Академија Струковних студија Јужна Србија

Одсек Висока Школа за васпитаче

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Oпшта педагогија

Тема: Јан Амос Коменски

Ментор: Студент:

Ранђел Стошић Емилија Милутиновић 149/23-03

Бујановац,2024.
Садржај

1. Увод...........................................................................................

2. Школа...........................................................................................

3. Материнска школа.....................................................................

4. Школа матерњег језик...........................................................

5. Латинска школа или Гимназија.................................................

6. '' Клaнице умова''...................................................................

7. Дела Јана Коменског...................................................................

8. Појављују се нове методе проучавања.................................

9. Закључак..............................................................................

10. Литертура................................................................................
1. Увод

Јан Амос Коменски рођен 28. марта 1592, у Њивњицима, у Чешкој,

преминуо 15. новембра 1670. у Амстердаму у Холандији. Био је Чешки
педагог, лингвиста, природњак, хумниста, филизоф и политичар.

Јан Амос Коменски је имао словачке претке. Његово презиме вероватно

потиче од имена општине Комња у срезу Ухерско Храдиште. Сматра се
најзначајнијим реформатором у историји образовања попут увођења
предметно-часовно-разредног школског система, који и служи као основни и
пртежни облик савремене наставе.

Завршио је теологију и постао свештеник Јединства братског. Ова црква је

припадала протестантским црквама у Чешкој и јављала се ка хусистичким
традицијама. Њефова филозофија се назива ''пансофија''. Главна филозофска
мисао Јана Амоса Коменског је мисао о једној хармонији која влада целим
космосом. Његова филозофска питања се усредсређују на сувишност чула
свеопштег битисања.
2. Школа

Школа је у Коменсковој мисли била неопходна институција, због тога што је

учење у већим групама боље јер подстиче на рад и обезбеђује боље
резултате у односу на било које индивидуално васпитање. Пишући да је лако
да се од целог живота направи школа, Коменски предлаже следеће школe:

1. школа зачећа и развоја у мајчином стомаку,

2. школа рођења и најранијег детињства,

3. школа детињства,

4. школа младићства,

5. школа млодости,

6. школа зрелог доба и

7. школа старости.

Прва и друга од ових школа су у свакој кући, и то је уствари његова

материнска школа. Трећа се налази у сваком селу и то је школа матерњег
језика. Четврта се налази у свакој провинцији и то је латинска школа. Пета
школа је у свакој држави и то је академија. Шеста школа припада целом
свету, а седма свугде где ће се налазити људи који су боље оспособљени за
живот.
3. Материнска школа

Материнску школу деца добијају од свог рођења па све до шесте године,

првенствено у мајчином стомаку, па онда кроз најраније периоде свог живота
у оквиру своје породице, уз најважнију улогу мајке.

Васпитање у овом периоду треба да пружи основне представе о свету и

природним појавама, затим правилне навике и основне моралности, и
религијске основе. Коменски је детаљно своје погледе о овој првој и
најранијој школи у дечијем животу изнео о свом делу Информаторијум
материнске школе, у ком је такорећи дао упутство родитељима и дадиљама
како треба поступати са децом од 6 година. Ово је иначе прва књига у
историји педагогије посвећена предшколском васпитању.
4. Школа матерњег језика

Ова друга по реду школа у дечјем одрастању треба да траје од 6. до 12.

године, у периоду дечштва. Школе матерњег језика, или основне школе,
треба да постоје у свакој општини, па према томе треба да буду свеопште,
масовне, народне и општеобразоване. Њихов задатак је д пружају
елементарна знања, тј. читање и писање на матерњем језику, рачунање с
мало геометрије, природне науке, ручни рад, певање и веронука.

Jaко је важно нагласити масовност инародност основне школе. Коменски

сматра да у ове школе треба узимати не само децу богатих људи, већ сву
децу подједнако, богаташку и сиротињску, племићку и грађанску, дечаке и
девојчице. Он такође истиче важност наставе на матерњем језику. Ова два
захтева су била изузетно револуционарна и демократска за ондашње време.
У основи овако конципиране основне школе је став да су сви људи по
природи једнаки и добри, да су сви деца божја, да се сви могу васпитавати и
да сви имају једнака права на то, и свима је школовање неопходно.

Покушао је да доведе у питање право цркве на основу школу, хтео да је

изузмеиз власти цркве и учини јавном, па је школу подвео под државну власт
и учинио је школом за све, без икакве, па чак и верске дискриминације. Али
ипак веома важна ствар која се учила у школи био је закон божји, који је
развијао побожност код сваког ученика.
5. Латинска школа или Гимназија

Латинска школаје намењена за период младости, од 12. до 18. године. Она се

налази у сваком граду, свакој провинцији, и служи да даље развија оно што је
стечено у материнској школи(породици) и школи матерњег језика (основној,
народној школи). Уз ове две претходне школе се развијају спољна и
унутрашња чула, а у латинској треба развијати расуђивање и суђење.

Коменски каже да су њен главни циљ четири језика и целокупно познавање

вештина. Ова школа има шест разреда и у сваком се учи посебан садржај тј.
предмет - граматика, физика, математика, етика, дијалектика и реторика, а у
оквиру овога су и садржаји из музике, историје, географије, хронологије,
астрономије и теологије. Дакле, Коменски је садржај образовања, поред
седам слободних вештина, унео и оне предмете који су под утицајем наука
све више били заступљени, да би се ученици уздигли више. Што се тиче
изучавања језика, залагао се да се учи још један од живих језика, поред
матерњег, латинског и грчког. Посебан метод који препоручује за ову школу
јесте да се четири редовна часа дневно поделе тако да се два јутарња часа
посвете науци, први поподневни-историји, а други-вежбању у стилу,
гласу,руке и сл. сходно градиву
Портрет Коменског који је урадио
Карол Милослав Лехотски
6. ''Кланице умова''

Коменски је нашао посао као наставник латинског у гиманзији у Лешну-

припремној школи за будуће студенте. Међутим, за кратко време је постао
незадовољан неподесним методама поучавања-и то с добрим разлогом.
Школски систем из времена Коменског био је ујадном стању. На пример,
сматрало се да су само мушкарци вредни образовања. Они који су били
рођени као сиромашни, иако су били мушкарци, били су изузети. Разредна
настава углавном се састајала од пуњења ученичких глава латинским речима,
реченицама и синтаксама. Зашто? Зато што је већина средњовековних школа
надзирала католичка црква, која је своју литургију одржавала на латинском.
Дакле, учење латинског било је неопходно да би се обезбедила стална залиха
новог свештеничког кадра.

Сем тога, није се размишљало о постављању специфичних циљева у учењу,

нити је настава била тако осмишљена да ученике постепено води од
једноставних идеја ка компликованим. Дисциплина је била строга, понекад и
брутална, а морална клима ужасна. Онда није чудо што је шкотски педагог
Симон Лори једном описао школе из 17. века као ''безнадежне случајеве'' и
''незанимљиве''. Коменски је био још заједљивији. Школе је назвао
''кланицама умова''.
7. Дела Јана Коменског

Прво дело Коменског на пољу проучавања била је књига Школа детињства,

објављена 1630. Била је обликована као помоћ мајкама и дадиљама у
проучавању деце код куће. После ње је 1631. године уследила књига
Отворена врата језицима, која је практично из корена променила учење
латинског. Била је припремљена тако да има паралелне колене с текстом,
једну на чешком а другу на латинском. Тако су два језика могла лако да се
упореде, и самим тим је учење било много лакше. Ревидирано издање овог
наставног средства било је толико добро примљено да је на крају преведено
на 16 година.

Најчувеније и можда најједноставније дело Коменског била је књига Свет у

сликама, један илустровани водич за децу. То је такође била покретница у
историји образовања. Елвуд Куберли, један професор у 20. веку, каже да је
она ''сто педесет година била без премца у Европи. У ствари многе данашње
илустроване књиге још увек следе општи облик његове књиге, користећи
илустрације као помоћ у учењу. Коменски је убрзо био поздрављен као
геније. Широм Европе, просветни радници су га сматрали вођом и тражили су
његов савет.
8. Појављују се нове методе проучавања

Коменски није био први који је без устезања говорио о потреби за

образовном реформом. У Енглеској је Франсис Бекон оцрнио наглашавање
латинског и предлагао повратак проучавању природе. Волфганг Ратке и Јохан
Валентин Андреа у Немачкој, као и други, такође су покушавали да
побољшају ствари. Међутим, нико од њих није успео да добије званичну
подршку за своје идеје.

Коменски је предлагао један систем који је учење чинио забавним, а не

несносним. Свој образовни план назвао је пампедија, што значи ''све
обухватно образовање''. Његов циљ је био да успостави један прогресиван
систем проучавања у коме че свако уживати. Он је рекао да децу треба
проучавати постепеним корацима, од основних појмова који природно воде
до сложенијих. Коменски се такође залагао за то да се током првих неколико
година школовања користи матерњи језик, а не латински.

Међутим, образовање не би требало да се ограничи на тинејџерско доба, већ

треба да обухвата читав жиботни пут једне особе. Коменски је писао да
школовање треба буде ''сасвим практично, сасвим пријатно и такво да школу
учини правом игром, то јест, пријатним уводом у читав наш живот''. Такође је
сматрао да школа не треба да се усредсреди само на образовање ума већи
целе особе-да треба да обухвата и моралну и духовну поуку.
9. Закључак

Јан Амос Коменски је од 1650. до 1654. године, на позив Кнеза Сигисмунда

Ракоција, живио у Угарској, где је реформисао школско образовање,
предавао у граду Сарош-Патак по новом систему, након чега се вратио у
Лешно. У Априлу 1656. године пољски град су унуштили Швеђани. Све што је
Коменски стицао скоро три деценије, укључујући кућу и већину рукописа,
изгорело је, а он је био приморан да поново побегне након почетка
истребљења протестаната. Амос Коменски није прекинуо своју научну
активност готово до своје смрти, последњи радови написани су већ под
његовом дидактиком. Педагошко наслеђе научника увелике је утицало на
светску педагогијуи праксу школа, у модерној теорији учења можете пронаћи
многе његове дидактичке постулате. Јан Амос Коменски је умро 15. новембра
1670. године.
Литература

1. Ценић С., Петровић Ј. (2005). Васпитање кроз историјске епохе. Учитењски

факултет Врање.

2. Коменски, Јан Амос. Велика дидактика. Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд.

3. Коменски, Јан Амос. Материнска школа. Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд.