Dragan Aleksić

BALADA O LjUBI MOLjCU

ILI
NAJVEĆI FUDBALER NA SVETU
Dragan Aleksić (Beograd, 1941) diplomirao Filološki fakultet i
Fakultet dramskih umetnosti (dramaturgija) u Beogradu 1963. i 1965. godine.
Književnim radom bavi se od 1964. godine.
Objavio knjige za decu i mlade: Sveska od peska (1974), Peto godišnje
doba (1975), Kraljevina lipovog hlada (1979), Sazvežđe belog duda (1983),
Koliko je toliko (knjiga sa kasetom 1987), Slavuj u februaru (1995), Dvorac u
bašti (2000) i Ljuba Moljac - najveći fudbaler na svetu (roman za odrasle
1984).
Napisao preko trideset radio drama za decu i odrasle.
Pripovetke i pesme za decu objavljivao i objavljuje u Politici za decu,
Zmaju, Nevenu, Poletarcu i listovima i časopisima bivše Jugoslavije.
Pored literature za decu bavi se humorom i satirom. U ovom žanru
pored tri nagrade "Radoje Domanović" dobitnik je i nagrada na festivalima
u Šapcu, Kruševcu, Podgorici, Leskovcu, Sarajevu, Novom Sadu...
Autor je više televizijskih serija za decu i odrasle - Život teče
bulevarom, Sazvežđe belog duda, Stari Beograd, Snohvatice...
Monodramu Balada o Ljubi Moljcu napisao je 1967. godine; Ljuba
Moljac kao najveći fudbaler na svetu pored pozorišne predstave bio je
izvođen na televiziji, radiju, na filmu a kao tekst objavljen je u JEŽ-u i
časopisu Venac.
Dragan Aleksić živi i radi u Beogradu kao urednik u Programu za decu
i mlade Televizije Beograd.
Premijera monodrame Balada o Ljubi Moljcu održana je 1968. godine u
Domu omladine u Beogradu u režiji Blagote Erakovića. Igrao je Miodrag
Andrić.
(Uvodna balada)
Ljuba je bio još balavander
kada je Šnicla vezivo lijander,
Kada je Šnicla vezivo lijander
Ljuba je bio još balavander.....
Sve je počelo u jednom danu
al, to nije početak, to nije početak
u bolnu sada dirnimo ranu
u život jedan ko na ekranu
u danu jednom po imenu petak.
Sve je počelo u jednoj šupi
al to nije početak, to nije početak
tu Ljuba svoju sudbinu skupi
i samo jedanput glavom lupi
pa ode u prazno ko zaluto metak.
Sve je počelo ko san na javi
al to nije početak, to nije početak
on otpoče igru na mekoj travi
tren je bio u njegovoj glavi
i tu sad priči dođe svršetak.
Ljuba je bio još balavander
kada je Šnicla vezivo lijander
kada je Šnicla vezivo lijander
Ljuba je bio još balavander....
Bilo je to jednog petka posle podne beše, moj otac vezuje kanapi za
lijandere da se pužu oko kuće, a ja reko da viknem Rajka Cigu da igramo
lopte: - Hajde, bre, hajde bre Rajko da ti srknem malo pamet, jest da si
šupendara i vezaroš, al hoću nešto da se bavim s trening, pa bar sparingpartner
da mi budeš, razumeš...
- Ana Moljac, obrati se meni Rajko, mnogo se praviš, a znaš da sam
igrao za reprezentaciju moj kroj protiv tvoj i da sam bio kapitent na tim, i
da sam te okrećo na taksenu marku, i da sam nameravo loptu kroz noge da ti
turim i da sam za tebe flit ko diditi za moljci!
Ja stanem - ne verujem da čovek može toliko pokvaren da bude! Koga ti
vrteo, meningitisu jedan, nisi znao gde se nalaziš, a gde te nema! Ajd, izlazi
na teren, pa ću poslen da te bijem, zato što si lažov i što si mućak!
Izađe Rajko Kalaštura, prsi se, čučne pa ustane, bajagi zagreva se, a ja
ga gledam pa mi dođe smešan! Viknem mu ajde Kalašturo, sad me vidiš, sad
me ne vidiš - ima lopte, nema lopte - gde je lopta - evo je lopta! I još mu
kažem, reko: nije tu lopta, nego opet na drugo mesto! A Rajko, kao da mu bog
oduzeo moć orijentacije, samo leti u prazno, dva puta pao kod Trajka, molera
u broj 10 u podrumu, pa Trajčeta žena dočekala ga vatraljem po glavi,
napravila mu dva Himalaja na glavi, razumeš, onda ti on dibidus zabrljavi
pa nasrno na Danila, ćurčiju, pa ga i ovaj lupi, samo mu nije napravio čvorugu,
jer ga lupio s prazan ceger, pošto čovek pošo na pijac, razumeš...
Nekako pred kraj utakmicu, s nogu pred nogu, prolazi ulicom jedan
čuveni trener s veliki šešir na glavu. Kad je video čovek kako se igra -
stao, raskoračio se da ne padne i zabezeknuo se od uzbuđenja! Počeo na sve
strane da se raspituje, razumeš ti mene, čini mi se da je baš Vladu,
Karanfilčeta, pito, kaže: Je li, koji je ovaj mali?! A Vlada, šušumiga,
odgovori mu na to ko deklemaciju:
- To je Ljuba Moljac, najbolji golubar u naš kraj!
- More kakav crni golubar, taj dečko ima da bude najbolji fudbaler na
svih pet kontinenata sa okeani i ostrva između, razumeš!
Ti treneri, u prste zemljopis poznaješ, majkumu...
Onda on, s neobičnu učtivost i sa ophođenje kakav već jedan takav
čovek može da ima, razumeš, priđe mom pokojnom ocu, Risti "Šnicli"
brljivku, da ga nagovori da me pusti da treniram! A jok! Moj Rista udaren, ko
da mu zunzara u glavu, ni da čuje! Kaže: Popo mi se na vrh glavu i sa ovi
golubovi, samo mi još to treba. Tada njemu gosn trener, pošto vido čovek da
Rista zaudara na šljivku, ponudi doživotno besplatno piće u bife kod
Zriku i Rista pristane!
I tako ti se ja nađem na pravi stadioni od armiran beton s prave
stative, sa dres, kopačke i štucne koje mi postale jedina garderoba u
životu. Otpočnem trening, jedan, dva treninga zaigram za reprezentaciju, a
onda počnem, razumeš ti mene... Južna Amerika! Grčka! Nemačka! Stadion
"Marakana"! SS stadion u Berlinu! Ovacije, aplauzi, žene kolko sam hteo,
pare sam držo u magacinu, avioni, helikopteri! S kadilak sam se vozio samo
kad sam išo pisma na poštu da bacim, prijemi, banketi, terevenke, kraljevi
mi nudili princeze za kućne pomoćnice da ih uzmem, Perl Bak, čuvena pisac,
uživala da mi cedi miteseri na plaži, Ruzvelat mi punio penkalo s
mastilo, čuveni humorista Šarli Šaplin zabavljao me za vreme turneje, pa
onda ovako... Greta Garbo mi sapunjala leđa u njeno kupatilo s pločice od
porcelan i s mleko u kadu, poznati žurnalista Hemingvej imao je običaj da mi
popunjava formulari kad sam vadio pasoš za gostovanje, grčki kralj Koča
nosio mi kofere s aerodrom do jahtu, generali mi dovaćali loptu iza gola,
Musolini svakodnevno dolazio da zaleva saksije sa cveće na moj balkon u
centru Rima, turski sultan Sulejman s dvocifreni broj u njegovu dinastiju
nije hteo ručak da počinje dok ja prvi kašiku ne uzmem, arapski emiri, šeici
i ostali rukovodioci ustupali mi hareme na ličnu upotrebu i to na
neograničeno vreme, engleski kralj Đorđe masiro mi tetive oko članak na
desnu nogu, japanski car, ime sam mu zaboravio, dobio sunčanicu čovek dok me
čekao na njegov aerodrom u Japan, a za ostalo i da ne pričam!
Ceo svet me čito u štampu, đaci me učili u školski uxbenici, pisci me
pisali u knjige, a muzičari me komponovali u pesme. Navijači u skoro sve
zemlje sveta osnovali klubove ljubitelja Ljube Moljca i po ti klubovi
ljubili moje slike ili pak delove garderobe, razumeš, more obrazovala se
verska sekta s mene kao s religiju, i uopšte, razumeš ti mene...
(Oproštajna pesma sa trenerom)
Kad Moljac stavi lovorov venac
i kad se od karata sazida kula
i Jugoslavija bila je baš trula
kada je trener Raša Šesnaesterac
kada je trener Raša Šesnaesterac
Igrati rukom zove se enac
A Ljuba je rukom odmahno
Ceo je svet duboko uzdahno
Krivac je bio Raša Šesnaesterac
Krivac je bio Raša Šesnaesterac
Presudu je potpiso sa guščijim percem
Zemlju je zavio u crno
I pre nego što je posrno
Zauvek se oprostio sa Šesnaestercem
Zauvek se oprostio sa Šesnaestercem
U pretposlednjoj utakmici koju sam odigro za reprezentaciju stare
Jugoslavije, moj trener Raša šesnaesterac usudi se da mi kaže sledeće
reči:
- Vi gosn Ljubo imate večeras da popijete kilogram mleka i da u pola
devet krenete na spavanje! Kod mene ne može da se šika do jutro niti pak da
se juri ženskinje! Toliko sam hteo da primite k znanju, razumeš!
Ja - pozelenim! Ne mogu da shvatim da neko toliko drzak može da bude.
Jedva sam se uzdržo da ga ne nakautiram na licu mesta, razumeš ti mene.
Povratim se ja nekako, pa ću tek da mu kažem, reko:
-Slušaj frajeru, ja kralju Aleksandru iz milošte udaram čvrgu kad god
ga vidim, razumeš, sa Ruzvelata se dopisujem sa isto reči ko ti sa tvoji
Cigani u Požarevac, ako te ko pita, a ti da me učiš šta ću da radim i da mi
prodaješ bon-ton! Nemoj tako nešto da ti padne napamet, jer ću ubuduće tako
da te žvajznem, razumeš ti mene, da će da misliš da si u zoološki vrt usred
kavez sa ptice! Ja sam za tebe i za svi ostali bio i ostajem jedan Ljuba
Moljac, razumeš. Toliko sam ja hteo da ti primiš k znanju dok si čitav!
Onda se on naduva ko žaba, uzme jedan aeroplan i ode! Tu utakmicu
izgube. E sad trebalo je da se ide na svetsko prvenstvo u Braziliju.
Rukovodstvo i igrači mislili da ću ja da se odljutim od Rašu Šesnaesterac,
ali ja ni da čujem, razumeš. Po ceo dan ležim na moj kauč, jedem ananas i
ljuštim rakičinu, s vremena na vreme samo podignem slušalicu od telefon
da vidim ko zove. Dolazili svi kod mene da me molu. Bio i kralj Aleksandar
sa nekog njegovog burazera:
- Ajde, bre, pobogu bata-Ljubo, smiluj se kumim te bogom!
- Znaš šta, Aco, tek ću ja njemu, ti baš ne stojiš najbolje u moje oči,
kao što ti je poznato, pa nemoj sad još više da mi se zameravaš! Neću da
idem i kvit, razumeš ti mene!
I kad su videli da neću, sednu u lađu i odu. Kad je počelo prvenstvo, ja
sam mislio da će da ispadnu u kvalifikacije, ali čudom dođu u finale - ko
sad se sećam igralo se Jugoslavija - Brazilija - Rio de Ženeriro - stadion
Marakana koji se tako zove pošto tu može da igra samo ko je marka u fudbal,
gledalaca 300 000, napolju još oko tri miliona čekaju pred blagajnu nadaju se
biće karte.
Počne prvo poluvreme, naši bez mene, je li, veze nemaju, dok si reko B,
Brazilija vodi s tri prema nulu. Ti bre, ali ljudi igraju sitno kaluđerski, a
naši ti duvaju u sve trube, tromboni i fagoti, razumeš ti mene. U poluvreme
dođe do cigančenje između rukovodstvo i igrači. Došlo im valda iz dupe u
glavu, svi krive Rašu Šesnaesterac zbog onaj ispad prema meni. I onda se
neko seti mene, čini mi se baš Tirke beše, kaže:
- Čujte ljudi, da pozovemo onog čoveka Ljubu Moljca da sredi stvar dok
je vreme.
Pozovu me preko telefona, ja baš kod mene isterivo muve iz
trpezariju. Dugnem slušalicu:
- Alo! Ljubo, burazeru, dođi ovamo pod hitno, ovi ljudi vode s 3 : 0, ima
da nas pregaze ko plitak potok!
Reko: Ne talasaj! Razumeš ti mene! Znaš da sam ljut i da držim do
svoje dostojanstvo! I opet se naljutim.
- Alo! Ljubo, burazeru, ti znaš da se tvoj otac borio na Solunski
front, te ne nemoj da ostavljaš otaxbinu na cedilo, te trte - mrte, nemoj da
si neki...uhvate oni mene na patriotski i još tako neki razlozi. Dobro! Ja
sednem u državni helikopter i ateriram na stadion Marakana pred početak
drugo poluvreme. Okrenem se, reko da vidim gde sam: Reflektori,
popokatepetli, lampioni, Greta Garbo leškari u ložu, Čerčil se češka s
maramicu, gledalaca 300 000, teren fantastičan trava do ovde, dan sunčan
ko za plažu.
Počne drugo poluvreme. Moša - Tirke - ja, Moša - Tirke - ja, rke-koke,
razumeš ti mene - 4 : 3 za nas! Postignemo pobedu, je li, postanemo prvaci
sveta! Publika - prvo nema, ne znaju ljudi o čemu se radi, jer to je, da
izvinite, bio udar za njih, to je bila nacionalna žalost, razumeš. Kažem,
publika zanemela, a ja - stojim na sred centra, visok i bled, onakav kakav me
Bog dao onda. Još mi se igra! Stojim i razgledam ih ko muzej, a oni mutavi ko
smuđ i ostale ribe. Kad su shvatili o čemu je reč počnu svi: Ljuba - Moljac,
Ljuba - Moljac! Skandiranje! Ko u Skandinaviju!
Ja im, je li, mahnem rukom par puta, skoknem u svlačionicu, okupam se u
mleko. Patufna me namaže s pomadu i odem kod Grete Garbo na žur u moju
čast.
Posle onaj incident s Rašu Šesnaesterac čvrsto odlučim da napustim
staru Jugoslaviju, i vratim se o svom trošku kući. U novine - xumbus! Na sve
strane po 70 moje slike u štampu! Dat je i predlog da se moja slika metne na
dolar, razumeš. Bila tolika gužva da sam počo da gubim živce. Tu sam pošo
ozbiljno da se bavim s mišlju gde da pređem ko profesionalac. Mogo sam da
odem gde oću, je li, al sam ipak otišo u Grčku koja mi bila simpatična iz
istorije i zemljopis. Svi se našli u čudo, al ja što rešim - to ima tako da
bude, razumeš ti mene!
Onomad me zamolila gospođa Dara da joj donesem kiseo kupus od njenu
jetrvu, razumeš, onu Milicu što je pošla za majstor Mitu iz Lazarevac. Dala
mi neki šupalj lonac, majku joj njenu, muku sam imo dok sam taj kupus prebacio.
Dala mi da meznem - more taj kupus nije ništa - da sam znao, ne bih ga nosio...
A znaš šta mi kaže onaj njen, ko da mu zunzara u glavu, kaže: Slušaj ti Ljubo,
ti ako ovako moju ženu počneš da slušaš i da potrčkavaš, razumeš, ti meni
ima maler da navučeš, pa poslen ja moram da se petljam s te gluposti! Nego
ti to da se maneš, inače ću ja na drugi način da ti uzmem meru! I uhvati pa me
istera iz kuću, kupus mi na nos izašo... Tako meni i treba kad oću da učinim
kojekome!
(Pesma o Grčkoj)
U rodnoj grudi
sarma se krčka
a Ljubu slavi
čitava Grčka.
Verujte, stvarno
to nisu laži
Ljuba se brčka
na grčkoj plaži.
Verujte, stvarno
to nije teza
Ljuba se zeza
kraj Peloponeza.
Grčka je zemlja
faune i flore
na tri strane sveta
izlazi na more.
Verujte, stvarno
to nisu laži
Moljac se brčka
na grčkoj plaži.
Verujte, stvarno
to nije teza
Moljac se zeza
kraj Peloponeza.
A kad grčki narod
malo mućne glavu,
on u Moljcu vidi
staru grčku slavu.
Verujte, stvarno
to nisu laži
Moljac se brčka
na grčkoj plaži.
Verujte, stvarno
to nije teza
Ljuba se zeza
kraj Peloponeza.
Taj dan kada sam prešao grčku granicu mislim da je i danas njihov
nacionalni praznik. Iskitili su čak i livade, i šume, a o ulicama, trgovima
i gradovima da ne govorim. Pogađo sam se sa grčkog kralja Konstantina, sa
neki njegovi ministri i treneri, pogodimo se da preuzmem njihovo
državljanstvo i da igram samo za reprezentaciju. Ime sam promenio - zovem
se Ljubos Moljcos! Reko sam im da im se slučajno nekim slučajem ne desi
slučaj ko sa Rašu Šesnaesterac, koji je čim sam prešao granicu osuđen na
doživotnu robiju zato što mi se zamerio.
Grci su mi rekli da sam ja jedina individua koja može da im povrati
staru slavu i da niko od njih nema drugih namera sem da mi se ulizuju.
Tu smo izjavu potpisali ja i kralj Konstantin u njegov dvor, ja s paraf
on s potpis.
Inače, u Grčku nije bilo loše. Živeo sam na dvoru u gostinske sobe i
po ceo dan se zevzečio po dvorski park. Zaljubio sam se u neku tursku
glumicu koja je igrala u poznatom turskom filmu "Mišmor i četena alva!" s
nju sam se pokazivo u javnost, išo na plažama, i uopšte... Ostavio sam je kad
sam vido da namerava da stupimo u brak. Cela Turska spremala joj
auštafirung, sve kao da je ne znam. Ja kad sam čuo, kažem njoj: Reko: Turkinjo,
ja jeste da igram za Grčku, al da postanem turski zet, to mi ne pada na pamet.
Tebi je valjda poznato da smo mi pet vekova bili pod vama, a ti sad ako si
tela da budeš podamnom bila si i molim! Neću ja da uzmem u miraz sve što su
Turci nama uzeli pod ropstvo, razumeš! Nego ti snimaj filmovi, i ne da
sanjaš o Moljcu, razumeš!
Tako je oteram na fini način, reko sam samo kad sam se kurtalisao
bede...
U Grčku sam držo i golubovi i to pretežno tekiri. Kad su kralj
Konstantin i Onazis videli da volim životinje, kupili su mi ceo zolooški
vrt sa žirafe, tigrovi i beli miševi u kavez.
Mogu da kažem da mali Grci samo meni imaju da zahvale što i danas imaju
zoološki vrt dobro sortiran s razne životinje. Utakmice sam igrao kad sam
teo, reko da prekratim dosadu. A u Jugoslaviju nisam hteo da idem dokle god
je Šesnaesterac tamo, pa makar i u zatvor razumeš. Takav sam ja...
(Balada o ratnom heroju)
Rat je doživeo na čudan način
nije se javio ko dobrovoljac
i ovoj priči lopta je začin
bitku je vodio ko Ljuba Moljac.
Sliku je nasliko ko Alberent Direr
tačno u dlaku ko pravi rat
u Vatru je pao i strašni firer
a Ljuba mirno gleda na sat.
Sudbina sveta kako se kroji
to ipak nije njegova stvar
al kako se eto rađaju heroji
za to mu mašta udeli dar.
Rat je doživeo na čudan način
nije se javio ko dobrovoljac
i ovoj priči lopta je začin
bitku je vodio ko Ljuba Moljac...
Dakle, pre nego što sam postao grčki narodni heroj, bilo je to ovako,
razumeš ti mene...
1944 godina, pozna jesen, ležao sam nešto od nazeba, kad četvoromeč
Nemačka, Italija, Japan i Grčka na čuvenom SS stadionu u Berlinu. Igralo
se za kup Adolfa Hitlera, a Grčku zvali pošto sam ja igro za njenu
reprezentaciju.
Pakujem ja svoji dresovi tako oko podne u Grčku, Dragi Patufna baš mi
fiksa tri para širi kopačke, kad banu kralj Koča onako neprijavljen na
vrata, pa će tek meni, kaže: Slušaj Ljubo, pobratime, ti kao što znaš, svaki
čas treba da ideš da braniš boje stare Grčke, al ispred moju vladu i
parlamenat imam da te zamolim za jednu stvar. Italiju i Japan gazi kolko
hoćeš, al Nemačku nemoj ni za živu glavu, razumeš, znaš kako je, Hitler je
mnogo uobražen, a i oni njegovi Nemci na visoko pucaju, nije naše da im
stajemo na žulj u ovu situaciju...
Reko: U redu je Kočo, moje je fuzbal, a tvoje politika, al kad je takva
stvar ima da ih pustim i stvar će da legne! Šta sam drugo mogo kad ne volim
s kraljevi da diskutujem pošto razmaženi su, brate, i na kraj srca, razumeš
ti mene. I pođem tako u Berlin ispred reprezentaciju Grčku s namerom da
stvar rešim na licu mesta, razumeš.
Uoči veliko finale pobedismo ti mi Italiju i Japan, razumeš,
pregazismo ih dok si reko: kec! i dođemo u finale! Nemačka - Grčka, SS
stadion u Berlinu, gledalaca dvesta pedest iljada, prema prodatim
ulaznicama, a vojna lica imala propusnice, razumeš, vreme sunčano, trava ko
u Afričke savane, a na atletsku stazu razapete bodljikave žice ko u logor.
Na stadionu - xumbus! Nemci u karaule kod korneri, elitne trupe maršuju pod
šlemovi i pod punu ratnu opremu duž aut-liniju, iza grčki gol tri tenka s
otkočeni topovi na gotovs, avijacija s vremena na vreme nadleće vazdušni
prostor iznad stadion, Fon Braun pušta rakete kako bi uzbudio publiku i
igrači. U tom čujem da se čeka samo znak nemačkog sudije, pa da utakmica
počne! Pogledam u lože: Hitler arlauče koliko ga grlo nosi, Eva Braun, ona
njegova profuknjača, ciči i puderiše obrazi, Ribentrof manji od makovo
zrnce, a Gering on opet se dere na svog sina što u ovako važan trenutak
žvaće žvakaću gumu. Ja - na terenu, u moj dres od grčku svilu s cvetići, u
kopačke s platinski kramponi, razumeš, i s uvozne štucne od čistu
australijsku angora vunu. Ostali igrači u beli dresovi i plave gaćice i u
crveni dresovi i bele gaćice s obične domaće kopačke i štucne, razumeš ti
mene!
U taj momenat sudija da znak! Stadion zaurla! Topovi pucaju baražnu
vatru, tenkovi počnu da mile ko žmarci, a avijacija poliva suzavac na
publiku da izazove nacionalno oduševljenje! Napravi se tarapana kakvu
nisam video u moj život, razumeš!
A ja - ja jedem pohovani pileći bataci, žderem rakičinu, pustu
klekovaču, krckam feferoni i ponekad bacim pogled da vidim šta se događa
na teren.
Nemci povedu, pa daju još tri gola! Kako koji gol, padne, stadion na
noge, topovi i tenkovi raspauče plutoni, Hitler ciči i štipa Evu Braun.
Gebels briše suze iz očne duplje, a Gering sa sinovi peva masovne pesme o
fašizmu. Na drugoj strani nemačke široke narodne mase ljube grčki golman
i daju mu limunadu s led! Tada ja, onako sit od jelo, uzmem ubrus iz ruke Dragi
Patufna, obrišem bradu, začešljam zalisci, pošto bio vetar, olabavim
malo učkur na gaćice i elegantno kako me bog dao stupim na teren, razumeš.
Dupli pas, drop-kik, dupli pas, drop-kik - do kraja prvo poluvreme - 6 : 4 za
Grčku! Nemci - zaneme! U pauzi uzmu oružje i streljaju sudijsku trojku na licu
mesta! Onda pohapse pola grčki igrači, pošto ih prvo proglase za Jevreje, i
sprovedu ih u koncentracione logore širom zemlje. Onda pojačaju stražu i
dovuku topovi većeg kalibra, a na ulazi u stadion postave motorizovanu
pešadiju s bacači na gotovs. Hitler pomodreo u lice, traži lekari, šlepi
Ribentof po njušku, a ostali generali bije s motku. Ovi se uplaše i povuku
se u ćošak od ložu, a Hitler počne da skiči, kaže: Ne ostavljajte me samog!
I tako oni se opet približe da ih bije, razumeš. Na drugoj strani publika
urla, nemačko rukovodstvo dobilo infrakt i druge srčane mane, more
napravila se tragedija na stadion, razumeš ti mene...
Ja - razapnem ligeštul u travi, gledam i čačkam zubi od oni pileći
bataci, imo sam nešto slabe zube u to vreme, razumeš...
U poluvreme primim osamnest strane delegacije, ambasadore i ataše
s molbu da pustim Nemce u interesu svetski mir i međunarodnu situaciju. Ja -
ćutim, razumeš ti mene, samo sedim u ligeštul s nogu preko nogu, a lep, tek
orošen s koju kapljicu znoja, dostojanstven i neumoljiv. Tako tada strani
ambasadori čupaju kose pa ćelave, onda počupaju glave pa obezglave i odu. U
tom dođe specijalno obučena ekipa sudija esesovaca i počne drugo poluvreme.
Ja - taman savijem ligeštul i spremam se da stupim na teren, kad priđe
mi jedan nemački general u pratnji dva pukovnika i četiri majora s
mašingeveri preko rame i kaže: Her Moljc! Hitler ti nudi Pirinejsko
poluostrvo, dve trgovačke i jednu ratnu flotu s tim da pređete u njegovu
ložu kako bi zajedno promatrali dalji tok utakmice! Haj! Ja ga pogledam - ne
mogu da verujem da čovek toliko pokvaren može da bude! Reko: Gospodine taj
i taj, ja se šutiram s loptu, a ne s poluostrva i s flote kao neki, razumeš, a
što se pak tiče tvoj predlog mogu da kažem da je gulanferski. A sad na levo
krug! Napred marš! On se okrene na levo krug, prebledi ko kreč, a majori
pritisnu puškomitraljezi i streljaju ga na licu mesta. Takvo su valjda
dobili naređenje od generalštab ukoliko ovaj ne uspe da me ubedi, šta li...
Ja onda izađem na teren, pogledam na sat - petnaesti minut drugog
poluvremena, šačica Grci u šesnesterac, bekovi obešeni na stative, već
počele muve da se skupljaju na njih, golman sedi u ćošak od gol i drhće,
ostali igrači pola u apsu, pola se valja po terenu. Ja pogledam na semafor -
8 : 6 za Nemci, razumeš ti mene. Onda ja onako ljut zbog onaj predlog za
lažiranje, primim loptu i pođem ka nemačkom golu. Dam gol, pođem sa centra
šut. dam gol, pođem sa centra - šut! Dam gol, opet pođem sa centra - šut! 9 : 8
za Grci, to jest za nas, razumeš! Na stadionu tišina - Nemci ne dišu ko u
podmornicu! Onda ja uzmem loptu, predriblam ceo tim, prebacim loptu s leve
na desnu, lopta fijukne krajnji rezultat 10 : 8 na nas. Sudija da znak -
fajront. Na stadion groblje s nadgrobni spomenici. Kola hitne pomoći čekaju
pred stadionom da razvezu navijači u bolnice, razumeš ti mene. Hitler
ustao, brada mu se trese, oči mu se iskolačile, usta mu srasla, kosa osedela.
On drži kup, ja prilazim, uzimam kup, dodajem ga Dragom Patufni, ovaj ne sme
da ga primi, ja spustim kup na atletskoj stazi, izvadim maramicu iz xepić na
dres a ispod maramice koncept govora što sam ga spremio da recitujem
Nemcima. Uzmem reč:
- Gospodo Nemci, domaći izdajnici i ostale sile osovine, razumeš!
Imali ste prilike da prisustvujete lekciji koju sam vam održo s posebno
zadovoljstvo, razumeš! Mislim da se iz ovog primera jasno može videti,
razumeš, kako vaš plan da osvojite celokupan svet nije mi mnogo simpatičan
i kako oružje ne može mnogo da vam pomaže u borbi protiv srce, znanje i
umetnost, razumeš ti mene! Danas na ovo mesto i ovaj svoj dres koji
predstavlja cveće gospodin Ljuba zvani Moljac, što znači ja, pokazao vam je
kako se putem sile i pomoću ratno stanje ne mogu zadobiti pobede, ako se
pred vas postavi čovek kao što sam ja, razumeš! S ovim nekoliko napomena,
kao i s molbu da pustite moji igrači iz tamnicu, ja bi da završim moje
izlaganje. S uzdržano poštovanje, gospodin Ljuba Moljac! Smrt fašizmu -
sloboda narodu, razumeš ti mene!
Hitler - pobesneo! Počo da cepa garderobu, da gazi ordeni, onda
dograbi jedan kukasti krst od mahagoniju i počne da ga čereči, razumeš! Kad
ga prvi bes prođe, on naruči hitno bombardovanje London, Pariz i Moskvu, pa
ode. Ostali Nemci odu na front sa znatno umanjene borbene sposobnosti,
razumeš ti mene...
Inače, o taj Adolf Hitler mnogo sam slušo, al nije on ništa. Ispao je
mufljuz i uopšte bez veze. Ni čestito mi nije, a kamoli uobičajeni banketi i
zakuske. Tu sam ja video da je on jedan šibaxija bez društvenog šlifa i bez
ikakvo državničko vaspitanje. Već tad sam mogao da zaključim da je on obrao
bostan u taj rat ko Marko na Kosovo, razumeš. A ona Eva Braun - dobra! Da sam
imao malo vremena, pozabavio se oko nje, imala je kolena ko šne-nokle,
majkumu...
Tu izdam nalog rukovodstvu da iznajme avion, razumeš, pa krenem u
grčku zemlju. A u Grčku - sjati se silan narod, stari Grci i ostale generacije,
razumeš, na Maratonsku livadu, očekuju me ko da sam bog Zevs! A ja - prolazim
kroz špalir preko cveće i lovorovi venci, zastavice me golicaju pod mišku,
kralj Koča mi nosi koferi da i on navuče simpatije naroda, a ministri
angažovali orkestre, pa pevaju odu Ljubi Moljcu, to jest, meni, razumeš. Tu
zatražim od kralja jahtu s erkondinešn, i povučem se na jednomesečno
krstarenje duž obale Peloponez, Epir i Tesalije s dosta pića i s odabrane
ženskinje u kajute...
Inače, kad nisam igro fudbal, živeo sam ko običan čovek, razumeš.
Cepo sam drva, igro fote u društvo, peco ribu na purak, sviro u klavir, tero
muve iz trpezariju, piso pesme, a sastavljo sam i priče, krčio šumu, nabavljo
ugalj preko veze za familiju, jeo gibanicu s jogurt, davo pare na zajam, ložio
vatru, slušo vesti na radio, montiro garnišle na zavesu u spavaću sobu,
opravljo rešo i uopšte...
Ma, ko drugi ljudi, razumeš ti mene, umivo se s mlaku vodu do pojas,
ženio se, razvodio se, noću spavo, danju bdio, otvaro vrata na zvonce i
tako...
Ma gde da nađem pare da platim prozor što mi ga razbio onaj Tozin
šušumiga, onaj Rajko, da me ubiješ ne znam! Kad se setim taj prozor dok je
čitav bio, majkumu, pa toplo i kad ne ložiš, a kad malo naložim - ne pitaj!
Sad se smrzo - da se prozor nije razbio ne bih ni vido da su mi ćebad
propala! Uvijo, sam se razumeš, al ne vredi! Zima - propado od zime... Slaba
ćebad islužila su svoje! To sam još od UNRE na brzinu smotao tri komada -
sve ti se to sad olinjalo, krpe ništa više! Kad vidim onog Rajka noge ću da
mu prebijem zbog prozor!
A Toza, dripac, mesto prozor da plati - pravi se toša! "Ja prozor da
ti plaćam, kaže, to ti Moljac nemoj da sanjaš, razumeš! Moj Rajko i da voli
prozore da razbija, ne bi baš tvoj uhvatio da lomi! Nego ti gledaj svoja
posla!"
I šta sad čovek da mu radi? Treba da se bijem s njega, pa poslem još i u
zatvor zbog barabu da zaglavim! A zima, propado od zimu...
(Pesma o slavi)
U priči sad novu on upali lampu
i slavu će steći širom sveta
ući će u knjige, operu i štampu
čovečanstva celog postaće on meta
u priči sad novu upaliće lampu...
Reporter jedan pitaće ga skromno:
Kako je u pesme to opevan slavno?
Kako ga je vajar isklesao pomno?
I kako se slave dočepao javno?
da, reporter jedan pitaće ga skromno.
Moljac će se tada zamisliti duboko
i pričaće priču koja je na redu
samo će mu levo zaigrati oko
dok se konci polagano predu
Moljac će se tada zamisliti duboko...
Pita mene jedan reporter iz neki bulevarski list u boji, kaže, Gosn
Ljubo, da mi kažete kako ste ušli u književnost, školski uxbenici i ostale
pet umetnosti?
Reko: Posle pobede nad reprezentaciju južnoamerikih zemalja priđe
meni grupa proslavljeni književnici kaže:
- Gosn Ljubo, zahvaljujući ogromnom uspehu koji žanjete na sportsko
polje, mi smo zaključili da ste postali naša nacionalna znamenitost, na
primer ko freska, il ko manastir, razumeš. Zato smo došli da vas zamolimo
kako bi stupili u književnost, narodne pesme i ostale umetnosti.
Reko: Kako vi to tek tako! Nije književnost kraljev dvor, pa da ja
ulazim bez posebno objašnjenje/
- Odmah ćemo vam mi objasnimo. Mi smo spremili zbirke s pesme koje
imaju sledeće naslove: "Ljuba Moljac i Arapi", "Ženidba Ljubu Moljac",
"Oranje Moljca Ljube", i tako te pesme.
Au, reko, pa to mu ja dođem ko neki Marko Kraljević, bogati!
- Gosn Ljubo, pokojni Marko ima tu čast.
Opasni književnici, imali su način da mi se uvuku. Ja reko: Ček da
vidim jedan primerak knjige, dal da dozvolim u štampu ili pak da storniram
tu stvar. Kad šta piše! U pesmi "Oranje Moljca Ljube" stoji kako ja istero
plug na stadion pa orem po protivnički šesnaesterac, a protivnički igrači
špaciraju po oranje. Onda ja kao kažem: More, protivnički igrači, ne gaste
oranje, razumeš! A igrači trknu u aut, pa mi odgovore: Nećemo više gosn Ljubo
ni za živu glavu! I tako još neke pesme piše u tu zbirku... He, he, he...
U ostale pet umetnosti i u školski uxbenici ušao sam na sledeći
način. U slikarstvo uđem preko freske s motivi iz moj golgeterski život. U
pozorište igrali se komadi koji su opisivali moj život pod naslov:
"Tragedija Ljubinih protivnika u tri čina i s dva poluvremena", razumeš ti
mene... U vajarstvo me izrađivali od mramor, od slonovu kosku i od zlato.
Ostali materijali strogo sam branio da se upotrebljavaju. Molili me da im
poziram:
Reko: Vajari, manite poziranje, razumeš, slikanje ide mnogo brže, pa
jedva stižem ovi grdni fotoreporteri da udovoljim, a da me klešete može i
napamet ko je pravi umetnik s maštu, pa zar nije? E sad u školski uxbenici
kako sam ušo, to ne znam! Kažem ja tom reporteru, razumeš. Niti je mene ko
pito, niti se pak sećam da sam dao neko odobrenje, tek đaci me učili
napamet, profesori me citirali, zadavan sam bio i za domaći zadaci,
propitivali me i tako te stvari, razumeš.
A za štampu, časopisi, radio i tako to mogu da kažem sledeće: U
štampu sam izlazio svakodnevno i po nekoliko puta. Spočetka sam izlazio u
reklame, kasnije sa članci i sa slike, izlazio sam i u rebusi, ukrštene reči,
čak i jedan sa stripovi napravi karijeru na meni, razumeš... Svakog meseca u
poslednju sredu pre podne govorio sam preko radio-aparat i to na
francuski, grčki, jugoslovenski i engleski narodni jezik. Govorio sam
koliko sam hteo, pretežno o neki problem iz sport, ili pak iz teoriski
fuzbal, razumeš ti mene. Kad se umorim od govor, naredim da se pusti
zabavna muzika i narodne pesme preko radio.
A sa vas novinari imo sam nezaboravni trenuci, zvali me gospodin
Ljuba Moljac, Frankeštajn za bekovi, bič božiji za protivnički halfovi,
kvazimodo za golmani i strašni sud za odbranu uopšte.
Tako me zvala pretežno naša štampa!
Englezi me zvali: Ser Ljuba Moljac, zvani "Zlatni driker", Talijani
me zvali "Pravoslavna srna", Nemci - "Her Bizmark s naprasitu narav".
Najlepše me zvao Njujork Herald Tribjun! Ja sam za njih bio - veliki ON!
pisali su jednom prilikom:
"Veliki On je u našem skromnom gradu, izađite blagovremeno da ga
dočekate sa zastavice i sa cveće i da se na vreme snabdevete sa autogrami."
Majku mu, ti Južnoamerikanci oduvek su imali smisla za biznis...
Inače, jedan moj autogram s mastiljavu olovku vredeo je ko 45
Čerčilovih potpisa s penkalo, jedan moj autogram s penkalo, razumeš, vredeo
je na berzi isto ko 74 autograma poznatog humoriste Čarli Čaplina, takođe s
penkalo i s zlatno perce, razumeš ti mene!
Tog Čarli Čaplina, imao sam običaj da ga povedem da mi pravi društvo
i da me razonođava na turneje, pošto dugačak put pa mi bilo dosadno,
razumeš.
A što se tiče mene, kažem ja tom novinaru, reko, sad nisam igro
fudbal i kad rešim malo da se odmaram i sam sam se bavio s pisanje i
sastavljanje priče. Objavio sam i jedan roman koji se zvao: "Kaca kupusa i
devedeset dve glavice". Taj roman ubrzo postade bestseler za celo pismeno
tržište na svetu, razumeš.
Družio sam se s Hemingvej, s Tomas Man, a gospođu Agatu Kristi, čuvenu
pisac, vodio sam intimnu prepisku s pisma i s razglednice, a Šolohova sam
redovno besplatno uvodio na stadioni.
U podrumu i dan danas imam jednu komplet biblioteku od knjige s
posvete što mi poklanjali književnici u znak pažnje, razumeš. Tako nekad
posle ručka, ili pak pred spavanje, imao sam običaj da listam ti romani,
računam, nema smisla, ljudi mi poklanjaju, a ja da ne znam o čemu se u te
knjige radi, razumeš ti mene...
Inače kad nisam izlazio u štampu, knjige i te stvari, ja sam bio običan
čovek, razumeš. Vodio sam spor sa socijalnu oko staž za penziju, pevo pesme
u crkveni hor, jeo, pio, podrigivo i uopšte... Jedanput sam išo i kod lekara,
tako da nemam vodu u pluća, razumeš, ali nisam imo.
He, he... Znaš šta sam radio u petak? Ijao da crknem od smeh,
razumeš. Ostavio moj drug što smo zajedno bili u vojsku kraj Pirot ostavio
mi jedan magnetofon da ga opravim kod Time "Svetehnike". Opravim ja tu
spravu, reko Timo kako se barata s njom? Objasni on meni, i ja pušto muziku i
narodne pesme jedno vreme. Kad u četvrtak uzmem ja taj magnetofon pa trknem
kod Karanfilčeta te snimim ono "Dobro jutro deco" što ide svako jutro na
radio-stanicu. U petak prolazi pored moju kuću komšiluk da idu na poso, oko
frtalj do sedam baš, razumeš. A ja ti onda uzmem ono dečije jutro, što se
pušta u sedam sati, pa pustim glasno. Kad čuli oni šta se pušta, polomiše
noge, misle zakasnili na poso. Da li si vido Kostu, pa Cvetka i njegovu ženu,
pa Dikinog sina!
(Pesma koja uvodi žene kod Moljca u trpezariju)
Sa ženama nije lako
bilo koju bilo kada
ako si je samo tako
i danas je drži nada
Sa ženama nije lako...
A tek što su prevrtljive
pa to je za priču
otrovne su kao gljive
na sve strane niču.
A tek što su prevrtljive...
Sa ženama nije lako
bilo koju bilo kada
ako si je samo tako
i danas je drži nada
Sa ženama nije lako...
Imo sam ovako: u svoje vreme imo sam šest stjuardese što su bacile na
mene oko u avioni i drugi vazdušni objektivi, razumeš ti mene. Onda sam
imo jednu groficu, stara francuska loza - imo sam običaj da je vodim kod mog
prijatelja Pabla Pikasa da joj farba kosu. Pa onda, imo sam osamnaest mis iz
oko četrnest zamalja, te žene, majkumu, kako koja postane mis odmah misli -
rođena sam za Moljca!
Sad da vidimo dalje, dakle, imo sam tri kraljice. Dve u Evropi i jednu
s Bliski Istok. Ta s Bliski Istok kupila sode u nekoj radnji ne ćošku pa
bacila Greti Garbo u oba oka. Naravno, u pitanju sam bio - ja, razumeš. Otada
Greta ni u krevet bez naočari, vidi se i na slike.
Pa sam imo i jednu caricu što sam je upotrebljavao samo za praznici,
ili pak posle neki kup što ga osvojim, razumeš. Ta carica nije bila loša, al
što je umela da se oblači, ljudi božji, čoveka volja da prođe kad reši da je
skine na kauč, razumeš ti mene... Snimo se i jedan film o meni i tu caricu,
kao ja je zaludim pa mi ona prepiše carstvo, a ja ga sfućkam i tako... S
početka nisam nameravo da se snimam u takvi hoštapleraji, al moj menaxer
Patufna zaokupi me s ubeđivanje i drugi razlozi, te snimim preko volje.
Zbog tu stvar izlazio sam namršten u filmu, te protivničke ekipe navukle
još veći strah od mene.
Inače imo sam i obične žene, mislim pretežno službenice, seljanke i
uopšte... E, sad ja njih što sam imo, nikom ništa, tolike žene, razumeš, al
one mene što su volele jedno veče, ili pak samo jedan sat u životu, digle
noseve, celom svetu uši da probiju. Pored neku goscu-Micu iz opštinski
katastar samo što sam prošo, razumeš, ona se zatreskala do krajnju granicu.
Joj, kaže, bila sam s onog Moljac, vodio me na turneje, upozno me s Hemingveja
i s Ruzvelat, kad sedam, kaže, polomi se stolicu da mi primiče, a kad
ustanem predržu mi mantil s obe ruke do ramena.
E, nisam verovao toliko žena bezobrazna može da bude! A ja niti sam s
njom reč progovorio, a kamoli da joj primičem te fotelje - to meni se grabe
ko će pre da mi primakne, pošto svak oće da ga primetim, razumeš. Ne bi se
ja ni setio tu goscu-Mici, al da vidiš - počne ona da piše memoari, kao - Ja i
Moljac na Havaji, a laže, pošto ja na Havaji sam bio samo jedno veče na
užinu, onako s nogu; te pisala - Ja i Ljuba u podnožju Himalaji, a ja u to
podnožje ne verujem da sam bio, tamo nema neki fudbalski život, koliko mi
je poznato, razumeš ti mene.
Radi te laži i pogrešno obaveštavanje naroda, bio sam prinuđen da
storniram ti memoari u štampu i to u poslednji momenat, pošto već stigle
grdne pretplate, pretežno čitateljke ženskog pola, razumeš...
Ma nije mi krivo za onu moju, bestraga joj glava, al što mi decu od mene
odgovara, to me duša boli. Bio sam kod njih, baš onaj dan kad je igrala
Jugoslavija s Francusku, kupio sam Duletu jednu mašnu, a za ćerku i zet
nabavim jednu tacnu od češki porcelan, pamet da ti stane.
Imo samo neki pare što sam prodavo sargiju seljacima za xakovi. Kad
da vidiš onu moju: "Ti kaže da si na decu mislio, ti bi mi slao što je sud
dosudio, a sad to nama ne treba!". Ma reko, tebi ja da donosim, to mi na pamet
ne pada, a za decu odvojio sam ovo, da imaju nešto od oca!
"Hvala tata," tek će ona moja šindivila, "ali mi imamo tacne, nema
čovek gde da ih drži!". I stvarno imaju po zidovi i u vitrine, ne mogu da
kažem, razumeš, ali ovakvu nemaju! Ta meni da kaže rođena ćerka!
A sve je ona podgovorila - tako je ona i kad smo zajedno živeli,
funjara jedna belosvetska. I kad sam vido kako stoji stvar, ostavim mašnu
za Duleta na njegov kauč, okrenem se i odem! Bez reči! Ima osam meseci od taj
dan, razumeš, i ko zna da li ću ikad prag da prekoračim kod tu fergafulju.
Samo... za decu je meni... Ovde mi nešto stalo, pa stoji!
(Pesma o Margareti)
Negde daleko na kraju sveta
princeza je živela Margareta.
Dok princeza suze lije
Moljac jede iz porcije,
Dok princeza suze lije
Moljac jede iz porcije.
Bila je to ljubav trenutka
A Margareta lepa ko lutka.
Dok princeza suze lije
Ljuba jede iz porcije,
Dok princeza suze lije
Ljuba jede iz porcije.
Susret je bio veoma kratak
Moljac je glodao pileći batak,
Princeza plače iz glasa
A Ljuba ostaje dasa,
Princeza plače iz glasa
A Ljuba ostaje dasa.
O jadna, jadna Margareta
baš Ljubu za tebe zaboli peta.
Princeza je plakala iz glasa
Moljac je ipak ostao dasa,
Princeza je plakala iz glasa
Moljac je ipak ostao dasa.
Sećam se imo sam jednu što se vrzmala oko onaj moj menaxer, Bog da ga
ubije, drevna pijandura beše, oko onog Dragi Patufna se zvao moj lični
menaxer. A njoj beše ime Margareta, inače po zanimanju princeza sa
Argentinski dvor, razumeš ti mene... A to što se vrzmala oko Patufnu, to
sve zbog mene, računa Dragi će kaže meni koju lepu reč o njoj, te žene, samo
misle kako proslavljeni muškarci da zbare, majkumu...
I tako jedanput, razastrem ja ćebe na terenu pred neku važnu utakmicu,
mislim da je bilo s Urugvaj, ili tako neka zamlja, kad oko podne dođe ona s
porcije, bajagi, da mi donese ručak, a u stvari samo da me vidi, da utoli
ljubav, razumeš. Rukovodstvo se razmače da prođe, a ona će tek meni:
- Gosn Ljubo, donela sam vam malo provijante, kaže sad ako se supa
malo prosula, da izvinete, kadilak mi nešto ima slabi amortizeri, pa se
gicka, razumeš.
Ja - računam da ispadnem kavaljer, kad sam već svetski čovek kažem:
Reko, gospa princezo, nemojte da se nađete u brizi zbog tu supu, ja supu
od pečurke uopšte ne volim, i da volim, to što se prosulo nije važno,
razumeš.
Nju obli rumen do grudi spreda i do pleća od pozadi, ne veruje žena
toliki xentlmen da mogu da budem! Tu ja zamezetim, ljuštim feferoni, pa ih
sve močim u klekovaču, razumeš ti mene, a ona salfetom tera mi mušice s
hranu. Rukovodstvo i ostali igrači gledaju nas ko da smo televizija,
razumeš, a voda im udarila na usta i na nos... Onda ja ustanem, pošto publika
već počela s ovacije, pa ne može više ni da pričamo, ispratim princezu i
obećam da ću da joj pišem s moje turneje, a Dragom Patufni izdam nalog da
zapiše njenu adresu. Ona me gleda, oči joj došle ko dva šoljica od crnu
kafu, lepe oči imaju te Argentinjanke, kad vidiš neku s naočari, pomisliš -
šteta, majkumu... Na kraju je ispratim do izlaz B na stadion, dalje nisam smeo
od publiku koja oće da me rastrgne zbog moju veliku popularnost u svetu,
razumeš...
(Melanholična balada)
O staroj slavi teško se priča
Kada brat bratu pokaže zube
brat se sa bratom po sudu parniči
a to je sudbina sirotog Ljube.
Nekada je bilo sasvim drugo vreme
menaxer Patufna piso je nalog
bekovi kako da drhte od treme
kad ih strašni stavi u katalog.
Na poprištu travnatih terena
polutke su letele ko muve bez glave
a danas se tamna navukla koprena
preko sjajnih trofeja Ljube Moljca slave...
Nego onaj prozor glave ima da mi dođe! Otidnem ti ja kod Mile Kicoš u
bakalnicu: Reko Mile, imaš da mi daš neki dobar karton od kutiju da turim
u prozor - pojede me bre zima brate moj rođeni.
A Mile, propalica jedna kakve nema u naš kraj, tek će ti meni, kaže:
"Slušaj Moljac, ja jesam s tobom prijatelj, al radnja je radnja! Ako imaš da
kupiš kutiju od marmeladu što se pakuje, lako ćemo da izaberemo karton -
ako nemaš, ukloni se iz radnju nemoj mušteriju da mi plašiš!"
"Ma otkud mi pare za kutiju, Kicoš, sunce ti kalaisano - ja da imam
pare za kutiju - ja bih i staklo nabavio! A to što ti ja plašim mušteriju - to
si sad rekao inače, drugi put ima zube u grlo da ti sipam da će da misliš da
si progutao tri koštice od breskve, razumeš!"
I odem!
Danas ne mogu da pričam o fudbal, razumeš. Imo sam s onoga mog
burazera, burazera, s Tozu zvani "Dandara" oko stan. Oće da me izbaci iz moju
devojačku sobicu, trebo sam da idem s njim na sud da se parničimo, da se
cigančimo pred svetom, a ja ne mogu od sramote, razumeš ti mene... Pokupio
sam krpe i otišo, nisam ja za te svađe i uopšte... Drugo je danas vreme, niko
ne poštuje Ljubu Moljac, a nekad klanjalo mi se tri kontinenta kad me vide
na ulicu, razumeš. Imo sam običaj u to vreme stvari da sredim ko ladnu vodu,
jelte...
Sedim tako jedno veče s onog mog menaxera, s Dragi Patufna, teška
bitanga, majkumu pa ću tek da mu kažem:
Vataj beleške, sad ću da držim predavanje pod naslov:
Kako se sređuju protivnički timovi! Lizni plajvaz da pišeš! Dakle, ovako.
Prvo bekovi. Bekovi - njima ima da popijem mozak na eks, pa poslen ima da ih
vežem s jednu uzicu za stative da mi se ne vrzmaju onako praznoglavi po
terenu, razumeš ti mene... Dalje - halfovi. S halfovi ima da pravim
sledeće stvari: Prvo nameravam da ih hipnotišem među oči, pa kad dibidus
zabrljave od moji driblinzi, ima od njih da napravim gulaš! Onda ću da
postavim, pa da serviram gulaš od halfovi u tanjire, pa da pustim na njih
protivničko rukovodstvo da ih pojede, razumeš. Što se tiče, ako me pitaš za
centarahalfa, njega sam rešio da sahranim u raku što ću da iskopam na
protivnički penal. Prvo ću da ga nasekiram, pa kad od sekiraciju umre ima
da ga sahranim pa kako koji gol dam - a ja ću usput i njemu parastos da dajem,
razumeš ti mene. Na primer tri nule - centarhalfu tri parastosa, šest nula
- centarhalfu šest parastosa i tako...
Na svim stadionima na penali ima da napravim novo groblje za
centarhalfovi ima strogo da zabranim da se tu sahranjuju ostali igrači,
razumeš ti mene...
Dragi Patufna povato beleške, pa će tek meni, kaže:
- Izvinite gosn Ljubo, a šta ćemo s protivničku navalu? I navala su
igrači, ako dopustite. Konkretno, na primer, šta ćemo s krila?
Au, reko, krilo ni od pilići ne volim, a kamoli od protivnički
klubovi, razumeš. Piši ovako: Krila ima da sortiram pokraj aut linije da
mi dovaćuju lopte. Čim koje krilo uđe na teren, a ja ću za uši p anapolje! Ako
opet kojim slučajem uđu, ima da ih okrenem zidu, pa poslen ni utakmicu neće
moći da gledaju, jakako brajko, razumeš ti mene...
E sad piši za polutke! Polutkama ima da naredim sledeće stvari:
"Slušajte vas dve polutke, razumete, prvo poluvreme možete da šetate s
vašu stranu centra i možete da flertujete s ženski deo publike. Ima da mi
se javite samo u slučaju kad vas ja lično pozovem a to je obično kad treba
nekog igrača da pređem pre nego dam golovi. Drugo poluvreme ste slobodni.
Možete da idete u bioskop, ili na neku izložbu, ko gde oće, razumete. Ako
me sve lepo poslušate, dozvoliću vam da mi istrljate leđa kad se tuširam u
svlačionicu..."
Jesi napisao? E, sad piši još je ostao centarfor!
Od protivnički centarfor ima da napravim jedno pozorište, razumeš,
pa da napišem za njih komediju i dok ja igram lopte, on ima tu komediju da
igra na terenu. Naslov za komediju naknadno ću da objavim! Posle utakmice
centarfora ima da poklonim publici ko suvenir, razumeš ti mene...
A pita me Patufna, kaže: - A šta ćemo s golman?
Golmani neću da diram za vreme utakmicu da bi mogli da prave parade
kad primaju golovi, razumeš! Posle utakmice ima da ih vodim po večerinke i
po banketi da pričaju kako su moji golovi neodbranjivi, razumeš! Tako se to
radi...
Siroma Patufna, mnogo bio glup čovek pa ne može da shvati...
( pauza)
E, tako sam ja sređivo protivnički igrači, razumeš... I sad ja, moliću
vas lepo, treba da idem s Dandaru da se preganjam po sudu oko devojačku
sobicu! Ma nije to za mene... radije ću da spavam u šupu koju mrzim još od
detinjstvo, nego da se zevzečim po sudovi... Ja sam bio i do smrti ima da
ostanem jedan Ljuba Moljac, razumeš ti mene...
Tako mi i treba kad ja molim slepci! Opet onaj prozor... Ne bi ja nego
stego mraz, mačka s miša da spava, razumeš! Odem do moj prvi komšija Vlada
Karanfilče, reko Vlado daj mi neko staklo što imaš u šupu, vido sam kad
sam drva unosio, zima mi Vlado, a s pare nisam baš naročit, razumeš!
A on ti meni ovako: "Za drva sam te častio, a za staklo nemoj da ti
zapadaju oči jer staklo mi treba oću da pravim kokošinjac s ono noćno
svetlo za pilići, razumeš!"
"Ama Vlado mani pilići, lako ćeš s njih, nego ja ću se smrznem bez
prozor na ovu košavu!"
"Šta se sad praviš Moljac kod tebe je ionako zima, a ja pilići kad
ugojim ima pare da napravim s njima!"
I nije mi dao... Kad sam ja vido kakav je on čovek, okrenem mu leđa i
odem! Ispod časti mi s takvi sebičnjak da imam posla...
(Poslednja balada o Ljubi Moljcu)
Kada je Šnicla vezivo lijander
Ljuba je bio još balavander,
Ljuba je bio još balavander
Kada je Šnicla vezivo lijander...
Šta se to događa u nekoj šupi?
Pa gde je početak, pa gde je početak?
Da li Ljuba prošlost može da iskupi?
Možda i sad sedi u parku na klupi?
Ili luta nekuda ko zaluto metak?
I već skoro, eto, dođosmo do kraja
Al gde je početak, al gde je početak?
Odakle to dopire navijačka graja?
Da li su to zraci nekog pravog sjaja?
Ili ova priča i nema svršetak?
Ljuba je bio još balavander
Kada je Šnicla vezivo lijander,
Kada je Šnicla vezivo lijander
Ljuba je bio još balavander...
Moram da kažem, ovako je bilo, razumeš...
Primili mene da treniram za podmladak predratnog BSK-a i trebali
da idemo na gostovanje u Hrvatsku i Sloveniju.
Ćale, da me pustiš na turneju, izabro me trener. Pare ne treba da mi
daješ - sve se plaća!
- Kakva turneja, majku ti balavandersku! Školu da mi učiš, a fuzbal
da mi izbiješ iz glavu, inače ću golubovima da ti zavrnem šiju!
Ama ćale nemoj da si neki! Treniro sam, kažu ljudi da sam dobar, da
idem bre na turneju ćale!? Svi moji drugovi, pustili ih roditelji, pusti i ti
mene, molim te ko boga, ćale!?
- More marš odatle, oca ti mangupskog, treba vrat da mi skrljaš! Noge
ću ti prebijem ako te još jedanput vidim s tu loptu. Turneju da mi nisi
pomenuo, inače kad predvostručim kajš ima da te prebijem ko mačku!
Prokleti Rista zatvori me u šupu...
Ćale, pusti me kad te molim, ćale! Pusti me da idem, ćale, ekipa me
čeka na voz, karte su mi kupili, ćaleee! ( plače i lupa na vrata) Šta će da mi
kaže rukovodstvo ako ih prevarim, ćale? Ubiću se ako me ne pustiš, ćalee!
Vraćamo se ćale za tri dana, puštaj me iz šupe ko boga te molim! Jaojj, ćale
moj, ima da se manem golubovi, ima da učim po ceo dan, na tavan više neću da
se penjem, sve ću da te slušam ćalee! Pusti me, samo sad da me pustiš, ćale,
sve što zaradim na fudbal, sve ću tebi da dam, ćale! Otvori, pusti me,
molim te... tako ti tvoga sina Ljube... Joooj... ćaleeeeeeee....
(pauza)
A moj prokleti Rista, ždera - zato ga Šnicla i zvali, na moje suze pet
para ne daje. Hteo sam da se obesim o gredu u šupi... Kako to posle podne
nisam poludeo, ni danas ne mogu da rastumačim, razumeš... A Šnicla, idiot
kakvog nema na kugli zemaljskoj, zaključo me u šupu i otišo da vezuje konopci
što se puže lijander oko kuću...
Tako rukovodstvo i ekipa otišli, a ja ostao da svisnem u šupu...
(pauza)
A da si me tada pustio, ćale, kosti ti se u grobu okretale dabogda,
otišo bi na turneju, poslen bi igro za prvi tim, pa za reprezentaciju,
razumeš ti mene, stadion Marakana, Brazilija, Južna Amerika u štampu bi
pisalo o meni, izlazili bi članci sa slike, družio bi se samo s poznati
ljudi ko što sam ja i uopšte...
Greta Garbo ima da pravi žur u moju čast, s tri kralja dnevno ima da
razgovaram preko telefon, razumeš, žene ima da me sanjaju u snovi, Čerčil
ima da mi predržava kaput i da mi pali tompus u levo ćoše od usta, grčki
kralj Koča ima da dobije čveger ako mi ujutro ne skuva gorču kafu, razumeš
ti mene...
Onda ovako je bilo je li...
S poznati pisac Mark Tven imo sam običaj da igram ajnca u ratluk i
kiselu vodu, kineski mandarin kuvo mi čaj s limun, žene sam vodio kod mog
prijatelja Pabla Pikasa da im farba kosu, poznati humorista Šarli Šaplin
polomi se da me razonođava na turneje, engleski kralj Đorđe hvalio se kako
se druži s mene, žene me jurile, danju i pobegnem, al noću nisam uspevo...
Ceo svet me čito u knjige, slušo me u pesme, gledo u bioskop i na
priredbe, a papa, onaj Pije pet ili šest imo je običaj da svojeručno pali
kandilo pod klin na koji ja okačim kopačke da vise...
( Nekoliko akorda na gitari - Ljuba lagano odlazi sa scene)
Kraj