19.

Сапуни - састав, врсте и дејство

У препарате за личну хигијену убрајају се: сапуни, шампони, пасте и

воде за уста..
Сапуни су вероватно најстарија средства за одржавање
хигијене. Њихова примена датира из времена древне египатске културе.
Сапуни су хемијске соли неорганских база (натријум-хидроксида,
калијум-хидроксида, калцијум-хидроксида, магнезијум-хидроксида и
других) и виших масних киселина (стеаринске, палмитинске, олеинске,
лауринске, миристинске и других). Сапуни могу бити растворљиви и
нерастворљиви у води. Водени раствори сапуне реагују алкално (базно), и
вредност pH креће се између 7.5 до 9.
Зависно од намене, растворљиви сапуни деле се и израђују као:
1. тоалетни сапуни – служе за одржавање личне хигијене и прање;
2. козметички сапуни – препарати за чишћење коже; и
3. медицински сапуни - садрже одређене лековите супстанције и помоћна
средства.
Присуство сапуна у препаратима изазива размекшавање и
бубрење кератина и потпомаже ресорпцију активних састојака преко
коже и у косу.

Зависно од конзистенције, сапуни могу бити: чврсти, меки,

получврсти и течни. Једна од значајнијих особина сапуна је моћ пењења.
Количина и особине пене сапуна зависе од особина масних киселина од
којих је сапун израђен.

1. Сапуни мале молекулске масе, на пример добијени из кокосовог уља,

лако се растварају у води и дају велику количину пене, коју чине крупни
нестабилни мехури.
2. Сапуни велике молекулске масе, на пример добијени из лоја, дају пену
коју чине ситни стабилни мехурићи.