Antropogeni reljef

Covek je oduvek tezio da prirodnu sredinu podred svojim potrbama, samo je njegov uticaj
zavisio od stepena razvijenosi drustva i od tehnoloskog napretka. Zbog toga su se najvece
promene dogodile u poslednjih 200 godina. Covek najcesce to cini nesvesno ne sagledajuci
posledice tog delovanja. On direktno ili indirektno postaje faktor i modifikator geomorfoloskih
procesa. Takav reljef naziva se antropogeni ili tehnogeni reljef.

Direktan uticaj ispoljava se u promenama u morfologiji i fizionomiji reljefa. Delatnosti koje

najintenzivnije menjaju reljef jesu: krcenje suma, preoravanje i obrada zemljista na padinama,
regulacija recnih tokova, podizanje nasipa i brana, eksploatacija mineralnih sirovina(uglja,
boskita, bakra, soli, gline), izgradnja stambenih objekata i saobracajnica, betoniranje obala i dr.

Eksploatacijom šume i korišćenjem zemljišta na padinama pojačavaju se erozija i akumulacija

erodovanog materijala, spiranje i kliženje zemljišta, a otkrivanjem matičnih stena i raspadanje
stena. Promena rečne mreže, izgradnja vodnih akumulacija i hidromelioracije neposredno
menjaju fluvijalne procece. Stvaranjem poldera, plodnog zemljišta otetog od mora, isušene su
velike površine u priobalju Holandije, koje su se potom slegle, tako da je njihov nivo malo niži od
nivoa vode oko njih. Kopanjem useka za puteve i železničke pruge i stambenom izgradnjom na
nekim mestima stvaraju se uslovi za kliženje zemljišta i kada se oni ispune formiraju se klizišta
koja mogu da nanesu ogromne štete.

Zanimljiv primer antroppgenog reljefa je izgradnja poluosrava ,,Palma” u Dubaiju. Poluostrvo je

u obliku palme čije je stablo dugačko 2 km i iz njega se pruža 16 grana na kojima je 4.000
luksuznih vila i apartmana. Ceo kompleks zaštićen je od udara talasa betonskim bedemom u
vidu polumeseca. Na njemu je podignut hotel „Atlantis", jedan od najraskošnijih na svetu.

Indirektan uticaj čoveka na izmenu reljefa ispoljava se preko drugih faktora prirodne sredine,
kao što su klima, vode i zemljište. Tako se, na primer, kanalisanjem vodotoka kroz naselja ili
presecanjem rečnih meandara sužava rečno korito, odnosno skraćuje rečni tok i povećava
njegov pad, što se odražava na intenzitet rečne erozije i akumulacije nanosa. Prekomerno
trošenje podzemnih voda može da izazove pojavu tonjenja delova gradova usled sleganja
zemljišta. Slično se događa posle eksploatacije nafte. U gornjim slojevima litosfere ostaju
supljine, ti slojevi se slezu i denivelise se topografska povrsina.

Posledice antropogenog delovanja mogu da budu pozitivne i negativne. Kao pozitivne

navedimo primer terasasog podizanja vocnjaka i vinograda, sto doprinosi smanjenju erozije i
ocuvanju zemljista, izgradnje nasipa radi zastite od poplava, izgradnje visenamenskih vodnih
akumulacija ili uredjenje pecina i njigovo stavljanje u turisticku funkciju. Nazalost, mnogo je
cesci negativni uticaj antropogenih faktora. Covek sve vise menja prirordnu sredinu, prisutan
je u vecini geomorfoloskih procesa i uzrocnik je brojnih pojava koje se negativno odrazavaju na
njegov zivot i njegovu delatnost.

PRIMERI IZ KNJIGE!