Процесна техника и заштита животне средине (ПТХ)

II сем., Дипломске академске с. (МСц)

Предмет 2.5.5: Биотехнологија (Шифра: ПТХ 220-0323)
Предавање VIII, 2011./2012.

SADRŽAJ

4. MODELOVANJE PROCESA U BIOREAKTORU 1

4.1 Matematiĉko modeliranje procesa fermentacije 2
4.1.1 Fiziološki modeli 2
4.1.2 Nestrukturni modeli 4

4. MODELOVANJE PROCESA U BIOREAKTORU

Modelovanje (modeliranje) procesa u bioreaktoru podrazumeva analizu

fermentacionih procesa pomoću matematiĉkih modela, tj. matematiĉkog opisivanja
kinetike procesa, metabolizma i fenomena transporta.

Informacija koja se dobija iz modela procesa trebalo bi da bude korisna za:

1. Projektovanje (uvećanje), modifikaciju procesa;
2. Startovanje, tok i završetak procesa;
3. Kontrolu procesa;
4. Optimizaciju procesa.
Valjanost ili takozvana validnost modela se potvrdjuje eksperimentom. Da bi
model bio potvrĊen potrebno je izvršiti optimizaciju parametara za testiranje modela.
Ĉesto se dešava da parametar optimizacije ne dovodi do saglasnosti izmeĊu modela i
eksperimenta. U tom sluĉaju se menjaju parametri i provera modela se ponavlja. Model
nikad ne može da potvrdi eksperiment. Dokazati da je neki model dobar, pre svega
znaĉi da rezultati eksperimenta budu u naĉelnoj saglasnosti sa rezultatima dobijenim iz
modela.
Matematiĉki modeli mogu biti vrlo jednostavni, a ponekad i krajnje složeni za
rešavanje. Kvalitet izrade modela je u tome da se naĊe optimum izmeĊu jednostavnosti
i složenosti, a sve u funkciji postizanja cilja modeliranja.
Matematiĉki aparat za analitiĉko rešavanje u potpunosti postoji samo za linearne
jednaĉine. Kod nelinearnih parcijalnih diferencijalnih jednaĉina vrše se aproksimacije
sa težnjom da se sistem svede na linearne.

4.1. Matematičko modeliranje procesa fermentacije

U cilju optimizacije i upravljanja u biotehnologiji se primenjuju sledeći tipovi

inženjerskih matematiĉkih modela:
1. Fiziološki,
1
 2. Strukturni,
3. Nestrukturni,
4. Formalni.
1. Fiziološki modeli odražavaju fiziologiju procesa biološkog rasta na osnovu
logiĉkih zakljuĉaka. Ne moraju biti izraženi u matematiĉkom obliku.
2. Strukturni modeli predstavljaju sistem diferencijalnih jednaĉina. Modeli
sadrže raspodelu ćelija po uzrastu, zapremini, masi, fiziološkom stanju, itd. Modelima
za opisivanje pojava stvaranja ćelija može se, na odgovarajući naĉin, prikazati neki
znaĉajni element procesa. Ćelije se mogu razvrstati prema biohemijskim funkcijama.
Moguća je interakcija razliĉitih vrsta ćelija. Pri opisivanju biohemijskih procesa može
postojati grupa jednaĉina za metabolizam ugljovodonika, grupa za sintezu proteina,
grupa za sintezu nukleinskih kiselina. Na ovaj naĉin se znatno složenije opisuje ćelijska
aktivnost. Za ćelije sa odreĊenim životnim ciklusom strukturni model može imati
delove koji odgovaraju svakom stupnju u ciklusu. Složeni modeli ograniĉavaju njihovu
praktiĉnu primenu. MeĊutim, strukturni modeli imaju znaĉaj jer se koriste za
usmeravanje postupaka tokom rada na poluindustrijskim i industrijskim procesima. Ovi
modeli se retko koriste za rešavanje inženjerskih zadataka.
3. Nestrukturni modeli zasnovani su na pretpostavci da u procesu biosinteze
uĉestvuje jedinstveni homogeno rastući organizam. Jedinstvenim se smatra i supstrat.
Modeli su obiĉno sistem obiĉnih diferencijalnih ili algebarskih jednaĉina. Najĉešće se
koristi u inženjerskim proraĉunima.
4. Formalni modeli aproksimiraju eksperimentalne podatke i uglavnom se
koriste za statistiĉku optimizaciju.
U inženjerskoj praksi najčešće se koriste fiziološki i nestrukturni modeli.

4.1.1 Fiziološki modeli

Kod poluperiodiĉnog procesa aerobne kultivacije (na primer pekarskog kvasca

na melasi) mogu se koristiti fiziološki modeli koji odreĊuju strategiju upravljanja
procesom fermentacije:
1. Maksimalna brzina mikrobiološkog rasta ćelija bez stvaranja sporednih proizvoda
(etanola) se dostiže ako se koncentracija supstrata održava na kritiĉnom nivou.
2. Brzina rasta je optimalna, kada se specifiĉna brzina mikrobiološkog rasta menja po
zadatom zakonu.
3. Brzina rasta je optimalna, ako je koncentracija etanola konstantna.
Moguće su razliĉite kombinacije fizioloških modela i druge varijante sliĉnih
modela.
Neke fiziološke promenljive se mogu i meriti: potrošnja kiseonika, azota, masa
izdvojenog CO2 , osloboĊena koliĉina toplote.

Potrošnja kiseonika
U aerobnim fermentacijama postoji dobra korelacija izmeĊu potrošnje kiseonika
i brzine rasta ćelija mikroorganizama. Za tipiĉne vrste kvasaca i bakterija utvrĊena je
linearna zavisnost mase potrebnog kiseonika - m O2 i mase stvorenih ćelija - mćelija
2
 m  1,5

O2
   1,33, (4.1)
 mćelija  kvasci y
m  1,5

O2
   1,6 (4.2)
 mćelija  bakterije y
gde je:
y - iskustveni koeficijent.

Potrošnja azota
Azot je, uz ugljenik i kiseonik, najvažnija komponenta biomase ćelija. Maseni
udeo azota u suvoj masi ćelija je 8-12%. OdreĊivanje potrošnje azota omogućava
sigurnu ocenu rasta biomase ćelija. Korišćenje soli amonijaka menja pH-vrednost
rastvora u reaktoru. Merenjem pH-vrednosti može se kontrolisati potrošnja jedinjenja
azota i rasta biomase ćelija.

Izdvajanje CO2
Merenje izdvojene mase CO2 je efikasan naĉin za odreĊivanje aktivnosti rasta. U
većini sluĉajeva je brzina izdvajanja CO2 u približno linearnoj zavisnosti od brzine
rasta biomase. Odstupanja su moguća pri promeni fiziološkog sastava ćelija.
U anaerobnim procesima fermentacije nastaju etanol, laktat, acetat, metan, itd.
Brzina nastajanja ovih proizvoda - dmp/d zavisi od specifiĉne brzine mikrobiološkog
rasta -  i mase stvorenih ćelija - mX i može se predstaviti izrazom:

dm P
    mX   mX (4.3)
d
gde su:
 - koeficijent koji zavisi od rasta ćelija,
 - koeficijent koji ne zavisi od rasta ćelija,
mX - masa stvorenih ćelija,
mp – masa proizvoda.
Specifiĉna brzina stvaranja ovih proizvoda je:

1 dm P
qP       (4.4)
m X d

Oslobođena količina toplote

Koliĉina toplote osloboĊena u procesu fermentacije stehiometrijski je povezana
sa rastom stvorenih ćelija i stvaranjem niza proizvoda. Brzina oslobaĊanja koliĉine
toplote proporcionalna je brzini rasta biomase. Ukupna koliĉina osloboĊene toplote
proporcionalna je koncentraciji biomase u bioreaktoru. Efikasnost korišćenja supstrata
utiĉe na koliĉinu toplote po jedinici mase proizvoda. Postoji dobra korelacija izmeĊu:
 potrošnje kiseonika i osloboĊene koliĉine toplote,
3
  osloboĊene koliĉine toplote i brzine izdvajanja CO2 .
U praksi je neophodno kontrolisati toplotni bilans u bioreaktoru, što predstavlja
složen tehniĉki zadatak.

4.1.2 Nestrukturni modeli

To su najviše rasprostranjeni matematiĉki modeli u biotehnologiji. Pri izradi

modela usvajaju se pretpostavke:
 u procesu biosinteze uĉestvuje jedinstveni homogeno rastući mikroorganizam,
 u bioreaktoru se ostvaruje idealno mešanje,
 proces fermentacije se može razmatrati kao determinisani proces.
Uslovi materijalnog bilansa u bioreaktoru su osnova za izradu ovih modela:

 brzina dotoka mase

 brzina st var anja mase    brzina oticanja mase 
fermentacione sredine  rastvora hranljivog   fermentacione sredine (4.5)
  sup strata   

Bilans mase može se predstaviti u matematiĉkom obliku:

d(V   1 )   
 V1   hr  V (4.6)
d
2 1

gde su:
V - zapremina fermentacione sredine,
1 - gustina fermentacione sredine,
hr - gustina rastvora hranljivog supstrata,
V  - zapreminski protok rastvora hranljivog supstrata,
1

V  - zapreminski protok odvodnog toka fermentacione sredine.

2

Kako je  1   hr , izraz (4.6) predstavlja brzinu promene zapremine

fermentacione sredine u bioreaktoru:
dV  
 V1  V (4.7)
d
2

Bilans i-tog proizvoda biosinteze je:

brzina stvaranja proizvoda brzina biosinteze  brzina oticanja proizvoda

biosinteze u bioreaktoru   proizvoda u bioreaktoru  biosinteze iz bioreaktora  , (4.8)
     

odnosno u matematiĉkom obliku:

d(V  p i )  p
d(m p,i )
 rPi  V  V  rPi  V  V2  pi (4.9)
d d
2 i

gde su:
pi - zapreminska masena koncentracije i-tog proizvoda u fermentacionoj sredini,

4
 rPi - brzina stvaranja i-tog proizvoda biosinteze u jedinici zapremine
fermentacione sredine kao rezultat biohemijskih transformacija komponenata hranljive
sredine.
Bilans komponenata hranljivog supstrata je:

 brzina stvaranja   brzina dotoka 

(trošenja) komponente   komponente   brzina potrošnje   brzina oticanja 
    komponente hranljivog  komponente hranljivog 
  
 hranljivog supstrata u   hranljivog supstrata     
     supstrata u bioreaktoru  
  supstrata u bioreaktor 
 bioreaktoru   u biorektor 

(4.10)

odnosno u matematiĉkom obliku:

d (V  si )
 V1  shr ,i  rSi V  V2  si (4.11)
d
gde su:
si - zapreminska masena koncentracija i-te komponente
hranljivog supstrata u bioreaktoru,
shr - zapreminska masena koncentracija i-te komponente
hranljivog supstrata na ulazu u bioreaktor,
rSi - brzina potrošnje i-te komponente hranljivog supstrata u jedinici zapremine
fermentacione sredine kao rezultat procesa biosinteze.
Pri V 0iV   0 jednaĉine (4.7, 4.9 i 4.11) predstavljaju materijalni bilans u
1 2

bioreaktoru šaržnog dejstva, pri V   0, V

  0 u bioreaktoru polukontinualnog dejstva,
1 2
 
pri V1  V2  0 u bioreaktoru kontinualnog dejstva.

Fiziološko stanje kultura mikroorganizama u jednaĉinama (4.9) i (4.11) odražava

se kroz brzine biohemijskih transformacija (r Pi, rSi). U odnosu na apsolutne brzine,
objektivniji pokazatelji stanja su specifiĉne brzine preraĉunate na jedinicu mase ćelija
(jedinicu biomase):

rPi  q Pi  x , (4.12)
rSi  q Si  x , (4.13)
gde su:
x - zapreminska masena koncentracija biomase,
qPi- specifiĉna brzina stvaranja i-tog proizvoda biosinteze (za biomasu se koristi
oznaka ),
qSi - specifiĉna brzina potrošnje i-te komponente hranljivog supstrata.
Specifiĉne brzine (qPi i qSi) u izrazima (4.12) i (4.13) su složene funkcije
spoljašnjih i unutrašnjih uslova procesa fermentacije: koncentracije komponenata
hranljivog supstrata, proizvoda biosinteze, pH i temperature sredine, uslova aeracije i
mešanja, predistorije procesa i dr.