Наша небеса

(Крф, плава гробница)

Милош Црњански
Милош Црњански
(1893–1977)

⋄ Рођен у Чонграду, умире у Београду

⋄ Песник, путописац, романсијер, драмски писац, новинар
⋄ Лирика Итаке, Дневник о Чарнојевићу, Сеобе,
Љубав у Тоскани, Роман о Лондону...
Крф, плава гробница (одломак из путописа Наша небеса)

• Књижевни род: епика

• Књижевна врста: путопис
• Тема: спој прошлости и садашњости, сећање на Први светски рат и страдања
српских војника, острво Видо и Крф
• Путопис је књижевно-научна врста у којој аутор износи своја размишљања и утиске
приликом путовања. Описује реалне пределе – земљу, насеља, људе онако како их је
он сам доживео. У путопису се преплићу објективно и субјективно – чињенице и
утисци.
 Анализа одломка Крф, плава гробница
Црњански приказује своја запажања приликом посете Крфу. Говори да је Крф свуда засејан
нашим гробовима. На путу од источне обале ка западној, уочава се велики број гробова српске војске,
који подсећају на гробља код нас. Током свог описа често пореди Крф – природу, понашање мештана са
Србијом – спомиње шљиве и орахе. Долазећи до хумки преминулих, наводи њихова имена (Алекса Рајић,
Добривоје Цветковић, Мирко Миличевић, Александар Поповић, Аца Мута и Милош Лукић – машин
бравари, молери, столари, хармоникаши). Потом наилази на гробове, поред којих расту кукурузи –
можда се радују, као да су у завичају. Ходајући кроз природу Грчке, посматрајући оно што је остало од
наших гробова, види још један у низу и констатује – Ко зна чији?
Крф дефинише да је запуштена башта, што плива, са нашим гробљима, по мору. Острво
доживљава као позоришни врт где су наши људи завршили своје животе театрално и ужасно. За
Црњанског је ово гробље, овај простор и ово острво на видик целом свету и свим бродовима. На њима
почива једна дивна и охола, као архангео светла, непомична и непролазна надземаљска Србија.
Од географских појмова спомиње Потамос – реку на Крфу, Епир – планинску област у северној
Грчкој, село Контокали, град Ипсос, насеље Катомери и острво Видо.
Крф, острво
Видо
О Крфу и острву Видо писали су осим Црњанског
и други значајни српски књижевници. У Писму са
Јонског мора, објављеном у делу Градови и химере
Јована Дучића, описује се Крф. Дучић се не дотиче
Првог светског рата у свом делу, док Милош Црњански
свој путопис, односно одломак, доводи у везу са
Милутином Бојићем и његовом песмом Плава гробница.

У српској књижевности путописе, али о другим

пределима писали су и Љубомир Ненадовић (Писма из
Италије), Исидора Секулић (Писма из Норвешке),
Растко Петровић (Африка)...