Црвени терор у Црној Гори

Наређења комуниста - типични примјери ратних злочина:

„Морате обавезно стријељати све оне који су потпомагали четнике и били наклоњени њима. Исто тако рашчистите
са лабавим и колебљивим елементима. При свему томе морате бити потпуно енергични и без сваког милосрђа.
Стријељајте масу оних који су били прешли из партизана на страну четника. Послије тог стријељања они који остану
неће више помислити да тако нешто направе...
Поред овог , обавезно морате спровести мобилизацију људства у бјелопољском срезу. Оне који се не би јавили
стријељајте... Упамтите да је сада за нас важније убити и растјерати четнике него Талијане.“

- наређење Јосипа Броза Тита Штабу Црногорско-санџачког одреда, 14. фебруар 1942.

„Ликвидацији четничких банди и пете колоне морате посветити сву пажњу. Против четничких банди у Васојевићима
морате мобилисати што више људства. Када то четничко упориште , све ће остало лакше ићи... Ви морате прибећи
репресалијама против четника. Морате палити извјесне куће окорелих зликоваца и разбојника, а обавезно све куће
четничких вођа и коловођа. Сва њихова имања треба конфисковати.“

- наређење Јосипа Броза Тита Главном штабу за Црну Гору и Боку, 10. март 1942.

„Противу четничких села као што су Шаховићи и друга која сте споменули у свом извештају, која служе као
четничка склоништа, гнезда и отпорне тачке – треба да предузмете опште и немилосрдне мере... Све четнике или у
борби или ван борбе, као и њихове помагаче и заштитнике, треба ликвидирати на лицу места.“

- наређење Велимира Терзића, Заступника врховног Титовог штаба, 21. децембар 1942.
Сахрана у заједничку гробницу, лешева шесторице виђених првака из Бјелопавлића, извађених из јаме Радовче,
љета 1942.
Вађење лешева из јаме Велета
Два леша четника, које су комунисти убили када су им пали у руке. Закопали су их тако да су их животиње и звјери
могли оглодати. По животињама су откривени, па затим од четника поново сахрањени.

Ове фотографије (има их око 150) сачуване су до данас тако што их је енглески пуковник Вилијем Бејли, шеф
британске мисије при Врховној команди ђенерала Драже Михаиловића, 1944. године однио из Црне Горе. Бејли је
потом фотографије предао краљу Петру II у Лондону, а краљ Петар их је дао мајору Николи Бојовићу, команданту 1.
дурмиторске бригаде, који се, по изласку из немачког логора 1945. године, настанио у Лутону крај Лондона. Ускоро,
у новом албуму приказаћемо већи број фотографија.

Најпознтије партизанске јаме у Црној Гори су јама у селу Гриже код Берана, Шахотичка јама у Церову код Бијелог
Поља, Шавничка јама, јама на Радовчу, јама код Ријеке Црнојевића и Которска јама код Никшића код Видрована у
Горњем пољу.

На захтјев избјегличке владе Дражи да достави имена жртава комунизма у Црној Гори одговорио је да је то
технички неизводљиво због огромног броја, „али из достављеног видеће се јасна слика о њиховим зверствима и
тежњи да злочиначким убиствима обезглаве народ.“

То „обезглаве народ“ значило је да га оставе без интелектуалне елите што потврђује овај краћи списак који је
саставио мајор Јосксимовић:

„У Харемима (део Берана на десној обали Лима), убише председника општине Томицу Цукића, баш на улазу у
општинску зграду; затим председника општине у Шекулару Батрића Божовића; председника и угледног домаћима
Јању Кораћа из села главаца, пошто су га страховито мучили и полуживог бацили у јаму код Гриже на планини
Јеловици; у Полимљу убише Васу Лабана, председника општине ; домаћина Луку Миковића из села Буча, крај
Берана, убише у воденици док је млео жито; петнаестогодишњег сина судије Радована Груцића-Делевића, после
страшног мучења бацили су у јаму код гриже; у исту јаму бацили су измученог жандармеријског поднаредника Панту
Јоковића, пошто су му претходно са тела чупали месо клештима.“

На Бадњи дан 1942. године партизани су починили свој по злу најчувенији злочин у Црној Гори. У колашинском лугу
на десној обали Таре, над телима 240 унакажених грађана, разапели су лешину пса на даскама у облику крста.
Затим су написали: „Ово је пасје гробље“. Као командант Колашина, мајор Јоксимовић је неколико месеци касније
присустовао ископавању жртава „пасјег гробља“:

„Пред тим језивим призором немо стојимо сви, нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и
драгих, јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене; зуби повађени грубим
клештима још док су били живи; лобање су им размрскане дрвеним маљевима, чије су ударце чули становници
најближих кућа оне свете ноћи уочи Божића. Све у свему, прави пакао на земљи, у који су дотерани и у коме су
страдали праведници, Срби правослане вере и национално опредељени. То су били људи из свих друштвених
редова, од судије до обичног радника. Њихова је једина "грешка" била што нису прихватли безбожнички
комунизам...“

СТРАДАЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ

Митрополија Црногорско-приморска је веома страдала у II свјетском рату, а СПЦ је од комуниста чак више страдала
него од усташа! Дјелимичан списак пострадалог свештенства Митрополије Црногорско-приморске од безбожничког
комунизма:

СВЕШТЕНИ МУЧЕНИКОСЛОВ СВЕШТЕНИКА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ПОСТРАДАЛИХ ОД

СТРАНЕ БЕЗБОЖНИХ КОМУНИСТА

1. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац), 1945. г.

2. архимандрит Никодим (Јањушевић), настојатељ манастира Жупе, 1941. г.
3. јереј Богдан Церовић, парох жабљачко-језерски, 1941. г.
4. јереј Василије Божарић, парох рогамско-ђурковички, 1941. г.
5. архимандрит Серафим (Џарић), настојатељ манастира Свете Тројице код Пљеваља, 1941. г.
6. јеромонах Теофан (Бејатовић), сабрат манастира Косијерева, 1942. г.
7. протојереј Лазар Радоњић, парох колашинско-речински, 1942. г.
8. јереј ристо Јарамаз, парох косијеревски, 1942. г.
9. јереј Васо Поповић, парох вучедолски, 1942. г.
10. протосинђел Варнава (Бућан), настојатељ манастира Прасквице, 1942. г.
11. јереј Петар Вујовић, парох метеришко-друшићки, 1942. г.
12. јереј Ново Делић, парох планинопивски, 1942. г.
13. јеромонах Гаврило (Дабић), сабрат манастира Жупе, 1942. г.
14. јереј Павић Кековић, парох павковићки, 1942. г.
15. јереј Раде Поповић, пензионисани парох велички, 1942. г.
16. јереј др Лука Вукмановић, професор цетињске гимназије, 1945. г.
17. јереј Петар Ускоковић, секретар Црквеног суда на Цетињу, рођен 1908. г.
18. јереј Блажо Поповић, економ цетињске богословије
19. јереј Лука Вучинић, вјероучитељ цетињски
20. јереј Радуле Шћепановић, писар цетињског Црквеног суда
21. јереј Михаило Бушковић, парох косијерско-боковски
22. јереј Ђуро Радоман, парох доњо-љуботињски
23. јереј Павле Радоман, парох дупиоско-трновски
24. јереј Станко Радуновић, парох сотонићко-буковички
25. јереј Јован Лукић, парох глуходољски
26. јереј Бранко Ш. Мустур, професор цетињске богословије
27. јереј Спасоје Беговић, суплент цетињске богословије
28. јереј Спасоје Павићевић, суплент цетињске богословије
29. јереј Радоје Божовић, парох подгорички
30. јереј Алекса Живковић, парох стијењски
31. јеромонах Боривоје (Томовић), настојатељ манастира Ћелије Пиперске
32. јеромонах Висариои (Вулићевић), сабрат манастира Врањине
33. јереј Михаило Драговић, парох рогамско-ђурковички
34. јереј Бошко Драговић, парох вуковачки
35. јереј Андрија Лаковић, парох љешкопољски
36. јереј Љубомир Јововић, парох косоволушки
37. јереј Крсто Павићевић, парох спушки
38. јеромонах Павле (Павићевић), настојатељ манастира Ждребаоника
39. јеромонах Никодим (Поповић), сабрат манастира Острога
40. ђакон Манојло Шошкић, вјероучитељ даниловградски
41. јереј Нико Павићевић, парох мартинићки
42. јереј Савић Поповић, парох јеленачки
43. јереј Милорад Кљајић, парох никшићки
44. јереј Никица Јововић, вјероучитељ никшићки
45. јереј Милосав Вулановић, парох озринићки
46. јереј Милош Васиљевић, парох прашки
47. јереј Стојан Костић, парох доњожупски
48. јереј Саво Кустудић, парох горњопољски
49. јереј Томаш Николнћ, парох риђански
50. јереј Драгомир Мијушковић, парох богетићки
51. јереј Симо Лалатовић, парох трепачко-борачки
52. протосинђел Иринеј (Крстић), вјероучитељ никшићки
53. јереј Божидар Даниловић, избјегли парох шумски -Требиње
54. протојереј Саво Даниловић, избегли парох зубачки-Требиње
55. богослов Обрад Даниловић, студенг Богословског факултета
56. богослов Влајко Даниловић, ученик богословије
57. јереј Вуко Поповић, парох колашински
58. јереј Илија Дедић, парох липовски
59. јереј Никола Милошевић, парох лијеворијечки
60. јереј Саво Вускановић, парох речински
61. јереј Саво Ракочевић, парох штитарички
62. јереј Радоња Д. Јукић, парох андријевички
63. јереј Маријан Марсенић, парох андријевички
64. јереј Александар Лабовић, парох краљски
65. јереј Дмитар Дубак, парох шекуларски
66. јереј Томица Пантовић, парох полички
67. јереј Данило Нишавић, парох заостро-штитарски
68. богослов Урош Шошкић, катихета
69. јереј Јован Тодоровић, парох пошћенски
70. јереј Ђорђије Ивановић, парох шавнички
71. јереј Филип Поповић, црквено-судски тужилац на Цетињу
72. јереј Станко Шаулић, парох тепачки, 1944.г.
73. протојереј Михаило Барбић, парох кртолски, 1944.г.
74. протојереј Тихомир Балшић, парох бјелопољски, 1945.г.
75. јереј Гојко Кривокапић, парох трешњевски, 1945.г.
76. јереј Владимир Секуловић, парох брскутски, 1945.г.
77. јереј Милисав Дракуловић, парох ораховски, 1946.г.
78. јереј Милош Турчиновић, парох чевски, 1947.г.
79. јереј Милош Јоксимовић, парох павинопољски, 1949.г.
80. јереј Саво Пејовић, парох поборско-ластвански,1943.г.
81. јереј Крсто Марковић, парох орашко-пггитарски, 1944. г.
82. јереј Ђуро Томовић, парох прошћенски, 1944.г.
83. игуман Дамјан (Томић), старјешина манастира Косијерева, 1945.Г.
84. богослов Петар Грдинић, послушник манастира Добриловине, 1944.Г.
85. протојереј Милош Поповић, парох бијелопољски, 1945. г.
86. јереј Саво Н. Бијелић, парох бјелско-крушевачки, 13. новембра 1944. г.
87. Божидар Булатовић, наставник Цетињске богословије, 1945.г.
88. Секуле Секуловић, наставник Цетињске богословије,1945. г.
89. Петко Јовановнћ, дипломирани теолог, 1944. г.
90. Батрић Грујић, послушник митрополита Јоаникија, 1945. г.
91. Јанко Шћепановић, богослов из Роваца, 1944. г.
92. Спасоје Илинчић, богослов из Роваца, 1945. г.

За крај да подсјетим да је у Црној Гори и даље на власти правни насљедник Савеза комуниста Црне Горе -
Демократска партија социјалиста.