MEDICINSKA INFORMATIKA

Prof. dr Zoran Miloevi Prof. Milo evi Doc. dr Dragan Bogdanovi Bogdanovi Doc. dr Aleksandra Stankovi Stankovi

Ako je fiziologija logika ivota, patologija logika bolesti onda je medicinska informatika logika zdravstvene zatite.Enrico Coiera

Definicija Medicinske informatike

Medicinska informatika je nauna disciplina koja korienjem razliitih analitikih alata razvija procedure (algoritme) za upravljanje, kontrolu procesa, podrku odluivanju i naunu analizu podataka iz podruja medicine; Medicinska informatika obuhvata teorijske i praktine vidove komunikacija i obrade informacija, baziranih na znanju i iskustvima nastalim u procesima vezanim za zdravstvenu zatitu; Medicinska informatika razvija metode i sisteme za prikupljanje, obradu i interpretaciju podataka o pacijentu uz pomo znanja prikupljenih u naunim medicinskim istraivanjima.

Medicinska informatika
Prema preporukama Meunarodne asocijacije za medicinsku informatiku (International Association for Medical Informatics IMIA, http://www.imia.org), meu razlozima zbog kojih je medicinska informatika posebno vana pri obrazovanju doktora medicine navodi se i sedei: da bi se uspeno ilo u korak s brzinom rasta medicinskog znanja, nuno je koristiti nove metodologije korienja podataka/informacija i savremene informacione i komunikacione tehnologije; zdravstveni radnici koje dobro vladaju metodama medicinske informatike moi e kvalitetno da koristi medicinske informacije, i da kompetentno i odgovorno koriste savremenu informacionu i komunikacionu tehnologiju.

Medicinska informatika je nauna disciplina nau koja prouava teorijske i praktine zakonitosti prou prakti organizacije i korienja informacija u cilju kori podrke reavanja problema i donoenja odluka podr re dono u medicini i zdravstvenoj zatiti, uz visok stepen za titi, korienja raunarske tehnologije. kori ra tehnologije.

Medicinska informatika
U popisu znanja i vetina, koje IMIA navodi u svojim preporukama, posebna se vanost pridaje organizaciji podataka, odnosno "izvanrednoj vetini upotrebe jednostavnih sistema za rad s bazama podataka (engl. easy-to-use database management systems)". Medicinsko-informatike metode koriste se u: zdravstvenoj nezi bolesnika organizaciji zdravstvenog rada medicinskim istraivanjima medicinskoj edukaciji Zdravstvena nega ukljuuje: dijagnostiku terapiju rehabilitaciju evaluaciju

Po svim scenarijima zdravstvene zatite u za budunosti, protok informacija e biti sve vei. budu nosti, ve Na svim nivoima zdravstvene zatite, od leenja za tite, le pacijenata, do upravljanja zdravstvenim pacijenata, sistemima, oni koji donose odluke su zainteresovani sistemima, za informacije o pacijentima. pacijentima.

1. PROCES MILJENJA I RAUNARI MI RA Mnoge ljudske aktivnosti zahtevaju intenzivno miljenje, rezonovanje i zakljuivanje. mi ljenje, zaklju ivanje. Leenje pacijenata i medicinska istraivanja su Le istra primer za oblasti u kojima je miljenje od kljune mi klju vanosti. va nosti. Ono se zasniva na psihikim sposobnostima, psihi sposobnostima, znanju i podacima kojima lekar raspolae. raspola

1. PROCES MILJENJA I RAUNARI MI RA Na sadanjem stepenu razvoja tehnologije raunar sada ra jo uvek nije maina koja misli, ali veoma brzo jo ma misli, izvrava mnogo operacija, a ogromna koliina izvr operacija, koli ekspertskog znanja, kao i podataka mogu se uvati znanja, u raunarskim memorijama. ra memorijama. Zbog toga ljudsko miljenje umnogome moe biti mi mo pomognuto korienjem raunara. kori ra unara.

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE 1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE Tokom pregleda i putem rezultata raznovrsnih ispitivanja doktor medicine dobija podatke o pacijentu. pacijent Iz tih podataka, korienjem svog predhodnog podataka, kori znanja, procesom miljenja ili interpretacije znanja, mi podataka doktor stie informacije o pacijentu, na sti pacijentu, osnovu kojih preduzima dalje aktivnosti. aktivnosti. Paljivo prouavanje podataka dobijenih na Pa prou velikom broju pacijenata, kroz proces induktivnog pacijenata, zakljuivanja, moe dati informacije koje dovode zaklju ivanja, mo do novih znanja. znanja. Ova novosteena znanja se tada pridodaju ve novoste ve postojeim medicinskim znanjima i mogu se, postoje povratno, nadalje koristiti za bolju interpretaciju povratno, drugih podataka. podataka. Raunari mogu pomoi pri prikupljanju Ra pomo i obradi podataka i sticanju novih znanja. znanja.

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Medicinski podatak predstavlja pojedinanu observaciju ili skup pojedinacnih observacija pacijenata. Medicinski podaci mogu biti u vidu usmene forme, numerike mere (arterijski pritisak, temperatura), snimaka(Rtg), kodiranih podataka (ifre bolesti), teksta ili snimljenih potencijalia (EKG, EEG). Svaki medicinski podatak sadri etiri elementa: 1) Pacijenta 2) Osobinu 3) Vrednost parametra 4) Vreme observacije

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Medicinski podaci se mogu prikazivati kao: analogni podaci (prikazuju se pomou neke fizike veliine koja se moe kontinuirano menjati analogno promeni fizike veliine koja prenosi poruku npr. EKG) digitalni podaci (sastoje se od diskretnih signala odnosno znakova npr. broj Er)

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Struktura podataka predstvlja njihovo odreeno ureenje za koje je mogue utvrditi odnose meu njima tj. njihovu mogu tj. logiku povezanost. logi Struktura podataka moe se prikazati pomou relacija ili mo pomo grafikona.

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Relaciona struktura podataka predstavlja se tabelom podataka oznaenom nekim imenom gde svaka kolona odgovara nekom Atributu, a svaki red nekoj jedinici posmatranja
atributi jedinice posmatranja

Mari Ivan Mati Jovan

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

U svakoj relaciji mora postojati atribut ili grupa atributa koja identifikuje jedinicu posmatranja-klju. posmatranja- klju
Bolesnik u bolnici
Mat.broj bolesnika Prezime I ime Datum prijema Datum otpusta ifra dg Naziv dg ifra odeljenja prijema Naziv odeljenja prijema ifra lekara Prezime I ime lekara

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Organizacija podataka predstavlja ureenje podataka s obzirom na njihove meusobne fizike odnose. fizi Podaci se mogu organizovati kao neformatirani zapis (slobodni tekst) i formatirani zapis (recept, zdravstveni karton).

Mat

Primarni klju je jedinstven za svakog bolesnika

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Hijerarhijski nivoi u organizaciji podataka
Hijerarhijski nivoi Znak (character) Polje (field) Zapis (record)
matini broj pacijenta
prezime pol

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Primer hijerarhijskog modela baze podataka

Primer Bilo koji znak potreban za sastavljanje digitalnih zapisa

Datoteka (file)
Lek1 Lek2

Baza podataka (modeli: hijerarhijski,relacijski i mreni) (modeli: mre

odeljenje

lekar

poseta

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Primer mrenog modela baze podataka mre

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Baze podataka imaju znaajna obeleija koja omoguavaju: zna obele omogu avaju: mogunost viestruke i raznovrsne upotrebe istih mogu vi podataka stabilnost logike strukture baze podataka i programske logi podrke podr jasnoa u organizaciji podataka jasno lako menjanje podataka ispravnost i konzistentnost podataka zatita podataka za

lek

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Bezbednost ili sigurnost podataka je rezultat primene mera u cilju zatite podataka od neeljenih dogaaja odnosno onih za ne koji mogu doprineti izmeni, brisanju ili gubitku generalija i ostalog to definie zdravstveno stanje pacijenta. defini Zatita podataka predstavljena je hardversko - softverskim Za mehanizmom za uvanje podataka od neeljenih promena ili ne neovlaenog pristupa. neovla pristupa.

Obrada podatka Prikupljanje Klasifikacija Provera Saimanje Skladitenje Pronalaenje Raunanje Umnoavanje Sortiranje Komuniciranje

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Dimenzije zatite podataka su: Poverljivost, tajnost ili privatnost zatita od neautorizovanog odavanja podataka, Integritet zatita od neautorizovane promene podataka, Dostupnost zatita od neautorizovanog zadravanja podataka.

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Naini zatite medicinskih podataka su: Etiki (deklaracije vea Evrope, Hipokratova zakletva, Etiki kodeks za medicinske informatiare, Kultura zatite podataka) Pravni (Zakon o zatiti linih podataka, Zakon o digitalnom potpisu, i dr.) Tehniki (fizika zatita sistema, kriptografija, i dr.)

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE Zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravstvenom stanju i bolesti stanovnitva, a dolaze iz: zdravstvenom bolesti stanovni rutinskih izvora npr. oni koji se odnose na klinike klini dogaaje (prijem i otpust iz bolnice), ukljuujui i bolnice), uklju uju informacije o kvalitetu zdravstvene slube i rezultate zdravst slu rezultate zdravstvene zatite; za posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemioloki podaci, epidemiolo podaci, ukljuujui nacionalna i regionalna istraivanja uklju uju istra zdravlja i bolesti itd;

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

PRIMARNE ZDRAVSTVENE INFORMACIJE nastaju kao produkt kontakta korisnika i davaoca zdravstvene zatite rezultat su dnevnog rada i potrebne su za realizaciju dnevnog rada SEKUNDARNE ZDRAVSTVENE INFORMACIJE izvode se iz primarnih postupcima filtriranja i saimanja potrebne su za dnevni rad u zdravstvu, nadzor rada, evaluaciju ostvarenja zdravstvenih planova i programa, kao i za analizu zdravstvenog stanja populacije

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

NAUNE I STRUNE ZDRAVSTVENE INFORMACIJE nastaju kao rezultat primarnih i sekundarnih zdravstvenih informacija nakon sprovedenih postupka istraivanja

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

1.1. MEDICINSKI PODACI I INFORMACIJE

Prikupljanje podataka o pacijentu esto predstavlja proces koji ima presudni znaaj za tok svih narednih radnji. Izvori podataka su viestruki: prethodni podaci (anamneza), neposredno promatranje (status), rezultati fiziolokih i biohemijskih analiza, snimci razliitih biolokih signala, medicinske slike, itd. Pri prikupljanju podataka javljaju izvesni problemi pacijent ne daje tane odgovore; prethodni podaci ne moraju biti kompletni; spoljanje smetnje mogu uzrokovati pogrene rezultate analza ili neodgovarajue zapise biolokih signala ili slika; simptomi se javljaju povremeno i nisu prisutni tokom pregleda.

telesne

(prekomerna teina)

2. DIJAGNOSTIKO-TERAPIJSKI CIKLUS DIJAGNOSTI KOU veini ljudskih aktivnosti moemo izdvojiti tri ve mo faze: 1. Observaciju 2. Razmiljanje i Razmi 3. Akciju

2. DIJAGNOSTIKO-TERAPIJSKI CIKLUS DIJAGNOSTI KOOve tri faze javljaju se pri leenja pacijenata, ali le pacijenata, ih ovde moemo specifino prikazati kao: mo specifi kao: 1. Observaciju 2. Dijagnozu i 3. Terapiju esto se posle primene neke terapije ponovo vri vr observacija, odnosno ceo proces se ciklino observacija, cikli ponavlja, ako je potrebno i po nekoliko puta. ponavlja, puta.

2.1. OBSERVACIJA U fazi observacije prikupljaju se podaci i to oni koji pruaju relevantne informacije. pru informacije. Informacijama mi umanjujemo nesigurnosti koje postoje u vezi bolesti pacijenta. pacijenta. U mnogim sluajevima nesigurnosti moemo slu mo umanjiti podacima iz anamneze (istorije bolesti), bolesti), dok e nam esto biti potrebni i fizioloki i fiziolo biohemijski podaci do kojih emo doi klinikim do klini pregledom, laboratorijskim ispitivanjima (na pregledom, primer krvi) ili snimanjem biolokih signala krvi) biolo (biosignala), kao to su EKG ili EEG. biosignala), EEG.

2.1. OBSERVACIJA
Prilikom prikupljanja podataka esto se sreemo sa sre nekompletnim ili pogrenim odgovorima pacijenata, pogre pacijenata, smetnjama na biosignalima ili pogrenim rezultatima pogre biohemijskih analiza. analiza. U nekim sluajevima ne moemo doi do eljenih slu mo do podataka bez invazivnih metoda, a nismo sigurni da li bi metoda, pacijenta trebalo izloiti procedurama kao to su izlo angiografija ili biopsija. biopsija. Ponekad su procesi koje istraujemo nestabilni i istra promenljivi, kao na primer povremene ekstrasistole. promenljivi, ekstrasistole.

2.1. OBSERVACIJA
U nekim sluajevima raspolaemo sa toliko mnogo slu raspola podataka da neke i ne koristimo, tako da moemo govoriti i koristimo, mo o suvinim podacima. suvi podacima. U principu, uvek treba poeti uzimanjem anamneze, a principu, po anamneze, potom primeniti jednostavnije procedure, kao to su fizikalni pregled i laboratorijska ispitivanja. Tek i ako ispitivanja. posle toga imamo nedoumice u vezi dijagnoze, treba dijagnoze, primeniti komplikovane ili invazivne metode, kao to su metode, NMR ili kateterizacija srca. srca. Raunari mogu pomoi pri odreivanju parametara koji Ra pomo odreivanju su neophodni za postavljanje dijagnoze i izbor terapije.

2.2. DIJAGNOZA
Procesom miljenja, a na osnovu prikupljenih mi ljenja, informacija i svog znanja, doktor medicine postavlja znanja, dijagnozu. dijagnozu. U ovoj fazi je mogue koristiti pomo raunarskih mogu pomo ra programa koji sadre baze znanja i koji na osnovu sadr unetih informacija o pacijentu mogu generisati liste moguih dijagnoza. mogu dijagnoza. Potrebno je naglasiti da sva odgovornost za leenje le pacijenta, kao i za postavljanje dijagnoze lei na doktoru pacijenta, le medicine, bez obzira da li koristi raunarsku pomo ili medicine, ra pomo ne. Raunar je tu samo da podseti doktora, a donoenje ne. Ra doktora, dono odluke nikada se nee prepustiti maini. ne ma ini.

2.3. TERAPIJA Terapijska faza direktno zavisi od postavljene dijagnoze. dijagnoze. I ovde odgovornost odluke lei na doktoru le medicine, s tim to esto terapiju ne odreuje i medicine, odreuje ne sprovodi isti doktor koji je i postavio dijagnozu. U ovoj fazi se raunari mogu koristiti na ra razliite naine, a kao neki od primera mogu se razli na ine, navesti: automatizovani aplikatori insulina, navesti: insulina, praenje parametara pacijenata na intenzivnoj pra nezi, radioterapija itd. nezi, itd.

3. OBRADA INFORMACIJA U procesu raunarske obrade informacija ra postoje tri faze: 1. merenje i unos podataka 2. obrada podataka i 3. formiranje izlaznih informacija. informacija.

3. OBRADA INFORMACIJA Bez obzira na ulogu raunara, ovek je kljuni ra unara, klju inilac i u ovom procesu. Samo je ovek procesu. sposoban da interpretira podatke na taj nain da na oni postanu informacije. informacije. U procesu leenja pacijenta raunar moe da le ra mo pojaa sposobnosti ljudskog mozga, slino kao poja mozga, sli to mikroskop i stetoskop mogu da pojaaju poja naa ula i to tako to moe da proiri ljudsku na mo pro memoriju i da ubrza obradu podataka. podataka.

3.1. SISTEMATIZACIJA
Primena raunara u sistemu zdravstvene zatite moe se ra za mo sistematizovati u est nivoa. nivoa. RAUNAR RA 1. Komunikacije 2. Skladitenje i uvanje podataka Skladi 3. Obrada i automatizacija 4. Postavljanje dijagnoza i donoenje odluka dono 5. Terapija i kontrola 6. Istraivanja i razvoj Istra OVEK Stepen kompleksnosti raste proporcionalno sa ulogom oveka. oveka.

3.1.1. Komunikacije Raunari se sve vie koriste za prenos podataka i Ra vi komunikaciju. U ove svrhe je esto neophodno komunikaciju. vriti kodiranja koja transformiu podatke u vr transformi prenosive formate. formate. Primeri upotrebe raunara na ovom nivou su: ra su: - Vizualizacija biosignala, biosignala, - Lokalne mree, mre - Elektronska razmena podataka o pacijentima i - Internet

3.1.1. Komunikacije - Primer vizualizacije biosignala predstavlja vizualizacije EKG praenje u toku intenzivne nege. Podaci se pra nege. od pacijenta dobijaju putem elektroda, zatim se elektroda, pojaavaju, digitalizuju i prezentuju na poja avaju, monitoru ili tampaju. tampaju. - Lokalne mree u zdravstvenim organizacionim mre jedinicama koje povezuju raunare slue za ra slu prenos rezultata biohemijskih analiza iz laboratorija ili zahteva doktora medicine za odreenim lekovima upuenih apotekama odreenim upu zdravstvene ustanove. ustanove.

3.1.1. Komunikacije - Elektronska razmena podataka o pacijentima zasniva se na elektronskom zdravstvenom zasniva kartonu. kartonu. - Za razmenu podataka u sistemu zdravstvene zatite moe se koristiti i Internet. za mo Internet.

3.1.1. Komunikacije

Elektronska pota e-mail, e-pota; metoda po e- po sastavljanja, slanja, spremanja i primanja poruka elektronskim putem. Forum usluga koju nudi web, a koja omoguava pisanje i razmenu informacija unutar grupe korisnika (isti naziv se koristi i za softver koji tu uslugu omoguava)

3.1.1. Komunikacije World Wide Web (www, web) sistem meusobno povezanih dokumenata (stranica) pripremljenih kao hipertekst (hypertext), pretraivih na internetu. Stranica na webu dokument pisan ili dinamiki konvertovan u jezik HTML (Hyper Text Markup Language), vidljiv uz pomo programa za pretraivanje (web browser) i protokola HTTP (metod prenosa informacija) Website pod-domena weba (kolekcija stranica)

3.1.2. Skladitenje i uvanje podataka Skladi U zdravstvenim informacionim sistemima koliina informacija koju je potrebno uvati je koli ogromna. ogromna. Kroz velike zdravstvene ustanove prou milioni prou pacijenata godinje. godi Ali i kapaciteti za raunarsko uvanje podataka ra su danas praktino bezgranini, a cene razliitih prakti bezgrani ni, razli memorijskih medija su veoma pristupane. pristupa ne.

3.1.2. Skladitenje i uvanje podataka Skladi Primeri upotrebe raunara na ovom nivou su: ra su: - Baze podataka o pacijentima zdravstvenih ustanova, ustanova, - Baze znanja, kao to je MEDLINE, znanja, - Nacionalne baze podataka, koje slue za podataka, slu planiranje i upravljanje zdravstvenim sistemima. sistemima.

3.1.4. POSTAVLJANJE DIJAGNOZA I DONOENJE POSTAVLJANJE DONO ODLUKA

Proces odluivanja je izbor izmeu dva ili vie alternativnih puteva delovanja radi postizanja cilja ili ciljeva. Medicinsko odluivanje mora biti zasnovano na injenicama, to obezbeuje da pacijent dobije punu korist od akumuliranog naunog znanja dostupnog lekarima. Faze procesa odluivanja su: Prikupljanje informacija (intelligence) Kreiranja reenja (design) Izbor reenja (choice) Primena reenja (implementation)

3.1.4. POSTAVLJANJE DIJAGNOZA I DONOENJE POSTAVLJANJE DONO ODLUKA

Sistem za podrku odluivanju je zasnovan na modelima ili znanju, ija je namena podrka doktorima medicine u donoenju odluka u polustrukturisanim i nestrukturisanim situacijama. Ne zamenjuje ljude, ve samo poboljava njihovu sposobnost donoenja odluka. Primer podrke procesima u zdravstvu su podaci o pacijentima (e-karton) i procesu leenja (zakazivanje, leenje, dijagnostika i nadzor). Osnovne komponente sistema za podrku odluivanju su: podr odlu podsistem za upravljanje podacima podsistem za upravljanje modelima podsistem za upravljanje znanjem korisniki interfejs (podsistem) korisni

3.1.4. POSTAVLJANJE DIJAGNOZA I DONOENJE POSTAVLJANJE DONO ODLUKA

Stablo odluivanja odlu

3.1.4. POSTAVLJANJE DIJAGNOZA I DONOENJE POSTAVLJANJE DONO ODLUKA

Medicinsko odluivanje treba da obuhvati: - Procenu sloenosti simptoma -Procenu relevantnih fizikih nalaza pacijenata -Odreivanje i obavljanje izabranih dijagnostikih procedura -Procena istovremenih problema -Odreivanje konane medicinske dijagnoze -Pruanje i praenje zdravstvene nege pacijnetu

3.1.2. Skladitenje i uvanje podataka Skladi Bitne karakteristike skladitenja i skladi podataka u zdravstvenim sistemima su: su: uvanja

- irok spektar podataka, od finansijskih do podataka, radiolokih snimaka, i radiolo snimaka, - veliki broj potencijalnih korisnika tih podataka. podataka.

Internet
Internet je globalna svetska raunarska mrea na koju je ra mre prikljuen ogroman broj raunara. priklju ra Poetak interneta povezuje se sa 1969. godinom u SAD-u Po SADu vreme hladnog rata, radi ostvarivanja projekata za potrebe amerike vojske, mrea je dobila naziv ameri mre ARPANET. 1980. Nacionalna fondacija za nauku (NSF) na istim principima osniva mreu nazvanu THE INTERNET koja mre se kasnije povezala sa ARPANET-om i tako je nastala ARPANETNSFNET. Krajem 70 -ih razvijao se i USENET, a 1977. godine razvila se akademska mrea BITNET. mre U isto vreme razvijaju se mree i u drugim zemljama mre (JANET u Velikoj Britaniji, FUNET u Finskoj i dr.). 1990. NSF prestavlja projekat umreavanja svih mrea umre mre na globalnom nivou i tako nastaje INTERNET.

Internet Growth Trends

1977: 111 korisnika na Internetu 1981: 213 korisnika 1983: 562 korisnika 1984: 1.000 korisnika 1. 1986: 5.000 korisnika 5. 1987: 10.000 korisnika 10. 1989: 100.000 korisnika 100. 1992: 1.000.000 korisnika 1. 000. 2001: 150 175 miliona korisnika miliona 2002: preko 200 miliona korisnika miliona u 2010 oko 80% stanovnika planete koristi Internet

Internet
Internet nema vlasnika (na internetu svako je vlasnik svog raunara i samostalno bira nain na koji e se prikljuiti na ra na priklju mreu). mre Internet je mrea od vie desetine miliona raunara mre vi ra meusobno povezanih u lokalnim mreama, telefonskim mre linijama, razliitim vrstama kablova, satelitskim vezama, itd. razli Da bi se komuniciranje izmeu raunara obezbedilo ra potrebno je 1. da svaki raunar ima svoju jedinstvenu adresu u ra mrei mre 2. raunari za meusobnu komunikaciju moraju koristiti ra jedinstven jezik-protokol jezik-

Internet
IP adresa predstavlja identifikator raunara na Internet mrei. ra mre
Format IP adrese je 32-bitna numerika adresa 32numeri predstavljena sa etiri broja koji se nazivaju okteti i razdvojeni su takama. ta Da bi se korisnicima raunara olakala ra olak komunikacija uvedene su simbolike adrese simboli ( njih ini niz imena razdvojenih takama) ta Npr. www.viser.edu.rs

Internet
DOMEN je grupa mrea i raunara na Internetu pod mre ra jedinstvenom administrativnom kontrolom i odravanjem. odr Formiranje imena domena podlee odreenim pravilima i podle odre mora biti jedinstveno. U okviru punog imena jednog domena jedinstveno. razlikuje se domen najvieg nivoa i poddomeni. najvi poddomeni. PODDOMEN predstavlja organizacionu podcelinu nekog domena.

Internet
Osnovni domen oznaen je kranje desnim imenom u ozna simbolikoj adresi, idui zdesna na levo identifikuju se simboli idu odgovarajui poddomeni, dok krajnje levo ime najee odgovaraju naj predstavlja simboliko ime raunara. simboli ra U simbolikoj adresi www.viser.edu.rs simboli rs je oznaka za domen najvieg nivoa, oznaava dravu najvi nivoa, ozna dr edu je poddomen koji oznaava obrazovne institucije ozna viser je poddomen koji predstavlja ime kole

10

Internet
Postoji ogranien broj oznaka za domen najvieg nivoa: ograni najvi rs, hr, ch oznaka drave dr edu obrazovne institucije ac akademske institucije org neprofitabilne organizacije mil vojni domeni com komercijalne organizacije net mrene organizacije mre gov vladine ustanove i agencije

Internet
Skup komunikacionih protokola na kojima se bazira Internet naziva se TCP/IP koji se sastoji: TCP/ 1. IP protokol je osnovni Internet protokol kojim se definie defini nain dodele Internet adresa. Osnovna funkcija ovog na adresa. protokola je da prosledi podatke od izvora do odredita odredi na osnovu poznate IP adrese. IP protokol ne zahteva adrese. direktnu online vezu u trenutku slanja podataka, podataka, raunar koji alje podatke pokuava sve dok ne prosledi ra poku poruku. poruku. 2. TCP (Transmission control Protocol) definie nain na defini na koji dva raunara meusobno povezana putem Interneta me ra razmenjuju poruke i potvruju prijem poruka. Osnovna potvr poruka. funkcija mu je da omogui taan prenos podataka omogu ta izmeu dva raunara. unara. izme ra

Internet
Osim navedena dva protokola na Internetu postoje i drugi protokoli: protokoli: FTP (File Transfer Protocol) najstariji protokol na Internetu. Koristi se za slanje i primanje datoteka putem mrea koje podravaju TCP/IP protokole. mre podr protokole. HTTP (Hypertext Transfer Protocol) je Protokol za prenos hiperteksta. Pomou ovog protokola se Internet hiperteksta. Pomo stranice prenose sa Web servera do Internet pretraivaa pretra iva na lokalnom raunaru. Naziv protokola je praen oznakom ra unaru. pra http ://

Internet
Protokol definie standard koji se koristi za pristup dokumentu defini za Web to je HTTP Server je naziv raunara (servera) na kome se nalazi ra resurs Staza (putanja) specificira tanu lokaciju dokumenta na ta Internetu Naziv resursa daje ime datoteke resursa kome se pristupa Resurs moe biti ili HTML datoteka, zvuna datoteka, mo zvu grafika datoteka... Ekstenzija u nazivu resursa govori o tipu grafi resursa (HTML dokumenti imaju .html ili .htm ekstenziju) ekstenziju)

Internet
Vrste zloupotrebe interneta Spamming (neeljene poruke e-pote u vidu lananih pisama an koja se najee odnose na osvajanje neke izmiljene novane naj izmi nov nagrade) Virus & worms (primljenji ili preko e maila ili prilikom downloada) Hackers (iz zabave ili line dobiti radi krae poverljivih informacija) Internet kao kanal za tradicionalne zloine (postavljanje neprijateljskih poruka i materjala, krenje prava kr intelektualne svojine)

Internet

Kako se zatititi od zloupotrebe interneta za Brisanje oiglednin spamova, ne otvarati mailove o sa spam prilogom, aktivirati funkciju za filtriranje klijenta e-pote. e- po Proveriti da li va anti-virus program radi non va antistop i vri automatski aurira. vr a Zatitite svoj identitet instaliranjem i Za auriranjem anti-virus softwara.

11

Internet
Pristup internetu
Preko LAN mree koja je stalno povezana sa mre Internetom Preko LAN mree koja je povremeno mre povezana sa Internetom Preko telefonske linije sa biranjem Preko kabla za kablovsku televiziju

Postoji veliki broj usluga koje se mogu koristiti putem Interneta:

elektronska pota po world wide web -WWW

Internet

Internet
Elektronska pota (e-mail) po (eSvaki korisnik ima svoju jedinstvenu e-mail adresu, koju ekoristi za slanje i primanje elektronske pote. po te. Internet adresa za elektronsku potu se sastoji od tri po dela: korisniko ime (user name) identifikuje svakog korisni korisnika znak @ i internet adresa korisnikovog e-mail servera eNpr.aleksandra@exe-mail.net Npr.aleksandra@exealeksandra je jedinstvena oznaka korisnikog imena na raunaru exe-mail.net je simbolika oznaka domena exe-

Internet
Slanje i primanje elektronske pote izmeu udaljenih raunara po izme ra zahteva postojanje standardnih komunikacionih protokola. protokola. Najee korieni protokoli koji se odnose na elektronsku potu Naj kori po pripadaju skupu TCP/IP protokola: POP3, SMTP, IMAP. POP3, SMTP, IMAP.

Internet
World Wide Web (WWW)
Predstavlja trenutno najatraktivniji servis na Internetu, sa nepreglednim izvorom informacija. Omoguava korisniku brz Omogu dolazak do razliitih razli informacija iz svih ivotnih sfera u obliku Web prezentacije. prezentacije.

Internet
Mobilni internet predstavlja upotrebu beinih komunikacionih tehnologija za pristup podacima i programima na mrei sa mobilnih ureaja. Mobilni internet se jo naziva i beini web (wireless web).

12

Internet
Web pretraiva, web browser ili pretra iva jednostavno browser je kompjuterski program iji je zadatak komunicija s komunicij HTML dokumentima koji se nalaze na web serverima ili kao fajlovi na hard disku. disku. Najpopularniji web pretraivai su pretra iva Microsoft Internet Explorer, Mozilla, Explorer, Mozilla, Firefox, Opera, Netscape, Safari i Firefox, Opera, Netscape, Konqueror. Konqueror.

Internet
URL (engl. Uniform Resource Locator) Locator) predstavlja standard za jedinstveno opisivanje lokacije objekta na Internetu. Internetu. Kompletan URL ima etiri dela: protokol, server, stazu i naziv resursa. protokol, server, resursa.

Internet
Delovi URL http://www.starwars.com/seminars.html http://--hypertext transfer protocol: jezik koji raunari koriste da "razgovaraju" jedni s drugim wwwworld wide web: sve informacije povezanih kablovima i kompjuterima n Internetu .starwarsdomain name: strukturirana, alfabetska baza, jedinstveno ime z runr n mei .comtop level domain: davanje ideje gde bi traeni dokument bio skladiten /seminarsfile name: folder unutar website .htmlhypertext markup language: jezik kompjutera korien za formatiranje dokumenta Protokol definie standard koji se koristi za pristup dokumentu defini za Web to je HTTP Server je naziv raunara (servera) na kome se nalazi ra resurs Staza (putanja) specificira tanu lokaciju dokumenta na ta Internetu Naziv resursa daje ime datoteke resursa kome se pristupa Resurs moe biti ili HTML datoteka, zvuna datoteka, grafika mo zvu grafi datoteka... Ekstenzija u nazivu resursa govori o tipu resursa (HTML dokumenti imaju .html ili .htm ekstenziju) ekstenziju)

Pretraivanje na internetu

Pretraivanje na internetu
Opti pretraivai Op pretra iva

Specijalni pretraivai pretra iva

13

Pretraivanje na internetu
Elektronski medicinski asopisi

Pretraivanje na internetu
Current Contents dostupan preko Centra za online baze podataka omoguuje pristup sadrajima i omogu sadr bibliografskim podacima tekuih brojeva teku vodeih meunarodnih asopisa iz svih vode podruija nauka (oko 7500 asopisa) podru

Bibliografske i citirane baze podataka

Pretraivanje na internetu Pretra

MEDLINE/PubMed MEDLINE/ http://www.ncbi.nlm.nib.gov/PubMed http://www.ncbi.nlm.nib.gov/PubMed najvea svetska baza biomedinskih podataka osnovali su je i odravaju je National Library of Medicine i National Institutes of Health (SAD) sadri podatke iz oko 5000 asopisa kao autorkse saetke, a ne i cele tekstove radova pokriva meunarodnu akademsku zajednicu, ali je akcenat na amerikoj literaturi

Pretraivanje na internetu
Web of Science (WoS) bibliograska baza podataka za sva podruija nauke, vie od 20 miliona podru vi radova iz oko 9000 asopisa pristup preko Centra za online podatke uvid u literaturu koja je predhodila objavljivanju rada i uvid u uticaj tog rada na dalja istraivanja istra

Pre nego sto zaponete zapo pretraivanje, trebalo bi da pretra se: se:
Pripremite ta vam je potrebno da znate o svojj temi? svoj Napravite spisak svih naslova u vezi sa temom. Ukljuite imena, organizcije, i odgovarajue fraze. Uklju organiz odgovaraju Organizujte Napravite spisak rei koje su kljune za vae pretrivanje. re klju va pretr Imajte u vidu termine koji ne elite da se pojavljuju. Odbacite viak termina. vi Kombinujte (korienjem Bulovih operatora) kori operatora) Koristite and da poveete termine koje elite da vidite. pove Upotrebu not da iskljuite termine koje ne elite. isklju Koristite or da ukljuite sline termine. uklju sli Koristite navodnike oko imena ili fraze Koristite mala slova za sve imenice, osim za skraenice skra

3.1.3 Pretraivanje podataka i literature Pretra

Postoje opti pretraivai podataka na op pretra iva internetu:

Yahoo, Google,

14

Drugi tip su pretraivai baza podataka: pretra iva

Medline Pubmed LILACS www.sciencedirect.com Springer-link SpringerHinari EMBASE The Cochrane Library

Pristup ovim bazama podataka moe se mo ostvariti preko akademske internet mree i mre Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KOBSON) nainfo.nbs.ac.yu/kobson/page

3.1.3. Obrada i automatizacija Na ovom nivou je korienje raunara sloenije, ali kori ra slo enije, i dalje postoje procesi u kojima nije neophodno uestvovanje ljudi, osim u procesu kontrole. ljudi, kontrole. Za formiranje informacionih sistema na ovom nivou potrebno je mnogo vie medicinskog znanja. vi znanja.

3.1.3. Obrada i automatizacija

Primeri upotrebe raunara na ovom nivou su: ra su: - Automatizovana analiza uzoraka u laboratorijama, laboratorijama, - Obrada biosignala u intenzivnoj nezi ili u dijagnostikim analizama (EKG, EEG). U ovim dijagnosti sluajevima su ureaji za merenje i raunari direktno slu ureaji ra povezani. povezani. - Stvaranje i obrada medicinskih slika (snimaka): snimaka): kompjuterizovana tomografija, nuklearna magnetna tomografija, rezonanca, ultrazvuk, radio-scintigrafija. rezonanca, ultrazvuk, radio- scintigrafija.

3.1.4. Postavljanje dijagnoza i donoenje odluka dono

Razumevanje je jedna od najsloenijih psihikih najslo psihi funkcija i ono omoguava donoenje odluka za omogu dono sprovoenje aktivnosti. sprovoenje aktivnosti. Razumevanje je omogueno ako postoji dovoljno omogu znanja i iskustava, a podaci o situaciji su pouzdani i iskustava, kompletni. kompletni. Najvei izazov za primenu raunara na ovom nivou je Najve ra kako formalizovati medicinsko znanje na taj nain da na se moe koristiti pri donoenju odluka. mo dono odluka.

15

3.1.4. Postavljanje dijagnoza i donoenje odluka dono

Primeri upotrebe raunara na ovom nivou su: ra su: -Raunarska interpretacija EKG-a. Ovi programi rade Ra EKGpotpuno nezavisno od oveka, ali konaan rezultat oveka, kona ispitivanja ipak, svojim potpisom, overava doktor ipak, potpisom, medicine. medicine. -Izraeni su mnogi raunarski programi za pomo pri mnogi ra pomo postavljanju dijagnoze. Na osnovu simptoma i znaka dijagnoze unetih od strane doktora medicine, raunar sastavlja medicine, ra listu svih moguih dijagnoza, ali i ovde doktor donosi mogu dijagnoza, konanu odluku. kona odluku.

3.1.5. Terapija i kontrola

Konani cilj obrade informacija iz predhodnih nivoa je Kona odreivanje adekvatne terapije i kontrola njene odreivanje primene i efikasnosti. Primeri za korienje raunara na ovom nivou su: kori ra su: -Automatizovana kontrola i administriranje elektrolita i tenosti kod pacijenata na intenzivnoj nezi. Po slinom te nezi. sli principu se obavljaju i automatizovano administriranje antikoagulantne terapije, kao i insulina. terapije, insulina. -Regulatori sranog ritma (pejsmejkeri) koji se sr pejsmejkeri) ukljuuju samo kada integrisani raunar detektuje uklju ra neregularnosti u ritmu. ritmu.

3.1.6. Istraivanja i razvoj Istra Ovo je nivo na kome ljudska inteligencija i kreativnost dostiu vrhunac. dosti vrhunac. Raunari i ovde mogu "pojaati" ljudski mozak u Ra poja ati" smislu obezbeenja svih potrebnih podataka obezbeenja (memorija) i poveanja brzine (prorauni). pove prora uni).

4. MEDICINSKA DOKUMENTACIJA ZDRAVSTVENI KARTON Medicinska dokumentacija je skup zapisa o zdravstvenom stanju pacijenta nastao od trenutka kada je on prvi put koristio zdravstvenu zatitu. za titu. Sastoji se od zdravstvenog kartona, izvetaja kartona, izve doktora medicine raznih specijalnosti, rezultata specijalnosti, laboratorijskih, funkcionalnih i druguh ispitivanja, laboratorijskih, ispitivanja, otpusnih lista sa stacionarnih leenja i razliitih le razli snimaka. snimaka. Najvaniji medicinski dokument je zdravstveni Najva karton. karton.

Tradicionalna medicinska dokumentacija sadri najee sadr naj zapise lekara. lekara. Sa izuzetkom biosignala i snimaka veina informacija u ve medicinskoj dokumentaciji predstavlja podatke koji se mogu iskazati slovima i brojevima (alfanumeriki alfanumeri podaci). podaci). Netekstualne informacije, a pogotovu snimci, kao i deo informacije, snimci, pisane dokumentacije, mogu se dobiti samo na zahtev jer dokumentacije, se nalaze ili kod samog pacijenta ili na jednom centralnom mestu (arhivi) u zdravstvenoj ustanovi, arhivi) ustanovi, izdvojenom od mesta gde se leenje obavlja. le obavlja. Prema tome, kompletna medicinska dokumentacija jednog pacijenta u veini sluajeva nije dostupna na ve slu jednom mestu. mestu.

16

Korienje medicinske dokumentacije ukljuuje sledee Kori uklju slede oblasti: oblasti: - Leenje pacijenta: Le pacijenta: - izvor informacija za procenu i donoenje odluka i dono - izvor informacija koje mogu da poslue drugim poslu uesnicima u leenju le - Zakonsko izvetavanje o radu i pruenim uslugama, kao i izve pru uslugama, utvrenim oboljenjima i stanjima utvrenim - Podrka istraivanjima Podr istra - klinika istraivanja klini istra - epidemioloke studije epidemiolo - procena kvaliteta usluga i - ispitivanje lekova - Obuka zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zdravstvenih - Upravljanje - planiranje - organizaciona pitanja - finansijska pitanja

NEDOSTACI KLASINE MEDICINSKE KLASI DOKUMENTACIJE

Porast medicinskog znanja doveo je velikog broja klinikih specijalizacija, a ove do multidisciplinarne klini specijalizacija, zdravstvene zatite, odnosno do toga da vie doktora za tite, vi medicine uestvuje u leenju jednog pacijenta. le pacijenta. Kada kliniar eli da formira kompletnu sliku o jednom klini pacijentu on mora da ima uvid u sve zapise koje su sainile njegove kolege. sa kolege. Papirni zapisi mogu biti samo na jednom mestu u isto vreme, a esto se i ne mogu svi pronai. vreme, prona Rukopisi mogu biti neitki, a neki podaci mogu i da ne itki, nedostaju. nedostaju.

NEDOSTACI KLASINE MEDICINSKE KLASI DOKUMENTACIJE

Kljuni nedostatak klasine dokumentacije je u tome to Klju klasi ona predstavlja pasivni zapis, odnosno samo pasivno zapis, doprinosi pri donoenju odluka. dono odluka. Slova na papiru ne mogu nas aktivno upozoriti na kontraindikacije za propisivanje nekog leka ili na umanjenu vrednost nekog laboratorijskog parametra. parametra.

ELEKTRONSKA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA U poslednjih trideset godina ine se pokuaji da se poku razvije primenljiva elektronska zdravstvena dokumentacija. dokumentacija. Raunari pruaju mogunost poboljanja strukture Ra pru mogu pobolj i korienja dokumentacije, ali uvoenje njihove kori dokumentacije, uvoenje primene u ove svrhe postavlja mnoge zahteve u fazi prikupljanja podataka.

ELEKTRONSKA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA ELEKTRONSKA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA

U sledeem koraku raunarsko voenje dokumentacije je slede ra voenje poelo da se primenjuje u primarnoj zdravstvenoj zatiti. po za titi. U osnovi je klasini zdravstveni karton preveden u klasi elektronsku formu, s time to su obezbeene i mogunosti formu, obezbeene mogu podrke administrativnom i finansijskom poslovanju. podr poslovanju. Uvoenje ovakvog informacionog sistema podrava Uvoenje podr tampanje uputa i recepata, a olakava i ifriranja prema olak meunarodnim klasifikacijama. klasifikacijama.

Elektronska zdravstvena dokumentacija je prvi put nala primenu u stacionarnim zdravstvenim na ustanovama i to u delu dokumenata koji sadre sadr dijagnozu, rezultate laboratorijskih ispitivanja i dijagnozu, terapiju i koje je bilo relativno lako prilagoditi za raunarski unos. ra unos.

17

USLOVI ZA PRIMENU
Unos podataka u strogo struktuiranoj formi je neophodan uslov za primenu elektronske dokumentacije. Na taj nain dobijaju se podaci korisni, dokumentacije. na korisni, ne samo za leenje pacijenata, nego i za donoenje le pacijenata, dono odluka i istraivanja. istra ivanja. Razvijaju se dva osnovna naina za unos struktuiranih na podataka, a to su: podataka, su: Obrada obinog govora pomou programa koji obi pomo prepoznaju i evidentiraju strune izraze i stru Direktan unos podataka u struktuiranoj formi. formi.

Primer za ovakvo okruenje (Pen&Pad program): okru USLOVI ZA PRIMENU

Ne moe se oekivati od doktora medicine i mo o drugih zdravstvenih radnika da ue napamet sve neophodne izraze i njihove kombinacije. kombinacije. Do njih se dolazi preko menija koji se nude u korisnikom okruenju programa, a korisnik korisni okru programa, treba samo da izabere odgovarajuu opciju. odgovaraju opciju.

Dinamiki unos struktuiranih podataka Dinami Kada je oblast medicine u kojoj se primenjuje elektronska dokumentacija iroka (interna medicina), a nalazi koje je potrebno uneti medicina), raznovrsni, idealna forma za unos je dinamika. raznovrsni, dinami ka. Postoji nekoliko naina za postizanje ove forme: na forme: korienje interaktivnih ekrana, menija, ikona kori ekrana, menija, ili njihovo kombinovanje. kombinovanje.

Dinamiki unos struktuiranih podataka Dinami Korisnik bira termin sa ponuene liste, to moe ponuene liste, mo uzrokovati otvaranje nove liste za preciznije biranje. Ovakva procedura se ponavlja sve dok korisnik ne potvrdi da je zavrio sa unosom. zavr Korisnik se esto suoava sa problemom suo poznavanja navigacije kroz menije da bi stigao do odreenog termina. Ovo se moe prevazii odreenog termina. mo prevazi pronalaenjem preica pomou kljunih rei. pronala pre pomo klju re

18

Sistemi za ifriranje podataka Poreenja i ispitivanja na nacionalnim i Poreenja meunarodnim nivoima zahtevaju da odreeni podaci budu ifrirani po meunarodnim standardima, kao to su: su: Meunarodna klasifikacija bolesti i stanja (ICD-10), (ICD- 10), Sistematizovana nomenklatura bolesti (SNOMED).

TELEMEDICINA
Telemedicina predstavlja korienje telekomunikacionih i informatikih tehnologija za razmenu podatka, slika, video ili audio materijala ili drugih informacija u cilju obezbeivanja zdravstvenih usluga izmeu udaljenih lokacija.

TELEMEDICINA
Telemedicina podrazumeva pruanje zdravstvene usluge na daljinu prevazilazei prostorne, vremenske, drutvene i kulturne prepreke. Osnovne komponente telemedicinskog sistema ine kadrovi i telemedicinska tehnologija. Telemedicinski servisi pruaju pomo u medicinskom odluivanju (telekonsultacija i teledijagnostika), vre prenos podataka o pacijentu (telemonitoring), omoguuju saradnju telemonitoring) zdravstvenih radnika kao i teleedukaciju na daljinu. U okviru odreenih specijalnosti iz oblasti medicine telemedicina se primenjuje kao teleradiologija, telekardiologija, telehirurgija, telepsihijatrija, teledermatologija i dr.). ).

Konfiguracija hardvera u telemedicni

Video Conference

Modem

Referral Hospital

Telephone Microscope and other medical instruments Video Conference

PSTN/ISDN/VSAT link

Digital camera Scanner

Telephone

Modem

Printer

Nodal Hospital

Prednosti i nedostaci telemedicine

Prednosti Automatizacija sistema Nedostaci Nedovoljno razraeni pravni aspekti rada u uslovima telemedicine Retko dostupna telekomunikaciona oprema visokog kapaciteta u ruralnim predelima Potrebna dodatna edukacija za primenu telemedicine Nemogunost da lekar obavi odreene preglede pacijenta (palpacija, perkusia) Komplikovanije je odravnje zdravstvene dokumentacije

Javnozdravstvena telemedicina
Prvi i osnovni zadatak javnozdravstvene telemedicine je povezivanje javnozdravstvenih ustanova u pojedinim zemljama da komuniciraju elektronskim putem i da podatke s kojima raspolau postave na medijima u obliku i formatu koji omoguava dostupnost i razmenu. Glavni razlozi izgradnje globalne javnozdravstvene mree su sledei: poboljanje direktne komunikacije izmeu zdravstvenog osoblja u okrugu i izvan njega, kao i podsticaj razvoja nacionalnih telemedicinskih mrea, omoguavanje razmene javnozdravstvenih informacija, zdravstvene edukacijske aktivnosti, prevencije i/ili ublaavanje bolesti i katastrofa, kvalitetan trening u brzoj proceni zdravstvene situacije nakon katastrofe, i korienju prenosivih stanica u podrujima visokog rizika koje bi omoguile vezu putem satelita.

Smanjene mogunosti greke manjene mogu gre Poveanje dijagnostikog i ove anje dijagnosti terapijskog kvaliteta Smanjenje trokova za materijale manjenje tro

Uteda vremena teda

19

e-Karton informacioni sistem za primarnu zdravstvenu zatitu je skup vie aplikacija koje ine jedinstvenu funkcionalnu celinu potrebnu da se kompletno zameni stari nain voenja kartona pacijenta.
Otpusna lista

odeljenje

STANDARDIZACIJA
U zdravstvenim ustanovama danas postoje razliiti razli generatori klinikih i administrativnih podataka i klini informacija koje se razmenjuju u okviru zdravstvene ustanove ili sa drugim subjektima zdravstvenog sistema kao to su Zavod za zdravstveno osiguranje, Institut/Zavod za javno zdravlje ili Ministarstvo Institut/ zdravlje zdravlja. Svrha standardizacije poruka je uspostavljanje integralnog informacionog sistema, sistema koji integrie integri heterogene podsisteme nastale na raznim mestima od razliitih proizvoaa i za razliite svrhe. razli proizvoa razli Cilj standardizacije poruka i integracije heterogenih sistema je postizanje optimalnosti funkcionisanja subjekta zdravstvenog sistema.

STANDARDIZACIJA - tela koje vre vr standardizaciju

ISO (International Standard Organization) IEC (International Electrotechnical Commission), ITU-TS (International ITUTelecommunications Union, Telecommunications Standardization Sector). CENELEC (Commite for European Normalisation of Electrotechnic) ETSI (European Telecommunications Standards Institute) CEN (Commite for European Normalisation)

STANDARDIZACIJA STANDARDIZACIJA
HL7 (Health Level Seven, 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku razmenu informacija meu medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI (Open Systems Interconnection) modela. HL7 je protokol koji omoguuje elektronsku razmenu omogu podataka i informacija u sistemu zdravstvene zatite. za Nastao je kao izraz potrebe za komunikacijom izmeu raznih segmenata zdravstva, prvenstveno izmeu prvenstveno laboratorija, dijagnostikih i terapijskih jedinica u dijagnosti okviru zdravstvene ustanove. Sistem poruka prema HL7 protokolu predstavlja elektronske dokumente koji eliminiu potrebu za papirnim dokumentima i raznim periodinim izvetajima radnika u zdravstvenom sistemu.

20

Elektronski zapis u medicini i zdravstvu - funkcija STANDARDIZACIJA

HL7 u svom opsegu ukljuuje standarde za razmenu opsegu uklju podataka koji se odnose na: administrativne poslove s bolesnikom (prijem i otputanje otpu bolesnika) rasporeivanje bolesnika i resursa, resursa, medicinske upute, obraun trokova zdravstvenih usluga, obra tro klinike podatke o bolesniku, klini menadment medicinskih usluga, menad izvjetaje o imunizaciji i klinikim eksperimentima, izvje klini interfejse za sinhronizaciju podsistema. Brz i pouzdan pristup, uvanje i korienje podataka od strane kori zdravstvenog osoblja Monitoring kvaliteta rada i administracija Pristup medicinskom/klinikom znanju medicinskom/klini Medicinsko odluivanje odlu Komunikacija sa zdravstvenim osiguranjem i JZ Sigurna razmena podataka s drugim zdravstvenim organizacijama Upoznavanje bolesnika s tokom njegove bolesti

Elektronski zapis u medicini i zdravstvu nain na realizacije

Kompletno elektronski (bespapirni) ( bespapirni Delimino elektronski (bez slika) Delimi

MULTIMEDIJALNA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA

MULTIMEDIJALNA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA

Mnoge dijagnostike tehnike imaju kao rezultat snimke dijagnosti ili biosignale, kao to su radiologija, CT, NMR, biosignale, radiologija, endoskopija, patologija, ultrazvuk, EKG, EEG i td. endoskopija, patologija, ultrazvuk, U dosadanjim oblicima elektronske zdravstvene dosada dokumentacije sadrani su samo izvetaji o nalazima sadr izve nabrojanih tehnika i samo oni se mogu koristiti pri donoenju odluka (dijagnoza, terapija). dono dijagnoza, terapija). Mogunost uvanja ogromnih koliina podataka po Mogu koli niskoj ceni, kao i usavravanje njihovog brzog prenosa, ceni, usavr prenosa, navode na razmiljanja o moguem uvoenju razmi mogu uvoenju multimedijalne zdravstvene dokumentacije.

MULTIMEDIJALNA ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA

Da bi multimedijalna dokumentacija mogla da se primenjuje, zdravstvene ustanove bi morale da promene svu opremu koja se koristi za snimanja i da investiraju u opremu koja bi mogla da dostavlja standardizovane multimedijalne podatke informacionim sistemima. Jedini mogui nain bi bila postepena zamena postojee mogu na postoje opreme. opreme. Ovo bi zahtevalo i proirenje informacionih sistema pro novim programima koji bi podravali funkcionalnost podr multimedijalne zdravstvene dokumentacije. dokumentacije.

Prednosti klasine i elektronske dokumentacije klasi

Prednosti klasine zdravstvene Prednosti elektronske klasi dokumentacije zdravstvene dokumentacije 1. Lako prenosna 1. Simultani pristup sa vie vi lokacija 2. itljivost 2. Sloboda u stilu izvetavanja izve 3. Podaci jednostavni za pregled 4. Ne zahteva posebnu obuku 5. Ne kvari se 3. Raznovrsnost u pristupu i pregledu podataka 4. Podrka unosu struktuiranih Podr podataka 5. Podrka pri donoenju odluka Podr dono 6. Podrka analizi drugih Podr podataka 7. Razmena podataka

21

INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU

Sistem je skup raznih elemenata koji se nalaze u interakciji, odnosno deluju jedni na druge. interakciji, druge. Sistem zdravstvene zatite je skup svih resursa za (kadar, prostor, oprema) koji u meusobnoj kadar, prostor, oprema) meusobnoj interakciji obavljaju funkciju zatite i unapreenja za zdravlja stanovnitva. stanovni Informacioni sistem je samo jedan od podsistema u sastavu nekog realnog sistema, ija je svrha da sistema, informacije dostavi na pravo mesto u pravo vreme. vreme.

INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU

Svrha informacionog sistema je da pobolja rad realnog pobolj sistema. Prema tome svrha informacionog sistema u sistema. sistemu zdravstvene zatite je efikasnija organizacija za zdravstvene zatite i unapreenje zdravlja stanovnitva. za unapreenje stanovni Zakonom je regulisana obaveza svih subjekata u regulisa sistemu zdravstvene zatite da vode odgovarajue odgovaraju za evidencije i vre izvetavanje. vr izve tavanje. Na taj nain dolazi se do podataka i informacija koji su na osnova za donoenje odluka u svrhu planiranja, dono planiranja, programiranja i preduzimanja adekvatnih mera i akcija u cilju poboljanja zdravstvene zatite. pobolj za tite.

INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU

Informacije su neophodne i za potrebe Zavoda za zdravstveno osiguranje i naunih istraivanja, nau istra ivanja, obavetavanje javnosti, kao i izvravanje obave javnosti, izvr meunarodnih obaveza u oblasti zdravstva. meunarodnih zdravstva. Proces voenja evidencija i izvetavanja kod nas se voenja izve jo uvek obavlja neautomatizovano, odnosno bez jo primene raunara. ra unara.

JEDINSTVENI AUTOMATIZOVANI SISTEM ZDRAVSTVA SRBIJE - ZIS Pod pojmom ZIS-a podrazumeva se kompleks ZISinformacionih sistema podranih raunarskom podr ra tehnologijom koji bi funkcionisali interaktivno u realnom vremenu u sistemu zdravstvene delatnosti. delatnosti. Jedinstveni ZIS bi trebalo da eliminie stvaranje i elimini postojanje velikog broja pojedinanih sistema, koji pojedina sistema, pored visoke cene, dovode do duplirane obrade cene, podataka, esto u meusobno nepodranim operativnim podataka, meusobno nepodr sistemima.

JEDINSTVENI AUTOMATIZOVANI SISTEM ZDRAVSTVA SRBIJE - ZIS Pokuaji izgradnje "svojih sistema" za "svoju ustanovu" su Poku sistema" ustanovu" neko vreme smatrani pogrenim jer se verovalo da je samo pogre pitanje dana kada e se realizovati neka varijanta ZIS-a. ZISMeutim, kako je od prvih pokuaja realizacije ve prolo Meutim, poku ve pro preko 15 godina, a nije se odmaklo dalje od neusvojenih godina, predloga projekta, dalje ekanje na ZIS bi znailo potpuno projekta, zna informatiko zaostajanje. informati zaostajanje. Ispravan put u sadanjoj situaciji bi bilo definisanje sada hardverskih i softverskih standarda na nivou Republike, Republike, kojih bi se sve ustanove morale pridravati. To bi omoguilo omogu pridr avati. meusobnu usklaenost prilikom implementacije ZIS-a, meusobnu ZISkada on bude realizovan.

ZIS bi trebalo da izvrava sledee zadatke: izvr slede zadatke: 1. U odnosu na korisnike zdravstvene zatite: za tite: da obezbedi prikupljanje i uvanje podataka o zdravstvenom stanju jedne osobe na jednom mestu; mestu; da obezbedi sinhronizaciju dijagnostikih i dijagnosti terapeutskih postupaka u cilju skraenja perioda skra leenja; le enja; da omogui zakazivanje pregleda, ispitivanja i terapije omogu pregleda, u cilju izbegavanja ekanja; ekanja; da omogui informisanost korisnika o mogunostima omogu mogu zdravstvene zatite. za tite.

22

2. U odnosu na zdravstvene radnike: radnike: - da prui neposredan uvid u sve podatke porodine i line pru porodi li anamneze, kao i podatke o toku i rezultatima leenja svakog anamneze, le pacijenta; pacijenta; - da prui informacije o dostignuima u odreenoj oblasti pru dostignu odreenoj medicine; - da omogui informisanost o : omogu - zdravstvenom stanju i uslovima ivota stanovnitva, stanovni tva, - relevantnim terapijskim sredstvima i njihovim efektima, efektima, - izvrenim radnim obavezama, ostvarenoj zaradi i izvr obavezama, obavezama prema drutvu; dru tvu; - da obezbedi neposrednu komunikaciju sa drugim nosiocima zdravstvene zatite. za tite. 3. U odnosu na nosioce odluivanja - da obezbedi odlu informacije o: - izvrenju planiranih zadataka, izvr zadataka, - obimu i strukturi zdravstvenih potreba stanovnitva, stanovni tva, - resursima zdravstvene delatnosti, delatnosti, - prihodima i rashodima zdravstvenih ustanova, ustanova, - ulaganjima i - efektima zdravstvene zatite; za tite;

4. U odnosu na drutvenu zajednicu - da obezbedi dru informacije o: - kretanju zdravstvenog stanja stanovnitva, stanovni tva, - faktorima ivotne sredine koji su od znaaja za faktorima zna zdravlje, zdravlje, - resursima zdravstvene delatnosti i stepenu njihovog iskorienja, iskori enja, - dinamici i strukturi zdravstvenih potreba i obimu njihovog zadovoljenja. zadovoljenja.

ZIS treba da doprinese unapreenju zdravstvenog unapreenju stanja stanovnitva tako to e na osnovu blagovremenih stanovni i tanih informacija: ta informacija: - omoguiti bolju organizaciju rada zdravstvenih omogu ustanova, ustanova, - obezbediti uvid u propuste i neracionalnosti, neracionalnosti, - pruiti potpune i kvalitetne informacije o pacijentu, pacijentu, pru - smanjiti administrativne poslove zdravstvenih radnika, radnika, - doprineti uspostavljanju modernog oblika zdravstvene ekonomike. ekonomike.

ZIS bi trebalo da sadri informacione podsisteme na sadr sledeim nivoima: slede nivoima: - primarne zdravstvene zatite, za tite, - stomatoloke delatnosti, stomatolo delatnosti, - stacionarne zdravstvene zatite, za tite, - instituta i zavoda za javno zdravlje, zdravlje, - farmaceutske delatnosti, delatnosti, - zdravstvenog osiguranja i - medicinskih naunih istraivanja. nau istra ivanja.

Zdravstveno informacioni sistem

Postoje vie definicija zdravstveno informacionog sistema. vi Integrisani sistem za sakupljanje, obradu, izvetavanje i izve korienje zdravstvenih informacija i znanja koji su kori podrka odluivanju. podr odlu Integrisani komunikacioni raunarski sistem za razmenu ra informacija u procesu zdravstvene zatite, iji su korisnici za zdravstveni radnici i korisnici zdravstvene zatite. za Definicija SZO "deo opteg informacionog sistema i SZO podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovoenje zdravstvene zatite, ali i za istraivanja i organizaciju u zdravstvu".

23

Zdravstveno informacioni sistem

Za definisanje informacionog sistema, neophodni su sledei podaci: pokazatelji zdravstvenog stanja stanovnitva (demografski pokazatelji, oekivano trajanje ivota, ishrana, odsustvo sa posla, stopa mortaliteta, morbiditet, fizika aktivnost itd. pokazatelji o organizaciji i korienju zdravstvene zatite i zdravstvene delatnosti (tehnologija zdravstvene zatite, vanbolnika, bolnika...) podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi, oprema i prostor) podaci o primeni specifinih programa zdravstvene zatite cena i finansiranje zdravstvene zatite (oblici finansiranja, obim i sadraj) faktori koji utiu na zdravlje stanovnitva, a koji se ne odnose na sistem zdravstvene zatite

Zdravstveno informacioni sistem

ta sainjava zdravstveno informacioni sistem? sa Ljudi (kadrovi-organizatori, planeri, dizajneri, (kadrovimenaderi, programeri, korisnici) menad korisnici) Tehnoloka podrka Tehnolo podr Hardverski deo Softverski deo Proizvodnja i prenoenje informacija u zdravstvu roizvodnja preno enje

Zdravstveno informacioni sistem

Zdravstveno informacioni sistem ima vie nivoa: vi nivoa: Internacionalni Internacionalni Nacionalni Nacionalni Regionalni Regionalni Institucionalni Institucionalni Lokalni Lokalni

Zdravstveno informacioni sistem

LOKALNI : proizvodnja primarnih zdrav. informacija zadovoljava potrebe zdravstvenog tima ima niski nivo integracije informacija

INSTITUCIJSKI: delovanje na nivou itave zdravstvene ustanove (bolnice, doma zdravlja i sl.) integrisani informacijski sistem zadovoljava informacijske potrebe proizvodnja primarnih i sekundarnih zdr. informacija

Zdravstveno informacioni sistem

REGIONALNI: deluju na nivou jedne teritorijalne celine obuhvata razliite zdr. ustanove proizvode informacije koje omoguavaju sprovoenje mera zdr. zatite prouavanje zdr. stanja populacije poboljavanje i ekonominost rada zdr. delatnosti NACIONALNI: povezuju sve sisteme niih nivoa saima podatke u informacije imaju glavnu ulogu u planiranju i programiranju zdravstvene zatite na dravnom nivou i utvrivanju zdravstvene politike

Zdravstveno informacioni sistem

INTERNACIONALNI : deluju na meunarodnom nivou integriu informacije iz razliitih nacionalnih sistema Struktura zdravstvenih informacionog sistema centralizovani zdr. informacioni sistem distribuirani zdr. informacioni sistem

24

Zdravstveno informacioni sistem

Centralizovani zdravstveni informacioni sistem sastoji se od centralizovane baze podataka vezane uz jedan element tehnike osnovice s procesnom moi. Korisnicima osigurava komuniciranje informacijama putem mree terminala. prednosti bolje korienje podataka zbog mogueg nadzora standardizacije podataka mogua vea koncentracija profesionalnog informatikog kadra ekonominiji razvoj potrebnih aplikacija mogunost upotrebe tehnike osnovice izuzetno velikih kapaciteta nedostaci poveana ranjivost sistema u sluaju kvara (ni jedan korisnik ne moe da radi) vea cena i kompleksnost obrade podataka vea kompleksnost baze podataka nepotreban prenos lokalnih informacija u centralni raunar

Zdravstveno informacioni sistem

Distribuirani zdravstveno informacioni sistem postoji vie distribuiranih baza podataka za realizaciju procesa rada i stvaranja informacija lokalnog kruga korisnika primena na lokalnom nivou prednosti poveana sigurnost lokalnih podataka ulaz, izlaz i transakcije nad podacima su blie korisniku nedostatak jednog elementa sistema ne uzrokuje prestanak rada svih korisnika nedostaci oteana standardizacija mogua nekonzistentnost podataka pojava razliitih, esto nekompatibilnih aplikacijskih reenja oteana razmena i integracija podataka/informacija

Zdravstveno informacioni sistem

Komponente sistema Elektroniski populacijski registar Registar resursa u zdravstvu Arhiva elektronskih zdravstvenih kartona
Javno zdravlje Lekar Sestra Osiguravajue drutvo

Zdravstveno informacioni sistem

Zdravstveno informacioni sistem ine vie podsistema. informacioni vi Podsistem je sainjen od nekoliko programskih paketa. sa Projektovan i implementiran da koristi jedinstvene baze unutar Informacionog sistema. sistema.

Portal Zdravstva Registar Resursa Populacijski registar Arhiva kartona pacijenata

ifrarnici: ICD, ICPC,...

Zdravstveno informacioni sistem

Osnovni podsistemi koji se mogu implementirati u oblasti zdravstva su: Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zatite, za tite, Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa, tipa, Podsistem za specijalistike ambulante ili klinike, specijalisti Podsistem za medicinske laboratorije, laboratorije, Podsistem za stomatoloke ambulante. stomatolo ambulante. Usluge koje obezbeuje zdravstveno informacioni sistem su: obezbeuje informacioni su: Administracija podataka o pacijentima Administracija podataka o zdravstvenim resursima Upravljanje i provera osiguranja pacijenta Unos medicinskih podataka iz/u arhivu zdravstvenih kartona

Zdravstveno informacioni sistem Namene informacija koje se prenose u okviru zdravstvenih informacija informacionih sistema su: su: u funkciji voenja medicinske dokumentacije u medicinskoj dijagnostici primena u terapiji i rehabilitaciji u organizaciji zdravstvene zatite zdravstvene za u medicinskim istraivanjima istra u medicinskoj edukaciji

25

Zdravstveno informacioni sistem

Principi zatite podataka u ZIS-u: za ZISDefinisan nain pristupa, pravo korisnika na pristup na pristupa, informacijama, odgovornost za pouzdanost zdravstvenih informacijama, informacija i odgovornost sistem-administratora ili sisteminformatiara kao uvara dobijenih informacija. informati informacija. ZIS treba da bude samostalni entitet sa sopstvenom opremom i raunarskim kadrom. ra Upravljanje i nadgledanje ZIS-a treba da vri obuen kadar. ZISvr obu kadar. Potrebna je edukacija svih zaposlenih unutar ZIS-a. ZISPovremena kontrola bezbednosti, bilo unutranja ili spoljna. spoljna. unutra Odvajanje funkcija u raunarskom centru kroz definisanje ra kategorije korisnika informacija u zdravstvenoj zatiti, za titi, kategorije aplikativnih programa, kategorije hardvera koje se tiu pristupa kategorisanim podacima i/ili aplikativnim ti programima i prenos informacija iz jednog dela ZIS-a u drugi. ZIS-

Zdravstveno informacioni sistem Kvalitetan zdravstveno informacioni sistem treba da obezbedi: obezbedi: Kvalitetnije, efikasnije i racionalnije poslovanje i leenje le Integraciju svih elemenata sistema Standardizaciju i automatizaciju procesa automatizaciju Kvalitet i verodostojnost podataka Dostupnost podataka u realnom vremenu Sigurnost Temelj za nadogradnju sistema

Zdravstveno informacioni sistem

Uloga zdravstveno informacionog sistema u odnosu na Ministarstvo zdravlja i Institute/Zavode za javno zdravlje: Institute/ zdravlje: UPRAVLJANJE RESURSIMA I KVALITETOM RADA centralizovano upravljanje resursima u zdravstvu (kadrovi, (kadrovi, oprema, prostor) prostor) AURNOST I DOSTUPNOST PODATAKA pravovremeno reavanje kritinih sluajeva re kriti slu POUZDANOST I SMANJENJE GREAKA sigurna GRE distribucija informacija i automatska obrada informacija

Zdravstveno informacioni sistem

Uloga zdravstveno informacionog sistema u odnosu na doktore medicine: medicine: POBOLJANJE KVALITETA DIJAGNOSTIKE I POBOLJ PROCESA ODLUIVANJA adekvatno korienje ODLU kori zdravstvenih podataka POVEZANOST elektronska komunikacija sa svim delovima zdravstvenog sistema zdravstvenog POUZDANOST I SMANJENJE GREAKA sigurna GRE distribucija informacija i automatska obrada informacija

Zdravstveno informacioni sistem

Uloga zdravstveno informacionog sistema u odnosu na pacijente: pacijente: PRAVO PRIVATNOSTI MEDICINSKIH PODATAKA MEDICINSKIH PODATA sistem titi graanska prava pacijenta VLASNITVO ZDRAVSTVENOG KARTONA kontrola VLASNI pacijenta nad pristupom kartonu kartonu AKTIVNO UESTVOVANJE U PROCESU LEENJA U LE lini pristup kartonu i javno zdravstvenim informacijama li SIGURNOST smanjenje broja greaka gre

Kliniko bolniki - informacioni sistem (BIS) Klini bolni

BIS je integralni sistem koji informatiki podrava sve bolnike informati podr bolni procese Upravljanje podacima pacijenta Podrka leenju Podr le Finansije i obraun usluga obra Podrka odluivanju i upravljanju bolnicom Podr odlu BIS reenja pomau u efikasnom vodenju pacijenta od re poma njegovog prvog javljanja i zakazivanja termina pa do njegovog otpusta iz bolnice. Administrativni podaci se unose samo jednom i dostupni su na svim potrebnim mestima, tako da osoblje nije optereeno optere unosom uvek istih podataka, a pacijent ne mora odgovarati uvek na ista pitanja. Rezultat je ubrzani protok pacijenta kroz bolnicu i uteda u u administrativnom radu, to direktno utie na poveanu uti pove efikasnost i kvalitet usluga leenja i nege. le

26

Kliniko bolniki - informacioni sistem (BIS) Klini bolni

BIS-ova funkcija u upravljanju podacima pacijenta BISupravljanju ogleda se u: zakazivanju i listi ekanja zakazivanju listi identifikaciji pacijenta identifikaciji registrovanju optih i demografskih podataka pacijenta op proveri statusa osiguranja proveri registracija dolaska pacijenta i praenje broja epizode pra leenja le smetaju na odeljenje, sobe i kreveta sme odelj enje praenja kretanja pacijenta tokom leenja u bolnici pra le otpustu pacijenta otpustu upravljanju elektronskim zdravstvenim kartonom upravljanju pacijenta, odnosno arhivom svih pacijentovih podataka, kako medicinskih tako i nemedicinskih.

Kliniko bolniki - informacioni sistem (BIS) Klini bolni

BIS-ova funkcija u kvalitetnijem leenju ogleda se u BISle izradi i upravljanju pacijentovim medicinskim podacima i izradi upravljanju dokumentacijom. Primeri toga su: dijagnoze, anamneze, specijalistiki nalazi i miljenja, nalazi anamneze specijalisti mi dijagnostikih pregleda, otpusna lista, operaciona lista, itd. dijagnosti pregleda, otpusna lista, operaciona lista distribucija medicinskih podataka i dokumenata uesnicima u u leenju. le enju. elektronsko propisivanje lekova. lekova. automatsko evidentiranje utroka lekova i automatsko evidentiranje utro naruivanje iz bolnike apoteke. naru ivanje bolni apoteke. elektronskom zakazivanju pregleda, sa automatskom elektronskom pregleda, dostavom rezultata. rezultata. elektronsko naruivanje krvi i krvnih derivata naru integracija sa 'spoljnim' specijalistikim aplikacijama po specijalisti HL7 protokolu.

27