.
-
Gost mru je prufi usluZno. Svi su radoznalo proma-
trali pnedmet, spu5tajudi ga iz ruke u ruku. Zabruja pre-
piika i nagadanje, 5ta bi to moglo biti.
\|,s, ne povika gost sveznalica. Smjelo twdim,
- -
da je ovo bio pe,har nekoga kralja grdosije.
Od tih riedi prenu se dorna6in u zaielju stola i pre-
kide svoju pri6u. Htio je upitati, kakva je to tamo pre-
pirka, kad se otvoriSe wata predsdblja i u dvorani se po-
javi iovjek skrornno, gotovo traljavo obuden.
To je on, to je on zam,rmore uzvanici, gledaju6i
-
zadudeno i prezirno u -
doBljaka.
Oprostite, ugledni dorna6ine i gosti. Kad sam u5ao
-
u predsoblj,e, sjetio sam se, da sa"rn svoje bure-kudicu
ostavio na ulici, pa sam se odnlah watio, da kuter,ak od-
valjam na sigurno mjesto. Sad jre dLolje u podrumu.
Ne ohaziru6i se na dobaoivanja i zapi.tkivanja gosti-
ju, tko je i kako je u$ao, niti na doma,6inovo dudenje, ka-
ko se usudio na toliku drzkost, do5ljalr mirno nastavi:
I iim sarn se vra,ti:o, htiettoh navu6i ogrtad i EeErir
-
i neprimfth,o im1i, *1tt eto nesre6e: netko je iz ogrtaia
izvadio moj;u staru, danobnu svjetiljku.
720
Ja Sta, zar je ovo wjetiljka? skoiri onaj poznati
gos,t -i pode prenaa dro5lj,aku, drileii u- podignutoj ruci svje-
tlucavi predmtet.
p6, plemerfti gOspodine. Vi ste mo$ najvedi do-
-
brodinitelj,, jer ste mi watili neprrocjenjivo btrago. Sta Ie.
lltn m. uzdarje?
Drrorana prasnu u smieh. AIi se d,o5ljak ne zbuni,
negp upo'rno saleti grosta, da mu kaZe neku svojtr Zelju.
Na koncu, kad su se i svi uzvanici pr"idruZili doBljakovoj
Ieljf,, uozbilji se usluZni gost:
Sta mi vi, jadni dovjede, rnoZe e uditliti? Pa dobno,
Kad -vec ne Zelite odati ni kako se r.oveita, ni odakle ste,
kaiite narn u demu je mod te daro;bne svjetiljke.
Vrl,o rado. Tlo 6u od.mah uEiniti osmjehnu so
- priJa"zno. Neka svaki dode u predsoblj,e,
doBljak - ali pod-
plrr,o s,&rrr, jer je ovo tajna. Izvohte vi prvi, obnati se go-
stu drobroiinritelju.
Iako su svi zadrhtali, ipak je radoznalost. bila jad'a od
straha. Domadin je jedva prista,o, d,a b'trde postjednjfi.
Zabninuto se Eatrrtalo, 5to se ved ne wa6a onaj prvi
gost, kad ucte do5ljak.
Iz.,r'olite dalje. Kucajem u wata davat, 6u znak, da
je -
slobodno.
Tako su redorn ulazili. Oko domadina se druZtvo stal-
no sma,njuje. Jedran prirnieti:
Sta ovo znadi, d,a se nitko ne waba?
-
Sigurno izlaz,e na doksat, da se srni,re od r.lzbude-
nja. -Jer je svakako ona svjetiljka ne6to dudesno.
Ah, jedva 6ekam, jedva dekam z'adrhta tanan
-
gtasi6. - vidjeli. A pro.
Poslije 6emo svi pridati, 5ta srno
-
12t
sjalr 6o se bogato najesti i napi,ti. Jadnik. FA5 ie mslu-
fio. Ta,ho nas neobidno zabavlj,a-
Sapat se gubio i riedi postaiale sve ried,o. Dom,aAin
se okrenu posljednjem ggstu, ali ni njega nije viEe bilo.
Ostao je podpuno sam, gledajudi izgubljeno u trrralaoinu
dvorane.
Mofu ga sva;kog dasa zovnuti onai dudni beaku6nik
i udiini,tri s njlnre oar,o isto, Sto je uiinio i sa svima gostime"
Kakva Je to tajna iaro;hnre svjetiljke, da se ni jedan od
I
trrr&r, okorjelost i odkotrlja so na pod. Tada prvi put u
njegovo lice dahnu bistra wjeffna.
Osviesti se i jo6 uviek uzbudem, pla5ljirro ude u pred-
.scblje. Do5lja.ka vi$e nije bilo. Sa.mo je, rnra6aju6i se u
dvora,nu, spazio na watima priliepljonu posjetnicu i na
njoJ rieEi:
rVOJE! SAM GOSTE ODNIO U TORBI
SA-r/tO TEBE OSTAIIIJAIII TEBI

gos[iju nije viBe usudri,o na povratak u dvora,tru? DIOGEN MIIDRAC

SAKUPIJAC IJIJDSKUI OBRAZIN.I
Neka ga samo 5to prije zovne. Bied,an je, ali zato
ima svjetiljltu, lrakornom se nritko na svietu ne moZe po
hvatiti. DoduBe, vec je odavno potamnjela, ali rnu se Cinr
dd JoS uvieih iz nie tinJa od"sjev tebkog ?:la,La i drag'og ka-
i

menja.
MoZda bi mu je i prodao. Pi,tat fu ga. Platilo bi za nju,
koliko gill zalrail. Onda bi iie stavio na istaknuto mie'
sto u dvorani. A dvorkinja neka se sa,mo uzudi da ie ne
odisti bareur dvaput dnerrno, i to pred njegovim odima-
Budnro bi pa,zio, kako otrra harata tim skupociearim pred'
mptom.
tako, ne tako. Sastrugat ceB mi drago kame'
- Neto ba^krai. SIuSaj. Nije to
nJe.-Nije
-
d,or::,adine, prenu ga b predsoblj,a dro-
- Gospodine
Slja}ov glas., Izvolite u6i.
Vrata se otvoriBe i na. domo6ina Siknu tako blirstav
sjaj iz iarobne svjetiljke, da se zasliepljeu sru.S.o u Da-
slonjadu.
Ir;ffi, ta.ko upla$en i nqlomidan, osjeti po obraaima
i ielu neko neobiinro topljelrje. Raapuknu mu se na lietr
722 LB

PRED^A.VAIqIN O DIMOVIMA
L
Prid,a,m o O divnim, korbnim oblicima, ko-
d,irnovima.,
jih ffiirenje je samo u raaplinudu. Pridarn o vedrim i
tmurnim iasovima, u kojima se javljajm, o mirisima nji-
nim i bo3'ama, koje su posljednji odraz sagorjelih stvo-
rova i stvari.
Pridam o zvucima njinim, koji im ne predhode; koji
se pritajeno valjaju s dimovima zajedno ili stiZu tek po-
slie njih, u kricima, jauku ili veselorn kliktanju.
Pridam o zvucima bez ztruka. O zvucima, koji se
odavaju sarno mirisom.
0 dimovima pridam. . .
II.
Ima naj,prije onih, koji uvim u nobeske prostore
kroz uB6a sagradena od opeka, kroz uB6a, kog'a se zovu
dimnjaci. Ti dimovi se diZu iz ljudskih staniSta. Iz dvo-
rova, kudiea i kolibica. Vidimo ih svakog dana i obidni su
naEem zamagljenom pogledu. Ali, tajna je u njima.
Oni, koji se puBe iz dvorova, 6im ostave dim&jak, sm-
Ee se sivi i nemo6ni. Zato su oko dvorova uviek tamni vi-
dici, i bliesak bogatstva bliedo prosijava kroz prostrane,
kristalne prozore.
124
Dirnovi, koji se pu5e iz skrommih kudica i kolibica,
za,igraju iz dimnjaka nrodrikastim treperenjem, slidno
drhtanju andeoskog patrrcrja, kad u njemu zalahori blizina
BoZja.
Ti dimovi izvtu iz distog ilara, u prosto;n, zemljanom
ognjitstu. Stanjeni u nevidljivu nit domile do neba. pro-
sudu se kroz rajsku kljudanicu i prenu cielo nebo mirisom
crne pogade, koja se pede u najsiromaBnijoj kolibici.
O sutonu, ti dimovi su ono plavo vijuganje, dok zvo-
ne Gospini Angelusi, od kojih se stiBavaju i utihnu svieili
alati.
Vrieme je blagom razgovoru. Vrieme snu.
m.
Ima dimova, kojih nema. Tako su nwidljivi i nepo-
znati osjetilima. To su dimovi zlokobnici, koji prikrivaju
razoru:lu" vatru i guSe njeno praskavo puckaranje. Oni di-
ne, da podmukla vatra bukne odjertnom.
Avaj, tek se po zgariBtu vidi, da ih je bilo.
IV.
Ima dimova, koji hlape iz stvari. Oni su disanje stva-
ri. Lebde oko njih, mreZasto ih obavijaju i njine iskon-
ske oblike nam odkrivaju.
Tada st6 nije onaj svagdanji st6. Ormar nije ormar,
niti Je klu,pa, klupa. Nijetlna slvar nije ono, Hto jest.
Treptava razplinutost oko njih, to je njihova du5a.
Riedki su trenutci, katl ti tajanstveni d"imovi odkriju
fivot stvari. Jednom sam, kakve li sre6e, d.oZivio to dudo:
L25
 O nekorn praskozorju primietio sam, kako je krdag s
praga dva- triput nsmignuo na sunce, i ka^ko mu se izbo-
dine Biro.
Je li imao odi? Je li se tada probudio? Je li Sirio bo-
kove, da bi u nj stalo Eto viFe izvora, kojega je o6tri mlaz
u blizini tupo Zuborio, gu3en mekotom mahovine?
to u: tajne.
v.
Ima dimova, koji se javljaju u prozimosti. Negdje
na samotnoj iistini, koju nitko nije prenuo i kuda je sa-
mo jednom prostrujala vitkost srna.
Ti dimovi su uviek vuneno bieli. Rubova blje$tavo
pozlacenih nevidljivim suncem, a miri5u na nagorjelo pa'
perje.
Oni vjeEito lepr5aju u visinu s ugaBenih vatara, koje
se nasluduju po prrcketanju nevidljivih va;mica. Oko njih
su se grijali andeli, kad su hodali po zemlji, da kucnu. Da
probude. Da jave na wieme blizku opasnost.
Tako je to bilo.
vr.
Tma dimova, kojima je Uovjek tmund tvorac. Ti di-
movi se javljaju u zavodljivim boj'ama. Sareno, sareno'
opojno se pribliiuiu, krijudi u svome tromom vijuganJu
slatke otrove, gorku opojnost i s,mrt.
Kad blizu doplove, iznenada
- se pretvore u s,like mra-
mornih dvorova, u krajeve iz snova i prida.
Odarane h:tve bace se u njih same. I umru, nasmie-
5ene. ..
726
VII.
Ima dimeya, koji se zacrne pritajeno na rubu vidika.
Skovitlani u oblike puno prietnje, virnu na okolinu i rie-
stane ih.
TeZko onome, tko ih nikada ne opazi. JoS teZe, tko ih
je opazio, a misli, da su se razplinuli u nepowat.
Kobno puzefli rubom vidika, banu na suprotnoj
strani, sasvim blimt. Zastrepi sav okoliE. Jszivo zaiu$kori
Zito iz dolova u dolove.
Tey'ka iltu!
vIIr.
Ima dimova, koji su dolutali iz svemira. Ohiino su
plaviiasto svietle boje i poprskani iskridastim kapljama
ugaBenih wiezdu
U svanude vise nad bunarima, na dnu kojih se ljeska
ledena tiEina, smrznuta u zelenkastu prozinrost.
D(.
Ima dimova, koji lebde samo na raavalinama. Tajna
je, odakle izidtu. Danju ih je tet&o vidjeti.
fako sam mnoge dane i nodi proveo u sa,nrotniikim
pjeBaienjima, prislu5kujudi srmda pozorno i slute6i, ni ja
ih danju nisam vidio. Tek u jednoj no6i punoj mjeseiine
i zvonkoj od cwdaka spazio sam ih, gdp lere na razyalini
obrasloj u mahovinu.
Bili su mliedne boje, ko;:a je treperila nekim tananim
protkanjima.
Odmilfli su poslije na optrstjele pnoxffe kula, uzne-
mireni jakim mlaaovima mjesedine.
 Kao da je sve opet oZivjelo, tako se svuda zasvje-
tlucalo, promicale sjene.
IJ zorrt prozort su opet zjapili stra^Snom prazninom.
x.
Ima dimova, koji idu zaboravljenim stazicama
sa^rno
i bogazana. Oni su zeleno smede boje, lako pokretljive u
sve nove i nove oblike.
Preoblide se das u staro putnidko odi,elo i Btap. eas u
praBnjiv SeEir i torba"k.
Obidno dekaju dugo na razkr56u. Ili naslonjeni na
ogradu nedijeg dvoriHta moida gledaju u daljinu.
Zbog njih u toplim ku6icama zurlada slutnja, da 6e
netko do6i.
I wata se ostave otlkljudana.
>c.
Ima dimova, koji plove u sivim bojama i savijaju se
u oblike, koji su varavo ostvarenje samotnidkih hrdnja.
Osamljeni putnici znajtt tajnu. 7,naiu, zbog 6ega du-
go sjede na plavim propLancima, na vrhovima wleti, na
nrbovima ponora i u dnima dolina.
IJ znanom trenutku prolaze ti dimovi. Nierno se pri-
kradu. Nadnesu se nad bdioca i prenu ga:
TJkaJ,a se darobni, mili lik. Vra6aju se odjeci davnjh
riedi. Tu su. Zvone. Gudu. A dimovi plove vijugavo. Ko-
vitlanje se sve bri,e prepli6e. Promi6u, plinu koluti.
Tonu, tonu sladka prividenja. . .
)(II.
Ima dirnova, koji su
zgusnuta tiBina. Oni nemaju
boje i samo se sluhom mogu naslutiti.
L28
Tragajudi 2a njime sluh nas odvedo na najviBe w-
hove, gdje gotovo l,eMimo. Tu se srebrnastom jezom pre-
lievaju gorski krilani, puni zgusnute tGine, koja se u njilh
talodi iz nebeskih modrina i zemaljskih dubina.
Digne li se iz njih koji pra.rnen dima ove guste tiEine
i odluta, bezdan i neizreciv muk zavlada tamo, gdje se taj
pramen zapleo i strrustio. Tada zastrujil neko tajanstveno
hrujanje i sitan, tanan cilik nevidljivih zvonana.
To se duje, kalro raste drvefu i cviede. . .
)(Itr.
Ima dimova, koji se splidu i savijaju eatno u svete
slike. Javlj,aju se obiEno u bezkrajnim prazninama i pu-
stoBima, kad poboZnog poklonika obuzme kolebanje i
klonulost.
fi d.imovi su iudesne, ali ipa,k jednostavno boje, koja
se nikakvom bojomr ne uroZe izrazilu. Takva se boja ne
krije, ni u dugi, satkanoj od sviju duga.
MoZda je boja tih dimova slidna onoj, Stor zatrqleni,
kad se kroz tremrtnu raapuklinu modrine ugtreda ndbo.
)(rV.
Ima dimova, koji se na prostranim rarmicam,a uka^Zu
u obliku bezbrojnih krda, s jedne stra,ne jasno osviettje-
nih, s druge tmasto pokrivenih.
Dok se trorno vuku, vjetar ih iaenada zahvatr, uz,
kovitla i izvlje ih u silne stupove, koji u velidanstvenom
redu plove nekurrcla u maglene daljine.
Oni iznenade pjesnika u snu, kad sanja o velikim du'
Sama svoga na,rod.a, svoga vjednog naroda.
L29
 Nikada ne 6u zatoraviti jedan tajni trenutak, kad
sam skodio iz postelje, podaE6on tako neodekivanim pri-
zorom: kraj, moga proaon:a, Sirom otvonenog u rumeno
svanu,6e, prolaaili su ti visoki stupovi dimova. Snaiini, tihi,
obasjaai.
Neki glas mi je Saptao, da im se pridruZim, ali sam
ostao na prozoru. I suviEe sretan i suviBe zasiden divlje-
Djem.
xv.
Ima dimova kljunastog oblika. Kao fivi, pokretljivi
jezidci, strjelovito pnojure u rojevima. I najzad popadaju
po tamnim oknima, iztopljeni u neobidnu rosu.
Nougasi.vo se tu svjetlucaju i zrai,e u mrak malih,
tro$nih ku6ica, u kojima Zivi onaj sviet, kojemu na ple-
6ima lefi ova zemlja.
fi dimovi se Javljaju samo u pono6 i pred svarxude.
O pono6i su tarrure boje, a o praskozorju rumenkaste.
Dugo sam razmi5ljao, za"Sto izgledaju klju,nasti. I
odkrio sa"rn tajnu. Oni izviru iz pi.eUwih kljunova i zato
im je takav oblik. To su odjeci pietlovih kukurika. Sna-
inih, potresnih krikova. Zanosnih budenja. Tajanstvenih
doziva.
fi dimovi su odjeci, koji zvone i trepere nad odrub-
ljenim glavaima pietlova. Nad njihovim odima mrtvlm,
koje pokriva klonula, potamnjela kresta.
Ah, sad znam, zaEto moj narod zadrhti, za^Sto se budi
sa svoga twdog uzglavlja, kad na svome ugaSenorr oknu
ugleda wjetlueanje one tajanstvene rose.
Sad mam.
130
xyr.
Ima dimova, koji se zorru Vrtlo,Znici. Fratioci s,r.l sa-
mo pjesnika. Oni se nad njegovom glavom nepnestano
razpidu i splidu u iudesne krugove, promjenljivih boja i
treptaja.
Potamne samo onda, kad se zamraii pjesnikov po-
gled. Tada ih ni sunce ne moZe raavedriti. U tim trenut-
cima i urunje kroz njih sievaju.
Stra5ne su i blage pjesnikove oEi
xwL
Ima dimova, satkanih od boja, koje su rosile sa D€-
beskih duga. Te bolanske boje lebdjele su u snu oko, srze-
tih slkara, kd su sanjali, da slikaju Prisutnost Boiju.
Ali, kad god bi kistom prevukli po platnu, svaka bi se bo.
ja razplinula u dim-
Lutaju sada ti dimovi odvojeno i trafu se. Negdje
daleko, visoko u Eistiai, gdje kristabno zvone izvori ve-
drine, nadu se kadkada.
I tada se u svom, preplitanju raacvjetaju, zablistaju
i planu u najdudesniji cviet, koji drhtanjem latica doiara
Prisutnost BoZju.
Onda se razpletu i odmile niz ti5ine. . .
131
 ------------r

S a d r L ai
I. IfYTINITT DOZIVLIAII
Prida o tome, kako je mroj gradri6 potonuo T
Prii.a o presahlom jezrlr.t 20
Palii6 Ijo 29
Razgovor o Prvom Gum"nu 45
Kako sa,m ordpratio vota RudonJu 54
Odlaza^kstvari i vjeritba svetog Fhanje 60
Naj6udnijA posjet . 7T

II. ZAPI$ BTJDNOGA

Dnevnik o cytmici djeteta Aiila . 4 01
Izpoviest ull,etog urladisa 100
Tajne predsoblja 106
Predavanje o dirnovima . 124