0

Карл Мај
БЛАГО У СРЕБРНОМ ЈЕЗЕРУ

Позорница на коју Карл Мај смешта радњу својих

романа — и митска и историјска у исти мах — без
сумње представља чврсту, пунокрвну основу, али,
истовремено, само полазну тачку. Као таква, она је,
без сумње, пуна обећања. Међутим, оно што у
очима низа читалачких генерација даје романима
Карла Маја онај њихов неодољиви шарм, оно што
чини њихову непресушну привлачност и за младе
и за старе, јесу његови снажно, живописно и
маштовито извајани карактери. Истина је да им се
може приговорити због једносмерности,
једнозначности, па чак и једноличности; међутим,
њихова вредност је у постојаности, уверености и
доследности с којом заступају ствар Врлине,
супротстављајући се, без остатка и без оклевања,
мотивима и манифестацијама Зла.
Великим циклусом Карла Маја о Дивљем западу
доминирају племенити и врли јунаци попут Олд
Шетерхенда, Винетуа, Олд Фајерхенда, који, по
правилу, за себе задржавају главне улоге, поред
низа других, у споредним ролама. Лако је
приметити како романи Карла Маја — а Благо у
Сребрном језеру један је, у том погледу, од
најуспелијих — са самом појавом ових јунака
добијају у драматици, у чврстини, па чак и у
смислу: готово као да само њихово присуство,
њихова делатност, дају тон и оправдање свему што
се збива. Благо у Сребрном Језеру, у том смислу
заиста је по свему изузетно дело: као да је писац
желео да једном, на једном месту, и са једним
циљем, окупи све своје најживописније личности,
како би им омогућио да, на најбољи начин, испоље
све богатство које у себи носе!

1
 КЊИГА ЗА МЛАДЕ И СТАРЕ
Књ. 2

КАРЛ МАЈ
БЛАГО У СРЕБРНОМ
ЈЕЗЕРУ
РОМАН СА ДИВЉЕГ ЗАПАДА

Наслов оригинала
DER SHATZ IM SILBERSEE

Превео
В. Ф. ЗЕБИЋ

Илустрацијe
И. ШЕНШИН
БОЖИДАР ВЕСЕЛИНОВИЋ
МИХ. С. ПЕТРОВ

Скен и обрада
Solicitor
www.BalkanDownload.org

ПРОСВЕТА
1985

2
 САДРЖАЈ

СВЕСКА ПРВА................................................................................................................................. 4
I ЦРНИ ПАНТЕР ..................................................................................................................... 5
II ТРАМПОВИ-СКИТНИЦЕ ............................................................................................ 31
III НОЋНЕ БОРБЕ ................................................................................................................ 61
IV ИЗМАКЛА ОСВЕТА ...................................................................................................... 90
V ИНДИЈАНСКИ ПОДВИГ .............................................................................................111
VI ЛУДАЧКА ТРКА КРОЗ МРКЛИ МРАК ............................................................. 141
VII БОРБА ОКО БАТЛЕРОВЕ ФАРМЕ ...................................................................... 163
VIII ДРАМА У ПРЕРИЈИ .................................................................................................. 196
IX ЛУКАВСТВО И ДОВИТЉИВОСТ .......................................................................... 224
СВЕСКА ДРУГА ..........................................................................................................................248
I У ОРЛОВСКОЈ ДОЛИНИ .............................................................................................249
II У ШКРИПЦУ .................................................................................................................... 281
III БОРБА НА ЖИВОТ И СМРТ ................................................................................... 317
IV ЋОПАВКО ФРАНК И ТЕТКА ДРОЛ ....................................................................368
V БИТКА ИЗМЕЂУ ИНДИЈАНАЦА ........................................................................... 414
VI НА СРЕБРНОМ ЈЕЗЕРУ .............................................................................................. 431

3
СВЕСКА ПРВА

4
 I
ЦРНИ ПАНТЕР

Једног врло топлог дана, око подне, пловио је Догфиш,

један од највећих путничких и теретних бродова Арканзаса,
валовима реке, клопарајући бучно својим великим
точковима. У рану зору лађа је била напустила град Литл Рок
и требало је да ускоро стигне у Луисбург и да ту пристане.
Пут узводно био је тежак и пароброд је дахтао, хуктао и-
бректао као да жели да покаже путницима на броду колико се
труди и мучи.
Велика оморина отерала је боље и имућније путнике у
њихове кабине, док су они са палубе и крме, којих је било
много више, заузели места у сенци иза буради, сандука и
осталог већег пртљага да би се бар мало склонили од силне
жеге. За ове путнике капетан је дао да се разапне повеће
платно као хладњак, под којим је била читава гомила чаша и
боца, чија љута садржина зацело није била намењена неким
размаженим грлима. Иза преграде седео је, клатећи главом,
склопљених очију, дремљиви и преморени келнер. Сваки пут
када би отворио очи да послужи некога, прогунђао би неку
псовку или грдњу. То његово нерасположење односило се на
неких двадесетак људи, који су седели у кругу на поду, око
неког столића, и један другоме додавали из руке у руку пехар
за коцку. То је била игра у пиће, такозвани дринк. Онај који би
изгубио, морао би на крају игре сваком играчу да плати
чашицу ракије. Услед тога келнер никако није могао да заспи,
а то би у овом тренутку за њега било највеће задовољство.
Ови људи који су се коцкали, као што се по свему видело,
нису се упознали тек овде на броду. Судећи по случајним
одломцима разговора, видело се да се међусобно добро
познају. Насупрот тој општој дружевности, био је међу њима
један кога су, изгледа, највише пазили и поштовали. Звали су
га Корнел, што је уобичајена скраћеница од речи „колонел,“
што значи пуковник, старешина.

5
 Тај човек био је мршав и висок. Његово избријано, оштро и
шиљато лице било је испод подбратка обрасло чекињасто,
риђом брадицом. Риђа му је била и кратка подшишана коса,
уколико се могла видети, кад би он свој стари отрцани шешир
затурио далеко на потиљак. На ногама је имао тешке, оковане
ципеле, а од одела — панталоне од платна и блузу од исте
материје. Прсник није носио. Место прсника имао је на себи
прљаву кошуљу, која зацело никада није видела глачало.
Широки оковратник на кошуљи није био везан марамом, већ
беше раздрљен тако да су му се виделе голе, сунцем опаљене
груди. Око паса човек је био опасан црвеном марамом из које
су вирили нож и два револвера. Поред њега лежала је
прилично нова пушка и уз њу један ранац са два каиша за
ношење на леђима.
И остали његови другови били су, слично њему, немарно и
лоше одевени и прљави, али зато ипак, као и он, добро
наоружани. Није било међу њима ниједнога коме би се на први
поглед могло поклонити поверење. Коцкали су се непрекидно
с пуно страсти. Добацивали су један другом врло грубе и
просте речи, тако да ниједан иоле пристојан човек не би
ниједног тренутка могао да се задржи поред њих. Биће да се
игра дринк већ неколико пута поновила, јер њихова лица нису
била загрејана само од сунца него се видело да их је и алкохол
добро заруменео.
Капетан брода био је напустио заповеднички мост и
отишао на крму до крмара да му да нека упутства. Том
приликом упита га крмар:
— Шта мислите, капетане, о овим момцима овде који седе
и коцкају се? Чини ми се да су то људи које није баш згодно
видети на броду...
— То је и моје мишљење, потврди капетан. Истина, они
кажу да су жетеоци и да иду на Запад да се тамо упосле на
фармама. Али, ја богами, не бих желео да будем човек код кога
ће они потражити посла.
— Тако је, капетане. По мом мишљењу то су прави
трампови, наоружане скитнице. Надам се да ће бар овде на
лађи бити мирни!
6
 — Ја им не бих ни саветовао да нам досађују више него што
треба. Има нас на броду довољно да их све побацамо у тај стари
благословени Арканзас. Уосталом, ево нас скоро у Луисбургу.
Капетан се врати на свој мост да изда налоге за пристајање.
Убрзо се показаше куће овога града који је брод поздравио
отегнутим урликом сирене. Са пристаништа дадоше знак да
има путника и товара. Сви путници који су се до сада били
склонили којекуда од врућине изиђоше на палубу да себи бар
мало прекрате досадну вожњу. Али ни овде ништа занимљиво
нису имали да виде. Сама варош није ни издалека имала оно
значење које данас има. На пристаништу је била само шака
беспослених људи; требало је само неколико пакета и сандука
да се утовари, а број путника који су се укрцали на брод
износио је равно три.
Један од њих је белац, висока раста и ванредно снажног
тела. Имао је тамну, густу браду, из које су му вириле само очи,
нос и горњи део лица. На глави је носио стару олињалу шубару
од дабровине. Немогућно је било утврдити како је некада
изгледала та шубара кад је била нова, али је свакако до сада
променила све могућне облике. Панталоне и капут тог човека
били су од јаког сивог ланеног платна. За широки кожни појас
заденута су била два револвера, нож и још неке ствари
неопходно потребне једном западњаку. Сем тога, имао је и
пушку двоцевку, за чији је кундак била привезана дугачка
секира.
Пошто је платио карту, он баци оштар поглед по палуби
брода. Добро одевени путници из кабина изгледа да га нису ни
најмање интересовали. Поглед му се задржао на једном од
оних који су се коцкали. Тај се баш био дигао да погледа
путнике који су се укрцавали на брод. Био је то Корнел. Нови
путник одмерио је оштро Корнела, али је одмах затим
одвратио поглед. Причинио се као да навлачи своју високу
чизму чија му се сара спустила низ ногу. Али у себи је
прогунђао:
— Гле! Ако то није црвени Бринклеј, нека ме обесе као
сланину на диму и заједно с кожом поједу! Надам се да ме није
познао.
7
 Онај кога су се тицале ове речи био се и сам тргао. Окренуо
се својим друговима и тихо им прошаптао:
— Погледајте оног црномањастог клипана! Познаје ли га
ко од вас?
Нико га није познавао.
— Али, ипак, мора да сам га негде видео, и то у таквим
околностима које за мене нису биле нимало пријатне. Тај
човек као да у мени буди неке мрачне успомене.
— Па онда, и он тебе мора да познаје, рече један од њих. Он
нас је гледао, али тебе није приметио.
— Хм! Можда ћу се ипак сетити. Или још боље, питаћу га
просто како се зове. Тако ћу одмах бити начисто. Хајде да
одиграмо са њим један дринк.
— А ако он не буде хтео?
— Таман посла! То би била највећа увреда, као што вам је
познато. Јер онај коме се дринк одбије, по обичају ове земље,
има право да ножем или револвером опере увреду која му је
нанесена. А ако при томе онај који је увреду нанео оде под лед,
неће за њим нико закукати...
— Да, али он не изгледа као човек који би се могао
присилити на нешто што му није по вољи.
— Хајде да се кладимо?
— Да, кладимо се! чули су се гласови. Онај који изгуби
платиће по три чаше ракије за сваког од нас.
— Слажем се, рече Корнел.
— И мени је право, одговори онај који је прихватио
опкладу, али треба наћи прилику за реванш. Три опкладе и
три дринка.
— А с киме то?
— Прво, са оним црним за кога мислиш да га познајеш,
мада не знаш ко је. Затим са којим од ових џентлмена што
зијају на обалу, рецимо са оним дугачким клипаном који
изгледа као див међу патуљцима. И, најзад, са оним
Индијанцем који је са својим сином дошао на брод. Или се
можда бојиш њега?

8
 Сви се насмејаше на ове речи, а Корнел упита подругљиво.
— Ја да се бојим оне црвене њушке? Којешта! Пре бих се
бојао оног високог клипана на кога ме ти пујдаш. Богами, тај
човек мора да је јак. Али, обично, баш овакви горостаси велике
су кукавице, а он је тако дотеран као да је изишао овога
тренутка из бербернице. Тај не уме да се опходи са људима
нашега кова. Дакле, прихватам опкладу. По један дринк са
сваким од ове тројице. Дакле, на посао!
Последње речи изговорио је тако гласно да су их сви
путници могли чути. Сваком Американцу и сваком западњаку
познато је значење речи ,,дринк.“ Нарочито кад се тако
оштрим и претећим гласом изговори, као што је овога пута
био случај. Због тога се сви погледи управише на Корнела.
Било је очигледно да су он и његово друштво већ прилично
пијани; али ипак се нико не помаче с места, пошто су сви
очекивали занимљив призор.
Корнел поручи да се наточи чаша, узе је у руку, упути се
према црнобрадоме и рече:
— Добар дан, господине! Част ми је да вам понудим ову
чашу да је испијете у моје здравље. Држим, разуме се, да сте
џентлмен, јер ја пијем само са отменим људима, и надам се да
ме нећете одбити.
Лице црнобрадога развуче се у доброћудан осмех. По томе
се видело да понуду неће одбити.
— Добро, рече он, радо ћу вам учинити то задовољство, али
бих ипак желео да знам, у чије здравље треба да пијем,
— Сасвим у реду, господине. Мора се знати с ким се пије. Ја
се зовем Бринклеј, Корнел Бринклеј, ако немате ништа
против тога. А ви, господине?
— Моје је име Гросер, Томас Гросер, ако вам је по вољи.
Дакле, у ваше здравље, Корнеле!
Црнобради искапи чашу, а то учинише и сви остали.
Корнел је био победник. Промерио је Гросера изазивачким
погледом од главе до пете и рекао:
— Чини ми се да је ваше име немачко.

9
 — Да, ја сам Немац, одговори црнобради, смешећи се још
увек доброћудно. Хвала на „дринку“, и сада смо готови.
Црнобради се окрете оштрим покретом на пети и оде. У
себи је гунђао:
Дакле, то је заиста Бринклеј! А сада се зове Корнел. Тај
човек опет спрема неки подвиг. Треба бити на опрезу!
Бринклеј је на тај начин, дакле, добио први део опкладе,
али још није могао рећи да је потпуно победио. Напротив,
лице му је одавало да се био наљутио. Он се надао да ће га он
на то силом натерати. Али овај је био паметнији, па је прво пио,
а затим му у очи рекао да је исувише мудар да би се у овој
прилици упустио у неку кавгу. То је Корнела разбеснело.
Зато је поново напунио чашу и пиступио својој другој
жртви, Индијанцу. Јер са Гросером су се укрцала на брод и два
Индијанца, један старији и један млађи. Оном млађем могло је
бити око петнаест година.
Велика сличност између ове двојице јасно је показивала да
су то отац и син. Били су једнако одевени, једнако наоружани,
тако да је млађи био жива слика и прилика старијег. Одећа им
је била сва од коже. Са стране легини са ресама и жуто обојени
мокасини. Ловачке блузе или кошуље нису се виделе, јер им је
горњи део тела био умотан у шарене гуњеве од вуне који су
врло скупи и стају често пута више од шездесет долара. Црна,
глатко зачешљана коса падала им је на плећа, што им је давало
донекле женски изглед. Лица су им била округла и пуна, врло
добродушна израза. Тај добродушни израз повећавало је још и
то што су им лица била обојена црвеном бојом, цинобером.
Пушке које су држали у рукама нису по изгледу вределе више
од пола долара. Уопште узевши, обојица су изгледала врло
безазлено и због тога су и нехотице изазивали подсмех код
играча дринка. Рекло би се као да су се бојали људи. Склонили
су се били за један високи сандук од тврдог дрвета. Ту су
седели мирно, као да ништа око себе не примећују, чак ни
Корнела, који им је оштрим кораком пришао. И док овај није
проговорио, они нису ни очи дигли на њега.

10
 — Велике ли жеге данас! рече Корнел. Зар вам није топло,
црвени момци?! На овој врућини вреди гуцнути! Дела, ти
стари, тргни једну!
Индијанац не маче ни прстом него рђавим енглеским
језиком проговори:
— Не пијем!
— Шта, ти нећеш? плану риђобради. То је дринк! Знаш ли
ти шта то значи? Одбијање је за сваког џентлмена, као што сам
ја, увреда која се само крвљу може опрати. Како ти је име?
— Нитропан-Ханеј! рече Индијанац мирно, али одрешито.
— Коме племену припадаш?
— Тонкава!
— Баш оним црвенокошцима који се сваке мачке боје.
Разумеш ли, сваке мачке, па и шугаве! Нећу с тобом дуго да се
петљам! Дакле, деде, потегни!
— Ја не пијем жестока пића.
И поред свег претећег држања Корнеловог, Индијанац је
изговорио те речи потпуно мирно и прибрано. Корнел се тада
испрси и удари му жесток шамар по лицу.
— Ево ти плата за то, ти црвена кукавице! рече. Нећу
друкчије да ти се осветим, јер са таквим нитковима као што си
ти само се овако обрачунава.
Истога момента кад се то дешавало, свенуше очи млађег
Индијанца, он тури руку под гуњ, зацело да дохвати неко
оружје, али истовремено погледа свог оца да види шта ће овај
рећи или учинити.
Лице старијег црвенокошца тако се страшно променило,
готово унаказило, да га је било тешко познати. Усправио се
колико је био висок, а очи су му сјале као жеравице; сав је био
у напрегнутом ставу. Али исто тако брзо трепавице му се
спустише, а лице му прими ранији покорни и безазлени израз.
— Но, шта кажеш на то? упита Корнел подругљиво.
— Нитропан-Ханеј каже — хвала.
— Зар ти је шамар тако пријао? Ево ти онда још један!

11
 Корнел подиже руку, замахну њоме снажно, али
Индијанац у том тренутку саже главу покретом брзим као
муња и Корнел удари руком жестоко о сандук на који је
Индијанац био наслоњен. Сандук мукло одјекну, а из њега се
заори мукло режање које пређе у страховит и језив урлик, па
затим у такав громки лавеж да је изгледало као да се цео брод
тресе од тог ужасног гласа.
Корнел, сав престрављен, одскочи неколико корака
уназад, а чаша му испаде из руке. Гласом који је дрхтао од
страха повикао је:
— Господе! Шта је то? Каква је то зверка у сандуку? Зар је
то допуштено? Може човек од страха да умре!
Страх је спопао и друге путнике. Само четворица од њих
нису приликом тог догађаја ни оком трепнули. То је био
црнобради који је сада седео сасвим напред на прамцу, затим
онај високи и снажни човек кога је Корнел био изабрао као
трећег за дринк и она два Индијанца. Ова четири лица зацело
су имали велику снагу воље да себе савладају.
Завијање животиње чули су и они путници под кровом.
Неке жене, вриштећи од страха, истрчаше из кабина.
— Није ништа, госпође и господо, викну гласно један врло
пристојно обучени господин који је такође био изишао из
кабине. То је само један мали пантер и ништа више. Једна врло
питома животиња, пантер. Фелис пантер. Један мали црни
пантер.
— Шта? Црни пантер! јаукну неки човечуљак с наочарима
на носу, по коме се одмах видело да познаје ову животињу
само из зоолошких књига. Та, црни пантер је најопаснија
зверка на свету! Већи је и јачи од лава и тигра! Он убија више
из саме крволочности неголи од глади. А колико има?
— Само три године. Нема више, господине.
— Зар је то за вас „само“? Па то је сасвим одрасла зверка!
Боже мој! И такву звер држе на броду! Ко је одговоран за то?
— Ја, господине, ја, одговори отмени господин, клањајући
се дамама и господи. Дозволите ми, милостиве госпође и
господо, да вам се представим: ја сам сопственик знамените
12
менажерије, Џонатан Бојлер, и налазим се већ дуго времена са
својом трупом у Бан Бирену. Пошто је овај црни пантер стигао
из Африке за мене у Њу Орлеанс, упутио сам се са својим
најбољим укротитељем дивљих звери онамо да га допремим у
менажерију. Капетан овога брода дао ми је допуштење да га
добро затвореног пренесем на брод. Наравно, под условом да
путници по могућству не сазнају у каквом се друштву налазе.
Зато смо пантера хранили само ноћу и давали му, богу хвала,
по цело теле, да би дању спавао. Наравно, ако се по његовом
сандуку удара песницама, мора зверка да се пробуди и да мало
подвикне. Надам се, госпође и господо, да вам неће бити
непријатно друштво пантера који не прави ни најмање буке,
осим ако га неко не дира.
— Шта? викну онај с наочарима гласом који је подрхтавао.
Не прави ни најмање буке! Пријатно друштво? До ђавола!
Морам признати да ми се овако нешто до сада никад није
десило! Ја да путујем заједно са црним пантером на једном
броду? Пре ћу скочити у воду. Или пантер или ја. Баците звер
одмах у воду! Или истоварујте кавез на обалу!
— Али, господо, никаква опасност никоме не прети,
уверавао је преплашене људе сопственик менажерије.
Погледајте тај јаки сандук и...
— Ах, -какав сандук! прекиде га човечуљак. Тај сандук и ја
могу да сломим, а камоли пантер!
— Али, молим вас, допустите ми да довршим. У сандуку се
тек налази прави гвоздени кавез, који ни десет лавова ни
пантера заједно не могу да разбију.
— Збиља? Покажите нам кавез да видимо, да се уверимо!
— Наравно, покажите кавез, покажите кавез! чуло се са
свих страна.
Сопственик менажерије био је Јенки, прави Американац.
Схватио је одмах да је то згодна прилика да општу жељу
путника употреби у своју корист.
— Драге воље и врло радо, госпође и господо. Али имајте на
уму да се кавез не може видети ако се не покаже и црни
пантер. А ја то опет не могу да допустим без узајамног

13
споразума. Да бих вам показао ову ретку зверку, ја ћу
наредити да је хране пред вама. Направићемо три места. Прво
долар, друго пола, а треће четврт долара. Пошто се овде
налази само отмена публика, мислим да друго и треће место
уопште одбацимо. Или, можда, ипак има неког ко ће сести на
друго или треће место, за пола долара или чак за 25 цента?
Разуме се да се нико није јавио.
— Дакле, остаје само прво место. Госпође и господо, молим
долар по особи!
Он узе свој шешир и стаде куповати новац, а његов
укротитељ поче да припрема све што је било потребно за
показивање пантера.
Путници су били већином и сами Јенки, сви задовољни
необичним обртом ствари. Иако су малочас били сви за то да
се ова опасна зверка одстрани с брода, сада су драге воље
давали долар, уживајући што ће им се овом представом бар
донекле прекратити досадна вожња. Па чак и онај научник с
наочарима савладао је свој малопређашњи страх и очекивао
представу с највећим интересовањем.
— Чујте ме, момци, рече Корнел својој дружини. Једну
опкладу сам добио а другу изгубио, јер онај црвени угурсуз
није хтео да пије са мном. Трећа опклада не важи за чашу
ракије, него за улазницу од долара коју морамо платити. Јесте
ли сви за то?
Наравно, дружина је била за то, јер онај високи и крупни
човек није личио на некога коме се натерује страх у кости.
— Добро, рече Корнел, који је од ракије постао врло храбар.
Пазите како ће она људескара да попије брзо и радо са мном
дринк.
Напунише му чашу и он приђе оном високом и крупном
човеку. Тај човек био је управо дивовског тела, виши и
крупнији од оног црнобрадог који се звао Гросер. Могло му је
бити око четрдесет година. Обријано лице, преплануло од
сунца, било је тип мушке лепоте. Плаве очи имале су онај
нарочити поглед који се не да описати, а којим се одликују
људи који живе у великим равницама, где је хоризонт

14
безграничан. Такав поглед имају само становници великих
низина, пустиња, и људи из прерије, уопште људи који живе у
широким просторима. На себи је имао пристојно путничко
одело. Оружје се није видело. Поред њега у тај мах стајао је
капетан, који је био сишао с моста да и сам види представу с
пантером.
Корнел стаде пред овог човека, раскорачи се пред својом
трећом жртвом, и рече:
— Господине, молим вас да попијете са мном један дринк.
Надам се да ми ви као прави џентлмен нећете одбити да
кажете своје име.
Кад овај чу шта је Корнел рекао, одмери га најпре од главе
до пете, а затим се окрете капетану и нехајно продужи
разговор као да Корнел није ни приметио
— Охо! узвикну Корнел. Или сте глуви или сте глупи, па
нећете да ме чујете? То вам не бих саветовао, јер ако се мени
одбије дринк, ја не знам за шалу. Немојте да се угледате на
Индијанца.
Крупни човек слеже раменима и обрати се капетану:
— Чули сте, зар не, шта овај момак рече?
— Да, господине, чуо сам сваку реч.
— Лепо, ви сте сведок да га ја нисам изазвао.
— Шта? плану Корнел. Ви мене зовете момком и одбијате
ми дринк? Провешћете се као Индијанац, јер ја...
Али није доспео да сврши. Јер истог тог тренутка
прилепила му је људескара такав шамар да се пружио као
клада на под и уз то се преврнуо. Ту је одлежао један тренутак
скоро без свести, а затим се дигао, извадио нож и насрнуо на
високог.
Овај је метнуо обе руке у џепове панталона и стојао тако
равнодушно као да га се ништа не тиче. Корнел је сиктао од
беса:
— Псето једно, зар ти мени да опалиш шамар? Знаш ли да
се то плаћа крвљу!

15
 Капетан хтеде да се умеша, али она људескара одби једним
енергичним покретом главе. Затим, кад му се Корнел
приближи на два корака, диже нагло десну ногу и удари га у
трбух тако да се нападач опет скотрља на земљу.
— Но, сада ти је доста! викну људескара с претњом у гласу.
Али Корнел поново скочи, спусти нож у појас и сав изван
себе од беса потрже револвер да га упери на противника. Али
овај извуче десну руку из џепа у коме је имао сакривен
револвер:
— Доле с пиштољем, заповеди оштро циљајући у десну
руку изазивача. Један, два, три!
Танак али оштар звиждук — Корнел јаукну, а револвер му
испаде из руке.
— Тако, младићу! Рече мирно високи. Ти нећеш тако скоро
делити шамаре онима који се стиде да пију из чаше у коју си
ти најпре замочио своју безобразну њушку. А ако ти је баш
стало да знаш ко сам...
— Погано ти било име! јаукао је Корнел. Не треба да га
чујем нити знам. Али допашће ми шака. На њега, момци,
напред!
Сада изиђе на видело да су ти људи доиста чланови једне
пљачкашке банде, и да су се залагали сви за једнога а један за
све. Они повадише ножеве иза паса и насрнуше на високог.
Али овај се усправио, засукао рукаве и подвикнуо:
— Дела да видимо ко ће то да нападне на Олд Фајерхенда!
Звук тог имена учинио је поразан утисак. Корнел, који је
био левицом баш дохватио нож, препаде се и промуца:
— Олд Фајерхенд! Сто му ђавола, ко би то помислио! Што
то раније нисте рекли?
— Зар човека мора да штити име од ваше необузданости?
Купите се одавде тамо у ћошак и не излазите ми више пред
очи, јер ћу вас иначе све одреда испребијати.
— Добро, рече Корнел намрштено, о томе ћемо још
говорити доцније.

16
 Затим се окрете и оде раскрвављене руке напред, а за њим
се одазваше и његови другови као пребијени пси. Поседали су
у страну, превили свом вођи руку и тихо повели разговор,
добацујући славном ловцу погледе који, иако нису били
пријатељски, ипак су доказивали колики страх и респект
имају пред њиме.
Али није само на њих деловало његово знаменито име.
Међу путницима вероватно није било ниједног човека који
није био чуо за тог храброг ловца, чији је цео живот био
испуњен опасним подвизима и доживљајима. Капетан брода
пружио му је руку с толиком љубазношћу какву може само
један Јенки да покаже:
— Али, господине, зашто ми не рекосте ко сте? Ја бих вам
био уступио своју сопствену кабину. Богами, за Догфиш је
велика част што сте ступили на његове даске. Зашто сте се
представили под другим именом?
— Ја сам вам рекао своје право име. Олд Фајерхендом, што
ће рећи Ватрена Рука, зову ме западњаци, јер куршум моје
пушке из моје руке погађа као гром.
— Чуо сам да ваш метак никада не промаши циљ?
— Тја! Сваки прави западњак може и уме исто што и ја. Али
ви и сами видите, какво преимућство има име познатог
ратника. Да се ја нисам тако надалеко прочуо, сигурно би
дошло до крвавог окршаја са овим типовима.
— И ви бисте морали подлећи овој премоћи!
— Мислите? упита с осмехом на лицу Олд Фајерхенд. Док
би се радило само ножевима, не би било опасно. Ја бих се
сигурно одржао дотле док ми притекну у помоћ ваши људи.
— Наравно, помоћ би дошла. Али шта да радим сада са тим
лоповима? Ја сам на броду и господар и судија? Да их бацим у
окове?
— Не.
— Да их искрцам на обалу?
— Ни то. Мислим да не желите да вам ово буде последње
путовање овим паробродом?

17
 — Није ми ни на крај памети! Ја се надам да ћу још много
година пловити уз воду и низ воду по мом старом Арканзасу.
— Е, онда се чувајте освете ових ниткова! Они су кадри да
вам негде на обали наместе заседу и заметну кавгу која би вас
стала не само брода него и главе.
У тај мах примети Олд Фајерхенд црнобрадога који је
стојао у близини посматрајући љубопитљиво славног ловца.
Олд Фајерхенд га упита:
— Ви бисте хтели, господине, са мном да говорите? Ја вам
стојим на расположењу.
— Да, ви ми можете указати велику услугу, одговори овај.
Допустићете ми да вам стегнем руку. То је све што бих вас
молио. Бићу тада задовољан и нећу вас више узнемиравати.
Али овога тренутка сећаћу се целог свог живота.
По отвореном погледу и искреном гласу овог човека
видело се да су ове речи потекле право из срца. Олд Фајерхенд
му пружи десницу и упита:
— Докле ћете путовати овим бродом?
— Овим бродом? Само до тврђаве Џипсон, а затим чамцем
даље. Бојим се да ме ви као неустрашив човек нећете сматрати
кукавицом зато што сам малочас пристао да пијем дринк са
оним такозваним Корнелом.
— О, не! Могу само да вам честитам што сте били толико
опрезни. Наравно, кад је Индијанца ударио, ја сам се одлучио
да му очитам буквицу.
— Надајмо се да му је то била добра опомена. А ако сте му
прст на десници размрскали, онда је завршио каријеру као
западњак. А о Индијанцу не знам шта бих сада мислио. Понео
се збиља као кукавица, а ипак се није ни најмање уплашио кад
је пантер заурлао. Није чак ни оком трепнуо. Ово двоје никако
се не слаже.
— Па, ево, ја ћу вам ствар разјаснити. Мени то није тешко.
Познајете ли ви те Индијанце?
— Чуо сам им имена кад је стари казао. То су речи с којима
бих језик могао сломити. Запамтити их нисам могао.

18
 — Он се послужио својим матерњим језиком, вероватно
зато да Корнел не примети с ким има посла. Он се зове
Нитропан-Ханеј, а његов син Нитропан-Хомош. А то вам значи
Велики Медвед и Мали Медвед.
— Да ли је то могућно? Па о тој двојици, разуме се, већ сам
много чуо. Тонкаве су цивилизовани Индијанци. Само се ова
двојица још потуцају и скитају по планинама и преријама и
само су они још наследници ратничких врлина својих
предака.
— То су два честита човека. Нисте ли приметили како је син
зграбио за нож или за томахавк (индијанску секиру) испод
гуња? Али кад је приметио хладно лице свога оца, савладао се
и није се кривцу осветио. А ја вам велим, код ових Индијанаца
довољан је један поглед тамо где је код нас белаца потребна
бујица речи. Од оног тренутка кад је Корнел ударио
Индијанца у лице, његова судбина је запечаћена. Медведи
неће одустати од гоњења пре него што га избришу са лица
земље. Њему не гине освета. Али, чини ми се, ваше име је
немачко. Према томе ми смо земљаци. Ви сте зацело тек
кратко време овде на Западу?
— Не, рече брадоња скромно. Већ сам дуже времена овде.
Зовем се Томас Гросер. Али овде се презиме одбацује. Од
Томаса направили су Тома, а пошто имам црну браду,
прозвали су ме једноставно Црни Том.
— Шта? Како? изненади се Олд Фајерхенд, ви сте Црни Том,
знаменити рафтер, горосеча?
— Да, зовем се Том, горосеча сам по занимању, али да ли
сам знаменит, то не знам. Само, господине, онај Корнел тамо
не сме да чује моје име, јер ће ме се сетити. А то ја не бих желео.
— Зар сте ви већ имали посла с њим?
— Па, јесам, мало. Причаћу вам доцније о томе. А и ви га,
изгледа, познајете.
— Ја сам га данас први пут видео. Али ако остане дуже
времена на броду, припазићу му боље на прсте. А и вас треба
боље да упознам. Ви сте човек каквога баш тражим. Ако нисте
на другој страни заузети, ја бих вас могао упослити.

19
 Том се мало замисли, па онда рече:
— Част да будем поред вас више вреди но све остало.
Додуше, ја сам саставио дружину рафтера који су ме изабрали
за вођу. Али, ако допустите, ја ћу им саопштити да не рачунају
са мном. Али, погледајте, чини ми се, сада ће представа почети.
Сопственик менажерије био је направио од бурића, разних
сандука и дасака седишта и бираним речима позвао публику
да заузме места. Тако и би. Публика је заузела места. Чак и
бродска посада, уколико није била запослена, гурала се да
присуствује представи. Корнел са својим људима држао се по
страни, јер му је, изгледа весеље било покварено. Индијанце
није нико питао да ли ће присуствовати представи.
Сопственик менажерије није се на њих ни освртао. Јер шта да
води рачуна о двојици бедних Индијанаца кад су му толики
платили по цео долар! И тако су Индијанци остали по страни,
наизглед не марећи ни за пантера ни за публику. Али, ипак,
њиховом оштром оку није промакла ни најмања ситница.
Гледаоци су већ седели пред затвореним сандуком и са
нестрпљењем очекивали почетак представе. Већина од њих
није имала појма како изгледа црни пантер. Све звери Новога
света које се убрајају у род мачака знатно су мање, слабије и
безопасније од оних из Старога света. Америчког јагуара, на
пример, кога зову и тигром, лове гаучи ласом и вуку га за
собом на коњу као своју ловину. А ко би се усудио да то исто
направи са бенгалским тигром? А амерички лав, пума, бежи
испред човека, па макар био не знам како гладан. Зато су
гледаоци очекивали да ће видети зверку високу пола метра и
не сувише страшну. Али кад слуге. одмакнуше предњи део
сандука, гледаоци се запрепастише угледавши пантера.
Пантер је од Њу Орлеанса био чуван у потпуном мраку.
Сандук су отварали само ноћу кад су пантера хранили. Сада
тек први пут угледао је пантер дневну светлост која га је
засенила. Лежао је на патосу опружен и жмиркао очима. Кад
се привикао на светлост, приметио је људе који су седели пред
њим. Нагло се дигао, протегао се као мачка и заурлао тако
страшно да је већина гледалаца скочила у намери да побегне.

20
 Да, то је заиста био леп примерак дивље зверке. Пантер је
био виши од једнога метра, а дугачак два пута толико, не
рачунајући реп којим је бесно махао. Предњим шапама
обухватио је решетке кавеза и дрмао их тако снажно да се
сандук заклатио. При том је показао своје страховите зубе.
— Госпође и господо, почео је сопственик менажерије да
тумачи. Црни пантер је родом са Сундских острва. Али тамо су
те зверке мале. Прави црни пантер, који је, разуме се, врло
ретка зверка, живи у Северној Африци, на граници Сахаре. Он
је јак као лав, али много опаснији од лава. Може да однесе цело
одрасло говече. Шта су кадри његови зуби, то ћете одмах
видети, јер ће сада добити храну.
Укротитељ донесе овцу и положи је пред кавез. Кад је
пантер угледао месо, још јаче се узнемирио. Шеткао је као луд
по кавезу и помамно скакао урлајући и режећи, тако да су
гледаоце пролазили жмарци.
Један црнац, запослен код бродске машине, никако није
могао да савлада своју радозналост и покушао је да се умеша
међу публику. Али капетан га опази и отера га на посао. Како
црнац није одмах послушао, капетан дохвати крај једног
конопца и удари га њиме неколико пута. Кривац се брзо
одмаче, али одмах затим провири кроз отвор на машинском
одељењу, искези се на капетана и запрети му песницом.
Гледаоци који су пажљиво посматрали пантера, нису ни
приметили тај призор. Али га је приметио Корнел, који одмах
рече својим дуговима:
— Овај црнац, изгледа, не воли много свога капетана! Како
би било да га примимо себи. За неколико долара, мислим,
црнац би све учинио за нас.
У тај мах снажни укротитељ убаци месо кроз пречке у
кавез. Пантер га дочека и зграби својим страшним зубима. Док
је публика посматрала овај призор, укротитељ је нешто
шапутао сопственику менажерије. Овај је одбијао главом. Али
укротитељ му је једнако нешто тумачио као да хоће да га
убеди. Напослетку, сопственик менажерије слеже раменима,
окрете се према гледаоцима и рече:

21
 — Госпође и господо, могу вам рећи да имате праву срећу.
Још нико није видео укроћеног црног пантера, у најмању руку
овде у Сједињеним Америчким Државама. За време
тронедељног боравка у Њу Орлеансу, мој укротитељ укротио
је овог црног пантера и сада изјављује да би смео први пут да
уђе јавно код њега у кавез, да седне поред њега и да га храни.
За тај дивни призор он тражи малу награду.
За време овог говора пантер је лакомо ждрао свој ручак,
тако да су му кости крцкале под зубима као љуске од ораха.
Изгледало је да му је сва пажња усредсређена само на јело и да
укротитељу не би претила никаква опасност кад би у том
згодном тренутку ушао у кавез.
Нико други него баш онај мали човечуљак са наочарима,
који се малопре био толико уплашио, викну сада одушевљено:
— То би било сјајно, господо! То би било јуначко дело за
које није штета да се плати који долар. Колико тражи ваш
укротитељ?
— Сто долара, господине. Опасност у коју се упушта није
баш тако мала као што то можда изгледа. Пре кратког времена
упознао се тек са овом животињом.
— А, тако! Верујте ми да нисам богзна како богат, али
приложићу пет долара, господо. Ко ће још дометнути који
долар?
Одзив је био толики да се убрзо тражена сума сабрала.
Дакле, представа ће се исплатити. И сам капетан се одушевио
и одмах предложио опкладу.
— Господине! опоменуо га је Олд Фајерхенд. Молим вас да
спречите ову лудост. Видите да ни сам укротитељ није сигуран
да ће му кожа остати читава. Ваша је дужност да забраните ову
лудо-Рију-
— Да забраним? насмеја се капетан. Што! Нисам ја
укротитељу ни отац ни мајка. У овој блаженој земљи
појединац има право да своју кожу носи на пазар како год
хоће, зна и уме. Ако пантер поједе укротитеља, то је ствар
његова и пантерова, а не моја. Дакле, џентлмени, ја тврдим да
овај човек неће изнети читаву кожу из кавеза. Дајем сто

22
долара. Ко прихвата опкладу? Десет од сто добитник даје
укротитељу на поклон.
Пример је све заразио. Опкладе су падале на све стране, на
веће и мање суме. Укротитељ, ако изнесе живу главу, примио
би свих триста долара.
Уз опкладу није било речено да ли укротитељ сме или не
сме да буде наоружан. Он узе собом само један бич који је на
држаљи имао једну експлозивну патрону. У случају да га звер
нападне, довољан би био један ударац по глави и звер би пала
мртва.
— Ја у тај бич не верујем много, рече Олд Фајерхенд Црном
Тому. Једна запаљена буктиња или ракета била би много
сигурнија, јер се од ње зверка плаши, а не може да буде
убијена. Ја ћу му подвиг похвалити, али тек онда ако успе.
Укротитељ се обрати публици краћим говором и пође у
кавез. Прво диже тешку полугу, затим помакну уску решетку
која је затварала неких пет стопа висока враташца.
Али, да би могао да уђе, морао се сагнути. Обема рукама,
међутим, морао је да придржава врата и да их, кад уђе у кавез,
иза себе спусти. Зато је бич са експлозивним метком на врху
метнуо у уста. На тај начин, иако за кратко време, нашао се без
оружја и одбране. Истина, он је много пута већ био у кавезу
дивљих зверова, али под другим околностима. Те звери нису
биле тако дуго држане у мраку; затим није било толико света
око њих, а није било ни буке машина, дима и клопарања
точкова. Све је то узбуђујуће деловало на страшну звер. А све
те околности није овом приликом узео у обзир ни сопственик
менажерије ни укротитељ. И последице тога се убрзо
показаше.
Кад је пантер чуо шкрипу врата, нагло се окренуо. У исти
мах укротитељ је протурио главу у кавез. Један покрет, скок
као муња, и звер је у своје страшне чељусти зграбила
укротитељеву главу, из чијих уста испаде бич.
Врисак који се заорио у том тренутку међу гледаоцима
немогућно је описати. Сви поскакаше и престрављени
нагрнуше да побегну. Само тројица су остали мирни и

23
прибрани: сопственик менажерије, Олд Фајерхенд и Црни
Том. Сопственик менажерије прискочи да притвори врата од
кавеза, али му то не пође за руком, јер је укротитељев леш
лежао у вратима, пола унутра, а пола напољу. Тада сопственик
менажерије ухвати леш за ноге да га извуче из кавеза.
— Не, за име божје! повика Олд Фајерхенд. Пантер ће поћи
за телом и изићи из кавеза. Гурните радије леш унутра, ионако
је несрећник мртав. Врата ће се сама од себе затворити.
Пантер, међутим, леже поред леша. Очи пуне варница
упро је у сопственика менажерије. Видело се да је прозрео
намеру свог газде, јер је бесно зарежао и притиснуо шапом
леш као да га не да. Глава му је била свега неколико палаца
удаљена од отворених врата.
— Беж’те! Ево га, излази! Викну Олд Фајерхенд. Томе, вашу
пушку овамо! Дајте пушку! Револвер би несрећу само повећао.
Од момента кад је укротитељ ушао у кавез па до овог
садашњег није прошло ни десет секунди. Цела палуба личила
је на лудницу. Сви су врискали и бежали. Врата кабина и доњег
дела брода маса је била притиснула, тако да се нису могла
отворити. Људи су се скривали иза сандука и буради у
паничном страху, или су се пењали куд је ко стигао.
Капетан потрча према свом мосту грабећи три четири
степенице наједном. Олд Фајерхенд за њим. Сопственик
менажерије сакрио се био иза стражње стране кавеза. Црни
Том је потрчао по своју пушку. Али од ње је било мало користи,
јер је с њом била повезана секира. Тада он истргну пушку
старом Индијанцу из руке.
— Ја сам пуцати, рече му Индијанац пружајући руку за
пушком.
— Пусти ме, повиче Том, ја сигурно боље гађам него ти.
Црни Том се окрену с пушком у руци према кавезу. Пантер
се баш извукао из кавеза, дигао главу и подмукло режећи
обзирао се на све стране као да тражи жртву. Црни Том
нанишани и опали. Пуцањ одјекну, али куршум не погоди
циљ. Тада Том истрже и младом Индијанцу пушку из руке,

24
напери у пантера и опали. Али ни овога пута куршум не
погоди зверку.
— Слабо! Не познајеш пушку, рече Велики Медвед, тако
мирно као да седи пред својом колибом поред ватре и пржи
месо.
Али Том се не осврте на те речи него одбаци пушку и
појури ка месту где су лежале пушке Корнелових људи. Јер
ова господа, међутим, нису имала ни најмање воље да се
упусте у борбу са дивљом зверком, него су се мудро
посакривали.
У том тренутку заори се у близини заповедничког моста
очајан крик. Једна жена хтела је ту да се сакрије. Међутим,
пантер је опазио, згрчио се и дугачким скоковима пошао
према њој. Жена је била на доњој степеници, а неколико
степеница више ње стојао је Олд Фајерхенд. И пре него што је
пантер могао да зграби жену, дохвати је Олд Фајерхенд, нагло
је диже својим снажним рукама изнад себе и даде је капетану,
који је прихвати. Све се то десило у трен ока. А пантер се нашао
пред празним степеницама. Испружио је предње шапе на
степенице и спремио се да скочи на Олд Фајерхенда. Овај га,
међутим, снажно удари ногом по њушци и уз то опали из
непосредне близине право у главу два-три метка из
револвера.
Овај начин одбране, међутим, био је више него смешан.
Ударцем ноге и са два метка из револвера не може се
уплашити црни пантер. Али Олд Фајерхенд у даном тренутку
није имао при руци ништа подесније да се одбрани. Био је
уверен да ће га звер шчепати и растргнути. Али то се није
десило. Пантер је окренуо главу устрану као да се нечег бољег
сетио. Да ли су га на то натерала два револверска куршума
испаљена из близине у главу, који су му само окрзнули кожу
на лобањи? Или је можда ударац ципелом који га је погодио у
његов осетљиви нос био толико болан? Било једно или друго,
очито је било да пантеру више није било стало до Олд
Фајерхенда. Окренуо се на предњи део палубе, где је стојала
једна тринаестогодишња девојчица као окамењена од страха,
пружајући руке према заповедничком мосту. То је била ћерка
25
оне госпође коју је малочас Олд Фајерхенд био спасао смрти.
Дете, бежећи испред зверке, опазило је своју мајку у страшној
опасности и премрло од страха. Њена светла, шарена хаљина
као да је пантеру запела за око. Скинуо је шапе са степеница,
обрнуо се и у великим скоковима појурио ка девојчици.
— Моје дете, моје дете! завапи несрећна мајка.
Сви који су видели овај страшан призор претрнуше од
ужаса, али није могао нико помоћи. Баш нико? Нашао се ипак
један човек, једини који је био толико храбар и присебан, а за
кога би се најмање могло веровати да је кадар да то учини. То
је био млади Индијанац.
Он је стојао са својим оцем неких десет корака далеко од
девојчице. Кад је опазио страховиту опасност која је претила
детету, очи му севнуше чудним сјајем. Погледао је лево и
десно, као да тражи излаз из језиве ситуације. Видећи да
другог излаза нема, он баци гуњ са плећа и добаци свом оцу на
језику тонкава:
— Тиакаитат, шаи шојана!
То значи: „Вуди миран, ја ћу скочити у воду.“
У два скока нашао се код девојчице, зграбио је око паса и
прекорачио ограду. Ту је застао један тренутак. Пантер му је
био за петама, спреман за скок. У истом тренутку кад се пантер
одбацио од пода, пребацио се млади Индијанац са девојчицом
преко ограде. Скочио је мало укосо да се нађе у води с
пантером на истом месту. Вода се прели преко њега и његовог
терета. Али услед јаког залета ни пантер се није могао
задржати на огради, него је и он пљуснуо у воду колико је дуг
и широк.
— Стој! командовао је капетан, кога није напустила
присебност, кроза цев за разговор у машинско одељење.
Машиниста пусти контра-пару, брод забректа и стаде.
Точкови су му хватали само толико воде колико је било
потребно да брод не тргне натраг.
Пошто је опасност за путнике на броду минула, полетеше
сви на ограду да виде шта ће се десити. Мајка оне девојчице
била је пала у несвест, док је отац запомагао очајнички:
26
 — Хиљаду долара оном ко ми спасе дете. Три хиљаде, десет
хиљада!
Али нико се није нашао да му помогне. Нагнути преко
ограде сви су зурили у воду. У води је пливао пантер, иначе
одличан пливач, пажљиво тражећи плен кога нигде није било.
— Удавили су се, отишли су под точкове! кукао је отац
чупајући косу обема рукама.
Али тада се зачу и на другој страни брода јасан глас младог
Индијанца:
— Нитропан-Хомош био паметан. Пливао испод брода да га
пантер не види. Ево га, доле је!
Сви похрлише на ту страну брода, а капетан заповеди да му
спусте конопац. Уза сам брод пливао је полако на леђима
Мали Медвед. Онесвешћену девојчицу положио је попреко
преко себе. дохватио је уже, које му добацише, завезао
девојчицу испод пазуха, а други крај себи на исти начин. Тако
их дигоше на палубу.
Дочекан бурним одобравањем, млади Индијанац се
склони устрану не проговоривши ниједне речи. Али кад наиђе
мимо Корнела, који је са својим људима био међу гледаоцима,
стаде пред њега, испрси се и рече му гласно, тако да је свак
могао да чује:
— Но, да ли се Тонкава боји мале шугаве мачке? Корнел
побегао и његових двадесет јунака побегли. Тонкава дочекао
мачку и спасао девојчицу. Корнел још буде чуо о Тонкави.
Спасену девојчицу однесоше у кабину да јој укажу помоћ.
Тада крмар испружи руку према кљуну лађе и узвикну.
— Погледајте пантера, погледајте сплав!
— И заиста, на оној страни где је показивао крмар опазише
путници узбудљив призор. Јер док се све ово одигравало на
лађи и поред лађе, нико није приметио мали сплав од шибља
и трске, на коме су седела два лица. Путници на том сплаву
очито су хтели да приђу лађи. Веслали су неким коцима као
веслима на нужду. Једно од два лица на сплаву био је дечко, а
друго по изгледу необично обучена жена. На глави је имала
шешир који је личио на стару капуљачу. Лице јој је било пуно,
27
румено, очи ситне и жмиркаве. Обучена је била у неки широк
џак или нешто слично томе, јер се крој и фасон те чудне
хаљине није могао одредити, пошто је та особа седела.
Црни Том, који је стојао поред Олда Фајерхенда, упита:
— Знате ли ви ову жену?
— Зар је она тако чувена да бих и ја морао да је познајем?
— Свакако! То уопште није жена него мушкарац. То је
преријски ловац и трапер — замкар. А гледајте, ево и пантера!
Сада ћете видети шта уме једна жена која је у самој ствари
мушкарац.
Црни Том се наже преко ограде и повика:
— Еј, тетка Дрол, пазите! Хоће да вас поједе!
Сплав је био удаљен којих педесет корака од брода. Пантер
је непрестано пливао поред брода тражећи жртву. Тада опази
сплав и заплива право према њему. Тобожња жена погледа на
кров лађе, препознаде онога који је викао и одговори
крештавим гласом:
— 'Бардан, то сте ви, Томе! Обашка ми је мило што вас
видим, ако изволите! А каква је ово зверка?
— Црни пантер, прикане мој! Скочио је с брода и сада вас
тражи. Вежите му с пута, ако изволите!
— Охо, тетка Дрол не склања се ником с пута, па ни једном
пантеру, био он црн, жут или зелен, ако изволите. Сме ли,
молићу лепо, ова зверка да се упеца?
— Разуме се, ако можете. Побегла је из менажерије, али то
је најопаснија зверка на свету. Бежите на другу страну брода.
Луцкасто чељаде као да је све ово сматрало за шалу. Хтело
је, изгледа, да се поигра са овом опасном зверком.
Невероватном вештином избегавало је животињу веслајући
својим веслима. При том је крештало својим неприродним
гласом.
— Удесићу ја њу, стари Томе. Куда је најзгодније да се гађа
у ову наказу, ако изволите?
— Међу очи, одговори Олд Фајерхенд.
— Добро! Да пустимо овог пливача да нам дође ближе.
28
29
 Тетка Дрол одбаци весло у чамац и дохвати пушку која је
била на сплаву. Сплав и пантер нагло су се приближавали
једно другом. Зверка је гледала разрогачених очију свог
противника као да жели да га хипнотише. Овај је, међутим,
хладнокрвно уперио пушку у њу, нанишанио и два пута
окинуо. Затим, као да се ништа није десило, положио пушку
опет поред себе, дохватио весло и завеслао према броду. Све је
то био посао од неколико секунди. Пантера нестаде под водом
и само неколико кругова на води показивало је место његове
самртничке борбе. Потом, мало даље, низ воду појавио се опет
на површини црни леш, укочен, без живота. Затим га је вода
заувек повукла на дно.
— Мајсторски хитац! повика Том са палубе. Путници с
одобравањем потврдише његове речи, сем сопственика
менажерије, који је тако остао и без пантера и без укротитеља.
— Два хица су била, рече оно луцкасто чељаде. У свако око
по један. А докле путује овај брод, ако изволите?
— Докле год буде довољно воде! одговори капетан.
— Ми бисмо хтели да се повеземо, ако изволите.
Направили смо преко на обали овај сплав да дођемо до брода.
Хоћете ли да нас узмете са собом, ако изволите?
— Имате ли пара за карту, госпођо или господине? Не знам,
богами, да ли сте мушко или женско.
— Тетка сам, господине. Ја сам тетка Дрол, ако изволите. А
што се карте тиче, платићу вам добрим парама или сувим
златом, ако изволите.
— Онда се пењите на брод! Треба што пре да кренемо са
овог злосрећног места.
Морнари спустише лествице од конопца. Први се попе на
брод дечко, такође наоружан пушком, а тетка Дрол пребаци
пушку, отисну ногом сплав од брода и гипкошћу мачке
пребаци се преко ограде где су сви гледали са чуђењем и
снебивањем ову чудну особу.

30
 II
ТРАМПОВИ-СКИТНИЦЕ

Сједињене Америчке Државе упркос свог слободоумног

уређења, или боље рећи баш због њега, поприште су посебних
врста друштвених невоља, каквих нема у европским
државама.
Добар познавалац тамошњих прилика признаће да је ово
тврђење једног новијег географа потпуно основано. Те
друштвене ране и невоље, о којима он говори, можемо
поделити у две групе. У прву групу спадају људи који лутају
због трговине. То су прво такозвани раудији, а затим
такозвани румери, који пљачкају и варају у првом реду нове
усељенике. Румери и раудији стално су америчко зло. Друга је
ствар са осталим групама оних неваљалаца које се брзо
окупљају, а још брже растурају. Томе су углавном криве
несређене прилике Далеког запада, где се образују
разбојничке банде. Ту ваља споменути и „Кју Клукс Клан“,
тајно удружење чији су чланови свој занат терали за време
грађанског рата и доцније. Али највећу невољу представљају
такозвани трампови, као представници најгоре врсте
скитница, пљачкаша и разбојника.
Кад завлада криза у пословима, многобројна предузећа
обустављају рад и десетине хиљада људи остане без посла, па
крену многи беспослени на пут, углавном према Западу.
Градови око Мисисипија тада су просто преплављени њима. Ту
настане међу њима превирање. Бољи и поштенији од њих нађу
било какав посао, ма био не знам како тегобан и јадно плаћен,
а други се сасвим одвикну од рада и одају се скитњи. Они
честитији највише одлазе на рад по фармама, нарочито за
време жетве, па се зато и зову харвестери — жетеоци.
Они други, гори, којима не прија такав рад, удружују се у
банде које живе од пљачке, убистава и паљевина. Ти људи
падају све ниже и ниже, док не падну на најнижи степен

31
порока. Предводе их, наравно, људи који су већ давно, по
казненом закону, заслужили вешала.
Ови трампови, наоружане скитнице, појављују се обично у
већим групама, које понекад броје и триста глава, па и више.
Они не само да нападају поједине усамљене фарме, него су
често пљачкали и целе вароши. Штавише, дешавало се да
овакве банде заузму целу једну железницу, савладају
чиновнике и службенике, па се возом пребаце у неки други
удаљени крај, да тамо продуже са својим подвизима. Ови
нереди понеки пут би толико учестали да су у појединим
државама гувернери морали да позову војску у помоћ. Тада би
се са овим скитницама водиле праве битке.
Капетан и крмар „Догфиша“ сматрали су таквим
трамповима Корнела Бринклеја и његову дружину. Та
дружина бројала је, истина, свега двадесетак људи, била је,
дакле, исувише слаба да се упусти у борбу са посадом брода и
са путницима, али, ипак, опрезност није ни у ком случају била
излишна.
Корнел је усредсредио сву своју пажњу на оно чудовиште
које је дошло до брода са својим јадним сплавом и које је тако
једноставно убило дивљу звер. И он се срдачно насмејао кад је
Том довикнуо чудновато име: тетка Дрол. Али сад кад се
странац попео на брод, намршти се Корнел и рече тихо својим
друговима:
— Овај клипан није баш тако смешан као што изгледа. Он
се само приказује тако. Велим вам, треба да припазимо на
њега.
— А чему онда ова маскарада?
— То није никаква маскарада. Тај је човек особењак, али
зато ипак један од најопаснијих тајних полицајаца које сам
икада срео.
— Којешта! Тетка Дрол — полицајац! Тај човек може да
буде све што год хоћеш, то верујем. Али да би био детектив, то
ми не иде у главу.
— А ипак је тако. Ја сам за тетку Дрол чуо већ раније. Кажу
да је он мало настран трапер — замкар, који са свима

32
индијанским племенима живи на доброј нози због своје
веселе нарави. Сада, кад сам га видео, богами, верујем у то. Али
тај човек је детектив, могао бих се заклети. Ја сам га срео горе,
у Форт Сулију на Мисурију, где је једнога од наших ухватио и
послао на вешала. И то он сам, а нас је било преко четрдесет
људи.
— То је немогућно. Вас четрдесеторица могли сте да му
пробушите кожу на четрдесет места.
— Не, нисмо могли. Он ради више препреденошћу и
лукавством неголи силом. Погледајте само његове ситне,
зрикаве и лукаве очи, као у кртице! Њима не може да
промакне ни мрав у трави. Он се спријатељи са својом жртвом
и намести јој замку у коју ова падне баш кад се најмање нада.
— А познаје ли он тебе?
— Мислим да не познаје. Он ме тада није приметио, а то је
било пре много времена и ја сам се одонда много изменио. Али
сматрам ипак да је згодније да не свраћам његову пажњу на
себе. Мислим да ћемо ми овде направити добар лов, а не бих
хтео да нам се он окачи о врат.
Дрол, наравно, није изгледао тако опасан како га је Корнел
приказао. Напротив, присутни су морали да се силом
уздржавају од смеха, кад су га погледали изблиза. На глави је
имао нешто што није било ни шешир, ни капуљача, ни шубара.
Ипак се то нешто могло назвати и шеширом и шубаром. То се
чудо састојало из пет засебних комада коже. Средина је
личила на шерпу и покривала је теме, стражњи део покривао
је потиљак, а предњи чело. Дакле, то је био у неку руку и
кишобран и сунцобран. Она два дела са стране покривали су
уши. Капут му је био дугачак и необично широк. А на њему
закрпа на закрпи, све од коже, једна преко друге, без икаква
реда. Место дугмета имао је узице од коже којима је
једноставно везао капут. Да му дужина и ширина те необичне
кабанице не би сметала при ходу, он ју је једноставно просекао
и одоздо везао и тако направио ногавице широких панталона.
И рукави те кабанице били су необични. Како су били
предугачки, то је он једноставно просекао два прореза кроз
које је протурио руке. А рукаве је свезао тако да су висили као
33
две кожне торбе у које је могао да стави шта хоће. На ногама је
имао опанке од нештављене коже.
Колико је био смешан због тог необичног одела, које је он
у шали звао „спаваћица“, толико је био смешан и због свог
округлог и руменог а уз то добродушног лица, на коме су
играле живе очи, како се каже, као на зејтину. Ни тренутка те
очи нису мировале и ништа им није могло промаћи.
Али и овакве необичне личности нису на Дивљем западу
ништа необично ни ретко. Ко годинама проводи живот у
шумама и пустињама, тај нема ни времена ни прилике, а новца
још мање, да своје поцепано одело замени чим другим него
оним што му усамљени живот сам даје. Ту ћете често наићи на
славне и чувене људе, који, међутим, носе такво одело на себи
да би у другим приликама деца трчала за њима као за чудом.
У рукама је тај човек имао пушку двоцевку која је свакако
била прилично стара. Да ли је сем тога имао каквог оружја код
себе није се могло видети, јер је он у свом оделу био као у
неком џаку, тако да је могао да сакрије цео арсенал оружја.
Дечку који се налазио у друштву овог особењака могло је
бити око шеснаест година. Био је плав, добро развијен, јаких
костију, озбиљна изгледа, као човек који је већ свестан да се
мора сам пробијати кроза живот. На себи је имао ловачку
кошуљу, панталоне, ловачке чарапе, и ципеле, све од коже,
као и шешир. Сем пушке, од оружја је имао још и нож и
револвер.
Чим је тетка Дрол ступио на палубу, одмах је пружио руку
Црном Тому:
— Здраво, стари друже! Ала је ово изненађење! Нисмо се
видели читаву гладну годину! Откуда и куда?
Пошто су се срдачно руковали, Том одговори:
— Са Мисисипија. Путујем у Канзас, где моји рафтери-
горосече руше шуму.
— Ех, то је добро. И ја ћу тамо, а можда и даље. Дакле, неко
ћемо време заједно. Али пре свега да платим карту. Шта имам
да платим ја и овај младић овде, то јест ако изволите,
господине капетане?
34
 — Питање је куда путујете и у којој класи, одговори
капетан.
— У којој класи? Тетка Дрол се вози само у првој. Дакле,
кабину, господине, ако изволите. А куда? Рецимо, засада до
Форт Гипсона. Лако можемо кад хоћемо да продужимо! А
примате ли злато?
— Наравно, врло радо.
— А имате ли вагу за злато? Како стојимо са ценом? Јесте
ли ви уопште поштен човек?
Ово питање пало је као гром из ведра неба, али тетка Дрол
је при том тако смешно намигнуо оком да му се те речи нису
могле уписати у зло. Ипак капетан се направи као да се
наљутио и прогунђа:
— Немојте још једаред да питате, јер ћете се сместа наћи у
води!
— Охо, ваљда не мислите да ће се тетка Дрол дати тако лако
окупати? Покушајте, ако изволите!
— Но, бранио се капетан, ја знам да према дамама мора
човек бити отмен, а пошто сте ви тетка, то и ви спадате у
лепши пол. Зато нећу ваше питање да узмем тако озбиљно.
Уосталом, није хитно да платите.
— Не, не, нећу да будем дужан никоме ништа. То је мој
принцип, ако изволите.
— У реду, Онда изволте на благајну.
Капетан се врати пре тетке Дрол, чудећи се наглас:
— О, људи, требало је да видите злато. Завукао је руку у
рукав и извадио пуну прегршт злата. Било је зрневља као
грашак, као лешник, а богами и као орах. Тај човек мора да је
пронашао неку златну жицу...
Пошто је платио карте и изишао из канцеларије, тетка
Дрол стаде да погледа око себе. Прво је опазио Корнелове
људе. Полако оде до њих да их изближе разгледа. Неколико
минута посматрао је Корнела, а онда га упита:
— Да извините, господине, нисмо ли се ми већ негде
видели?

35
 — Колико знам, нисмо, одговори Корнел мрко.
— А мени се све чини да јесмо. Чекајте, да то није било
негде горе на Мисурију?
— Не.
— Ни у тврђави Сули?
— Не знам ни где је.
— Хм! Можда можете да ми кажете своје име?
— А зашто, молим вас лепо?
— Јер ми се много свиђате, господине. А чим ми се неко
свиди, одмах хоћу да знам како се зове.
— Што се тога тиче, и ви се мени много свиђате, рече
Корнел јетко, па ипак нисам тако дрзак да вас питам за име...
— Па ја мислим да то није никаква дрскост и одмах бих вам
одговорио на ваше питање. Ја немам разлога да тајим своје
име. Само онај који нема чисту савест, тај га таји.
— То треба да буде увреда, господине?
— Ни издалека. Ја не вређам никада никог, ако изволите.
Збогом, господине, и задржите своје име за себе! Мени није
потребно.
После ових речи тетка Дрол се окрете и оде.
— Зар мени тако што да се деси?! шкрипну зубима од
помамног беса Корнел. И ја то морам да отрпим!
Сав је био поцрвенео од љутине.
— Зашто мораш да отрпиш? боцну га један од његових
људи. Ја бих том џаку од коже одговорио песницом по њушци!
— Али би извукао дебљи крај!
— Глупост! Та корњача није ваљда тако јака?
— Човека који пушта себи црног пантера на дохват руке, па
му тек онда саспе куршум у главу као да пред собом има дивљу
кокошку, не ваља потцењивати. Уосталом, не ради се само о
њему. Има ту и других који би одмах скочили на нас. А ми пре
свега треба да будемо врло опрезни.
Уто је тетка Дрол наишао на Индијанце који су седели на
балама дувана. Они кад га опазише, устадоше са поштовањем.

36
Тетка Дрол умери корак, застаде, а онда похита према њима и
узвикну:
— Мира, ел осо вијео и ел осо мозо! Гле Великог и Малог
Медведа.
Ове речи изрекао је на шпанском. Морао је, дакле, знати да
црвенокошци не говоре добро енглески, али зато много боље
шпански.
— Ке сорпресе, ла тиа Дрол! Какво изненађење, тетка Дрол!
узвикну стари Индијанац.
— Шта радите ви овде на Истоку и на овом броду? упита
Дрол пружајући им руку.
— Били смо у Њу Орлеансу и сада се враћамо. Прошло је
много месеци откад нисмо видели лице тетке Дрол.
— Да Мали Медвед је одонда много порастао. Живе ли моја
црвена браћа у миру са својим суседима?
— Да, они су своје ратне секире закопали у земљи и не желе
више да их ископају.
— Кад ћете се вратити својим кућама?
— То не знамо. Велики Медвед не може да се врати кући
пре но што опере свој нож у крви онога који га је увредио.
— А ко је тај човек?
Онај бели пас тамо са црвеном брадом. Ударио је Великог
Медведа песницом у лице.
— До ђавола! Да ли је сишао с ума? Морао је да зна шта
значи ударити Индијанца песницом по лицу! И то још Великог
Медведа!
— Он не зна ко сам. Ја сам своје име рекао на језику свог
племена и молим мог белог брата да ме не ода.
— Немај бриге! Али морам сада да идем ка другима са
којима треба да се поразговорим. Но, ја ћу још доћи до вас.
Тетка Дрол оде од њих, а у тај мах из кабине изиђе отац
спасене девојчице да саопшти да се његова ћерка опоравила,
да се већ прилично добро осећа и да јој је потребан само мир
да се одмори. Затим приступи Индијанцу да се захвали
храбром дечаку за његово јуначко дело. Дрол који је чуо
37
његове речи упита шта се догодило. Кад му је Том све
испричао, он рече:
— Верујем да је овај дечак био кадар да то учини. Али он
уопште није више дечко него читав човек.
— А ви познајете њега и његовог оца? Видех где разговарате
с њим.
— Да, ја сам се сретао са њим у животу.
— Заиста? Он рече да је Тонкава, а то скоро изумрло
индијанско племе не налази се никада на путовању, јер се
населило у једној бедној резервацији у долини реке Рио
Гранде.
— Велики Медвед није се никада стално населио него је
остао веран обичајима својих предака. Он је луталица баш као
и поглавица Апаша Винету. Своје боравиште држи увек у
тајности. Он увек прича о „својима“, али ко су они, шта су и где
су, то нисам могао никада сазнати. Он и сада путује њима, али
га је задржала освета! јер мора да се свети Корнелу који му је
ударио шамар.
— Да ли вам је што о томе говорио?
— Да. Он неће мировати пре но што се крваво освети.
Корнел је у мојим очима изгубљен човек.
— То сам и ја одмах рекао, умеша се Олд Фајерхенд. Колико
ја познајем Индијанце, могу да кажем да он није из
кукавичлука отрпео шамар.
— Тако? упита Дрол одмеривши високог од главе до пете.
Ви познајете Индијанце, ако изволите. Ви не изгледате баш
тако, иако сте прилично велики. Мислим да бисте боље
пристајали у неки салон неголи у прерију.
— Варате се, тетко, насмеја се Том. Ви сте на кривом путу.
Хајде погодите ко је тај отмени господин.
— Одакле да знам? Можда ћете ви бити тако добри да ми
кажете.
— Не, погодите сами.
— Господин је, чини ми се, један од наших најзнаменитијих
западњака.

38
 — Гле!?
— Не један од најзнаменитијих него баш најзнаменитији!
— Охо!
— Дабоме!
— Од те врсте по мом мишљењу постоје само двојица.
Тетка Дрол мало застаде, затвори једно око, па намигну
Олд Фајерхенду и прасну у смех, који је звучао као да неко
дува у кларинет:
— Хи, хи, хи!
А затим рече:
— Та двојица су, наиме, Олд Шетерхенд и Олд Фајерхенд.
Пошто првога познајем, ако изволите, онда ово није нико
други него Олд Фајерхенд, ако изволите. Је ли тако?
— Да, ја сам, потврди овај.
— Е сад? упита тетка Дрол, одмаче се два корака и поче да
посматра Олда Фајерхенда још увек једним затвореним оком
као да га гађа. Зар сте збиља ви? Стас вам је, морам признати,
управо онакав како га описују, али... Можда се ви само
шалите!?
— А да ли је и ово шала? упита Олд Фајерхенд, па зграби
тетку Дрол за оковратник његовог огромног капута, подиже
га увис и три пута око себе завитла њиме. Затим га посади на
један сандук који се налазио у близини.
Дролово црвено лице помодре. Једва је имао даха да
изусти:
— О, господине мој, да не мислите да сам ја ветрењача или
заставица?! Или мислите да сам ја овамо дошао да играм коло
око вас по ваздуху! Сва срећа што је моја „спаваћица“ од
бивоље коже, јер бих иначе одлетео у реку! Али доказ је добар.
Уверили сте ме да сте заиста Олд Фајерхенд. Верујем утолико
пре што сте у стању да овим џентлменима покажете са мном
како Месец лети око Земље. Често пута сам мислио, кад се о
вама говорило, да би било врло пријатно да се са вама упознам.
Сад сте ме уверили у то. Ево вам моје руке, и ако нећете да ме
ражалостите, немојте да ме одбијете.

39
 — Да вас одбијем? Ја ћу сваком поштеном човеку драге
воље да пружим руку, а нарочито ономе који је показао и
доказао да је честит.
— Како то мислите? Када?
— Па онда када сте убили пантера.
— Ах, тако! То није вредно помена. Није вештина убити
такву зверку у води...
— Али пантер се не боји воде. Он је одличан пливач и могао
је лако да исплива на обалу. Било би велике несреће да је у
томе успео. Ви сте многим људима спасли живот. Зато вам
пружам руку и желим да се боље упознамо.
— То је и моја жеља, господине. А сада предлажем да за
наше познанство испијемо штогод. Нисам дошао на брод да
овде скапавам од жеђи! Хајдемо доле у салон.
Сви прихватише овај предлог.
Док су се они бавили доле у салону, на палубу изиђе
Црнац. Њега је у машинском одељењу сменио други радник и
он је изишао на кров лађе да одспава у хладовини после ручка.
На лицу му се видело да није најбоље расположен. То је
приметио и Корнел, па га позва себи.
— Извините, господине! рече Црнац. Ако вам је што
потребно, обратите се стјуарду. Ја не служим путнике. Ја сам
ложач.
— Знам, рече Корнел. Хтео сам само да вас питам да ли вам
је по вољи да попијете са нама чашицу препеченице!?
— Ако је тако, слажем се са вама. У ложионици доле може
да се осуши човеку и грло и џигерица. Али, овде. нема пића...
— Ево вам долар, донесите шта хоћете и седните с нама!
Израз зловоље изгуби се одмах Црнцу с лица. За трен ока
донео је две пуне боце и неколико чаша. Поставио их је пред
Корнела и сам сео са стране. Пошто је на искап попио две
чаше, Црнац рече:
— То је уживанција, господине, која вашем брату не пада
тако често у део. Али откуд вам паде на памет да ме частите?

40
Ви белци нисте иначе баш много расположени према нама
црнцима.
— За мене и моје пријатеље црнац је исто тако човек као и
белац. Видели смо да радите код казана. То је страшно тежак и
напоран посао, а сигуран сам да вас капетан не плаћа златом,
па помислих да би вам један гутљај зацело добро дошао...
— То вам је била паметна мисао. Капетан ме заиста слабо
плаћа. Не можеш честито ни да се напијеш. А сем тога, не даје
ни аконто, бар мени. Плаћа тек по завршетку пута. Нека га
ђаво носи!
— Зар вас је и овога пута заборавио?
— Да. Каже да је моја жеђ превелика за моју плату.
Другима даје аконто, а мени не да. А није ни чудо што сам
жедан, кад радим код усијаних казана.
— Али до вас стоји да ли ћете данас да угасите своју жеђ
или нећете. Ја сам, ето, спреман да вам дам да зарадите
неколико долара, ако ми учините једну малу услугу.
— Неколико долара? Ура! За те паре може да се добије
неколико пуних боца! Дакле, шта желите од мене, господине?
Кад треба да се заради боца ракије, ја сам човек на своме месту.
— Може да буде... Али ствар се мора вешто извести. Треба
само мало да прислушкујете, да мало напрегнете уши!
— Где? Код кога?
— У салону.
— Тако? Хм! замисли се црнац. А зашто, господине?
— Зато. Ето, рећи ћу вам отворено, рече риђокоси
пружајући Црнцу пуну чашу; затим продужи у поверљивом
тону: Тамо се налази један високи снажни човек, кога зову Олд
Фајерхенд, затим један са црном брадом, који се зове Том, и
најзад једна њушка у дугачком кожном капуту која се одазива
кад је зову „тетка Дрол“. Тај Олд Фајерхенд је богат фармер, а
она двојица су његови гости и путују њему. Пуким случајем
путујемо и ми на исту фарму да тражимо посла, па бисмо
хтели да знамо какви су ти људи код којих хоћемо да се
запослимо. Сада видите да не тражимо од вас ништа нарочито.

41
 — Тако је, господине! Нико ми не може забранити да чујем
шта други говоре. Наредних шест часова не радим и могу да
чиним шта хоћу.
— Е, добро! А како ћете то да изведете? Смете ли да уђете у
салон?
— Изрично ми забрањено није, али немам шта тамо да
тражим. Могао бих само шта да унесем или изнесем. Али то је
прекратко да бих могао чути шта они говоре.
— Зар не бисте, на пример, могли наћи неки посао око
којега бисте се могли тамо дуже времена задржати?
— Не. Али, чекајте! Пало ми је нешто на ум. Прозори су
прљави, могао бих да их перем.
— А неће ли то пасти у очи?
— Не. Пошто је салон увек пун, не може се тај посао
свршити у један мах кад никога нема. То заправо треба стјуард
да ради, али ја га за чашу ракије врло често замењујем на том
послу.
— А може ли он шта да посумња?
— Не. Он зна да ја никад немам пара и да волим ракију.
Рећи ћу му да сам жедан и да бих могао место њега да оперем
прозоре. Не водите бриге, господине, ја ћу то вешто да
изведем. Дакле, колико долара ми дајете?
— Зависи од новости које ћете ми донети. Али биће најмање
три.
— Ол рајт! господине. Наточите ми још једну чашу, па да
идем...
Црнац оде а другови Корнелови запиташе га шта жели он
овим да постигне.
— Ево шта, рече Корнел. Ми смо сиромашни трампови и
морамо водити рачуна куда идемо. Карту смо платили и треба
да се постарамо да на неки начин добијемо своје паре натраг.
Знате добро да се наша каса прилично испразнила. А за други
пут, који нам предстоји, треба пара.
— Наћи ћемо их у железничкој каси!

42
 — Јесте ли сигурни да ћемо у томе успети? Зашто их не
бисмо узели овде, ако можемо?
— Дакле, отворено да говоримо, треба извршити крађу
овде на броду? То је опасна ствар. Ако се крађа одмах открије,
дићи ће се узбуна и бићемо претресени сви до једног до голе
коже. Ми ћемо, наравно, бити први на које ће се посумњати.
— Ти си глупљи но што сам мислио. Ствар је опасна и није
опасна, према томе како се изведе. А ја сигурно нећу да вас
навучем на танак лед. Ако ме будете слушали у свему, све ће
бити у реду. Све мора да нам успе, а особито онај наш највећи
подвиг.
— Горе на Сребрном језеру? Хм! Само ако те нису
нагаравили.
— Којешта! Знам ја све, знам! Не могу сада да вам све
потанко испричам. Чућете кад будемо тамо. А дотле, морате да
ми верујете кад вам кажем да горе има блага које ће нам свима
бити довољно за цео живот. Али, сада да не млатимо празну
сламу, него да мирно сачекамо какве ће нам вести донети онај
блесави Црнац.
Затим се Корнел извали на под и затвори очи као да не
жели више ништа ни да говори ни да слуша. И остали се
раскомотише како је ко знао и умео. Неки се извалише да
спавају, иако им то није полазило за руком. Други су шапутали
међу собом о великом подвигу за чије су остварење били
спремни да пођу и у ватру и воду.
„Блесави Црнац“ изгледа да је ипак био дорастао свом
задатку. Јер да је наишао на неку непремостиву препреку,
зацело би се вратио да то јави. Видели су га, међутим, кад је
отишао у одељење за послугу, вероватно да се са стјуардом
договори. Затим се изгубио у салону и није се више враћао.
Прошло је и више од једног часа, кад се Црнац појавио на
палуби. Преко руке носио је неке мокре крпе којима се бришу
прозори, а кад их је однео, пришао је друштву које је одмах
оживело. Сео је међу трампове и, не примећујући четири
оштра ока која су посматрала и њега и трампове, почео је да
прича.

43
 — Дакле? упита Корнел радознало. Како си извео ствар?
— Старао сам се, али не верујем да ћу за оно што сам дознао
добити више од три долара, рече Црнац зловољно. Ви сте се,
наиме, господине, мало забунили.
— Како забунио?
— Истина је да се онај високи зове Олд Фајерхенд. Али он
није фармер и према томе не може да позове оног Црног Тома
и тетку Дрол у госте на своје имање.
— Је ли могућно? зачуди се тобоже Корнел.
— Богами, тако је! Онај високи је славни ловац и путује
далеко у брда.
— Куда?
— То није рекао. Међутим, ја сам чуо све и ниједна реч
њиховог разговора није ми измакла. Седели су са оцем оне
девојчице коју је пантер хтео да поједе, подаље од осталих
гостију. Отац те девојчице зове се Батлер и по занимању је
инжењер. И он путује са Олд Фајерхендом.
— Инжењер? Шта ће њих двојица у брдима!?
— Можда су открили неки рудник, који треба инжењер
Батлер да истражи.
— Не, Олд Фајерхенд разуме тај посао боље него иједан
инжењер.
— Они хоће прво да посете Батлеровог брата, који у
Канзасу има велику фарму. Изгледа да је то неки страшно
богат човек. Недавно је отпремио велику партију стоке и жита
у Њу Орлеанс, а његов брат инжењер примио је те паре и сада
их носи свом брату.
Корнелу севнуше очи, али ни он нити ико од трампова
ничим нису одали колико је ово саопштење за њих важно.
— Да, у Канзасу има много богатих фармера, рече Корнел
тобож равнодушно. Али инжењер је прилично неопрезан
човек кад носи толике паре собом. Не знаш колико има?
— Споменуо је неких девет хиљада долара у новчаницама.
Толико сам могао да чујем.

44
 — Па ни такву суму не ваља носити уза се. Зашто су онда
банке? Да наиђе на неке трампове, лоше би се провео.
— Не бојте се, он је паре добро сакрио.
— Али и трампови су велики препредењаци...
— Свеједно, ипак их неће наћи!
— Зар ви знате где их је сакрио?
— Да. Показао је другима, па сам и ја видео. Ја сам му
тобоже окренуо леђа, али је преда мном било огледало и лепо
сам све видео.
— Море, огледало може да превари. Кад стојиш пред
огледалом, видиш своју десну страну на лево, а леву на десно.
— То ми није познато, али својим очима сам видео кад је
инжењер показао једну старинску каму са уметнички
израђеном дршком. У тој дршци налази се новац.
— Тако? Само то нас не интересује. Ми нисмо трампови,
него поштени харвестери — жетеоци који иду за својим
послом. Штета, што смо се преварили у оном високом!
Страшно личи на једног фармера који носи његово име.
— Можда му је брат? Уосталом, нема само инжењер толике
паре при себи. И црнобради је говорио о великим парама које
треба да је примио да их однесе својој дружини, рафтерима-
горосечама.
— А где се ови налазе?
— Сада секу шуму на Реци црног медведа. Само ја не знам
где је то.
— Али знам ја. Та река утиче ниже Тулеја у Арканзас. Је ли
му дружина велика?
— Неких двадесет људи, све сами кршни момци. Па и онај
шашави у кожном џаку има при себи приличну количину
злата. И он путује на Запад. Само, не знам зашто је понео
толико злато у ову дивљину.
— Зашто да не понесе? И на Западу имају људи својих
потреба. Има тамо тврђава, летовалишта и путујућих
трговаца, код којих се може потрошити прилична пара, па
макар и у злату. Али, шта се интересујемо још за њих! Не могу
45
само да разумем шта ће тај инжењер у брдима и то са једном
девојчицом.
— Знате, он има само то дете, које воли изнад свега, и неће
да се растаје од ње. Пошто ће у брдима да остане дуже времена,
саградиће тамо куће, па је зато повео и жену и дете.
— Шта је рекао? — да ће саградити куће?
— Да, брвнаре.
— Па за њега, жену и ћерку била би довољна једна кућа.
Изгледа, дакле, да неће бити тамо сами. Хтео бих само да знам
шта ће тамо да раде.
— То је хтео и онај црнобради да зна, али му Олд Фајерхенд
рече да ће сазнати доцније.
— Дакле, хоће да остане у тајности. Зацело се ради о некој
златној жици или о неком богатом руднику који желе у
тајности да испитају или експлоатишу. Само да ми је сазнати
место куда иду.
— На жалост, о томе ништа нису говорили. Како изгледа,
Олд Фајерхенд ће повести црнобрадога и тетку Дрол са собом.
Они су се толико спријатељили да су и кабине узели једно
поред другог. У кабини број 1 спава инжењер, број 2 заузео је
Олд Фајерхенд, број 3 Црни Том, број 4 тетка Дрол, а број 5
мали Фред.
— Ко?
— Дечко који је дошао са тетком.
— Је ти то Дролов син?
— Не, колико сам могао да сазнам.
— А како се зове? И зашто путује са Дролом?
— Богами, не знам, о томе није било речи.
— Да ли су те кабине десно или лево?
— На левој страни. Инжењерова ћерка спава, наравно, са
својом мајком у кабинама за даме.
— Пошто смо се преварили у тим људима, баш ме није
брига где спавају. Уосталом нисам им завидан због њихових
узаних кабина у којима човек може да се угуши. Ми овде на
палуби имамо свежег ваздуха колико га душа жели.
46
 — Свакако! Али и господа из кабине имају довољно свежег
ваздуха, јер су прозорска окна извађена и стављене су само
мреже од канапа. А ми, кад нема ноћне смене, морамо да
спавамо под палубом. Као да нам чине неку милост кад нам
дозволе да спавамо на палуби међу путницима! А доле је
загушљиво и запарно, као у паклу. Кроз оно мало окно не
може да уђе довољно ваздуха.
— А да ли је ваша спаваоница у вези са најдоњим делом
лађе? упита Корнел као случајно.
— Да. Доле воде једне степенице.
— Могу ли оне да се закључају?
— Не могу, јер то не би било згодно кад би се десила нека
несрећа.
— Богами, треба вас жалити! Али доста о томе. У боци има
још ракије...
— Тако је, господине. И кад се много говори, грло се суши.
Да тргнемо још коју, па да идемо на спавање. Кроз шест часова
морам опет за казан. А шта је са оним доларима?
— Ја држим своју реч, иако плаћам џабе. Али пошто је
посреди забуна са моје стране, нећеш ти да претрпиш никакву
штету. Ево ти твоја три долара. Више ти не могу дати, јер си ми
слабо користио.
— Ја и не тражим више, господине. За три долара добићу
ракије да се опијем као свиња. Ви сте прави џентлмен. Ако вам
буде штогод потребно, обратите се само мени, и ником другом.
На мене увек можете рачунати.
Пошто Црнац искапи још једну чашу, оде на другу страну
и леже у сенку једне велике бале.
Трампови радознало погледаше свог вођу. Углавном су
знали о чему се ради, али нека његова питања била су им
нејасна.
— Изгледа као да од мене очекујете нека обавештења, рече
Корнел осмехујући се надмено. Девет хиљада долара у
новчаницама, дакле, у готовом новцу, не у неким меницама
или чековима који се тешко уновчују! То је лепа сума, која ће
нам врло добро доћи...
47
 — Када бисмо само могли доћи до ње! рече један који је
обично говорио у име свих других.
— Ми ћемо и доћи до тих пара!
— А како? Треба доћи до оне каме!
— Ја ћу доћи и до каме!
— Ти сам?
— Наравно! Такав важан посао нећу да поверим никоме.
— А ако те ухвате?
— То се не може десити. Мој план је готов и он ће успети.
— Биће нам драго, ако успе. Али инжењер ће опазити да
нема каме чим се пробуди. Онда ће ђаво однети и тебе и нас!
— А ми ћемо дотле киднути.
— Куда?
— Какво је то глупо питање!? На обалу!
— Да пливамо?
— Не. То не желим ни вама ни себи. Ја, додуше, нисам рђав
пливач, али не бих се усудио да пливам по овој широкој реци,
чије се обале једва и дању виде.
— Дакле, мислиш ли да украдемо један од ова два чамца?
— То не.
— Онда ми није јасно, како ћемо стићи на обалу пре но што
се крађа открије...
— То је баш доказ да си недовитљив. А зашто сам се ја тако
потанко распитивао о доњим просторијама брода?
— Откуд то ја знам?
— Знати наравно не можеш, али би се могао досетити.
Погледај око себе! Шта видиш тамо поред чекрка за ленгер?
— Чини ми се, неки сандук с алатом.
— Погодио си. Ето, у њему има чекића, тестера, клешта и
неколико бургија и сврдлова. А међу њима и једно сврдло са
пречником од један и по цол. Е, сада, доведи у везу доње
просторије и то сврдло.
— Гром и пакао! Да не мислиш да потопиш пароброд?

48
 — То ћу и да учиним. Кад брод почне да се пуни водом, неће
моћи даље да плови, него ће морати да пристане уз обалу да се
вода избаци.
— Али, ако се то доцкан опази!?
— Немој да си толика кукавица! Кад брод тоне, а то се
дешава врло лагано, диже се ниво воде споља. То мора да
примети дежурни официр или крмар, ако не спавају. Они ће
надати толику вику и дреку да инжењер неће имати времена
да мисли на своју каму с парама. А док он примети да је
покраден, ми ћемо већ бити прилично далеко.
— Али, ако се он ипак сети ножа, а са брода никог не пусте
на обалу? Све то треба узети у обзир...
— Ни онда неће више ништа наћи. Ми ћемо каму везати на
један канап, спустити је у воду, а канап везати споља на броду.
Ко би могао ту да је пронађе, морао би заиста бити свезнајући...
— Све је то добро и лепо, а шта ће бити после тога кад се ми
искрцамо са брода?
— Мислим да ћемо брзо наићи на неку фарму или на неки
индијански логор, где ћемо купити коње које нећемо платити.
— Тачно, а куда ћемо онда?
— Најпре на Реку црног медведа, до рафтера о којима је
Црнац причао. Њихов табор ћемо лако пронаћи. Наравно, не
смемо допустити да нас они примете, него ћемо дочекати
црнобрадог и отећемо му новац. Кад то извршимо, имаћемо
довољно пара да продужимо пут даље.
— А железничке касе, према томе, да се одрекнемо?
— То никако. Она је пуна хиљадарки. И до тог новца морамо
доћи. Али, били бисмо највеће будале да успут не покупимо
што нам се само нуди. Е, сада знате на чему смо. Ноћас неће
бити спавања, па зато лезите сада да се испавате и одморите...
Корнелова жеља је одмах испуњена. На броду је владала
необична тишина због велике оморине. Предели којима је
пролазио пароброд, лево и десно од реке, нису имали чим да
разоноде путнике, тако да су ови све време проводили у
спавању или бар у дремању. Тек предвече, кад се сунце почело
клонити западу, оживела је опет палуба брода. Врућина је
49
била попустила и на броду се осетила струја свежег ваздуха.
Путници изиђоше из својих кабина да удахну свежег ваздуха.
Инжењер се такође налазио међу њима. С њим су биле његова
госпођа и ћерка, јер се ова већ била потпуно опоравила од
претрпљеног страха и неочекиваног купања. Њих троје
тражили су Индијанце да им се захвале.
Велики и Мали Медвед провели су цело по подне седећи с
пуно индијанске достојанствености и мирноће на једном те
истом сандуку на коме су били и онда кад је тетка Дрол дошао
до њих.
— Хе — ел балех шај, бак мателу макик, — сада ће нам дати
новаца, рече отац на тонкава језику свом сину, кад је угледао
инжењера са женом и ћерком где иду право њима.
Лице му се смрачило јер је таква врста захвалности за
Индијанца увредљива. Мали Медвед дигне руку са дланом
према земљи и опет је спусти, што је значило да је другог
мишљења и да не мисли тако. Очи су му биле управљене на
девојчицу коју је био спасао. Ова му приђе брзим кораком,
ухвати његову руку са своје обадве, стисну је срдачно и рече:
— Ти си добар и храбар дечко. Штета, што не станујем негде
ближе. Било би ми врло драго да смо суседи.
— Он погледа озбиљно њено лепо и румено лице и
одговори:
— Мој живот припада теби. Велики дух чује моје речи. Он
зна да су оне истините.
— Кад не могу друкчије, даћу ти бар једну успомену да ме
се увек сећаш. Хоћеш ли да је примиш?
Млади Индијанац потврди главом. Девојчица скиде са свог
прста танак златан прстен и натаче га младом Индијанцу на
мали прст, где је управо пристајао. Дечко погледа прстен а
затим девојчицу. Потом извади испод гуња мало
четвороугласто бело и изглађено парче коже на којој је било
урезано неколико знакова.
— И ја теби дајем успомену, рече он. То је тотем Нитропан-
Хомоша. Кожа је, није злато. Али ако икад дођеш у невољу код
Индијанаца, покажи ту амајлију и опасности неће више бити.
50
Сви Индијанци знају и воле Нитропан-Хомоша и поштоваће
његов тотем.
Девојчица није знала шта је то тотем и колику вредност
има понеки пут. Она је знала само да јој он то даје као уздарје.
Ова добра девојчица не би никада одбила дар ма како скроман
био. Зато је обесила амајлију о врат, на велико задовољство
Малог Медведа.
— Хвала ти, рече он. Сада имаш успомену на мене, а ја на
тебе. Али и без тога ми се нећемо никад заборавити.
Онда му се захвалила и мајка девојчице једним стиском
руке. Отац спасене девојчице Малом Медведу рече:
— Како да заблагодарим Малом Медведу за јуначко дело?
Нисам сиромах, али све што имам не би било довољна награда
за оно што је он учинио. Морам, дакле, да останем његов
дужник. Али ћу му дати за успомену нешто што ће га штитити
од његових непријатеља, као што је он заштитио моју ћерку од
дивље звери. Ја те молим да узмеш ово.
Инжењер извади два нова, на кундацима бисером
украшена револвера, па их пружи младом Индијанцу. Овај,
изненађен, није знао шта да каже. Устукнуо је корак, усправио
се и рекао:
— Бели човек даје ми оружје. То је велика част за мене, јер
се оружје даје само одраслим људима. Ја ћу га узети и
употребићу га само зато да браним добре људе и гађам зле.
Живели!
Затим млади Индијанац прими револвере и тури их за
појас испод гуња. Сада се више ни његов отац није могао да
уздржи. Видело му се по лицу да га је то дирнуло. Он рече
Батлеру:
— Ја сам захвалан белом човеку што ми није пружио новац
који се даје само робовима или људима који немају поноса. То
је велика награда коју нећемо никада заборавити. Ми ћемо
увек бити пријатељи белог човека, његове скво и његове
ћерке. Она нека добро чува тотем Малог Медведа. То је и моја
амајлија. Велики дух нека им пошаље сунца и радости!

51
 Тиме је посета била завршена. Још једаред се руковаше.
Индијанци опет седоше на своје сандуке, а инжењер и његови
одоше.
— Туа енок — добри људи! рече отац.
— Туа, туа енок — врло добри људи! потврди син.
То је био једини коментар догађаја који им је допуштала
њихова индијанска учтивост.
Што се по индијанском схватању инжењер тако лепо
захвалио, требало је да заблагодари Олду Фајерхенду.
Инжењер није био упућен у обичаје црвенокожаца толико да
би знао шта треба да ради: Зато је упитао Олда Фајерхенда за
савет. Овај га је обавестио да Индијанци наплаћивање услуга
сматрају за увреду. Кад се инжењер вратио, затекао је Црног
Тома и Дрола пред кабином. Испричао им је како је прошао
код Индијанаца. Кад је споменуо оно парче коже, које је млади
Индијанац дао његовој ћерци, Олд Фајерхенд који се такође ту
затекао, видећи да он не зна значење амајлије, упита:
— А знате ли, господине, шта је то тотем?
— Знам, то је ручни знак једног Индијанца, као код нас, на
пример, потпис или печат. Тотем може да се направи од коже
или какве друге материје.
— Није сасвим тачно. Не може сваки Индијанац да има
тотем. То право имају само поглавице. А пошто га дечко има,
значи да је он већ извршио подвиге које и сами одрасли
Индијанци ратници сматрају великим делима. Сем тога,
тотеми се деле и по својим наменама. Извесне врсте служе
само као легитимација или пропусница, затим као печат или
потпис. Али има тотема који су за нас белце од нарочите
важности јер важе као препорука за онога коме је таква
амајлија дата. Та препорука може да буде разноврсна, према
учињеној заслузи. Дајте ми то парче коже да видим.
Девојчица му даде и он пажљиво погледа амајлију.
— Зар можете да разумете те знакове, господине? упита га
инжењер Батлер.
— Да, рече Олд Фајерхенд. Ја сам много и дуго живео међу
разним индијанским племенима и не само што говорим све
52
дијалекте њихове него разумем и све њихове знакове. Овај
тотем је врло драгоцен и ретко се коме даје. Направљен је у
Тонкави и гласи: „Шакхе — и — кауван — ехлатан, хеншон —
шаким хеншон шаким шакхе — и — кауван — ехлатан, хе — ел
ни — ја“. Те речи дословно преведене значе: „Његова сенка
моја је сенка, његова крв моја је крв; он је мој старији брат“.
Испод тога је име Малог Медведа. Старији брат је још већа част
него само „брат“. Како видите, овај тотем је највећа препорука
за онога ко га има. Ако неко нанесе зло ономе ко има овакав
тотем, чека га највећа освета од стране Малог и Великог
Медведа, њиховог племена и свих њихових пријатеља. Чувајте
добро овај тотем, господине, и пазите да се знаци не избришу.
Не знам колико вам може бити од користи, јер ми путујемо у
крајеве где живе савезници Тонкава. Од овог малог парчета
коже могло би много људских живота да зависи...
Пароброд је за време поподнева прошао Озарк, Форт Смит
и Ван Бурен и дошао до оног завоја где Арканзас нагло скреће
ка северу. Капетан је саопштио да ће брод стићи отприлике
око два часа по поноћи до Фор Џипсона. Да би стигли одморни
на циљ путовања, многи путници раније су легли на починак,
јер кад се стигне, зна се да неће бити спавања до зоре.
Горњи део пароброда био је пуст, а и у салону је било свега
неколико особа које су играле шах и неке друге игре. У соби за
пушење, поред салона, налазиле су се само три особе: Олд
Фајерхенд, Том и тетка Дрол, који су причали своје доживљаје.
Ова двојица слушала су скоро побожно Олда Фајерхенда, али
овај је ипак стигао да испита Дрол куда ће и шта намерава. На
питање како је дошао до тог необичног имена, тетка Дрол им
исприча:
— Познат вам је обичај западњака да свакоме даду надимак
или ратничко име. У својој „спаваћици“ ја наравно личим на
женско чељаде, а сем тога имам и пискав глас. Раније сам
говорио у басу, али приликом једног назеба стегло ме нешто у
грлу. А сем тога, имам навику да се заузимам за сваког ваљаног
момка, као нека мајка или тетка. Зато су ме, ето, и прозвали
тетка Дрол.
— А да ли вам је заиста презиме Дрол?
53
 — Да. Али, ја сам и без тога весео, па често пута и смешан.
Зато ми то име и пристаје тако добро.
— А да ли сте и ви Немац, као Црни Том и ја?
— Да.
— Јесте ли рођени у Америци?
Тетка Дрол развуче своје лукаво лице у осмех и одговори:
— Не, није ми било ни на крај памети. Ја сам своје родитеље
нашао у Европи.
— Па онда смо земљаци, узвикну Олд Фајерхенд. Ко би то
мислио?
— Зар нисте приметили да ја личим на праоца старих
Германа? Ја сам из Алтенбурга, у Немачкој, где се прави
најбољи сир на свету.
Сада би зацело настало причање надугачко и нашироко,
како је већ међу замљацима обичај, да у салон нису ушли неки
путници који су до сада играли шаха, да попуше коју цигару.
Они се одмах умешаше у разговор и разговор скрете другим
правцем. Кад су доцније пошли на спавање, Дрол и Фајерхенд
се опростише речима:
— Штета што нисмо могли да се од срца напричамо. Али
сутра ћемо имати времена да се разговарамо до миље воље.
— Лаку ноћ, земљаче! Спавајте добро, само што брже
можете, јер после поноћи мораћемо да се будимо...
Сви путници већ су спавали у својим кабинама, а у
салонима су погашене светлости. На крову су светлела само
два прописна сигнала, један спреда а други позади. Велики
предњи сигнал осветљавао је реку тако јако да је дежурни
лађар могао у сваком тренутку да примети сваку евентуалну
препреку. Тај лађар, крмар, и дежурни официр, који је шетао
по командантском мосту, били су једини будни људи на броду,
сем послуге код машина која се није видела.
И трампови се притајише као да спавају. Корнел је вешто
своје људе распоредио око улаза у унутрашњост брода, тако да
нико није могао непримећен да прође поред њих.

54
 — Једна ђаволска ствар, прошапта Корнел ономе који је
лежао до њега. Нисам знао да ноћу на прамцу стоји стражар
који пази на воду. Тај гад нам смета.
— Није баш тако. У овом мраку он не може да види довде.
Мрачно је као у рогу, на небу нема ниједне звезде. Сем тога, он
непрестано гледа у светлост сигнала, па не види ништа ако се
окрене. Кад ћемо почети?
— Одмах! Не смемо да губимо ни тренутка, јер морамо бити
готови пре но што брод стигне до
Форд Џипсона. Сврдло је већ код мене. Идем одмах доле.
Кад хоћеш да ме упозориш, закашљи се наглас.
Корнел се полако диже, спусти се у отвор и дохвати ногама
узане степенице. Пошто је прешао неких десет степеница,
нашао се у унутрашњости брода. Затим наиђе на још једне
степенице, дуже него оне прве. Кад је дошао на дно, запали
шибицу да види где се налази. Просторија где се био нашао
била је висока метар и по и потпуно празна. Лево и десно од
њега налазили су се бродски зидови. Био је, дакле, на самоме
дну корита лађе.
Корнел изабра место где ће да пробуши брод, забоде
сврдло у зид брода, који је, наравно, са спољашње стране био
испод водене линије. Под његовом снажном руком алатка је
брзо продирала у дрво. Али убрзо наишло је сврдло на нешто
тврдо. То је био лим којим је био обавијен спољни део брода
који се налази у води. Бургија није могла даље. Сем тога,
требало је да буши најмање две рупе да би се просторија што
брже напунила водом. Корнел извади сврдло, пређе на
супротну страну и избуши и тамо једну рупу. Кад је опет
дошао до лима, дохвати неки предмет, и стаде ударати по
бургији све док није пробио лим. Вода провали унутра у
танком млазу, а кад Корнел с муком извуче сврдло из рупе, у
унутрашњост јурну снажан млаз воде, тако да је био принуђен
брзо да се склони устрану. Од буке машина није се чуло
продирање воде у брод. Затим Корнел проби лим и на оној
првој рупи, која је била ближе степеницама, а онда скочи на
степенице. Са бургијом у руци попео се брзо горе. Сврдло је
одбацио тек код других степеница. Кад је дошао до своје
55
дружине, упита га неко да ли је ствар успела. Корнел рече да
јесте и да треба одмах да сврши и други део посла.
Салон и соба за пушење били су на предњем делу брода, а
с обе стране биле су кабине. Сва врата кабина водила су у
салон. Кабине су имале велика прозорска окна, која су због
врућине била скинута, а прозори само застрти мрежом од газе
због комараца. Испред кабине водио је узани, загушљиви
ходник.
Корнел се упути ходником лево према крми. Кабина број
један била је прва, дакле, на самом углу. Корнел леже на патос
и поче полагано да пуже према њој. Приљубљен уз ограду,
вукао се према кабини опрезно, да га дежурни официр са
моста не би приметио. Стигао је срећно до кабине. Али на
његово запрепашћење кроз мрежу прве кабине продирао је
млаз светлости. У кабини је, дакле, горела светиљка. Можда је
Батлер још будан, можда чита? Али Корнел се одмах уверио да
су и остале кабине осветљене и то га је умирило. Уосталом, та
светлост у кабини много му је помогла. Ножем је просекао
газу тихо, одозго до доле. Једна завеса му је сметала да кроз
прозор гледа у кабину, па је лагано одстранио руком. Кад је
видео како стоје ствари у кабини, обрадовао се толико да је
скоро узвикнуо од радости.
Изнад кревета на самом зиду висила је светиљка застрта
тако да светлост не би сметала ономе који у постељи спава. У
кревету, лицем према зиду, спавао је инжењер. На сточићу
поред кревета лежало је одело, на десној страни на полици на
зиду сат, новчаник и — она кама. Била је тако близу да је
Корнел могао руком да дохвати. Он то и учини, али узе само
каму, а све остало остави на миру. Одмах извуче сечиво из
корица и прегледа држак. Овај се могао одвртети као на
наливперу. То је за Корнела било довољно.
— До ђавола, ала је то лепо испало! помисли лопов у себи.
А ја сам био спреман и на горе ствари. Мислио сам да ћу га
морати и задавити.
Нико није видео шта се десило. Прозори кабина гледали су
у воду. Корнел метну нож за појас и крете опрезно натраг.
Срећно је прошао поред официра. Али неколико метара даље
56
опази на левој страни две светле тачкице које се одмах
угасише. Добро је знао да су то нечије очи. Опрезно, али брзо
пође напред и окрете исто тако брзо у страну. Заиста! На месту
где је малочас спазио нечије очи, зачуо се неки шум. То је чуо
и дежурни официр који се нагло окренуо.
— Ко је ту? упита официр.
— Ја, Нитропан-Ханеј, беше одговор.
— А, Индијанац! А зашто не спаваш?
— Овде се шуњао неки човек, ја сам га видео. Учинио је
неко зло и побегао.
— Куда?
— Тамо напред, где је Корнелова дружина. Можда је то био
Корнел.
— Којешта! Шта је имао ту да тражи, он или ма ко други!
Спавај и не буни остале!
— Ја ћу спавати, али нећу бити крив, ако се догодило какво
зло.
Официр погледа напред и назад, али како ништа сумњиво
није чуо ни видео, био је уверен да се црвенокожац преварио.
Прошло је дуже времена кад наједаред дежурног официра
позваше на прамац.
— Господине, рече стражар, не знам како му то дође, али
вода се све више пење, као да лађа тоне.
— Глупост! насмеја се официр.
— Дођите да видите.
Официр погледа доле у воду. Не изусти ни речце, него се
окрете и пође у капетанову кабину. За минут-два врати се
заједно са капетаном на прамац. Са фењером осветлише воду
поред самог бока брода. Донесоше и друге фењере. И пошто су
се уверили да је брод исувише загазио дубоко у воду, спустише
се брзо низа степенице да прегледају унутрашњост лађе.
Трампови су се, међутим, већ били изгубили са свог места.
Капетан и његов официр вратише се брзо из унутрашњости
брода и упутише се право ка крмару.

57
 — Пази, неће да дижу вику! прошапта Корнел својим
људима. Најпре ће брод да притерају обали!
Корнел је био у праву. Капетан заповеди да се одмах
пробуде сви матрози. Брод промени правац. Од ужурбаних
корака пробудише се путници на палуби, а неки почеше и да
провирују из кабина. Приметила се узбуђеност и немир.
— Ништа није, господо, баш ништа! храбрио је капетан
путнике. Мало воде ушло је у подрум, али ћемо је одмах
избацити. Спустићемо ленгер и ко хоће може да изиђе на
обалу.
Он је овим речима хтео да умири путнике, али је постигао
баш обратно. Људи почеше да се врзмају, да галаме и да траже
појасеве за спасавање. На лађи се све ускомеша. Светлост
предњег сигналног фењера обасја високу обалу. Брод учини
нагли заокрет, заустави се поред саме обале и спусти ленгер.
Пребацише два моста на обалу. Они бојажљивији путници
појурише на обалу. Али најбржи од свих били су трампови,
који се одмах изгубише у мрачној ноћи.
На броду остадоше сем лађара само Олд Фајерхенд, Том,
Дрол и Стари Медвед. Олд Фајерхенд се спусти у унутрашњост
брода да види одакле куља вода. Вратио се са фењером у једној,
а са великом бургијом у другој руци. Капетана је нашао где
даје заповест за пумпање воде.
— Господине капетане, где је место овој алатки?
— Тамо у оном сандуку за алат, одговори му један матроз.
Цело по подне бургија је била тамо.
— А нашао сам је у међупалуби код степеница. Погледајте,
врх јој је иступљен и свинут. Смем да се кладим да је неко лађу
намерно пробушио.
Ове речи добиле су потврду даљим открићима. Инжењер
је пре свега отпремио на обалу своју жену и дете. Вратио се на
брод да покупи своје ствари, али је одмах излетео из кабине
сав узбуђен:
— Ја сам покраден! Неко је просекао газу на прозору и узео
ми паре са стола! Девет хиљада долара.
— Тада се умеша Велики Медвед:
58
 — Ја знам: Корнел је украо новац и пробушио лађу. Ја сам
га видео где се шуња, али ми официр није поверовао. Питајте
црног ложача! Он је пио са Корнелом; он је ишао у салон да
пере прозоре, он се вратио и опет пио. Он мора све да зна.
Одмах се искупише капетан, официр, крмар,
Олд Фајерхенд, Црни Том и тетка Дрол око Индијанца и
инжењера да чују шта се догодило. У тај мах зачу се са обале,
нешто ниже од места где је била усидрена лађа, гласан крик.
— То је Мали Медвед, рече Индијанац. Ја сам га послао за
Корнелом, који се брзо скинуо са брода. Он ће да каже где је
Корнел.
— У исти мах дотрча Мали Медвед, трком пређе преко
моста и, показујући на реку која је била осветљена јаком
светлошћу са брода, рече:
— Корнел је побегао чамцем. Украо је велики чамац и ено
га на другој обали!
И заиста, украдени чамац могао се још видети. Трампови
су гласно ликовали и подругљиво довикивали. Лађари и
путници одговорили су им гласним претњама. У општој
забуни нико није пазио на Индијанце који се повукоше са
брода. На крају пође Олду Фајерхенду за руком да надвиче све
остале и успостави ред и мир. Одоздо са воде зачу се нечији
глас:
— Велики Медвед узео је мали чамац. Поглавица тонкава
неће допустити да Корнел побегне. Велики и Мали Медвед
траже његову главу. Они ће је добити. Ура!
Индијанци су у малом чамцу снажно веслали за
бегунцима.
Капетан је грдно псовао и грдио. Док су матрози црпели
воду, он је узео Црнца на саслушање. Олд Фајерхенд
постављао је Црнцу унакрсна питања и најзад га натерао да
исприча све шта је имао са Корнелом. Тако се цела ствар
објаснила. Било је јасно да је Корнел извршио крађу, да је
пробушио лађу, да би после крађе са својим људима могао што
лакше да побегне. Црнчева издаја није смела да остане
некажњена. Одмах га свезаше у подрум да сачека батине које
59
му је капетан досудио. Јер пред суд га, наравно, нису хтели
изводити.
Брзо се утврдило да су црпке добре, да лађа није много
оштећена и да ће у најкраћем времену моћи да настави пут.
Путници се вратише опет са обале на лађу. Губитак времена
није никог забринуо. Напротив, многи су били задовољни
овим интересантним прекидом досадне вожње.
Најмање се овом догађају, наравно, могао да радује
инжењер. Он је грдно пострадао. Украдено му је било девет
хиљада долара, које ће морати да надокнади. Олд Фајерхенд га
је тешио:
— Још има наде да ћете доћи до свога новца. Помоћу
божјом путујте ви само даље са вашом госпођом и ћерком. Ја
ћу вас наћи код вашег брата.
— Како? Зар ћете ли да нас оставите?
— Да, ја ћу у потеру за Корнелом.
— Али то је опасна ствар.
— Којешта! Олд Фајерхенд није човек који би се плашио
једног лопова.
— Али, ипак, ја вас моли, немојте ићи. Боље нека пропадну
девет хиљада долара...
— Господине, не ради се само о ваших девет хиљада долара,
него о много већим стварима. Трампови су од Црнца сазнали
да и Том има код себе велике паре за исплати радника и да га
чекају горосече на Реци црног медведа. Нема сумње да ће
лопови кренути онамо да изврше нови злочин. Ту се ради о
људским животима. Индијанци су му за петама као ловачки
пси, а у зору ми ћемо поћи за њиховим трагом. Наиме ја, Том,
Дрол и његов дечко Фред. Зар не, господо?
— Да, одговори Том озбиљно.
— Разуме се, сложи се са њим тетка Дрол Морамо да
ухватимо Корнела и због других неких ствари. А кад га
ухватимо. онда смилуј се, Боже, његовој кожи, ако изволите!

60
 III
НОЋНЕ БОРБЕ

На високој обали Реке црног медведа горела је велика

ватра. Иако је била месечина, њена светлост није могла да
продре кроз густе круне дрвећа-Без ватре помрчина у
шумарку била би још већа. Пламен ватре осветљавао је
брвнару која није била саграђена на обичан начин, јер брвна
нису била једноставно наслагана једно на друго, већ су
напросто била посечена четири велика стабла на четири угла,
на која су попреко постављене греде које су држале кров. Овај
је био покривен великим комадима коре дрвета, неке врсте
чемпреса, или црвеног храста. На предњем делу зида била су
три отвора. Већи је служио уместо врата, а друга два, мања, с
једне и друге стране врата, као прозори. Ту пред кућом горела
је она велика ватра, а око ње седело је двадесетак људи,
отресита изгледа, али по којима се на први поглед могло
видети да већ одавно нису имали додира са такозваном
цивилизацијом. Одела су им била поцепана, а лица од сунца,
дима и невремена не само препланула него управо опаљена и
сасушена. Сем ножева другог оружја нису имали уза се.
Вероватно да се друго оружје налазило у колиби.
Над ватром је био обешен велики гвоздени казан, на јаком
ланцу о једном коцу, и у њему се кувало неколико повећих
комада меса. Поред ватре лежале су две издубљене велике
тикве. То је била медовина. Кад је ко хтео, могао је да захвати
чинијицом колико хоће масне чорбе из казана или да се напије
медовине.
Уз то се водио жив и занимљив разговор. По свему изгледа
да се ово друштво осећало врло сигурно, јер се нико није
трудио да говори тихо. Напротив, сви су викали, тако да се
надалеко чуло. Да су имали каквих непријатеља у близини,
свакако би ватру били наложили на индијански начин, тако да
се уопште не би могло приметити ни из највеће близине. Пред
колибицом, уза сам зид, биле су разбацане секире, брадве,

61
велике тестере и друге разне алатке, по којима се могло
закључити да је то једна дружина рафтера, горосеча и
сплавара.
Рафтери-горосече нарочита су врста људи скитница, који
живе по шумама. Стоје негде између фармера, који секу шуму
да би обрађивали земљу, и ловаца, који се баве само ловом
дивљачи постављањем ступица и замки. Док фармер има бар
неке везе са ,,цивилизацијом“ и спада међу људе са сталним
боравиштем, дотле трапер, ловац и замкар, проводи скоро
дивљи живот, потпуно сличан животу Индијанаца. А ни
рафтер није везан за једно место и проводи слободан,
независан живот. Скита се из једне државе у другу, из једног
округа у други. Не залази радо међу људе нити у њихова
насеља, јер је његов рад у ствари противзаконит. Земљиште на
коме сече шуму није његово. Али њему не пада ни на памет да
пита чије је. Кад рафтери нађу згодну шуму и прикладну воду
за отпремање сплавова, почну одмах да секу шуму, не
обазирући се да ли је земља где се налазе државна или
приватна својина. Они обарају стабла, припреме их, спуштају
на воду, сложе у сплавове и одводе низ воду да их продаду где
нађу купца. При том, наравно, бирају најбоље дрвеће.
Рафтер, према томе, није нигде радо виђени гост. Оно,
истина, неки нови насељеник кад наиђе на густу шуму био би
задовољан да му је ко искрчи или бар прореди. Али рафтери то
не раде. Како рекосмо, они изаберу само најбоље дрвеће,
однесу дебло, а грање и пањеве остављају. Између грања и
пањева порасту нове младице, које испреплете дивља лоза и
друге пузавице у густ честар, тако да не само секира него често
пута и ватра је немоћна да их повреди.
Ипак, скоро нико рафтере не дира и не смета у раду, јер су
то снажни, одважни људи, са којима у тој дивљини, далеко од
сваке помоћи, није саветно да се човек упушта у кавгу.
Наравно, рафтер не може да ради сам него се увек удружују,
најчешће четворица, осморица или десеторица рафтера у
једну дружину. Али, често се дешава да је дружина и већа.
Онда поготово није паметно да човек због неколико дрвета

62
ставља живот на коцку. Стога фармери живе са рафтерима
већином у миру и пријатељству.
Јасно је да рафтери обично морају да воде тегобан, напоран
и оскудан живот, пун свакојаких невоља и мука, према којима
је њихова зарада врло незнатна. Рафтери ипак зарађују лепе
паре, јер их дрво ништа не стаје. Док дружина ради, обично
један или двојица, већ према величини дружине, брину се за
исхрану. То су ловци, који целе дане, па и ноћу, скитају по
шуми да нађу „меса“. У крајевима који су богати дивљачи, то
није тешко. Али ако дивљачи нема, онда је то врло напоран
посао. Онда тај ловац нема времена да тражи мед, печурке и
остале посластице, него мора да се труди и мучи да улови коју
животињу коју су прави ловци пропустили. Дружина у таквом
случају мора да се задовољава и с остацима и отпацима.
Ова дружина овде, судећи по пуном казану, у коме је
кркљала масна чорба, није рђаво живела. Због тога су сви били
добре воље и после тешког дневног рада било је и разговора,
песме и шале. Причале су се пустоловине и весели доживљаји.
— Требало је да знате једног човека с којим сам се упознао
у Форт Ниобрара, причао је један старији човек проседе браде.
То је био мушкарац, али су га ипак звали ,,тетка“.
— Да то није тетка Дрол? упита неко.
— Баш он главом. Зар га и ти познајеш?
— Да, срео сам га једаред. То је било у Дезмоану, у једној
крчми, где је његов долазак био изазвао свеопште весеље. Ту
се нашао и један који га је непрестано задиркивао, док се
„тетка Дрол“ није наљутио, зграбио га и избацио кроз прозор.
Тај се жив није вратио натраг.
— Верујем да је „тетка“ кадра да направи тако нешто. Дрол
воли шалу и не љути се кад се смеју на његов рачун. Али само
до извесне границе; чим се пређе та граница, он одмах покаже
зубе. Уосталом, и ја сам премлатио бих сваког ко вређа тетку
Дрол.
— Ти, Блентере? А зашто?
— Зато, јер само тетки Дрол имам да заблагодарим што сам
у животу. Једаред су ме заробили Сијукс-Индијанци. Могу вам
63
рећи да бих тада безусловно отишао на Вечна ловишта, да ми
се тетка Дрол није нашао при руци. Ја нисам човек који би се
бојао два-три Индијанца. Али тада бих, браћо, зацело платио
главом да њега није било. Тетка Дрол је превејанко да му нема
равна. Навео је црвенокошце на танак лед, тако да нису знали
како се зову. А ми — киднусмо...
— Ајде, причај, како је то било?
— Не, радије ћу да држим језик за зубима, било вам право
или не било. Није никакво задовољство сећати се доживљаја у
коме нисам одиграо богзна како сјајну улогу. Биће довољно да
вам кажем само то да само тетки Дрол имам да заблагодарим
што данас седим са вама поред ватре и једем ову кувану
срнетину.
— Онда си, значи, био у великом шкрипцу?
— Стари Блентер са Мисурија био је на гласу као западњак
који нађе врата и тамо где их нема.
— Али тада, богами, није било нигде врата ни излаза. Стојао
сам већ такорећи, једном ногом у гробу. Био сам већ везан за
мученички колац.
— Ама није могућно? То сигурно није била пријатна ствар!
— Ђаволски је проналазак тај колац! Ја црвене мрзим
двоструко више кад се сетим те направе.
— Ти не говориш право. Ко мрзи Индијанце, тај их не
познаје добро. То значи да није размишљао о томе шта су они
све претрпели од нас белаца. Да сада, рецимо, неко покуша да
нас отера одавде, шта би ти на то?
— Бранио бих се, па макар ме то стало и живота.
— А да ли је ова шума твоја својина?
— Наравно да није. Не знам ни чија је, нити ме се то тиче.
— Дакле, видиш, црвенима је некада припадала цела та
земља, звана Америка. А ми смо је отели од њих. Зар је онда
чудо што се они бране. Они имају више права него ми. Како
можеш онда да их осуђујеш?
— Хм! Истина је што говориш. Али, црвенокошци морају да
изумру. Таква им је судбина.

64
 — Да, морају да изумру, јер их ми таманимо. Ми кажемо да
нису способни за даљи развитак и културу, и да треба да их
нестане. Али култура се не може утерати мецима из пушке. За
културу треба времена, много времена! Ја се, додуше, не
разумем много у то, али мислим да је и нама требало много
векова. А да ли се црвенима даје времена? То изгледа као да
пошаљеш дечка од шест година у школу, а затим га млатиш
што за четврт сата није постао професор! А ми баш тако
поступамо са Индијанцима. Ја нећу да их браним, јер немам
никакве користи од тога. Али ја сам међу њима наишао на исто
тако добре људе као и међу белцима. Можда их има и више
него међу нама. Коме, рецимо, ја треба да заблагодарим што
сам изгубио и кућу и породицу, тако да се сада под стару главу
морам да скитам по белом свету? Црвенима или белима?
— Не знамо. Никада нам ниси причао.
— Нисам причао, јер човек такве ствари крије у својој души
и не подноси их свакоме под нос. Белци су ми то учинили! Ја
трагам за једним човеком, последњим који је остао од читаве
банде која је то извршила. А тај је најгори био међу њима, јер
их је предводио. То је био вођ банде.
Стари човек испричао је то полако, испрекидано, као да му
се свака реч откида од душе. То је појачало општу радозналост.
Сви се без речи примакоше ближе, чекајући шта ће даље да
буде. Старац је неко време зурио у пламен, затим је гурнуо
ногом пањ у ватру и продужио, као да говори сам са собом:
— Оне које сам похватао нисам убио нити заклао.
Избичевао сам их до смрти. Хватао сам их живе, да умру исто
онако како су они побили моју породицу, моју жену и обадва
сина. Било их је шесторица. Сви су после злочина побегли.
Гонио сам их кроза све државе и округе. Пет сам ухватио а
шести је побегао. Заметну му се траг и одонда нисам наишао
на њега. Али он је још жив, јер је тада био млађи од мене, много
млађи и ја се надам да ће га моје старе очи још једном угледати
пре но што се заклопе заувек.
Настала је нема тишина. Сви су осећали да се овде ради о
једном страшном догађају. Тек после дуже паузе, усуди се
један да упита:
65
 — А ко је био тај човек, Блентере?
Старац се трже:
— Ко је био? Није био Индијанац, био је белац.
Једно чудовиште каквог нема међу црвенокошцима. Да,
људи, рећи ћу вам и то да је био оно што смо ми сви, па и ја сам
— рафтер...
— Како? Рафтери су побили твоју породицу?
— Да, рафтери! Немате зашто да се поносите својим звањем
и занимањем. Нити себе да сматрате бољим од црвенокожаца.
Ми сви овде, како седимо, пљачкаши смо и крадљивци...
Ово тврђење наишло је, наравно, на живо негодовање и
приговоре. Али Блентер продужи мирно даље:
— Ова река на чијој се обали налазимо, ова шума у којој
сечемо дрво и продајемо га, нису наша својина. Ми крадемо
туђу, приватну или државну имовину. Ми бисмо убили
свакога ко би нам то бранио, па ма то био и прави сопственик.
Зар то није крађа, отимачина? Да, то је отимачина, пљачка!
Он погледа око себе, па пошто не доби одговор, продужи
даље:
— И са таквим разбојницима дошао сам ја у сукоб.
Преселио сам се са Мисурија са исправном тапијом и
купопродајним уговором у руци. Имао сам жену и два сина, и
они су пошли са мном. Имао сам коње, стоку, свиње и велика
кола, пуна оруђа и алата, јер сам био, могу да кажем, прилично
имућан. У близини места где сам се хтео населити није било
ни једног јединог насељеника. А није ми нико ни био потребан,
поред наша четири пара снажних и марљивих руку. За кратко
време саградисмо кућу и остале зграде. Стадосмо да крчимо,
ватром и секиром, шуму и да обрађујемо земљу. Једног лепог
дана нестаде ми једне краве. Одох у шуму да је тражим. Зачух
ударце секире и пођох према звуку. Наишао сам на осам
рафтера који су рушили моје дрвеће. Код њих сам нашао и
своју краву. Убили су је из пушке да би имали меса. Е па, људи,
шта бисте ви на моме месту учинили?

66
 — Побио бих лопове! одговори један. На то сте имали пуно
право, јер се по законима Запада крадљивци коња и стоке
кажњавају смрћу.
— Тачно! Али ја то ипак нисам учинио. Лепо сам рекао
људима да је ружно што су учинили, да на то немају право.
Захтевао сам да напусте моје имање и да ми плате одштету за
краву. А знате шта су они направили? Једноставно су ме
исмејали. Добро. Другога дана, међутим, нестаде ми и друга
крава. Одем до рафтера и видим где је управо деру. А месо прве
краве обесили су да се суши као пршута. Запретио сам им да
ћу употребити своје право и затражио сам одштету. Један од
њих, по свој прилици вођ банде, упери пушку на мене. Разбио
сам му је метком из моје пушке. Нисам хтео да га повредим,
већ сам намерно гађао у његову пушку. Тада отрчах кући да
позовем своје синове у помоћ. Нас тројица се нисмо бојали
њих шесторице, али кад смо дошли на место где су били, њих
више није било тамо. Наравно, сада смо морали бити на опрезу
и неколико дана нисмо одлазили далеко од своје куће.
Четвртог дана понестало нам је било хране, и ја са једним
сином пођем у лов на дивљач. Предузели смо, наравно, све
мере опрезности, али рафтерима није било трага. Шуњајући се
кроза шуму, били смо ја и мој син један од другога удаљени
неких двадесет метара. Наједаред, опазих вођу банде где стоји
иза једног дрвета. Он није био приметио мене него је опазио
прво мог сина и нанишанио на њега из пушке. Никада нисам
имао вољу да без велике нужде пуцам у човека. То нисам хтео
ни овога пута. Скочио сам до њега и избио му пушку из руке.
Затим сам му отео нож и револвер из паса, ударио га песницом
по лицу тако да је пао на земљу. Он је за моменат изгубио
присебност, али је онда ухватио маглу. Побегао је тако брзо да
га ни виле не би стигле.
— До ђавола! Доцније си свакако скупо платио своју
великодушност, узвикну један од рафтера. Требало је да знаш
и сам да ће ти се тај човек светити због ударца песницом.
— Да, он се и осветио, грозно и крваво, потврди старац.
Од узбуђења устао је и неколико пута се прошетао поред
ватре. Онда поново седе и продужи:
67
 — Имали смо среће у лову ја и мој син, и добро смо прошли.
Вратили смо се кући. Ја пођох у кућу да нађем секиру. Док сам
се тамо бавио, учинило ми се као да сам чуо крик мога сина.
Мислио сам да сам се преварио и нисам обраћао пажње на то.
Ушао сам у собу и запрепастио сам се. Моја жена и други син
лежали су свезани на поду. Хтедох да им приђем, али и мене
зграбише неке снажне руке и оборише ме на земљу. Рафтери
су, дакле, за време моје одсутности дошли на фарму,
савладали ми жену и млађег сина, а затим и нас сачекали у
заседи. Кад је наишао мој старији син, оборили су га и
савладали пре но што је успео да викне у помоћ. Ни ја нисам
прошао боље. Оборили су ме и свезали пре но што сам могао
да зграбим нож или које друго оружје. Уста су ми зачепили
неком крпом. И шта се после тога збило, не да се описати
речима. Просто да вам се крв следи у жилама... Разбојници су
одмах образовали свој суд. Уписано ми је у кривицу, као
ужасан злочин који заслужује смрт, то што сам пуцао у
њиховог вођу. Лопови су се дочепали мог брендија и опили се
тако страховито да нису више личили на људе. Решили су да
нас оставе да помремо од глади. Али вођ је тражио посебну
казну за онај ударац песницом: тражио је да нас избичују до
смрти. Двојица су гласали за то заједно са њим, а тројица
против. Али он је ипак спровео своју вољу. Извели су нас
напоље и привезали за пречку у дворишту. Жена је била прва
на реду. Бичевали су је док није пала у несвест. Тада се један
сажалио и опалио јој метак у главу. Али синови су прошли
горе од ње. Они су дословно избичевани до смрти. А ја сам
морао све то беспомоћно да гледам, јер су одредили да ја будем
последњи. Људи, кажем вам, оних четврт сата било ми је
дугачко као вечност. Био сам ван себе од беса, али нисам могао
ни да мрднем. Најзад је дошао и на мене ред. Дигли су ме и
везали за пречку. Али ударце које сам примао нисам ни
осетио. Душа ми се налазила у стању кад се телесни болови
уопште не осећају. Знам само то да се из кукуруза изненада
зачуо гласан крик, а затим један метак. Тада сам пао у несвест.
— Дошли су неки људи који су те спасли?

68
 — Људи? Не! Не, то је био само један човек. По томе како
сам држао главу, која ми је била клонула на прса, видео је већ
издалека да ми живот не вреди ни пет пара, ако их већ
издалека не отера.
Зато је викнуо и опалио један метак. Он је пуцао у ваздух,
јер није знао да има посла с убицама. Кад је притрчао ближе,
познао је једнога од њих, јер је пренеражен узвикнуо његово
име. Да убијају кукавички, то су знали. Али сада њих
шесторица нису се усудили да сачекају овог једног јединог
човека. За то нису имали храбрости и побегли су главом без
обзира прво за кућу а затим право у шуму.
— А онај који те је спасао, сигурно је био неки славни
западњак?
— Западњак? Којешта! Не, то је био један црвенокожац. Да,
кажем вам, један Индијанац ми је спасао живот...
— Црвенокожац? Зар пред једним Индијанцем да побегне
шест рафтера? То је немогућно!
— То је био Винету!
— Винету, поглавица Апача? Е, то је друго нешто! Онда се
може веровати! Па зар је он већ тада био тако славан?
— Он је, додуше, већ тада био на успону своје славе, а један
рафтер чије је име викнуо изгледа да га је већ био упознао у
некој незгодној ситуацији, тако да му овај сусрет није био ни
најмање пријатан. Сем тога, ко је Винетуа једаред видео, тај зна
и сам какав утисак чини само његова појава.
— Па зар је пустио ниткове да побегну?
— Овога пута да. А ко би друкчије урадио? Тек по њиховом
бекству он је видео да им савест није чиста, али није знао право
стање ствари. Тек кад је дошао ближе и опазио лешеве, које
раније није могао да види јер су лежали на земљи, било му је
све јасно. Али, бегунце није могао одмах да гони, јер је у првом
реду требало да спасе мене. Кад сам дошао себи, он је клечао
поред мене, баш као онај милосрдни Самарићанин у Светом
писму. Ослободио ме је веза и ужета. Вероватно да нисам
осећао никакве болове, јер сам одмах хтео да устанем и да
идем да се светим. Али он то није допустио. Пренео ме је у
69
кућу, где сам могао да се браним ако би рафтери опет наишли,
а затим одјахао до првог суседа да доведе помоћ. Могу вам
рећи да је тај сусед преко тридесет миља од мене и да никада
још није био у овом крају. Па ипак, нашао га је брзо, мада је већ
био пао мрак, и пред зору довео њега и слугу. Затим је отишао
да трага за зликовцима. Није га било целу недељу дана. За то
време ја сам сахранио своју породицу и објавио да продајем
имање. Моји изломљени удови још се нису били потпуно
поправили. Са болним нестрпљењем очекивао сам повратак
Апача. Он је био стигао рафтере и установио да иду у Форт
Смоки-Хил. Није им ништа учинио, јер је освета била моја
лична ствар. Пошто се опростио са мном, узео је пушку и
одјахао. Остало знате, или можете да претпоставите.
— Не знамо ништа. Причај даље!
— Верујте да освета није никакво задовољство. Петорицу
сам ухватио и казнио једног за другим. Последњи, онај
најгори, измакао ми је из руку. Био је рафтер, а вероватно је то
и данас. Зато сам и ја постао рафтер. Верујем да ћу га ипак
Једном наћи. А тада... Али ко је ово?
И они рафтери поскакаше на ноге.
Из мрачне шуме појавише се у светлости ватре две
прилике у шареним гуњевима. То су била два Индијанца; један
старији, један млађи. Старији диже руку у знак мира и рече:
— Пријатељи смо — будите мирни! Раде ли овде рафтери
који знају Црног Тома?
— Да, познајемо га, одговори стари Блентер.
— Он је отишао да вам донесе новац?
— Да, отишао је и треба да се врати ове недеље.
— Он ће доћи много пре. Онда смо код правих људи, код
рафтера које тражимо. Ватру треба правити малу да се не види
далеко. Говорити треба тихо да се не чује...
Стари Индијанац збаци гуњ са рамена, приђе ватри,
разбаца главње, неке погаси а остави само ситније да горе.
Млади Индијанац му је помагао у том. Затим старији погледа
у казан и рече:
— Дајте нам меса да једемо. Јашемо издалека и гладни смо.
70
71
 Рафтери се зачудише овом безбрижном понашању старог
Индијанца.
Стари Мисуријац Блентер рече са негодовањем:
— Али, човече, шта ти мислиш! Седаш међу нас, а никог не
питаш.
— Црвени човек није дрзак. Црвени човек је добар.
Бледолики ће се о томе уверити.
— А ко си ти? Ти не припадаш очито ниједном племену из
равнице и прерије. Судећи по одећи изгледа да долазиш из
Новог Мексика, можда си пуебло?
— Из Новог Мексика долазим, али нисам пуебло. Ја сам
поглавица Тонкава, зовем се Велики Медвед, а ово је мој син
Мали Медвед.
— Шта, ти си Велики Медвед? узвикнуше рафтери
пренеражено.
А Мисуријац додаде:
— Онда је овај дечко Мали Медвед?
— Тако је! рече црвенокожи.
— Е, то је нешто друго! Тонкаве су овде добро дошли. Узми
меса и медовине, колико ти срце жели, и остани код нас
колико хоћеш. А шта те је довело у ове крајеве?
— Долазим да опоменем рафтере на опасност која им
прети.
— Каква опасност може нама да прети?
— Велика опасност!
— Ама, реци, каква!
— Тонкава ће прво да једе и да нахрани коње, а онда ће да
говори.
Велики Медвед даде свом сину миг и овај оде коњима.
Стари узе парче меса из казана и поче да једе тако
хладнокрвно као да седи у свом вигваму код куће.
— Да ли идете коме? упита стари Мисуријац.
— Да.
— И јахали сте ноћу кроз мрачну шуму?

72
 — Да, тражили смо вас и нашли...
— То је заиста мајсторско дело.
— Тонкава има очи и уши. Он зна да рафтери увек станују
на реци, на води. А ви сте тако гласно разговарали и наложили
тако велику ватру да смо вас могли издалека видети и дим
намирисати. Рафтери су врло неопрезни, јер их непријатељ
лако може да пронађе.
— Овде нема непријатеља. Ми смо сасвим сами у овом крају
и доста смо јаки за сваки случај да се одбранимо.
— Мисуријац Блентер се вара!
— Одакле ти знаш моје име?
— Тонкава је стојао дуго времена ту иза дрвета и слушао је
шта су бледолики разговарали. Тако је чуо и твоје име. Ако
нема сада непријатеља ту, они ће брзо доћи. А ако рафтери
буду неопрезни, моћи ће да их савлада и мали број
непријатеља...
Зачуо се топот коња по мекој земљи. Мали Медвед довео је
два коња и привезао их за једно дрво. Затим је сео поред оца,
дохватио парче меса из казана и почео да једе. Велики Медвед
био је већ вечерао и метнуо нож за појас.
— Сада ће Тонкава да говори, и рафтери ће сигурно с њим
да попуше „лулу мира“ кад буду све чули. Дакле, Црни Том
има много новаца код себе. Овамо ће доћи трампови да га
дочекају и да му отму тај новац.
— Трампови? Овде, на Реци црног медведа? Ти се зацело
вараш, старче!
— Тонкава се не вара. Он зна тачно шта тврди.
Затим им Велики Медвед исприча на рђавом енглеском
језику догађај на пароброду. Али при том је био толико горд да
је прећутао јуначки подвиг свог сина. Није споменуо ниједном
речи шта је Мали Медвед урадио. Рафтери су га слушали са
највећом пажњом. Испричао им је затим и шта се десило после
бекства трампова. Он се пребацио на другу обалу Арканзаса
малим чамцем заједно са својим сином, одмах иза трампова, и
остао ту до зоре, пошто због помрчине није могао да им иде за
трагом. Траг је био доста јасан и водио је, обилазећи Форт
73
Џипсон, између Канадијана и Ред-Форка, пре-.ма западу, а
затим је опет скренуо према северу. У току ноћи трампови су
напали једно село Ири-Индијанаца да се дочепају коња. По
подне, наредног дана, Тонкаве су среле скитничке ратнике
Коктоа, од којих су купили два коња. Али погађањем коња
уобичајеном церемонијом приликом куповине толико су се
задржали да су трампови одмакли за цео један дан пута.
Пребацили су се преко Ред-Форка и упутили се отвореном
преријом према Реци црног медведа. Сада су се улогорили на
једној малој чистини на самој обали реке. Тонкаве су одмах,
чим су то виделе, похитале да нађу рафтере и да их обавесте о
опасности.
Утисак ових речи био је снажан. Рафтери одмах почеше да
разговарају тихим гласом и пустише ватру да се сасвим угаси.
— Колико је далеко логор трампова одавде? упита стари
Мисуријанац.
— Толико колико бледолики зову пола сата.
— Сто му громова! Онда су они зацело опазили нашу ватру
или намирисали дим. Ми смо се заиста осећали исувише
сигурни. А откада су се улогорили на оном месту?
— На цео час пре заласка сунца.
— Онда су зацело и они нас потражили. Знаш ли шта о
томе?
— Тонкава није смео да следи трампове, јер је још био дан,
а он се морао журити да нађе рафтере, јер...
Наједаред Велики Медвед застаде и поче да прислушкује;
затим продужи још тише:
— Велики Медвед је нешто видео: неко је сакривен иза угла
куће. Седите мирно! Тонкава ће да види шта је...
Мало доцније увуче се у густу високу траву и одбауља до
куће. Пушку није понео са собом. Рафтери напрегоше слух.
После неких десет минута зачу се кратак оштар крик, крик
који познаје сваки западњак. То је самртнички крик једног
човека. После краћег времена поглавица се врати.
— Ухода трампова! рече мирно Велики Медвед. Тонкава му
је забио нож у леђа. Али, можда је ту и који други ухода? Он ће
74
да се врати и обавести остале. Зато, брже на посао, ако бели
људи хоће да изненаде трампове.
— Он има право, рече Мисуријац шапатом. Ја идем с тобом
и ти ћеш ме водити, јер знаш где им је логор. Они још и не
слуте да ми знамо да су овде. Значи, да се осећају сигурни и
разговарају о својим пословима. Ако одмах пођемо, можда
ћемо сазнати шта намеравају...
— Да, да пођемо, али сасвим тихо да нас не примети други
ухода, ако је ту. Пушке нећемо узети са собом, него само
ножеве. Пушке би нам сметале...
Индијанчев савет ваљало је послушати. Остали рафтери
одоше у брвнару где их нико није могао изненадити. А
Мисуријац са поглавицом пође опрезно у шуму.
Река црног медведа може да се означи као граница оног
брежуљкастог краја који је познат под именом Ролинг
прерије, Валовите прерије. Ту се ређа хумка за хумком, једна
као друга, између њих увале и долине, исто тако сличне један
другој. И тако кроз цео источни Канзас. Та Валовита прерија
обилна је водом и богата шумом. Са висине она би личила на
бескрајно валовито зелено море.
Одатле јој и име, и по њему се види да се под именом
прерије не подразумева увек раван као длан травњак или
широки пашњаци. У црну земљу ове големе прерије дубоко се
усекла Река црног медведа, са својим стрмим обалама. Њене
обале обрасле су густом шумом. То је била права правцата
прашума коју је тек у последње време дотакла рука белог
човека.
На месту које су рафтери изабрали за свој посао, рушила се
обала стрмо у реку, недалеко од саме куће. То је за рафтере
била велика предност, јер су могли лако да направе такозване
жлебове којима су без велике муке спуштали стабла у реку.
Обала је овде била чиста, али ипак се није без муке могло
проћи њоме у мраку. Мисуријац је био стари овејани западњак.
Али ипак се морао дивити поглавици који га је водио за руку
кроз шипраг у шуму, без шума и буке, тако сигурно као у по
бела дана. Одоздо се чуло жуборење реке.

75
 После неких четврт сата спустише се ова двојица у једну
увалу која је излазила на реку. И увала је била обрасла густим
шипражјем. Туда је протицао један горски поточић. На месту
где се поточић уливао у реку била је мала чистина са неколико
жбунова. Тамо су трампови подигли свој логор и наложили
ватру: поглавица и Мисуријац опазили су светлост чим су
изашли на ивицу шуме.
— Трампови су исто тако неопрезни као и рафтери,
прошапута поглавица Тонкава свом пратиоцу. Праве велику
ватру, као да пеку целог бивола. Црвени ратници праве увек
малу ватру. Она се не види и даје мало дима. Можемо им се
лако приближити; они нас неће приметити.
— Да, можемо, сагласи се стари Мисуријац. Али можемо ли
им се приближити да чујемо шта говоре?
— Да, можемо. Чућемо све! Али морамо бити заједно. Ако
нас открију, нападача треба убити и побећи у шуму.
Тако су дошли до последњег дрвета на чистини, одакле су
сасвим јасно видели ватру и људе око ње. Ту доле било је много
више комараца, који су права напаст речних долина у овим
крајевима, него горе у логору рафтера. Зацело су зато
трампови наложили толику ватру. Коњи су им стајали по
страни. Нису се видели, али су чули. Комарци — москити
толико су их мучили да су коњи били врло немирни. И стари
Мисуријац је лепо чуо бат њихових ногу.
Ту поглавица и Блентер легоше на земљу и почеше полако
да пузе према ватри. Као заклон искористили су жбуње на
чистини. Трампови су седели сасвим поред Потока, чије су
обале биле обрасле густом трском и шашом која је допирала
све до логора. Трска је пружала одличан заклон да се
Мисуријац и стари Индијанац приближе трамповима.
Индијанац, који је ишао напред, показао је при том
невероватну вештину. Требало је да се прође кроз сву трску и
шашу, а да се не направи ни најмањи шум. А нису смели ни
врхови трске да се нишу, јер би се тако најлакше открило
њихово скровиште. Индијанац је једноставно својим оштрим
ножем секао тихо трску и шашу и при том је још водио бригу

76
о Мисуријцу. Секао је трску тако нечујно да ни сам Блентер,
који је бауљао иза њега, није ништа чуо.
Тако дођоше у близину ватре и ту засташе лежећи. Били су
трамповима тако близу да су чули сваку реч њиховог
разговора, који и није био тако тих. Блентер погледа лица која
су седела поред ватре и упита тихо поглавицу:
— Који је међу њима Корнел, о коме си нам причао?
— Корнел није ту. Он је отишао, одговори исто тако
шапатом Индијанац.
— Сигурно да нас потражи.
— И ја тако мислим!
— Онда је то онај кога си ти пробо ножем?
— Не, није он.
— Па зар си га ти видео?
— Бледолики виде само очима. Индијанац види и рукама.
Моји прсти би свакако познали Корнела.
— Значи да он није био сам тамо, него још са једним, кога
си ти пробо.
— Тако је! Ми ћемо га сачекати. Корнел ће се брзо вратити.
Трампови су, међутим, водили жив разговор. Причали су о
свему и свачему, само нису о ономе што би могло да
интересује ову двојицу који су прислушкивали у трави. Најзад
један упита:
— Управо се чудим како је Корнел имао нос. Добро је
наслућивао. Било би заиста незгодно да рафтере нисмо овде
затекли.
— Они су овде и то сасвим близу, одговори други. Струшке
од дрвета, које је вода донела, сасвим су свеже. Нису старије од
јуче или прекјуче.
— Ако је то тачно, онда ћемо ми морати да се мало
повучемо, јер смо им исувише близу. Не ваља да нас опазе, а
још мање да нас виде. Истина, са њима ми немамо никаква
посла. Нама треба Црни Том и његове паре.
— А нећемо доћи ни до њега ни до његових пара, умеша се
трећи трамп у разговор. Зар мислите да нас рафтери неће
77
приметити, ако се мало повучемо. Иза нас ће остати трагови
који се не дају избрисати ни прикрити. А ако примете наше
присуство, пропао је наш план.
— Није, ни најмање! Ми ћемо их једноставно пострељати.
— Зар мислиш да ће се они поређати да их ти стрељаш? Ја
сам Корнелу дао најбољи савет, али он га је, на жалост,
одбацио. На Истоку, у великим градовима, онај који је
покраден оде једноставно у полицију, пријави ствар и остави
полицији да пронађе и ухвати крадљивца. Овде, међутим, на
Западу сваки тражи правду сам за себе и на своју руку. Ја сам
уверен да ће нас рафтери прогонити, ако узмемо Црном Тому
паре, у најмању руку велики део пута. А ко су ти који ће да нас
прогоне? У првом реду они путници на броду, који се разумеју
у то. Дакле, Олд Фајерхенд, Црни Том и, у најбољем случају,
још онај особењак тетка Дрол. Треба да их сачекамо овде и да
се ту обрачунамо с њима. Тако ћемо лакше доћи и до новца
Црног Тома и ослободићемо се гонилаца. А уместо да тако
поступимо, ми смо се упутили на коњима чак овамо и сада
седимо ту на Реци црног медведа, и не знајући како ће се цела
та проклета ствар свршити. А и ово трагање Корнелово у
мраку и по шуми, такође је права глупост. Баш је могао да
сачека и јутро. . .
Он прекиде своје излагање, јер се у тај мах појавио онај о
коме је била реч. Изишао је из шуме и упутио се право ватри.
То је био Корнел. Сви га радознало погледаше. Корнел скиде
шешир с главе, баци га на земљу и рече:
— Не доносим вам добре вести, момци! Лоше смо среће!
— Како? Шта? Шта се десило? Где је Брунс? Зашто није с
тобом?
— Брунс? рече Корнел, пошто седе. Он се уопште више
неће вратити, јер је мртав.
— Мртав? Како? До ђавола! Шта му се десило?
— А шта може да му се деси? Наравно, несрећа. Нож га је
погодио право у срце.
Те речи изазваше запрепашћење. Сви су питали како и ко
је убио Брунса. Корнел је од самих питања једва могао да дође
78
до речи. Зато оштрим гласом заповеди да буде мир, па онда
продужи:
— Брунс и ја мислили смо да се рафтери налазе узводно и
пошли смо у том правцу. Морали смо да идемо врло опрезно,
јер би нас иначе лако могли да примете. Због тога смо врло
полагано напредовали тако да нас је затекао и мрак. Ја сам
предложио да се вратимо, али Брунс никако није хтео.
Наишли смо најзад на трагове по којима се дало закључити да
је близу место где рафтери слажу стабла у сплавове. Он је
веровао да ћемо по диму од ватре наићи на рафтере, јер ватру
морају ложити због комараца. Тако је и било. Убрзо осетисмо
дим, а на високој обали приметисмо одблесак светлости од
ватре коју су били наложили између дрвећа и грмља. Попели
смо се горе. Лако смо дошли до ватре. Ватра се налазила пред
једном брвнаром. Око ватре седели су рафтери, њих
двадесетак, баш колико је и нас. Пришуњали смо се ближе. Ја
сам остао иза једног дрвета а Брунс се одшуњао иза куће.
Нисмо имали времена ни да прислушкујемо разговор, кад
наиђоше два човека. То нису били рафтери него неки странци.
И, шта мислите — ко? То су били, ђаво их однео, она два
Индијанца са Догфиша.
Трампови нису могли да се начуде овим обавештењима.
Још више их је пренеразило кад су сазнали шта је вођ рафтера
причао. Тада Корнел продужи:
— Видео сам кад је црвенокожац угасио ватру. После тога
су почели да разговарају тако тихо да се ништа није могло
чути ни разумети. Ја сам хтео да се повучем, али, наравно,
морао сам да сачекам Брунса. У то зачујем крик тако ужасан,
тако страшан, да ми је стала коса на глави. Долазио је од
брвнаре где се Брунс био сакрио. У страху да се то њему није
шта десило одшуњао сам се око логора до колибе. Било је тако
мрачно да сам морао ићи пипајући рукама пред собом.
Изненада ми рука наиђе на један човечји леш у локви крви. По
оделу сам познао Брунса. Грдно сам се уплашио. Добио је
ударац у леђа тако да му је нож прошао кроз само срце. Шта
сам могао да радим? Претресао сам му џепове, узео нож и
револвер, а леш оставио где је и био. Кад сам се већ повлачио,
79
опазио сам да су се рафтери повукли у колибу. Чим сам то
видео, одмах сам ухватио маглу. Сада, богами, не смемо да
губимо време, већ морамо одмах да се чистимо одавде
— Зашто? упита неко.
— Како, зашто? Зар нисте чули да ови црвенокошци знају
где је наш логор. Извесно је да ће нас напасти. Они знају да
ћемо ми због Брунсове смрти одмах посумњати да нешто није
у реду, па да не бисмо киднули, они ће одмах пожурити да нас
нађу. Ако допустимо да нас изненаде, изгубљени смо. Дакле,
морамо одмах даље, без обзира на Црног Тома и његове паре.
То је, ја мислим, најпаметније.
Изненада, Корнел застаде и даде руком знак за тишину.
— Шта је? Причај даље, рече један.
Не одговарајући, Корнел скочи на ноге. Он је седео
насупрот оном месту где су у шаши лежали поглавица и
Мисуријац. Њих двојица нису били више један поред другог,
као у почетку, јер када је стари Мисуријац опазио Корнела
ужасно се био узбудио, а кад је чуо његов глас још и више. Није
могао мирно да лежи него се придигао на рукама и извиривао
из шаше. Зурио је у њега тако као да ће му очи искочити из
главе. У том узбуђењу заборавио је на потребну
предострожност. Није ни приметио да му скоро цела глава
вири из шаше.
— Опазиће вас! шапну му поглавица и повуче га натраг у
траву.
Али, већ је било доцкан. Корнел је приметио нешто
сумњиво. Зато је прекинуо свој говор и нагло устао. Знао је да
су у трави уходе и хтео је да их похвата. При том је поступао
изванредно лукаво. Гласно је рекао:
— Сетих се да сам тамо код коња заборавио... али, хајдете,
вас двојица са мном!
Дао је знак двојици људи. који су стојали лево и десно од
њега. Ови устадоше, а Корнел им прошапута:
— Ја се само претварам, јер ту позади вас лежи неки
клипан, вероватно рафтер... Ако опази да је примећен, умаћи
ће нам. Чим се ја бацим на њега зграбите га и ви. Тако ћемо га
80
одмах шчепати да неће имати времена ни да помисли на
бекство. Дакле, напред!
Окренуо се брзо као муња и скочио према месту где је био
приметио главу.
Поглавица Тонкава био је ванредно лукав, искусан и
опрезан човек. Када је Корнел устао и нешто прошапутао оној
двојици лево и десно од њега, направио је и нехотице један
покрет уназад. Иако је овај покрет био незнатан, скоро
неприметан, ипак није избегао оштром оку Великог Медведа.
Он је одмах знао о чему се ради. Зато је брзо гурнуо руком
старог Мисуријца и рекао му шапатом:
— Бежи, брзо! Корнел те је опазио и хоће да те ухвати. Само
брзо.
У исто време окренуо се и стао нагло да се повлачи, не
дижући се са земље, у оближњи шипраг. То је био посао од
највише две секунде. У то се чуло Корнелово ,,Напред!“ и кад
се Индијанац осврнуо, видео је како су Корнел и његови људи
насрнули на Мисуријца.
Стари Блентер, упркос своје присебности и жестоког
отпора, био је убрзо савладан. Тројица су лежала и клечала на
њему, држећи га чврсто за руке и ноге. Притрчаше и остали
трампови, који су се налазили малочас око ватре. Индијанац
извади нож, да притекне у помоћ старцу, али је ускоро видео
да против оволико непријатеља не може ништа... Шта му је
остало друго него да беспомоћно гледа шта ће се са
Мисуријцем десити, па да о томе обавести рафтере? Да не би и
њега пронашли, он отпуза стазом, коју је био просекао кроз
шашу, натраг и сакри се у један жбун.
Чим су ухватили заробљеника, трампови почеше гласно да
говоре, али Корнел подвикну:
— Мир! Можда има још који овде! Држ’те овога чврсто, а ја
ћу да погледам.
Корнел се одмаче од ватре да испита околину, али пошто
није ништа сумњиво нашао, врати се убрзо. Док су четири
човека држала чврсто старог Мисуријца, Корнел се саже да му
сагледа лице, а онда рече:

81
 — Пријатељу, тебе ја познајем однекуд! Где смо се ми
раније видели?
Стари Мисуријац не одговори ништа. Мржња му је кипела
у срцу, али се силом савладао, покушавајући да направи
сасвим безазлено лице.
— Да, мора да сам те негде видео, понови Корнел. Говори,
ко си? Јеси ли рафтер код оних који раде тамо горе?
— Да, одговори старац.
— А шта се шуњаш овде? Шта тражиш? Зашто си нас
уходио?
— Чудна ми питања! Зар је овде на Западу забрањено да се
виде људи? Штавише, ја мислим да се то овде и мора чинити,
јер има доста људи од којих човек мора бити на опрезу.
— Ти си чуо шта сам говорио, и према томе знаш ко сам,
рече Корнел.
— Ништа нисам чуо. Био сам доле на реци и хтео сам да се
вратим у наш логор. Али видех ватру, па, наравно, хтедох да
видим ко се то утаборио овде. Нисам имао времена ни речце
да чујем шта си говорио, јер сам био неопрезан, па сте ме одмах
приметили.
Мисуријац није знао да га је Корнел видео горе код
брвнаре. И у томе се грдно преварио. Риђокоси Корнел рече му
подругљиво:
— Ала грдно лажеш! Ми смо се, брајко, видели малочас,
горе код рафтера. Чуо сам како си говорио. Одмах сам те
познао. Признајеш ли?
— Није ми ни на крај памети! Оно што сам ти рекао, чиста
је истина.
— Онда си овде доиста био сам?
— Да.
— И тврдиш да ниси чуо ништа шта смо говорили?
— Ни речи!
— Како се зовеш?
— Адамс, слага Мисуријац, јер је на сваки начин хтео да му
се не сазна име.
82
 — Адамс? понови Корнел размишљајући. Адамс? Никада
нисам познавао неког Адамса који би личио на тебе! А ипак ми
се чини да сам се већ негде срео с тобом?
— Не, ниси, одрицао је упорно старац. Али сада можеш да
ме пустиш. Ништа вам нисам учинио, а мислим да сте честити
западњаци, који мирне људе пуштају на миру.
— Ми смо свакако поштени људи, врло поштени, насмеја се
риђокоси. Али ви сте горе малопре убили једног нашег друга,
а по закону Запада, то повлачи освету за собом. Крв за крв,
живот за живот. Био ти ко му драго, ти си свршио своје.
— Како? Ваљда нећете да ме убијете?
— Хоћемо, богами! Исто онако како сте ви убили нашег
друга. Ради се само о томе хоћеш ли да умреш као и он од ножа,
или више волиш да те удавимо у реци? Али ни у ком случају
неће бити великог процеса. Не смемо да губимо ни минута.
Треба да гласамо брзо. Вежите му уста да не виче! Ко је од вас
за то да га бацимо у реку, нека дигне десну руку.
Ово питање било је управљено трамповима и већина од
њих без оклевања диже руку.
— Дакле, удавићемо те у реци! рече Корнел.
Вежите му руке и ноге да не може да плива, а онда брзо с
њим у воду, јер морамо да хитамо пре но што стигну његови!
За све време док се ово догађало, старог Мисуријца држала
су четворица тако чврсто да није могао ни да мрдне. Али када
су хтели да му запуше уста, стари Мисуријац — иако је знао да
Индијанац још није могао да стигне до рафтера, и да према
томе не може да рачуна на њихову помоћ — учинио је оно што
би учинио сваки на његовом месту: почео је да се отима из све
снаге и да дозива очајно у помоћ. Његов крик продро је далеко
у мрачну ноћ.
— Сто му громова! ражести се риђокоси. Не дајте му да се
толико дере! Ако га сами не можете да умирите, ја ћу га одмах
уредити! Ево!

83
84
 Корнел зграби пушку и снажно замахну да удари старца
кундаком по глави. У том тренутку искочи из помрчине једна
огромна сенка. Страшан ударац обори Корнела на земљу, и он
се испружи колико је дуг и широк по трави.
Нешто пре заласка сунца четворица јахача јурила су
трагом трампова уз реку. То су били Олд Фајерхенд, Црни Том
и тетка Дрол са својим дечком. Траг је водио кроза шуму.
Распознавао се јасно, али колико је био стар, било је тешко да
се установи. Тек кад су изашли на отворено поље, сјаха Олд
Фајерхенд с коња да изближе погледа траг, који се у трави
боље разазнавао него у шумској маховини. Пошто је добро
размотрио траг, Олд Фајерхенд рече:
— Вуцибатине су ту пред нама, отприлике једну миљу, јер
је траг од пре пола сата. Морамо мало брже да потерамо коње.
— Зашто? пита Том.
— Да им се пре ноћи што више приближимо, да бисмо
знали где ће да наместе логор.
— Није ли то опасно? Они ће уредити логор пре но што се
смрачи и може се десити да им улетимо право у руке.
— Тога се не морамо бојати. Чак кад би ваша претпоставка
била и тачна, ми не можемо да их стигнемо пре мрака. По
разним знацима може се закључити да се налазимо недалеко
од рафтера којима хитамо у помоћ. Зато је потребно да
сазнамо где ће трампови да се улогоре. А зато треба да се
пожуримо, јер ће нас изненада затећи ноћ, а до јутра може
много штошта да се деси, што не бисмо могли да спречимо.
Шта ви кажете, Дроле?
Олд Фајерхенд је питао немачки, па му Дрол исто тако
одговори:
— Потпуно се слажем с вама. Ако пођемо брже, пре ћемо
их пронаћи. Ако идемо спорије — доцније ћемо их наћи. Дакле,
господо, потерајмо коње у касу да све дрвеће пролеће поред
нас!
Пошто шума није била густа, ово се могло лако извести.
Али и трампови су искористили време док се још видело и
нису се зауставили пре но што је пао мрак. Да Олд Фајерхенд
85
није наишао на прави траг трампова, него да се држао мало
више улево према реци, наишао би на траг тонкава који су
били мало даље пред њим.
Кад се већ било толико смркло да се трагови нису
разабирали, Олд Фајерхенд сјаха с коња.
— Прешли смо добру половину миље, али, на жалост, и
трампови су добро терали коње. Покушаћемо ипак да их
стигнемо. Сјашите сви с коња, јер даље морамо пешице. Коње
ћемо повести за собом.
На жалост, убрзо наступи таква помрчина да се трагови
уопште више нису видели. Путници се зауставише.
— Шта ћемо сада? упита Том. Ми смо такорећи приморани
да се задржимо овде.
— Не, одговори Дрол. Нећемо остати овде него ћемо лепо
полако напред док не нагазимо на њих.
— Али, они ће нас пре чути.
— Ићи ћемо опрезно. Мене неће чути, па ме неће ни
ухватити. Је ли тако, господине Фајерхенд. Али
предострожност нам налаже да се више не држимо трагова.
Боље је да се држимо више удесно, даље од реке. Тако ће се они
наћи између нас и реке, а сем тога лакше ћемо опазити њихову
ватру.
— А ако не буду ложили ватре? упита Том.
— Онда ћемо наићи на њихове коње по мирису, одговори
Дрол. У шуми се коњи осете много лакше него на отвореном
пољу. Мој нос ме ту никада још није преварио. Хајде, и држите
десно!
Олд Фајерхенд пође напред, водећи коња за улар, а за њим
остали. Река је овде чинила прилично велику кривину улево.
Услед тога одоше гониоци много устрану. Олд Фајерхенд
примети то по мањој влази у трави и зато скрете ближе реци.
Одједном, он осети мирис дима и стаде. И Дрол иза њега поче
да њуши ваздух.
— То је дим, рече Дрол. Долази с ове стране. Дакле, морамо
више на ону страну. Само опрезно, јер све ми се чини да је пред
нама нека светлост. То би могло да буде од њихове ватре.
86
 Управо је хтео, да закорачи, али застаде, јер је његово
оштро ухо чуло кораке. Чуо их је и Олд Фајерхенд. Прво су се
чули кораци, а затим гласно дисање човека који је долазио
трчећим кораком. Олд Фајерхенд испусти узде свог коња и
пође неколико корака напред. Његово ухо осетило је да им се
нагло приближава неки човек. У шумском мраку једва је и око
славног ловца приметило лик човека који се трчећи
примицао. Кад се приближио, Олд Фајерхенд скочи и нагло га
зграби.
— Стој! заповеди велики ловац пригушеним гласом. Ко си?
— Шај нек — енок, шај копеја — не знам, нико, одговори
незнанац збуњено, покушавајући да се отме.
И најхрабрији човек би се уплашио, кад би га ноћу у шуми
зграбиле снажне руке. У таквом тренутку вероватно сваки
човек служи се својим матерњим језиком. Тако је било и са
човеком кога је зграбио Олд Фајерхенд. Чим је велики ловац
чуо ове речи, узвикну изненађено:
— Па, то је Тонкава! Велики Медвед стигао је са својим
сином пре нас овамо. Ко си? упита још једаред.
Непознати човек престаде да се противи. Препознао је глас
великог ловца и одговорио брзо на свом рђавом енглеском
језику:
— Ја — Нитропан-Ханеј. Ти си пријатељ Олд Фајерхенд.
Врло добро, врло добро! Има ли још когод с тобом?
— Дакле, то си ипак ти, Велики Медведе, то је заиста срећан
случај. Да, ја сам, Олд Фајерхенд. Са мном су још три човека.
Имамо и коње. А шта радиш овде у шуми? Да ли су трампови у
близини?
— Јесу. Мораш да будеш опрезан. Ја сам их већ видео.
Ухватили су старог Мисуријца Блентера и зацело ће га убити.
Ја сам хтео да отрчим рафтерима по помоћ, али си ме ти
ухватио.
— Зашто ће да убију тог рафтера? То морамо да спречимо.
Где су сад трампови?
— Тамо где је она светлост између два дрвета.
— А је ли риђи Корнел међу њима?
87
 — Да, тамо је. Ако Олда Фајерхенд иде онамо, коњи су
надесно пре но што се стигне ватри.
— А где су рафтери?
— Горе на брегу. Велики Медвед био је већ код њих и
говорио с њима.
Индијанац на брзу руку исприча све што се догодило. Олд
Фајерхенд рече:
— Ако је убијен један трамп, онда ће трампови зацело
убити Мисуријца из освете. Нас четворица оставићемо коње
овде и поћи ћемо полагано према ватри да спречимо то
убиство. А ти отрчи до рафтера да што пре похитају овамо!
Индијанац оде. Остала четворица привезаше коње за
дрвеће и што су брже могли кретоше према логору трампова.
Сваког тренутка све је постајало светлије и, најзад, између
шумских стабала угледаше они ватру. Десно, на чистини,
спазили су коње.
Полегаше у траву и стадоше. Затим почеше да пузе према
ватри. Олд Фајерхенд се окрете Фреду да му каже да оде до
коња и онеспособи стражара, који као да је био устао и хтео да
побегне. Али тек што је заустио, зачу се гласан продоран крик.
То је стари Мисуријац дозивао у помоћ.
— Они ће га убити! рече Олд Фајерхенд, али још увек
пригушеним гласом. Брзо онамо, на њих! Не треба никог
штедети, когод се успротиви!
Олд Фајерхенд скочи према ватри. Три-четири трампа
гурну снажно устрану и скочи на риђокосог који је управо био
замахнуо пушком да кундаком обори старца. Стигао је у прави
час. Снажним ударцем оборио је Корнела с ногу. Два-три
трампа који су Мисуријца држали и везали попадаше под
његовим снажним ударцима. Одбацивши неиспаљену пушку,
Олд Фајерхенд потрже оба револвера и засу ватром трампове
око ватре. При томе се не чу ниједна реч из уста јуначког
борца.
Али утолико више била су бучнија остала тројица. Црни
Том налетео је као бура међу трампове, ударајући кундаком
лево и десно. Псовао је при томе најпогрднијим псовкама.
88
Мали Фред опалио је прво из пушке а затим извукао
револвере и палио метак за метком, вичући из свег гласа да
паника буде већа.
Али најјаче се чуо крештави глас тетке Дрол. Суманути
ловац викао је и драо се за дванаесторицу. Његови покрети
били су толико брзи да ниједан непријатељски метак не би
могао да га погоди све да је ко и пуцао. Али нико од трампова
није ни мислио да пуца. Били су толико престрављени и
изненађени нападом да нису ни мислили на отпор. А кад су се
прибрали видели су да их је већ толико мртвих, рањених,
онесвешћених и ошамућених да су сматрали да је
најпаметније да кидну. Побегли су уверени да је била огромна
маса нападача. Од тренутка кад је Олд Фајерхенд скочио и
оборио првога, па до бекства осталих избезумљених трампова
није прошао ни цео минут...
— За њима! заори се Олд Фајерхендов глас. Не дајте им до
коња.
Том, Дрол и Фред потрчаше уз велику вику месту где су се
налазили коњи. Трампови који су бежали онамо да се спасу на
коњима нису од страха могли да се снађу и да своју намеру
приведу у дело, већ су побегли у шуму без коња.
За то време рафтери су, горе у својој брвнари, чекали
повратак својих гласника, Мисуријца и поглавице Тонкава.
Кад су чули метке доле на реци, помислише да су ова двојица
у опасности. Дограбили су одмах оружје и појурили, уколико
им је помрчина допуштала, према месту где су се чули меци.
При том су викали из свега гласа да престраше трампове и
спасу ухваћене. Пред њима је трчао Мали Медвед, који је од
часа до часа подвикивао, да би рафтери могли држати правац
за њим. Нису прошли били ни половину пута, кад зачуше пред
собом још један глас, глас Великог Медведа.
— Брзо овамо! викао је он. Олд Фајерхенд је овде и бије
трампове. Само три човека су са њим. Брзо, у помоћ!

89
 IV
ИЗМАКЛА ОСВЕТА

Кад су се рафтери појавили доле код ватре, затекли су тамо

старог Мисуријца, Олда Фајерхенда, Тома, Дрола и Фреда где
седе поред ватре тако мирно као да су је они сами наложили и
као да се баш ништа није десило. На једној страни лежали су
лешеви убијених, а на другој рањени и похватани трампови,
везани, а међу њима и риђи Корнел.
— Сто му громова! повика први који је наишао, прилазећи
старом Мисуријцу. Ми смо мислили да си ти у највећој
опасности, а ти седиш ту као на јастуку!
— Тако је, одговори старац. Али замало што нисам страдао!
Кундак ми је већ био над главом. У срећан час, дођоше ова
четири џентлмена и избавише ме зла! Имате чему да се
научите од њих, младићу!
— А. . . да ли је заиста Олд Фајерхенд овде?
— Да, ено га где седи. Идите и стисните му руку! Он је то
заслужио. Помислите само, три човека и један дечко навалили
на двадесеторицу њих, деветорицу убили а шест похватали. И
ником од њих ни длака са главе не фали!...
Говорећи ово, стари Мисуријац устаде. Други се такође
подигоше. Рафтери остадоше у пристојном одстојању,
посматрајући радознало Олда Фајерхенда. Он их позва ближе,
па се са сваким рукова. Тонкаве поздрави овим речима:
— Моја црвена браћа показала су највећу вештину
прогонећи трампове, па нама није било тешко да их
докусуримо...
— Мој бели брат ме хвали више него што сам заслужио,
одговори Велики Медвед.
— Трампови су остављали трагове као да је прошло крдо
бивола. Само слепац не би их могао гонити. Али где је Корнел?
Је ли и он мртав?

90
 — Не, он је жив. Ударац мог кундака само га је онесвестио.
Сада је, ево, опет дошао свести, и ми смо га добро везали. Ено
га, лежи...
Олд Фајерхенд показа ка месту где је лежао Корнел.
Тонкава извади нож и приђе Корнелу:
— Кад није умро од кундака, нека умре од ножа.. .Он је мени
ударио шамар и ја ћу сад да му пустим крв.
— Стој! узвикну стари Мисуријац, ухвативши поглавицу за
руку којом је овај држао нож. Тај човек не припада теби него
мени.
Велики Медвед се окрете и погледа мрачно Мисуријца.
— И ти имаш да му се светиш?
— Да, и те како!
— Крвна освета?
— Крвна и крвава. Још пре неколико година убио ми је
жену и два сина.
— Да се можда не вараш? упита Индијанац, коме је било
тешко пало да се одрекне своје освете, на коју га је нагонио
закон прерије.
— Не, нема ту забуне. Ја сам га одмах познао. Такво лице не
може се никада заборавити.
— Дакле, ти хоћеш да га убијеш?
— Јесте, нема му милости ни опраштања.
— Онда се ја повлачим. Али не сасвим. Мени има да да крв,
а теби живот. Тонкава не сме да му опрости казну. Он ће му,
дакле, узети уши. Јеси ли споразуман с тиме?
— Хм! А ако нисам?
— Онда ће га Тонкава одмах убити!
— Добро, узми му уши! Можда то није хришћански, али он
није друго ни заслужио. За онога ко је преживео муке које је
он мени задао, више важи закон саване неголи закон
хришћанског милосрђа, који прашта и оваквом зликовцу.
— Тако, дакле, уши су моје и ја ћу одмах да их узмем.
Индијанац приђе Корнелу, клече поред њега да му одсече
уши. Кад је Корнел видео да ту нема шале поче да јауче.
91
 — Помажите, људи, јесте ли ви хришћани? Шта сам вам
учинио да ме предајете овом црвеном ђаволу да ме унакази?
— О ономе што си ти мени учинио, говорићемо још
доцније, одговори Мисуријац хладно и озбиљно.
— А шта ми остали имамо да ти пребацимо, сада ћу ти
одмах рећи, додао је Олд Фајерхенд. Него још ти нисмо
претресли џепове. Деде, да видимо шта тамо има!
Олд Фајерхенд намигне Дролу који за трен ока претресе
Корнелове џепове. Између осталих предмета ту се налазио и
новчаник. У њему је била сва сума украдена инжењеру у
новчаницама.
— Ах, па ти још ниси паре поделио са својом дружином!
насмеја се Олд Фајерхенд. То је доказ да су ти они веровали
више него ми. Ти си крадљивац, а по свој прилици и више него
то. Ти не заслужујеш никакве милости. Велики Медвед нека
ради с тобом штогод му је драго...
Корнел разрогачи очи од ужаса. Али, не обазирући се на
његово запомагање, Велики Медвед га ухвати за косу и са два
брза и вешта потеза ножем одсече му оба уха и баци их у реку.
— Тако, рече, Тонкава се осветио и може да иде...
— Зар већ? упита Олд Фајерхенд. Зар нећеш бар ову ноћ да
останеш са нама? Зар нећеш да пођеш са мном?
— Тонкави је свеједно да ли је дан или ноћ. Његове очи виде
добро, али време је кратко. Он је изгубио много дана гонећи
Корнела. Сада треба да јаше дане и ноћи да стигне у свој
вигвам, шатор. Тонкава је пријатељ белих. Он је велики
пријатељ и брат Олда Фајерхенда. Велики дух нека да увек
много барута и много меса бледоликима који су пријатељи
Тонкави. Живели!
Поглавица забаци пушку на раме и оде. Његов син учини
исто, па се обојица изгубише у мрачној шуми.
— А где су им коњи? упита Олд Фајерхенд.
— Горе код наше брвнаре, рече Мисуријац. Сада ће зацело
њих двојица горе да их траже. Али да ли ће их наћи по овом
мраку у густој шуми, готово то не могу да верујем...

92
 — Не бери бриге, прекиде га велики ловац. Знају они пут,
јер би иначе остали овде. Нека иду, а ми ћемо да расправимо
наше ствари. Шта ће бити са мртвима и заробљенима?
— Прве ћемо једноставно бацити у реку, а другима ћемо по
обичајима Запада да држимо суд. Али, пре свега, да се
осигурамо од оних који су побегли.
— Њих је остало тако мало да не треба да их се бојимо. Они
ће гледати да што даље умакну. Уосталом, можемо да
поставимо и страже.
Корнел је лежао поред заробљених трампова и јаукао од
болова. Али нико се није обазирао на њега. Са стране реке
рафтери нису имали чега да се боје, а на остале стране
поставише страже. Олд Фајерхенд заповеди да се похватају
коњи који су остали без господара и онда започе „суд саване“.
Прво се судило Корнеловим друговима. Њима се ништа
није могло доказати. Ниједан од присутних није могао рећи да
му је који од њих шта нажао учинио. За оно што су намеравали
да учине узето им је као казна то што су остали без коња и
оружја, што су били израњављени. Решише да их преко ноћи
чувају, па да их сутрадан пусте на слободу. Сем тога,
допустише им да превију један другоме ране.
Онда дође на ред њихов вођ Корнел. Дотле је Корнел
лежао у сенци дрвета, а сада Олд Фајерхенд нареди да се
пренесе ближе ватри. Тек што је пала на њега зрака светлости,
кад мали Фред скочи на ноге и стаде посматрати Корнела као
да хоће очима да га прогута. Затим гласним узвиком позва
тетку Дрол и рече:
— То је он, то је он! Убица! Познајем га! Ухватили смо га!
Дрол приђе журно и упита:
— Да се не вараш, сине, зар је могућно да је то он...
— Да, то је он, он, сигурно! тврдио је дечко. Погледај му очи!
Зар не видиш у њима самртнички страх? Он види да смо га
ухватили, па је изгубио сваку наду да ће да се спасе.
— Али да је то он, ти би га познао још на пароброду.

93
 — Тамо га нисам ни видео. Трампове сам приметио, али
њега нисам видео. Мора да је увек седео тако да су га остали
заклањали...
— Тако је и било. Али још нешто: ти си ми убицу
представљао као црномањастог човека са коврџавом косом, а
Корнел има глатку риђу косу.
Дечко не даде одмах одговор. Ухвати се за главу, замисли
се, а затим одступи неколико корака натраг и очито збуњен
рече:
— Истина! Лице је његово, али коса је сасвим друга...
— Овде је забуна посреди, Фреде. Има много људи који
личе један на другога. Али црна коса не може никако да буде
риђа.
— Не може, упаде му у реч стари Мисуријац, али коса се
може обојити, а може се метнути на главу и власуља...
— Ах! Да није и овај овде... рече Дрол, али не доврши
реченицу.
— Па, наравно! Мене црвена коса неће збунити. Човек за
којим сам тако дуго трагао, а који ми је убио жену и два сина,
имао је црну, коврџаву косу. А овај овде има риђу. Међутим, ја
ипак тврдим да је то онај кога тражим. Он носи власуљу!
— Немогућно! рече Дрол. Зар нисте видели да га је
Индијанац малочас зграбио за косу кад му је секао уши. Да је
имао перику, скинуо би му је с главе.
— Којешта! Она је добро направљена а још боље
причвршћена на глави. Одмах ћу да вам докажем.
Везаних руку и ногу лежао је Корнел на земљи. Из ране где
су му биле уши текла је крв. То мора да му је задавало велике
болове, али он као да бол није ни осећао. Сва његова пажња
била је управљена на оно што се говорило. Бојазан и страх
малопре су му били тако унаказили лице да га је било тешко
познати. Али сада је страх уступио место нади, кукавичлуку
подругљивости, очајање дрскости. Стари Мисуријац био је
потпуно уверен да Корнел носи лажну косу. Он исправи
Корнела у седећи став, зграби га за косу и трже снажно да му

94
скине власуљу с главе. На његово запрепашћење коса се
држала чврсто. Била је заиста природна.
— Триста му громова! Овај ђаво има заиста праву косу на
тикви! узвикну Блентер и направи тако глупо лице да би
зацело сви прснули у смех да ситуација није била озбиљна.
Преко Корнелова лица прелете подругљив осмех и он
рече, гласом пуним мржње:
— Дакле, лажовчино и клеветниче, где ти је перика? Лако
је теби лажно оптуживати човека, али докажи да сам онај за
кога ме држиш!
Стари Мисуријац гледао је у недоумици час Корнела, час
Олда Фајерхенда, па коначно рече очигледно збуњено:
— Шта ви мислите, господине, о овоме? Онај за кога сам га
сматрао био је заиста црномањаст и коврџаве косе. А овај има
риђу и глатку косу. А ја бих се ипак могао заклети да је то једно
исто лице. Моје очи не варају ме никад...
— Можда сте се ипак забунили, одговори велики ловац.
Изгледа да је овде посреди ипак необична сличност.
— Онда не смем више да верујем својим рођеним очима!
— Боље их отварај! подругну му се Корнел. Ђаво нека ме
однесе, ако знам ишта о томе да је негде убијена мајка са два
сина или да је неко избатинан до смрти, како ти то тврдиш.
— Али, ти ме ипак познајеш! Ти си ми то малочас сам рекао
у очи.
— Зар ја морам да будем онај човек убица ако те познајем?
Ево и овај дечко тврди да ме је познао. Свакако је онај човек
кога он познаје и тај о коме ти говориш једно исто лице. Али ја
не познајем ни дечка ни...
Он изненада застаде као да се нечег био уплашио или као
да се нечем био зачудио. Међутим, одмах се снађе и продужи
непромењеним гласом:
— Ни тебе, нити сам вас игде видео. А ви ме сада оптужујете
за злочине које ја нисам учинио. Али, дајте доказа. Не верујем
да ћете ме осудити или линчовати због неке сличности. Ту је
Олд Фајерхенд под чију се заштиту стављам...

95
 Што је Корнел застао у пола реченице, имало је свог
узрока. Он је лежао међу лешевима. Чак и главу је био
положио на један леш. А кад га је Мисуријац подигао да седне,
укочени, мртви труп преврнуо се и откотрљао. Али то није
никоме пало у очи, јер је изгледало да се леш преврнуо зато
што га је Корнел раније придржавао главом. И сада је тај труп
лежао близу њега и то баш у његовој сенци, јер је ватра горела
пред Корнелом. Али тај човек није био мртав, па чак ни рањен.
Он је био један од оних трампова које је Олд Фајерхенд оборио
и ошамутио кундаком. Крв једног убијеног трампа толико га
је била испрскала да је изгледало као да је и сам рањен. Кад је
тај човек дошао себи, приметио је да се налази међу лешевима
којима су џепови били претресени, а оружје одузето. Он би
зацело скочио и побегао, јер су пред њим била само четири
непријатеља. Али у реку није хтео да скаче, пошто није знао да
плива, а с друге стране чули су се гласови рафтера који су
долазили. Зато се решио да сачека подеснији тренутак.
Кришом је извадио свој нож и сакрио га у рукав. Кад га је
Мисуријац претресао, обртао га је овамо и онамо, па мислећи
да је мртав, узео му је све што му је нашао у џеповима и за
појасом, а затим га одвукао на гомилу мртваца. Од тог
тренутка трамп је полузатворених очију све посматрао. Везан
није био и могао је у згодном тренутку да скочи и побегне. Тада
обалише Корнела преко њега и одмах му паде на ум да треба
да ослободи свог вођу. Кад су риђокосог усправили да седне,
тобожњи мртвац се откотрљао тако да је сада лежао иза
Корнела, коме су руке биле везане позади. Док је Корнел
говорио и док су све очи биле управљене на њега, трамп је
лагано извукао нож из рукава и опрезно пресекао конопац
којим су биле везане Корнелове руке, а затим му тутнуо
дршку ножа у десну руку да би могао брзим покретом да
пресече и везе на ногама, па да онда изненада скочи и утекне.
Риђокоси је осетио да су му се руке изненада ослободиле веза,
а осим тога да му је у руке додан нож који је, наравно, одмах и
прихватио. Зато је био у говору наједаред застао, али се одмах
снашао. Продужио је даље као да се ништа није десило, а нико
није приметио шта се догађало иза Корнелових леђа.

96
Позивајући се на правичност Олда Фајерхенда, он је вешто
срачунао да ће му то помоћи. Али овај му одговори:
— Где ја водим реч, тамо неће доћи до неправичне пресуде.
У то буди сигуран. Али исто је тако сигурно да мене нећеш
лако преварити својом риђом косом. Можда је она обојена.
— Охо! Зар се коса на глави тако лако може обојити у
прерији.
— Свакако да може, рече велики ловац значајно.
— Можда црвеном оловком? упита Корнел уздржавајући
се од смеха. То би се испрало.
— Само се ти смеј. Нећеш дуго да се подсмеваш, одговори
Олд Фајерхенд сасвим мирно. Друге можеш да превариш, али
мене нећеш.
Тада Олд Фајерхенд приђе оружју и стварима које су биле
одузете заробљеним и мртвим трамповима, извади оданде
једну кожну торбу која је висила на Корнеловом појасу и
претурајући по њој рече:
— Ја сам ову торбу већ раније прегледао и нашао сам у њој
неке ствари за које нисам знао зашто су ти потребне. Али, сада
сам начисто.
При том извади из торбе једну зачепљену бочицу, малу
турпију и парче дрвета, величине прста, на коме се још
налазила кора. Затим пружи те три ствари заробљенику под
нос и рече:
— А, а шта су ти требале ове ствари?
Корнел пребледе, али ипак одговори хладно- крвно:
— Чудна ми чуда! Зар се Олд Фајерхенд бави и таквим
ситницама? Ко би то помислио? У бочици је лек против
грознице. Турпија је потребна сваком западњаку, а оно парче
дрвета зацело је случајно упало у торбу. Јесте ли задовољни
одговором, господине?
Код тих речи баци подругљив али уједно и уплашен и
испитујући поглед на великог ловца. А овај му одврати својим
озбиљним, чврстим гласом:

97
 — Да, ја сам задовољан. Али не твојим одговором него
својом довитљивошћу. Трампу није потребна турпија, а
најмање ове величине. Пре би му требала тестера. У овој
флашици налази се струготина од дрвета и шпиритуса. А ово
дрво је, како се по кори види, парче труда. А ја знам врло добро
да се струготином од труда, кад се метне у шпиритус, може и
најтамнија коса обојити црвено. Значи... шта кажеш на то?
— Могу да кажем да од целог твог ученог предавања нисам
разумео ни речи, одговори Корнел мрко. Хтео бих да видим
човека коме би пало на памет да своју лепу црну косу обоји
црвено? Такав клипан имао би зацело необичан укус!
— Не ради се овде о укусу него о сврси. Човек кога прогоне
због тешких злодела зацело ће себи да обоји косу у црвено, ако
тиме спасава себи живот. Ја сам чврсто уверен да си ти баш
онај кога многи траже због толиких злочина. Кад се раздани,
погледаћемо ти добро и главу и косу.
— А што да чекамо до зоре, упаде му у реч мали Фред. Кад
сам ја оборио онога човека, он ме је ударио ногом, а ја сам му
пробо ножем лист на нози, скроз наскроз, тако да је нож остао
у месу. Нека покаже ногу. Ако је он онај прави, видеће се
бразготина.
Ништа није могло да иде на руку риђем Корнелу више него
ово. Ако буду хтели да му погледају ногу, неће морати сам да
себи сече везе на ногама. Зато одмах рече:
— Тако је, то је паметно од тебе, младићу. Тако ћу вас
најлакше уверити да се сви заједно варате. Само се чудим
твојој мудрости да тражиш да везани човек скине панталоне!
У превеликој ревности скочи дечко до Корнела, клече
преда њ и поче да развезује каишеве којима су Корнелу биле
везане ноге изнад чланака. Кад је развезао чвор, хтеде да му
засуче ногавицу, али доби у том часу тако страшан ударац да
је одлетео преко ватре. Истога тренутка Корнел скочи на ноге:
— Гуд бај, гуд бај, господо! Видећемо се још! повика и
завитла ножем, гурну двојицу рафтера који су му били
најближи и потрча чистином право према шуми.

98
 Бекство човека за кога су сви мислили да је добро везан
збунило је све присутне. Све је дошло тако изненада да су сви
застали као окамењени. Само Олд Фајерхенд и тетка Дрол
сачували су своју присебност која их није напуштала ни у
најтежим приликама.
Чим је риђокоси скочио на ноге из седећег става и завитлао
ножем, скочио је и Олд Фајерхенд да га ухвати. Али наишао је
на неочекивану препреку. Трамп који се претварао да је мртав
помислио је да је и за њега дошао погодан тренутак. Пошто је
сва пажња била усредсређена на Корнела, поверовао је да је
сада жива згода да и он кидне. Скочио је и појурио поред ватре
да пробије круг рафтера. У истом моменту полетео је Олд
Фајерхенд у снажном скоку преко ватре на Корнела, али се
сударио са трампом. Сав бесан, Олд Фајерхенд је зграбио
трампа, дигао га увис и бацио о земљу. То је за њега био посао
од једва две секунде.
— Вежите ниткова који се претварао да је мртав, викну Олд
Фајерхенд и појури за Корнелом, који је искористио тренутак
забуне и искочио из круга рафтера.
Олд Фајерхенд зграбио је пушку и нанишанио да обори
Корнела метком. Међутим, и сам је одмах видео немогућност
да то изведе, јер је Дрол јурио у стопу за бегунцем. Дрол га је
својим телом заклањао, тако да би метак погодио пре њега
неголи Корнела.
А риђокоси је бежао као да га виле носе. Тако бежи само
човек који спасава свој живот. Дрол је јурио за њим из петних
жила и вероватно би га и стигао да није на себи имао своју
чувену „спаваћицу“ од коже. Та „спаваћица“, наравно, била је
за трку сасвим незгодна. Олд Фајерхенд спусти пушку и као
пантер појури за Корнелом и Дролом.
— Стој! Дроле, стој!
Али овај се на све дозивање није обазирао него је трчао као
луд. Корнел је већ измакао из осветљеног круга ватре и нестао
у мрачној шуми.
— Стој, Дроле, забога, стани! викао је Олд Фајерхенд сав
бесан још једаред.

99
 Био је за Дролом свега два-три корака.
— Морам да га ухватим, морам да га ухватим! викао је тетка
Дрол својим крештавим гласом у највећем узбуђењу.
Одмах затим нестао је међу дрвећем.
А Олд Фајерхенд, као добро извежбан коњ који и у
највећем трку осети узду, нагло стаде, па се затим окрете и
врати ка ватри као да се ништа није догодило. Рафтери су
стојали поред ватре у групама и узбуђено препричавали
догађај. Погледали су у шуму, очекујући завршетак ове
узбудљиве трке и потере.
— О, ви се вратисте сами!? рече стари Мисуријац Олду
Фајерхенду.
— Као што видите, одговори Олд Фајерхенд, и слегну
мирно раменима.
— Зар га нисте могли ухватити?
— Ухватио бих ја њега сасвим лако да ми се тај проклети
трамп није испречио пред ноге.
— Баш је незгодно што нам побеже главни зликовац.
— Ви имате најмање права да се жалите, мој стари
Блентере!
— Зашто баш ја?
— Зато што сте ви сами највише криви!
— Ја? упита старац зачуђено. Не схватам на шта мислите. Ја
вас много уважавам, господине, и ценим ваше речи, али
објасните ми како то мислите.
— Врло просто. Ко је претресао мртваца који је опет
оживео?
— Па ја.
— И ви сте веровали да је мртав?! Како се то могло десити
овако искусном ловцу и рафтеру као што сте ви? А ко му је
претражио џепове и одузео оружје?
— Па, ваљда, ја.
— А нож сте изволели да му оставите!
— Па, нисам га нашао код њега.

100
 — Зато што га је он био сакрио. Затим је легао иза Корнела
и не само што му је пресекао везе на рукама него му је тутнуо
у руку и нож...
— Зар је збиља то све било тако? упита старац постиђено.
— Питајте га сами! Ево га, ту лежи.
Блентер удари везаног трампа ногом и натера га да говори.
И заиста, све је било тако како је Олд Фајерхенд рекао. Од једа
Блентер зграби себе за косу, и сав бесан поче да мрмља:
— Најрадије бих сам себе ишамарао. Никад у животу није
ми се десила оваква глупост. Пући ће ми брука по целој
Америци. Ја сам свему крив, само ја! А могао бих живот да дам
да је то био онај прави кога тражим!
— Наравно да је био он, јер би иначе мирно сачекао да му
прегледамо ногу. Да није имао бразготине не би му се ништа
десило. Јер само зато што је покрао инжењера, не бисмо смели
по закону прерије и саване да га казнимо, зато што сам
покрадени није овде.
У тај мах вратио се и Дрол. Ишао је сав утучен и зловољан
преко чистине. Он је, како рече, трчао за бегунцем доста
далеко у шуму, али је налетео на једно дрво и застао да чује где
је бегунац. Међутим, бегунцу више није било ни трага ни
гласа.
Олд Фајерхенду био је овај особењак врло драг и није хтео
да га пред рафтерима омаловажи. Зато га упита на немачком
језику:
— Па зар ви, Дроле, нисте чули кад сам вас неколико пута
зовнуо?
— Чуо сам где вичете, истина, одговори дебељко.
— Па зашто нисте стали?
— Јер сам хтео да ухватим лопужу.
— И зато сте трчали за њим у шуму?
— А како бих га иначе ухватио? Можда, да сам га пустио да
он трчи за мном?

101
 — То не, насмеја се Олд Фајерхенд. Али да се неко ухвати у
шуми мора се прво видети или бар чути. А док ви сами трчите,
не можете чути његове кораке. Је ли тако?
— То се разуме, тако је. Зар је требало да и ја станем?
— Да.
— Сто му патлиџана! Ко би то помислио! Ако станем, он ће
побећи, а ја не могу на једном месту да чекам до судњег дана!
Или мислите да ће се он по договору вратити и бацити ми се у
загрљај?
— То наравно неће, али нешто слично може да буде. Смем
да се кладим да је толико паметан да није трчао далеко. Он је
отрчао само мало у шуму и онда стао иза неког дрвета и вас
лепо пропустио да протрчите поред њега.
— Како? Шта? Ја да сам потрчао поред њега. Ако је то
истина, онда ми се већа бламажа није могла десити!
— А сигурно је тако. Зато сам вам ја викао да станете. Чим
смо се нашли у шуми, требало је да легнемо и да ослушнемо.
Чули бисмо његове кораке и знали бисмо у ком правцу бежи.
Онда би и он стао, а ми бисмо се дошуњали до њега. А у томе
сте, колико знам, прилично вешти.
— Па наравно, одговори Дрол, коме је ова похвала
поласкала. Да сам о томе размишљао, увидео бих да имате
право. Овако сам испао глупљи него што сам. Али можда ће ми
још једаред пасти у руке. Шта ви мислите о томе?
— Можда ће се грешка моћи исправити, али, богами, неће
бити лако. Морамо сутра изјутра да му потражимо траг.
Вероватно ћемо га опет наћи.
Ову своју намеру саопшти Олд Фајерхенд и рафтерима. А
стари Мисуријац рече:
— Господине, допустите ми да пођем с вама. Коња имамо
доста па могу и ја да узјашем једног. Риђи Корнел је онај човек
кога .тражим већ толико година. Сад сам му ушао у траг и моји
другови ми неће замерити што ћу их напустити. Губитак неће
бити никакав, јер смо тек пре кратког времена почели рад.
— То ми је врло мило, одговори Олд Фајерхенд. Уосталом
имам да вам свима ставим један предлог.
102
 — Какав?
— О томе доцније. Сада имамо важнији посао. Треба у
првом реду да одемо до ваше брвнаре.
— А што не бисмо остали овде до јутра?
— Зато што се ваша имовина налази у опасности. Корнел је
у стању свашта да уради. Он лако може доћи на помисао да оде
до брвнаре и...
— Проклетство! То би било кобно по нас! Ми смо тамо
оставили своје ствари, свој алат, резервно оружје, барут и
патроне. Брзо одмах онамо!
— Врло добро! Идите ви, Блентере, напред. Узмите са собом
још двојицу, а ми ћемо поћи за вама заједно са заробљеницима
и коњима. Пут ћемо осветљавати буктињама које ћемо узети
одавде с ватре.
Оштроумни ловац сасвим тачно је био оценио Корнела.
Чим је улетео у шуму, сакрио се Корнел иза једног дрвета. Чуо
је кад је Дрол протрчао поред њега и видео кад се Олд
Фајерхенд вратио ватри. Пошто Дрол није пошао у правцу
брвнаре, то се риђокоси одлучи да пође онамо. Да не би ударио
лицем у дрво, држао је руке пред собом и тако се пео на
узвишицу кроза шуму.
Идући тако досетио се какве би све предности постигао да
оде до брвнаре. Већ једаред је био тамо и знао је да неће
погрешити пут. А зацело да је тамо остао највећи део имовине
рафтера. Ето му одмах прилике да им се освети! Зато је убрзао
кораке уколико му је то помрчина допуштала. Кад је дошао
горе, прво стаде да прислушкује, да није који рафтер остао у
брвнари као стражар. Како је у колиби владала нема тишина,
он приђе ближе и пипајући потражи врата. Управо је хтео да
повуче резу, којом су била врата забрављена, кад га изненада
зграбише јаке руке за гушу и оборише на земљу. Неколико
људи клечало је на њему.
— Хвала богу, те бар једног ухватисмо! Тај ће да плати за
све! рече један од ових људи.
Корнел му одмах познаде глас и пријатно се изненади.
Силним напрезањем ослободи себи уста и рече:
103
 — Вудворде, рђо једна! Пусти ме, то сам ја! Шта си ме стегао
толико, до ђавола!
Вудворд забезекнут пусти из руку вођу трампа. Познао је
глас свог друга. Одгурнуо је нагло и друге:
— Па, то је Корнел! Богами, Корнел! Одакле ти овде, побогу
брате? Ми смо смислили да си заробљен!
— И био сам рече Корнел, дижући се са земље. Али успео
сам да побегнем. Зар не можете бити мало нежнији? Скоро сте
ме задавили вашим шапама! А шта ви радите овде?
— Ми смо се овде састали сасвим случајно. Свега смо
тројица. Где су остали, не знамо. Видели смо да су они
проклети рафтери остали код ватре и дошли смо на помисао
да пођемо овамо и да им напакостимо.
— Добро сте учинили! Иста мисао довела је и мене овамо.
Треба да запалимо ову брвнару...
— То сам баш и ја хтео да учиним, али сам прво хтео да
видим шта има у колиби. Можда има штогод што би нама
могло бити од користи.
— За то треба светлости. Они лопови доле одузеше ми све,
а овде, богами, нема упаљача.
— Али имамо ми, јер нас нису претресли.
— Тачно. А да ли сте се уверили да нема овде какве заседе?
— Нема нигде ни живе душе. Врата се могу лако
одмандалити и ући ћемо у колибу пре но што мислиш.
— Онда напред пре него што се они досете да дођу горе.
Вудворд одшкрину врата и трампови уђоше у колибу.
Пошто су притворили врата за собом, запалише светлост и
осветлише просторију. Затим сви почеше да претресају
унутрашњост. Дуж зидова били су лежајеви од дасака, изнад
њих свеће од јеленског лоја, какве западњаци сами лију. Сваки
од ове четворице запали по једну такву свећу. На брзу руку
почеше да претресају колибу. Покупили су све што су
мислили да ће им устребати. Било је неколико пушака, рогова
пуних барута, секира, тестера, ножева, пушчаног праха,
реденика са фишецима, и разног провијанта. Пошто су
покупили све што су могли да понесу, трампови бацише
104
запаљене свеће у шушке на постељама. Шушке и сува трава
плануше као барут, а паликуће истрчаше напоље. Пред
колибом су се зауставили да ослушну. Није се чуло ништа
друго него пуцкетање ватре у колиби и шуштање дрвећа у
шуми.
— Још никако не долазе, рече Вудворд. Куда ћемо сада?
— Наравно, што даље одавде, одговори мирно Корнел.
— Али куда? Крај нам је потпуно непознат. Сутра ујутру
потражиће ловци и рафтери наше трагове и поћи у потеру за
нама. Морамо дакле да се изгубимо без трага.
— То можемо једино водом...
— Онда ћемо водом!
— Али, како?
— Чамцем, наравно. Зар не знаш да свака рафтерска
дружина има по неколико чамаца који су им потребни у
послу? Кладим се да ће се и овде наћи који чамац, доле код
места где рафтери слажу стабла у сплавове.
— А где је сплав?
— Треба га наћи.
— Ево, овде води лаз. Покушаћемо да се спустимо доле.
У том тренутку велики пламен пробио је кров колибе и
осветлио целу околину. На рубу шуме, према реци, видела се
чистина између дрвећа. Трампови појурише онамо. Ту је водио
прво стрм узан олук, поред кога је било причвршћено уже за
које се могло држати.
Трампови појурише доле. Кад су дошли на обалу реке,
чули су у даљини жагор људи који су се приближавали
брвнари.
— Ено, долазе, рече Корнел. Сада брзо да потражимо
чамац!
Нису морали дуго да траже, јер им је чамац био управо под
носом. Уз обалу била су привезана три чамца. То су били кануи
израђени на индијански начин, од коре дрвета премазане
катраном. У сваки чамац могло је да стане четири лица.

105
 — Вежите и она два чамца за овај, рече Корнел. Морамо да
их одвучемо са собом или да их уништимо, да нас рафтери не
би прогонили.
Тако и учинише. Укрцаше се у један кану, прихватише
весла и брзо се удаљише од обале. Веслали су тројица а Корнел
је седео позади и крманио. Један од његових људи учини
веслом покрет као да хоће да завесла узводно.
— Не тамо! рече вођ. Низводно ћемо.
— Али треба да идемо што даље у Канзас, на велики скуп
трампова!
— Наравно. Али то ће сазнати онај проклети Фајерхенд од
заробљеника којима ће изнудити признање. Он ће нас дакле
одмах сутра тражити узводно. Зато ми морамо низводно, да га
наведемо на криви траг.
— Па то је страшно заобилазан пут...
— Није, ни најмање. Одвешћемо се до прве прерије где
ћемо стићи изјутра. Затим ћемо потопити чамце, отети од
каквих Индијанаца коње и онда брзо на север. Мало
задоцњење исправићемо за један дан. Рафтери ће дотле
полако и мучно, али узалудно трагати за нама.
Чамце су држали у сенци обале да не би дошли у светлост
од пожара. Кад су већ прилично одмакли, управи Корнел
чамац према средини реке. У том моменту рафтери су управо
стигли до запаљене брвнаре. Дигли су голему вику кад су
видели где им сва имовина пропаде у пламену. Псовали су
грдно и проклињали паликуће. Али Олд Фајерхенд их све
умири речима:
— Могло се и мислити да је Корнел у стању да овако шта и
уради. На жалост, стигли смо доцкан, немојте много да се
бринете. Ако прихватите предлог који ћу вам учинити, бићете
убрзо обештећени. Али, о томе доцније. Сада, пре свега, да се
уверимо да није неки од лопова у близини.
Претражише целу околину, али ништа сумњиво нису
могли наћи. Затим поседаше око Олда Фајерхенда, поред
ватре. Заробљеници су били одмах удаљени да не би чули шта
се говори.
106
 — Прво, господо, поче велики ловац, дајте ми часну реч да
нећете никоме причати о ономе што ћу вам рећи, и ако се,
рецимо, не сагласите са мојим предлогом. Ја сам уверен да сте
ви сви џентлмени у чију се реч могу поуздати.
Пошто је добио тражено обећање, велики ловац продужи:
— Зна ли ко од вас велико горско језеро, горе у брдима, које
се зове Сребрно језеро?
— Ја знам, јави се после кратке паузе тетка Дрол. Сваком од
нас познато је то име, али сем мене тамо сигурно није био нико
од нас, као што се може оценити по општем ћутању.
— У реду! Е, тамо горе постоји неисцрпно богата жица,
једна стара жица; тамо постоје ровови и слагалиште руде које
потиче из времена пре Индијанаца. Индијанци то благо
уопште не искоришћују нити су га икад искоришћавали. Ја
знам неколико ровова и налазишта златне руде и зато сам
пошао онамо са једним одличним рударским инжењером да
видимо да ли се може радити навелико, и да ли можемо да
нађемо потребну водену енергију за искоришћавање рудника.
Тај потхват, наравно, није без опасности, и зато ми је потребна
дружина искусних и вештих западњака. Напустите свој посао
овде и пођите са мном на језеро. Господо, награда ће бити
велика.
— Тако је! То је права реч! узвикну стари Мисуријац
одушевљено. Ја бих пошао сместа, али сад не могу јер морам
да ухватим тог Корнела и да му се осветим.
— И ја, и ја идем! повика тетка Дрол. И ја бих одмах пошао,
не само због плате него и ради пустоловина. А сем тога,
сматрао бих за велику част да будем у друштву господина
Фајерхенда. Али ни ја не могу одмах да пођем, јер нећу да
упустим оног риђег ђавола.
Лице Олда Фајерхенда озари се пријатним осмехом.
— Вас двојица имате исту жељу која ће вам се извесно
испунити, ако са мном пођете. Кад сам пошао одоздо од ватре
да видим шта се дешава овде горе, ја сам узео једног од
заробљених трампова, најмлађег међу њима, да га саслушам.
Он ми је рекао да он у ствари и не спада међу трампове, да му

107
је јако жао што се нашао у њиховом друштву и да им се
придружио само због брата, који сада лежи мртав. Он ми је дао
и неколико објашњења у погледу Корнелових намера. Ја тога
дечка нећу отерати од себе, с једне стране из хуманих разлога,
а с друге, из обазривости и опреза. Хоћете ли да вам покажем
тог човека?
Пошто се сви сагласише, Олд Фајерхенд доведе младог
трампа. Њему није било више од двадесет година, али је био
добро развијен и по изгледу бистар. Олд Фајерхенд му скиде
везе и рече му да седне поред њега.
— Дакле, видиш ли да ја нисам против тога да ти услишим
молбу. Тебе је завео твој брат. Ако ми сада обећаш на часну реч
да ћеш одсада бити честит човек, сместа ћу те пустити на
слободу и направити од тебе ваљаног и славног западњака.
Како се зовеш?
— Ноли се зовем, господине, одговори младић, а сузе му се
појавише на очима. Ја ћу вам бити захвалан до гроба, ако ми
испуните две молбе.
— Шта желиш?
— Да ми прво опростите што сте ме нашли у тако рђавом
друштву и да ми дозволите да сутра ујутру сахраним свог
брата. Тешко ми пада да га баците у воду и да га рибе поједу...
— Ове твоје жеље доказују да се нисам у теби преварио. Од
данас ти спадаш у нашу дружину. Само, твоји бивши другови
не смеју ништа о томе да знају. Ти си ми нешто причао о
Корнеловим намерама. Шта он намерава?
— Од нас је он дуго скривао шта намерава, али јуче нам је
најзад све испричао. Хтео је прво да идемо на велики збор
трампова, који ће се ускоро одржати.
— Хоп-цуп! узвикну Дрол. Онда ја нисам био рђаво
обавештен да ће се стотине тих скитница сабрати негде иза
Харпера, где ће се договарати за неке подвиге великих
размера. Знаш ли ти где је то место?
— Знам, одговори Ноли. Оно се налази овде близу, иза
Харпера, и зове се Осаге-Нук.

108
 — О томе Нуку нисам још ништа чуо. Чудновато! Ја сам
хтео да посетим ту скупштину да бих нашао онога кога
тражим, а нисам ни слутио да с њим путујем на истом
пароброду. А могао сам одмах на лађи да га ухватим! Дакле,
Корнел иде за Осаге-Нук. Е, онда ћемо ми тамо, за њим! Је ли
тако, мистер Блентер?
— Наравно, рече старац. Зато морам и да одбијем Олд
Фајерхендову понуду...
— Е, није баш тако, упаде му у реч велики ловац. Први циљ
мог пута налази се баш тамо у близини. То је Батлерова фарма,
која припада инжењеровом брату. Инжењер ме тамо чека.
Дакле у најмању руку донде ћемо заједно.
— А шта Корнел намерава даље? испитивао је Олд
Фајерхенд даље Нолија.
— После великог збора он мисли да пође у Орловску
долину и да тамо изврши препад на железничке чиновнике и
раднике, и да опљачка железничку касу.
— Добро да и то знамо! Ако га не ухватимо на скупштини
трампова, наћи ћемо га сигурно у Орловској долини.
— А ако побегне и оданде, продужи Ноли, можете га
доцније наћи на Сребрном језеру.
Те речи пренеразише све присутне. И сам Олд Фајерхенд
похита да упита:
— На Сребном језеру? Шта зна Корнел о томе месту и шта
ће тамо да ради?
— Неко благо хоће да тражи.
— Благо?
— Да, тамо треба да је закопано или да је потопљено неко
огромно благо од прадавних времена. Он има тачан план
места где треба благо да се тражи.
— А јеси ли ти видео тај план?
— Не. Он није хтео никоме да га покаже.
— А ми смо га свег претресли и све му одузели и нисмо код
њега нашли никакав план!

109
 — Ја мислим да га он уопште не носи уза се. Негде га је
свакако сакрио или закопао. Тако се бар могло разабрати по
његовим речима.
Сва пажња слушалаца била је управљена на овог младића
и зато нико није гледао Дрола и Фреда, који беху необично
узрујани због овог што су сад чули. Дрол је буљио у младића
разрогачених очију а Фред, чим је младић завршио, узвикну
узбуђено:
— То је Корнел! Да, то је он! Тај план припадао је мом оцу!
Сви погледи управише се на Фреда; осу се безброј питања.
Али Дрол се одлучно успротиви:
— Сада ништа више о томе, господо! Сазнаћемо доцније
право стање ствари. Главно је то да ја и Фред стојимо Олду
Фајерхенду у сваком погледу на расположењу.
— И ја исто тако! узвикну стари Мисуријац весело. Заплели
смо се у толико тајанствених ствари да не знам како ћемо се
расплести. Идете ли и ви с нама, другови?
— Да, да! Дабоме! повикаше рафтери скоро у један глас.
— У реду! рече Олд Фајерхенд. Онда ћемо у рану зору да
кренемо. О Корнелу не морамо ни најмање да водимо бригу,
јер сада знамо где ћемо га наћи. Гонићемо га кроза шуме и
пустиње, преко брда и долина, па ако буде потребно, све до
Сребрног језера! Живот који нас чека биће буран: другарство
и слога изнад свега, господо!

110
 V
ИНДИЈАНСКИ ПОДВИГ

Валовита прерија лежала је сва у сјају поподневног сунца.

Бујном травом обрасли брежуљци личили су на огромно море
од смарагда чији су се валови наједаред укочили. А ти валови,
обрасли бујном травом, својом величином, висином и
изгледом невероватно су личили један на други. Свуда
унаоколо, докле год око допире, ништа се друго није видело
но валовити брежуљци, обрасли бујном травом. Без компаса и
без сунца сваки би човек овде залутао, као изгубљени чамац
на широком мору.
Изгледало је као да у тој зеленој пустињи нема нигде жива
створа. Само горе високо у ваздуху кружиле су две црне
орлушине, правећи велике кругове и не мичући крилима. Да
ли су то збиља једина створења овде? Не. Изненада се зачуло
снажно рзање и иза једног брежуљка појавио се усамљен
коњаник. И то врло чудноват коњаник.
Човек који је јахао на коњу био је обична раста, ни
превисок ни премален, ни дебео ни мршав, а ипак по изгледу
снажан. На себи је имао дугачке панталоне, прсник и кратак
капут, све од гумене материје која не пропушта воду. На глави
је имао тропски шлем од плуте, са белом марамицом на
потиљку; шлем је био сличан онима што их носе енглески
официри у Индији и другим жарким пределима. Ноге су му
штрчале у индијанским мокасинима.
Али држање тог човека било је усправно, јахачко, а његово
лице — да, баш то лице — било је уистину необично. Израз
лица овога човека био је глуп, и то не само због носа, који као
да је био раздељен на две половине... На левој страни нос је био
дебео и мало повијен, са свим особинама орловског носа, а на
десној страни био је као отечен и неке неодређене боје, за коју
се није могло рећи ни да је црвена ни плава. То лице
уоквиривала је брада чије су дуге длаке штрчале испод
подбратка. Браду му је издизао огроман оковратник од

111
каучука, по чијем се сјају могло закључити да му је и доње
рубље од гуме која се лако пере.
С једне и друге стране бисага, поред каиша од стремена,
била је заденута по једна пушка, чији су кундаци лежали
поред јахачеве ноге у великом стремену. За седло била је
привезана једна лимена кутија, али чему је она служила
тешко се могло рећи. На леђима је носио кожну торбу средње
величине и на њој неколико лимених судова, причвршћених
жицом. Појас му је био широк, исто тако од коже, и личио је на
велике ћемер. На појасу су му висиле неке торбе, а за појасом
били су затакнути револвери или ножеви од којих су вириле
само дршке. Позади је имао два реденика с фишецима. Коњ му
је био нека обична рага, ни добра ни рђава, за све муке и
невоље Запада. На коњу ништа нарочито није било, сем под
седлом лепо извезена аша која је сигурно стајала доста пара.
Изгледа као да је јахач био уверен у то да његов коњ зна
више о прерији којом су ишли него он сам. Бар се није видело
да му газда даје правац, јер му је допуштао да иде куд га очи
воде и ноге носе. Коњ је лагано корачао преко брежуљака, пео
се и спуштао, једаред је својевољно потрчао, па онда опет
пошао кораком. Укратко, видело се да човек са тропским
шлемом и блесавим лицем нема одређеног циља, али да има
доста времена...
Изненада, његов коњ стаде, начуљи уши и поче да стриже
ушима. Јахач се мало трже, јер у исти мах заори се оштар глас,
који је заповедао:
— Стој! Ни корака даље, или ћу да пуцам! Ко сте ви,
господине?
Јахач погледа увис, погледа преда се, погледа десно и лево,
али никог није видео. Он направи смешну гримасу на лицу,
отвори поклопац оне лимене кутије и из ње извади велики
доглед. Затим развуче доглед, тако да је постао пет пута дужи,
зажмири на лево око, на десно, па намести доглед и упери га
на небо. Сасвим озбиљно посматрао је једно време небо, као да
некога тражи, док га у том послу не прекиде опет онај исти
глас, али сада са смехом:

112
 — Спустите тај ваш телескоп за звезде! Ја нисам на месецу
него овде доле на нашој старој мајчици земљи. Него, боље да
ми кажете одакле долазите!?
— Оданде!
— То видим и сам, старо момче! А куда идете?
— Онамо! одговори чудновати човек, показујући руком
право напред.
— Красна сте ми ви птица! насмеја се човек који се није
видео, али пошто сте се нашли у овој благословеној прерији,
мислим да познајете њене законе. Овуда се скита толико
сумњивих скитница да поштен човек мора да буде на опрезу.
Натраг можете у име божје, ако хоћете. Али, ако хоћете
напред, како по свему изгледа, морате да одговорите на моје
питање и право по души. Дакле, с истином на среду: одакле
долазите?
— Из замка Кастел Пула, одговори јахач, као дечко у школи
који се боји строгог учитеља.
— Не знам где је то. Где се налази то место?
— На географској карти Скотландије, објасни јахач, а лице
му доби још глупљи израз.
— Бог нека вам посветли памет, господине! Шта се мене
тиче Скотландија! Него, реците, куда ви путујете?
— У Калкуту.
— Ни то не знам где је. Где му дође та лепа варош?
— У Источној Индији.
— Ау, побогу! Дакле, ви хоћете да ово лепо по подне
стигнете из Шкотске, преко Америке, у Источну Индију, и то
на коњу?
— Па, не мора бити баш данас...
— Тако? Па и нећете стићи тако скоро. Ви сте зацело неки
Енглез?
— Јес!
— По занимању?
— Лорд.

113
 — Сто му громова! Прави енглески лорд, са кутијом за
шешире на глави! Ах, морам изблиза да га погледам. Дођи дер,
чико, ближе! Сигурно нас нећеш ујести. Мислим да му се може
веровати. Или је луцкаст или је збиља прави енглески лорд
који пати од досаде!
И сада се тек на врху једног брежуљка појавише два лица,
која су дотле лежала у трави. То су била два човека, један јако
дугачак, а други сасвим мали. Обојица су била једнако
одевена: одело им је било све од коже, као код правих
правцатих западњака. Чак и шешири са широким ободом били
су од коже. Онај дугачки био је некако укочен као мотка, а
мали је био округао, трбушаст, с танким орловским носом.
Пушке су им биле старе и необично дугачке. Мали грбавко
држао је своју пушку с кундаком на земљи, али му је цев ипак
превазилазила главу за неколико цоли. Он је, изгледа, био
говорљивији, јер док је дугачки стојао без иједне речи, грбавко
је непрестано говорио:
— Остајте на месту где стојите, господине, јер ћемо иначе,
богами, пуцати. Још нисмо завршили разговор.
— Хајде, да се кладимо, рече Енглез.
— У колико и зашто?
— У десет, педесет или сто долара, како вам је по вољи.
— А зашто да се кладимо?
— Да ћу ја вас погодити пре него ви мене.
— Онда ћете сигурно изгубити!
— Е, збиља? Дакле, да се кладимо у сто долара!
Он повуче испред себе једну торбу, отвори је и извади из
ње неколико крупних новчаница. Она двојица су га гледали у
највећем чуду.
— Господине, узвикну човечуљак, чини ми се да сте ви кроз
прерију понели торбу пуну пара!
— А како бих се могао кладити да немам пара при себи?
Дакле, сто долара, рекосте? Или можда још више?
— Ми немамо пара.

114
115
 — Не мари ништа: ја ћу вам позајмити, па ћете доцније
вратити.
То рече тако озбиљно да дугајлија од чуда расколачи очи, а
грбавко пренеражено узвикну:
— Дакле, ви ћете нам позајмити паре да бисмо могли
платити? И ви сте тако сигурни да ћете опкладу добити?
— Сасвим сигуран!
— Али, господине, да бисте добили, морали бисте нас
устрелити пре него ми вас. А ако нас убијете, како ћете од
мртваца добити паре?
— Не мари ништа! Ја ћу опкладу добити, а ваш ми новац
ионако не треба, јер имам доста пара.
— Ујаче, рече мали, вртећи главом, оваквог човека, богами,
још нисам видео ни чуо. Морам да га погледам изблиза.
Мали похита брзо низ брежуљак, а дугајлија за њим,
држећи се право као свећа. Кад су дошли доле, рече грбавко:
— Спремите свој новац у џеп, господине, јер од опкладе не
може бити ништа. Али, послушајте мој савет. Не показујте тај
новац никоме. Могли бисте после љуто да се кајете. А могло би
вас то стати и живота. Заиста, не знам шта да урадим с вама.
Чини ми се да код вас није све у глави у реду. Хајде, да вас
погледам мало боље. Приђите ближе...
Мали испружи руку да ухвати лордовог коња за узду. Али,
у рукама Енглеза заблисташе два револвера и он заповеди,
кратко и оштро:
— Руке увис, или пуцам!
Грбавко изненађен устукну и хтеде да дигне пушку.
— Доле пушку! Не мрдај, или пуцам!
Држање и лице Енглезово одједном се сасвим измени. То
није био више онај блесавко од малочас: из очију му је сијала
интелигенција, енергија и присебност, тако да се оној двојици
језик био одузео.
— Зар ви збиља мислите да сам ја нека будала? рече Енглез.
Или ме сматрате за човека пред којим се можете кочоперити
као да је читава прерија ваша? Љуто се варате! До сада сте ви

116
мене питали, а ја одговарао. Сада ћу ја вас да питам, а ви
одговарајте. Ко сте и како се зовете?
Ово питање било је управљено човечуљку који је
забезекнуто гледао у чудноватог странца. Он зловољно и
нерадо одговори:
— Зацело нисте одавно овде, па нас не познајете. Нас знају
од Мисисипија све до Фриска (Сан Франциска). Ми смо честити
ловци и трапери--замкари. Путујемо у брда да нађемо какву
дружину за лов на даброве и да јој се прикључимо.
— Добро, а како се зовете?
— Права имена немају овде важности. Мене зову Грбавко
Бил, јер сам, на жалост, мало грбав, чега се ја не стидим. А мој
друг је познат под именом Ујка Мотка, јер је дугачак и укочен
као мотка. Тако, сада нас познајете, па ћете нам ваљда рећи ко
сте ви. Само, не терајте с нама шегу.
Енглез их је посматрао продорним погледом као да хоће да
им завири у душу. Затим његово лице доби блажи израз. Он
извади неку хартију из новчаника, разви је и пружи с речима:
— Ја не терам шегу. Пошто вас сматрам за честите и
поштене људе, ево мог пасоша, па погледајте.
Грбавко и дугајлија узеше пасош, прочиташе га и
погледаше се забезекнуто. Затим дугајлија расколачи очи и
развали уста као сом, а Грбавко рече, овога пута врло учтиво:
— Богами, прави правцати лорд! Лорд Кастелпул! Али,
милорде, шта ви тражите у прерији? Живот вам је овде...
— Којешта! пресече га лорд. Шта тражим? Хоћу да упознам
прерију и живот у њој, да упознам брда и планине, и да одем у
Сан Франциско. Био сам већ свугде по свету, само нисам био у
Сједињеним Америчким Државама. Али идите сада по своје
коње! Нисам их видео, али мислим да их свакако имате.
— Наравно да их имамо. Тамо су иза брежуљака где сам
лежао. Оставили смо их да пасу.
— Онда, хајдете за мном!
По тону којим лорд ово рече, видело се да је сада он тај који
заповеда. И он је сјахао с коња и пошао пред њима према месту
где су им стојали коњи. Иза брежуљка пасла су два коња, који
117
се обично зову раге, кљусине или чак и мрцине. Лордов коњ
ишао је за њим као псето. Коњи оне двојице хтедоше да му се
приближе, али он зафрка силовито и ритну се жестоко, тако
да коњи побегоше подаље.
— Пази, пази погане корњаче! рече Грбавко Бил. Изгледа
да није много друштвен...
— О, не, рече лорд. Само, он зна да се ја још нисам
спријатељио с вама и зато неће ни он да склапа пријатељство
са вашим коњима.
— Зар је збиља тако паметан? А не би се то рекло по њему.
Изгледа да је раније вукао плуг...
— Охо! То је прави курдистански ждребац, ако допустите.
— Тако! А где је та земља?
— Између Персије и Турске. Сам сам га тамо купио и довео
у Енглеску.
То је рекао тако равнодушно као да је пренети једног коња
из Курдистана у Енглеску, а затим из Енглеске у Сједињене
Америчке Државе, баш исто као донети кући канаринку са
пијаце. Ловци се кришом погледаше. Тада лорд седе мирно у
траву, где су малопре седели ловци, извади свој ловачки нож,
дохвати срнећи бут који су ловци баш доручковали, одсече
прилично велико парче и поче да једе као да је његово.
— Сасвим у реду! рече Грбавко. У прерији нема женирања.
— Па, ја се и не женирам, одговори лорд. Ви сте јуче
уловили меса за себе и мене, ја ћу данас или сутра за вас.
— Тако? Зар мислите, милорде, да ћемо и сутра ми бити
заједно?
— И сутра, и још дуго. Хајде, да се кладимо! Ево, десет
долара, или више, ако хоћете.
Он извуче новчаник.
— Оставите паре на миру, рече Грбавко, ми нећемо да се
кладимо.
— Онда седите овде до мене! Ја ћу вам објаснити неке
ствари.

118
 Ловци седоше поред лорда, а он их одмери још једним
оштрим погледом, и рече:
— Ја сам дошао Арканзасом и у Мулвану сам се искрцао.
Хтео сам тамо да узмем једног или два водича, али ми се
ниједан није свидео. То је био олош, све незналице. Одјахао
сам даље, јер ми рекоше да се прави људи прерије могу наћи
само у прерији. Сада сам наишао на вас и ви ми се необично
свиђате. Хоћете ли да ме пратите у Фриско?
— И ви то кажете тако као да је то пут од једног дана јахања!
— Свеједно, главно да је пут. Да ли један дан или годину,
дана, мени је сасвим свеједно.
— Хм! Да! Али имате ли ви појма о томе шта нам се успут
може десити?
— Надам се да ћу све сазнати.
. — Не тражите сувише! Уосталом, ми не можемо с вама. Ми
нисмо толико богати колико сте, како изгледа, ви. Ми живимо
од лова и не можемо да правимо излет до Фриска, који може
трајати месецима.
— Али ја ћу да вам платим.
— Тако? Онда ћемо мало да размислимо и да се договоримо
о тој ствари.
— Умете ли ви добро да гађате?
Грбавко га погледа готово сажаљиво, па рече:
— Преријски ловац мора умети да гађа! то је као да питате
да ли медвед уме да једе. И једно и друго је јасно само по себи,
као моја грба на леђима.
— Ја бих ипак хтео да извршим једну пробу с вама. Можете
ли да скинете метком оног орла горе?
Грбавко одмери оком висину у којој су кружили орлови и
рече:
— Зашто не бисмо могли? Ви, наравно, са своје две парадне
пушке нећете ништа учинити.
Лордове пушке, које су још висиле у стременима, биле су
сјајно очишћене, тако да су блештале као нове. А баш то прави
западњак презире.
119
 — Онда пуцајте! рече лорд, не обазирући се на последњу
примедбу Грбавкову.
Грбавко устаде, упери пушку увис, нанишани и опали.
Видело се да је један од орлова погођен. Залепршао је
крилима, покушавајући да се задржи у ваздуху, али узалуд.
Почео је да пада полако, а онда све брже и брже. Најзад је
скупио крила и пао као тешко клупче, право на земљу.
— Но, милорде, шта кажете на ово? упита стрелац.
— Није рђаво, одговори хладно Енглез.
— Шта, зар само то? Помислите колика је то висина, а
куршум је погодио орла право у тело, јер је био мртав већ у
ваздуху! Сваки прави зналац рекао би да је то био мајсторски
хитац.
— У реду! А сада онај други! климну лорд дугајлији, не
обазирући се на Грбавков прекор.
Ујка Мотка устаде, одупре се левом руком о своју дугачку
пушку као глумац на позорници, дигну десницу увис као да ће
да декламује, подиже очи према небу, где је кружио други
орао, и рече свечано:
— Лети ор’о у висини, гледа земљу у низини,
Своју жртву тражи, хвата Ал’ га уби дуги бата!
Он до сада није прозборио ниједне речи, па је веровао да је
његова декламација учинила велики утисак на лорда.
Поклонио се укочено, као да чека пљесак одобравања. Али
лице Енглезово опет је било добило онај глуп израз. Управо је
у овом тренутку био у недоумици да ли да се смеје или да
остане озбиљан.
— Јесте ли га чули, милорде? упита Грбавко. Ех, Ујка Мотка
је сјајан момак! Он је велики глумац и уз то и песник. Он
говори врло мало, али кад зине, говори као свети Јован
Златоусти.
— Добро, у реду! потврди Енглез. Да ли он декламује песму
или меша салату од краставаца, то се мене не тиче! Ја хоћу да
знам да ли он уме да гађа.
Дугајлија, песник и декламатор, развуче уста од уха до уха,
избаци руку далеко преда се, с презривим гестом. Затим
120
подиже своју дугачку пушку, али је опет спусти. Био је изгубио
прави тренутак, јер за време његовог декламовања, орао који
је видео погибију свог друга, нашао је да је боље да кидне. Био
је већ врло далеко.
— Сувише је далеко, рече Грбавко. Шта мислиш ти, Ујаче?
— Однесоше га крила, не стиже га ни вила!...
— Глупости, рече лорд. Зар, збиља, мислите да га не може
нико погодити?
— Да господине, одговори Грбавко. Не би га више скинуо
одозго ни најбољи западњак.
— Озбиљно? осмехну се лорд подругљиво.
Затим отрча брзо до коња, ухвати једну пушку, откачи је,
нанишани и опали. Све се то збило у трен ока.
— Дакле, може ли се погодити или не може? питао је лорд
седајући поново поред срнећег бута.
Она двојица стојали су као окамењени. Орао је био погођен
и то на мртво, јер је пао на земљу као камен.
— Божанствени хитац! узвикну Грбавко одушевљено.
Милорде, да ово није пуки случај?...
Он се био окренуо Енглезу, али је овај већ седео на земљи
и окренувши им леђа слатко јео срнетину. То је било скоро
невероватно! Овај човек је толико сигуран у погодак!
— Али, милорде, окрените се, забога! Ви сте орла не само
погодили него на месту убили и оборили!
— Па, знам ја то. Зато сам и пуцао, одврати хладнокрвно
Енглез, гутајући повећи комад меса.
— Па, нисте чак ни погледали!
— И не треба ми. Мој хитац никад не промаши.
— Онда сте ви, бар што се гађања тиче, момак од ока. Ви се
можете мерити с нашим најбољим западњацима, са Винетуом,
Олдом Фајерхендом и Олдом Шетерхендом. Зар није тако,
Ујаче?
Фамозни Ујка Мотка опет заузе свечани став и
издекламова машући обема рукама:
— Обори орла као стрела, лордовска рука бела!
121
 Ја се морам одрећи славе,
Која је дошла орлу главе...
— И престани да певаш! пресече га Енглез. Мени не треба
декламовање: ја сам хтео само да видим какви сте ви стрелци.
Сада можемо да преговарамо даље. Дакле, да ли хоћете да ме
пратите?
Ловци се опет погледаше, намигнуше један другом и
одговорише:
— Да.
— Добро! А колико тражите?
— Милорде, ви нас овим питањем доводите у неприлику.
Ми никада нисмо били слуге код неког човека и о плати се не
може говорити, код извидника-водича какви треба ми да
будемо.
— Ол рајт! Ви сте врло горди, и то ми се свиђа. Овде се не
ради о плати већ само о награди којој ћу ја додати још једну
суму од своје воље, ако будем задовољан с вама. Ја сам дошао
овамо да видим чувене ловце, да доживим узбудљиве
пустоловине и стога вам предлажем: за сваку пустоловину
коју доживим платићу вам педесет долара.
— О, господине, насмеја се Грбавко, онда ћемо ми убрзо
постати богати људи, јер овде има пустоловина колико вам
душа иште... Доживећете их на сваком кораку. Доживети се
могу, али често пута много теже преживети. За странце је
препоручљиво да их избегавају што више, а не да их траже.
— Али, ја их ипак тражим, разумете ли ме! И сем тога хоћу
да се нађем са чувеним ловцима. Ви ми споменусте три имена.
То су људи о којима сам много слушао. За сваког од њих кога
сретнем плаћам сто долара.
— До ђавола! Зар ви имате толико новаца код себе,
милорде?
— Имам колико ми, треба за пут. Ви ћете свој новац добити
тек у Фриску код мог банкара. Јесте ли сагласни?
— Да, врло радо! Ево руке!

122
 Ловци му пружише и стегоше руку, а он отвори једну
торбу и извади књижицу.
— То је моја бележница у коју ћемо све записивати. Ја ћу
свакоме од вас да отворим рачун; изнад рачуна ћу нацртати
главу и написати име...
— Главу? упита Грбавко зачуђено.
— Да, главу! Седите тако мирно као што сада седите.
Лорд отвори бележницу и узе оловку у руку. Посматрао их
је наизменично и цртао нешто на хартији. Затим им показа
нацртане главе, које су биле добро погођене, и записа испод
глава њихова имена:
— Овде ћу забележити по реду све што имам да вам
платим. Ако ме задеси нека несрећа, узећете ову бележницу и
показати је мом банкару у Фриску. Ево вам његове адресе. Он
ће без речи да вам исплати одговарајућу суму.
— То сте дивно измислили, милорде, рече Грбавко. Ми,
додуше, не бисмо желели да вам се шта деси... Ујка, погледај
дер наше коње. Нешто много стрижу ушима и дижу њушке.
Мора да је неко страно лице у близини. Валовита прерија је
врло опасна. Ако се успнеш на брежуљак видеће те
непријатељ, а ако останеш у долини, не можеш ти да видиш
непријатеља. Али, ипак, идем горе да видим шта је.
— Идем и ја с тобом.
Радије останите овде, господине! Можете да ми покварите
ствар!
— Којешта! Ја никада ништа не кварим.
Обојица се попеше на врх брежуљка. Кад су били скоро
при врху полегаше и опрезно се успузаше на сам врх. Трава је
била висока. Главу су издизали само толико колико је било
потребно да разгледају околину.
— Хм! Ви ово изводите прилично добро за једног новајлију,
господине, похвали Грбавко лорда. Скоро не бих ни ја могао
боље то да изведем. Али видите ли оног човека на супротном
брежуљку, право пред вама?
— А-ха! Чини ми се да је Индијанац.

123
 — Да, црвенокожац је. Кад бих ја имао... Ах, господине,
отрчите доле и донесите ваш доглед да видимо лице тог
човека.
Лорд послуша налог.
Индијанац је лежао на ономе брежуљку у трави, гледајући
напрегнуто према истоку, где се додуше ништа није видело.
Неколико пута се мало више усправио да би повећао свој
видик, али би се одмах брзо сагињао. Како је по свему
изгледало, чекао је да се појави неко непријатељско лице.
Лорд донесе свој доглед, намести га и пружи га Грбавку.
Индијанац се баш у том тренутку окренуо тако да му се видело
лице. Грбавко одмах спусти доглед, исправи се целим растом,
метну руке на уста и завика:
— Менака Шеха! Менака Шеха! Нека мој брат дође до свог
белог пријатеља!
Индијанац се нагло окрете, познаде одмах Грбавка, спусти
се с брежуљка и изгуби се у ували.
— Изгледа, милорде, да ћете морати убрзо да нам платите
првих педесет долара, рече Грбавко, пошто су се опет
прикрили у трави.
— Хоће ли бити неке пустоловине?
— Врло вероватно, јер је поглавица свакако посматрао
непријатеље.
— Зар је то неки поглавица?
— Да, красан момак, поглавица Осага. Ујка и ја пушили смо
с њим „лулу мира“, па смо дужни увек да му помажемо.
— Добро! Само, ја бих желео да наиђе не један него велики
број непријатеља!
— Не тражите ђавола! Такве жеље су увек опасне и у
прерији се такве жеље исувише брзо испуњавају. Али да
сиђемо доле! Ујка ће се зачудити и обрадовати што је наишао
поглавица Осага у овај крај.
— Како рекосте да се зове?
— На језику Осага: Менака Шеха. То значи Добро или
Велико Сунце. Он је врло храбар и искусан ратник, а уз то није

124
непријатељски расположен према белим људима, иако Осаге
припадају племену дивљих Сијукса.
Кад су сишли доле, нађоше Ујку у његовој замишљеној и
театралној пози. Он је чуо цео разговор и заузео је свечани
став да свог црвеног пријатеља што достојанственије
поздрави. У то коњи зарзаше и појави се Индијанац. То је био
човек у најбољим годинама. На себи је имао обично
индијанско одело од коже, које је сада на неколико места било
поцепано и упрскано свежом крвљу. Оружја није имао при
себи. На сваком образу било му је истетовирано сунце. На
његовим рукама су се познавали трагови од веза. Видело се да
је до недавна био везан и да је силом прекинуо везе. У сваком
случају био је прогоњен и налазио се у бекству. Упркос
опасности која му је претила и која му је вероватно била врло
близу, Индијанац је ишао полако и достојанствено. Пружио је
мирно ловцима руку, не осврћући се на Енглеза, и рекао врло
мирним гласом и добрим енглеским језиком:
— Ја сам одмах познао глас и лик мог брата и пријатеља и
радујем се из свег срца што га могу поздравити.
— И нама је мило исто тако, можеш нам веровати, одговори
Грбавко.
Дугачки Ујка рашири обе руке а затим их испружи над
главом црвенокошца, као да хоће да га благослови, и рече:
— Ја те поздрављам, јуначино силна, и као госту нудим ти
овај срнећи бут!
Међутим, место срнећег бута у трави су лежале само кости
са нешто меса које је оставио лорд.
— Лакше, Ујаче! рече Грбавко. Изгледа да сада није време
твојим песмама. Зар не видиш како поглавица Осага изгледа?
— Он је био везан, али хвала и слава богу, стигао је својој
браћи, где ће наћи уточиште, одговори Ујка театрално.
Грбавко се обрати поглавици Осага, показујући на Енглеза:
— Овај бледолики је велики мајстор у гађању и добар је
наш пријатељ. Препоручујем га теби и твом племену.
Тек сада Индијанац пружи руку Енглезу и рече:

125
 — Ја сам пријатељ сваког доброг и поштеног белца. Лопове,
убице и оне који пљачкају мртваце нека погоди томахавк!
— Зар си ти тако рђаве људе сусретао? упита Грбавко.
— Да. Моја браћа нека држе своје пушке спремне, јер они
који ме гоне могу сваког тренутка да стигну, иако се још не
виде. Они су на коњима, а ја на ногама. Али ноге Великог Сунца
су брзе и издржљиве као ноге у јелена, кога не може да стигне
ниједан коњ. Ја сам много кривудао и ишао у кругу да
заметнем траг. Они траже мој живот.
— Има ли их много?
— Много, врло много, више стотина рђавих људи које
бледолики зову трамповима.
— Трампови? Зашто долазе они овамо и шта траже у овом
забаченом крају? Где се налазе сада?
— У једном углу шуме, која се зове Осаге-Нук. Али ми ту
шуму зовемо Шума смрти, јер је тамо на преваран начин
погинуо један наш славни поглавица са својим најхрабријим
ратницима. Сваке године кад се месец тринаести пут попуни,
дођу на то место изасланици нашег племена, да заиграју „игру
смрти“ на гробовима палих јунака. Зато сам и ја пре неколико
дана, са дванаест одабраних ратника, напустио наша ловишта
и пошао у Осаге--Нук. Стигли смо прекјуче онамо и поставили
логор код гробова наших саплеменика. Данас је требало да
отпочну свечаности. Поставио сам два стражара, али бели
људи су ипак успели да нам се назапажено привуку близу.
Вероватно су видели трагове наших ногу и копита наших коња
и извршили су препад за време игре, тако да нисмо имали
времена ни да се снађемо. Њих је било неколико стотина. Ми
побисмо неке од њихових. Они устрелише осморицу наших.
Мене и остале моје савладаше и везаше. Рекоше нам да ће нас
те вечери мучити и спалити на ватри. Улогорили су се баш На
гробовима наших јунака, а мене одвојише од мојих ратника да
се не бисмо договарали. Везаше ме чврсто за једно дрво и
поставише стражу од два човека. Али каиш којим ме везаше
био је слаб и ја сам га прекинуо. Ипак ми се засекао у месо.
Искористио сам тренутак кад се стражари одмакоше и
побегох...
126
 — А твоји другови? упита Грбавко Бил.
— Они су још тамо. Мислиш ли да је требало да их
потражим? Да се нисам спасао и ја бих страдао. Решио сам био
да одјурим до Батлерове фарме и да затражим помоћ, јер
Батлер је мој пријатељ.
Грбавко Бил одмахну главом:
— То је скоро немогућно! Од Осаге-Нука до Батлерове
фарме има шест сати јахања. На слабим коњима треба још
више. Како ћеш ти да се вратиш до вечера и да спасеш своје
другове?
— Ноге Доброга Сунца су брзе као и ноге једнога коња,
одговори поглавица самоуверено. Моје бекство имаће за
последицу да се мучење одгоди. У првом реду зато да мене
стигну и ухвате. Помоћ ће, дакле, моћи да стигне у право
време.
— То је можда и тачно, а можда и није. Добро је што си
наишао на нас, јер сада не треба да идеш до Бетлерове фарме.
Ми ћемо поћи с тобом да ослободимо твоје другове.
— Хоће ли мој бели брат заиста то да учини? упита
Индијанац радосно.
— Па, наравно! А шта бисмо могли друго да чинимо? Осаге
су наши пријатељи, а трампови су непријатељи сваког
поштеног човека.
— Али њих је много, а нас само четворица.
— Глупост! Четири мудре главе смеју да навале на банду
трампова и да ослободе неколико заробљеника. Шта кажеш ти
на то, Ујаче?
Дугајлија раскрили обе руке, затвори очи и свечано рече:
— Без страха и бојазни ми ћемо поћи да ослободимо црвену
браћу нашу!...
— Добро, а ви, милорде?
Енглез извади своју бележницу да забележи име
поглавице а затим рече:
— Наравно, и ја ћу са вама, јер то је, све ми се чини, једна
пустоловина!

127
 — Јесте, али опасна пустоловина, господине.
— Утолико боље! Плаћам десет долара више, дакле
шездесет укупно. Али, ако пођемо, треба да набавимо коња и
за Велико Сунце.
— Хм! Да! одговори Грбавко. Али где да нађемо коња? То је
чвор!
— Јасна ствар: треба да га отмемо од његових гонилаца,
који су вероватно већ близу.
— Така је, тако је! Ви нисте неспретан момак, и ја мислим
да ћемо моћи заједно да сарађујемо. Само, при том треба још
пожелети да и наш црвени пријатељ дође до оружја.
— Ја ћу му уступити једну од мојих пушака. Ево. Објаснићу
му и како се употребљава. А сада, не смемо да губимо време.
Треба да се распоредимо тако да гониоци, кад наиђу, падну у
клопку.
Грбавко Бил све се више чудио Енглезу. Одмерио га је
испитивачким погледом и рекао:
— Па ви говорите као стари и искусан ловац, господине!
Како мислите да то изведемо?
— Врло једноставно. Један ће остати овде на брежуљку, он
ће да дочека гониоце, као што сте малопре ви мене сачекали.
Друга двојица отићи ће на друге брежуљке тако да се гониоци
нађу опкољени. Кад ови лопови наиђу, наћи ће се између
четири запоседнута брежуљка. То ће бити права клопка.
Скривени горе у трави, ми ћемо моћи све да их слистимо са
лица земље, а они ће одоздо моћи да гледају само дим наших
пушака.
— Ви заиста говорите као из књиге, милорде! Реците право,
да ли сте ви заиста први пут у прерији?
— Да. Али ја сам пре тога био на местима где је потребна
исто толика довитљивост као и овде. О томе сам вам већ
говорио.
— У реду! Видим да с вама нећемо имати много бриге, и то
ми је врло драго. Признајем да сам хтео да учиним и ја тај исти
предлог. Је ли тако, стари Ујаче?
Дугајлија размахну театрално рукама и одговори:
128
 — Тако је! Опколићемо их и побити све!
— Добро, онда ћу ја остати овде да их задржим кад наиђу.
Милорд ће десно, ти, Ујаче, лево, а поглавица ће стати на оном
брежуљку напред. На тај начин пашће нам у руке сви и,
побили их или не, у сваком случају извући ће дебљи крај. Ја ћу
с њима разговарати тако гласно да ћете сви моћи да чујете
сваку реч. Према томе, знаћете шта треба да се ради. Чим ја
оборим једнога од њих, то је знак да и ви треба да припуцате.
Само, треба пазити да ниједан не умакне. Имајте на уму да су
они побили осам Осага, мада им ови ништа нажао нису
учинили! Али њихове коње треба штедети, јер су нам
потребни. А сада, господо, напред, напред на своја места!
Мислим да не смемо дуже да оклевамо.
Бил се попе на узвишицу и сакри се у трави исто онако
како се био склонио малочас пред Енглезом Остали заузеше
одређена места. Коњи су остали где су и били. Лорд је узео са
собом и доглед.
Прошло је отприлике четврт часа и ништа се сумњиво није
у прерији примећивало. Али, одмах затим са брежуљка на
коме се налазио Енглез зачу се: узбуђен глас:
— Пази, долазе!
— Тише! одговори Грбавко тихим гласом.
— Којешта! Па, не могу нас још чути. Скоро су целу миљу
далеко.
— Где?
— Право према истоку. Видео сам догледом једнога како са
брежуљка погледом тражи поглавицу. Коње су зацело
оставили позади.
Прошло је још четврт часа. Мало затим зачуо се бат
коњских копита. У ували где је Грбавко лежао појавише се два
коњаника који су јахали један поред другога. Били су добро
наоружани и пажљиво су пратили траг поглавице у трави.
Одмах за њима појавише се још двојица, а онда још један. Било
их је, дакле, укупно пет. Кад су стигли до половине увале,
дакле, кад су се нашли између четири поседнута брежуљка,
довикну им Грбавко Бил:
129
 — Стоп, господо! Ни корака даље, или ће проговорити моја
пушка.
Трампови застадоше изненађено и погледаше горе, али
никог нису могли да примете, јер се Грбавко добро притајио у
трави. Зато послушаше његову заповест и онај први одговори:
— До ђавола! Какав је ово овде друмски разбојник? Дижи
се да те видим! Какво право имате да заустављате поштене
људе!
— Право је сваког ловца да заустави странца!
— И ми смо ловци. Ако си поштен човек, покажи се!
Трампови дигнуше пушке на готовс. Нису изгледали ни
најмање мирољубиво, али Грбавко ипак одговори:
— Ја сам поштен човек и могу да се покажем. Ево ме!
Исправио се у цео раст, али је будним оком мотрио
трампове.
— Сто му громова! узвикне један од њих. Ако ме очи не
варају, то је Грбавко Бил.
— Тако ме зову.
— Онда је ту негде и Ујка Мотка, јер се ова двојица никада
не раздвајају.
— Дакле, ви нас познајете.
— Тако изгледа. Имам још из раније са вама мали разговор!
— Али, ја вас не познајем!
— Може бити, јер си ме само издалека видео. Момци, овај
деран нам стоји на путу. Ја мислим да је он у дослуху са
црвенима. Хајде да га скратимо за једну главу!
Трамп опали на Грбавка. Овај се као муњом погођен сруши
у траву.
— Гром и пакао, то је био хитац! узвикну трамп. Још један
за Ујка...
Али није стигао да доврши реченицу. Бил се био бацио сам
на земљу да га куршум не погоди. Сада је севнуо пламен из обе
цеви његове пушке, а истовремено грунуше пушке и остале
тројице његових другова. Свих пет трампова у истом трену

130
попадаше с коња. Победници појурише у долину да похватају
коње.
— Није било рђаво изведено, рече Грбавко Бил. Ниједан
метак није промашио. Смрт је тренутно наступила, како се то
стручно каже.
Поглавица Осага посматрао је оба трампа које је гађао у
чело. Нашао је мале рупице између очију па рече лорду:
— Пушка мога брата има врло ситна зрна, али је зато
одлична и сигурна алатка.
— Дабоме, потврди Енглез. Поручио сам пушке искључиво
за прерију.
— Мој брат може да ми прода једну. Добиће стотину
дабрових кожа за њу.
— Не могу да је продам.
— Даћу му сто педесет кожа.
— Ни онда нећу.
— Две стотине!
— Не, никако, макар те даброве коже биле велике као кожа
од слона.
— Онда дајем последњу цену: даћу му најбољег коња
племена Осага за пушку!
Поглавици се на лицу видело да такву понуду још ником
није учинио. Али, лорд одмахну главом и одговори:
— Лорд Кастел Пул не продаје и не мења своје ствари. Шта
ћу да радим с твојим коњем, кад је мој исто тако добар као и
онај о коме говориш?
— Ниједан коњ степе и саване није бољи од мога. Али, ја не
могу да присилим мога брата да ми прода своју пушку. Ја му је
враћам. Код ових трампова има више оружја него што ми
треба.
Поглавица пружи лорду пушку, али на лицу му се могло
читати да му је много жао. Затим претресоше трампове и
одузеше им ствари и оружје. Претресајући им џепове рече
Грбавко Бил:

131
 — Овај момак ме је познавао, али ја не могу да се сетим да
сам га икад видео. Нека га ђаво носи. Бог зна колико смо
злочина спречили нашим мецима? Сада може и поглавица да
узјаше коња. Остају нам још увек четири коња, управо толико
колико је потребно за Осаге које ћемо ослободити.
— Онда да кренемо одмах на трампове, журио се лорд.
— Па, наравно! Ја знам овај крај. Пре вечери не можемо
стићи у Осаге-Нук, јер не смемо да идемо право, него морамо
да пређемо велики лук, и да заобилазним путем уђемо у шуму,
трамповима за леђа.
— А шта ћемо с лешевима?
— Оставићемо их просто овде. Или, имате ли можда
намеру да тим нитковима приредите свечани погреб и да им
подигнете споменик? Нека их кљују орлови и гаврани и једу
којоти и хијене. Друго нису ни заслужили.
Ово су можда биле сурове, нехришћанске речи, али Дивљи
запад има своје нарочите законе. У крају где са свих страна
прети опасност и вреба смрт, често је човек приморан да прво
гледа сам себе и да избегава све што би могло да повреди
његову личну безбедност, па тек онда да води бригу о свему
осталом.
Коње без јахача привезаше једног за другог, затим
кренуше прво на север, а мало затим заокренуше према
истоку. Водио их је поглавица Осага. Ишли су цело по подне
отвореном Валовитом преријом.
Сунце је управо залазило кад у даљини приметише тамну
линију шуме. Поглавица Осага им спремно објасни:
— То је стражња страна шуме. Предњи део се увија унутра
и ствара угао који се зове „Угао смрти“. Тамо леже гробови
побијених Осага. Кад уђемо у шуму, треба нам још четврт сата
до логора трампова.
Бил заустави коња, скочи из седла и без речи леже у траву.
Ујка и Индијанац следоваше његовом примеру, као да се то
разуме само по себи. Енглез учини исто, али упита:
— Како ћемо да ослободимо Осаге, ако сада седнемо и
прекрстимо руке? Време одмиче.
132
 — То је врло умесно питање господине, одговори Грбавко.
— Зар ви мислите да трампови мирно седе у свом логору?
— Не мислим.
— Сасвим сигурно да не седе! Они морају да лове да би
имали хране. Зато вероватно луњају по шуми. Шума је на овом
месту свега четврт сата широка, и ако овамо наиђе неки од
њих, лако може да нас примети. Морамо, дакле, да сачекамо
овде док се не смрачи. Онда ће се сви трампови повући у логор
и ми можемо без страха да уђемо у шуму. Је ли тако?
— Дабоме! узвикну лорд седајући у траву. Нисам мислио да
могу бити још тако глуп!
— Да, ви бисте лепо улетели тим мангупима право у руке,
а ја и Ујка морали бисмо да носимо вашу бележницу у Фриско
и да не добијемо ниједног долара за то.
— Како, ниједног долара?
— Зато, јер још нисмо извели до краја ову пустоловину.
— Али, ја сам је доживео! Већ је забележена. Срели смо се
са поглавицом и убили пет трампова. Зар то није пустоловина
која вреди педесет долара? Ослобођење Осага је нова
пустоловина.
— Зар још педесет долара?
— Јес!
— Онда ви само бележите, господине! насмеја се Бил. Ако
будете сваку пустоловину делили у неколико етапа, имаћете
да нам платите у Фриску море пара!
Лорд се осмехну:
— Не брините! Наћи ће се паре. Надам се да нећу морати за
то да продајем свој Кастел Пул.
Сунце зађе а сенке сумрака спустише се у долину. Пеле су
се све више и више, захватајући брежуљке, и најзад заогрнуше
целу земљу својим тамним плаштом. Пао је мрак, али на небу
није било звезда.
Сада се наши пријатељи дигоше; али нису дојахали сасвим
до шуме. Дрвене кочиће за које се везују коњи носи сваки

133
западњак уза се. Пошто су привезали коње, упутише се један
за другим у шуму.
Црвенокожац је ишао напред. Ступао је тако лако да се
уопште није чуло како додирује ногама земљу. Лорд, који је
ишао за њим, старао се да га подржава. У шуми је владала
аветињска тишина. На махове само чуло се шуштање лишћа
од ветра.
Наједаред зграби поглавица Осага лорда за десну руку и
прошапута му:
— Мој бели брат нека пружи руку ономе који иде за њим,
тако да идемо у ланцу. Ја ћу водити.
Док је он руком пипао пред собом, белци су полако ишли
за њим. Лорду је то било врло досадно, јер се у оваквим
ситуацијама минути вуку као сати. Најзад поглавица стаде и
прошапута:
— Нека моја браћа прислушну. Чују се гласови трампова.
Стадоше да ослушну. Чуо се говор, али. тако далек да се
речи нису разабирале. Пошли су још мало напред. У светлости
далеке ватре могло се већ дрвеће разазнати.
— Моја бела браћа нека чекају овде док се ја не вратим,
рече Осага, и изгуби се за трен ока у густој шуми.
После пола сата врати се Индијанац. Његови другови нити
су чули кад је дошао ни кад је отишао. Искрснуо је пред њима
као да је из земље израстао.
— Но, шта је! упита Бил. Шта имаш да нам јавиш?
— Дошло је још више трампова, много више
— Гром и пакао! Да ти лопови не мисле овде да држе
скупштину? Онда, јао фармама које се налазе у близини! Да ли
си чуо шта говоре?
— Горело је више ватри и цео простор био је осветљен.
Трампови су седели у кругу. У средини је седео бледолики са
црвеном косом и држао дугачак и гласан говор. Ја сам тражио
своју заробљену браћу и нисам запамтио много од онога што
је говорио.
— А шта си запамтио, да чујемо!

134
 — Он рече да трампови морају пљачкати, да држава не сме
да узима порез и зато се од државе мора одузети сав новац.
Каже да трампови могу брзо да се обогате, ако слушају његове
савете.
— Даље! Шта је још рекао?
— Ја даље нисам пазио на његове речи. Говорио је да
железничка друштва имају пуне касе, а трампови немају пара.
Али, онда више нисам пазио на његове речи, јер сам нашао
место где су била моја заробљена браћа.
— Где то?
— Поред једне мале ватре, где нико није седео. Били су
везани за дрвеће, а поред свакога седео је по један трамп чувар.
— Онда ће бити тешко да им се приђе?
— Биће тешко, али се ипак може. Ја сам већ могао да их
ослободим, али сам хтео прво да позовем своју белу браћу.
Једино сам допузио до једног мог ратника и дао сам му знак да
ће бити ослобођен.
— Ти трампови нису никакви западњаци. Највећа је
глупост да се заробљеници не метну у средину круга. Али,
одведи нас на место где се налазе заробљеници!
Поглавица пође напред, па и он и белци почеше да се
прикрадају од дрвета до дрвета, држећи се непрестано у сенци
дрвећа. Тако су се приближили логору, где су могли да изброје
осам ватри. Најмања је горела у унутрашњем углу чистине,
близу дрвећа. Поглавица Се упути онамо, али се одједаред
заустави и тихо рече:
— Сада седи неколико бледоликих поред те ватре. Малопре
није седео нико. И човек са црвеном косом сада седи тамо. То
су, изгледа, вође. Видите ли, тамо даље, Осаге везане за дрвеће?
— Да, видимо, одговори Грбавко.
— Риђокоси је управо завршио говор и сада је сео. Свакако,
они сада држе савет. Требало би да сазнамо шта говоре.
Оволики трампови сигурно се нису искупили због неке
ситнице. Ја ћу да се пришуњам иза дрвећа да чујем шта говоре,
рече Бил.
— Нека мој брат радије то не чини, опомену га поглавица.
135
 — Зашто? Зар мислиш да би могли да ме ухвате?
— Не, ја знам да је мој бели брат веома вешт. Неће га
ухватити, али могу да га опазе. Мој бели брат има лаке ноге и
брзо би побегао, али онда не бисмо могли да ослободимо
Осаге.
— Не. Ми ћемо за трен ока да савладамо стражаре и
пресечемо везе заробљеницима. Онда брзо кроза шуму до
коња. Хтео бих да видим трампа који би се усудио да пође за
нама! Дакле напред! Ако ме опазе, ви одмах скочите до
заробљеника. Десити нам се не може ништа. Ево ти моје
пушке, Ујка.
Бил предаде своју пушку дугајлији, леже на земљу и поче
да пузи ка ватри. Његов задатак био је лакши но што је мислио.
Трампови су разговарали тако гласно да је већ на половини
пута могао да чује сваку реч.
Поглавица Осага није се преварио. Она четворица поред
мале ватре били су заиста истакнути трампови, управо вођи.
Онај са риђом косом био је Корнел Бринклеј. Он је са оно мало
људи, који су измакли рафтерима, стигао предвече на
уговорено место. Његове речи Бил је сада већ јасно чуо:
— Ја вам обећавам највећи успех, јер је тамо главна каса.
Дакле, пристајете ли?
— Да, да, да! одговорише остала тројица.
— А шта је са Батлеровом фармом? Хоћемо ли и њу да
опљачкамо? Или, да ја то изведем на своју руку, са својим
људима?
— Не, и ми ћемо с тобом. Нема разлога да оставимо само
теби те паре! Само је питање да ли ће тамо бити паре?
— Још нема. Рафтери нису имали коња, док сам ја одмах
изјутра нашао кљусе. Они, дакле, још нису стигли на фарму.
Међутим, Батлер је и без тога довољно богат човек. Ми ћемо да
нападнемо фарму, да је опљачкамо и да мирно сачекамо
рафтере и оне који их воде.
— Знаш ли тачно да ће рафтери поћи тамо?
— Сасвим тачно. Олд Фајерхенд мора да дође онамо због
једног инжењера који се тамо налази.
136
 — Који инжењер? Шта ће он тамо?
— Ништа. То је ствар која се вас ништа не тиче. Можда ћу
вам објаснити ствар другом приликом. Уосталом, то ће бити
још један подвиг за који ћете ми ви бити потребни и који нам
може донети много пара.
— Ти нам говориш у загонеткама! Али, отворено да ти
кажем, ја не бих желео да имам посла са тим Олд Фајерхендом.
— Немој да будеш смешан! Шта нам он може! Помисли
само, ми имамо неколико стотина момака који се не боје ни
бога ни ђавола!
— Хм! То је тачно. А кад ћемо да кренемо?
— Сутра после подне. Тако ћемо до фарме стићи предвече.
Фарма је довољно велика и биће од ње леп пожар.
Грбавку Билу било је то што је чуо довољно. Повукао се
назад, до својих другова, и рекао им да се спреме за
ослобођење Осага. По његовом плану требало је да се сваки од
њих привуче по једном заробљенику иза леђа. Међутим,
поглавица је био другог мишљења.
— Оно што ће сада да се деси није ствар белаца него
црвених људи. Ја идем сам да ослободим своје ратнике, а моја
браћа могу да ми притекну у помоћ тек онда ако трампови
опазе оно што ћу ја да предузмем.
Као змија отпуза поглавица кроз траву.
— Шта ће он сада да уради? упита Енглез тихо.
— Извешће један невероватан подвиг, који могу да изведу
само Индијанци, одговори Бил. Пазите добро на оно место где
се налазе заробљеници. Ако га примете, морамо да му
похитамо у помоћ. Треба само да им пресечемо конопац на
рукама, а онда одмах да одјуримо до својих коња.
Ватра где су седели вођи трампова била је свега десет
корака далеко од ивице шуме. На дрвећу, на самој ивици шуме
били су везани заробљеници усправно. Повезане су им биле и
руке и ноге. Поред сваког заробљеника стојао је по један
стражар. Енглез је пажљиво тражио погледом поглавицу, али
није могао да га пронађе. Видео је само где се један стражар
који је дотле седео изврнуо на леђа. И тако нагло као да се
137
срушио. Сва три стражара, један за другим, исто тако се
свалише и, зачудо, тако да су им главе пале у сенку дрвећа. И
при том не пустише ни гласа од себе.
Прошло је још неколико тренутака. Сада тек лорд опази
поглавицу где лежи на земљи између њега и Била.
— Је ли готово? упита Бил.
— Да, одговори црвенокожац.
— Али твоје Осаге још су везани! умеша се лорд.
— Не. Они нису везани, већ су остали само тако стојећи док
се ја са вама договорим. Мој нож погодио је сваког стражара
право у срце и ја сам им узео скалпове. Сада ћу опет да одем,
да одведем своју црвену браћу до коња. Пошто је све тако
добро испало, нећемо да одемо без њихових коња.
— Зашто се излажете још и овој опасности? упозори га Бил.
— Мој бели брат се вара. Сада више нема никакве
опасности. Чим опазите да су се Осаге изгубиле испод дрвећа,
можете и ви то да урадите.
Одмах затим чућете топот коња и ларму трампова који их
чувају. А дотле ћемо ми стићи до места где смо се јутрос
одмарали. Хауг.
Овом последњом речи поглавица је хтео да да на знање да
је сваки даљи разговор сувишан, и одмах затим ишчезе. Лорд
је пажљиво посматрао заробљенике. Они су стојали усправно
код дрвећа као кипови, али наједаред ишчезнуше као да су у
земљу пропали.
— Па ово је баснословно! шапну лорд Грбавку. Баш онако
како се чита у. романима!
— Хм! насмеја се Грбавко. Доживећете ви овде још много
романа! Истина, читати је лакше неголи доживети.
— Хоћемо ли скоро одавде?
— Још не. Ја бих још желео да видим лица ових ниткова кад
виде шта се десило. Сачекајмо још који тренутак.
Није требало дуго, кад се са друге стране логора зачу
гласан крик. Други му одговори. Затим се проломи неколико

138
оштрих узвика, који су несумњиво били индијански, а одмах
затим топот коња, псовке, клетве.
Трампови поскакаше са својих места. Викали су и питали
шта се десило. Тада се зачу глас црвеног Корнела:
— Сто му громова, Индијанци побегоше! До ђавола, ко их је
. ..
Али, реч му запе у грлу. Био је прискочио једном стражару
и продрмао га. Престрављен опазио је стаклене очи и крваву
лобању без коже и косе. То је било и код остале тројице. Сав
престрављен, Корнел повика:
— Мртви! Скалпирани! Сва четворица! Где су црвени?
Индијанци!
У тај мах зачу се вика на оној страни где су пасли коњи.
— Индијанци! На оружје! На коње! урлао је црвени Корнел.
Хоће да нам покраду коње! Не дајте!
Настао је неописив џумбус. Сви се узмуваше, али
непријатеља нигде није било. Тек кад се донекле успоставио
ред, утврђено је било да недостају само отети индијански
коњи. Трампови су пажљиво и опрезно претресли околину
логора, али узалуд. Веровали су да у шуми има много Осага
који су се привукли да ослободе своје другове, побили
стражаре и скалпирали их, а затим отели своје коње. Само
трампови нису могли никако да схвате како су стражари
побијени без шума. А како би се тек зачудили да су знали да је
тај прави индијански подвиг извео један једини човек!
Кад су се вођи трампова сабрали око ватре, рече Корнел:
— Ово није богзна каква несрећа за нас, али то ће нас
приморати да променимо наш план за сутра. Морамо већ у
рану зору да кренемо одавде.
— А зашто?
— Јер су заробљеници све чули шта смо говорили. Права
срећа што не знају ништа о нашим намерама у Орловској
долини, јер о томе нисмо ни говорили овде, него тамо преко
код ватре. Али чули су да ћемо на Батлерову фарму.
— Зар мислиш да ће то јавити Батлеру?

139
 — Дабоме!
— Зар су они са Батлером у пријатељству?
— Били или не били у пријатељству, они ће му то јавити да
би се нама осветили.
— То је врло вероватно, и зато је у сваком случају боље да
се пожуримо колико год можемо. Хтео бих само да знам где су
заостала она петорица наших, који су пошли у потеру за
поглавицом!
— И мени није јасно. Ако је поглавица побегао у шуму и
сакрио се, онда ће га тешко наћи. Али његов траг је водио
далеко у отворену прерију, а сем тога није имао коња. Према
томе, мора бити да су га ухватили.
— Сигурно је да су га ухватили, али их је вероватно при
повратку затекла ноћ, па су залутали. Или су се можда
улогорили, да не би ноћу лутали, па ће стићи тек сутра ујутру.
Уосталом, ми ћемо наићи на њихове трагове, јер су отишли у
правцу којим ћемо ми сутра да кренемо.
Наравно да је онај који је то говорио био у заблуди. Небо
или боље рећи облаци помогоше да се сваки траг изгуби, јер
мало доцније удари киша, која је падала неколико часова и
избрисала све трагове људских ногу и коњских копита.

140
 VI
ЛУДАЧКА ТРКА КРОЗ МРКЛИ МРАК

Бил, Ујка и Енглез појурише, колико им је то помрчина

допуштала, кроза шуму ка својим коњима. Само благодарећи
довитљивости прве двојице убрзо су стигли до места где су се
коњи налазили. Лорд се не би умео снаћи, јер ноћу више него
по дану сваки брежуљак и свака хумка личи једна на другу.
Чим су стигли, одвезаше брзо коње и поскакаше у седла. Коње
без јахача везали су уларима. Одмах затим појавише се
Индијанци.
— Ови трампови су слепи и глуви, рече Велико Сунце.
Многи од њих ће отићи на Вечна ловишта да служе душама
погинулих Осага.
— Ти ћеш да им се светиш? упита Бил.
— Зар није данас погинуло осам Осага, чију смрт морамо да
осветимо? Зар нисмо скоро и ми остали пали у ропство, па би
нас мучили и убили? Ми ћемо да одемо до обитавалишта Осага
и да доведемо велики број ратника. Затим ћемо поћи трагом
трампова и побићемо их толико колико нам их Маниту дадне
у руке.
— А где пасу сада стада Осага?
— На западу.
— Онда морате да прођете поред Батлерове фарме?
— Да.
— А колико је времена потребно да стигнете одавде до
својих?
— Прва стада племена Осага могу се срести за пола дана
јахања, ако је коњ добар и ако се јахач жури.
— Врло добро. Морамо се пожурити да спасемо Батлерову
фарму.
— Шта рече мој брат? Батлер је пријатељ и заштитник
Осага. Зар њему прети нека опасност?

141
 — Да. Али сада немамо много времена да о томе говоримо.
Прво, морамо се кретати подаље од трампова. Они намеравају
сутра да нападну Батлерову фарму и зато треба похитати и о
томе обавестити Батлера.
— Уф! Моја црвена браћа повешће слободне коње да би
белци могли брже да јашу за мном!
Индијанци извршише заповест свог вође и повезаше
слободне коње за своје. Затим појурише сви у галопу између
ниских брежуљака трагом поглавице и оних који су га
прогонили то поподне. Овај траг је водио право према крају у
коме се налазила Батлерова фарма.
У галопу! И то кроз помрчину! И дању само вешт човек
могао је да се снађе у таласастој прерији, али доиста било је
право чудо да се ноћу не залута у њој. Кад је Енглез поводом
тога рекао нешто малом Билу, поред кога је јахао, овај
одговори:
— Да, господине. Ја сам већ приметио да ви нисте тако
глупи као што изгледате. Али овде ћете видети, чути, па и
доживети много штошта што сте раније сматрали
немогућним...
— Па, зар нећемо овде залутати?
— Залутати? Хм! Искрено да вам кажем, није лако изићи из
овог мора брежуљака. Ја ћу, рецимо, лепо, полагано да јашем
и да испитам унапред тачно сваку долину којом ћемо
пролазити. Али, ипак, изјутра нећемо бити на месту где смо
желели да будемо...
— Па, то би се могло десити и поглавици!
— Не, Индијанци просто напросто намиришу правац пута.
А, што је главно, поглавица је опет дошао до свога коња. А
његово кљусе неће скренути ни корака с пута којим је данас по
подне прошло. Небо је мрачно, земља се уопште не види, а ми
треба да јуримо у трку као да је светао дан и пред нама раван
друм. Па опет, смем да се кладим да ћемо пре но што прође
шест часова зауставити наше коње баш пред самим вратима
фарме.

142
 — Како? Шта? чудио се Енглез. Ви хоћете да се кладите? Па,
то је сјајно! Дакле, ви тврдите да ћемо се за шест сати јахања
зауставити пред вратима Батлерове фарме? Ја тврдим
противно. Ево, пет долара или десет, колико желите. Или
хоћете да се кладимо још у више?
— Хвала, милорде! То што рекох за опкладу, рекао сам само
онако. Јер, знате, ја се никада не кладим. Ваш новац нека
остане код вас. Требаће вам новац можда за нешто друго.
Помислите само колико мени и Ујки имате да платите само за
данашњи дан!
— Сто долара. Педесет за трампове, које смо побили, и
педесет за ослобођење Осага. Препад на фарму, који ћемо
спречити, такође је пустоловина која вреди педесет долара.
— Да ли ћемо успети да напад спречимо или добијемо, није
баш тако сигурно колико ви то замишљате. Али шта је са
Олдом Шетерхендом, Винетуом и Олдом Фајерхендом?
Колико ћете да платите ако наиђемо на некога од ове тројице?
— Сто долара од главе!
— Онда вам могу рећи да ћемо вероватно већ сутра или
прекосутра срести Олда Фајерхенда. Јер и он треба да стигне
на Батлерову фарму.
Поглавица, који је јахао пред њима, чуо је овај разговор, па
се, не задржавајући коња у трку, окрете и упита:
— Олд Фајерхенд, славни белокожац, треба да дође?
— Да, чуо сам кад је риђокоси Корнел о томе говорио.
— Црвенокоси човек који је држао онај дугачки говор?
Одакле он то зна? Да ли је он, видео негде великог ловца?
Бил исприча све што је чуо.
— Уф! узвикну поглавица. Онда је фарма спасена, јер
славни ловац вреди више него хиљаду трампова. Баш ми је
мило што ћу га видети!
— Зар га ти познајеш?
— Ја сам пушио с њим калумет, лулу мира. Осећате ли да
почиње киша да пада? То је добро, јер ће киша дати снагу

143
изгаженој трави да се исправи. Трампови тако неће моћи сутра
ујутру да нађу наше трагове.
Путовање им није задавало никаквих нарочитих тешкоћа.
На путу није било ни камења, ни рупчага, нити каквих других
препрека, а увале и долине биле су тако широке да је увек
могло да иде по неколико коњаника упоредо. Свуда само трава
и трава. Једино је помрчина била мала сметња. С времена на
време наши јахачи су пуштали коње да иду кораком, да се не
би исувише уморили. Али највише су јездили у касу или
галопу. Тако је прошло неколико часова. Изгледало је да је
малопређашња самоувереност Била мало попустила, јер је
упитао поглавицу:
— Да ли је мој брат сигуран да идемо тамо куд смо пошли?
— Нека мој бели брат не брине, одговори поглавица. Ми
смо се много пожурили и врло брзо ћемо стићи до места где
сте ме данас нашли, ти и Ујка.
Да ли је то био прирођени инстинкт или увежбаност, те је
Индијанац могао тако сигурно да зна где се налази? Ни сам
Бил није могао да верује да су већ превалили толики пут. Али
уз кишу дувао је и прилично јак ветар коњаницима у леђа,
који је у ствари много олакшавао коњима трк.
Мало доцније пређе поглавичин коњ одједном из галопа у
лагани кас,. а онда се штавише сасвим заустави и тихо зарза.
— Уф! рече црвенокожи пригушеним гласом. Пред нама се
налази неки човек. Моја браћа нека остану ту где су и нека
слушају. Ваздух нека удишу на нос!
Група се заустави. Чуло се само како поглавица мирише
ваздух.
— Ватра! прошапута он.
— Али се ништа не види, рече Бил.
— Ја осећам дим који, изгледа, долази иза оближњег
брежуљка. Мој брат нека сјаше с коња и пође са мном горе.
Пошто су сјахали, кренуше на брежуљак, један поред
другога. Али нису прошли ни десетак корака, кад Индијанца
зграбише две снажне руке за гушу и обалише на земљу.
Узалуд је поглавица млатарао рукама и ногама око себе. Ни
144
гласа није могао да изусти. У исто време две снажне руке
дограбише Била и обалише га исто тако на земљу.
— Држите ли га чврсто? упита онај који је држао
Индијанца, сасвим тихо на немачком језику.
— Да, стегао сам га тако да не може ни да писне, следимо је
исто тако тих одговор.
— Онда, брзо иза брежуљка. Морамо да видимо кога смо
ухватили! Можда вам је ваш заробљеник претежак?
— Ни најмање! Овај момак је лакши од муве која три дана
ништа није јела! Охо, чини ми се да има грбу на леђима. Да то
није...?
— Шта? Грбу?
— Да то није мој добар пријатељ Бил Грбавко?
— То ћемо одмах видети при светлости ватре. Засада смо
сигурни да нас нико није приметио. Њихови људи неће се
мицати с места, јер чекају да се ова двојица врате.
Све се то десило тако брзо и тихо да другови ове двојице,
иако су били у непосредној близини, нису ни слутили шта се
догодило. Олд Фајерхенд — то је био лично он! — пребацио је
свог заробљеника преко плећа, а Дрол је понео свога испод
мишке.
Иза брежуљка стојали су њихови уморни коњи. Тињала је
мала ватра. У њеној светлости могло се видети око двадесетак
људи који су са упереним пушкама чекали да, евентуално,
непријатеља поздраве кишом куршума.
— Сто му громова! рече Олд Фајерхенд, кад је принео свог
заробљеника ватри. Па то је Менака--Шеха, поглавица Осага.
Њега немамо шта да се бојимо.
— До ђавола! повика Дрол, разгледајући свог заробљеника.
То је збиља Бил Грбавко! О, младићу, мој стари друже, зар ми
ниси могао рећи кад сам те зграбио за гушу да си ти то! Зар
ниси могао да викнеш или да писнеш? Дижи се, да се изгрлимо
и изљубимо! Ах, да! Па, он не разуме ни речце немачки! Ваљда
нећеш да умреш? Хајде, дижи се, соколе! Веруј ми, нисам имао
намеру да те удавим, иако си већ упола покојник...

145
 Бил Грбавко лежао је склопљених очију и пожудно удисао
ваздух. Најзад полако отвори очи и погледа Дрола, који се био
нагнуо изнад њега. Затим, промуклим гласом упита:
— Да ли је могућно!? Тетка Дрол.
— Наравно, ја сам! узвикну тетка Дрол на енглеском језику.
Зграбио си ме тако, да нисам... О, Боже, Олд Фајерхенд!
Опазио је у том тренутку великог ловца, и то ново
изненађење вратило му је снагу.
Поглавица је још увек лежао на земљи у дубокој
несвестици. Руке Олд Фајерхендове биле су много снажније
него руке тетке Дрол.
— Да није мртав? упита Бил.
— Не, није! одговори велики ловац, пружајући Грбавку
руку. Он је само у несвестици и убрзо ће доћи себи. Добро нам
дошао, Биле. А ко је то са вама? Вероватно Индијанци из
племена Осага?
— Да, четири човека.
— Само четири? Онда, мора бити да имате уза се и
слободних коња?
— Да. Осим тога, са нама је Ујка Мотка и један енглески
лорд.
— Енглески лорд? Отмен сусрет, богами. Али позовите их
овамо!
Бил отрча да зовне своје људе. Дошао је само до половине
пута и довикнуо весело:
— Ујка, крећите напред! Наишли смо на пријатеље. Олд
Фајерхенд и тетка Дрол су овде!
Рафтери који су лежали у заседи дигоше се из траве да
поздраве придошлице. Сви се запрепастише када спазише
поглавицу у бесвесном стању и кад сазнадоше шта се десило.
Индијанци брзо сјахаше с коња и остадоше пострани,
посматрајући славног ловца с поштовањем. Лорд разрогачи
очи и приђе му одмереним кораком. При томе је направио
тако глупо лице да му се свак морао да насмеје, као што су се

146
смејали и његовом с једне стране отеченом носу. Али Олд
Фајерхенд му озбиљно пружи руку и рече:
— Добро дошли, милорде! Ви сте, изгледа, били у Турској,
Индији, а можда и у Африци?
— Откуд то знате, господине?
— Претпостављам, јер на носу још увек имате алепску
мицину. Ко је прошао толико света, зацело ће се и овде снаћи,
— само...
Са осмејком гледао је Олд Фајерхенд Енглезову опрему,
нарочито разно посуђе које је било окачено о ранац. У том
моменту дође и поглавица себи. Отворио је очи, дубоко
уздахнуо, ваздух, а затим нагло скочио и извадио нож. Али у
истом тренутку приметио је великог ловца. Вратио је нож за
појас и рекао:
— Олд Фајерхенд! Јеси ли ме то ти шчепао?
— Да. Била је толика помрчина да нисам могао да познам
свог црвеног пријатеља.
— Не мари ништа! Бити побеђен од Олда Фајерхенда није
срамота. Мој бели пријатељ иде на Батлерову фарму.
— Да, откуд то знаш?
— Рекоше ми бледолики.
— На фарму идем доцније. Сада ми је циљ Осаге-Нук.
— Кога тражи мој бели брат тамо?
— Једног белца који се зове Корнел Бринклеј и његове
другове, све саме скитнице.
— Онда може мој бели брат мирне душе да пође са нама на
фарму. Јер риђокоси долази сутра да нападне фарму.
— Откуд ти то знаш?
— Он је сам то рекао; чуо је Бил. Трампови су данас напали
мене и моје Осаге: осморицу су убили а мене и остале
заробили. Ја сам побегао и наишао на Била и Ујку, који су ми
са овим Енглезом заједно помогли да ослободим своју црвену
браћу.
— Дакле, то су тебе петорица трампова гонили довде?
— Да.
147
 — А Бил и Ујка су овде логоровали?
— Тако је!
— А Енглез је мало пре тебе наишао на њих?
— Тачно. Али откуда ти све то знаш?
— Ми смо јахали уз Реку црног медведа. Јутрос. рано смо је
напустили да скренемо у Осаге-Нук. Наишли смо на лешеве
четворице трампова и...
— Господине, прекиде га Бил Грбавко, одакле ви знате да
су то били трампови?
— Ево по овом парчету хартије, одговори Олд Фајерхенд.
Претресао сам их и нашао сам код једнога у џепу ово парче
новина.
Он раствори то парче новина и према пламену ватре
прочита наглас:
„Не зна се да ли је по среди заборавност, нехат или шта
друго, али догодио се необичан случај: главни комесар
земаљског уреда Сједињених Америчких Држава још увек
пропушта прилику да скрене пажњу владе на једну жалосну
чињеницу. Он још није упозорио владу да се усред Сједињених
Америчких Држава налази једна територија, већа него цела
једна провинција, којом нико не управља и где нема готово
никаква реда. Тај крај у огромној ширини од четрдесет миља и
дужини од преко сто и педесет миља, са скоро четири милиона
акра земље, лежи између индијанског забрана и Новог
Мексика, северно од Тексаса и јужно од Канзаса и Колорада.
Како је сада утврђено, цео тај крај заборављен је приликом
разграничавања између појединих држава, и, благодарећи тој
грешци, остао је изван граница суседних провинција. Због
тога ниједна власт не води бриге о њему. Ту нема ни владе, ни
власти, а према томе ни правосуђа. Закон, право и пореза, тамо
су непознате ствари. А по извештају самог комесара то је
најлепши и најплоднији крај скоро целог Запада. Као створен
је за сточарство и ратарство. Оно неколико хиљада „слободних
Американаца" који ту живе, нису, међутим, ни мирољубиви
земљорадници, ни сточари. То су банде скитница, друмских
разбојника и убица, који су се овде скупили тако рећи с коца и

148
конопца. Они су страх и трепет за суседне територије и од
њихових пљачки и препада највише страдају сточари.
Становништво целог овог краја хитно тражи да се овом
безакоњу учини једном крај, а разбојницима покаже чврста
песница.“
Црвенокошци, који су такође чули ове речи, остали су
сасвим мирни, али се сви белци згрануше.
— Да ли је то могућно? Да ли то може бити? питао је лорд.
— Ја мислим да је збиља тако. Уосталом, споредно је да ли
је овај извештај лажан или истинит. Главна ствар да само један
трамп може да има потребу да носи ову хартију уза се. Због
тога сам одмах знао да су она петорица трампови. А кад сам
видео пет лешева, било ми је јасно да је морало бити борбе.
Претресао сам трампове и иследио све трагове, и на основу
тога дошао сам до следећих закључака: два белца су
биваковала овде. Један је био дугачак а други мали. Онда је
дошао трећи, који им се придружио, и појео остатак вечере.
Затим су гађали и убили два орла. Трећи белац је доказао да је
добар стрелац и примљен је у друштво оне двојице. Онда је
наишао један Индијанац који је трчао. Дошао је од Осаге-Нука.
Прогонило га је пет трампова. Белци су му притекли у помоћ,
направили заседу и побили свих пет трампова. Затим су
пошли коњима заједно са Индијанцем у великом луку, према
Осаге-Нуку, вероватно да нападну трампове. Ја се реших да им
помогнем, али пошто је наступила ноћ, требало је сачекати
јутро, јер ноћу не бих могао ићи по трагу.
— А зашто нас је напао мој бели брат? упита поглавица.
— Јер сам вас сматрао за трампове. Знао сам да се у Осаге-
Нуку сакупио велики број трампова. Петорица трампова
пошло је у потеру за Индијанцем. Пошто су настрадали,
наравно, нису могли да се врате. Претпостављао сам да ће то
узбунити и друге и да ће ови поћи да их потраже. Зато сам
поставио страже које су ми јавиле да се приближава чета
јахача. Пошто је ветар дувао од стране Осаге-Нука, примећен
је ваш долазак још издалека. Заповедио сам својим људима да
буду у приправности, а ја и тетка Дрол пошли смо вам у сусрет.

149
Двојица се скинуше с коња јер су осетили дим, па пођоше
напред да нам се прикраду. Остало вам је познато...
— Да, тако је. А шта намерава мој бели брат сада да ради?
Да ли су трампови и његови лични непријатељи?
— Да. Ја прогоним риђокосог, јер хоћу да га ухватим. А шта
ћу да радим сада, знаћу тек онда кад сазнам шта се дешава у
Осаге-Нуку и шта се раније тамо догодило. Испричајте ми,
дакле, Биле!
Бил Грбавко му поднесе опширан и исцрпан извештај, и на
крају рече:
— Дакле, видите и сами, господине, да се мора брзо радити.
И ви ћете свакако поћи одмах са нама на фарму?
— Не, никако. Ја ћу остати овде, иако ми је јасно да је
опасност много већа него што ви претпостављате. Зар мислите
да ће трампови кренути тек сутра по подне?
— Да, тако су рекли.
— А ја вам кажем да ће они кренути већ у рану зору.
— Али Корнел је рекао да ће кренути по подне.
— Он се у међувремену предомислио, Биле, и, верујте,
створио другу одлуку. Где су били везани ухваћене Осаге?
— У близини ватре поред које је седео риђокоси...
— Јесу ли они чули да трампови намеравају да нападну
Батлерову фарму?
— Јесу, чули су.
— И после тога су побегли? Ето, због тога неће Корнел дуго
оклевати. Он зна да ће Осаге одјурити Батлеру да га обавесте.
— Богами, тако је. Сада је и мени све јасно.
— Ето, видиш. Да их други не би претекли, они ће сами на
брзу руку дићи логор. Смем да се кладим да ће кренути већ у
рану зору.
— Да се кладите? узвикну лорд. Вел, ви сте мој човек,
господине! Ви тврдите да ће трампови кренути у рану зору.
Добро! Ја тврдим да ће тек сутра увече напустити Осаге-Нук.
Ево, десет долара, двадесет, или тридесет, па ако хоћете нудим
чак и педесет...
150
 Он се маши руком за торбу да извади новац. Али Бил
Грбавко даде оком знак Олду Фајерхенду и овај одмах
одговори особењаку;
— Оставите паре, господине. Ја се никада не кладим. Не
морате сваку реч узети озбиљно.
— Али, ја волим да се кладим, рече лорд.
— А ја не волим.
— То је штета, богами, велика штета! Ја сам о вама чуо
толико лепих и добрих ствари. Али, прави џентлмен, као што
сте ви, морао би безусловно да се клади.
— На коцки су животи многих људи и једно велико имање,
па је наша дужност да ту помогнемо. А помоћи не можемо
клађењем...
— Сасвим тачно, господине. Ја се кладим само тако
узгредно. Али кад дође до густог, ја ћу бити на свом месту,
можда исто тако, прибран и миран, као и ви. То не зависи само
од физичке снаге...
Лорд се био наљутио и увредио. Олд Фајерхенд заиста није
знао шта да каже Енглезу. Лице његово се намршти, али се
убрзо разведри:
— Само полако, господине. Пре но што се добро не
упознамо, нећемо говорити грубости један другоме. Ви сте
овде још новајлија.
Реч „новајлија“ није остала без дејства, јер се лорд још
више наљути...
— Ко вам то каже? Зар ја изгледам као неки новајлија? Ја
сам опремљен баш онако како то захтевају обичаји Запада и
прерије. Али ви сте обучени као да сте овога тренутка дошли
из клуба, кафане или из неке женске помодне радње!
Ово је било тачно. Олд Фајерхенд је имао на себи још увек
отмено путничко одело, које је имао на лађи. Није стигао да се
пресвуче, јер је његова ловачка опрема била на Батлеровој
фарми. Отмено одело, истина, услед јахања мало се
изгужвало, али у светлости мале ватре, коју је киша скоро
била угасила, изгледало је сасвим као ново. Зато славни ловац
није Енглезове речи узео тако озбиљно. Насмејао се и рекао:
151
 — Не могу рећи да немате право, господине. Али вероватно
ћу се овде још дотерати. У сваком случају треба да останемо
добри пријатељи и даље.
— Ако је то озбиљно речено, онда немојте да ми
пребацујете клађење, јер по томе се познаје прави чистокрвни
џентлмен. Уосталом, не могу да схватим зашто стојимо овде и
не крећемо одмах на фарму.
— Зато има довољно основаних разлога.
— Хоће ли мој бели брат да ми каже те разлоге? упита
поглавица.
— Да. Довољно је да ти сам одјуриш до фарме и обавестиш
Батлера. Он је човек који ће умети да приреди трамповима леп
дочек. Ја ћу са својим рафтерима остати овде и држаћу
трампове у шаху, тако да ће они моћи само полагано да
напредују ка фарми и неће стићи до фарме пре но што се тамо
спреме да их добро дочекају...
— Предлози мога брата су увек најбољи. Али Батлер није у
свом вигваму.
— Зар он није на фарми? упита Олд Фајерхенд изненађено.
— Не. Кад сам ја полазио за Осаге-Нук, прошли смо поред
фарме. Хтео сам да попушим калумет са мојим белим братом
Батлером, али га нисам затекао код куће. Код њега је био
дошао у посету његов брат са својом девојчицом, па су сви
заједно отишли у тврђаву Доџ да купе хаљине за белу
девојчицу.
— Дакле, његов брат инжењер већ је стигао? А знаш ли
колико дана ће се Батлер задржати у тврђави Доџ?
— Неколико дана.
— А кад си ти био на фарми?
— Прекјуче изјутра.
— Онда безусловно морамо онамо! рече Олд Фајерхенд и
скочи на ноге. Колико времена треба да стигнеш у помоћ са
својим Осагама?
— Ако одмах сада пођем, онда ће Осаге бити сутра око
поноћи код фарме.

152
 — То је доцкан! Да ли Осаге сада живе у пријатељству са
Чејенима и Арапахоима?
— Да. Ми смо закопали секиру рата у земљу.
— Ова два племена станују одмах преко реке и до њих се
може стићи за четири сата јахања. Хоће ли мој црвени брат да
пошаље од моје стране гласника до њих?
Поглавица не рече ништа, већ приђе коњу и баци се у
седло.
— Одјаши до њих, рече му Олд Фајерхенд, и реци
поглавицама ових племена да их ја молим да што је могућно
пре с двеста људи похитају ка Батлеровој фарми!
Поглавица трже за узду, ободе коња и нестаде у мраку.
Лорд погледа за њим у великој мери зачуђен. Да ли је могућно
да овакав прави ратник тако безусловно и предано послуша
заповест човека у помодном оделу? али и Олд Фајерхенд
скочи на коња са речима:
— Господо, не смемо више ни минута да губимо! Наши
коњи су, додуше, уморни, али до фарме још могу издржати.
Напред!
За трен ока створи се нова поворка. Ватру погасише и
поворка крете. У почетку су јахали полагано, затим у касу, а
кад им очи свикоше на помрчину, појурише у галопу. Лорд се
приближи Билу и рече:
— Зар не може Олд Фајерхенд да залута?
— Не може, као ни поглавица Осага. Тврди се да он у мраку
види као мачка.
— И поред свег тога што има на себи салонско одело?
Свемогући боже!
— Чекајте, да га видите у његовом ловачком оделу од
бивоље коже! Имаћете онда сасвим друго мишљење о њему.
— Да, снажан је доста. Али ко је она госпођа која вас је
онако удесила?
— Госпођа? Та госпођа није госпођа, већ мушкарац.
— Па, ви је сви зовете „тетка“!

153
 — То је шале ради, јер има тако крештав глас и тако је
смешно обучен. Он се зове Дрол и славан је ловац. Али
оставимо се причања! Како сада брзамо, морамо мало
припазити!
Бил је био у праву. Олд Фајерхенд је јахао као живи ђаво, а
други су морали, хоћеш-нећеш, да јуре за њим. Лорд је био
страстан јахач и много пута се излагао опасностима приликом
јахања. Али никада није доживео трке као што је била ова.
Наоколо густа помрчина, као у неком неосветљеном тунелу.
Изгледало је као да коњи јуре по некој бескрајној мрачној
провалији. Па, ипак им се није десила никаква незгода.
Ниједан коњ није посрнуо ни пао. Ишли су тачно један за
другим, иза Олда Фајерхенда. Његов коњ није још никада био
у овом крају, а сем тога то је било обично кљусе које је Олд
Фајерхенд насумце узео, јер бољег није било. Зато се лорд све
више дошио овом великом ловцу.
Тако су јурили без прекида пола сата, цео сат и још пола, са
кратким прекидима — да се коњи издувају. Киша је још увек
падала, али овим прекаљеним људима то ништа није сметало.
Наједаред, зачу се Олд Фајерхендов глас:
— Пазите, господо! Силазимо на брод. Вода је коњима до
трбуха.
Пошли су лаганије. У долини се чуло жуборење потока и,
упркос египатске тмине, видело се светлуцање водене
површине. Ноге јахача оквасише се у води. Мало после
изиђоше на супротну обалу. Још један кас од неколико минута
и цела поворка стаде. Лорд је чуо звоњење звонцади. Али пред
очима му је био исто тако густ мрак као и раније.
— Шта је то? Ко то звони? Где смо? питао је Била Грбавка.
— Пред вратима Батлерове фарме. Приђите неколико
корака ближе, па ћете видети зид.
Са фарме залајаше пси. По њиховим дубоким, грубим
гласовима могло се наслутити да су огромни. Затим се
проломи глас:
— Ко звони? Ко хоће унутра?

154
 — Да ли се мистер Батлер већ вратио? упита Олд
Фајерхенд.
— Није.
— Замоли госпођу за кључ и реци да је Олд Фајерхенд
стигао.
— Олд Фајерхенд? Вел, господине. Бићете одмах услужени.
Госпођа не спава, а и сви остали су будни. Осага је пројахао и
јавио нам да ћете ви доћи.
— Каквих ти све људи овде нема! помисли лорд. Па онај
поглавица јахао је још брже од нас!
После краћег времена чуше се узвици и пси умукнуше.
Кључ шкљоцну у брави, резе зашкрипаше и лорд најзад
угледа неколико фењера чија је светлост, како му се
причинило, учинила мрак још гушћим у огромном дворишту.
Дотрчаше слуге, прихватише коње, јахачи поскакаше са
седала. Госте одведоше у високу мрачну кућу. Служавка
замоли Олд Фајерхенда да оде горе до госпође.
Остале одведоше у велику, од дима чађаву собу у
приземљу. Са таванице висиле су у тој соби тешке петролејске
лампе које су осветљавале просторију. Ту је било неколико
дугих столова, клупа и столица. Гости одмах поседаше. На
столовима је било разних јела, боца и чаша. То је била заслуга
поглавице, који је био јавио да дружина долази.
Рафтери заједно са Осагама поседаше за два дугачка стола
и одмах навалише на јело. Западњак не воли много да прича
без потребе. И лорд заузе једно место, а Грбавко Бил и Ујка
Мотка седоше поред њега. Десно поседаше тетка Дрол, Фред и
Црни Том и, најзад, Блентер, стари Мисуријац. Онако гладни,
прихватише се сви јела и пића, тако да их је милина било
погледати. Лорд се, изгледа, сетио пословице да се са
курјацима у друштву мора урлати, па је, без обзира на своју
отменост, навалио на јело и пиће као и његови суседи.
Мало доцније навратио је и Олд Фајерхенд са домаћицом,
која је дочекала госте тако лепом добродошлицом. Олд
Фајерхенд им рече да после вечере треба одмах сви да легну и
да се одморе, да би изјутра могли сви да буду на својим

155
местима. За ноћас биће довољне слуге и каубоји-чобани да
изврше све што је потребно за одбрану фарме.
Славни ловац био је обукао своје гласовито ловачко одело
и лорд тада није могао да скине ока са њега. Олд Фајерхенд је
имао на себи богато украшене легине са ресама до колена.
Доњи крај им је био у високим чизмама. Прслук од меке беле
срнеће коже, кратак капут од јеленске коже, а на раменима
кабаница од бивоље коже. Око паса широк кожнати појас са
кратким оружјем. На глави је велики ловац носио шубару од
дабровине са широким ободом и перјаницом од даброва репа.
Око врата имао је дугачак ланац од зуби сурог медведа и на
њему калумет - лулу мира, са мајсторски израђеном главом од
свете глине. Сви шавови одела били су прошивени канџама
гризлија - сурог медведа. Пошто човек као што је био Олд
Фајерхенд свакако не би на себи носио трофеје туђег лова, то
се по том украсу и по ланцу око врата могло закључити
колико је он убио дивљих звери, благодарећи сигурном оку и
снажној десници. Кад је опет отишао са госпођом Батлер,
Енглез рече:
— Сада верујем све што се прича о Олду Фајерхенду. То је
права људескара!
— Којешта! добаци Дрол. Не суди се западњак само по
спољашњости и снази. Дух има овде много већу вредност.
Редак је случај да су овакви горостаси и храбри. Код њега је,
наравно, и једно и друго. Олд Шетерхенд није ни тако висок ни
тако широк, а Винету Апач још је слабијег раста. Али сва
тројица су у сваком погледу подједнаки.
— Зар и у погледу телесне снаге?
— Да. Мишићи код западњака отврдну временом као
гвожђе, а кости и жиле као челик. Не мора, дакле, човек да
буде велика раста.
— Онда сте и ви од гвожђа и челика, мистер Дрол?
Иако је у тим речима било нешто подругљивости, тетка
одговори срдачним осмехом:
— Хоћете ли да испробате, господине?
— Дабоме, врло радо.
156
 — Изгледа као да сте ви нешто посумњали у моју снагу?
— Наравно. Тетка и челичне мишице. Хајде да се кладимо.
— У шта?
— Ко је јачи: ја или ви?
— А у колико?
Сада је најзад Енглез нашао једнога који не одбија његове
опкладе већ је, шта више, сам нуди. Зато Енглез скочи и рече:
— Али, тетка Дрол! Ја сам обарао људе који би морали да се
сагну да вас виде! Зар, збиља, хоћете да се порвете са мном?
— Разуме се, хоћу!
— Вел! Само, ја немам доларе.
— Ја ћу да вам их позајмим.
— Хвала. Тетка Дрол не узајмљује никада!
— Значи, имате пара?
— Толико колико ви мислите да добијете, још ће се наћи
код мене, господине!
— Онда у десет долара.
— Важи!
— Или у двадесет?
— Важи и то!
— Можда у педесет? узвикну лорд одушевљено.
— Пристајем! Али више не, јер нећу да вам узмем сав новац
господине!
— Како? Шта? Лорду Кастел-Пулу да узмете сав новац!
Јесте ли полудели, тетко? Овамо с парама! Ево мојих педесет
долара!
Лорд извади своју торбу, изброја десет новчаница по пет
долара и положи их на сто. Дрол завуче руку у један рукав
своје спаваћице и извади једну кесу. Кад је отворио кесу,
видело се да је пуна златних зрна величине лешника. Дрол
положи пет зрна на сто и рече:
— Ви дајете новчанице, милорде? Пхи! Тетка Дрол ради
само са сувим златом. Ова зрна вреде више од педесет долара.
Дакле, можемо да почнемо. Како ћемо да се рвемо?
157
 — Ви навалите, како хоћете, а ја ћу се бранити. Затим
обрнуто.
— Не, ја сам само тетка, а ви сте лорд. Ви дакле имате право
првенства.
— Добро! Стојте чврсто и не дајте се. Ја ћу вас дићи на сто!
— Покушајте!
Дрол растави ноге, а лорд га ухвати око паса и покуша да
га подигне. Но теткине ноге не померише се од патоса ни за
један цол. Узалуд се Енглез знојио и мучио! Морао је, најзад, да
призна да није кадар да дигне тетку Дрол. Тешио се речима:
— Ако ја вас нисам могао да дигнем, нећете ни ви мене.
— Па, да видимо! насмеја се Дрол.
Погледао је на таваницу где је баш изнад стола била једна
гвоздена кука за лампу. Они који приметише шта тетка гледа
и познавајући га као шаљивчину, нагрнуше да виде шта ће се
збити. Знали су да је тетка Дрол изванредно снажан.
— Дакле, напред! наваљивао је лорд.
— Дакле, да вас дигнем на сто? упита Дрол.
— Ако желите, можете и више!
— Високо, колико год могу? Дакле, пазите, господине
лорде.
Упркос неспретног кроја своје спаваћице, он хитро скочи
на сто, зграби лорда испод пазуха, подиже га и за трен ока
окачи за оковратник о куку на таваници. Затим Дрол хитро
скочи са стола и, смејући се, рече својим крештавим гласом:
— А, јесте ли горе, милостиви господине лорде?
Престрављени Енглез узалудно је млатарао рукама и
ногама по ваздуху. Копрцао се беспомоћно и запомагао:
— Забога, где сам? Јао мени: на таваници! Скидајте ме доле,
побогу! Ако кука попусти, сломићу врат!
— Казуј, ко је добио?
— Па, наравно, ви!
— А други део опкладе: да ви исто направите?
— Опраштам вам! Само ме скидајте! Брзо!

158
 Дрол се опет попе на сто, обухвати Енглеза обема рукама
око паса, подиже га, и откачи од куке и спусти прво на сто, а
затим са стола на под. Када Дрол скочи са стола, потапша
руком лорда по рамену и упита:
— Но, милорде, како вам се свиђа тетка?
— Много, и те како много; исувише, богами! рече лорд
збуњено и скромно.
— Онда овамо ту стару хартију! рече Дрол мећући
новчанице у новчаник, а злато у своју кесу.
Затим продужи у смеху:
— И, молим вас, милорде, ако опет будете хтели да се
кладите, обратите се само мени! Ја ћу вам драге воље изићи у
сусрет!
Лорд седе за сто, опипа своје руке, ноге и кукове, да види
да ли је читав, а кад се уверио да је у исправном стању, лорд
пружи тетки Дрол руку и рече, и сам задовољан, смејући се:
— То је била дивна опклада, зар не? Западњаци су ипак
ваљани момци, само ако човек уме с њима да поступа!
— Па, ја мислим, господине, да сам и ја са вама исправно
поступио?
— И то је истина! Ви сте ваљан момак, тетко! Много ме
интересујете. Чујте, ви сте Немац. Зашто сте се иселили у
Америку? Шта вам је био отац?
— Мој отац није био лорд, него много, много више.
— Глупост! Зар је то могућно?
— Јесте! Ви сте само лорд, а мој отац је био нешто много,
много више.
— Па шта је био? наваљивао је лорд.
— Био је црквењак, звонар, гробар, ноћни
стражар, оштрач и наредник грађанске музике. Је ли вам
то довољно?
— Вел! И више него довољно!
— Да, или ако краће кажем: био је то сјајан човек!
— Је ли умро?

159
— Већ одавно. Ја немам више никога од родбине.
— И ви сте отишли у Америку из жалости?

160
161
 — Не из жалости него из жеље за путовањем, господине, из
жеље за пустоловинама и доживљајима. Али, често пута још и
сада зажелим се свог завичаја.
Повео би се вероватно дуг разговор да није наишао Олд
Фајерхенд, који упозори људе да би добро било да оду на
починак, пошто сутрадан треба поранити. Они су послушали
овај савет. Пређоше у просторију где су о дебелим гредама
висиле разапете коже које су служиле као кревети за
намернике. Ради веће удобности преко кожа лежала су
ћебета. На тим постељама на Западу одлично се спава.

162
 VII
БОРБА ОКО БАТЛЕРОВЕ ФАРМЕ

Већ у рану зору били су браниоци Батлерове фарме на

ногама. Видело се да ће дан бити врео и запаран. У свежој
јутарњој светлости зграда, која им је синоћ изгледала тако
мрачна, добила је била сада сасвим други изглед. Беше то
велика кућа од печене цигле, врло дугачка. Састојала се из
приземља и једног спрата са равним кровом. Прозори су били
веома високи и тако узани да се човек не би могао провући.
Ова мера предострожности, у крају кроз који су често
пролазиле пљачкашке банде дивљих Индијанаца, била је
потпуно оправдана. Јер, дешавало се често да се усамљена
фарма по више дана морала да брани од изненадних препада.
Исто је тако брижљиво било ограђено и велико, широко
двориште, опасано високим зидом с пушкарницама. Између
пушкарница биле су наслагане гомиле камења, тако да се у
случају потребе могло пуцати и преко зида.
Недалеко од куће протицала је река коју су рафтери и
ловци јуче били прегазили. Са зида се река, а нарочито брод
могао лако држати под пушчаном ватром. По наређењу Олда
Фајерхенда, у току ноћи отежан је био прелаз преко реке на
броду засекама и бранама. Предузете су биле и друге важне
мере предострожности. Тако, у току ноћи, опет по наређењу
Олда Фајерхенда, отерана је сва Батлерова стока на пашњаке
његовог првог суседа. Исто тако послат је гласник у тврђаву
Доџ да упозори оба брата Батлера на опасност од трампова у
случају да су већ кренули натраг.
Олд Фајерхенд одведе своје другове на терасу на крову,
одакле се пружао сјајан поглед далеко према истоку и западу
на Валовиту прерију, и према југу и западу на широка поља
засејана кукурузом и разним житарицама.
— Кад ли ће да наиђу Индијанци које чекамо? упаде Дрол.
— По рачуну, који је јуче поглавица направио, морали би
ускоро да стигну.
163
 — Ја мислим да неће још тако скоро. Ти црвенокошци треба
прво да се искупе, јер они не крећу у ратни поход пре но што
их, по старом обичају, не буде на окупу довољан број. Бићемо
срећни, ако стигну до подне. А тада ће вероватно већ и
трампови бити близу. Уосталом, ја тим Чејенима и
Арапахоима не верујем много.
— Ни ја, умеша се Бил. Њихова племена су врло
малобројна, а сем тога већ дуго времена нису имали секире у
рукама. Не можемо се много у њих поуздати. Јаких суседа-
фармера нема такође, па се зато морамо ослонити само на се и
припремити на Дужу опсаду.
— Зато се не треба бринути. У подруму имамо велике
резерве хране, одговори Олд Фајерхенд.
— Али, треба нам и воде, рече Дрол. А ако трампови опколе
фарму, нећемо моћи на реку по воду!
— И не морамо да идемо на реку. У подруму има бунар са
пијаћом водом за људе, а коњи ће пити из канала.
— Зар у дворишту има неки канал?
— Да. Овде је све удешено за случај напада. Иза куће, могли
сте приметити, налазе се тешка дрвена врата која се могу
подићи. Степенице воде доле до једног засвођеног канала који
је у вези са реком.
— Је ли канал довољно висок и дубок?
— Висине је човечја раста, а воде у њему има увек човеку
до груди.
— А да ли је отвор канала на реци отворен?
— Не. Непријатељ не сме да га примети и зато је место где
избија отвор вешто маскирано у шибљаку.
Дрол се тек узгред распитивао о овом каналу, али то му је
доцније, као што ћемо видети, много користило.
Столови, столице, клупе и скамије на којима су синоћ
вечерали, све је то било изнето у двориште, да се доручкује под
ведрим небом. Затим брижљиво разделише све оружје и сву
муницију која се беше нашла у кући.

164
 Олд Фајерхенд са госпођом Батлер и њеном сестром сео је
на терасу на крову. Гледао је према југу одакле је требало да
стигну Индијанци. Најзад, скоро је већ прошло подне кад су
приметили дугачки низ црвенокожаца који су ишли, по свом
ратном обичају, један за другим. То су били они које су
очекивали. Предводио их је Велико сунце. Док су улазили
кроз капију избројао је Олд Фајерхенд преко двеста људи.
Само, на жалост, мало их је било који су били добро
наоружани. Многи нису имали коње. Јер Индијанац више воли
да буде сам рањен или убијен, него да се то деси његовом коњу.
А сем тога, вероватно су се надали да ће бити пљачке и да ће
тако на лак начин доћи до коња.
Олд Фајерхенд подели Индијанце, некада тако поносне и
горде а сада одрпане и похабане, у две чете. Мању је оставио на
фарми, а остале под вођством поглавице Осага упути на
суседно имање где се налазила Батлерова стока. Они су имали
задатак да одбију трампове, ако би ови покушали да отму
стоку. Да би Индијанце охрабрио, обећа Олд Фајерхенд за
сваког убијеног трампа извесну награду. Поглавица са својом
четом одмах крете на одређено место.
Иза зидова фарме остало је, дакле, више од педесет
Индијанаца, двадесет рафтера и четири западњака-ловца.
Према великом броју трампова ово је доиста била шака људи.
Али један ловац или рафтер вредео је неколико трампова, а
заштита коју су им пружали зидови такође се није смела
потцењивати. Срећа је била и то што је госпођа Батлер
прилично хладнокрвно гледала на све ове припреме. Ни њој
ни њеној сестри није пало ни на памет да обесхрабрују своје
људе бескорисним јадиковањем. Напротив, она је позвала
своју чељад и за храбро и јуначко држање обећала им велике
награде. Ту је било око двадесет слугу који су били вешти у
руковању оружјем и на које се могло рачунати.
Кад су све припреме биле довршене, седе славни ловац са
госпођом и Енглезом опет на кућну терасу. Са догледом у руци
посматрао је он онај део хоризонта где је требало да се појаве
трампови. Најзад, после дугог и пажљивог разгледања,

165
примети у даљини три коњаника који су јахали у правцу
фарме. Али, ови коњаници нису имали пушке.
— Можда је то извидница, коју су трампови послали
напред, рече Олд Фајерхенд.
— То је врло дрско од њих, рече лорд.
— Да, вероватно шаљу људе које овде нико не познаје. Они
треба под неким изговором да уђу у кућу. Ко може шта да им
пребаци? затим у згодном тренутку треба да отворе врата.
Али, хајдемо доле на први спрат, да нас не виде овде. Ви, лорде,
можете да останете и да их посматрате догледом.
Коњи су били сакривени иза куће, да се не би видели.
Посакривали су се и сви браниоци фарме. Требало је да уходе
трампова, кад уђу у кућу, стекну уверење да фарма није
чувана.
Трампови су тешком муком прегазили брод, покварен
усекама, и лаганим кораком приближили се кући. Олд
Фајерхенд примети да су се, кад су дошли до зида, попели
један другоме на леђа да би кроз пушкарницу разгледали
двориште. Зато се одмах спусти у двориште. Зазвонило је
звоно на улазу. Олд Фајерхенд отвори врата и упита их шта
желе.
— Да ли је господар фарме овде?
— Не, није; отпутовао је.
— Хтели смо да питамо има ли неког посла за нас. Треба ли
вам слуга и говедара?
— Не, не треба.
— Онда молимо да нам дате шта да поједемо. Долазимо
издалека и гладни смо. Смемо ли унутра?
Те речи изречене су као молба понизним гласом. На Западу
нема фармера који би отерао гладног с прага своје куће. Код
свих народа блиских природи, и у свим крајевима света где
нама кафана, влада леп обичај гостољубивости, па тако је и на
Дивљем западу. Олд Фајерхенд их, дакле, пусти у кућу. Пошто
је затворио врата, понуди их да седну за сто, поред куће. Али
ово изгледа није им се свидело. Држали су се, додуше,
безазлено, али вештом оку ловчевом није могло избећи да они
166
пажљиво посматрају кућу и околину и да се значајно
погледају. Један од њих рече:
— Ми смо бедни, сиромашни људи и нећемо да вам
досађујемо. Дозволите нам да останемо овде код врата, где има
више хладовине! Ми ћемо сто да пренесемо овамо.
Олд Фајерхенд им и то допусти, иако га је љутила толика
дрскост и подмуклост скитница, пошто је било очигледно да
они желе да остану поред врата да би их у згодном тренутку
могли отворити својим друговима кад ови навале на фарму.
Служавка им донесе обилан доручак. На тој страни дворишта,
међутим, од момента кад су трампови ушли, нико се од
бранилаца није више појављивао, па чак ни сама служавка.
Тобожњи радници били су овим очигледно задовољни, како је
то оштро око ловчево одмах приметило. Водили су између
себе тих, али жив разговор. После извесног времена један од
њих устаде и, тобоже случајно, пође према првој пушкарници
и погледа у поље. То се поновило још неколико пута. Било је
јасно да скитнице очекују долазак својих другова.
Олд Фајерхенд је опет стојао на прозору и посматрао
догледом околину. И заиста, после краћег времена, у даљини
се појави велика група коњаника који су се у галопу
приближавали фарми. Видело се да међу њима има људи
којима је крај познат јер су одмах узели правац на газ. Кад су
дошли до брода, видећи да је засекама оштећен, нагло се
зауставише. Сада је био дошао одлучан тренутак. Олд
Фајерхенд отрча вратима. Баш у том тренутку један од
трампова стојао је на пушкарници и давао знаке својим
друговима на реци. Кад је опазио Олд Фајерхенда очигледно
се збунио и нагло повукао.
— Шта радиш овде? шта гледаш са пушкарнице? упита га
Олд Фајерхенд строгим гласом.
Трамп се још више збуни, погледа снажног човека и рече:
— Ја... ја сам само хтео... хтео сам да видим како ћемо да
кренемо даље...
— Немој да лажеш! Свој пут ви добро знате. Он води на реку
оним људима који се тамо налазе.

167
 — Које људе мислите, господине? упита трамп
претварајући се као да се чуди. Ја нисам никог видео!
— Твоја лаж ти неће ништа помоћи. Ви сте чланови једне
банде трампова са Осаге-Нука, која хоће да нападне на фарму.
Вас су послали као уходе, да им отворите врата. Због тога сте и
сели тако близу врата.
— Господине! плану један од њих хватајући се за џеп.
Али Олд Фајерхенд је већ држао у руци револвер и
запретио им:
— Остављај то скривено оружје! Ако мрднеш, пуцам! Дрско
сте се увукли овамо и ја бих сада могао да вас ухапсим и узмем
на одговорност. Али ја вас се тако мало бојим да ћу вас пустити
да се изгубите. Марш напоље! И реците оним осталим
вуцибатинама да ћемо сваког ко се усуди да пређе реку,
почастити оловом. Дакле, губите ми се испред очију!
Левом руком отвори ловац врата. Узмичући пред
напереном цеви револвера трампови су брзо заглавили врата.
Тек кад су се нашли подаље, довикну један дрско:
— Будало! Што си нас пустио, ако смо трампови? Преброј
нас колико нас је! С тобом и с неколико твојих људи
учинићемо кратак процес. За четврт часа бићете сви
повешани.
Олд Фајерхенд, не обазирући се на ове дрске речи, даде
уговорени знак и сви браниоци фарме изиђоше из својих
скровишта да заузму места на пушкарницама. Са зида се лепо
видео сваки покрет непријатеља.
Истеране трамповске уходе стигли су брзо на обалу реке и
почеше довикивати својим друговима нешто што људи на
фарми нису могли да разумеју. Они трампови преко реке
појурише нешто више уз воду да ту препливају реке.
Потераше коње у воду.
— Пуцајте на уходе да не прођу без казне, заповеди Олд
Фајерхенд Црном Тому, Блентеру и Грбавку Билу, који су се
налазили близу њега. Ја ћу да гађам прву двојицу који пређу
на обалу.

168
 После мене нека пуца Ујка, затим Дрол, па лорд и остали,
како стоје по реду. Тако ће сваки имати по једног човека да
гађа а не да двојица гађају једнога трампа, да се меци не троше
бадава...
— Одлично! одговори Грбавко Бил. Ја већ имам свог човека
на нишану.
Његов друг, Ујка Мотка, издекламова одмах:
— Чим се појаве, одмах ће да заглаве...
Први јахач таман хтеде да ступи на обалу, а за њим и други.
На месту где је требало да изиђу на суво већ су стојала она три
тобожња радника. Олд Фајерхенд даде знак. Пет хитаца
плануше скоро истовремено. Она два јахача слетеше с коња
главачке у воду, а три трампа-уходе испружише се на земљи.
Остали трампови подигоше урнебесну грају и појурише
напред, да што пре изиђу на обалу. Али, један за другим
срљали су у пропаст. Јер, чим би се који коњ појавио из воде,
куршум са фарме скинуо би јахача са седла. За свега два-три
минута било је већ двадесет до тридесет коња који су трчали
унаоколо без господара.
Оваквом дочеку трампови се нису ни у сну надали. Уходе
су им били довикнули преко реке да је фарма скоро без
одбране. А сада су праштали меци са пушкарница и ниједан не
промаши! Бесна дрека претвори се у избезумљено
запомагање. Али све је надвикивао један снажан,
заповеднички глас. Они који су се налазили с коњима у води,
окретоше коње, да се врате на другу обалу.
— Одбисмо их! рече Мисуријац Блентер. Радознао сам шта
ће сада предузети.
— Покушаће да пређу реку на другом месту, ван домашаја
наших куршума, одговори Олд Фајерхенд.
— А онда?
— Онда? То се још не зна. Ако буду паметни, стераће нас у
козји рог!
— Како? На који начин?
— Не би смели да прелазе реку у гомили, него појединачно
и раштркано. Коње би требало да оставе на оној обали. Затим
169
би требало да опколе фарму, са све четири стране, и да
наједаред појуре до зида и склоне се испод њега. Ми их под
зидом не бисмо могли да гађамо. А, сем тога, морали бисмо да
се распоредимо на све четири стране. Кад би се они затим
окупили на једном месту и одједном навалили, лако би се
пребацили преко зида . ..
— То је тачно. Али дотле би многи од њих отишли богу на
истину. Доиста, и ми бисмо се нашли у небраном грожђу.
— Којешта! Ми не треба да страхујемо. Сачекаћемо, да
видимо шта ће они да ураде.
Трампови су се за то време, изгледа, договарали. Једна
гомила пође уз реку, у северном правцу, док није дошла ван
домашаја куршума са фарме. Ту трампови натераше коње у
воду и пређоше реку. Затим се поређаше у густу гомилу према
капији на зиду. Досада су браниоци фарме бранили источну
страну, али сада Олд Фајерхенд громким гласом заповеди:
— Не могу је пробити! рече Блентер.
— То не, али ако дођу до капије, моћи ће лако са седла да се
пребаце преко зида у двориште, па ће нас ту дотерати у
шкрипац.
— А дотле ће многи да се испруже по ледини!
— Али још више ће их остати живих! Не пуцајте пре но што
ја дам знак. Гађајте сви истовремено плотуном у највећу
гомилу.
Северна страна дворишта била је брзо запоседнута од
бранилаца. Стрелци су једним делом заузели пушкарнице а
делимично стојали на узвишеним местима уза зид, тако да су
могли пуцати преко зида. Ту су стојали погнути да их
нападачи пре времена не би видели.
Трупа напољу поређала се и кренула према капији, на
јуриш, у највећем трку. Тек кад су стигли на неких осамдесет
корака од врата, даде Олд Фајерхенд знак да се отвори ватра.
Хици запраскаше. . . Изгледало је као да су трампови налетали
у највећем трку на неко затегнуто челично уже које их је
одједном зауставило. Створило се дивље клупче које се није
могло тако лако размрсити. Тако су браниоци фарме добили
170
времена да поново напуне пушке и да брзом паљбом без
команде, како је ко стигао, сипају олово у гомилу. Ту паклену
ватру трампови нису могли дуго да издрже. Распршташе се на
све стране, остављајући мртве и рањене на пољани. Слободни
коњи дотрчаше сами до фарме и браниоци отворише капију да
их пусте унутра. Кад су трампови доцније дошли да покупе
своје мртве и рањене нико их са фарме у томе није спречавао.
То је био гест милосрђа и човечности. Рањене су пренели, како
се видело са фарме, подаље устрану, у један шумарак, да их
тамо, уколико се то могло у овим приликама, превију и лече.
Тако је дошло и подне. Храбрим браниоцима фарме
донесоше добар ручак. Истовремено се приметило да се
трампови повлаче још даље, али да нису понели собом
рањенике из шумарка. Били су се упутили према западу.
— Да ли они одлазе? упита Бил. Добили су добру лекцију и
било би паметно да оду.
— Није им то ни на крај памети, рече тетка Дрол. Када би
намеравали да оду, свакако би собом понели и своје рањенике.
Ја мислим да они иду да отму стоку која се налази изван фарме.
Ено, Олда Фајерхенда на тераси са догледом у руци. Вероватно
да ћемо да кренемо у помоћ Индијанцима и слугама који
чувају стада.
Ова претпоставка била је тачна. Олд Фајерхенд викну с
терасе:
— Седлајте брзо коње! Трампови се повлаче према југу и
навалиће на Индијанце код стада.
За непуних пет минута коњи су били оседлани. Сви
појурише за Олд Фајерхендом, сем неколико слугу који су
остали у дворишту да у случају потребе отворе брзо капију. Са
Олд Фајерхендом на челу изјурише остали кроз капију, али
само до првог угла. Затим нагло скренуше према југу. Прошли
су прво нека обрађена поља, иза којих је тек почињала права
прерија, огромна зелена равница, са понеким жбуњем или
дрветом.
Трампови се више нису могли видети простим оком. Али
Олд Фајерхенд је имао доглед и видео их је у даљини. Тако су

171
ишли упоредо са трамповима, који за то вероватно нису знали.
После неких четврт сата Олд Фајерхенд заустави своју чету,
јер и трампови беху стали. Стигли су до границе суседног
имања и угледали не само стада на паши него и наоружане
стражаре који су их чували.
Олд Фајерхенд прелете оком велики травњак тражећи
заклона за свој одред. Прикривајући се, прилазили су све
ближе трамповима, месту где је требало да се заметне битка.
Коње су оставили у жбуњу и пошли до једног шумарка до кога
су по свим претпоставкама трампови морали доћи за време
битке. Са тог места како нападачи тако и нападнути могли су
се лепо видети голим оком.
Трампови су, изгледа, збуњено стојали видећи пред собом
толики број Индијанаца који су чували стоку. Одакле су се ти
црвенокошци могли окупити у толиком броју? Већ су,
изгледа, хтели да узмакну. али онда су по свој прилици
опазили да су Индијанци врло слабо наоружани и да немају
ватреног оружја. Вође трампова одржали су кратко
саветовање и убрзо се видело да ће трампови да нападну
Индијанце. По првом њиховом нападу било је јасно да
трампови неће дуго да се боре из даљине, него да ће појурити
на коњима и просто прегазити Индијанце у јуришу. У
затвореним редовима трампови појурише и уз урнебесну вику
ударише на Индијанце.
Али показало се одмах да је Велико Сунце био дорастао
свом задатку. Громким гласом издао је заповест и његови
људи, који су дотле били на окупу, раштркали су се, тако да их
јахачи нису могли прегазити. Трампови су то приметили.
Нагло су заокренули да с десног крила заобиђу Индијанце и
да их сатерају налево. Али поглавица Осага прозрео је њихову
намеру. Опет се зачу његова оштра заповест. Његови људи на
први поглед се ускомешаше, али затим се брзо разлетеше на
све стране. Тако су потпуно променили свој положај.
Пре су били развијени у правцу североистока, а сада од југа
према северу. Поглавица Осага заузео је овај положај не зато
што је можда знао да су његови пријатељи у близини, него зато
да не би, као што то ради и нападнути биво, изложио
172
непријатељу своју незаштићену бочну страну, већ јаку главу
наоружану роговима. То је већ само по себи било мајсторско
дело, али сем тога донело је и успех који поглавица Осага није
ни очекивао. Трампови су се изненада нашли између две
ватре, између Индијанаца на отвореном пољу и белаца
прикривених у шумарку. Видећи да им је пропала намера да
отму стоку, трампови застадоше. Тако су учинили још једну
неопрезност која им се убрзо осветила. Они су мислили да су
доста удаљени од Индијанаца, па да се не морају бојати њихова
оружја. Један од вођа трампова нешто је викао, вероватно
предлажући неки нови план. Ту паузу искористише Осаге.
Поглавица викну, а Индијанци поскакаше и, јурнуше напред,
затим нагло стадоше, пустише своје стреле а затим се опет
нагло повукоше. Стрелци су добро гађали. Било је неколико
мртвих а још више рањених коња и јахача. Још је горе било то
што су се коњи поплашили. Међу трамповима настала је била
збрка коју је Олд Фајерхенд одмах искористио.
— Сада напред! повика он громко. Али пуцајте само на
људе; чувајте коње!
Његови људи налазили су се непријатељу иза леђа. Пушке
запраскаше, куршуми зазвиждаше, трампови се збише у
гомилу и почеше од страха викати и бежати.
— Натраг! урлао је најгрлатији међу њима.
Ми смо опкољени! Пробијте се кроз линију црвенокожаца!
Трампови појурише, остављајући мртве и рањене на
ледини, право на Индијанце који их пропустише, дижући само
за њима паклену ларму.
— Ено, киднуше! насмеја се чак и стари Блентер. Ови се
више неће вратити. А знате ли ко је издао наредбу за бекство?
— Наравно! одврати Црни Том. Тај глас ми је врло добро
познат. То је био риђи Корнел, кога изгледа сам ђаво штити од
куршума. Зар нећемо у потеру за њима, господине?
— Не. Ми смо слаби да се отворено ухватимо са њима у
коштац, рече Олд Фајерхенд. Уосталом, можда су се они
досетили да смо ми напустили фарму и да смо црвенима
притекли у помоћ. У том случају могли би да нам приреде

173
непријатно изненађење: да навале сада на фарму и да је заузму
у нашем одсуству. Морамо, дакле, што брже назад.
— А шта ће бити са рањеним трамповима и коњима, који су
остали без господара?
— Морамо их оставити Индијанцима. Али, не смемо да
губимо ни минут времена. Брзо, на коње!
Фајерхендови људи махнуше шеширима Индијанцима,
довикнуше им громко „ура“, а Индијанци громко одговорише
својим победничким покличем. Браниоци фарме у највећем
трку јурнуше ка фарми.
Чим стигоше, Олд Фајерхенд оде одмах на терасу, да
догледом размотри околину.
На тераси је већ била госпођа Батлер, која се необично
обрадовала кад је чула да је напад на стоку сјајно одбијен.
— Онда смо спасени, хвала богу! рече одахнувши.
Трампови су претрпели тешке губитке и свакако више и
немају воље да нападају.
— Можда, одговори ловац озбиљно.
— Зашто „можда“?
— На жалост, тако је! На стада, додуше, неће више ударити,
јер верују да их чувају не само Индијанци него и велики број
белаца. Али друкчије стоји ствар овде, са фармом. Трампови су
свакако увидели да дању не могу ништа. Али они ће можда
бити спремни за ноћни препад. Може се чак десити да...
Олд Фајерхенд застаде још увек гледајући догледом, а
затим се обрте према северу.
— Шта има тамо? упита госпођа. Зашто не довршите оно
што сте хтели рећи? Шта сте се изненада забринули?
Олд Фајерхенд је гледао још неко време догледом, а затим
га спусти и рече:
— Ништа, што би нас могло забринути, миледи! Можете
без бриге да сиђете и да почастите људе јелом и пићем.
Али, чим је госпођа отишла. Велики ловац рече лорду, који
се са својим огромним телескопом појави на кућној тераси:

174
 — Имао сам разлога да госпођу удаљим. Узмите доглед,
милорде, и погледајте у правцу запада. Шта видите тамо?
Енглез упери доглед и рече:
— Трампове. Видим их сасвим јасно. Ено иду.
— Зар збиља иду?
— Дабоме! Шта би друго и радили?
— Онда изгледа да је мој доглед бољи него ваш, иако је
мањи. Да ли се трампови заиста крећу?
— Ах, не! Богами, стоје.
— Куда гледају?
— Према северу.
— Погледајте мало даље у истом правцу! Можда ћете
видети зашто су трампови стали.
— Добро господине, одмах ћу да погледам! аха! Оданде
долазе три јахача који још не виде трампове.
— Јахачи! Збиља?
— Јес! Ах, не. Чини ми се да је међу њима једна леди.
Стварно, то је једна дама. Видим јасно дугачку сукњу за јахање
и бели вео који лепрша.
— А знате ли ко су то троје?
— Не знам. Одакле бих знао... Али, да то нису...
— Наравно, рече Олд Фајерхенд озбиљно. То су они.
Фармер Батлер, његов брат инжењер и његова ћерка. Гласник,
кога смо послали да их обавести, није их срео нити нашао.
Лорд спусти доглед и узвикну:
— Онда морамо брзо на коње, јер ће иначе пасти
трамповима у руке.
Хтео је одмах да појури доле, али га велики ловац задржа
речима:
— Останите овде, господине, и не дижите галаму!
Домаћица не треба о томе ништа да сазна. Ми их не можемо
обавестити о опасности нити им можемо притећи у помоћ, јер
је већ доцкан. Ево, погледајте!

175
 Лорд поново диже свој доглед и опази трампове где јуре у
сусрет тројици јахача.
— Забога! ускликну он. Сада ће их побити.
— Неће, не бојте се! Лопуже знају добро шта ће тим добити
и искористиће прилику. Шта би добили тиме да их побију?
Баш ништа! А ако их оставе у животу као таоце, могу нас да
уцењују. Тако ће и бити, пазите само! Готово је! Ено, опколили
су их. Ми им сада баш ништа не можемо помоћи.
— Вел! То је тачно, господине, рече лорд жалосно. Али зар
ћемо допустити да нас те лопуже уцењују? Морали бисмо се
стидети да се са таквим људима упустимо у преговоре!
Олд Фајерхенд слеже раменима и смешак му затитра на
уснама:
— Пустите ви то само мени, господине! Ја нисам још никада
учинио нешто чега бих се морао доцније стидети. Можете
веровати мојим речима да оним људима које су они малочас
заробили не прети смртна опасност. Али, захтевам од вас да не
кажете госпођи шта се десило!
— Зар не смеју ни други да дознају шта се догодило?
— Рећи ћемо онима којима треба да се каже, да би знали у
чему је ствар. Ако хоћете да то узмете на себе, отидите доле, па
им реците. Али не сме нико ништа да избрбља женама. Ја ћу да
пазим и даље на трампове и према њиховом држању
предузећу све што је потребно.
Лорд сиђе у двориште, а Олд Фајерхенд опет стаде да
посматра трампове који су своје заробљенике опколили и
повели према месту где су се налазили рањеници. Ту су
одјахали коње и поседали у траву. Велики ловац добро је
видео да воде неки жив разговор, као да се саветују међу
собом. Он је тачно претпостављао какве ће бити последице тог
већања. У посматрању га прекиде Дрол, који се журно попео
на терасу. Тетка брзо приђе великом ловцу и запита га:
— Да ли је истина што лорд вели: да су браћа Батлер и мала
госпођица ухваћени и заробљени?
— Да, рече Олд Фајерхенд.

176
 — Нисмо смели то да допустимо! Сада ће трампови
мислити да су на коњу. Доћи ће и постављати нам услове. А
ми? Шта ћемо ми?
— Е, па шта бисте ви урадили? упита Олд Фајерхенд и
погледа оштро али ведро тетку.
— Како можете то да ме питате? Ништа не бих урадио. Баш
ништа. Ваљда им нећемо платити уцену?
— А ако нас присиле на то?
— Не, не. Никако и никада! Те протуве и битанге не могу
ништа да нам ураде. Шта могу да ураде? Да побију
заробљенике? То не смеју учинити, јер знају да би их за то
стигла страшна освета. Они ће, додуше, претити, али то неће
смети учинити...
— Али ми морамо и у случају да је ваша претпоставка
потпуно тачна узети у обзир положај заробљеника, који није
ни најмање пријатан ни угодан. Ако им и поштеде животе,
чиниће све могућне непријатности да их патњама и претњама
заплаше.
— То им неће шкодити. Морају да трпе. Зашто су улетели
тако непромишљено у клопку? То ће им бити опомена
убудуће, а уосталом та невоља неће дуго трајати. Зато смо ми
ту и били бисмо кукавице кад не бисмо нашли пута и начина
да их спасемо невоље.
— А шта да радимо? Имате ли ви неку идеју?
— Не, још немам. А није ни потребно. Прво, морамо да
сачекамо и да видимо шта ће се даље догодити. Онда тек
можемо нешто да предузмемо. Ја себе познајем врло добро.
Кад дође одлучан тренутак, сигуран сам да ће ми на ум пасти
права спасоносна мисао. И ви и ја изводили смо већ и мало
теже подвиге. Нисмо ми тако глупи. Ја мислим да.. .Стој!
прекиде Дрол самог себе. Пазите! Ево их, већ долазе. Два
клипана иду право овамо на фарму. Машу марамицама: да
видимо да долазе као преговарачи. Хоћете ли ви с њима да
говорите?
— Наравно! Морам због заробљеника да чујем шта траже
од нас. Хајдемо!
177
 Олд Фајерхенд и тетка Дрол сиђоше у двориште, где је
посада цело време стојала на пушкарницама. Пажљиво су
посматрали ону двојицу изасланика. Преговарачи су стали
ван пушкомета и махали марамицама. Олд Фајерхенд отвори
капију, изиђе напоље и даде им знак да приђу ближе. Кад су
дошли до њега, поздравише га уљудно, трудећи се да на лицу
сачувају самоуверени израз.
— Господине, ми долазимо као преговарачи, рече један од
њих, да вам поставимо своје захтеве.
— Охо! рече ловац подругљиво. Откада се усуђују
преријски зечеви да постављају медведу своје захтеве?
Поређење није било рђаво, јер је Олд Фајерхенд онако
крупан стојао пред њима и мерио их оштрим погледом тако да
су и нехотице узмакнули.
— Ми нисмо зечеви, господине, рече један увређено.
— Нисте зечеви? Онда сте сигурно гладни преријски вуци
који се задовољавају стрвином? Ви се издајете за неке
изасланике! Разбојници сте ви, лопови и убице, који су се
одметнули од закона и људи, и које може да убије сваки
поштен човек.
— Господине, побуни се и други трамп, такву увреду ја
нећу да...
— Куш, битанго! загрме Олд Фајерхенд. Ја сам дозволио да
ми се приближите само зато што сам хтео да видим докле ће
ићи ваша дрскост. Имате да слушате шта вам кажем и ништа
више. Писнете ли само једну реч која ми се не свиди, на месту
ћу вас пребити. Знате ли ви ко сам ја?
— Не знамо одговорише трампови углас, али понизно.
— Зову ме Олд Фајерхенд. Реците то онима који су вас
послали. Њима је зацело познато да ја нисам човек са којим се
може терати шега. То сте вероватно данас и осетили на својој
кожи. Једном речи: шта имате да ми саопштите?
— Имамо да вам саопштимо да је фармер са својим братом
и братаницом пао у наше руке...
— Знам!
— Они ће морати умрети...
178
 — Којешта! пресече их ловац.
— ..ако ви не пристанете на наше услове, продужи трамп. И
ако нам не предате фарму. Ако не прихватите наше услове,
заробљеници ће бити пред вашим очима обешени о оно
дрвеће!
— Усудите се да то учините! Има овде на • фарми довољно
конопаца за све вас!
То трампови нису очекивали. Знали су и сами да неће
смети да изврше своју претњу. Али ипак рекоше:
— Промислите добро! Од ваше одлуке зависе животи три
лица.
— Ја сам већ промислио. Губите се испред очију, јер вам се
може свашта десити.
Олд Фајерхенд потрже револвер. Преплашени трампови
повукоше се брзо натраг, али из пристојне даљине довикнуше:
— Хоћете ли да преговарате?
— Не! Ја могу да преговарам само са црвеним Корнелом, и
то само кратко.
— Обећавате ли да му се ништа неће десити?
— Да, сем ако ме не увреди.
— Јавићемо му то.
Трампови отрчаше брзо. Видело се да им је мило што су
подаље од овог страшног човека. Али Олд Фајерхенд се не
врати у двориште него се упути у правцу трампова. Дошао је
тако до пола пута између њих и фарме. Тамо седе на један
камен да сачека црвеног Корнела, пошто је био сигуран да ће
се овај одазвати његовом позиву.
И није се преварио. Круг трампова се отвори и Корнел се
упути лаганим кораком према Олду Фајерхенду. Кад му је
пришао, поклони се неспретно и рече:
— Добар дан, господине! Ви сте изразили жељу да говорите
са мном?
— Ни најмање! одговори славни ловац. Ја сам само казао да
ни са ким другим нећу да разговарам. Најмилије би ми било да
не морам ни вас да гледам.
179
 — Господине, ви говорите исувише гордо!
— Имам и разлога за то. Али вам не бих саветовао да и ви
поступите тако.
Погледаше оштро један другога у очи. Корнел први обори
очи и одговори, тешком муком савлађујући свој бес:
— Ми смо овде потпуно на равној нози: један пред другим,
господине!
— Бедна скитница пред часним западњаком и поштеним
човеком, побеђени пред победником — зар могу стојати на
равној нози?
— Ја нисам још побеђен. Свака батина има два краја, а у
нашим рукама је један крај!
— Не лупајте којешта! рече Олд Фајерхенд презриво.
То озлоједи трампа и он се одаде:
— Требало је само да сам искористио вашу неопрезност!
— Гле! Како? А какву сам ја то неопрезност учинио?
— То што сте били отишли с фарме. Да сам хтео, ви бисте
већ били у нашим рукама. Али и овако нећете бити дуго у
слободи. Нисте ви непобедиви, као што себе сматрате. Ви сте
малопре доспели између нас и фарме. Требало је само да
неколико мојих људи поседају на коње и да вам одсеку
одступницу.
— Та није могућно!
— Дабоме. Иако сте најбољи тркач Запада, коњи су ипак
бржи. Ви то добро знате. Били бисте, дакле, опкољени пре но
што бисте стигли до фарме.
— Ваша претпоставка је добра, само се не слажемо у једној
тачки. Ви сте изгубили из вида да би они, који би требало да се
заробе, морали доћи на домет куршума мојих људи, и били би
једноставно избрисани са лица земље. Али, то није оно о чему
треба да разговарамо.
— Истина, то није, господине. Ја сам дошао да вам дам
прилику да спасете главе и живота лица која сам заробио.
— Онда вам је био узалудан труд, пошто живот тих лица
није ни у каквој опасности.
180
 — Збиља? рече Корнел с пакосним осмехом. Јако се варате,
господине. Ако ви не пристанете на наше услове, ми ћемо их
једноставно повешати.
— Гле! Па, да се човек не насмеје! А знате ли ви колико нас
има?
— Знам, дабоме да знам!
— Глупост! Откуд знате? Да нас нисте бројали?
— Не, то није потребно. Знам колико обично чељади има на
Батлеровој фарми. Више их не може бити ни сада. Ако томе
додам рафтере, које сте повели са Реке црног медведа, то је све.
Корнел при овим речима погледа великог ловца испод ока,
јер управо он и није знао колико овај има људи на
расположењу. Олд Фајерхенд одмахну руком и рече:
— Пребројте своје мртве и рањене, па ми онда реците, могу
ли рафтери сами да вас тако удесе. Сем тога, видели сте
Индијанце и друге белце који су вам испрашили тур.
— Други белци? насмеја се Корнел. То нису други него опет
исти рафтери. Али морам признати, драге воље, да сте нас
надмудрили. Ви сте с фарме похитали Индијанцима у помоћ.
Само, после борбе — томе сам се ја тек доцније досетио —
требало је да одјуримо на фарму. Пали бисте нам у руке као
зреле крушке. Не, господине, многобројношћу нас нећете
застрашити. Ако поубијамо заробљенике, ви нећете моћи да их
осветите.
Корнел поново кришом, испод ока, погледа великог ловца.
Али овај презриво слеже раменима и рече:
— Немам времена да се с вама препирем. Па да нас има и
само толико колико ви мислите, ми смо ипак јачи од вас.
Какви су људи и борци трампови, скитнице, ленчуге,
пробисвети, вуцибатине! А код мене, тамо иза зида, налазе се
најзнаменитији западњаци, ловци, извидници... Сваки од њих
може да узме на душу бар десет трампова. Да нас је само и
десет западњака на окупу, видећемо да ли ћете се усудити да
поубијате заробљенике. Ви знате добро да бисмо вам
недељама, месецима, па и годинама, били за петама, док и

181
последњег од вас не бисмо утаманили. То ви врло добро знате
и зато заробљеницима неће пасти ни длака са главе.
Ове речи изговорио је Олд Фајерхенд тако убедљиво и са
толико претње у гласу да је Корнел и нехотице оборио очи
земљи. Он је добро знао да је све то тачно и да је велики ловац
човек који ће по сваку цену одржати своју реч. Често је и он
сам био сведок да је један једини храбар човек на Западу
прогонио због освете целу неку банду, и да су сви, један по
један, губили главе од куршума његове пушке. А ако је икоји
човек био кадар да то изведе, онда је то свакако био Олд
Фајерхенд. Но, ипак, трамп се добро чувао да то сазнање ма
чим ода.
Дигао је очи и подругљиво се упиљио у Олд Фајерхенда:
— Видеће се! Да сте ви сигурни у своје речи не бисте дошли
овамо. Ви сте дошли због тога што се бојите за заробљенике...
— Не брбљајте којешта! Ја сам дошао да вас видим, а не што
се бојим за заробљенике. Хтео сам да вас видим, очи у очи, и да
вас добро запамтим; то је прави разлог што сам дошао овамо.
Сада сам вас добро упамтио и можете ићи. Немамо више шта
да кажемо један другоме.
— Имамо још, господине! Ја ћу вам учинити нов предлог.
Ми смо, ето, спремни да одустанемо од даљег опседања фарме.
— Ах, то је врло лепо од вас! Па, онда?
— Ви ћете нам вратити наше коње које сте похватали. Сем
тога, даћете нам стоке да имамо хране. И, најзад, даћете нам
две хиљаде долара, на име одштете. Толико пара ваљда ће се
наћи на фарми.
— Само то? И ништа више? Ох, то је врло лепо с ваше
стране! А шта нам ви дајете за то?
— Ми ћемо вам предати заробљенике и повући ћемо се,
пошто нам дате часну реч да ћете одустати од сваког даљег
гоњења. Сада знате шта хоћу и одлучите се. Ионако смо дуго
млатили празну сламу.
Корнел све ово рече тако као да има најсветије право да
поставља овакве услове. Олд Фајерхенд трже свој револвер и

182
одговори, не љутито, него, напротив, врло мирно али
неописиво презриво:
— Да, доста смо млатили празну сламу. Зато ми се сада
сместа губите испред очију, јер ћу вам иначе прошишати
куршум кроз главу!
— Како? Је ли то...
— Губи се, никоговићу! прекиде га велики ловац
повишеним гласом и подиже револвер. Један... два...
Корнел је ипак сматрао да је боље да не сачека „три“. Брзо
се окренуо и са псовком на устима одмаглио. Олд Фајерхенд га
је пратио погледом, и кад се вођа трампова удаљио толико да
се ловац није морао бојати да ће му Корнел пуцати у леђа,
окрете се и он и оде на фарму. На фарми су сви с великим
узбуђењем посматрали овај састанак и дочекаше Олда
Фајерхенда са живом радозналошћу. Он им укратко исприча
свој разговор са Корнелом.
— Ви сте исправно поступили, господине, изјави лорд. Тим
мангупима не сме се учинити ни најмањи уступак. Они су
плашљиви као зечеви и неће ни покушати да се свете
заробљеницима. Шта мислите, шта ће сад да ураде?
— Хм! одговори ловац. Сунце већ залази. Ја мислим да ће
сачекати мрак и да ће још једаред покушати да провале у
фарму. Ако им то не пође за руком, онда им још увек преостају
заробљеници да нас и даље уцењују.
— Зар мислите да ће се они усудити да још једаред навале?
— Вероватно. Они знају да су ипак бројно много јачи.
Морамо зато да се припремимо за одбрану. Опрезности ради
морамо бити непрестано на стражи. Чим се смрачи, мораће
неки од вас да иду да их уходе и да ме обавесте о сваком
њиховом покрету.
Сунце је било баш на заласку и својим последњим златним
и црвеним зрацима обасјавало широку равницу. Ти зраци су
падали на гомиле трампова, тако да се сваки појединац могао
лепо распознати. Али трампови нису вршили припреме ни за
одлазак ни за коначење. Зато се није могло закључити да ли

183
мисле да напусте опсаду или су решили да остану на месту на
коме су се налазили.
Олд Фајерхенд заповеди да се на сва четири угла дворишта
донесу дрва и нагомила угаљ, који је у Канзасу врло јевтин, јер
га има у огромним количинама. Сем тога, он заповеди да се
донесе и неколико буради петролеума. Кад је пао мрак, тетка
Дрол, Грбавко Бил и Ујка Мотка кренуше у извидницу. Да не
би морали чекати да се отвори капија, у случају наглог
повратка, на појединим местима на зиду пребачена су била
јака ужета, односно ласа, помоћу којих су се лако могли
пребацити преко зида. Кад се сасвим смрачи, полише иверје
гасом, запалише га и бацише кроз пушкарнице напоље.
Гомиле наслаганих дрва и угља плануше на сва четири угла
фарме, тако да је сва околина била осветљена. Нико се није
могао приближити зиду а да не буде примећен. Ватра је по
потреби кроз пушкарнице непрестано подржавана, а људи се
ипак нису морали извргавати опасности од куршума.
Прође тако читав сат. Напољу се ништа није примећивало.
Наједаред, преко зида се пребаци Ујка Мотка. Он одмах
потражи Олда Фајерхенда и јави му, по свом обичају,
декламујући:
— Трампови из шуме одоше, друго место нађоше!
— Тако сам и мислио. Где су нашли друго место? рече Олд
Фајерхенд смејући се Ујкиној декламацији.
Ујка показа десно и одговори, савршено озбиљан:
— Одоше на реку, где таласи мирно теку...
— Ох, зар су се усудили да приђу тако близу!
Али, морали би се чути њихови коњи!
— Отераше их да пасу, чуо сам их по гласу...
Видели их нисмо, јер без лампе ми смо...
— А где су Бил и Дрол?
— Остадоше сад у тами, да трампови нису сами...
— Добро! Треба да знамо тачно место где се трампови
налазе. Вратите се, Ујка, до оне двојице и пазите на трампове.
Чим се они улогоре, одмах ми јавите. Они ће вероватно

184
мислити да су веома мудро поступили, али изгледа ми да су
сами и несвесно улетели у клопку, која сада треба само да се
затвори.
Ујка оде, али лорд, који је прислушкивао овом разговору,
упита Олда Фајерхенда на какву то клопку мисли.
— Непријатељ се налази поред саме реке, рече велики
ловац. За леђима им је река, а пред њима зидови фарме. Ако се
затворе друге две стране, биће уклештени.
— Сасвим тачно! Али како ћете да затворите оне друге две
стране!
— Позваћу Индијанце који ће затворити јужну страну. А ми
сви, колико нас овде има, притиснућемо са севера.
— А зар ћете фарму оставити без одбране?
— Не. Слуге ће остати овде. То ће бити довољно. Наравно,
ми бисмо се зло провели да се трампови досете да на фарми
нема никог и да навале онамо. Али, мислим да они нису толико
довитљиви. Откуда могу да се досете да смо толико дрски да
главни објект, за који се боримо, оставимо без одбране? А ја ћу
да испитам где им се налазе коњи. Ако успемо да их нађемо,
лако ћемо оно неколико стражара код коња да савладамо и
коње похватамо. Кад похватамо коње, изгубили су трампови
игру, јер оне који нам вечерас умакну, можемо другога дана
лако стићи и похватати.
Црни Том је са старим искусним Бентером изишао да
потражи коње трампова. Две слуге, које су добро познавале
околину, упућене су до поглавице Осага с потребним
упутствима. Пре но што се сви врате, није се могло ништа
предузимати.
Прошло је доста времена док су се поједини људи вратили.
Прво су дошле слуге. Они су Индијанце нашли и одвели их на
означено место. Индијанци су свега неколико стотина метара
били удаљени од трампова на реци. Они су већ били спремни
да на први пуцањ појуре на трампове. Затим се вратише Дрол
и Бил, заједно са Ујком.
— Сва тројица наједаред? упита Олд Фајерхенд намрштено.
Требало је бар један да остане напољу, да пази на непријатеља.
185
 — Не знам зашто, ако изволите, одговори Дрол, поново се
сећајући своје узречице.
— Свакако да пази и даље на трампове.
— То је сувишно! Ја знам на чему смо. Био сам им толико
близу да сам лепо чуо шта говоре. Страшно се љуте на наше
ватре, због којих не могу да изврше препад. Зато ће сачекати
да погоре сва дрва и угаљ. Они мисле да ће нам за који сат
нестати горива. Онда ће они поћи у напад.
— То је врло повољно за нас, јер ћемо тако добити времена
да клопку затворимо.
— Какву клопку?
— Олд Фајерхенд му укратко, у неколико речи, објасни шта
је наумио.
— То је сјајно! Хи, хи, хи! смејао се Дрол, као што је радио
увек кад је био нарочито добре воље. То ће нам свакако поћи
за руком. Трампови мисле да ми још увек верујемо да су они
тамо под дрвећем.
— Али, господине, има још нешто о чему нам ваља
промислити, јер је врло важно.
— Шта?
— Положај заробљеника. Ја се све бојим да они не страдају,
чим ми почнемо непријатељства.
— Зар мислите да ја већ на то нисам мислио? Чим се
приближимо трамповима, тројица од нас, чим почне јуриш,
мораће да потрче и да ослободе браћу Батлер и малу
госпођицу. Да ли су они везани?
— Јесу, али не чврсто.
— Дакле, ова тројица мораће одмах да их ослободе и...
— И, онда са њима у воду, допуни га Дрол.
— У воду? зачуди се Олд Фајерхенд.
— Да, у воду с њима. Хи, хи, хи! Такво шаљиво купање
свакако нису доживели. Какво ће само лице направити, и они
и трампови! А нарочито трампови, јер ћемо им заробљенике
отети баш испред носа.
— Значи, то се може извести?
186
 — Не само да се може, него се и мора. За време борбе тешко
је водити бригу о сигурности заробљеника. Морамо, дакле, још
пре борбе да их спасемо. А то неће бити тако тешко.
— Неће бити тешко? Како ћете то да изведете? Истина, ја
знам да сте ви стари препредени лисац.
— Ту и не треба неке нарочите лукавости. Чудим се, како се
и сами нисте досетили. Сетите се само канала, који из
дворишта, иза куће, води до реке! Он иде испод земље и
трампови не знају за њега. Ја сам се малочас одшуњао до реке
и упркос помрчини видео место где се канал излива у реку. То
је тамо где је у реку набацано велико камење, као неки насип,
да валови не улазе у канал. И помислите, господо, управо код
канала трампови су се улогорили. На обали су направили
полукруг, у чијем се средишту налазе заробљеници. Трампови
мисле да су заробљеници сигурни јер им се река налази иза
леђа. А то ће баш бити нама од помоћи.
— Ах, почињем да схватам, рече Олд Фајерхенд. Ви мислите
да из дворишта пођете каналом и да њиме доведете
заробљенике.
— Да, али наравно не сам. Морају још двојица са мном, тако
да на сваког заробљеника дође по један ослободилац.
— Хм! Идеја је одлична! Само да видимо да ли се каналом
може проћи.
Олд Фајерхенд позва слуге да их испита, и на своју радост
сазнаде да је канал чист, да нема у њему блата ни загушљивих
гасова. Постојала је још једна срећна околност: на самом ушћу
канала налазио се сакривен мали чамац за три лица. Чамац је
био сакривен у самом каналу, одмах до излаза, да га не би
Индијанци или какве скитнице украли.
План старе лукаве тетке био је свестрано испитан и
претресан, па су се сви сложили да треба да га изведу Дрол,
Грбавко, Бил и Ујка Мотка.
У то се вратише Блентер и Црни Том.
Они су прегледали прилично велики простор, али коње, на
жалост, нису нашли. Трампови су били толико мудри да их не
држе близу фарме.
187
 Дрол, Бил и Ујка свукоше своје горње одело и спустише се
у канал. Са собом су узели фењер. Вода у каналу била им је до
груди. Пушке дигоше на рамена, реденике и револвере
обесише око врата, а ножеве узеше у зубе. Дугачки Ујка Мотка
ишао је напред са фењером. Кад су они сишли у канал, крете и
Олд Фајерхенд са својим људима из фарме.
Полако и тихо отворише капију и затим је притворише
тако да је у случају нужде лако могу отворити. Код капије
осташе две слуге на стражи. Њима је било наређено да
припуцају ако трампови однекуда навале на фарму. Остале
слуге, па чак и служавке, поређаше се на зиду према реци,
спремни да по могућству задрже препад, ако се догоди, док
остали не притекну у помоћ.
Рафтери, под вођством Олда Фајерхенда, изиђоше кроз
капију и направише прво лук према северу, да не би доспели у
светлост ватре која је горела на сваком углу. Чим дођоше до
реке, кретоше кроз траву натраг према југу, док нису стигли
сасвим близу трампова. Ту заузеше бусију, а Олд Фајерхенд
сам одбауља даље, док његово вешто око, иако је био велики
мрак, не примети трампове који су се били улогорили у
полукругу. Пошто изабра место где треба да изврши јуриш, он
се врати својим људима, да сачека знак који ће му дати они
који су пошли да ослободе заробљенике.
Дрол, Бил и Ујка прошли су дотле канал у коме вода није
била нарочито хладна. На самом крају канала нашли су мали
чамац, управо чун који је био везан за једну мотку забодену у
дно канала. Ујка угаси фењер и обеси га о мотку. Дрол рече да
Бил и Ујка сачекају ту у каналу, док он не изиђе и не осмотри
како је напољу. Прошло је ваљда четврт часа док се вратио.
— Но? упита Грбавко Бил.
— Није било лако, богами! рече тетка Дрол.
Вода ништа не смета, јер ни напољу није дубља него овде у
каналу. Али помрчина, услед грмља и дрвећа, толика је да
нисам видео ни прст пред носом. Морао сам све да пипам
рукама.
— Морало би се ипак нешто видети према нашој ватри!

188
 — На води се ништа не види, јер је обала висока, ако
изволите. Дакле, трампови седе у једном полукругу чији је
пречник река. У средишту круга, дакле сасвим на реци, налазе
се заробљеници. Поред њих стоји стража, која будно мотри на
њих. У првом реду треба стражара уклонити, ако изволите.
— А како ћемо то да изведемо?
— Чамац можемо дотерати баш до онога места. Затим ћемо
се привући стражару. А сем тога, нећемо заробљенике морати
бацати у воду.
— Али чамац ће се видети на води.
— Неће се видети, јер је обала висока а вода мутна, пошто
је јуче падала киша. Сем тога, на обали има дрвећа које се
надвило над реку. Дакле, моћи ћемо чамац лако притерати
онамо. Ви ћете остати на води а ја ћу сам изићи на обалу да
заголицам стражара ножем и заробљеницима пресечем везе.
Затим ћу их довести до чамца. Ви ћете их отпремити у канал
где ће бити у сигурности, а онда ћемо заузети бусију на месту
где су били заробљеници и даћемо знак да крваво коло почне.
Је л’ тако?
— Веруј, боље не може бити.
— А шта ви, Ујка, мислите?
— Како ви рекосте, тако нека буде! одговори овај
театрално.
— Добро. Дакле, онда, напред!
Одвезаше чамац и извукоше га из канала. Дрол је био
водич. Држећи се непрестано обале, напредовали су сасвим
лагано и опрезно. На једном месту застаде Дрол и привеза
чамац.
— Ту смо, прошапута. Чекајте, док се не вратим!
Иако прилично висока, обала није била стрма. Он се
полако попе. С оне стране жбуња гореле су ватре на два угла
фарме. Највише десет метара удаљена од обале седела су
четири лица. То су били заробљеници и њихов чувар. Мало
даље видео је Дрол трампове који су се одмарали и спавали у
разним положајима. Бауљао је све дотле док није дошао
стражару сасвим иза леђа. Оштри нож учинио је своје.
189
Стражар је био мртав. Све се то одиграло тако брзо да ни
заробљеници ништа нису приметили. Само, наједаред
девојчица рече:
— Тата, наш стражар је отишао!
— Збиља? Ах, заиста. Али само мир, јер можда хоће да нас
пробају...
— Пст! Мир! шапну им Дрол. Ни глас не сме да се чује.
Стражар је мртав, овде у трави. Ја сам дошао да вас ослободим.
— Ослободите? Забога, то је немогућно! Ви сте сам стражар.
— Не, господине. Ја сам ваш пријатељ. Ви ме познајете из
Арканзаса. Ја сам Дрол, кога зову „тетка“.
— Ах, боже, да ли је то могућно?
— Пст! Тише, господине. И Олд Фајерхенд је овде, Црни
Том и многи други. Трампови хоће да опљачкају фарму, али ми
смо их одбили. Видели смо кад сте били заробљени, али
помоћи вам нисмо могли. Ја сам се привукао овамо са два
добра момка да вас ослободим. А ако ми не верујете, пошто ми
не видите лице, ја ћу вам доказати да говорим истину тиме
што ћу вам пресећи везе. Пружите руке!
Неколико потеза ножем и заробљеници су били слободни.
— Сада полако, овамо у чамац, шапутао је даље Дрол. Ми
смо дошли кроз канал и дотерали смо чамац. Седите у чамац с
малом госпођицом и бежите у канал који вам је познат, да
тамо сачекате док се битка не доврши.
— Битка? Каква битка?
— Која ће брзо почети. Овде, с ове стране је река, с друге
стране су зидови фарме, две препреке које трампови не могу
да савладају. Десну страну запосео је Олд Фајерхенд са
рафтерима и ловцима, а леву поглавица Осага, Добро Сунце,
са својим Индијанцима. Сви чекају мој знак за препад!
— Ах, тако стоји ствар! А ми да се сакријемо? Шта мислите
да смо ја и мој брат кукавице, па ћемо чекати скрштених руку
док други за нас излажу своје животе опасности? Не,
господине, ви се грдно варате!

190
 — Хм, то је лепо од вас! То ми је мило да чујем. Значи, имамо
два борца више. Али мала госпођица не сме да остане овде, јер
може који куршум да залута!
— Наравно. Одведите је сместа чамцем у канал! Али, имате
ли оружја? Дајте ми бар револвер или нож!
— Ово што имамо треба нама. Али ту је стражар коме
оружје више није потребно. То је за једнога од вас. А за другога
ћу се побринути чим наиђе који трамп... Пст, тихо, ено иде
један! Вероватно је то који од вођа који хоће да прегледа
стражу. Сад ћу да се обрачунам са њим.
Против ватре гледајући видело се где долази неки човек из
групе трампова. Вероватно је ишао да види да ли је све у реду.
Дошао је полагано, застао пред заробљеницима и упитао:
— Но, Колинсе, је ли све у реду?
— Све у царском реду, рече Дрол издавајући се за стражара.
— Вел! Добро отвори очи! Ако не будеш пазио, оде ти глава!
Јеси ли разумео?
— Јес. Моја глава седи на раменима чвршће него твоја,
младићу!
Дрол је хтео да изазове трампа и зато није променио глас.
Циљ му је био да се трамп сагне према њему. И постигао је свој
циљ. Трамп приступи корак ближе, саже се сасвим и рече:
— Шта ти паде на памет, будало! Како ти то говориш? Чији
је то глас? Зар ниси ти, Колинсе?
Али није довршио реченицу јер га Дрол одоздо зграби
рукама за гушу, стеже снажно и повуче к земљи. Чуло се само
кратко трзање ногу, а онда Дрол рече тихо:
— Тако, ево вам сада оружја, ако изволите. Баш му хвала
што га је донео.
— Да ли га чврсто држите? упита Батлер.
— Како можете то да ме питате? И чвршће него што треба!
Он је већ испустио душу. Узмите његову пушку и све што има
код себе. Ја ћу дотле малу госпођицу да одведем чамцем у
канал.

191
 Дрол се нагло исправи, узе малу Батлерову за руку и
одведе је до воде. Бил и Ујка метнуше је у чамац и одвезоше до
канала а затим се брзо вратише и придружише се Дролу и
Батлерима, који су се били наоружали пушкама погинулих
трампова.
Најзад тетка Дрол рече тихо:
— Е, сад може да почне коло. Пазите, ове лопуже ће одмах
потрчати овамо да склоне заробљенике. То би могло да буде за
нас опасно. Треба прво да се померимо мало надесно и тамо да
заузмемо бусију.
Тако и урадише. Опрезно се померише поред обале удесно
и ту заузеше врло згодну бусију.
Свако је стао за једно дрво које му је служило као заклон.
Мрак је сада био потпун, али они су видели јасно трампове,
тако да су могли да их без по муке гађају.
Најзад, тетка Дрол стави руку на уста и пусти крик, онај
уморни крик сове која се за тренутак прене из сна. Тај у
прерији толико обични глас није код трампова побудио
никакво подозрење. Нису га били ни приметили, па чак ни
онда кад се поновио још два пута.
Неколико тренутака још владала је нема тишина. Затим се
одједном заори снажни глас Олда Фајерхенда, који се
надалеко чуо:
— Пали! Напред!
С десне стране запраскаше пушке рафтера, који су се били
дошуњали сасвим близу до трампова, тако да су могли лепо да
гађају у месо. Одмах затим са леве стране одјекну оштар ратни
поклич Индијанаца који продире кроз мозак. Индијанци
сасуше праву кишу стрела на трампове, а онда са секирама у
руци пођоше на јуриш.
— А сад ћемо ми! повиче Дрол. Прво куршуми а онда
кундаци!
То је био прави крвави призор са Дивљег запада! Трампови,
који су се осећали потпуно сигурни, запрепастише се и
збунише услед изненадног препада. Као зечеви над којима
лепршају моћна крила орлова, прво су се збили у гомилу у
192
безумном страху и не мислећи на одбрану. Тек кад су нападачи
почели да их млате кундацима, томахавкама и ножевима,
дођоше мало себи и почеше да се бране и повлаче. Нису знали
колико има нападача, па су веровали, у оном паничном страху,
да их је десет пута више но што их је уистину било.
Покушавали су да се спасу дивљим бекством.
— Коње овамо! чуо се један глас који је све надвикао.
— То је Корнел, повика Дрол. Држ’те га, момци! Не дајте да
побегне.
И он сам потрча на ону страну одакле се чуо тај глас, али
било је узалуд. Црвени Корнел био је толико лукав да се одмах
изгубио у шумарку. Од жбуња до жбуња вукао се као змија,
држећи се увек највеће помрчине. Узалуд је била сва мука
победника да га нађу. Старали су се да заробе што више
трампова, мислећи да ће бити међу њима Корнел. Али
трампова је било толико да је било паметније да их пусте да
пробију обруч који их је био стегао. Тако се велики део
трампова спасао. Пробили су се и потрчали према северу.
— За њима, за њима! викао је Олд Фајерхенд. Не дајте да
умакну!
Он је хтео да заједно са трамповима стигне до њихових
коња, али то је било немогућно. Што су се више удаљавали од
места битке, то је мрак био све гушћи, јер онамо није допирала
светлост од ватре која је горела пред фармом. Најзад су се
гониоци нашли у толиком мраку да се више није знало ко кога
бије. Десило се да је ударао свој на свога, и да би то спречио,
Олд Фајерхенд обустави даљу потеру за трамповима. Он је
хтео пре свега да окупи своје људе, па онда поново да навали,
али за то је требало дуго времена, а то је могло само да користи
трамповима.
Додуше, гониоци су пошли још мало напред, али убрзо су
чули псовке и вику трампова који су хватали коње, а затим
топот многих коња који су одмицали. Тада су најзад и
победиоци увидели да би свако даље гоњење било узалудно.
— Назад! заповеди Олд Фајерхенд. Не дајте да се рањени
посакривају!

193
 Али та брига је била сувишна. Индијанци нису
учествовали у гоњењу. Лакоми на пљачку и скалпове белаца,
они су били заостали. Претражили су цело бојно поље и
околно жбуње, све до реке, да сваког трампа дотуку и
скалпирају.
Кад су се на светлости пребројали лешеви, утврђено је да
на сваког победника спадају по два трампа, не рачунајући оне
који су по подне погинули. Страховит бој! али ипак је број
оних који су измакли заслуженој казни био још увек велик,
тако да им се могао само пожелети срећан пут.
Малу Елен Батлерову изведоше из њеног скровишта. Ова
девојчица није показала ни најмање страха и држала се зачудо
храбро, као и оног тренутка кад су је заробили. Кад је Олд
Фајерхенд за то чуо, рече њеном оцу:
— Ја сам досад мислио да ће бити незгодно да малу Елен
водимо са собом на Сребрно језеро. Али сада више немам
ништа против тога, јер смо се уверили да нам неће бити на
терету.
Пошто више није било ни најмањег изгледа ни
вероватноће да би се трампови могли вратити, остатак ноћи,
нарочито уколико се тиче Индијанаца, био је посвећен
победничком слављу. Батлер им је поклонио два говечета која
су заклали и испекли. У ваздуху се осетио пријатан мирис
печења на ражњу. Поделише и плен. Оружје погинулих и сва
остала њихова имовина била је остављена Индијанцима као
ратни плен. То је код њих изазвало неописиво одушевљење.
Држани су дугачки говори, извођене ратне и друге индијанске
игре. Тек кад се зора забелела на истоку, утиша се галама.
Црвенокошци се умоташе у своје гуњеве да мало проспавају.
Друкчије је било са рафтерима. Срећним случајем ниједан
од њих није погинуо, али је међу њима било више рањених.
Олд Фајерхенд је хтео да са њима одмах, чим сване, пође у
потеру за трамповима, да би сазнао куд су кренули. Зато су
рафтери морали одмах да легну на починак, да би ујутро били
свежи и орни за пут.
Установило се да трагови воде натраг, према Осаге-Нуку.
Али, кад су рафтери ушли у шуму, ова је већ била пуста и
194
празна. Олд Фајерхенд је утврдио, међутим, да су у
међувремену стигле нове гомиле трампова које су се
придружиле црвеном Корнелу и његовој банди, и да су затим
сви заједно, без задржавања, продужили пут у правцу севера.
Нико међу њима није ни слутио да је Олд Фајерхенд
прозрео план трампова.

195
 VIII
ДРАМА У ПРЕРИЈИ

Кроз прерију је полагано и уморно ишао један човек.

То је било право чудо овде где и највећи сиромах има коња.
Тешко је било одредити коме сталежу припада тај човек.
Хаљине су му биле варошке, али већ изношене, и давале су му
изглед мирољубивог човека. Али с овим изгледом није се
слагала стара, веома дугачка пушка коју је носио о рамену.
Лице му је било бледо и упало, од дугог напорног пешачења.
С времена на време овај усамљени путник застао би да се
одмори, али жеља и нада да наиђе на неког човека, гонила га
је, изгледа, да иде све даље и даље, до изнемоглости. Човек је
непрестано гледао у даљину, али узалуд... Нигде није било ни
живе душе. Наједаред, његово око радосно засја. Далеко, на
хоризонту, приметио је другог пешака који му је долазио са
десне стране, тако да су им се путеви морали укрстити. То је
путниковом уморном телу дало нову снагу. Убрзао је кораке
и, на своју највећу радост, опазио је да га је онај други угледао
и стао да га сачека.
Онај други пешак био је чудновато одевен. На себи је имао
модри фрак са жутим дугметима, високу црвену тврду крагну
и високе кожне чизме са жутим сарама. Око врата је обмотао
био велику свилену мараму коју је везао у огромну машну. На
глави је имао сламни шешир с огромним ободом. О његову
врату висило је на каишу неко сандуче од углачаног дрвета.
Човек овај беше висока раста и мршав. Требало је само мало
да му се завири у глатко избријано лице, лукаве очи, па да се
брзо увиди да је то био прави Јенки, оне врсте Јенки чија је
промућурност постала пословична.
Кад су се један другоме приближили толико близу да су
могли чути један другог, онај што је носио сандуче о врату,
подиже свој шешир и поздрави:
— Добар дан, пријатељу! Куда?

196
 — Из Кинслија, онамо, одговори овај показујући руком
назад. А ви?
— Одасвуд, овамо. Сада идем са оближње фарме.
— А куда ћете?
— Свуда! Пре свега на фарму која је пред нама.
— Зар пред нама има нека фарма?
— Да. Нема до ње ни пола сата хода.
— Хвала богу! Ја више не бих могао издржати.
Рекао је то с дубоким уздахом. Попео се био на брежуљак и
стао, али се видело да се поводи од умора.
— Не бисте издржали? Зашто?
— Од глади!
— До ђавола! Од глади? Је ли то могућно? Чекајте, да вам
помогнем. Седите овде, на мој сандук; треба мало да се
заложите.
Јенки положи сандук на земљу, посади на сандук странца,
извади из џепа свог фрака хлеба с маслом а из другог џепа
извуче велико парче шунке и пружи све то гладноме човеку, с
речима:
— Ево, једи, пријатељу! додуше, није богзна шта, али у
невољи пас и буве једе. Довољно је да утолиш прву глад.
Онај други похлепно зграби јело. Био је тако гладан да је
одмах загризао хлеб. Али онда, као да се сетио нечега, уздржа
се и рече:
— Ви сте врло љубазни, господине. Али, ово је било
одређено за вас. Ако ја поједем све, ви ћете остати гладни.
— О, не! Ја ћу на првој фарми добити јела колико ми срце
зажели.
— Зар вас тамо познају?
— Не. Ја још никада нисам био у овим крајевима. Али, сада
једите, да не причамо много.
Гладан човек послуша мудри савет, а Јенки седе у траву,
гледајући с уживањем како велики залогаји хлеба нестају у
устима непознатог човека. Кад је овај појео и хлеб и шунку,
Јенки рече:
197
 — Свакако сити нисте, али сте бар донекле утолили прву
глад.
— Ја сам као препорођен господине. Помислите, већ три
дана путујем и за све то време нисам окусио ни мрвице...
— Је ли то могућно? Од Кинслија довде, ништа нисте јели?
А зашто, молим вас? Могли сте да понесете штогод са собом на
овакав пут.
— Не, нисам могао. Изненада сам морао да отпутујем.
— Ах, тако! али ви имате пушку: могли сте лако да убијете
што дивљачи.
— О, господине, ја нисам никакав ловац. Пре ћу да погодим
месец неголи зеца, чак ако стане преда ме на стражње ноге.
— Па зашто онда носите пушку?
— Да поплашим евентуално какве скитнице, црвене или
беле, на које наиђем.
Јенки га погледа испитивачким погледом и рече.
— Чујте, мистер! Код вас није све у реду. Изгледа да се ви
налазите у бекству, а ипак нисте нека опасна зверка. Куда у
ствари путујете?
— У Шеридан, где се гради железница.
— Тако далеко? Па још без средстава за живот! Ја вас не
познајем, али кад се човек нађе у невољи, добро је да се некоме
изјада. Реците слоневољи, дакле, шта вам је на души?
— Одмах ћу вам рећи. Зовем се Халер; пореклом сам Немац.
Родитељи су ми дошли овамо из старог краја да штогод стекну,
али им то није пошло за руком. Ни мени није цвеће цветало.
Био сам све и сва, радио свашта и ништа, док пре две недеље
нисам постао железнички чиновник. У последње време
служио сам у Кинслеју. Господине, ја сам човек који мраву
ништа нажао неће учинити, али кад човека исувише вређају,
мора једном да му се прелије жуч. Тако сам и ја дошао у сукоб
с једним тамошњим чиновником, па је дошло и до двобоја.
Помислите: до двобоја из пушака! А ја никада у животу нисам
имао ватрено оружје у рукама! Двобој из пушака, на тридесет
корака одстојања! Смркло ми се пред очима када сам то чуо.
Али, да будем кратак: дошао је тренутак и ми се нађосмо један
198
према другом са пушкама у рукама. Господине, можете
мислити о мени што год хоћете, али ја сам врло питом човек и
нисам хтео да постанем убица. Већ при помисли да бих могао
да убијем човека, подилазили су ме жмарци, као да сам сео у
коприву. Зато сам намерно гађао далеко од њега. Ја опалих, он
такође. И, помислите, мени ништа, — он се испружи. Куршум
га је погодио право у срце. Сав престрављен, са пушком која
уопште није моја, побегао сам колико су ме ноге носиле. Ја
мислим да је цев од пушке крива. Носи пуна три метра улево.
Али, што је најгоре, тај човек имао је велик утицај у вароши и
огроман број пријатеља. А то овде на Западу значи много.
Морао сам да бежим, и то сместа. Имао сам времена само да се
опростим са својим претпостављеним. Он ми је посаветовао да
идем у Шеридан и дао ми писмену препоруку за тамошњег
инжењера. Ви умете да читате. Можете да се уверите да је све
што сам вам испричао жива истина.
Он извади из џепа писмо и пружи га Јенкију. Овај прочита
наглас:

„Драги Шароа,

Доносилац овога писма је мистер Јозеф Халер. Он је

доскора био мој писар. Пореклом је Немац; поштен је,
одан и вредан момак, али му се десила неприлика да је
убио свог противника у двобоју, иако је пуцао у страну.
Зато мора да се извесно време склони на сигурно место,
и ти ћеш му учинити услугу ако га запослиш у свом
бироу док ствар мало легне.
Твој
Бент Нортон“

Јенки сави опет писмо, врати га сопственику и рече са

полуподсмешљивим и сажаљивим осмехом на уснама:
— Ја верујем вашим речима, мистер Халер, и без овога
писма. Ко вас види и чује, уверен је одмах да има пред собом
поштеног човека који не може да учини неко зло. И ја сам
199
прошао као и ви. Ни ја нисам велики ловац пред Господом. То
није никаква несрећа, јер човек не живи само о праху и олову.
Али тако бојажљив, ја на вашем месту не бих био. Ја мислим да
сте ви мало претерали.
— О, не, нисам, јер је ствар заиста врло опасна.
— Јесте ли сигурни да ће вас гонити?
— Сасвим сам сигуран! Због тога сам до сада избегавао све
фарме, да се не би сазнало на коју сам страну кренуо.
— А да ли сте сигурни да ћете у Шеридану бити добро
примљени и да ћете добити место?
— Да, јер мистер Нортон и мистер Шароа из Шеридана
присни су пријатељи.
— Па, добро. А шта мислите, колику ћете плату тамо
имати?
— Досада сам имао недељно осам долара, па се надам да ће
ми у Шеридану толико плаћати.
— Тако! А ја знам једно место за вас где ћете зарађивати два
пута толико. Дакле, шеснаест долара, бесплатан стан и храну.
— Шта? Збиља?
— Дабоме, шеснаест долара.
— Па, ја ћу се на тај начин обогатити! Где је та служба.
— Код мене.
— Код вас? зачуђено упита писар.
— Да, код мене. Изгледа да сте се разочарали?
— Хм! Па ја вас добро и не познајем.
— Лако је за то. Ја сам вам магистар и доктор Џеферсон
Хартли, лекар за људе и стоку.
— За људе и стоку?
— Да, лекар за људе и животиње, потврди Јенки. Ако имате
воље да постанете мој помоћник, имаћете плату шеснаест
долара.
— Али ја се не разумем ништа у томе послу, рече отворено
Халер.
— Ни ја! признаде још лакше тобожњи лекар.

200
 — Ни ви? Зар ви нисте студирали медицину?
— Боже сачувај!
— Па ви сте магистар и доктор!
— Дабоме! Ту титулу носим, јер сам је сам себи дао.
— Ви... Ви сами?
— Па да! Ето, ја ћу с вама отворено да говорим, јер верујем
да ћете прихватити моју понуду. Да вам искрено кажем, ја сам
у ствари кројач, али био сам и берберин и учитељ играња.
Доцније сам отворио институт за младе девојке које су хтеле
да постану отмене. Једно време свирао сам у хармонику као
путујући музикант. Сем тога, променио сам још једно десет-
двадесет занимања и добро упознао живот и људе. Тако сам
упознао и једну велику мудрост, а то је: да паметан човек не
сме правити глупости. Ако људи хоће да буду преварени, ја им
то задовољство пружам. Нарочито се мора ласкати њиховим
манама, душевним и телесним недостацима. Зато сам и постао
лекар. Ево, погледајте моју апотеку!
Он диже заклопац са сандука који је изнутра имао врло
елегантан изглед. Био је подељен у педесетак преграда,
опшивених сомотом и украшених златним арабескама. У
свакој била је по једна бочица са неком обојеном течношћу.
Било је ту боја свих нијанса.
— Дакле, то је ваша апотека! рече Халер. А одакле
набављате лекове?
— Зашто да их набављам? Сам их правим.
— Сами? Зар се разумете и у то?
— Па, дабоме. То је сасвим једноставно и лако. Свако дете
би то умело. Ово што видите није ништа друго него мало боје
и мало воде, aqua destilata, како се то латински каже. То је
уједно и све што знам од латинског језика. Све сам остале
називе мојих лекова измислио сам. Имена морају што лепше
да звуче. Ево, погледајте, ове натписе: аква саламандра, аква
пелопонезија, аква чиморасоларија, аква инвокабулаторија, и
тако даље. И, не бисте веровали, какве сам ја све болести
излечио овим водицама! али нећу вам то уписати у грех, јер не

201
знам ни сам. Главно је да се не сачека дејство лека, него се узме
хонорар и кидне што пре
— Сједињене Америчке Државе су простране. Много и
много година треба да прође да се вратим на исто место, а за то
време ја ћу постати богат човек. Режије немам никакве, јер
свуда гдегод дођем дају ми и више но што могу да поједем и
попијем и још ми натрпају пуну торбу свега и свачега. Од
Индијанаца немам чега да се бојим, јер код њих лекар важи
као свето, неприкосновено лице. Дакле, дајте руку! Хоћете ли
да будете мој помоћник?
— Хм! прогунђа Халер чешући се иза уха. Морам, богами,
да размислим о тој ствари. То изгледа ми, није нарочито
частан посао.
— Немојте да будете смешни! Вера, сугестија има лековито
дејство. Она чини све, а не моји лекови. Моји пацијенти верују
у дејство мојих лекова и зато оздрављају. Зар је то нека
превара? Покушајте! Ви сте се сада окрепили, и пошто је
фарма где идемо и вама уз пут, неће вам ништа шкодити да
покушате.
— Па, добро, покушаћу, већ из благодарности према вама.
Али ја не умем да гаравим људе.
— И не треба. За то ћу се побринути ја. Ви треба само да
мудро ћутите и сав ваш посао састојаће се у томе да вадите из
сандучета оне бочице које ћу вам ја означити. Дакле, напред;
дижимо логор!
Надрилекар окачи о врат своје сандуче и тако доктор и
његов помоћник пођоше заједно према фарми. До фарме није
било ни пола сата хода. Пред фармом, која није била велика,
морао је Халер да понесе сандуче, јер његовом шефу, доктору
и магистру, то не би приличило.
Главна зграда фарме била је саграђена од брвана. Око ње
била је засађена лепа башта, пуна воћа и поврћа. Споредне
зграде биле су мало подаље. У дворишту су била привезана
три коња, што је био сигуран знак да на фарми има странаца.
И, доиста, странци су седели у соби и пили домаће пиво које

202
фармери сами праве. Странци спазише тобожњег лекара са
његовим помоћником.
— Триста му громова! узвикну један од њих. Видим ли
добро? Овог типа познајем! Ако се не варам, ово је хармоникаш
Каргли.
— Неки твој познаник? Да ли си имао неке везе са њим?
— Наравно. Тај човек прави добре послове и има пуне
џепове пара. Али ја сам направио још бољи посао, па сам му их
једне ноћи испразнио...
— Знаш ли сигурно да је то он?
— Хм! Вероватно. Добро је што сам своју црвену косу јуче
опет претворио у црну! Немој да ме зовеш ни Бринклеј, ни
Корнел! Младић би могао да се досети и да нам помрси рачуне!
Лекар и његов помоћник дођоше до куће. Фармерова жена
изиђе из стаје, поздрави их љубазно и упита шта желе. Кад је
чула да је пред њом лекар са својим помоћником, много се
обрадова и замоли их да уђу у кућу.
— Господо, довикну она онима који су седели у соби. Ево,
долази један учени лекар са својим апотекаром. Сматрам да
вам неће бити непријатно друштво ове господе.
— Високоучени доктор? изненади се Корнел. Дрска ли
момка! Кад бих само смео да му кажем шта мислим о њему.
Дошљаци их поздравише и без нуђења заузеше места за
столом. На велико своје задовољство, Корнел примети да га
Хартлеј није познао. Он се био представио као ловац који иде
са своја два друга у планине. Затим се повео разговор, док је
газдарица пословала око огњишта. Кад је ручак био готов, она
изиђе из куће и, по обичају оних крајева, затруби у рог да се
чељад искупи на ручак. Сопственик фарме, његов син, ћерка и
слуга, који су радили у пољу, убрзо стигоше. Госте, а нарочито
лекара, поздравише с искреном простосрдачношћу, а затим се
помолише богу и седоше да ручају. То су били припрости,
простодушни и побожни људи, који нису били дорасли
превејаности једног Јенкија.
За време ручка мало се говорило. Али кад је фармер
запалио лулу, подлактио се о сто и упитао радознало Хартлија:
203
 — Доцније морамо, докторе, опет у поље на рад. Али сада
имамо мало времена да се поразговарамо. Можда нам ви
можете помоћи својим знањем и умењем. Које болести
лечите?
— Какво је то питање? рече скоро увређено тобожњи лекар.
Ја сам лекар и ветеринар, и према томе лечим све болести
људи и стоке.
— Вел, онда сте ви човек какав нама треба. Ви свакако
нисте један од оних варалица који се издају за путујуће лекаре
и који све знају а ништа нису учили?
— Зар ја изгледам као неки пробисвет или варалица? рече
Хартли гордо. Зар бих ја добио своју докторску и ветеринарску
диплому да нисам студирао? Ево мога помоћника. Питајте га и
он ће вам рећи да сам ја излечио хиљаде и хиљаде људи, не
рачунајући стоку.
— Верујемо, верујемо, господине. Ви сте нам баш дошли у
прави час. Имам у штали једну краву и ви знате шта то значи.
У овим крајевима крава се налази у штали само кад је тешко
болесна. Ова моја не једе већ два дана ништа и обесила је главу
до земље. Мислим да ће скоро скапати.
— Којешта! Ја мислим да болесник скапа тек онда кад
испусти душу? Нека ми је слуга покаже. Одмах ћемо видети
шта је с њом.
Слуга одведе Хартлија у шталу и показа му краву.
Надрилекар се врати и с веома озбиљним лицем рече:
— Било је већ крајње време, јер би крава до вечери сигурно
скапала, да нисам наишао. Наждерала се бунике. На срећу, ја
имам одлично средство против тога. До јутра ће бити опет
здрава. Донесите чабар воде, а ти помоћниче, додај ми аква
силестриполиа!
Халер отвори сандук, пружи свом шефу бочицу и овај насу
неколико капљица у воду.
— Ову воду треба да јој дајете свака три сата по пола галона.
Затим дођоше на ред људски пацијенти. Жена је имала
малу гушу и тобожњи лекар даде јој — аква суматралија.
Ћерка је била здрава као дрен, али лекар и њој преписа — аква
204
фаронија, против пега на лицу. Слуга је још од детињства мало
храмао и добио је — аква мистералија. Најзад, Хартли упита
странце да ли може и њима да буде на услузи. Корнел одмахну
главом и рече:
— Хвала, господине! Ми смо здрави као дрен. Ако се не
осећам добро, ја себи помогнем на шведски начин.
— Како то?
— Гимнастиком. Наредим да ми се свира на хармонику и
играм дотле док ме не пробије зној. То је одлично и опробано
средство. Је ли тако, докторе?
Корнел је при овим речима значајно намигнуо тобожњем
лекару и овај се прво запањио, а затим одмах почео да се
распитује за најближу фарму. Најближа фарма била је осам
миља далеко, према западу. Кад је рекао да ће одмах да крене,
упита га фармер шта је дужан. Хартлеј затражи пет долара и
они му новац дадоше без поговора. Помоћник узе сандук и
одмах кренуше. Кад су били већ толико далеко од фарме да их
оданде нису могли видети, рече Хартли:
— Доста смо ишли према западу, сада одмах да кренемо
према северу, јер ја немам ни најмање воље да идем онамо куд
сам рекао. Крава је била толико клонула да ће сигурно
липсати за два сата. Ако фармеру падне на памет да нас
потражи, зло ћемо се провести. Али ручак и пет долара за
десет капи обојене воде, зар то није лепо? Надам се да сте
увидели колико је овај посао уносан и да ћете дефинитивно
ступити код мене у службу.
— Преварили сте се, господине, одговори Халер. Плата коју
ми нудите врло је велика. Али, за ту плату морао бих много да
лажем. Немојте ми узети за зло, али ја сам поштен човек и
увек ћу поштен остати. Савест ми не допушта да прихватим
ваш предлог.
То је рекао тако озбиљно и одлучно да је „доктор“ увидео
да ће му сваки даљи труд бити узалудан. Зато је слегао
раменима као да га жали и рекао:
— Ја сам вам само добро мислио. Штета што имате тако
осетљиву савест.

205
 — Хвала богу што ми је такву дао. Ево вам вашег сандука.
Ја сам ваш дужник што сте ме помогли, али сада не могу да вам
се одужим.
— Вел! Свако је своје среће ковач. Ја вас нећу даље
наговарати ни гонити. Али уза све то ми не треба још да се
растајемо. Бар до прве фарме можемо да идемо заједно.
Тобожњи лекар узе опет своје сандуче. По његовом ћутању
могло се видети да су искреност и поштење Халерово
оставили на њега известан утисак. Ишли су тако кроз прерију
један поред другога, разговарајући, и не опазивши три човека
који су на коњима јурили за њима. То су били они странци са
фарме.
— Јао мени! престраши се Хартли. Они, чини ми се, иду за
мном. Па, ти ниткови рекоше да иду у планине! Зашто нису
кренули на запад? То ми је нешто сумњиво. Пре ће бити да су
то неке вуцибатине него трапери и замкари.
На своју велику жалост, убрзо се уверио да су његове
слутње оправдане. Коњаници их убрзо стигоше и зауставише
се. Корнел одмах рече подругљивим гласом тобожњем
лекару:
— Господине, а што сте променили правац пута! Тражи вас
фармер, па вас овако неће моћи наћи.
— Мене да нађе? А зашто? упита Јенки.
— Да, баш вас. Чим сте отишли, ја сам му рекао ко сте и шта
сте и како сте дошли до ваших звучних титула. Он је сместа
скочио на коња да вас стигне и да вам узме своје паре натраг.
— Смешно, господине!
— Ништа није смешно, него жалосно, али истинито. Он је
одјурио на фарму коју сте ви тобоже хтели да почастите и
усрећите својом цењеном посетом. Али ми смо били
паметнији од њега. Ми умемо да идемо по трагу и пошли смо
право за вама да вам предложимо нешто.
— А шта то? Ја вас не познајем и немам с вама никаква
посла.
— Али зато имамо ми са вама. Ми вас добро познајемо.
Пошто смо гледали како сте ви насамарили оног поштеног
206
фармера, постали смо на тај начин ваши саучесници. Зато је
право да и нама дате један део свог хонорара. Вас је двојица а
нас смо тројица. Дакле, нама припадају три петине хонорара.
Видите и сами да смо правични. Ако не пристанете на тај
предлог, изволите погледати моје другове.
Она двојица држали су уперене пушке на Хартлија.
Хартлију је било јасно да има посла с правим разбојницима и
већ се порадовао што је ипак тако јевтино прошао. Зато извади
из џепа три долара, пружи их Корнелу и рече:
— Изгледа да сте се ви преварили у мојој личности и да се
налазите у незгодној ситуацији кад вам је потребан део мога
хонорара који сам поштено заслужио. Ја ваш предлог сматрам
за шалу и прихватам га као таквог. Ево вам, дакле, три долара
који по вашем рачуну долазе на вас.
— Три долара? Ви се доиста шалите? насмеја се Корнел. Зар
ви мислите да бисмо ми ради те ситнице јурили за вама? Не,
не! Нисмо ми мислили само на данашњу зараду. Ми тражимо
свој део и од онога што сте раније зарадили. Надам се да се код
вас сабрала прилична сумица.
— Господине, није тако како ви мислите. Ви се варате, ја
немам пара, узвикну запрепашћено Хартли.
— Не, брините, ми ћемо вас претрести! То сте заслужили,
јер лажете. Ја верујем да ћете ви то благоизволети допустити,
јер моји другови не воле да се шале с пушкама у рукама.
Живот једног бедног хармоникаша не вреди овде у прерији ни
пребијена гроша.
Корнел скочи с коња и приђе Јенкију. Овај се довијао на све
могућне начине да се извуче из шкрипца, али све је било
узалудно. Уперене пушке задавале су биле толики страх да се
био помирио са судбином. Али, ипак, у себи се надао да Корнел
неће наћи ништа, јер готовину беше добро сакрио.
Риђокоси човек, који је сада имао обојену косу, претресе
Хартлију све џепове, али нађе само неколико долара. Опипао
је и претресао цело одело, и разгледао да није шта у њему
ушивено, али без икаквих резултата. Већ је Хартли мислио да

207
је опасност прошла, али Корнел је био лукавији. Отворио је
сандуче и почео пажљиво да га прегледа.
— Хм! Ова сомотска апотека толико је дубока да преграде
не допиру до самог дна. Да видимо, да ли се могу извадити.
Хартли пребледи као крпа, јер је разбојник био на правом
трагу. Ухватио је обема рукама преграду и извукао је. И,
доиста, „апотека“ се могла извадити из сандука. Испод ње било
је више свежњева новчаница.
— Ах, овде је то скривено благо, насмеја се Корнел
задовољно. Тако сам и мислио. Лекар и ветеринар зарађују
грдне паре, па мора негде да их улаже.
Корнел направи покрет да покупи новчанице, а то Јенкија
доведе у беснило. Баци се на њега као тигар и хтеде да му
истргне паре из руку. У исти мах плану пушка. Куршум би
лекару сигурно пробио главу да се није нагло сагнуо. Али,
други метак погоди га у руку и размрска му кост. Јаукнувши,
Јенки се сруши у траву.
— Ето ти, лопужо! рече Корнел. И покушај само да устанеш
или реци коју лошу реч, па ћеш добити још који метак, бољи
но ова два. Сада ћемо да претресемо и господина помоћника.
Пошто је метнуо у свој џеп Јенкијеве паре, Корнел приђе
Халеру.
— Ја нисам његов помоћник, рече овај. Срео сам га у
прерији, пола сата пре но што смо стигли на фарму,
објашњавао је Халер у страху.
— Тако? А ко сте ви онда?
Халер му укратко исприча све. Показа му чак и писмену
препоруку, да би потврдио истинитост својих речи. Корнел му
врати писмо и рече презриво:
— Верујем вам. На први поглед се види да сте ви честит
човек и да нисте мудрац који је измислио барут. Идите мирно
својим путем у Шеридан. Са вама немамо никаква посла.
А затим опет добаци Јенкију:
— Ја сам хтео да узмем само наш део. Али, пошто си нас
слагао, не можеш никоме да се жалиш што ћу ти сада сав

208
новац узети. Ради и убудуће добро послове, а кад се поново
сретнемо, надам се да ћемо опет овако лепо поделити зараду.
Хартли је молио да му врате бар један део његових пара,
али разбојници су га само исмевали. Корнел и његова два
друга бацише се опет на коње и одјурише према северу. Тиме
су опет доказали да нису трапери и да им ни на крај памети
није да иду у планину, према западу.
Разговарајући путем о догађају, ове лопуже смејале су се
много на рачун опљачканог надрилекара. Решили су да паре
поделе међу собом, не говорећи ништа осталим друговима.
Кад су после извесног времена нашли згодно место, одакле
су имали одличан видик на све стране а њих нико није могао
да примети, сјахаше с коња, да преброје пљачку. Пошто је
сваки примио свој део, рече један од њих Корнелу:
— Требало је да претресеш и оног другог. Питање је да ли је
он истину говорио и да је уистину чиновник или писар. Шта је
писало у писму које ти је показао?
— То је била писмена препорука на инжењера Шароа, из
Шеридана.
— Шта? Збиља? И ти си му то писмо вратио?
— Да. А од какве би нам користи оно могло да буде?
— И ти још питаш? Могло би нам бити од велике, врло
велике користи. Оно би нам могло помоћи у извршењу онога
што смо наумили. Ми смо своје људе оставили позади, да
бисмо ствар добро испитали. Морамо да проучимо крај и
прилике, као и да установимо колико у железничкој каси има
пара. То је утолико теже што путем не смемо да будемо
примећени ни од кога. А да смо том човеку одузели писмо,
могао би један од нас да оде у Шеридан под његовим именом.
Он ће свакако бити запослен у канцеларији, где би по књигама
могао за два-три дана да сазна све што нас интересује.
— До ђавола! Тако је. Како се само нисам раније сетио! Ето,
ти си писмен и могао би лепо његову улогу да одиграш.
— Ја бих је, богами, добро извео. Тиме бисмо ми много
постигли. Али има још времена да извршимо оно што смо
пропустили да учинимо.
209
 — Па, наравно, има још времена! Знамо куд она двојица
одоше. Фармер их је упутио овим истим путем. Треба, дакле,
само да му одузмемо писмо. Он може уза све то да оде у
Шеридан и да нам цео посао поквари. Треба и њега и оног
надрилекара да се отарасимо заувек.
— То се разуме само по себи. Метак у главу, и никоме
ништа! Ти ћеш да одеш с писмом у Шеридан; потрудићеш се да
сазнаш све што треба да знамо и обавестићеш нас о томе.
— Али како и где?
— Нас двојица ћемо отпутовати напред, да доведемо и
остале. Моћи ћеш нас наћи у крају где железница пролази
кроз Орловску долину. Тачно ти то место не можемо означити.
Ја ћу поставити предстраже у правцу Шеридана и ти ћеш на
њих морати наићи.
— Врло добро! Ал било би сумњиво да се ја изгубим из
Шеридана тако нагло.
— Хм! И то је тачно. Него, и то можемо избећи. Ти поведи и
Дагбија. Рећи ћеш да си га путем срео и да ти је рекао да иде да
тражи посла на грађењу железнице.
— Одлично! рече други трамп. Посао ћу одмах да добијем,
а ако и не добијем, још боље, јер ћу тако имати времена да вам
доносим обавештења у Орловску долину.
Чекајући тако тобожњег лекара и његовог помоћника,
израдили су свој план до танчина. Међутим, часови су
пролазили, а тобожњег лекара и његовог помоћника нема па
нема. Могло се претпоставити да су променили правац пута,
да се не би још једаред срели с трамповима. Зато ови решише
да одјашу назад и да их потраже по трагу.
Што се тиче оне двојице, којима је тако опет запретила ова
опасност, они су се задржали. Халер је у првом реду превио
Јенкију рану. Надлактица му је била тешко повређена и било
је потребно да се што пре нађе место где би бар нашао прву
помоћ и негу. Најближа је била фарма на коју су били пошли.
Али, пошто су трампови били отишли у истом правцу, рече
Јенки:

210
 — Зар да им улетимо још једаред у руке? Они ће вероватно
пожалити што нас се нису сасвим отарасили, па ће оно што су
пропустили да учине извршити сигурно, ако нас још једаред
сретну. Новац су ми одузели, али немам воље да им поклоним
и живот. Хајде зато да ми скренемо на Другу фарму!
— Бог зна кад ћемо је наћи, рече Халер. Да ли ћете ви моћи
да издржите дужи пут?
— Ја сам снажан човек и верујем да ћемо стићи пре но што
добијем грозницу. У сваком случају, надам се да ме дотле
нећете напустити.
— Тога се не бојте ни у ком случају. Ако вам путем позли, ја
ћу да потражим људе да вам помогну. Али сада не само да
губимо време. На коју ћемо, дакле, страну?
— Према северу, као и раније, само мало више удесно. Тамо
се нешто црни: или је шума или шипраг. А где има дрвећа,
тамо има и воде. Треба да метнем облог на своју рану.
Халер узе сандуче и они оставише то несрећно место.
Јенкијева слутња показала се оправданом. Убрзо дођоше до
места где је кроз зелени шумарак протицао поток. Хартлеј
истресе све своје обојене водице и напуни бочице чистом
водом, да има успут свеже воде за облоге. Затим кретоше опет
даље.
Тако су дошли на један велики травњак са ниском травом,
где су се трагови једва распознавали. Само око врло искусног
западњака могло би ту да нађе трагове и да установи да ли су
трагови једног или двојице људи. После краћег времена
показа се опет на хоризонту тамна црта, што је био знак да је
опет пред њима нека шума. Јенки се случајно обазре и на своје
запрепашћење у даљини опази три нејасне тачке које су се
кретале. Одмах му паде на памет да би то могли бити
трампови. Знао је да му се сада ради о глави. Сваки други би
упозорио свог друга на опасност, али Хартли то није учинио,
него је само нагло убрзао кораке. Кад га је Халер упитао што
се толико пожурио, он му одговори да га рана мање пече кад
се жури.

211
 Јахач се може приметити на већој удаљености него пешак.
Јахачи су били тако далеко да је Хартлеј знао да они њега и
његовог помоћника још нису приметили. Зато је брзо сковао
план како да се спасе. На отпор се није могло ни мислити, а ако
их стигну, обојица су изгубљени. Дакле, у најбољем случају,
постојала је само за једног могућност да се спасе. Али зато се
морао жртвовати други. А тај други требало је, наравно, да
буде Халер. Зато он и није смео да сазна каква им опасност
прети. Ето, због тога је Јенки прећутао шта је видео у даљини.
Ишли су брзо, све даље и даље, док најзад нису стигли у
густу букову шуму. Шума је била ишарана хикори дрвећем,
храстовима, брестовима и ораховим дрветима. Није била
широка, али се пружала далеко удесно. Брзо су је прошли.
Када су стигли на супротну страну, застаде Јенки и рече:
— Мистер Халер, тешко ми пада што сам вам на терету. Ви
пођосте у Шеридан и због мене сте скренули са свога пута. Бог
зна кад ћемо наићи на фарму овим путем. Можда би се морали
данима мучити са мном, а можете ми помоћи на врло
једноставан начин.
— Како? упита Халер, не слутећи никакво зло.
— Ви идете, у име божје, даље. Ја ћу да се вратим на фарму
са које сам дошао пре но што сам се срео с вама.
— То ја не могу да допустим. Фарма је далеко, а ви сте
рањени.
— Није тако далеко. Ја сам ишао право на запад, а онда са
вама право на север, дакле, у правом углу. Ако сада ударим
пречицом, за три сата хода опет ћу бити на фарми. А толико ћу
и сам издржати.
— Зар верујете у то? Али ја ипак идем с вама. Ја сам обећао
да вас нећу напустити сада кад сте у невољи.
— А ја вас ослобађам те обавезе, јер не смем да вас излажем
опасности. Жена тог фармера, како ми рече, сестра је шерифа
— судије из Кинслија. Ако су они из Кинслија издали за вама
потерницу, можете се кладити са један према сто да је шериф
већ обавестио сопственика фарме о томе да је за вама

212
расписана потерница с наградом. Ви ћете тако сами доћи
мечки на рупу.
— Немам нарочите воље да то учиним, одговори Халер. А
зар ћете ви, збиља, баш на ту фарму?
— Да, то је најбоље за мене и за вас.
Затим му Јенки изложи све предности њиховог растанка
на тако убедљив начин да је сиромах писар најзад пристао да
се растану. Хартли узе своје сандуче. Пружише један другоме
руку и пожелеше све најбоље, па одоше сваки на своју страну.
Халер продужи пут право отвореном преријом, а Хартли оста
у шуми. Гледајући за њим, рече у себи:
„Богами, жао ми је овог сиромаха. Али друкчије се не може.
Ако останемо заједно, настрадаћемо и ја и он. Овако ћу бар ја
да се спасем. А сада је крајње време да се изгубим. Кад га они
хајдуци стигну, он ће им рећи да сам отишао десно. Зато,
Хартли, држ’ лево и гледај што пре да се сакријеш.“
Хартли није био ни ловац ни трапер, али је знао толико да
не сме да оставља траг за собом. А није једаред чуо шта се мора
радити да се избришу трагови. Пролазећи кроз шумарак он је
бирао таква места где ноге не остављају траг. Ако би случајно
оставио који траг, он би га за собом лепо поравнао и избрисао
руком. При том су му наравно сметали рана и сандук.
Напредовао је врло споро, али је срећом наишао убрзо на једно
место где је шипраг био врло густ, скоро непроходан. Хартли
се завуче у грмље, скиде сандуче и седе на њега. Мало затим
зачу топот коњских копита и говор тројице јахача. Пројахали
су журно поред њега и не приметивши да је траг на томе месту
само траг једног човека.
Јенки размакну гране да види шта ће се збити. Из свог
заклона могао је лепо да види прерију. Не баш тако далеко,
право кроз прерију је ишао Халер. Кад га опазише трампови са
окомка шуме, ободоше коње и појурише у трку за њим. Сада
их је, ено, Халер чуо, окренуо се и застао у страху. Они су
стигли до њега и нешто разговарају. Халер показује на исток.
Сигурно им је рекао да је Јенки отишао у том правцу, ка фарми.
Одједном прасну хитац из пиштоља и Халер се сруши у траву.

213
 — Ето шта се десило, промрмља Хартли са зебњом. Чекајте
само, разбојници! Срешћу ја вас где било. Скупо ћете платити
овај хитац! Шта ли ће сада да ураде?
Видео је како су сјахали с коња и претресли убијеног.
Затим се нешто саветовали, опет узјахали коње, а Корнел је
убијеног пребацио преко седла. На своје чуђење, видео је
Јенки да се Корнел враћа, док су друга двојица продужила пут
даље. Кад је Корнел стигао у букову шуму, потерао је коња
мало у шуму и збацио леш са седла. Леш је бацио у шипраг,
тако да се из прерије није могао приметити. Али Хартли га је
из свог склоништа добро видео. Затим Корнел ободе коња и
одјури, али куда, то Хартли није могао да види. Чуо је само још
неко време топот копита, затим наступи потпуна тишина.
Јенки се згрози. Скоро се покајао што несрећног човека
није упозорио на опасност која им је претила. А сада је био
сведок гнусног злочина. Леш убијеног лежао је недалеко од
њега. Он је лако могао да оде с овога места, али се није
усуђивао, јер је претпостављао да ће Корнел и њега
потражити. Прошло је четврт часа а затим још четврт часа.
Тада се Јенки реши да напусти ово грозно место. Пре тога хтео
је да погледа још једном у прерију, али опази нешто што га је
натерало да се повуче још дубље у своје скровиште. С десне
стране кроз прерију је долазио један јахач који је поред себе
водио још једног коња. Тај јахач нагазио је на траг оне двојице
трампова, зауставио се и сјахао с коња. Пошто се пажљиво
осврнуо на све стране, сагнуо се да испита траг. Ишао је тако
трагом натраг, све до места где се одиграло убиство. Коњи су
ишли сами за њим. Кад је дошао на место убиства, стао је и
дуго нешто посматрао. Затим се опет усправио и пошао даље
ка шумарку. Погледа упртог на земљу, пратио је Корнелов
траг. На неких педесет метара пред жбуњем човек стаде, пусти
неки нарочит грлени глас и показа руком у жбуње. То се,
изгледа, односило на коња којега је он јахао, јер се овај одмах
удаљио од њега и мало постранце пође ка шумарку. Пред
самом ивицом шуме стаде и поче да њуши ваздух, подижући
ноздрве. Пошто то није био знак никакве узбуне, јахач брзо
приђе томе месту.

214
 Тада тек Јенки опази да има пред собом Индијанца.
Индијанац је носио легине у ројтама и извезену и украшену
ловачку кошуљу. На ногама је имао мокасине. Дуга црна коса
била му је уплетена у пунђу у облику шлема, али није била
закићена орловским пером. Око врата му је висио троструки
ланац медвеђих канџи, калумет и торбица с лековима. У руци
је држао двоцевку, чији је кундак био украшен сребрним
клинцима. Његово лице, смеђе и преплануло, са малим
одблеском бронзе, имало је римски профил. Само мало
истурене јагодице говориле су о америчкој индијанској раси.
Сама близина једног Индијанца испунила је била страхом
Јенкија, који уопште није био рођен за јунака. Али што је дуже
загледао лице овог Индијанца, све му се више чинило да од
њега не треба нимало да се плаши.
Црвени се приближавао жбуну на неких двадесет корака.
Коњ је био још ближе, док је други ишао за јахачем. Тада — коњ
је већ био дигао своје мало копито да закорачи, кад се нагло
трже, скочи унатраг и јако зафркта: осетио је био мирис
мртваца или Јенкија. Индијанац у истом тренутку скочи
устрану и нестаде заједно с коњем.
Хартли притаји дах, седећи дуго и непомично, све док није
до његовог уха допро пригушени глас: „Уф!“ Кад је извирио,
приметио је Индијанца како клечи поред леша, и како га прво
разгледа а затим претреса. Затим се Индијанац повуче и скоро
четврт сата није га нигде било. Изненада, Јенки претрну од
силног страха. Сасвим близу њега неко је проговорио:
— Зашто бели човек седи овде сакривен? Зашто не изиђе
напоље да се покаже пред очима црвеног ратника? Зар неће да
каже куда су побегла три злочинца који су убили другог
бледоликог?
Претрнуо од страха, Хартли окрете главу и спази
Индијанца који је са голим ножем у руци клечао иза њега.
Његове речи су доказивале да је трагове правилно прочитао и
да је извео врло оштроумне закључке. Он није сматрао Јенкија
убицом. Зато се овај охрабри и одговори:

215
 — Ја сам се сакрио пред убицама. Двојица су отишла тамо,
у прерију. Трећи је донео леш и бацио га овде, а ја сам остао
сакривен јер нисам знао да ли је убица отишао или није.
— Он је отишао. Његов траг води кроз шуму и даље на
исток.
— Онда је отишао на фарму, да мене ухвати. Да није овде
негде близу?
— Не. Мој бели брат и ја једини смо живи људи овде. Он
може да изиђе и да ми исприча шта се догодило.
Црвенокожац је говорио врло добро енглески. Његове
речи уливаху поверење Јенкију. Он се извуче из шипрага. Кад
је изишао, видео је да су коњи нешто даље привезани за коље.
Црвенокожац одмери белца погледом који као да је продирао
до дна душе, а затим рече:
— Са југа овамо дошла су два човека пешице. Један се
сакрио овде. То си ти. Други је отишао даље, у прерију. Онда су
дошла три јахача који су пошли за оним који је изишао из
шуме. Опалили су два метка из пиштоља у главу. Двојица су
отишли напред. Трећи је узео леш на коња, донео га овамо и
бацио у шипраг, а онда отишао према истоку у трку. Је ли тако
било?
— Да, тако је, потврди Хартли.
— А можеш ли ми рећи, зашто су убили твог белог брата?
Ко си ти и шта тражиш у овом крају? Јесу ли ови исти људи и
тебе ранили у руку?
Пријатељски тон којим је Индијанац питао, показивао је
Јенкију да му црвени није непријатељ и да не сумња ни
најмање на њега због убиства. Зато је укратко одговорио на
постављена питања. Индијанац га при томе није гледао, али га
је затим одједном одмерио продорним погледом и без
оклевања упитао:
— Тако је твој брат морао својим животом да искупи твој?
Јенки обори очи и одговори замуцкујући:
— Не. Ја сам га молио да се сакрије са мном, али он није
хтео.
— А да ли си му казао да вам се убице налазе иза леђа?
216
 — Да.
— А зашто је он онда убицама, кад су га питали где си ти,
показао у источном правцу према фарми?
— Да их превари.
— Значи да је он хтео тебе да спасе. Био је добар друг. А да
ли си ти то заслужио? Само велики Маниту све зна. Мој поглед
не може да завири у твоју душу. А да може, можда би се ти
застидео преда мном. Ја ћу ћутати. Твој бог нека ти буде судија.
Знаш ли ти ко сам ја?
— Не, одговори Хартли понизно.
— Ја сам Винету, поглавица Апача. Моја рука се диже
против рђавих људи, али моја рука штити сваког оног ко има
чисту савест. Ја ћу да ти превијем рану, али прво ми реци
зашто су се убице вратиле да вас опет гоне? Знаш ли, зашто?
— Хартли је много чуо о Винетуу. Он одговори још
скромнијим и понизнијим гласом:
— Ја сам ти већ казао. Хтели су да нас смакну, да не бисмо
издали да су ме опљачкали.
— Не. Кад би било само то, они би вас још онда одмах
убили. Мора да има нешто друго, што им је тек доцније пало
на памет. Да ли су те добро претражили и претресли?
— Јесу.
— И све ти одузели?
— Да.
— А твом другу?
— Не. Он им је рекао да је сиромах бегунац и показао им је
једно писмо.
— Писмо? Да ли су му то писмо одузели?
— Не. Вратили су га.
— Где је он писмо оставио?
— У прсни џеп од капута.
— Тамо га нема. Ја сам му све џепове претресао и нисам
нашао никакво писмо код њега. Дакле, то писмо је било разлог
што су се вратили.

217
 — Не верујем! рече Хартли вртећи главом.
Индијанац не одговори ништа. Отишао је до леша. Извукао
га из шипрага и још једном претресао џепове несрећног
Халера. Мртвац је имао страшан изглед. Не од куршума који
га је погодио, већ због тога што су му убице цело лице
унаказили ножевима, тако да га нико не би могао познати. Али
у џеповима није било ничег.
Индијанац се загледа замишљено у даљину. Затим рече
уверено:
— Твој друг је пошао у Шеридан. Двојица од убица одјахали
су према северу, у правцу Шеридана. Они ће такође тамо, у
Шеридан. Зашто су му одузели писмо? Зато, јер им је потребно
и хоће да се њиме послуже. Зашто су унаказили мртвацу лице?
Зато да га не би нико познао. Значи, не сме се знати да је Халер
мртав. Он не сме да буде мртав, јер један од убица хоће да се
представља као Халер.
— А због чега?
— То не знам, али ћу убрзо сазнати.
— Онда ћеш и ти онамо, за њима?
— Да. Ја сам пошао на Смоки Хил реку, али Шеридан је
оданде близу. Ако пођем тамо, пут ми неће бити много дужи.
Ти бледолики свакако имају неке рђаве намере. Можда ће ми
поћи за руком да их спречим у томе. Хоће ли мој брат са мном?
— Ја сам хтео да потражим прву оближњу фарму да
излечим руку. Наравно, још радије бих пошао у Шеридан.
Тамо постоји сигурно и лекар. А можда бих тамо дошао и до
свог опљачканог новца.
— Онда можеш да пођеш са мном, на коњу.
— Али, моја рана!
— Ја ћу да је прегледам. На фарми ће мој бели брат имати
неге, али неће имати лекара. Винету се разуме у видању рана.
Он уме напрслу кост опет да састави и има одлично средство
против грознице. Покажи ми руку.
Још је Халер био расекао Јенкију рукав на капуту и Јенки
одмах заврте рукав. Винету прегледа рану и рече да није
опасна. Куршум, пошто је хитац испаљен из велике близине,
218
није размрскао кост, него је само пробио. Црвенокожац
извади неку суву биљку из своје торбе и стави је на рану. Затим
одсече два штапа, метну између њих руку и веза тако вешто да
то са овако скромним средствима на би могао учинити ниједан
лекар од заната. Затим рече:
— Мој бели брат може мирне душе да пође са мном.
Грозница неће доћи, или ће доћи тек онда кад већ будемо у
Шеридану.
— Али зар не бисмо прво покушали да сазнамо шта ради
трећи убица? упита Харли.
— Не, он трага за тобом, али неће моћи да нађе твој траг и
гледаће да стигне ону двојицу. Можда он има и других
саучесника, које ће прво да потражи, да са њим пођу у
Шеридан. Ја долазим из насељених крајева и сазнао сам да се у
Канзасу окупљају многи бледолики, који се називају
„трампови“. Можда убице припадају тим људима, можда
трампови спремају препад на Шеридан? Не смемо да губимо
време. Морамо брзо онамо, да обавестимо белце који живе
тамо. Винету зна куда иду убице и нису му потребни њихови
трагови. Идемо другим путем.
— А кад ћемо стићи у Шеридан?
— Не знам како мој бели брат јаше...
— Ех, џокеј, наравно, нисам. Мало сам седео у седлу, али
збацити се не дам тако лако.
— Онда, не смемо да јуримо, али ћемо то надокнадити
непрестаним јахањем. Јахаћемо целу ноћ и изјутра ћемо бити
у Шеридану. Они које гонимо направиће ноћас логор у
прерији и зато ће стићи доцније од нас.
— А шта ће бити са лешом сиромашног Халера?
— Закопаћемо га. Мој бели брат нека се помоли на његовом
гробу.
Земља је била влажна и мека. Брзо су ископали довољно
дубоку раку, иако су копали ножем, и у њу положише
мртваца. Затим га затрпаше ископаном земљом. Јенки скиде
шешир и прекрсти руке. Да ли се при том заиста молио, тешко
се могло рећи. Апаш је озбиљно гледао у сунце које је
219
залазило. Изгледало је као да његово око с оне стране запада
тражи Вечна ловишта. Он је био паганин, али сигурно се у себи
молио.
Затим узјахаше коње.
— Мој бели брат нека узме мога коња, рече Црвенокожац.
Он има мекши ход, као чамац на води. Ја ћу узети овог другог.
Пошто су кренули, један део пута ишли су према западу, а
затим окренуше на север. Мада су сигурно већ били
превалили дуги пут, коњи су ипак корачали чило и одморно,
као да су тога часа дошли с паше. Сунце је тонуло, све ниже и
ниже. Најзад га нестаде с хоризонта. Кратак сутон прошао је
брзо и настаде мрачна ноћ. Јенкија спопаде страх.
— Да не залутамо у овоме мраку?
— Винету никада не залута, био дан или ноћ. Он је као
звезда која се увек налази на свом месту. Винету познаје све
крајеве ове земље, исто тако као што бледолики познаје
кутове своје куће.
— Али ипак има много препрека које се не могу видети.
— Винетуове очи виде и ноћу. А што он не може да
примети, осетиће његов коњ. Нека мој бели брат не јаше поред
мене, него за мном, па његов коњ неће направити ниједан
погрешан корак.
Било је заиста скоро невероватно са каквом су се
сигурношћу Винету и његов коњ кретали. Јахали су мало
кораком, више касом а још више трком. И тако, час за часом, и
ниједна им се неприлика није десила. Требало је обилазити
мочварна места, газити потоке, пролазити поред фарми. И
увек је Винету знао где се налазе и ни једног јединог тренутка
није био у заблуди или сумњи. То је потпуно умирило Јенкија.
Он је нарочито због своје руке био у бризи. Али лековита трава
имала је чаробно дејство. Није осећао скоро никаква бола и
није имао на шта да се пожали сем на напоре овог необичног
јахања. Застали су само на неколико места да напоје коње и да
поквасе завој хладном водом. После поноћи, извади Винету
парче меса и понуди Хартлија. И то је било све. Иначе су цело
време јахали без предаха.

220
221
 Кад се већ почела осећати јутарња хладноћа, рече Јенки да
још може да се држи у седлу. Затим заруди исток, али још се
ништа није видело, јер је земљу била покрила густа магла.
— То су магле Смоки Хил реке, објасни поглавица. Скоро
ћемо стићи до ње.
Видело се да је хтео још нешто да каже, али је изненада
зауставио коња и стао да ослушкује. Лево од њих чуо се у такту
топот коња који се приближавао. Мора да је неко јахао у
дивљем галопу. И заиста поред њих пројури, брзо као муња,
јахач који је личио на привиђење. Коња нису ни видели.
Видели су само јахачев црни шешир са широким ободом који
је штрчао изнад густе магле која се вукла по земљи. Неколико
секунда доцније није се више чуо ни топот.
— Уф! рече Винету зачуђено. Један бледолики! Тако као
што јаше овај човек мало ко од белих људи уме да јаше. Тако
јашу Олд Шетерхенд и Олд Фајерхенд. Онај први није овде, јер
ја треба да се с њим састанем горе, на Сребрном језеру. Али
Олд Фајерхенд треба да се налази у Канзасу. Да ли је он то био?
— Олд Фајерхенд? рече Јенки. То је славни западњак.
— Он и Олд Шетерхенд су најбољи, најхрабрији и
најискуснији бледолики које Винету познаје. Он је њихов
пријатељ.
— Изгледа да му се жури? Куда је то јурио?
— У Шеридан, јер је ишао у истом правцу у коме идемо и
ми. Лево лежи Орловска долина, а пред нама се налази брод
преко реке. Убрзо ћемо стићи до ње. А у Шеридану ћемо
сазнати ко је био тај јахач.
Магла се почела дизати. Растерао је маглу јутарњи ветрић
и убрзо наша два путника угледаше реку Смоки Хил. И ту се
показала изванредна способност вођа Апача. Избили су на
реку тачно на месту где се налазио брод. Вода је допирала
коњима једва до трбуха, тако да је прелаз био лак и без икакве
опасности.
Кад су стигли на другу страну, прођоше прво кроз
шумарак који се протезао уз обалу а затим прејурише преко

222
отвореног травника. Тада се пред њиховим очима указа циљ
пута, Шеридан.

223
 IX
ЛУКАВСТВО И ДОВИТЉИВОСТ

У време кад се ова приповест дешава Шеридан није био ни

село ни варош, него привремено насеље радника који су
градили пругу. То је била велика збрка кућа, брвнара, колиба
и камењара, најпотребнијих зграда, на чијим су се вратима
налазили горди натписи. Било је ту „хотела“ и „салуна“ у
којима у Европи не би ни најсиромашнији грађанин одсео.
Било је ту дивних дрвених кућица, које су се могле
расклопити и на другом месту опет саградити. Највећа од тих
зграда стојала је на једној узвишици и носила је фирму која се
видела издалека: „Шарл Шароа, инжењер“. Тамо се упутише
оба јахача. Зауставише се пред вратима пред којима је већ био
везан један индијански оседлани и зауздани коњ.
— Уф! рече Винету, посматрајући коња ужарених очију. Тај
коњ је заслужио да носи ваљаног јахача. Зацело припада
бледоликом који је јутрос пројурио поред нас.
И они привезаше коње као што је био везан и онај први
коњ. У близини није било ни живе душе, а пошто је било још
веома рано, ни у целој насеобини није се видео нико. Али врата
на кући ипак су била отворена. Винету и Јенки уђоше унутра.
У сусрет им изађе један млад црнац који их упита шта желе.
Али, пре но што су они одговорили, отворише се друга врата и
на њима се појави један млади белац, кога је Апач погледао
пријатно изненађен. То је био инжењер. Његово име, његово
преплануло лице и црна, коврџава коса одавали су његово
француско порекло, потомка Француза из Јужних држава.
— Кога тражите овде тако рано, моја господо? упита он
поклонивши се врло уљудно.
— Тражимо инжењера Шароа, одговори црвенокожац
чистим енглеским језиком, изговарајући чак и француско име
потпуно тачно.
— Вел, ја сам. Изволите унутра.
Инжењер се повуче у собу да би могли ући.
224
 Просторија је била тесна и једноставно уређена. По
цртаћем прибору, који се налазио свуда, видело се да је то
инжењерова канцеларија. Инжењер понуди дошљацима две
столице, чекајући с видљивим интересом шта ће да му кажу.
Јенки одмах седе, а Индијанац остаде учтиво стојећи. Затим
климну својом лепом главом и рече;
— Ја сам Винету, поглавица Апача...
— Знам, знам! упаде му инжењер у реч.
— Ти знаш? упита црвенокожац. Ти си ме, значи, негде
видео?
— Не, али има ту неко ко вас познаје и ко вас је видео кроз
прозор кад сте дошли. Врло ми је мило, што сам упознао
славног Винетуа. Седите, и кажите шта вас је довело овамо.
Онда ћу вас замолити да ми будете гости.
Индијанац седе на столицу и поче:
— Познајеш ли ти бледоликог који живи у Кинслију и који
се зове Бен Нортон?
— Да, познајем га врло добро. То је мој најбољи пријатељ.
— А познајеш ли и бледоликог Халера, писара?
— Не! Откад мој пријатељ Нортон живи у Кинслију, ја га
нисам ниједанпут посетио.
— Тај писар доћи ће данас са још једним бледоликим теби
да ти преда писмену препоруку од Нортона. Треба једном да
нађеш место код себе у канцеларији, а другоме да даш неки
други посао. Ова два белца су — варалице и убице. Ако си ти
мудар човек, ми ћемо, чим они дођу да говоре с тобом, сазнати
какве су њихове намере.
— Можда хоће да ме убију? осмехну се Шароа с неверицом.
— Можда! рече Винету озбиљно. И не само тебе него и
многе друге. Ја мислим да су они трампови.
— Трампови? упита инжењер брзо. Ах, то је нешто друго. Ја
.сам управо сада сазнао да једна хорда трампова креће из
Орловске долине овамо да нас опљачка. Тим нитковима расту
зазубице за нашом касом.
— Како си то сазнао? Од кога?

225
 — Од... Али биће боље да не кажем од кога, него да он сам
каже.
Инжењер је хтео да црвенокошцу приреди пријатно
изненађење. Лице му је засјало од задовољства. Отворио је
врата суседне собе и на вратима се појави — Олд Фајерхенд.
Инжењер је мислио да ће Индијанац ускликнути од радости
али он није добро познавао навике Индијанаца. Ниједан
црвени ратник неће својим осећањима, било радости било
бола, у присуству страног човека дати исувише маха. Истина,
очи Апачеве севнуше, али он оста потпуно миран и
хладнокрван. Пришао је мирно ловцу и пружио му руку. Овај
га привуче на своје снажне груди, пољуби га у оба образа и
рече гануто:
— Мој пријатељ, мој драги, драги пријатељ? Како сам се
пријатно изненадио кад сам видео где долазиш и скидаш се с
коња. Откад се већ нисмо видели!
— Ја сам те видео јутрос у само свитање, одговори
Индијанац, кад си кроз маглу с оне стране реке пројурио поред
нас.
— И ниси ме позвао?
— Била је магла, тако да те нисам могао добро видети, а
пролетео си поред нас као олуја преко равнице.
— Морао сам да журим да стигнем овамо пре трампова. А
морао сам сам да пођем на пут, јер је ствар врло важна, тако да
је нисам могао никоме поверити. Преко двеста трампова
крећу овамо.
— Онда се ја нисам преварио. Убице су уходе које су ишле
пред њима.
— Могу ли да знам какве то везе има са овим људима?
— Поглавица Апача није човек разговора него дела. Ево,
овај бледолики испричаће ти све потанко.
При томе је Винету показао на Хартлија, који се био дигао
са столице кад је Олд Фајерхенд ушао и овог јунака још увек
посматрао са дивљењем. Да, тај Олд Фајерхенд био је
људескара, прави јунак, као и Винету! Јенки је сам себи
изгледао тако мален, бедан и незнатан, а вероватно је и
226
инжењер имао исто осећање. У најмању руку, то се
наслућивало по његовом лицу и држању пуном поштовања.
Пошто су сви сели, Хартли исприча своје јучерашње
доживљаје. Затим Олд Фајерхенд исприча укратко свој сусрет
са црвеним Корнелом на пароброду, код рафтера и најзад на
Батлеровој фарми. Хартли је потанко описао вођу оне тројице
трампова, који је убио писара Халера, и одвојио се од друге
двојице пред шумом. Дао је прилично верну слику тога типа.
А велики ловац рече:
— Смем да се кладим да је то био Корнел. Он је своју косу
опет обојио црно. Али, ја верујем ипак да ће нам једном пасти
шака.
— Онда ће га зацело проћи воља за даље злочиначке
подвиге, рече инжењер. Преко двеста трампова је сакупио!
Колико је ту убистава, пљачке и паљевине било! Господо, ви
сте наши спасиоци и ја немам речи како да вам захвалим. Тај
Корнел мора да је на неки начин сазнао да ћу ја добити паре за
исплату радника на целој прузи. Добро што сте ме упозорили.
Спремићемо се добро, да их лепо дочекамо.
— Немојте исувише да се поуздајете у се! упозори га Олд
Фајерхенд. Две стотине очајних момака, то ипак није шала.
— Ако. За неколико сати ја могу да сакупим хиљаду
железничких радника.
— Који су врло добро наоружани?
— Сваки има бар понешто од оружја. Ако ништа, имаће
ножеве, лопате и будаке.
— Лопате и мотике против двеста пушака? То би било
крвопролиће за које ја не бих узео одговорност!
— Онда ћу са тврђаве Валас позвати двеста војника.
— Ваша је спремност за сваку похвалу, господине. Али
лукавство је често пута боље од силе. Ако се непријатељ може
савладати и онемогућити лукавством, зашто да се жртвују
толики људски животи?
— А каквим лукавством, господине? Ја ћу драге воље
послушати ваш савет. Ви сте друкчији човек него ја. и, ако је

227
потребно, ја сам спреман да вам предам команду над овим
насељем и над свим мојим људима.
— Не треба се журити, господине. Морамо о свему добро да
размислимо. У првом реду, они не смеју знати да се било шта
зна о њиховим намерама. Не смеју чак нас ни да виде. Има ли
неко скровиште да сакријемо своје коње?
— Они ће одмах бити на сигурном месту, господине. Добро
што сте тако рано дошли, па вас није видео нико од радника.
Уходе трампова неће ништа сазнати. Мој црнац, веран, одан и
ћутљив, побринуће се да се коњи сакрију и нахране.
— Добро, реците му то. Треба да склоните и овог човека,
Хартлија. Дајте му да једе и да се испава, али нико не сме ни да
га види ни да га чује, сем вас, Црнца и лекара, кога треба
позвати, јер је рањен. Сигурно имате и лекара у насељу.
— Разуме се; сада ћу одмах да га зовнем.
Инжењер оде с Јенкијем, који је то једва дочекао, јер је био
страшно уморан. Инжењер се убрзо врати и саопшти да су и
рањеник и коњи на сигурном месту. Тада му Олд Фајерхенд
рече:
— Ја нисам хтео да саветовања држимо пред тим траваром,
јер му много не верујем. Има у његовом причању једна тамна
мрља. Ја сам уверен да је он сиромашног писара намерно
гурнуо у смрт да би спасао себе. А са таквим људима не желим
да имам икаква посла.
— Дакле, имате ли ви готов план, шта да радимо? упита
инжењер радознало.
— Немам још. План ћемо моћи да направимо тек онда кад
сазнамо планове трампова. А то не може бити пре но што
стигну оне две њихове уходе да се јаве вама.
— Тачно. Дакле, за сада морамо да се стрпимо.
Винету диже руку у знак да жели да говори. Он је, изгледа,
био другог мишљења, и рече:
— Сваки ратник може да се бори на два начина. Ако Винету
не зна како да се брани, он радије напада. То је брже, сигурније
и храбрије.

228
 — Зар мога брата не интересују планови трампова? упита
Олд Фајерхенд.
— Он ће их у сваком случају сазнати. Али што да се
поглавица Апача распитује за њихове планове, кад му је лакше
да их присили да се они управљају по његовим плановима?
— Ах, ти онда имаш готов план.
— Да, трампови нису никакви ратници са којима човек
мора да се витешки бори. То су шугави пси које треба отерати
батином. Зашто да ја чекам да ме пас угризе, кад могу пре тога
једним ударцем да га одбијем или ухватим у клопку.
— Каква клопка може бити за трампове?
— Ја знам једну и треба да је направимо. Они долазе да
опљачкају касу. Ако каса буде овде, они ће доћи овамо. Ако
буде на другоме месту, они ће отићи тамо. Ако буде у ватреним
колима, они ће се укрцати у ватрена кола, и отићи њима, и
људима који овде живе неће ни најмање наудити.
— Ах, ја сам схватио шта мислиш! узвикну Олд Фајерхенд.
То је сјајна идеја. Ти мислиш да ми трампове намамимо у воз?
— Да. Винету се не разуме ништа у ватрена кола и не зна
како се њима управља. Он је дао мисао и нека моја бела браћа
о томе размисле.
— Да их намамимо у воз? упита инжењер. Али, зашто? Ми
их можемо и овде дочекати и уништити, јер ћемо их напасти
из заседе.
— Али ће при том многи платити главом, одговори Олд
Фајерхенд. Но ако се трампови укрцају у воз, можемо лако да
их одвеземо на место где ће се морати предати без борбе и без
губитака или штете на нашој страни.
— Зар мислите да ће они само тако хтети да се укрцају?
— Они ће да се укрцају ако буду знали да је каса у возу.
— Значи, да касу треба да утоваримо у воз.
То је била ствар која никако није ишла у главу инжењеру.
Винету само одмахну руком, а Олд Фајерхенд рече:
— Па ко вас тера да пуну касу утоварите у вагон? Трампови
треба само да буду уверени да је каса са новцем у возу. Ви ћете

229
запослити уходу који ће стићи као писар и претвараћете се као
да имате у њега пуно поверење. Саопштићете му да ће се овде
зауставити воз, којим се шаље велика сума новца. Они ће
сигурно доћи и нагураће се у вагоне. Кад једаред буду у возу,
онда — што даље и што брже са њима! Имате ли довољно
вагона на расположењу?
— О, имам ја вагона колико год хоћете! И одговорност за то
узео бих драге воље на себе, само ако буде успеха. Али има ту
и других ствари. Ко ће управљати возом? Сигурно је да ће
трампови убити ложача и машиновођу као што то обично
чине приликом напада на воз...
— Којешта! Машиновођу можете наћи, а ложач ћу бити ја,
рече Олд Фајерхенд. Уосталом, о томе ћемо још говорити. Ја се
надам да ће трампови данас стићи у Орловску долину, јер иду
право онамо. Дакле, целу ствар можемо да одложимо до сутра.
Сем тога, потребно је да се изабере место куда ћемо их онда
одвести. Потражићемо неко згодно место још пре подне, јер ће
уходе вероватно стићи већ по подне. Имате ли неку дресину,
господине?
— Наравно.
— Онда ћемо се заједно одвести. Винету не може са нама.
Он мора да остане сакривен, јер би његово присуство могло да
ода наше намере. Ни мене не сме нико да позна. Ја сам то
предвидео и понео сам собом своје старо платнено одело.
Инжењер је још увек био забринут.
— Господине, ви говорите о целој тој ствари као да је већ
готова. Али, мени не изгледа да ће то бити тако лако и просто.
Како ћемо, на пример, да доставимо трамповима лажна
обавештења? Како ћемо удесити да они раде оно што ми
желимо?
— Какво је то питање? Нови писар је послан зато да нас
уходи, и што ви њему, тобоже у поверењу, саопштите, он ће се
постарати да одмах потајно јави трамповима као готову ствар.
— Тачно. Али, ако њима падне на памет да не седну у воз,
ако реше да је паметније да покваре негде пругу и избаце воз
из шина, па онда да разбију касу?

230
 — То је лако избећи. Рећи ћемо писару-уходи да ће, због
богатог товара, пред возом ићи извидничка локомотива.
Трампови ће сигурно у том случају одустати од тога да разоре
пругу. Ако ви будете вешти, не брините, све ће добро испасти.
Писара морате тако упослити и тако га тобоже везати својим
поверењем да не сме имати ни часа слободног времена да
напусти кућу нити да било са ким из насеобине разговара. Сем
тога, даћете му собу на спрату која има само један прозор.
Равна тераса на крову свега је метар изнад тог прозора. Ја ћу се
сакрити на крову и чућу сваку реч коју ће он саопштити оном
другом уходи.
— Зар мислите да ће он кроз прозор давати упутства?
— Па, наравно. По њиховом плану, тај такозвани Халер
треба да вас уходи, а онај други, који ће доћи с њим, да носи
вести трамповима. Трећега нема. Увидећете то ускоро и сами.
И тај други ће тражити да га запослите да би могао остати
овде, али под било каквим изговором неће хтети одмах да
ступи на посао, зато да би могао напустити насеобину кад му
је потребно да однесе вести. Он ће покушати да остане са
писаром у дослуху, али треба да се постарате да му то не пође
за руком најмање до вечери. У том случају, он ће се
пришуњати кући. Писар ће отворити прозор да му саопшти
новости, а ја ћу бити сакривен на крову и све ћу чути. Сада вам
то све изгледа тешко и врло замршено, јер ви нисте западњак
и ловац. Али, ако добро промислите, признаћете да је све то
тако.
— Хауг! потврди Индијанац. Моја бела браћа нека сада иду
да посете место где ће бити намештена клопка. Кад се врате, ја
ћу да одем да не бих седео овде беспослен.
— Куда ће мој црвени брат да иде?
— Винету је свугде код куће, у шуми и у прерији.
— Поглавица Апача може да има друштво, ако хоће. Моје
рафтере и ловце распоредио сам тако да се налазе на час
јахања удаљени од Орловске долине. Они су тамо да пазе на
трампове. Тетка Дрол се налази међу њима.

231
 — Уф! изненади се Апач, а његово иначе увек озбиљно лице
доби ведар израз. Тетка је храбар и мудар бели човек. Винету
ће да иде к њему.
— Лепо. Тамо ће мој црвени брат наћи много храбрих људи:
Црног Тома, Грбавка Била и Ујку--Мотку, све саме људе за које
је бар чуо. А сада нека мој црвени брат иде тамо у собу и нека
сачека док се вратимо.
Олд Фајерхенд је још пре доласка поглавице Апаша добио
од инжењера једну собицу. У њу се сада повуче да своје
упадљиво ловачко одело замени другим, у коме су га радници
могли сматрати за једног новог друга, који је тек узет на посао.
Дресина је била брзо спремљена. Олд Фајерхенд с инжењером
седе на предње седиште, два радника седоше позади и
потераше дресину пругом кроз насеље, где су радници већ
увелико били на послу. Затим дресина изиђе на слободну
пругу и одјури у правцу Кит Карсона, докле је пруга већ била
саграђена.
Апаш се за то време раскомотио и искористио прилику да
се мало испава, да му време не прође узалуд.
Олд Фајерхенд и инжењер пробудише Индијанца чим су се
вратили. Саопштише му да су нашли изванредно згодно
место.
— То је добро! рече Винету. Пси ће дрхтати и урлати. од
страха. Винету ће сада да одјаше до тетке Дрол, да каже њему
и рафтерима да буду спремни.
Он се одшуња од куће до скровишта где му је био сакривен
коњ.
Тек што је био прошао подневни одмор, кад радници са
пруге угледаше два јахача, који су долазили полагано уз реку.
По опису који је дао Јенки, није било сумње да су то били они
које су Олд Фајерхенд и инжењер очекивали. Зато ови
пробудише Хартлија, који одмах познаде разбојнике и убице.
На то се Олд Фајерхенд повуче у собицу, одмах до
канцеларије, како би иза притворених врата чуо разговор
ухода са инжењером.

232
 Убрзо уђоше два непозната човека у инжењерову
канцеларију. Инжењер је био сам. Поздравише га учтиво и
један од њих пружи инжењеру писмо, не говорећи ништа о
циљу свог доласка. инжењер прочита писмо и рече љубазно:
— Ви сте били у служби код мог пријатеља Нортона? Како
је Бен?
Следовала су затим уобичајена питања и одговори, а затим
инжењер упита тобожњег писара, шта га је натерало да оде из
Кинслија. Ухода му исприча неку тугаљиву причу, која се
донекле слагала са садржином писма које је био донео.
Инжењер га саслуша пажљиво, па рече:
— То је заиста жалосно; ја вас од срца жалим. Из писма
видим да сте ви уживали поверење и покровитељство мог
пријатеља Нортона. Ја ћу да испуним његову жељу и даћу вам
службу. Додуше, већ имам једног писара, али ми је одавно
потребан човек коме бих могао важне и поверљиве ствари да
диктирам у перо. Могу ли да се поуздам у вас?
— Господине, одговори тобожњи Халер необично
обрадован. Ја сам уверен да ћете бити са мном потпуно
задовољни.
— Вел, покушаћемо. О плати ћемо говорити доцније.
Морамо прво да вас упознамо на делу, а зато ће требати
неколико дана. Уколико будете вреднији, утолико ћете бити
боље плаћени. Ја сам сада у великом послу. Идите у насеобину
и вратите се у пет сати. Ја ћу дотле да прегледам радове.
Становаћете код мене у кући, хранићете се са мном, а кућног
реда морате се строго држати. Сем тога, не желим да се
дружите са обичним радницима. Тачно у десет часова, толико
да знате, затвара се капија на кући.
— У реду је ствар, господине. Ја сам врло уредан човек,
уверавао је ухода, коме је било довољно већ и то што је уопште
добио одмах ово место. Али затим додаде:
— И још једну молбу имам, господине. Тиче се овог мог
друга. Можда има и за њега неки посао?
— Какав посао?

233
 — Било какав, одговори други ухода скромно. Ја ћу бити
задовољан ако добијем ма какав посао.
— Како се зовете?
— Дагби. Срео сам господина Халера случајно путем и
пошао сам са њим кад сам чуо да се овде гради пруга.
— А где сте раније били запослени, мистер Дагби?
— Дуже времена сам био каубој на једној фарми, преко у
Лос Анимасу. Али посао је био тежак и нисам могао дуго
издржати. Сем тога, посвађао сам се пре неколико дана са
једним момком, кавгаџијом, који ме је убо у руку. Рана ми још
није сасвим зарасла, али се надам да ћу за два три дана моћи
да ступим на посао, разуме се, ако ме запослите.
— Посла код нас има колико хоћете. Останите овде,
излечите руку и кад оздравите јавите ми се поново. Сада
можете да идете.
Уходе изиђоше из канцеларије, очигледно задовољни.
Инжењер уђе у собу Олд Фајерхенда и рече:
— Ви сте имали право, господине. Тај Дагби се побринуо да
не мора да ступи одмах на посао, да би имао времена да носи
вести трамповима у Орловску долину. Зато је и везао руку.
— Која је свакако здрава. А зашто сте ви писара отпустили
до пет сати?
— Јер треба да га упослим до спавања. Да је одмах остао на
послу, уморили бисмо се и он и ја, а можда би му било и
подозриво што га тако дуго задржавам.
— Тачно. Ионако је остало још пет сати до десет, и неће
бити лако да га толико дуго држите без везе са оним другим
нитковом.
Тако је, дакле, први део завере био довршен. На други део
могло се прећи тек онда кад се сазна садржина разговора
између ове две уходе. А дотле је остало много времена и Олд
Фајерхенд леже да се испава. Кад се пробудио, био је већ скоро
мрак. Црнац му донесе вечеру. Око десет сати дође инжењер
да му јави да је писар већ вечерао и да ће сад ићи у своју собу
на спавање.

234
 Олд Фајерхенд се попе на спрат и оданде степеницама
изиђе кроз отвор на терасу на крову. Тамо леже и полако се
привуче ивици крова, ка оном месту где се, како се био уверио,
налазио прозор писареве собе.
Лежао је тако неко време, мирно чекајући. Тада зачу како
се отварају нека врата доле испод њега. Чуо је и кораке који су
се кретали према прозору. Светлост са прозора падала је
напоље. Кров је био направљен од дасака преко којих је био
превучен лим. Постојала је опасност да писар чује Олд
Фајерхенда, као што је и овај чуо његове кораке. Била је
потребна највећа предострожност. Велики ловац напреже вид
да прозре ноћну таму и у томе је донекле успео. Недалеко од
места где је падала светлост са прозора примети одједном
неку сенку. Затим неко закуца на прозор. Прозор се отвори.
— Магарчино! шапутао је пригушено неки љутит глас.
Угаси лампу. Светлост пада на мене.
— Сам си магарац, одговорио је тобожњи писар. Зашто
долазиш сада? У кући је још све будно. Дођи кроз један сат.
— Добро! Али имаш ли бар неку вест?
— И те какву!
— Добро, говори!
— Ствар стоји одлично. Много боље него што смо и
замишљали. Али сада иди. Могао би ко да те види.
Прозор се затвори и сенка се изгуби у мраку. Олд
Фајерхенд је сада био присиљен да чека читав сат а можда и
више на крову, непомичан, без иједног покрета. Доле у кућама
и колибама насеобине још је било светлости. Али ту, око
инжењерове куће, било је већ све у дубоком мраку. Олд
Фајерхенд је чуо кад се прозор поново отворио. Светлости
више није било. Писар је, значи, чекао свога друга. Није
требало дуго, опет се зачу шкрипање песка по коме је газила
човечја нога.
— Дагби? прошапута писар с прозора.
— Ја сам, одговори онај други из мрака.
— Где си? Ја те не видим.
— Сасвим сам уза зид управо испод твог прозора.
235
 — Да ли је у кући мрак?
— Свуда. Ја сам двапут обишао око куће. Нико више није
будан. Шта имаш да ми кажеш?
— Да са овом касом овде не може ништа да буде. Исплата
радника врши се сваких четрнаест дана и баш јуче је била
исплата. Морали бисмо да чекамо пуне две недеље, кад се каса
опет напуни. А то није могућно. Сада нема ни триста долара у
каси. То не вреди наше муке.
— А ти ми малочас рече да ствар стоји одлично! и то је за
тебе, будало, одлично?
— Ћути, кад не знаш све! Ако нема ништа са овом касом,
може да буде с другом. Сутра ноћу пролази овуда воз са неке
четири стотине хиљада долара.
— Немој да блебеташ! То је невероватно!
— Али истинито. Ја сам се уверио својим сопственим очима.
Воз долази из Канзас Ситија и путује за Кит Карсон, где треба
новаца за наставак грађења пруге. Читао сам писмо и депеше.
Овај блесави инжењер верује ми више него самом себи.
— Шта то нама користи? Воз ће само проћи овуда.
— Магарче! Задржаће се пуних пет минута.
— Сто му громова!
— А ја и ти бићемо на локомотиви.
— Ти сањаш!
— Ни најмање. У Карлајлу мора воз да прими специјални
чиновник. Он ће допратити воз довде, и можда ће се повести
до Валаса и тамо предати товар.
— А тај чиновник бићеш ти?
— Да. А ти ћеш, односно боље рећи мораћеш да пођеш са
самном. Инжењер ми је допустио да узмем још једног човека
са собом. Кад сам га питао кога, одговорио ми је да изаберем
по својој вољи. Разуме се само по себи да сам изабрао тебе.
— Еј, а зар ти није подозриво толико поверење?
— Ако добро промислим, и јесте. Али, по свему судећи,
изгледа да је њему потребан један нарочито поверљив човек, а
она писмена препорука учинила је своје. А сем тога, не може
236
то велико поверење да буде подозриво, јер, треба добро да
знаш, та дужност је прилично опасна.
— Ах! Инжењер се боји да иде сам! Да, сигурно је тако. А, да
ли је пруга добро грађена?
— Јесте, иако је то само споредна пруга, колико сам видео
из књига и нацрта, добро је грађена. Али код тако великих,
нових пруга обично нема доста стручног чиновништва. Има
машиновођа који немају никаквог испита, а за ложача се
ништа и не пита. Замисли сада, такви људи возе воз са неких
четири стотине хиљада долара. Ако се та двојица договоре,
могу лепо негде на отвореној прузи да зауставе воз, и с парама
да ухвате маглу. Ето, зато мора са њима да иде један поверљив
чиновник, а пошто су њих двојица, мора и са чиновником да
пође још један. Разумеш ли, то ти је нека врста полиције.
Добићемо сваки пун револвер, да пуцамо ако ма шта сумњиво
приметимо.
— Е, то је заиста весела ствар! Ми да им чувамо паре! Путем
ћемо једноставно натерати оне момке да зауставе воз,
покупити паре и — магла, дико!
— Не може тако. Сем машиновође и ложача, иде са нама и
возовођа, па и један чиновник банке из Канзас Ситија, који
носи новац у коферу. И ова двојица ће бити добро наоружана.
Ако ми ону двојицу натерамо да зауставе воз, ова двојица
браниће вагон и паре. Не, то се мора извести сасвим друкчије.
Морамо навалити у што већем броју и то на згодном месту.
— И мислиш да ће то бити боље?
— Наравно. У таквој ситуацији неће они моћи ни да
помисле на отпор, а нама неће пасти ни длака са главе. А сада
иди и јави Корнелу све што си чуо.
— По овој помрчини не може се јахати, а ја не познајем пут.
— Онда сачекај до јутра. Али, то је крајњи рок, јер ја до
подне морам имати одговор. Потерај коња добро, макар после
цркао.
— А шта да му кажем?
— То што си чуо од мене. Воз ће стићи тачно у три часа ноћу
овамо. Нас двојица бићемо на локомотиви и, чим воз стане,
237
савладаћемо ложача и машиновођу, ако буде требало и
куршумима. Корнел са својим људима треба да се налази у
близини и да сместа сви ускоче у вагоне. Нас има толико да
нема изгледа да би се становници Шеридана, који се затекну
ту, или она два-три чиновника, усудили да дају неки отпор.
Уосталом, запрепастиће се вероватно толико да неће смети ни
мрднути.
— Хм, план није лош. Али сума је голема! Ако сваки од нас
добије подједнако, на сваког ће пасти по две хиљаде долара.
Сигурно ће Корнел пристати на твој предлог. Када да ти
предам његов одговор?
— То је шаљиво питање. Морамо се трудити да нас нико не
види заједно, а не знам хоћу ли имати времена и прилике да с
тобом разговарам. Мораш ме обавестити писмом.
— Зар не би било боље да ти пошаљем гласника?
— Гласника? Ни говора о томе. То би била највећа глупост
коју бисмо могли учинити. Ја не знам хоћу ли уопште моћи да
напустим кућу довече. Ти ми лепо све напиши и цедуљу
сакри...
— Где?
— Хм? Треба да изаберемо место где ћу моћи лако да га
узмем. По подне ћу имати много посла. Треба да испуњавам
платне спискове, како ми рече инжењер. У сваком случају,
наћи ћу тренутак времена бар да изађем пред врата. Да, поред
самих врата стоји буре за кишницу. Сакри писмо иза њега, али
да нико не примети. Поклопи га каменом.
— А како ћеш знати да је писмо на свом месту? Ти не
можеш сваког часа да извирујеш из куће.
— И то ћемо удесити. Како рекох, ти ћеш са мном да
пратиш воз. Ја ћу по подне послати некога да те потражи. Ти
ћеш доћи да питаш зашто сам те тражио. При том ћеш ми дати
знак да је писмо на свом месту. Је ли у реду?
— Да.
— И пожури на пут! А сада. лаку ноћ!
— Лаку ноћ!
Прозор се тихо затвори, а онај други нестаде у мраку.
238
 Олд Фајерхенд оста још неко време лежећи на крову, а
затим се полако спусти на таван и оде на прстима у
инжењерову собу. Инжењер је још био будан. Олд Фајерхенд
му исприча све што је чуо. Ствар се очевидно развијала у
правцу њихових жеља.
Олд Фајерхенд се пробуди сутрадан изјутра врло рано.
Велики ловац је био навикао на кретање и путовање и њему
није било лако да седи на миру затворен у соби. Али морао је
да се мири са судбином. Могло је бити око једанаест сати кад
је инжењер свратио до њега. Рече му да је писара добро
запослио и да се овај стара да се покаже вредан и марљив на
послу.
У том тренутку Олд Фајерхенд примети малог грбавог
човечуљка где се пење уз брежуљак. Тај човек имао је на себи
познато ловачко одело и дугачку пушку која му је вирила
преко главе.
— Грбавко Бил! рече Олд Фајерхенд зачуђено. Овај
човечуљак припада мојим људима. Мора да се десило нешто
неочекивано, јер иначе не би дошао да ме тражи. Он зна да сам
ја овде такорећи инкогнито. И неће питати никог другог сем
вас за мене. Зовните га унутра господине!
Инжењер изиђе из собе и одмах доведе Била.
— Господине, рече овај. Видим по фирми да овде станује
инжењер. Могу ли да говорим са њим?
— Ја сам инжењер, изволите унутра.
Инжењер одведе Била у Олд Фајерхендову собу, који
одмах упита Грбавка што га је натерало да против договора
дође овамо.
— Ништа нарочито, господине. Наиме није ништа рђаво.
Можда је, штавише, добро за нас. Али, у сваком случају, то је
ствар коју треба ви да знате. Зато су мене одредили да вам то
јавим. Ја сам брзо јахао и држао сам се непрестано железничке
пруге, јер се трампови преко дана неће појавити у близини ње.
Дакле, сигурно је да ме нису приметили. Коња сам оставио
напољу у шуми, а дошуњао сам се овамо тако да ме сигурно
нико ни од радника није приметио.

239
 — Добро, рече Олд Фајерхенд. Дакле, шта се десило?
— Синоћ, предвече, дошао је, као што вам је познато,
Винету до нас. Приредио је тетки Дрол неизмерну радост, а и
други су горди што нас је тај знаменити човек почаствовао
својом посетом. Ми смо за логор изабрали место које ниједан
од оних вуцибатина не познаје. Али, шта може да избегне оку
једног Винетуа! Укратко да кажем, он је стигао у наш логор,
али пре тога пронашао је и логор трампова и кад се смрачило,
отишао је онамо да их уходи. Пошто се није вратио ни у зору,
ни неколико часова доцније, ми смо се уплашили за њега. Али,
то је било излишно! Њему се ништа није догодило. Штавише,
он се по белом дану привукао трамповима тако близу да је чуо
њихове разговоре! Уосталом, то није ни био разговор, него
вика и дрека. Дошао је био гласник из Шеридана и узбунио
цело друштво вестима које је донео.
— Аха, Дагби!
— Да, Дагби. Баш тако се зове тај момак. Он је причао о
неких пола милиона долара који ће проћи возом.
— Тачно је.
— И поглавица Апача је причао о томе. Каже да је то клопка
у коју треба да упадну трампови. Дагби је трамповима
испричао све оно што сте ви њему набајали. Ви, наравно, знате
да је он ухода.
— Да, и то што им је он саопштио, део је нашег плана.
— Али, ви треба да знате и шта је поводом тога решено.
— Наравно! Ми смо тако удесили ствар да ћемо то сазнати
од самог Дагбија.
— Сјајно! Али, ни Дагби вам више није потребан, јер је
Винету већ све то чуо сам. Трампови су од радости тако гласно
галамили да се чуло на километре далеко. Дагби има слабог
коња и стићи ће овамо тек по подне. Зато ме је обазриви
Винету послао вама. Трампови су дакле одмах пристали на
предлог писарев, само треба да се измени једна тачка у
његовом плану.
— Која?

240
 — Место где треба да се препад изврши. Овде у Шеридану,
по мишљењу трампова, има исувише много радника, а
специјални воз са парама изазваће свакако велику пажњу,
тако да ће се на станици искупити већи број људи. Могло би да
дође до нежељеног сукоба. Трампови су, додуше, лакоми на
паре, али неће да проливају своју крв. Зато треба да писар
пусти лепо воз из Шеридана, а изван насеља да присили
машиновођу и ложача да зауставе воз на отвореној прузи.
— А да ли су одредили место где то треба да буде?
— Не, нису. Они ће на самој прузи наложити ватру пред
којом ће се локомотива морати да заустави. Ако им се
машиновођа и ложач успротиве, једноставно ће их побити.
Можда вам ова промена у плану не иде у прилог, господине?
— Не, напротив! Тако ћемо бар и ми избећи опасност да
дође до борбе између овдашњих радника и трампова. Затим не
морамо да идемо са оним двема уходама чак у Карлајл. Није
уопште потребно да их даље држимо у заблуди. Да ли вам је
Винету рекао, где треба да заузмете бусију?
— Да, пред тунелом који има улаз одмах преко моста.
— Тако је! Али, морате се добро сакрити док воз не стигне.
Остало ће све ићи само по себи.
Сада су знали сви на чему су и припреме су могле да
отпочну. Телеграфски је јављено у Карлајл да се састави
композиција воза. Исто тако јављено је у утврђење Валас да се
пошаље војничка помоћ. За то време поткрепио се Грбавко
Бил јелом и пићем и отишао је исто тако неопажено као што је
био и дошао.
Око подне стигао је одговор из оба поменута места да ће се
поступити по молби и жељи. Два часа доцније Дагбија позва
тобожњи Халер преко једног човека к себи. Олд Фајерхенд је с
инжењером седео у својој соби. Непримећени они су могли да
посматрају трампа који се нешто врзмао око бурета за
кишницу.
— Примите га у канцеларији, рече Олд Фајерхенд. И
разговарајте с њим, док ја не дођем. Ја ћу дотле да прочитам
цедуљицу.

241
 Инжењер се упути у своју канцеларију, а у исто време кад
је Дагби улазио у канцеларију, Олд Фајерхенд изиђе на капију.
Погледавши иза бурета, он опази један камен. Под каменом
нађе цедуљицу. Писао је Корнел својом руком. Садржина
цедуљице слагала се потпуно са обавештењем које је донео
Грбавко Бил. Олд Фајерхенд врати цедуљицу на њено место,
покри је каменом и уђе у канцеларију, где је Дагби стојао пред
инжењером. Трамп није познао великог ловца који је на себи
имао старо платнено одело, па се није ни најмање уплашио кад
му је овај метнуо руку на раме и упитао га оштрим гласом:
— Знате ли ви ко сам ја, мистер Дагби?
— Не, био је кратак одговор.
— Онда нисте добро гледали код Батлерове фарме. Ја сам
Олд Фајерхенд!
Хладнокрвно извади Олд Фајерхенд трампу нож иза појаса
а из џепа револвер. Запањени трамп није ни покушао да то
спречи. Затим Олд Фајерхенд рече инжењеру:
— Молим вас, господине, отидите горе и реците писару да
је овде Дагби. Али, ништа више! Онда се вратите овамо.
Инжењер оде. Олд Фајерхенд заповеди трампу да седне на
столицу, па га привеза за њу јаким конопцем.
— Господине, рече бедник, који је тек сада дошао себи.
Зашто поступате тако са мном? Зашто ме везујете? Ја вас
уопште не познајем!
— Ћути! заповеди ловац турајући му револвер под нос. Ако
само писнеш пре но што ти ја кажем, просвираћу ти куршум
кроз главу!
Трамп пребледе као крпа, не усуђујући се више ни да се
мрдне. Кад је ушао инжењер, Олд Фајерхенд му нареди да
остане код врата. Он сам стаде поред прозора, тако да се споља
није могао видети. Није прошло ни два минута, кад се једна
рука са врата испружи у правцу бурета. Чија је то рука била,
није се видело, јер је тај човек стајао у вратницама. Олд
Фајерхенд даде инжењеру знак и овај нагло отвори врата, баш
у моменту кад је писар хтео да промакне поред њих.
— Мистер Халер, зар нећете да дођете овамо?
242
 Тобожњи Халер држао је још хартију у рука- ма, али је брзо
стрпао у џеп и збуњено ушао у собу. Како је тек лице направио
кад је опазио свог друга везаног за столицу! Али брзо се
прибрао и успео да направи прилично безазлено лице.
— Какву сте то хартију метнули у џеп? упита га Олд
Фајерхенд.
— Старе новине, одговори трамп.
— Тако? Деде, покажите их!
Писар га погледа тобоже зачуђено, па рече:
— Како ви долазите до тога да ми заповедате? Ко сте ви,
уопште? Ја вас не познајем.
— Зар не познајете Олда Фајерхенда? упаде му у реч
инжењер.
— Олд Фај...! узвикну трамп и зину од чуда.
— Да, ја сам рече Олд Фајерхенд. Нисте се надали да ћете
ме овде наћи, зар не? А што се тиче писма, које вам је у џепу, ја
имам више права да га прочитам него ви. Овамо с писмом!
Олд Фајерхенд одузе трампу прво нож, затим револвер и
најзад цедуљицу.
— Господине, рече му тобожњи писар заједљиво. С каквим
правом ви ово чините?
— С правом јачега и поштенијег, у првом реду, а онда
мистер Шароа, који врши овде дужност шефа полиције, дао ми
је овлашћење да га у овом случају заступам.
— По којој ствари? Оно што ја имам код себе то је моја
сопственост. Ја нисам ништа учинио противзаконито. Зашто,
дакле, поступате према мени као према лопову?
— Лопову? Којешта! Камо среће да сте само лопов! Није ту
посреди само крађа, него у првом реду убиство, а друго злочин
који је много тежи но просто убиство: дакле, препад и пљачка
воза, којом приликом не би само један човек изгубио живот.
Ви сте члан банде Трампова која је у Осаге-Нуку напала
Индијанце и осморицу убила, затим Батлерову фарму, коју је
хтела да опљачка а сада хоће да се дочепа суме од пола
милиона долара из воза.

243
 Видело се да су се ови људи страховито пренеразили што
Олд Фајерхенд зна све њихове намере, али тобожњи Халер се
први снађе, па одговори потпуно присебно:
— Мени о томе што ви причате ништа није познато. То су
ваше измишљотине.
— Па ипак вас двојица сте дошли као уходе да извидите
прилике и обавестите своје саучеснике.
— Ја? Ја ни за тренутак нисам излазио из куће!
— Наравно, јер вам је ваш пријатељ служио као посредник
и гласник. А шта сте синоћ доцкан разговарали на прозору са
њиме? Ја сам био горе на крову, управо над вашим прозором, и
чуо сам сваку реч. На овој је цедуљици одговор који вам шаље
црвени Корнел. Трампови логорују у Орловској долини. Они
ће у току ове ноћи доћи овамо и заузети пругу ван Шеридана.
Ту ће наложити ватру да зауставе воз. Том ватром треба вама
да дадну знак да навалите на машиновођу и ложача да их
побијете, ако треба, и да опљачкате воз.
— Господине... промуца писар, који сада више није могао да
прикрије свој страх пред овим страшним човеком који је све
знао. Ако заиста има људи који хоће то да изврше, то је мене
само случајни сплет околности довео у везу са овим. Ја сам
поштен човек и...
— Ни речи више! рече Олд Фајерхенд. Поштен човек не
врши убиства.
— Нећете ваљда тврдити да сам ја извршио и убиство.
— Па, и јесте! Ви сте обојица убице. Где је лекар и његов
помоћник које сте са црвеним Корнелом гонили? Зар нисте
оног јадника убили јер вам је требало његово писмо да се овде
уместо њега представите као писар Халер и тако олакшате
себи посао шпијунирања? Или, зар нисте надрилекару
одузели сав његов новац?
— Господине, ја не знам ништа о свему томе! муцао је
трамп.
— Онда ћу вас ја одмах подсетити. А да не бисте помислили
да нам побегнете, ми ћемо вас осигурати. Мистер Шароа,

244
будите тако добри па вежите тој вуцибатини руке на леђа. Ја
ћу да га придржим.
Кад је трамп чуо те речи, окренуо се нагло вратима да
побегне. Али, Олд Фајерхенд је био бржи од њега. Зграбио га је
за врат, повукао натраг и, упркос очајног отимања, стегао га
тако чврсто да га је инжењер без по муке везао. Затим
одвезаше Дагбија са столице и отераше обојицу у собу где је
лежао рањени Хартли. Кад их је овај угледао, сео је у кревету
и узвикнуо:
— Гле, па то су они разбојници који су ме опљачкали, а
сиромашног Халера убили! А где је онај трећи?
— Он још није овде, али ће нам и он пасти у руке, рече Олд
Фајерхенд. Него, ова двојица сада одричу да су извршили та
злочинства!
— Одричу? Ја их познајем врло добро и могу се хиљаду пута
заклети да су то они.
— Није потребна ваша заклетва, мистер Хартли. Ми имамо
довољно доказа у рукама и знамо тачно ко је пред нама.
— Лепо! А шта је с мојим новцем?
— Наћи ће се. Прво сам им одузео оружје и писмо, које их
терети.
Трампови не проговорише више ни речце. Увидели су да
би свако даље одрицање било сувишно. Претресом нађен је
код њих опљачкани новац који је одмах враћен Хартлију.
Најзад, трампови су признали да је остатак новца узео црвени
Корнел. Затим им везаше руке и ноге, па их бацише на под. У
кући није било подрума ни друге неке просторије, где би
могли да их затворе. Хартлеј је био толико бесан на њих да није
требало бољег чувара од њега. Њему дадоше у руке набијен
револвер и рекоше му да пуца ако ко од њих покуша да се
ослободи веза.
Тек сада могле су да се предузму и последње припреме за
извођење целог плана. Није било више погребно ни да се
трампови пусте на локомотиву и да се због тога са њима иде у
Карлајл. Телеграмом јавише у Карлајл да воз крене у

245
одређено време, а пред Шериданом на означеном месту да
стане, да воз прими Олд Фајерхенда.
По подне стиже са тврђаве Валас телеграфско обавештење
да ће, чим падне мрак, кренути оданде једна чета војника која
ће око поноћи стићи на одређено место.

КРАЈ ПРВЕ СВЕСКЕ

246
247
СВЕСКА ДРУГА

248
 I
У ОРЛОВСКОЈ ДОЛИНИ

Радници у Шеридану беху већином Немци и Ирци. Они о

свим овим догађајима које смо испричали нису имали ни
појма. Нису били обавештени зато што се веровало да ће
Корнел послати своје уходе да раднике шпијунирају. Али, кад
је дошло вече, саопшти инжењер свом пословођи Ватсону све,
с тим да овај опрезно обавести раднике о ономе шта се десило
и шта ће се догодити.
Пословођа је био досељеник и имао је бурну прошлост.
Прво, био је грађевинар и радио је више година на том послу,
али није могао никако нигде да се скраси. Зато је променио
занимање. То код Јенкија није никакво чудо, а још мање
срамота. Али срећа му није била ни овога пута наклоњена.
Зато је рекао Истоку збогом и пребацио се преко Мисисипија
да овде покуша срећу. Али и ту је био зле среће. Тако је најзад
у Шеридану добио службу, пошто се разумевао у посао око
грађења пруге. Ипак, није могао да се смири. Јер, ко једанпут
удахне ваздух прерије и прашуме, тај ће тешко, врло тешко
моћи да живи сређеним животом. И Ватсон се необично
обрадовао када је чуо шта се закувало и какви се догађаји
спремају.
— Хвала богу! Најзад мало разоноде, у овој досадној
свакидашњици, рече он задовољно трљајући руке. Моја стара
шкљоцара дуго је висила о клину. Просто је пожелела да и она
каже коју реч. Надам се да ће јој се данас указати прилика. Име
које сте малочас споменули као да ми је познато, господине.
Риђокос Корнел? Зове се тобоже Корнел? Ја сам једаред срео
неког Бринклеја који је имао риђу косу, али његов природни
скалп био је црне боје. Тај сусрет замало нисам платио
животом...
— Како је то било? Где? упита Олд Фајерхенд.
— Пре две године, на Гранд Риверу. Био сам са једним
Немцем, Енгелом по имену, горе на Сребрном језеру. Хтео сам
249
у Публо, а затим арканзашким друмом према истоку, да
набавим алат и оруђе за једно предузеће које је требало да нам
донесе милионе...
— А тај се човек звао Енгел? Какво је било то предузеће које
је требало да вам донесе милионе?
— Шта да вам кажем! Истина, нас двојица смо се зарекли
да ћемо то чувати као највећу тајну. Али наши милиони су се
расплинули као магла, пошто до извођења плана није дошло,
и ја стога сматрам да нисам везан обећањем. Радило се о
извлачењу огромног блага које је потопљено на дну Сребрног
језера.
Инжењер се осмехну као да не верује много, а пословођа
продужи:
— Можда ће изгледати невероватно и фантастично,
господине, али ствар је ипак истинита. Ви сте, господине
Фајерхенде, један од најславнијих западњака и доживели сте
много штошта, што вам други неће ни веровати кад будете
причали. Вама моје речи, можда, неће изгледати смешне?...
— Ни најмање, одговори велики ловац озбиљно. Ја вам
потпуно верујем и имам своје разлоге за то. И ја сам сазнао, из
потпуно веродостојног извора, да у дубинама тог језера лежи
огромно благо.
— Збиља? И ја бих се мирне душе могао заклети да је прича
о благу истинита. Јер, онај који нам је причао о њему, сигурно
нас не би лагао...
— А ко је то био?
— Један стари Индијанац. Ја још никада у животу нисам
видео тако стара, прастара човека. Био је мршав као костур.
Сам он нам је рекао да се сећа да живи више од сто година. Звао
се Ханеј-Колакако. Али, у поверењу нам је рекао да је његово
право име Икачи-Татли. Шта значе те индијанске речи, не
знам.
— Али знам ја, упаде му у реч Олд Фајерхенд. Прва је на
језику Тонкава, а друга на језику Астека. Обадве значе једно
исто: „Велики отац“... Продужите само, господине Ватсоне! Ја

250
сам необично радознао, где сте и како сте упознали тог
Индијанца.
— Управо, овде и нема ничега необичног ни фантастичног.
Био сам се преварио у времену и дуго се задржао у планинама,
тако да ме тамо изненада затекла зима. Морао сам, дакле, да
останем тамо и да потражим место за зимовање, да се не бих
смрзао или умро од глади. То није била мала ствар: сасвим сам,
затрпан дебелим снегом. На срећу, стигао сам био до Сребрног
језера. Тамо сам наишао на једну колибицу од камена, из које
се дизао дим. Био сам спасен. У колибици сам затекао оног
старог Индијанца. Он је имао унука и праунука, Великог и
Малог Медведа, који. . .
— Ах! То су Нитропан-Ханеј и Нитропан-Хомош, прекиде га
Олд Фајерхенд.
— Да, тако су се некако звали ти Индијанци. Можда их
познајете, господине?
— Да. Шта је даље било?
— Оба Медведа били су отишли у брда Ваксач, где је
требало да остану до пролећа. Зима нас је све изненадила, јер
је рано дошла, па тако ни они нису могли да се кроз велике
сметове пробију до Сребрног језера. Старац је, према томе
остао сам, али ја сам код њега у колибици затекао још једног
човека, тог Немца Енгела, који се исто тако био склонио овде
пред снежном буром и вејавицом. Мислим да не треба да
причам надугачко. Рећи ћу само толико да смо нас тројица
провели целу зиму заједно. Гладовали нисмо, јер је дивљачи
било у изобиљу. Али зима је старца толико изнурила да смо га
у пролеће, кад је време ојужило, сахранили. Он нас је много
био заволео и у знак благодарности, што смо га пазили и
неговали, одао нам је тајну Сребрног језера. Показао нам је
прастари комад коже на коме је било тачно означено место где
се налази благо и дозволио нам да направимо копију тог
нацрта. Случајно је Енгел имао при себи хартије, без које не
бисмо могли направити копију, а старац није хтео кожу да
нама да, јер је, по завету, морао да је преда својим потомцима,
Вели-,ком и Малом Медведу. Он је ту кожу пред своју смрт
негде сакрио или закопао.
251
252
Ми нисмо никад сазнали где, јер поштујући његову вољу,
нисмо ни трагали за њом. Енгел је нацрт који је био направио
помно ушио у своје ловачко одело, и једног лепог пролећног
дана ми најзад кренусмо натраг међу људе.
— Зар нисте сачекали да се врате Велики и Мали Медвед?
упита Олд Фајерхенд.
— Не.
— То је била велика грешка.
— Може бити. Али ми смо били месецима одсечени од
света и, право да вам кажем, зажелели смо се људи. И убрзо
смо дошли међу људе, али међу какве! Напала нас је једна чета
Утаха Индијанаца и опљачкала нас до голе коже. Свакако би
нас убили, али како су знали са смо ми неговали старог
Индијанца, кога су они много поштовали, и да смо га
сахранили после смрти, поклонили су нам живот и слободу.
Међутим, оружје су нам одузели. То је могло за нас да буде
судбоносно, јер смо били изложени свакојаким опасностима,
а могли смо и да помремо од глади. На нашу срећу, или боље
рећи несрећу, трећег дана наиђосмо на једног белог ловца који
нас је нахранио месом. Кад је чуо да идемо за Пуебло, рече нам
да и он иде тамо и дозволи нам да му се прикључимо.
— То је био риђокоси Бринклеј?
— Да. Он се, додуше, издавао под другим именом, али
доцније смо сазнали да му је Бринклеј право презиме. У
разговору, ми му испричасмо све, само о благу и о нацрту који
је Енгел носио уза се не рекосмо ни речце, јер нам је изгледао
врло сумњив. Ја нисам крив, али одувек сам имао неку
одвратност према риђокосим људима, мада мислим да међу
њима нема више лопова него и међу другим људима чији су
скалпови плави или црни. Али наше ћутање није нам ништа
помогло. Пошто је само он имао оружје, одлазио је често у лов,
док смо ми остајали сами. Једном тако, кад смо остали сами,
упустили смо се опет у разговор о ономе благу. А тај Корнел се
био кришом привукао и прислушкивао цео наш разговор. Ми
то, наравно, нисмо знали. Кад је сутрадан пошао у лов, позвао
је мене да пођем с њим, јер тобоже четири ока више виде него
два. Кад смо се прилично удаљили од места где је остао Енгел,
253
тако отприлике за један час хода, саопшти ми Корнел да је чуо
све шта смо ја и Енгел разговарали и да ће нам за казну одузети
нацрт. У исти мах потегао је нож и навалио на ме. Ја сам се
бранио из све снаге, али залуд. Једним ударцем сјурио ми је
нож у груди. Срећом, није погодио у срце и ја нисам остао на
месту мртав, мада сам био пао у дубоку несвестицу. Кад сам се
пробудио, нашао сам се међу гомилом усељеника који су ме
били нашли, превили и лечили. Ја сам им испричао шта се
догодило, али они припрости људи нису могли да пођу у
потеру за зликовцем, а још мање да му уђу у траг. Сем тога,
мени самом требало је много времена да оздравим. Кад сам се
био опоравио, напустио сам своје спасиоце. Потражио сам
Енгелов гроб, али пошто нисам могао да нађем ни гроб ни леш
Енгелов, веровао сам да је он измакао зликовцу.
— Да, измакао је, потврди Олд Фајерхенд.
— Збиља? упита пословођа. Зар је вама познат цео овај
случај?
— Да. Али, о томе доцније. Причајте, шта је било даље!
— Дошао сам до првог насеља, где су ме лепо примили и
помогли. Радио сам ту пуну годину дана све могућне послове,
да бих зарадио толико да могу да кренем на Исток.
— Куда сте хтели?
— Хтео сам у првом реду да нађем Енгела. Знао сам да он у
Раселвилу, у Кентакију, има брата, а ми смо још раније били
решили да ћемо ту извршити припреме за наше радове на
Сребрном језеру. Међутим, кад сам дошао онамо, сазнао сам да
се његов брат преселио у Арканзас. Али нико ми није могао
тачно рећи куда се преселио. Ипак, он је био оставио код
једног суседа писмо за Енгела, ако би овај дошао да га тражи.
Мој познаник Енгел заиста је и дошао, узео писмо у коме је
свакако било означено ново боравиште његовог брата, и,
вероватно, отишао њему. Али то све онај сусед није умео да ми
каже. У Раселвилу, међутим, Енгел је испричао оно што се
мени десило и верујући да сам ја мртав, саопштио је да се
убица зове Бринклеј. Како и на који начин је он сазнао његово
име, не знам ни данас. Тако, господо, то је све што сам имао да
вам испричам. Ако скорашњи догађаји имају везе са тим
254
типом, за мене ће бити право задовољство да се сретнем са тим
нитковом очи у очи. Ја се надам да ћу пречистити са њим старе
рачуне.
— Има много њих који то исто желе, примети Олд
Фајерхенд. Али сада ми једна ствар није јасна.
Ви рекосте да је Бринклејева риђа коса лажна. Откуда то
знате?
— Врло проста ствар. Док сам живео заједно с њим, изгледа
да му је наједаред нестало црвене боје и указала се права
његова коса, црна.
— Вел! Онда, нема сумње, то је био доиста риђокоси
Корнел. Изгледа да се цео живот тог човека састоји из једног
непрекидног низа злочина. Можда ће нам данас поћи за руком
да му дођемо главе.
— Ја то желим од свег срца. Само, ви још не рекосте како да
се бранимо за време напада који се на нас спрема.
— То још није ни потребно да знате. Кад буде требало,
сазнаћете у прави час. Сада, у првом реду треба да умирите
раднике. Кажите им да ноћас нема спавања; исто тако реците
им да доведу у ред оружје. Још пре поноћи треба да се укрцају
у један воз који ће их одвести на одређено место.
— Вел! То ће бити довољно засада. Ваше заповести биће
извршене.
Кад је пословођа отишао, упита Олд Фајерхенд инжењера
да ли има два радника који би по стасу и изгледу личили на
ону двојицу ухваћених трампова. Требало је да то буду храбри
људи, који ће заузети места на локомотиви. Шароа се мало
замисли а затим посла свог Црнца да позове људе које је
изабрао. Кад су радници дошли, морао је и сам Олд Фајерхенд
да призна да је избор инжењеров био одличан. Радници су
били као створени да замене заробљене трампове. Лица им се
ионако у мраку, разуме се, неће добро видети. Требало је још
само да удесе гласове. Зато Олд Фајерхенд одведе раднике у
собу код Хартлија и удеси још једно кратко саслушање са
заробљеницима да би радници чули њихове гласове.

255
 Кад је све тако било припремљено, изиђе велики ловац да
још једаред, по обичају западњака, прегледа околину.
Ако су се појавиле уходе, оне би свакако морале потражити
место одакле се насеобина без опасности могла лепо видети. А
такво једно место налазило се недалеко од куће у којој је
становао инжењер. Ту је био дубок просек за пругу, висок
неколико метара. Одозго, са тог места, могла се насеобина
лепо видети, а дрвеће које је ту расло пружало је посматрачу
сигурно склониште. Дакле, нигде на другом месту, већ овде је
ваљало тражити уходе.
Олд Фајерхенд пришао је том месту неопажено с друге
стране, од реке, и полако се успузао на узвишицу. Кад је дошао
горе, било му је јасно да је његова претпоставка била потпуно
тачна. Под дрвећем седела су два човека који су нешто тихо
међу собом разговарали. Смели ловац привуче им се вешто,
тако близу да је главом могао да додирне дрво под којим су
они седели. Могао је лако и руком да их дохвати. Смео је да им
се толико приближи и зато што је његово сиво одело и за
најоштрије око било скоро неприметно у трави. На жалост,
баш у том тренутку у разговору је била наступила пауза.
Прошло је доста времена, док је опет један од ухода
проговорио:
— А да ли знаш, шта ће бити после, пошто овде свршимо
посао?
— Ништа не знам! одговорио је други глас.
— Говори се свашта, али праву истину знају само
неколицина.
— Да. Корнел је врло неповерљив и само неколицини
својих поузданика саопштио је своје праве намере. То су они
који су од раније с њим.
— Мислиш ли на Вудворда, који је са њим заједно побегао
од рафтера? Па, он је твој добар пријатељ и ваљда ти је све
испричао.
— Није све, само понешто, и то онако увијено. Али могао
сам закључити из његових речи да Корнел нема намере да
целу дружину држи на окупу. Толики број људи само би нам

256
сметао. У том погледу он има право. Што нас више има, мањи
ће бити добитак. Ја мислим да ће он изабрати само своје
најбоље и најверније људе, а остале ће пустити...
— До ђавола! То значи да ће они други остати на цедилу.
— Како, на цедилу?
— Но, рецимо, на пример, да Корнел сутра са онима које је
одабрао изненада нестане.
— То неће бити велика штета! Ја бих и волео. Разуме се само
по себи да ћемо ми бити међу онима које ће повести собом.
— Јеси ли сигуран у то? Богами, треба добро отворити очи
и припазити на њ...
— Шта ће ти бољи доказ него то што нас је послао овамо.
— Како то?
—- Зато што само људи који уживају његово поверење
добијају овако поверљив задатак. Пошто нам је поверио да
пазимо на целу насеобину, значи да у нас има највеће
поверење. То ти је најбоља сведоџба. А шта из тога произлази?
Ако он заиста има намеру да се неких из друштва отресе, ми
ни у ком случају не спадамо међу те људе, него, напротив,
међу оне које ће повести собом.
— Хм! Видеће се, што би рекли слепци... Ти говориш
разложно и паметно. Ако мислиш да сам ја међу оним
одабранима, зашто ме онда вучеш за нос и нећеш да ми кажеш
шта ти је Вудворд причао о Корнеловим плановима?
— Шта да ти причам кад ни сам не знам још тачно. Али рећи
ћу ти све што знам. Ради се о једном подвигу у планинама.
Тамо је у древно доба живео неки народ чијег се имена не
сећам. Тај народ или се одселио даље према југу или је изумро.
Али сигурно је једно, да је велико благо сакрио у једном језеру.
— Којешта! Ко има благо, тај ће га понети кад крене на пут.
— Зато ја мислим да је тај народ истребљен...
— А у чему се састоји то благо? У новцу?
— Не знам. Ја нисам научник и не могу да ти кажем да ли је
тај народ имао уопште новца. Вудворд каже да су то били
пагани, да су имали огромне храмове и масивне златне и

257
сребрне ликове идола и богова; Исто тако је било много светог
посуђа. И све то благо сада лежи на дну Сребрног језера, које
се због тога и зове тако. Корнел изгледа има нацрте помоћу
којих се може наћи место где се благо у језеру налази.
— Тако? А где му лежи то Сребрно језеро?
— Ја то, богами, не знам. Он ће то сигурно саопштити кад се
буде знало ко ће све да иде с њим у планине. Разуме се да се
такве ствари не причају свима и свакоме.
— Тачно. Али можда је тај поход у планине врло опасан?
— Зашто?
— Због Индијанаца.
— Глупост! Тамо живе свега два Црвенокошца, унук и
праунук оног Индијанца који је чувао нацрте. А за њих су
довољна два метка.
— Ако је тако, како велиш, ствар је у реду. Ја још нисам био
горе у брдима и морам да верујем онима који се разумеју у те
ствари. Али, у првом реду, ваља водити бригу о нашем
данашњем подвигу. Шта мислиш, хоће ли успети?
— Па, наравно! Погледај само како је све у насеобини
мирно. Нико тамо и не мисли да смо ми овде, а још мање слуте
да се нешто спрема. Наша два највештија човека већ су тамо
доле да припреме све што треба. Шта ту има да се сумња? Воз
ће се овде задржати пет минута и поћи ће полагано напред. На
један час ван насеља гореће ватра на прузи. Наша два човека
који ће се налазити у локомотиви показаће машиновођи и
ложачу револвер и присилити их да зауставе воз. Ми ћемо воз
заузети, а Корнел ће узети оно што тражимо...
— Охо! прекиде га онај други. Ко ће узети? Зар Корнел сам?
Па да доцније ухвати маглу са својих неколико ортака? И то са
пола милиона? А ми да останемо нагарављени? Не, не, тако
неће ићи!
— Шта мислиш! љутито рече онај други. Па рекао сам ти:
ако Корнел збиља намерава тако нешто, ми ћемо се сигурно
наћи међу онима који ће смети да уђу у воз. Уосталом, ако у
Сребрном језеру има толико блага, није потребно да
нелојално поступимо према осталим нашим друговима.
258
Поделићемо једноставно добитак. Сваки ће добити свој део
новца, а онда нека Корнел изабере оне који ће са њим у брда.
Тачка! Нема више шта да говоримо о томе! Сада бих још хтео
да знам зашто она локомотива стоји тамо доле. Казан је
непрестано под паром. Значи, локомотива је спремна за пут.
Куда?
— Можда је то извидничка локомотива, која треба да иде
пред возом са новцем.
— Не! Извидничка локомотива не би чекала овде. Воз ће
стићи тек око три часа изјутра. Требало би испитати шта ће та
локомотива ту.
Овај ухода збиља је био истакао једну чињеницу која је
била врло значајна. Олд Фајерхенд је одмах схватио да
локомотива не би смела да стоји тамо. То је била мала брдска
локомотива која је вукла вагоне са ископаном земљом. У тим
вагонима требало је да пођу радници на лице места. Али,
никако није требало да локомотива чека ту до поноћи. Зато се
Олд Фајерхенд неприметно повуче па отрча до инжењерове
куће, где саопшти шта је чуо. Да би се уклонила свака сумња
код ухода, требало је да локомотива оде одмах са тог места.
— Вел! рече инжењер. Онда морамо одмах раднике да
пошаљемо. Али уходе ће их видети кад се буду укрцали у
вагоне...
— Неће их видети. Рећи ћемо радницима да неприметно
оду ван насеобине, отприлике четврт часа пешке, и да на
отвореној прузи сачекају док не стигне празан воз. Тамо ће се
укрцати, а пошто пруга чини завој неће уходе ништа чути ни
видети где се воз зауставио.
— А колико људи да задржимо овде?
— Двадесет је сасвим довољно за одбрану ваше куће и за
чување оне двојице заробљеника. Уредите све тако да воз
најкасније за пола сата крене. Ја ћу опет натраг до ухода, да
чујем шта ће даље бити.
Олд Фајерхенд се убрзо нашао у близини ухода који су сада
ћутали. Он је могао као и они да види насеобину, али тамо се
није примећивао никакав покрет. Радници су се тако опрезно

259
и вешто повукли из насеобине да уходе нису ништа
приметили. Уосталом, ни светлост из кућа и колиба није била
довољна да би се могло шта приметити. Видела се само
светлост фењера кад је инжењер пошао од своје куће према
прузи. Чуо се и његов глас кад је викнуо:
— Воз са празним вагонетима за Валас! Тамо треба вагонета
за превоз земље!
То је био инжењер. Како је био у договору са машиновођом,
овај је исто тако гласно одговорио:
— Добро, господине. Баш ми је мило што већ могу да
кренем да не горим залуд угаљ. Имате ли шта да јавите у
Валас?
— Немам ништа. Само поздравите инжењера, који сигурно
седи за коцкарским столом... Срећан пут!
— Лаку ноћ, господине!
Оштар звиждук и воз крете. Кад је лупњава точкова
умукла, рече један од ухода:
— Сада знаш шта је с локомотивом.
— Сада је у реду ствар. Одвукла је празне вагонете за Валас,
јер су тамо потребни. Моја сумња није била оправдана.
— У овом случају уопште свака је сумња сувишна. Све је
тако добро удешено да ће ствар безусловно морати да успе. А
и ми бисмо могли већ да кренемо.
— Не. Корнел је заповедио да чекамо до поноћи и ми га
морамо послушати.
— Добро! Али не видим разлога што да узалуд кваримо очи.
Ја ћу да се испружим и да одспавам мало...
— И ја. То је најпаметније што можемо учинити. Ноћас
ионако нећемо имати времена за спавање.
Олд Фајерхенд се нагло повуче са свог осматрачког места,
јер се она двојица померише да се што удобније наместе.
Затим се Олд Фајерхенд врати инжењеру и седе са њим да уз
вино и цигару сачекају зору. У насеобини је остало свега
двадесетак радника, а то је за одбрану сасвим довољно. Остали
су се, по заповести, упутили ван насеобине и затим се

260
искупили на одређеном месту на прузи. Ту су чекали да дође
воз. Кад је воз наишао, укрцали су се и отпутовали до
Орловске долине, где се воз зауставио. Трампови то све нису
могли видети, јер су се већ били повукли у логор.
Олд Фајерхенд је био изабрао необично подесно место да
направи клопку за трампове. На том месту пруга је прелазила
мост преко реке са стрмим обалама. Пошто је прешла тај мост,
пруга је одмах улазила у тунел дугачак неких седамдесет
метара. Пред самим мостом воз с радницима се зауставио.
Вагонети нису били, како су мислиле уходе, празни. Последња
два била су натоварена сувим дрветом и угљем. Чим је воз
стао, из густе помрчине појави се један дебељко који је личио
на женско. Он приђе локомотиви и упита машиновођу
крештавим гласом:
— Господине, шта ћете ви сада овде? Јесте ли довезли
раднике?
— Да, одговори овај посматрајући са чуђењем необично
лице које се појавило у светлости наложеног казана. А ко сте
ви?
— Ја? насмеја се дебељко. Ја сам тетка Дрол. Али не морате
да ме се бојите! Могло би вам шкодити! Ја сам „тетка“ само по
имену. То ћете, међутим, сазнати доцније. Зашто сте ви
дошли?
— По наређењу Олда Фајерхенда, који је чуо разговор
двојице ухода. Њима би пало у очи да смо касније пошли. А
има ли овде још људи из дружине славног ловца?
— Да. Али не морате да се бојите. То су саме тече, а ја сам
једина тетка међу њима...
— Не бојим се ја вас ни најмање, госпођо или госпођице. А
где су трампови?
— Далеко одавде. Кренули су пре три четврти часа.
— Онда можемо да истоваримо угаљ и дрва.
— Да. Покупите опет своје људе. И ја ћу да вас распоредим.
— Ви? Ви ћете нас распоредити? Да нисте ви наименовани
за генерала ове војске?

261
 — Да, ја сам командант, ако благоизволите. Тако, ево ме! А
сада, потерајте тог вашег парипа полагано преко моста и
станите тако да вагонети са угљем дођу тачно пред улаз у
тунел.
Дрол је био скочио на локомотиву. Радници, који су били
поскакали из вагонета кад се воз зауставио, морали су опет да
се укрцају. Пословођа је посматрао тетку погледом по коме се
видело да му није пријатно што слуша заповести овог
сумњивог лица.
— Но, шта је? упита Дрол.
— Да ли сте ви збиља човек кога треба да слушам?
— Дабоме! И ако то сместа не учините, могу да вам
помогнем. Немам времена да висим на степеницама
локомотиве до судњег дана.
При овим речима извади тетка Дрол свој индијански нож
и упре га Ватсону у стомак.
— Сто му громова! Ала сте ви нека плаховита и пргава
тетка! зачуди се Ватсон. Али баш зато што сте извадили нож
треба да вас сматрам за трампа а не за савезника. Можете ли
ви да се легитимишете?
— Немојте много да причате, одговори дебељко озбиљним
гласом мећући нож опет за појас. Зауставићемо се тамо код
тунела. Баш тиме што сам дошао са вама преко моста, доказао
сам вам да ми је познато да ћете доћи и да према томе нисам
трамп.
— Е, онда, хајдемо!
Воз пређе мост и уђе толико у тунел да су само последња
два вагонета натоварена угљем остала ван тунела. Радници
поскакаше из вагона и изручише један вагонет. Затим воз
крете даље и локомотива се заустави на отвореној прузи, тако
да се вагон са угљем опет налазио на излазу из тунела.
Радници истоварише и овај вагон. Тако је и пред тунелом и иза
тунела била гомила горивог материјала. Радници направише
ломаче и наложише ватру и на једној и на другој страни
тунела.

262
 Неповерење пословође Ватсона према тетки Дрол било је
ишчезло. По теткиним наређењима видео је Ватсон да има
правог човека пред собом. Тунел је био пробијен кроз једну
стену. Иза стене, на једном прикривеном месту, горела је
ватра. Трампови, долазећи из долине, где им је био логор, нису
је могли видети. Око те ватре седели су рафтери и сви они који
су са Олдом Фајерхендом дошли у Орловску долину. Лево и
десно поред ватре лежала су оборена два стабла а преко њих
био је положен велики ражањ са великим комадима бивољег
меса.
Рафтери позваше и раднике на бивоље печење „а ла
прери“, и настаде права гозба. Додуше, поред ватре било је
мало места, али зато су се направиле групе и групице по
страни. Рафтери су били домаћини и служили су гостољубиво
своје госте. Сем бивољег меса, било је и ситније дивљачи, тако
да је било довољно за све, иако је радника било много. Дрол је
себи одсекао велико парче бивољег меса, секао велико комађе
и гутао једно парче за другим, жваћући замишљено, готово
побожно. Пословођа Ватсон га упита:
— Чујте, господине. Олд Фајерхенд ми рече да ви знате шта
се десило са вашим земљаком Енгелом.
— Енгелом? На кога Енгела мислите?
— На оног ловца и замкара који је био на Сребрном језеру.
— А, тога? Одакле га ви знате?
— Баш оданде, са Сребрног језера. Ми смо били присиљени
да целу једну зиму проведемо тамо горе заједно, јер нас је
завејао снег.
— Онда се ви зовете Ватсон! узвикну Дрол.
— Да, господине, то је моје име.
— Забога! Човече, па ја вас познајем као свој џеп, а никада
вас нисам ни видео.
— Онда вам је зацело неко причао о мени. Ко је то био?
— Брат вашег друга Енгела. Погледајте! Овај дечко се зове
Фред Енгел. Он је синовац вашег друга са Сребрног језера. Они
и ја тражимо убицу његовог оца.

263
 — Зар је његов отац убијен? упита Ватсон пружајући дечку
љубазно руку.
— Да, и то због неког нацрта, који...
— Опет нацрт! упаде му пословођа у реч. Да ли ви познајете
убицу? То је свакако риђи Корнел?
— Да, то је он, господине. Али... Он је тобоже и вас убио.
— Само ранио, господине, само ранио! Срећом, није ме
погодио у срце. А ви, мистер Дрол, ви ми дакле можете рећи
шта се десило са мојим другом Енгелом.
— Да, могу, одговори Дрол. Он је мртав. Корнел га је ранио
и сиромах човек је од тих рана умро.
— Причајте ми како је то било.
— То је кратка прича. Кад је Корнел вас одмамио из логора,
Енгелу се учинила цела ствар сумњива. Јер, зашто је тај човек
узео вас са собом кад нисте имали оружја? Било је јасно да је
морао да има неку посебну намеру која није имала никакве
везе са ловом. Вас двојица ионако нисте Корнелу много
веровали, па се зато Енгел побојао за вас. Та бојазан није му
дала мира и он је пошао за вама. Сав у бризи убрзао је кораке
и свега четврт часа доцније он је угледао вас и Корнела.
Управо, он је био за једним грмом кад нас је опазио. Али
наједаред се скаменио од ужаса. Риђи је замахнуо и оборио вас
ударцем ножа, затим клекнуо поред вас да се увери да ли сте
мртви. Онда се опет усправио и као да размишља устао и остао
тако један тренутак стојећи. Шта је Енгел могао да учини? Да
нападне добро наоружаног убицу да би вас осветио? Енгел
није имао никаквог оружја! То би била права лудост. Зато се
окренуо и дао у бекство, прво својим трагом натраг, а затим
кад је мислио да је згодно скренуо је на исток. Али убрзо се
морао уверити да му је риђокоси за петама. Успео се на једну
узвишицу кад је опазио где риђокоси иде његовим трагом.
Додуше, био је још далеко али не више од десет минута хода. С
оне стране узвишице била је отворена прерија. Енгел је
потрчао низ брежуљак и онда непрестано напред у једном
правцу. Трчао је из петних сила. Трка је трајала скоро цео час,
док најзад пред собом није опазио један шумарак. Мислио је

264
већ да је спасен. Али жбунови су били проређени, далеко један
од другога, а између жбуња била је густа трава, тако да су се
трагови јасно видели. Муке љуте зиме биле су ослабиле тело
бегунца. Онај који га је прогонио долазио је све ближе и
ближе. У једном тренутку, кад се Енгел осврнуо, приметио га
је на удаљености од највише двеста корака. Енгел је упро своје
последње снаге. Тада, наједаред, опази пред собом реку. То је
био Нордфолк, притока реке Ганисон. Он појури према реци,
али не стиже до ње. Праснуо је хитац. Енгел је осетио ударац у
десну страну леђа, али је ипак скочио у воду и запливао према
супротној обали. Тамо се уливао у реку један поток. Запливао
је према ушћу тог потока; пливао је мало уз воду, док није
дошао до густог шибља који је због трске и грања био скоро
непроходан. Енгел се увукао под грање једног дрвета које се
било наднело над водом и остао је ту дршћући од узбуђења,
напора и страха. Стојао је у води до врата. Риђи Корнел стигао
је дотле на супротну обалу. Пошто Енгела није видео, и како је
река била доста узана, веровао је да је бегунац препливао реку,
па је и сам загазио у воду. Али је морао да буде врло опрезан,
јер није смео да окваси пушку и муницију. Требало му је дуже
времена док се, пливајући на леђима и држећи своје ствари
над водом, пребацио преко реке и нестао у шипрагу.
— Сигурно се брзо вратио, рече Грбавко Бил, јер на другој
страни није нашао трагове. Морао је, дакле, да помисли да се
бегунац сакрио негде на обали.
— Па наравно, рече Дрол. Он је претражио један део обале
уз воду, а затим се вратио натраг, да је претражи и низ воду.
Али никаквих трагова није нашао. То га је збунило. Два пута је
прошао поред места где је Енгел био сакривен, али ниједаред
га није приметио. Овај је још дуго стајао у води, али више није
ни видео ни чуо убицу. Остао је ипак у води све док се није
сасвим смрачило. Онда је опет препливао реку и трчао целу
ноћ према западу, да што даље одмакне од тог страшног места.
— Да ли је био рањен?
— Да. Окрзнуо га је био куршум испод пазуха. У оном
узбуђењу, и услед хладне воде, није то испрва ни приметио.
Али, за време напорног хода запекла га је рана. Он је превио
265
колико је могао, док изјутра није нашао лековито лишће које
је путем мењао на рани. Био је изнурен до смрти, а уз то
страховито гладан. Хранио се једино корењем. Тако се вукао
док није наишао на усамљено насеље, чији су га становници
гостољубиво прихватили. Био је толико слаб да није могао ни
да исприча шта је доживео. Срозао се једноставно без свести.
Кад се пробудио, лежао је у једном старом кревету, не сећајући
се како је доспео до њега. Дознао је да је скоро две недеље
лежао у грозници и да је у бунилу говорио само о убиству,
крви, бекству и води. Кад је дошао потпуно себи, испричао је
све шта се догодило и сазнао да је један каубој-говедар
његових домаћина срео једног риђокосог човека који се
распитивао да ли је неки странац наишао у насеље. Говедар је
био видео тог човека једном раније у Колорадо-Спрингу и
знао је да се зове Бринклеј. Није му много веровао и није му
тачно одговорио. На тај начин, Енгел је сазнао име убице. Али
није се могао заклети да је то право име злочинца. Рана је била
зарасла и једном згодном приликом отишао је Енгел у Лас
Анимас.
— Дакле, није отишао у Пуебло? упита Ватсон. Иначе бих
му ја, кад сам доцније дошао у Пуебло, вероватно наишао на
траг. Шта је било даље?
— Затим се Енгел прикључио једном трговачком каравану
као кочијаш. Караван је, по старом обичају, ишао уз реку
Арканзас у Арканзас Сити. Пошто је тамо примио плату,
пошао је да тражи свог брата. У Раселвилу сазнао је да се овај
одселио. Од суседа је добио братовљево писмо које је овај био
оставио за њега. У писму му брат саопштава да ће га наћи у
Бентону, у држави Арканзас.
— Ах, тамо! А баш је Бентон једно од оних места куд нисам
ишао да га тражим! рече Ватсон. А шта је било са нацртом који
је имао код себе?
— Нацрт је био веома оштећен оном приликом кад је Енгел
морао да стоји у води и морао је да га прекопира. Наравно,
испричао је свом брату све и овај је био спреман да пође с њим
на пут. На жалост, убрзо се показало да рана и онај доживљај
у води нису тако безопасни, као што се у први мах мислило.
266
Енгел је почео да кашље и да се суши. Лекар је установио да је
добио галопирајућу туберкулозу, и осам недеља после свога
доласка, Енгел је преминуо код свог брата.
— Дакле, Корнел ипак носи на својој савести и његову смрт.
— Кад би било само то! Овде међу нама има више њих који
имају да пречисте рачуне са тим злочинцем. Али чујте шта је
даље било! Енгелов брат био је прилично имућан човек, који
је радио земљу а поред тога се бавио и уносном трговином.
Овај Енгел имао је двоје деце, сина и девојчицу. Породица се,
дакле, састојала од родитеља, двоје деце и једног дечака који
је радио све послове, па кад је требало и послове служавке.
Једног дана дође Енгелу неки странац и предложи му један
уносан трговачки посао, којим се овај одмах одушевио.
Странац се издавао за агента једног предузећа за пловидбу и
канализацију и изјавио је да га је, као истраживача злата,
послужила срећа. Утврдило се такође да је он познавао једног
човека по имену Енгела, такође родом из Немачке. Радило се,
наравно, о брату овог Енгела. Распричали су се, тако да је
скоро неприметно прошло цело по подне и вече, а странац
није никако кретао на пут. Замолише га да преноћи код њих и
он то после малог нећкања и прихвати. Енгел му је најзад
испричао да је његов брат умро и рекао му све о узроцима
његове болести, па је показао и нацрт који је извадио из једног
зидног орманчића. Доцније одоше на починак. Цела породица
спавала је у једној соби позади, до које је водило неколико
степеница, а онај дечко — слуга у једном собичку на другој
страни. Госту су дали најбољу собу, у средини куће. Сва врата
на кући била су закључана и кључеве је стари Енгел, као и
обично, узео са собом. То је било неколико дана пре рођендана
Енгеловог сина Фреда, за који је требало да дечко добије на дар
двогодишње ждребе. И кад су полегали, дечку изненада паде
на памет да је, слушајући интересантно причање очево и
странчево, заборавио био да нахрани своје ждребе. Дигао се
опрезно из кревета и тихо, пазећи да никога не пробуди,
подигао резу на вратима и преко дворишта упутио се у шталу.
Фењер није узео са собом, пошто је кухиња, у којој се налазио
фењер, била закључана. Морао је, дакле, да нахрани ждребе у

267
помрчини, па се у стаји задржао више но обично. Није још био
ни готов са послом, кад му се учини као да чује неки крик из
куће. Он изиђе из штале у двориште и опази светлост у
спаваћој соби својих родитеља. Али светлости нестаде и одмах
затим појави се светлост у соби малога слуге. Оданде се
одједном зачу велика галама. Слуга је викао, покућанство се
рушило. Сав престрављен, дечко је чуо очајно запомагање
слугино. Затим два метка. Фред поче да дозива у помоћ, у сав
глас. Истога тренутка појави се на прозору онај странац. Бацио
је у двориште пиштољ, који се још димио, скочио кроз прозор
и потрчао према дечку да га ухвати. Али приликом скока
испао му је нож који је био извадио да закоље дечка. У
највећем страху пошло је Фреду, тако се дечко звао, за руком
да дохвати тај нож и са лудачком снагом забо га нападачу у
лист ноге. Овај је заурлао од беса и бола и одскочио натраг.
Фред се тада даде у дивље бекство. Повреда је спречавала
убицу да га гони. У смртном страху, одјурио је дечко до куће
првог суседа. Кућа овога, као и Енгелова, налазила се мало
подаље од насеља. Узбуњени одмах су потрчали ка Енгеловој
кући. Наравно, са пушкама у рукама. Али, нису били стигли ни
на пола пута кад опазише горњи спрат куће у пламену.
Странац је подметнуо пожар и побегао. Кућа је била дрвена и
пламен се тако нагло ширио да се није могло ући у кућу. Што
се нашло у доњим просторијама то је било спасено. Али,
орманче на зиду било је отворено и празно. Лешеви Фредових
родитеља и малог слуге изгорели су потпуно...
— Страшно! Грозно! повикаше сви углас кад је Дрол
завршио.
Млади Фред Енгел седео је поред ватре, с лицем
покривеним рукама и тихо јецао.
— Да, грозно! потврди Дрол. Тај случај изазвао је велику
узбуну у целоме крају. Трагало се у свим правцима, али залуд.
Браћа Енгел имали су у Сент Луису сестру која је била удата за
једног богатог бродовласника. Она је давала десет хиљада
долара награде ономе ко ухвати убицу и паликућу. Али ни то
није помогло. Онда је дошла на помисао да се обрати

268
приватном детективском заводу Харис и Блотер. И ту је било
успеха.
— Успеха? зачуди се Ватсон. Па, убица још није ухваћен!
Дакле, ја сам уверен да је то био Корнел.
— Да, убица још није ухваћен, одговори Дрол, али неће
дуго бити на слободи. Ја сам био такође отишао у Бентон и
отворио очи боље него било ко Други и . .
— А зашто ви?
— Да зарадим пет хиљада долара!
— Па расписана је награда од десет хиљада!
— Хонорар се дели, рече Дрол. Пола ће добити Харис и
Блотер, а другу половину онај ко ухвати зликовца.
— Па, ви сте, према томе, полицајац?
— Хм! Како да кажем, у неку руку јесам. Мислим да овде
имам посла само са поштеним људима, међу којима нема
ниједног коме бих доцније морао да будем за петама, и рећи ћу
вам што сам досада тајио: и ја сам приватни детектив, и то само
за извесне округе Далеког запада. Ја сам већ многог зликовца,
који се осећао сасвим сигуран, послао на конопац. А верујем да
ће ми то још који пут успети. Сада знате разлог зашто ја тако
нерадо о себи говорим. Стари Дрол, коме су се већ многи
подсмевали, није тако смешан како се то замишља. Али све то
не спада овамо, јер сам говорио о убиству.
Сад су сви гледали Дрола сасвим другим очима. Његово
признање да је детектив бацило је сасвим другу светлост на
његову личност и на његово тобожње особењаштво. Он се
прикривао својим смешним понашањем да би имао што
слободније руке да ухвати оног кога је са толико преданости
прогонио.
— Дакле, продужи Дрол, ја сам прво саслушао Фреда.
Сазнао сам све што се тога дана код њих у кући говорило и
причало. Било је јасно да је орман на зиду отворио убица. Није
смео да га обије, јер би се од буке пробудили становници куће.
Зато их је прво побио. Све је то урадио да би дошао до оног
нацрта. Значи, имао је намеру да пође на Сребрно језеро по
благо. А ја сам пошао да га прогоним и узео сам собом Фреда,
269
који га је видео и према томе га мора познавати. Још на броду
узео сам Корнела на око. Код рафтера, горе на реци, Фред га је
познао. Али он је успео да побегне. Но, вероватно, данас ће ми
најзад пасти у руке.
— Теби? упита стари Блентер.
— Охо! А шта ти имаш са њим?
— Наћи ће се понешто. Неће бити потребно да га водимо у
Бентон.
— Па, и не треба. Довољно је да донесем доказе о његовој
смрти, па му награда не гине. Али, доста је било причања а сада
ћу мало да легнем. Пробудите ме кад дође време! рече Дрол.
Затим тетка Дрол потражи себи мрачније место пострани
и леже. Остали нису ни мислили на спавање. Још дуго су
размишљали о ономе што су чули, а сем тога, предстојала је
велика битка са трамповима, па је било много штошта о чему
се могло причати.
Ватсон није узео учешћа у овом разговору. Он се био
наслонио на стену и затворио очи. Међутим, није спавао јер су
му се очи повремено отварале и понеки пут би заблистале
чудним сјајем.
Било је око поноћи кад се Олд Фајерхенд упутио инжењеру
и рекао му да полази у сусрет возу. Позвао је к себи и она два
радника који су требали да буду на локомотиви уместо
трампова. С њима је пошао дуж пруге, тако да их евентуалне
уходе нису могли приметити.
У прерији је владала потпуна помрчина. Олд Фајерхенд и
његова два човека непримећени стигли су на место које је
било телеграфски уговорено. Сели су у траву да сачекају
долазак воза. Око три сата наиђе воз и заустави се на отвореној
прузи поред њих. Воз се састојао из локомотиве и шест
великих путничких вагона. Олд Фајерхенд скочи у воз и прође
кроза све вагоне. Вагони су били празни. У предњем се налазио
велики затворени кофер пун камења. Поред њега стојао је
машиновођа који је молио да му се дозволи да он тера воз, јер
је требало да се са ложачем скине у Шеридану да би Олд
Фајерхенд сам лично преузео његову дужност. Олд Фајерхенд

270
машиновођи пријатељски климну главом, а затим он и она
двојица радника нагаравише себи лица. У свом ланеном
оделу, Олд Фајерхенд је изгледао сасвим као неки снажни
ложач. Затим воз крете даље.
Вагони су били грађени на амерички начин. Да би се дошло
до првог вагона морало се ући у последњи. Сви вагони били су,
наравно, осветљени. Локомотива, такозвана тендер-
локомотива, била је осигурана високим дебелим лимом, као
оградом која је машину штитила од невремена. То је била врло
срећна околност, јер је та ограда сасвим прикривала
машиновођу и ложача, а, сем тога, лим је био доста јак да
задржи ако не пушчане, оно свакако бар револверске метке.
Воз је убрзо стигао у Шеридан, где је прави ложач
неприметно искочио. На станици се налазио само инжењер.
Он измени са машиновођом неколико уобичајених речи и
пусти воз да крене.
За то време оне две уходе, које је Олд Фајерхенд био напао
на брежуљку у насеобини, стигли су били у логор трампова.
Обавестили су Корнела да у Шеридану нема нико ни појма о
ономе шта треба да се догоди. У логору трампова настаде
право весеље. Уходе позваше Корнела у страну и саопштише
му своју бојазан о којој су међусобно говорили. Он их мирно
саслуша и онда рече:
— Заиста, мени није на крај памети да цело то друштво
вуцибатина водим собом, а исто тако никада ми није било ни
на крај памети да онима којима не треба да дам иједан долар
од ових пола милиона што ћемо их опљачкати. Они неће
добити ништа.
— Али они ће их узети сами.
— Не! Међутим, имам ја пута и начина да то спречим.
— Па они ће се попети на воз.
— Ако! Знам да ће се сви утрпати у воз. Али, ја ћу остати
напољу да сачекам док изнесу касу. Кад воз оде, видећете шта
ће се догодити.
— Нас интересује само шта ће бити са нама двојицом?

271
 — Ви ћете у сваком случају остати са мном. Кад сам вас
послао у Шеридан, дао сам вам јасно доказ да уживате моје
пуно поверење. А сада, идите Вудворду. Он зна моје планове и
рећи ће вам имена оних који ће поћи са мном.
Вудворд је био нека врста ађутанта код Корнела и знао је
све његове тајне.
Логор трампова био је још сав у тами. Тек доцније, кад се
приближио час да наиђе воз, поред пруге наложише ватру.
Било је три и четврт кад се у даљини зачу тутњава воза.
Убрзо затим трампови опазише светлост фарова на
локомотиви. Олд Фајерхенд је затворио врата казана да се не
би јасно видео ни он ни она друга три лица. Тек неких сто
метара испред ватре, коју су били трампови наложили поред
пруге, даде машиновођа, као да га је на то приморала нека
сила, нагло контра-пару. Заори се оштар звиждук, точкови
локомотиве зашкрипаше, кочнице зацвилеше и воз стаде.
Трампови закликташе од весеља и навалише према
последњем вагону где је био улаз. Свак је хтео да први дође до
касе. Али Корнел је знао добро шта најпре треба да се ради.
Потрчао је ка локомотиви, скочио на степенице и погледао
преко ивице ограде:
— Је ли све у реду, момци?
— Вел! одговори један радник, који је тобожњем
машиновођи држао револвер уперен у груди.
— Имају да ћуте као рибе. Погледај, Корнеле! Ако мрдне,
готов је! рече други.
Олд Фајерхенд је тобоже стојао престрављен и укочен уз
казан, а како се поред њега налазио други радник са
револвером у руци, Корнел ништа није приметио.
— Добро, рече, ви сте своје добро извели и бићете за то
посебно награђени. Остајте ту док се све не сврши и кад ја дам
знак скидајте се да ти добри људи не помру од страха. Могу
затим да се возе даље.
Корнел скочи са степеница назад у мрак. Кад је отишао,
Олд Фајерхенд извири из локомотиве, да види шта се дешава.

272
Напољу није видео никог, али воз је врвио од људи. Из предњег
вагона чула се огорчена свађа око кофера.
— Напред! Напред! заповеди ловац узбуђеном
машиновођи. И то што брже. Сада је вероватно и Корнел већ у
возу. Не смемо више да губимо ни тренутак.
Воз нагло трже и крете без звиждука.
— Стој! Стој! зачуше се гласови. Пуцајте на ниткове у
локомотиви!
Трампови који су се били нагурали у вагоне, збунише се
кад је воз кренуо. Хтели су да скачу из вагона, али брзина
којом је воз кренуо била је исувише велика. Олд Фајерхенд је
ложио као ђаво. Пламен ватре осветлио је њега и његове
другове. Врата првог вагона се отворише и на њима се појави
Вудворд. У јакој светлости казана опазио је лице славног
ловца, поред кога су тобожњи трампови мирно стојали и шта
више помагали му.
— Олд Фајерхенд! заурла Вудворд тако гласно да се чуло у
целом вагону и поред лупњаве точкова. Псето! Нека те ђаво
носи!
Вудворд трже револвер из паса и опали. Олд Фајерхенд се
баци нагло на под. Истовремено заблиста и у његовој руци
револвер. Хитац плану и Вудворд се сруши, погођен право у
срце, натраг у вагон. И како се год који трамп појављивао на
вратима вагона, сваког је обарао куршум Фајерхендовог
револвера. Истовремено пошло је за руком Фајерхендовим
помоћницима да пребаце гвоздену плочу између вагона и
локомотиве. Сада су трампови могли да пуцају колико год су
хтели!
За то време воз је јурио ужасном брзином. Машиновођа је
оштрим оком пазио на пругу. Прошло је пола сата и на истоку
се већ било разданило. Он повуче полугу и зачу се звиждук, не
у кратким размацима, него у једном отегнутом урлику.
Приближавао се мост и машиновођа је давао сигнал људима у
заседи да долази воз.
Они су већ давно стојали сваки на своме месту. Нешто пре
поноћи стигли су били коњаници из тврђаве Валас. Они су

273
заузели положај с оне стране реке под мостом, да сваког
трампа, који би одозго хтео да побегне на реку, сачекају и
ухвате. На једном крају моста стојао је Винету са рафтерима и
ловцима, а с друге стране тунела чекали су наоружани
радници. Њима је командовао пословођа Ватсон, који је био
узео на себе и врло опасан задатак да откачи локомотиву од
воза. Кад је чуо урликање воза, он заповеди својим људима:
— Палите ватру!
Гомила дрва и угља пред самим излазом из тунела нагло
плану, а Ватсон сам уђе у тунел и приљуби се уза зид да сачека
воз.
Воз је несмањеном брзином прешао мост и приближавао
се тунелу. Олд Фајерхенд довикну људима који су тамо
стојали:
— Палите ватру одмах за нама!
Воз улете у тунел и тренутак доцније нагло се заустави.
Локомотива је стала баш тамо где је стојао пословођа, пред
самим излазом из тунела. Ватсон се брзо подвуче између
локомотиве и првог вагона, раскиде везу између њих и истрчи
из тунела. Локомотива одмах изиђе из тунела, а вагони
остадоше у самом тунелу, између две ватре. На једној страни
били су наоружани радници, који су одмах чим је локомотива
прошла наваљали тешко камење и потпирили добро ватру, а
позади рафтери са ловцима, који су учинили исто.
Све се го догодило много брже но што се може испричати,
па и много пре но што су трампови могли да се снађу у
положају у коме су се нашли. Још за време бесне тутњаве воза,
они се нису добро осећали. Чули су да се Олд Фајерхенд налази
на локомотиви и знали су да је њихов план откривен, али су
били сигурни да ће у месту где се воз заустави, па ма и на некој
већој станици, опет моћи да се ослободе. Били су добро
наоружани и толико их је било да би зацело сваког убрзо
прошла воља да их задржава.
У тај мах воз стаде. Трампови су само то чекали. Али, кад
погледаше кроз прозоре видеше да се налазе у највећем
мраку. Онима који су из последњег вагона хтели да изиђу

274
учинило се као да се налазе у огромној мрачној цеви на чијим
крајевима гори паклена ватра. А они који су хтели да изиђу из
првог вагона видели су да је локомотиве нестало и да се на
њеном месту појавио велики пожар. Тада се тек досетише јаду:
били су ухваћени у клопку!
— Тунел! Тунел! повикаше престрављено трампови.
— Ухваћени смо у тунелу! Што брже, напоље!
Гужва је била толика да су они који су стојали на вратима
просто прегажени. Направила се гомила тела, руку и ногу.
Подиже се урнебесна граја, вика, грдња и псовање. Мало је
требало па да дође до међусобног клања.
Поред помрчине коју није могла да умањи ни светлост
ватре на улазу и излазу тунела, а још мање оскудно осветљење
вагона, навалио је био у тунел густ дим и тежак смрад од угља
који је јутарњи ветрић терао у тунел.
— До ђавола! Хоће да нас подаве као пацове! узвикнуо је
неко крештавим гласом. Што брже напоље!
Викало је не десет или двадесет него стотину гласова. У
смртном страху, трампови су у страшном гушању појурили ка
излазима из тунела. Али тамо су праскале ватре чији огромни
пламен није допуштао никоме пролаз. Ко је хтео да изиђе
морао је да скочи у ватру. А то је значило сигурну смрт. То су
видели они предњи, па се окренуше и потрчаше натраг. Али то
нису видели они позади, него су се гурали ка излазу тако да је
настала очајна борба и гушање на живот и смрт између оних
који су до малопре били пријатељи, спремни да деле
опљачкане паре. Тунел је одјекивао од урлања и вике
десетороструко, тако да се споља чуло као да се у тунелу
налазе све дивље звери света.
Олд Фајерхенд је био обишао стену и дотрчао до предње
ватре.
— Нема шта да радимо, довикну му један рафтер. Ови
зверови ће се међусобно уништити. Чујте само, господине!
— Да, добро су се ухватили укоштац, одговори велики
ловац. Али, и они су људи и треба да их поштедимо.
Ослободите улаз!
275
 — Да нећете унутра?
— Да.
— Немојте, забога, задавиће вас и растргнути!
— Напротив, они ће бити срећни ако им покажем како могу
да се спасу.
Олд Фајерхенд и сам поможе да се ватра одстрани. Али
пролаз је још увек био тако узан да се није могло ићи у тунел,
него се морало утрчати. Олд Фајерхенд се залети и скочи у
тунел. Нашао се он сам према огромном броју очајних људи!
Вероватно никада се није тако очигледно показала његова
одважност као овога пута, али вероватно никада није било
његово самопоуздање веће него у овом тренутку. Он је много
пута имао прилике да се увери како смелост једног човека
може да запањи читаве масе.
— Хало! Мир! одјекну његов громки глас, који је надгласио
и ону вику из стотине грла.
У тунелу очас наста тајац.
— Чујте шта ће вам рећи Олд Фајерхенд!
— Олд Фајерхенд! чуо се жагор изненађења због
невероватне неустрашивости великог ловца.
— Да ја сам! И треба да знате, где сам ја тамо не сме да буде
никаквог отпора. Ако нећете да се подавите, положите оружје
и излазите напоље један по један. Ја ћу стојати на излазу и
командовати. Ко искочи без моје команде, биће на месту
убијен. Исто тако, ако ко сакрије своје оружје. Вас је мање него
нас, радника, рафтера, ловаца и војника. Ако пристајете,
баците један качкет или шешир напоље То треба да буде знак
де сте се покорили. Дајем вам десет минута времена за
размишљање. Ако се не покорите, стотине пушака биће
уперено на улаз тунела и нико се од вас неће спасти.
Због густог дима једва је изговорио ове речи. Затим је
одмах, да га не би неки куршум захватио, скочио нагло
напоље. Та предострожност била је оправдана, али у овом
случају потпуно сувишна. Утисак који је његова појава
учинила на трампове био је такав да ниједан од њих није ни
помислио да дигне пушку на њ.
276
277
 Споља се чуло како трампови већају. Сви гласови се
измешаше. Стање у коме су се налазили није допуштало да се
губи време, јер је смрдљиви дим пунио све више тунел и гушио
их. Према једном човеку као што је био Олд Фајерхенд
изгубили су били сваку храброст. Знали су да се он неће много
устезати да своју претњу оствари, ако га не послушају. Није
било другог спаса него да се предаду. заиста, из тунела кроз
пламен ватре излете јадан шешир. Олд Фајерхенд им довикну
упутство како ће излазити. Искакати су морали један по један.
Сваки је морао да прође поред рафтера и ловца који ће сваког
претрести. Чим би који наишао, рафтери би га дохватили,
претресли и везали ужетом и каишем. Тако су трампови
излазили један за другим. Иако их је било много, ипак је све
ишло доста брзо, тако да су за непуних пола сата сви трампови
били у пуној власти победника. Али на највеће запрепашћење
њихово — риђег Корнела међу заробљеним трамповима није
било. Ови изјавише да се он са неких двадесетак људи уопште
није ни попео на воз. Победници претражише пажљиво тунел
и све вагоне, али Корнелу није било ни трага. Трампови су
дакле говорили истину.
И баш тај човек, кога су сви највише тражили, умакао им
је!
Заробљенике предадоше војницима и радницима, а Олд
Фајерхенд и Винету са ловцима и рафтерима кренуше одмах
натраг, да потраже траг Корнелов на месту где су се трампови
укрцали у воз. Сем тога, Олд Фајерхенд упути четворицу
рафтера у Шеридан да му доведу коња, ловачко одело и да
доведу до тунела она два трампа који су у Шеридану ухваћени.
Он сам није хтео да се врати у Шеридан, већ је хтео да са својим
друговима пређе одмах у утврђење Валас, куда је требало да се
отпреме сви трампови, где ће бити под јаком војничком
стражом.
Убрзо су ловци нашли место где су трампови ноћивали и
логоровали чекајући воз. После дужег трагања и пажљивог
ислеђивања многобројних отисака ногу и копита утврдило се
да је отприлике двадесет људи побегло. Али ови бегунци нису

278
повели уза се остале коње трампова, већ само најбоље. Друге
су пустили да се разбегну на све стране.
— Корнел је врло лукав и препреден, рече Олд Фајерхенд.
Да су узели све коње собом, њихова мала пета тешко би се
кретала и трагови би им били јасни и многобројни, тако да би
их и дете могло пратити. Али како су остале коње разјурили на
све стране, отежали су нам трагање и добили много у времену.
— Можда се мој бели брат вара, рече Винету. Риђокоси није
сигурно напустио овај крај, док није сазнао шта се десило са
његовим људима. Његови трагови сигурно воде до Орловске
долине.
— Ја верујем да мој црвени брат има право. Корнел је
одавде отишао прво да нас уходи. Тако је сазнао на чему је и
ухватио што пре маглу.
— Ако се ми брзо вратимо, можда ћемо га још стићи у
Орловској Долини.
— Не. Мој брат мора да зна да га засада не можемо
прогонити. Морамо у тврђаву Валас, да тамо дамо своје исказе.
Тиме ћемо изгубити цео данашњи дан, тако да ћемо тај остатак
трампова моћи да гонимо даље тек сутра.
— Онда ће они добити цео дан пута пред нама!
— Да, али ми знамо сада куда ће и нећемо морати да губимо
време идући њиховим трагом. Ми ћемо право на Сребрно
језеро.
— Мисли ли мој бели брат да ће они право тамо?
— Да. Они су хтели да дођу до пара да би покуповали хране
и друго што им је потребно. Али, то им сада више није тако
неопходно. Живети могу од дивљачи коју ће уловити. Оружја
имају, муниције исто тако. А ако им понестане штогод, имаће
путем прилике да то купе на поштен или непоштен начин. Ја
сам уверен да су они кренули на Сребрно језеро.
— Онда, да им ми сада испитамо траг, да видимо куд су
одавде отишли.
Траг је убрзо пронађен. Водио је до реке а онда уз обалу
непрестано узводно.

279
 У Орловској долини, недалеко од моста, трампови-
бегунци били су се зауставили. Један од њих, вероватно
Корнел, под заклоном дрвећа и жбуња привукао се према
железничкој прузи и одавде је вероватно посматрао како је
похватана цела његова дружина. По његовом повратку,
бегунци су ухватили правац на Раш Крик. То је био сигуран
знак да су имали намеру да се спусте у долину Колорада, а
одатле крену на Сребрно језеро.
За то време она четворица рафтера који су били послани у
Шеридан вратили су се. Собом су повели не само она два
заробљеника него и Хартлеја и инжењера, који је такође хтео
да пође у тврђаву Валас, јер је његов исказ био од велике
важности. Радници се упутише пешке у Шеридан. За награду
могли су да задрже оружје које су били одузели трамповима.
Вагона за превоз похватаних трампова у тврђаву Валас било је
довољно, јер је и воз којим су дошли радници и онај којим је
донета „каса“ стојао на расположењу. Пошто су заробљеници
утоварени у вагоне, заједно са њиховим чуварима, воз је одмах
кренуо. Војници су пошли поред воза на коњима у тврђаву
Валас.
У тврђави су већ били сазнали шта се десило и кад су
возови стигли, изишло је било и старо и младо да види
похватане трампове. По дочеку, трампови су одмах видели
шта их, поред осуде, овде чека.
Сем тога, трампови су претрпели и велике губитке, јер их
је скоро једна четвртина изгинула у тунелу.
Још и данас у овим крајевима прича се о погибији трампова
који су погушени димом у тунелу у Орловској долини, као о
великом подвигу Винетуа и Олда Фајерхенда. п

280
 II
У ШКРИПЦУ

Са друге стране реке Гунисон, где се уздижу Елк планине,

јахала су четири коњаника преко висоравни обрасле ниском
травом, на којој није било ни жбуна ни дрвета докле год је око
достизало. Иако су људи с Далеког запада навикли на то да
гледају чудновата лица, ипак ова четири коњаника морала су
пасти у очи сваком ко би их срео.
Један од њих јахао је на дивном вранцу, ждрепцу оне врсте
коју само извесна племена Апаша гаје. Средња раста, овај
човек давао је утисак необичне снаге и издржљивости.
Преплануло лице његово било је обрасло густом
тамноплавом брадом. На себи је имао кожне легине, ловачку
кошуљу исто тако од коже и високе чизме преко колена. На
глави је имао филцани шешир широка обода, а за врпцом на
шеширу, свуда унаоколо, вирили су врхови ушију сурог
медведа, званог гризли. Широки појас направљен из једног
комада коже сав је био начичкан мецима. Сем тога за појас је
био заденуо два револвера и једну велику каму.
О појасу јахачеву висила су и два пара потковица, са
четири скоро округле рогозине снабдевене каишевима и
копчама. Ове потковице имале су завртње, тако да су се могле
коњима причврстити за копита наопако, кад је требало да се
заметне траг. На левом рамену, према десном бедру, био му је
пребачен ласо. Око врата, на свиленој врпци, висила је „лула
мира“, окићена перјем колибрија. У десној руци јахач је имао
скраћени карабин на коме је затварач, изгледа, био нарочите
конструкције. На леђима је овај човек носио о дугачком каишу
врло тешку пушку двоцевку необична изгледа, која се некада
звала ,,медведара“ и из које се пуцало само куршумима
највећег калибра. Овај човек звао се Олд Шетерхенд — Стара
Разбирука — славни ловац, који је добио име по томе што је
једним ударцем песнице могао да убије свог противника.

281
 Поред њега је јахао малецан, слабуњав и голобрад
човечуљак у плавом фраку препуном сјајних жутих путаца. На
глави је човечуљак имао велики женски шешир, такозвани
амазонски, на коме се вијорило једно огромно перо.
Панталоне су му биле исувише кратке а босе ноге стрпао је
био у старе, гломазне опанке од коже с великим
мексиканским остругама. Овај човечуљак имао је на себи цео
арсенал оружја, што се никако није слагало са његовим
добродушним лицем. Звао се господин Хелиогабалус
Морфеус Франке, али су га његови другови звали једноставно
Ћопавко Франк, јер је услед једне старе ране био хром на једну
ногу.
За овом двојицом јахао је на једној маторој мазги, која се
наоко једва вукла, неки дугајлија висок преко шест стопа, а уз
то необично мршав и штркљаст. Овај дугајлија имао је на себи
кожне панталоне које су вероватно биле скројене за неког
много мањег и пунијег човека. И он је на босим ногама имао
обућу од коже која је била толико крпљена и подшивана да се
састојала скоро од самих закрпа. Зато је та обућа била сигурно
тешка најмање пет-шест фунти. Врат му је вирио из кошуље од
бивоље коже, али прса су му била раздрљена, јер на кошуљи
није имао ни једно једино пуце нити пак копче. Рукави су му
стизали једва до лаката. Око врата је дугајлија био везао
мараму, чија првобитна боја никако не би могла да се одреди.
На дугуљастој глави носио је шешир који се пре много година
вероватно звао цилиндар. Можда је овај цилиндар некада
покривао главу неког милионера, али је онда тај цилиндар
падао све ниже и ниже док најзад није доспео у прерију и на
главу свог садашњег сопственика. А тај сопственик сматрао је
да му је обод сувишан, па га је једноставно откинуо. Оставио је
напред само један мали део, да би имао за шта да ухвати кад га
скида и меће на главу. За један дебео конопац, који му је
служио као појас, била су заденута два револвера, један нож
за скалпирање, а поред тога о истом овом појасу висило је
неколико торбица са свима могућним ситницама, које могу да
буду од потребе једном западњаку. Преко плећа је био забацио
кишну кабаницу од гуме. Али какву! Изгледала је као да ју је

282
крава жвакала. Од прве кише тако се скупила да више никад
није могла да добије свој првобитни облик. Сопственик је
просто више није могао да обуче него је морао да је носи
забачену као хусарску доламу. Преко својих невероватно
дугачких ногу носио је овај човек стару пушкетину, из које
ипак прави ловац никада не промаши циљ. Колико је том
човеку могло бити година, не би се дало никако одредити, као
што се нису могле погодити ни године његовој мазги. Највише
што би се о њима двома могло рећи то је да се њих двоје
сигурно врло добро познају и да су вероватно већ много
штошта заједнички проживели.
Четврти јахач јахао је на једном веома високом и врло
јаком кљусету. Он је био необично дебео, али тако мален да су
му ноге једва стизале до половине стремена. На себи је имао,
иако је сунце било прилично припекло, кожух који је већ
скоро сасвим био олињао. Кад би неко покупио све длаке са
тог кожуха, једва би могао да направи једну добру четкицу за
зубе. На глави је јахач имао огроман панама-шешир, који му је
иначе био велик, тако да је могао да послужи као сунцобран.
Испод кожуха вириле су му две огромне посувраћене чизме.
Пошто су рукави на кожуху били необично дугачки, то се од
овог човека у ствари видело само дебело, црвено и
доброћудно, али и оштроумно лице. И он је био наоружан
старом шкљоцаром. Какво је још оружје имао при себи, није се
могло видети, јер је оно било под кожухом.
Један од ових људи звао се Давид Кронерс, а други Јаков
Фереферсон, али први је био познат под надимком Дугачки
Дејви а други под надимком Дебели Џеми. То су били
нераздвојни другови и никада их нико није видео једног без
другога. Ако се негде находио један, други је свакако био у
близини. Џеми је био Немац, а Дејви Јенки. Али и овај је за
време свог дугогодишњег друговања са Џемијем научио
толико немачки да је разумео сваку реч.
Како су ова двојица били нераздвојни другови, тако су им
били нераздвојни и коњи, односно Дејвијева мазга и Џемијев
коњ. Ове животиње биле су увек једна поред друге. Заједно су
пасле и заједно јуриле по пашњацима. Кад би се силом
283
прилика нашли у друштву других коња, увек би се држали
мало одвојено, по страни, али увек једно поред другога.
Заједнички су махали реповима, рзали и играли се.
Иако подне још није било прошло, видело се да су јахачи
превалили дуг пут и да нису јахали само преко зелених
пољана, јер су њихови коњи били покривени дебелим слојем
прашине. Ипак се ни на коњима ни на јахачима није
примећивао неки нарочити умор. Само по дугом ћутању
путника могло се приметити да су изнурени. То ћутање
прекинуо је први Ћопавко Франк, који је јахао поред Олд
Шетерхенда. Он упита свог суседа:
— Дакле, зар морамо ноћас преноћити на Елк Форку?
Колико има још донде?
— Стићи ћемо на ту реку тек довече.
— Тек довече! О, јао мени! Ко ће то да издржи? Још од ране
зоре јашемо. Морали бисмо се зауставити бар мало, да нам се
коњи издувају. Зар није тако?
— Дабоме. Причекајте само док ову прерију пређемо. Тамо
је шума у којој ће се наћи и воде.
— Одлично! Моћи ћемо, дакле, да напојимо и нахранимо
коње. Али шта ће бити с нама? Јуче смо појели последње парче
бивољег меса, а јутрос оглодасмо кости. А од јутрос нам ни
врабац, а камоли нека друга дивљач не дође на дохват пушке.
А ја сам гладан као вук и морам штогод да поједем, јер ћу иначе
скапати од глади...
— Не брини, ја ћу да се побринем за печење.
— Да, али за какво? Ова стара ливада пред нама пуста је и
на њој нема ни живог створа. Где ће овде гладни западњак да
нађе неко печење?
— Де, де, придржи ми коња, и продужи са осталима
кораком даље.
— Где ви видите неко печење? упита Франк с неверицом
гледајући на све стране. Ја не видим ништа!
Али прихватио је ипак узде Олд Шетерхендовог коња и
одјахао са Дејвијем и Џемијем даље. А Олд Шетерхенд упути
се на страну где се видело неколико гомила ископане земље.
284
То је било насеље пухова, преријских паса, који се тако зову
због свог штектавог гласа. То су безазлене, нешкодљиве и
врло радознале зверке, које зачудо живе често у друштву
змија чегртуша и сова. Кад им се ко приближава, ове
животиње се усправе да би боље виделе шта је у ствари и при
том праве врло смешне покрете. Међутим, чим нешто
посумњају, као муња брзо ишчезну у својим рупама и не
показују се више. Ловци презиру месо ових животиња, кад
могу да нађу друго боље, не зато што је то месо рђаво, већ из
празноверице. Ако пак неки ловац хоће ипак да убије
преријског пса онда не сме ни да покуша да му се неопажено
приближи, јер су ове зверке исувише опрезне. Напротив,
ловац мора да изазове код њих што већу радозналост, да их
забавља толико да им се може приближити на пушкомет. А то
може да постигне само тако ако и он сам прави смешне фигуре
и покрете. Преријски пас, који је врло радознао, не зна онда на
чему је и шта да мисли о том чуду невиђеном. Тако је поступио
и Шетерхенд. Чим је опазио преријске псе где седе на својим
хумкама, скинуо се с коња и почео да прави свакојаке смешне
скокове, преврћући се, вртећи се, машући рукама као
ветрењача, али стално држећи животиње на оку и прилазећи
им све ближе и ближе.
Ћопавко Франк, који је сада јахао поред Џемија и Дејвија,
гледајући ово превртање, рече забринуто:
— Господе боже, шта му би сада! Да није шенуо памећу?
Можда се најео бунике? Охо! Пази, он пуца!
Олд Шетерхенд је био опалио два метка тако брзо један за
другим да су се скоро слили у један прасак. Људи са коња
видели су како је отрчао до хумки и два пута се сагнуо, као да
нешто диже. Кад се Олд Шетерхенд вратио, донео је два
убијена преријска пса, бацио их у бисаге на седлу и опет
појахао коња. Ћопавко Франк направи кисело лице и упита:
— Да то није наше печење? Хвала вам лепо! Такве ствари ја
не једем господине.
— Да ли си кадгод окусио?
— Не, и не дао бог!

285
 — Онда не можеш ни да знаш, да ли је месо преријског пса
добро за јело или није. Да ли си кадгод јео младу јаретину?
— Младу јаретину? рече Франк и мљацну језиком. Па,
наравно, јео сам. То је дивна ствар.
— Збиља? насмеја се Олд Шетерхенд. А тамо где не једу
јаретину, сви би ти се насмејали када би рекао да волиш
јаретину.
— Да, али то су будале које не знају шта је добро. Младо јаре
на ражњу, „шпиковано“ белим луком и сланином, онако лепо
испечено да се румени — па то би и анђели јели! Код нас, тако
око Ускрса, кад има младих јарића, и не једе се ништа друго до
младо јареће печење.
— Добро, а да ли си икада јео зечетину?
— Мислите ли питомог?
— Да, питомог зеца.
— Питомог зеца? Како да нисам јео! То је такође врло
укусно јело. Једе се са кнедлама и купусом. Је л’ тако?
— Јесте, али многи људи га не једу и, шта више, одвратно
им је то јело. Дакле, онда немој да кудиш моје преријске псе,
кад не знаш какви су за јело, јер их ниси јео. Уверићеш се да
пријају исто тако као младо јареће и зечје печење. Могу ти
рећи, да... Стој, да нису оно неки јахачи?
Олд Шетерхенд показа руком према северозападу, где су
се виделе неке прилике у покрету. С оволике даљине није се
могло разабрати да ли су то животиње, можда биволи, или
људи на коњима. Ловци су јахали кораком, пажљиво
посматрајући. После извесног времена приметише да су то
јахачи, а убрзо се лепо видело да су људи у униформама —
дакле војници.
Војници су у ствари ишли у североисточном правцу, али
кад су опазили четворицу ловаца, променише смер и пустише
коње у галопу према њима. Било их је дванаест и предводио их
је један поручник. Кад су се приближили на неких тридесет
корака, војници зауставише коње. Официр је посматрао јахаче
мрачним, испитивачким погледом. Тада му поглед паде на
пушку Олда Шетерхенда. Лице му се озари и он упита,
286
показујући руком на скраћени карабин, који је имао округли
добош уместо затварача:
— Боже мој, да то није Хенријев скраћени карабин,
господине?
— Јесте, потврди славни западњак. Зар ви познајете ову
врсту пушке?
— Видео још нисам ниједну, али је познајем по опису.
Проналазач ове пушке био је један особењак, који је израдио
свега неколико оваквих пушака, јер се бојао да ће Индијанци
и биволи бити истребљени, ако та репетирка дође у општу
употребу. Неколико тих пушака се загубило, и само Олд
Шетерхенд треба да има још једну, последњу.
— Тачно. Од једанаест или дванаест Хенријевих скраћених
карабина, колико их је уопште он био направио, остао је још
један једини: овај мој. Остали су нестали на Дивљем западу,
заједно са својим сопственицима.
— Онда сте, збиља, ви славни Олд Шетерхенд? Баш ми је
мило! Хоћете ли да пођете с нама? Моји другови у тврђави
сматраће за част ако нам учините част својом посетом.
— А куд идете?
— У тврђаву Мормон.
— Онда, на жалост, не могу да прихватим ваш ласкави
позив, јер ми идемо у супротном правцу, а морамо да се у
одређеном року нађемо са неким својим пријатељима.
— Смем ли да вас питам, господине, куда путујете?
— Најпре у Елк планину, као што вам малочас рекох.
Оданде ћемо преко Бак планине даље.
— Онда морате да се чувате Утах Индијанаца, који су
недавно ископали своје ратне секире. Ми баш због тога
морамо стално да патролирамо између тврђаве Мормон и
тврђаве Индијана. Дакле, нека дружина белаца, истраживача
злата, напала је на једно насеље Утаха, с намером да им
покраде коње. Била је ноћ, али Утахе су се узбунили и скочили
да одбране своје коње. Белци, међутим, много боље
наоружани, убише неколико Индијанаца, логор њихов
опљачкаше, а коње отераше. Али црвенокошци кренуше
287
сутрадан у потеру за њима. Убрзо су стигли разбојнике и
дошло је до битке, у којој је пало много људских глава. Убијено
је неких шездесет Индијанаца, али и од белаца само
шесторица се спасоше. Сада Утахе трагају на све стране, да
пронађу и ову шесторицу. Исто тако у тврђаву Унион послали
су били једну депутацију да тражи одштету. За сваког коња
траже другог коња, за украдене ствари хиљаду долара укупно,
а за сваког убијеног Индијанца по два коња и једну пушку.
— Па, и не траже много. А да ли се њиховом захтеву изишло
у сусрет?
— Не, није. Белцима ни на ум не пада да црвенокошцима
признају право да постављају овакве захтеве. Њихова
делегација вратила се необављена посла, и због тога су Утахе
сада ископали ратне секире. Побунили су се у масама. Пошто
ми овде, на њиховој територији, немамо, на жалост, довољно
војске — да их све наједанпут покољемо — морали смо да
потражимо себи савезнике. Неколико наших официра
отишли су до Наваоса, да их придобију за рат противу Утаха, и
то нам је, најзад, пошло за руком.
— А шта је Наваосима обећано за њихово савезништво?
— Све што опљачкају од Утаха.
Лице Олд Шетерхендово намршти се кад је чуо то и он рече
климајући главом:
— Дакле Утахе су неправично нападнути, опљачкани и
многи од њих су поубијани. А кад су затражили да кривци буду
кажњени а они обештећени, били су одбијени. И сада, кад они
хоће да потраже правду и задовољење сами, на њих се пујдају
Наваоси, којима се опет плаћа пљачкањем већ оштећених
Утаха! Зар је онда чудо ако Индијанци буду прибегли
свирепостима? Њихово огорчење мора да је страшно, и тешко
сваком оном белцу који им падне руку!
— Ја имам само да слушам, а немам право да о свему томе
дајем свој суд. Ја сам вам саопштио што сам имао, да бисте
били на опрезу, господине. а ваше мишљење не мора да буде и
моје...

288
 — Разумем вас, господине. Хвала вам, што сте ме
упозорили. Кад будете причали у тврђави да сте ме срели,
реците тамо да Олд Шетерхенд није непријатељ
црвенокожаца и да му је много жао што мора да пропадне
једна врло даровита раса, јер јој се не даје времена да се по
законима људског културног развитка развија природним
путем, него се тражи од ње да у један мах са ловачког начина
живота пређе у модерну државну заједницу. Са истим правом
могли бисмо убити једног основца што не може сместа да
постане генерал или професор астрономије. Збогом,
господине поручниче!
Олд Шетерхенд ободе свог коња и не осврћући се више на
војнике, који су забезекнуто гледали за њим, крете даље.
Његова пратња пође за њим, а војници на своју страну. Срџба
је била натерала славног ловца да изрекне речи које — то је
добро знао — неће постићи свој циљ. Утолико је сада био
ћутљивији. Задубио се био Олд Шетерхенд у своје мисли и
размишљао о томе, како је узалудан труд учити белог човека
да он нема веће право на живот него Индијанац, кога гоне од
места до места, од немила до недрага, док не сконча свој живот
као нека немилосрдно прогоњена звер.
После пола сата Олд Шетерхенд се пренуо из својих мисли.
Обратио је био пажњу на хоризонт, где се сада видела једна
тамна линија која се све више и више ширила на обе стране.
Показујући руком, Олд Шетерхенд рече:
— Ено шуме, о којој сам вам говорио. Терајте коње! Стићи
ћемо онамо за пет минута.
Коњи појурише у галопу и убрзо јахачи стигоше до густе
борове шуме. Шума је била тако густа да је изгледало као да је
непроходна за коње. Али Олд Шетерхенд је знао шта треба да
се ради. Одјахао је до једног места и потерао коња кроз густо
грање. Убрзо се нашао на такозваној „индијанској стази“. То је
била стаза свега три стопе широка коју су пробили Индијанци
пролазећи кроза шуму. Олд Шетерхенд сјаха и стаде да
разгледа трагове. Кад је видео да трагови нису баш свежи, опет
узјаха коња и позва своје другове да пођу за њим.

289
 У вековној прашуми није се осећао ни најмањи дах ветра.
Сем коњског топота ништа се није чуло. Олд Шетерхенд
држао је свој карабин откочен у десној руци и оштро мотрио,
да их не би изненадио неки непријатељ из заседе. Али он је
знао да засад нема никакве опасности. Ако Индијанци на
коњима претражују крај, свакако неће пролазити овако уским
стазама, где не могу ништа да виде и где се коњи једва могу да
крећу. Јер стаза је била толико узана да се коњаник не би могао
окренути никако с коњем.
Одједном, стаза изби на једну шумску чистину. Насред
чистине било је нагомилано неколико великих стена једна на
другу. Стене су биле обрасле маховином и пузавицама, а међу
њима ухватило је корење и разно грмље и жбуње. Мали извор
извирао је испод камења, вијугао преко чистине и губио се у
шуми. Олд Шетерхенд заустави овде коња и рече:
— То је место где можемо мало да одморимо коње и да
испечемо ову моју дивљач...
Јахачи сјахаше, скидоше коњима узде и пустише их да
пасу, и сами пођоше да потраже сувог грања и да наложе
ватру. Џеми се прихвати да огули и очисти преријске псе, а
Олд Шетерхенд оде да извиди да ли је место сасвим сигурно.
Шума је иначе била свега три четврти сата хода широка и сва
ишарана индијанским стазама. Чистина је лежала отприлике
усред шуме.
Ускоро замириса пријатан мирис меса на ватри. Олд
Шетерхенд се убрзо врати. Он је био до спољне ивице шуме,
одакле се отворена прерија лако могла прегледати. Није био
приметио нигде ништа сумњиво и рече својим друговима да
не треба да се боје никаквих непријатних изненађења.
Печење је било брзо готово.
— Хм! гунђао је Ћопавко Франк, јести псеће печење! Да ми
је ко раније рекао да ћу јести месо најбољег човековог
пријатеља, одговорио бих му тако да би сигурно расколачио
очи! Али човеку сиромаху заувар...
— Па, то и није пас, рече Џеми. Чуо си да се та зверка зове
тако само због свог штектавог гласа.

290
 — То ништа не мења ствар! Још горе је јести печење од пуха!
Али шта ћу! Хајде да окусим...
Он дохвати парче меса и загризе. Лице му се одмах
разведри. Стрпа цео комад у уста и гутајући рече:
— Богами, није тако рђаво! По укусу личи на зечетину, али
није ипак тако слатко као јареће печење. Децо, ја мислим да ће
од ових паса мало остати.
— Треба да оставимо и за вечеру, рече Дејви. Не знамо да
ли ћемо данас још штогод уловити.
— Шта ме брига за доцније. Ако се овако уморан будем
могао предати у наручје Орфеја, бићу веома задовољан.
— Морфеја, човече, а не Орфеја! Морфеј се звао бог сна.
— Језик за зубе! Немој да ми изврћеш име! Ако ништа, знам
бар како се зовем. Немој, да ме стално задиркујеш, већ једи
свог пса у здравље! То ће бити паметније.
Али ова четири ловца били су у заблуди мислећи да су у
потпуној сигурности. Опасност им се најзад приближавала у
виду двеју група коњаника, које су долазиле у правцу шуме.
Једна група састојала се само од два јахача, који су долазили са
севера и наишли на траг ових ловаца. Пред шумом су стали,
скочили с коња и разгледали трагове. По начину како су то
извели видело се да то нису били неки неискусни западњаци.
Били су добро наоружани, али одело на њима било је
похабано. По извесним знацима могло се закључити да су они
последњих дана преживели неугодне ствари. Што се тиче
њихових коња, коњи су били ухрањени и чили, али без седала
и узда. Имали су само уларе од каишева. Везани таквим
уларима пасу обично индијански коњи у близини логора.
— Шта мислиш ти о овом трагу, Ноксе? упита један. Да ли
су можда пред нама црвенокошци?
— Не, нису, одговори овај сигурним гласом. Коњи су им
потковани, а јахачи су јахали један поред другог, а не један за
другим, како обично раде Индијанци.
— А колико их је било?
— Само четворица. Нема, дакле, чега да се бојимо, Хилтоне.
— Сем ако нису војници?
291
 — Којешта! Не треба ни онда да се бојимо. У тврђави,
наравно, не би било згодно да се појавимо, јер би могли тамо
да нам поставе многа по нас врло неугодна питања. Али четири
човека нам не могу ништа. По чему би они могли да знају да
смо ми од оних белаца који су напали Утахе!
— То је тачно. Али шта ћемо сад? Налазимо се у тешком
положају. Прогоњени од Индијанаца и гоњени од војника
лутамо у близини Утаха као муве без главе. Било је глупо што
смо допустили да нас повуку за нос Корнел и његови
трампови. Какво богатство! Глупост! А обећавали су нам
златна брда...
— Није то глупост. Дивна је ствар обогатити се на брзу
руку. Ја још нећу да очајавам. Убрзо ће стићи Корнел са новом
дружином трампова и онда нећемо морати ничег да се бојимо.
Само, треба да се сада извучемо из овог шкрипца. Ја знам само
један излаз, а тај нам се баш сада пружа.
— Какав је то излаз?
— Морамо да нађемо белце којима ћемо се моћи
придружити. У њиховом друштву важићемо као ловци и
ником неће ни на ум пасти да нас доведе у везу са људима који
су Утахе натерали да ископају своје ратне секире.
— И ти мислиш да су такви људи пред нама?
— Ја чврсто верујем у то. Они су ту у шуми. Хајде, да
видимо!
Црвени Корнел хтео је да допуни и повећа своју дружину,
у којој је, као што је познато, приликом бекства из Орловске
долине, остало свега двадесетак људи. Он је знао добро да ће
његова банда горе у брдима зацело бити од стране Индијанаца
добро проређена и да је двадесет људи исувише мало за подвиг
на који се он спремао. Зато је пролазећи кроз Колорадо
примао у чету сваког ко је хтео да му се придружи. То су били,
наравно, свакојаки људи: скитнице без занимања, чији се
морални квалитети нису много испитивали. Међу њима
налазили су се Нокс и Хилтон, који су овог тренутка били
стигли до шуме. Нова дружина Корнелова убрзо се толико
повећала да је снабдевање храном било из дана у дан све теже,

292
а сем тога велика банда свраћала је на се општу пажњу. Зато је
Корнел решио да главну дружину подели у више делова. С
једном половином хтео је Корнел да пође од Ла Фета преко
Стеновитих планина, а друга да се упути према Морисону и
Џорџтауну и да се тамо пребаци преко брда. Нокс и Хилтон,
искусни западњаци, требало је да предводе ову другу чету.
Они су се срећно пребацили преко брда и зауставили се у
пределу око Брекенриџа. Тамо им се десила несрећа: поред
њиховог логора пројурио је поплашени чопор коња једног
хацијендера и њихови коњи покидали су уларе и придружили
се чопору. Да би дошли до нових коња, напали су на логор
Утаха. Убили су неколико Индијанаца, али је цело племе
пошло за њима у потеру и разбило их. Само шесторица су се
спасли. Али и овој шесторици црвенокошци су били стално за
леђима: четворицу су јуче били убили, а вођи банде, Нокс и
Хилтон, успели су само срећним случајем да се спасу
осветничке потере Индијанаца.
Ето, о томе су причали Нокс и Хилтон приближујући се
шуми. Кад су дошли до шуме, нађоше индијанску стазу и
пођоше њоме. Стигли су на пропланак баш у тренутку кад су
Џеми и Ћопавко Франк разговарали.
— Дакле, ми смо ловци, јеси ли разумео? прошапута Нокс
Хилтону. Ти само пусти мене да говорим.
У том тренутку примети их Олд Шетерхенд и дохвати
брзим покретом пушку, чекајући, хладно и озбиљно, да им ова
двојица приђу.
— Добар дан, господо! поздрави Нокс. Допуштате ли да се
овде код вас мало одморимо?
— Сваки честит човек добро нам је дошао, одговори Олд
Шетерхенд, мотрећи оштрим погледом прво придошлице, а
затим њихове коње.
— Надам се да не мислите да смо ишта друго до поштени
људи, рече Хилтон, наизглед мирно и прибрано, издржавајући
проницљиви поглед великог ловца.
— Ја изричем свој суд о људима тек онда кад их добро
упознам.

293
 — Па онда дозволите да вам се представим.
Нокс и Хилтон сјахаше с коња, приђоше и седоше поред
ватре. Добродушни Џеми понуди их одмах парчетом печења.
Бегунци наравно нису чекали да им се два пута каже.
Пристојност је захтевала да се за време јела не постављају
питања. Док се јело, ћутало се.
Она друга чета, коју малопре поменусмо, састојала се из
једне групе Индијанаца, њих око две стотине. Олд Шетерхенд
је био додуше на оној страни шуме, али није могао Индијанце
да види, јер су они у тренутку када је он разгледао отворену
прерију били замакли за један уздигнути део шуме. И они су,
изгледа, добро познавали крај, јер су одмах ухватили правац
ка уској шумској стази, која је водила на пропланак.
Црвенокошци су се очигледно налазили у ратном походу,
што су показивале јаке боје којима су им била обојена лица.
Већина је имала пушке у рукама, а само један мањи део био је
наоружан луковима и стрелама. На челу ове групе јахао је
крупан и снажан човек, који је у коси имао затакнуто орловско
перо. То је био поглавица. Године му се нису могле одредити,
јер му је цело лице било обојено црним, жутим и црвеним
пругама. Кад су стигли до шуме, сјаха поглавица с коња да
разгледа стазу. Ратници, који су ишли за њим, пратили су
напрегнуто сваки његов покрет. Одједном, један коњ зафркта.
Поглавица диже руку, а ратник чији је коњ зафрктао стеже
коњу ноздрве. Поглавица још једаред даде руком знак,
захтевајући највећу тишину. То је значило да је нешто било
сумњиво. Улазио је лагано, уском стазом, корак по корак,
дубоко сагнут све дубље у шуму. Када се вратио, рече тихо на
језику Утаха, који је део шоршонског наречја језика Сонора:
— Један бели човек био је овде пре онолико времена
колико је сунцу потребно да се помакне за један педаљ.
Ратници Утаха нека се са коњима сакрију испод дрвећа. Овуц
Ават иде да потражи бледоликог човека.
Поглавица, који је био скоро виши и крупнији од
Фајерхенда, звао се дакле Овуц Ават, што значи Велики Вук.
Он се опет одшуња у шуму. Кад се после неких пола сата
вратио, није било могућно опазити ниједног од његових људи.
294
Он тихо зазвижда и црвенокошци се одмах појавише и
искупише пред њим, остављајући коње под дрвећем.
Поглавица даде знак осталим главарима, којих је било пет-
шест, да дођу до њега.
— Шест белаца улогорили су се код стене, рече Велики Вук.
То су свакако она шесторица који су нам јуче умакли. Они једу
месо и њихови коњи пасу поред њих. Моја браћа нека пођу за
мном до краја стазе. Тамо нека се поделе. Половина нека се
одшуња десно, а половина лево, тако да опколимо пропланак.
Онда ћу ја дати знак и црвени ратници ће извршити јуриш.
Бели пси ће се толико престрашити да се неће ни бранити. Ми
ћемо их похватати рукама, везати и одвести у наше село, где
ћемо их везати за стуб испаштања. Пет људи нека остану овде,
да чувају коње. Хауг!
Та реч значи отприлике — доста, готово! Индијанац хоће
њоме да каже да се више нема шта говорити или расправљати,
јер је цео предмет разговора исцрпљен.
Са поглавицом на челу, упутише се Индијанци стазом у
шуму. Ишли су тако тихо да се није чуо ни најмањи шум. Кад
су стигли на место где стаза излази на пропланак, једни
скренуше лево а други десно и тако опколише пропланак.
Коњаник није лако могао да пролази кроза шуму која је била
необично густа. Али за Индијанце без коња била је то лака
ствар, јер су они у провлачењу веома вешти.
Белци су баш били довршили своју вечеру, Ћопавко Франк
је био заденуо своју каму за појас и рекао, наравно на
енглеском језику, да би га и новодошавши могли разумети:
— Сад смо се најели и коњи су нам се одморили. Можемо да
кренемо даље да пре ноћи стигнемо на место куда смо
наумили.
— Да, рече Џеми. Али, пре тога треба да се међусобно
упознамо, да видимо куда иду ови људи.
— Тачно, потврди Нокс. Могу ли дакле да знам докле ви
мислите данас?
— Ми путујемо у Елк планине.
— И ми. То је управо сјајно. Можемо, дакле, заједно.
295
 Олд Шетерхенд није говорио ни речце. Он кришом
намигну Џемију да продужи испитивање, јер је хтео да каже
своју тек на крају.
— Мени је право, рече дебељко. Али куд ћете оданде даље?
— То још не знамо. Можда ћемо до Зелене реке, у лов на
даброве.
— Тамо их нећете много наћи. Ко хоће да лови даброве,
мора да иде даље на север. Ви сте дакле трапери, ловци на
даброве?
— Да. Ја се зовем Нокс, а мој другар Хилтон.
— А где су вам замке за даброве, господине Ноксе? Без
замки не могу се даброви ловити.
— Украли су нам их доле на реци Св. Јована неки лопови,
вероватно Индијанци. Можда ћемо путем наићи у неко
насеље, где се могу купити нове замке. Ви, дакле, допуштате
да вам се придружимо на путу за Елк планину?
— Ја немам ништа против тога, ако пристану моји другови.
— Лепо, господо! Онда бих хтео да сазнам ваша имена?
— Зашто не! Мене зову Дебели Џеми, мог суседа с десна...
— Дугачки Дејви? упаде му Нокс брзо у реч.
— Да. Како сте то могли да погодите?
— То није тешко. Ви сте познати нашироко и надалеко, и
где се нађе Дебели Џеми, не треба ни питати где је Дугачки
Дејви. А онај мали господин до вас лево?
— Њега зовемо Ћопавко Франк. Сјајан дечко, уверићете се
и сами.
Франк добаци топао и захвалан поглед Џемију, а овај
продужи:
— А последње име које ћу вам рећи биће вам свакако
познатије него моје. Мислим да сте већ чули за Олд
Шетерхенда?
— Олд Шетерхенд? узвикну Нокс, непријатно изненађен.
Заиста? Је ли могућно да сте ви Олд Шетерхенд главом? Не
могу да вам кажем колико ми је мило што ми се пружила
прилика да вас упознам.
296
 Нокс пружи славном ловцу руку и добаци Хилтону поглед
којим као да је хтео рећи: „Не бој се, бре, сад смо спасени!“
Али Олд Шетерхенд се држао као да није приметио
пружену руку, већ само хладно рече:
— Збиља, зар се много радујете? Штета само што и ја не
могу да делим с вама ту вашу радост.
— Зашто не можете, господине?
— Зато што сте ви људи којима се уопште не може човек
радовати.
— Како то мислите, господине? упита Нокс, тобоже
пренеражен овом отвореношћу. Да се ви не шалите?
— Не, ја говорим најозбиљније. Ви сте лажови и варалице,
а можда и много горе од тога.
— Охо! Зар ви мислите, господине, да ћемо ми допустити да
нас овако вређате?
— Па, наравно! Шта бисте могли друго да урадите?
— Да ли нас ви уопште познајете?
— Не, и не желим, јер то не би била нека нарочита част за
мене.
Господине, ви постајете све безобзирнији. Можете ли да
докажете да смо ми лажови и варалице?
— Како не бих могао, одговори Олд Шетерхенд
хладнокрвно. Дакле, на реци Св. Јована покрадене су вам
замке? А када?
— Пре четири дана.
— Значи, долазите право оданде?
— Да.
— То би значило да сте дошли са југа. А то је лаж. Ви сте
дошли одмах за нама и ми бисмо вас сигурно у отвореној
прерији морали видети. Шума се пружа даље према северу и
ви сте били иза једне узвишице кад сам ја, пре но што смо
ушли у шуму, прегледао околину. Ви сте дошли са севера.
— Али, господине, ја говорим истину. Ми смо дошли за
вама, само нас ви нисте приметили.

297
 — Ја вас нисам приметио? Да ја имам тако слаб вид, како ви
то претпостављате, хиљаду пута бих већ изгубио живот овде
на Западу. Не, немојте да ми бацате прашину у очи! Али да
чујемо даље: где су вам седла и узде?
— Украдени су нам такође.
— Ама, човече, немојте да се измотавате! осмехну се Олд
Шетерхенд презриво. Ваљда нисте држали седла и узде
заједно са замкама за даброве у води, па су вам истовремено
украдени? Који ловац још скида узде с коња? А откуда вам
индијански улари?
— Купили смо их уз пут од једног Индијанца.
— И коње исто тако?
— Не, одговори Нокс, који је увидео да му је немогућно да
и ову најкрупнију лаж изусти.
— Откада Утаха Индијанци тргују уларима? То, богами,
сада први пут чујем. А одакле вам, рекосте, коњи?
— Купили смо их у тврђави Доџ...
— Тако далеко? А ја смем да се кладим да су се ти коњи још
недавно налазили на ливадама на паши. Коњи који донесу
јахача од тврђаве Доџ довде изгледају мало друкчије. А како то
да ваши коњи нису потковани?
— То треба да питате трговца од кога смо их купили.
— Бесмислица! Какав трговац! Ови коњи су просто
украдени.
— Господине! узвикну Нокс, хватајући за каму.
И Хилтон се такође маши за појас.
— Оставите нож на миру, јер ћу иначе да вас премлатим!
припрети Олд Шетерхенд. Зар мислите да ја не видим да су ти
коњи извежбани на индијански начин!
— Одакле можете то да знате, кад нисте видели како се
јашу? Само ово мало пута од шуме довде видели сте нас на
коњима.
— Да, али сам приметио да избегавају наше коње и да се
држе непрестано заједно. Ти коњи су украдени од Утаха и

298
припадају људима који су напали и опљачкали ове сиромашне
Индијанце.
Нокс није знао шта да одговори. Проницљивости овога
човека заиста није био дорастао. Поступио је као и сви њему
слични људи кад се нађу у шкрипцу: прибегао је грубости.
— Господине, ја сам много о вама чуо и сматрао сам вас
сасвим другим човеком, рече он. Али ви говорите као у
бунилу. Ко нешто тврди, мора то и да докаже. Наши коњи да
имају индијанску дресуру!? Ја бих се насмејао да се не љутим.
Видим да ми не спадамо у ваше друштво и кренућемо сами
да не бисмо морали да слушамо даље ваша наклапања. Али, до
ђавола, шта је то?
Ноксу је случајно, док је говорио, пао поглед у правцу
коња, где је приметио нешто сумњиво. Коњи су били уздигли
њушке, окретали главе на све стране као да њуше. Затим су
весело фркћући потрчали према ивици шуме.
— Да, шта је то? узвикну Џеми. Индијанци су у близини!
Олд Шетерхендово око, које га никада преварило није, у
магновењу уочило је опасност.
— Ми смо опкољени, рече он. Свакако су то Утахе, чију су
близину нањушили њихови коњи. Они ће одмах да навале.
— Па, шта да радимо? упита Дејви. Да се бранимо?
— Прво треба да их покажемо да ми са овим
коњокрадицама немамо ништа заједничког. То је прво. Дакле,
доле с њима!
Нагло измахнувши руком Олд Шетерхенд удари Нокса
стиснутом песницом у слепоочницу тако снажно да се овај
срушио као клада на земљу. Одмах затим доби ударац и
Хилтон, пре но што је могао да дигне руку да се одбрани.
— Сад брзо, горе на стену! викну Олд Шетерхенд. Горе ћемо
бити заклоњени. Шта ће бити даље, видећемо.
Није било лако успети се на огромно камење, али увек кад
невоља притисне човеку се изгледа удвостручи снага. За
непуних пет минута сва четири ловца обрели су се горе на
стени и сакрили иза грмља и камења. Од момента кад су
зарзали индијански коњи, па до овог тренутка није био
299
прошао ниједан читав минут. Поглавица, који је већ био
заустио да изда знак за напад, одустао је од тога кад је видео
како је један белац ударом песнице оборио другу двојицу.
Пошто није знао у чему је ствар, нашао се у недоумици. Тако
су она четворица добили довољно времена да побегну на
стену. А горе су били заклоњени од куршума и стрелица.
Насупрот томе, одозго са стене могли су да господаре целим
пропланком у свим правцима.
Шта да се ради сада? помисли неодлучно Велики Вук.
Црвенокожац је, кад то мора бити, смео, храбар, па и дрзак.
Али кад може свој циљ да постигне лукавством, без излагања
опасности, онда му није ни на крај памети да ставља свој
живот на коцку. Поглавица стога одмах позва звиждуком
остале главаре, да се са њима посаветује.
Резултат саветовања одмах се видео, односно чуо. Са ивице
шуме заори се громки глас. Пошто је пропланак био свега
неких педесет корака широк, а од ивице шуме до стене нигде
није било ни тридесет метара, могла се на стени лепо чути
свака реч. Стојећи под једним дрветом, викао је сам поглавица
Велики Вук:
— Беле људе опколило је много црвених ратника. Нека
бели људи сиђу доле!
Али, зачудо, одговора није било. Црвенокожац понови још
два пута своје речи и додаде:
— Ако се бели људи не покоре, биће убијени.
Нато се јави Олд Шетерхенд:
— Шта смо ми учинили црвеним ратницима, да нас
нападају?
— Ви сте пси, који су убили много наших ратника и
покрали наше коње.
— Вараш се. Само двојица од тих разбојника су овде. Они су
дошли малопре и кад смо видели да су они непријатељи Утаха,
ја сам их сам оборио. Они нису мртви. Они ће скоро да се
пробуде. Ако су вам потребни, можете да их узмете.
— Ти то само хоћеш да нас намамиш и да пуцаш на нас.
— Не. Ко си ти и како ти је име?
300
 — Ја сам Овуц Ават, поглавица Утаха.
— Ја тебе познајем, Велики Вук је јак телом и духом. Он је
ратни вођ Јамба Индијанаца, који су храбри и правични. Они
неће зла дела кривих да свете на праведнима.
— Ти говориш као жена. Кукаш за својим животом. Ти
кажеш да си невин, јер се бојиш смрти. Ја те презирем. Како ти
је име? То је зацело име једног старог, слепог пса.
— Зар Велики Вук није сам слеп? Зар он не види наше
коње? Зар су то коњи Утаха? Међу њима је и једна мазга. Да ли
је и она украдена Утахама? Како Велики Вук може да нас ловце
и западњаке сматра коњокрадицама? Нека погледа мога
вранца! Да ли су Утахе имали икада такву животињу? То је
племенити коњ, од пасмине која се гаји само за Винетуа,
поглавицу Апаша и његове пријатеље. Нека ратници Утаха
чују моје име, па нека кажу да ли је то име једног пса. Бели ме
људи зову Олд Шетерхенд. На језику Утаха зовем се Покај Му
— Гвоздена Песница, песница која убија.
Поглавица не одговори одмах. Тишина која је настала
трајала је неколико минута. То је био сигуран знак да је име
славног ловца учинило дубок утисак. Затим се опет зачу глас
Великог Вука:
— Бледолики човек издаје се за Олда Шетерхенда. Али, ми
му не верујемо. Олд Шетерхенд не зна за страх. А теби је страх
одузео храброст. Ти се скриваш и не смеш да се покажеш.
— Ако је то истина, онда су твоји ратници још у већем
страху. Они се склањају испред четири човека. И ти, заједно с
њима. Ја ћу ти показати да се не бојим. Ево ме!
Олд Шетерхенд изиђе из свог скровишта, и стаде на
највиши врх стене и погледа лагано око себе. Стајао је тамо
горе тако безбрижно и слободно као да нема пушке која би
могла да га погоди и сруши оданде.
— Инг Покај Му! Инг Покај Му! Хауг! зачуше се гласови из
шуме. То је Гвоздена Песница! То је песница која убија! Хауг!
Неустрашиви ловац довикну поглавици:
— Јеси ли чуо речи твојих ратника? Верујеш ли сада да сам
ја збиља Олд Шетерхенд?
301
 — Верујем. Твоја је храброст велика. Наши куршуми гађају
добро и далеко. Свака наша пушка могла би да те сруши!
— То се неће догодити, јер су ратници Утаха јунаци. Они
нису убице. Ако ме убијете, моја смрт ће крваво бити
освећена...
— Ми се на бојимо освете!
— Она ће вас стићи и покосити, бојали се ви или не. Ја сам
испунио жељу Великог Вука и показао сам му се. Зашто се он
још увек скрива? Зар се још боји, или мисли да ћу га убити из
потаје.
— Поглавица Утаха не боји се никога. Он зна да се Олд
Шетерхенд маша за оружје само кад је нападнут. Поглавица
Утаха ће му се показати.
Велики Вук изиђе испод дрвета, тако да се видела цела
његова фигура.
— Да ли је Олд Шетерхенд задовољан?
— Није. Ја бих хтео да говорим с тобом изближе, да бих
боље чуо твоје жеље. Хајде, ближе, до половине пута. Ја ћу
сићи са стене и поћи ћу ти у сусрет. Сешћемо један поред
другог, како то доликује часним ратницима и поглавицама, да
се посаветујемо.
— Зашто не би ти дошао до нас?
— Не. Треба један другом да одамо поштовање. Треба да се
једнако приближимо један другоме.
— Ако изиђем на чистину, бићу на домету пушака твојих
људи.
— Ја ти дајем своју часну реч да ти се ништа неће десити.
Моји људи пуцаће само ако твоји ратници припуцају на мене.
— Ако Олд Шетерхенд да своју реч, ја ћу му веровати. Реч
је већа од заклетве. Ја идем. Какво ће оружје велики ловац да
понесе са собом?
— Ја ћу да оставим све своје оружје, а ти узми какво хоћеш.
— Велики Вук неће да се срамоти. И он ће оставити своје
оружје. Он долази.

302
 Поглавица положи своје оружје у траву на месту где је
стојао чекајући Олд Шетерхенда.
— Ви се исувише излажете опасности, опомену Џеми Олд
Шетерхенда. Да ли сте сигурни да вам се неће ништа десити?
— Да. Да је поглавица ишао најпре да се посаветује са
својима или да им је дао какву заповест или потајни миг, онда
бих наравно могао да посумњам. Али пошто он то није учинио,
значи да могу да му верујем.
— А шта ми да радимо?
— Ништа. Ви уперите пушке на- њега, али тако да се оздо
не види, и пуцајте ако ме нападну.
Олд Шетерхенд се спусти низа стену. И он и Велики Вук
пођоше полагано један другоме у сусрет. Кад су се срели на
пола пута, пружи Олд Шетерхенд поглавици руку и рече:
— Ја Великог Вука још никада нисам видео, али сам чуо да
је он у већу најмудрији и у боју најхрабрији. Радујем се што
видим његово лице и што могу да га поздравим као пријатеља.
Али Индијанац не прихвати пружену му руку. Одмерио је
белца од главе до пете и рекао, показујући на земљу:
— Да седнемо! Ратници Утаха ископали су своје ратничке
секире против белаца, и ниједан белац не може њиховог
поглавицу да поздрави као пријатеља.
Поглавица седе у траву, а Олд Шетерхенд исто тако,
прекопута Великог Вука. Ватра се била угасила. Поред
огњишта лежали су Нокс и Хилтон још увек у несвестици, јер
ударци Шетерхендове песнице мора бити да су били
страховити. Олд Шетерхендов мустанг, дивљи ждребац,
осетио је био Индијанце још пре но што се зачуо глас
поглавице и фркћући примакао се био стени. Стара Дејвијева
мазга, која је такође имала осетљив нос, потрчала је за њим.
Коњи Франка и Џемија следили су њихов пример и тако су се
све четири животиње нашле сасвим поред стене. Њихово
држање показивало је да су осетили опасност у којој су се
налазили њихови господари.
Поглавица и Олд Шетерхенд седели су ћутећи. Ни један ни
други као да нису хтели да почну. Олд Шетерхенд чекао је тако
303
равнодушно као да му се ама баш ништа рђаво не може да
догоди и гледао преда се. А Црвенокожац није скидао ока са
великог ловца. Услед боје која му је била у дебелом слоју
намазана на лицу, није се могао видети израз његовог лица.
Али развучена и у угловима опуштена уста показивали су да
је он друкчије замишљао чувеног ловца о коме се тако много
причало. Изгледа да се ловчева спољашност није слагала са
сликом коју је он у себи био створио. То је и потврдила његова
подругљива примедба:
— Глас о Олд Шетерхенду далеко се чује. Али његов лик не
одговара том гласу.
Олд Шетерхенд био је додуше раста вишег од осредњег,
али на први поглед није био нека људескара. А по веровању
Индијанаца, требало би да је прави див. Ловац одговори с
осмехом:
— Какве везе има глас са растом? Да ли треба да ја
одговорим Великом Вуку: „Раст Великог Вука је велик, али
глас о његовој храбрости није му дорастао“?
— То би била увреда за Великог Вука, рече Црвенокожац
севајући очима. И ја бих те одмах оставио овде и издао
заповест да битка почне.
— А зашто ти себи допушташ да правиш примедбе на рачун
мога раста? Твоје речи, додуше, не могу да увреде једног Олд
Шетерхенда, али оне су презриве, и ја то не могу да отрпим. Ја
сам у најмању руку исто тако поглавица као и ти. Ја с тобом
говорим уљудно и тражим да ти исто тако говориш са мном.
То треба да ти кажем још пре но што почнемо да преговарамо,
јер иначе нећемо моћи да се споразумемо.
Тако је Олд Шетерхенд морао да говори због себе и због
своја три друга. Јер код Индијанаца уколико човек покаже
више одлучности, утолико им више импонује. Олд Шетерхенд
је знао да од утиска који сада приликом преговора изазове,
зависи њихова даља судбина.
— И нема шта да се споразумемо, рече Велики Вук. Има
само један излаз: ваша смрт!

304
 — То би било кукавичко убиство. Јер ми вам никакво зло
нисмо учинили.
— Ти се налазиш у друштву убица, које ми прогонимо. То
је довољно да и ти будеш крив.
— Не, то није тако. Пошаљи кога од својих људи да разгледа
трагове. Видећеш да су ова двојица дошли после нас и да су
наишли на наше трагове ту пред шумом.
— То ништа не мари. Бели људи напали су нас без разлога,
отели нам коње и много наших ратника поубијали. Наша
срџба била је велика, али наша обазривост још већа. Ми смо
послали своје мудре људе да траже казну за кривце и одштету
за наше губитке. Али бели људи су их исмејали и одбили наше
захтеве. Зато смо ми ископали своје ратне томахавке и
заклели се да ћемо убити сваког белца који нам падне шака,
док нашу освету не извршимо. Своју заклетву мораћемо да
одржимо. А ви сте такође белци.
— Ја жалим оно што се догодило. Велики Вук зна да сам ја
пријатељ црвених људи.
— Велики Вук то зна. Али, ипак, и ти мораш умрети. Кад
неправични белци, који су нашу жалбу одбили, сазнају да су
својим поступком криви за смрт многих невиних белаца, па
чак и смрт Олд Шетерхенда, то ће им бити добра поука и
убудуће биће обазривији и поступаће мудрије...
То је била опасна мисао. Индијанац је говорио сасвим
озбиљно и закључци које је доносио били су сасвим исправни.
Ипак, Олд Шетерхенд одговори:
— Велики Вук мисли само на своју заклетву, а не мисли на
последице које ће настати. Ако ви нас убијете, настаће узбуна
преко брда и равница, и хиљаде белих људи поћи ће на вас, да
освете нашу смрт. Та освета биће утолико већа што смо ми
одувек били пријатељи црвених људи.
— Ви? Ти говориш и о својим друговима? А ко су они?
— Један се зове Ћопавко Франк и ти га можда не познајеш.
Али имена друге двојице сигурно си чуо: један је Дебели Џеми,
а други Дугачки Дејви.

305
 — Да, ја их познајем. Људи их нису видели никада једног
без другог и никада се није чуло да су они непријатељи
Индијанаца. Али смрт невиних белих људи поучиће
неправичне поглавице белаца да није мудро одбијати наше
жалбе и захтеве. Ваша судбина је одлучена, али она ће бити
часна. Ви сте храбри и славни ратници и умрећете у најтежим
мукама које вам можемо понудити. Ви ћете муке поднети не
трепнувши оком. Глас о томе пронеће се кроза све земље.
Ваша слава постаће још већа но што је досада била, и ви ћете
на
Вечним ловиштима уживати највећи углед. Ја се надам да
ћеш признати да вам одајемо велику почаст и да ћеш нам за то
бити захвалан!
Олд Шетерхенд није ни најмање био одушевљен
почастима које су му се нудиле. Али он није дао да се то
примети, већ одговори:
— Твоја намера је за сваку похвалу и хвала ти за то. Али они
који ће нас осветити неће ти за то рећи „хвала“.
— Ја њих исмејавам. Нека само дођу! Овуц Ават нема
никада обичај да броји своје непријатеље. А знаш ли ти колико
ће нас дотле бити на окупу? Скупиће се ратници Јамба, Хунта,
Сампича, Паванта, Виминуча, Елка, Капота, Вивера, Паја,
Таша, Муача и Табегвача. Сва та племена припадају народу
Утаха. Они ће смрвити беле ратнике.
— Онда иди на Исток и преброј племена белаца! И које ће
поглавице њих да предводе! Нас ће светити јунаци од којих
сваки вреди за неколико Утаха.
— Ко ће то бити?
— Рећи ћу ти само једно име: Олд Фајерхенд!
— Он јесте јунак. Он је међу белцима оно што је гризли
медвед међу преријским псима. Али, он је један једини. Других
осветника нема.
— Ох, могу да ти набројим још много имена. Али споменућу
само још једно: Винету!

306
 — Не спомињи га! Он је поглавица Апача. Белци су
исувише слаби према нама. Они су позвали у помоћ Навахосе
и натуткали их противу нас.
— Ти то већ знаш?
— Очи Великог Вука су оштре и његовом уху не може да
избегне ни најмањи шушањ. Зар Наваоси не припадају
племену Апача? Према томе, зар ми Винетуа не морамо да
сматрамо својим непријатељем? Јао њему, ако нам падне шака!
— А онда тешко и вама! Ја сам те опоменуо. Ви нећете имати
само беле ратнике против себе, већ много хиљада ратника
Маскаљероса, Ланероса, Ксикариласа, Таракона, Наваја,
Чиригвамија, Пилањена, Липана, Копера, Гиласа и Мимбрења,
који сви припадају племену Апача. Сви ће они поћи на вас, и
белци не треба ништа друго да раде већ мирно да гледају како
се Утахе и Апачи међусобно кољу и тамане. Хоћеш ли својим
бледоликим непријатељима да пружиш то задовољство?
Поглавица обори поглед и рече замишљено.
— Ти си рекао истину. Али бледолики наваљују са свих
страна на нас. Црвени човек је осуђен да умре лаганом
паћеничком смрћу. Зар не би било боље за њега да умре брзо?
Слика будућности коју ти приказујеш неће нас одвратити,
него ће нас пожурити да употребимо ратну секиру без
милости и обзира. Али немој даље да се трудиш. Остаће онако
како сам рекао. Или мислиш, можда, да ћеш нам побећи?
— Свакако!
— То је немогућно! Знаш ли колико је мојих ратника ту око
нас? Биће их више од две стотине.
— Само толико? Можда су ти већ причали да су се и веће
чете мучиле да ме ухвате и заробе. Зар ниси чуо какво оружје
ја имам?
— Да, чуо сам да имаш пушку која може без престанка да
пуца и која се не набија. Али то не може бити и ја не верујем у
то.
— Ја ћу ти је показати.

307
 — Да, покажи! узвикну поглавица, задовољан што ће
видети ону страховиту пушку о којој су се причале читаве
бајке.
— Сада ћу је донети.
Олд Шетерхенд устаде, пође ка стени да донесе карабин.
Како су ствари стојале, Олд Шетерхенд је схватио да пре свега
мора настојати да се Индијанци упркос своје бројне
надмоћности мало охладе и обесхрабре. У ту сврху карабин је
био као створен. Олд Шетерхенд је знао колике су се приче
причале међу Индијанцима о тој његовој пушки. Они су ту
пушку сматрали зачараном пушком, коју је Маниту — Велики
Дух дао у руке овом ловцу да га учини непобедивим. Џеми
пружи Олд Шетерхенду пушку са стене и овај се врати
поглавици да му покаже своју пушку.
— То је та пушка. Ево, погледај је!
Индијанац пружи руку, али је одмах нагло трже натраг и
упита:
— Сме ли је ко други узети у руку сем тебе? Ако је заиста
зачарана, онда сваком другом ко је дохвати доноси смрт, чим
се ње дотакне.
— Ја ти не могу рећи њену тајну. Узми је и покушај сам.
Олд Шетерхенд држао је карабин у десној руци и
притиснуо је био обарач тако да је пушка морала да опали при
најмањем додиру. Његово оштро око приметило је једну групу
црвенокожаца који су из радозналости напустили били своје
заклоне и стојали на самој ивици шуме у гомили. Пружали су
тако згодан циљ да би сваки и нанишањени хитац морао да
погоди бар једнога од њих.
Сада се радило само о томе да ли ће поглавица да узме
пушку у руке или неће. Он је, истина, био мање празноверан
него други црвенокошци, али није много веровао у целу ствар.
Као да је размишљао: „Смем ли или не смем да узмем пушку?“
То двоумљење читало му се у очима, које су ипак гореле од
радозналости. Олд Шетерхенд пружи му пушку обема рукама
тако да је цев била уперена право у ону групу Индијанаца.
Радозналост поглавичина најзад је надвладала неповерење.

308
Он узе пушку. Олд Шетерхенд му је додаде тако да је
поглавица додирнуо обарач. У истом тренутку пушка плану и
— тамо преко у шуми неко јаукну. Сав престрављен, Велики
Вук испусти пушку из руку и она паде на земљу. Један од
Индијанаца викао је да је рањен.
— Зар сам га ја ранио? упита поглавица пренеражен.
— А ко би други? рече Олд Шетерхенд. То ти је само
опомена. Да си је задржао у рукама, видео би шта би се десило.
Ја ти допуштам да је узмеш, али опомену си чуо. Куршуми ће
сами од себе полетети као киша...
— Не, не! узвикну црвени, одбијајући обема рукама. То је
збиља зачарана пушка која је створена само за тебе.
— Лепо је од тебе, рече Олд Шетерхенд озбиљно, што си
најзад схватио ствар. Могла се догодити и већа несрећа.
Погледај онај млади јавор тамо на потоку. Дебео је свега два
прста и добиће десет рупа које ће бити удаљене једна од друге
свега за ширину твог палца.
Олд Шетерхенд напери карабин, нанишани на дрво и
опали. Плануло је десетак хитаца брзо један за другим. Тада
рече:
— Иди и види како пуца зачарана пушка!
Поглавица оде до дрвета. Олд Шетерхенд је видео како
палцем мери растојање рупа. И други црвенокошци, страшно
радознали, изиђоше из својих заклона да виде чудо. Велики
ловац искористи ову прилику и напуни добош новим мецима.
— Уф, Уф! Уф? чули су се узвици чуђења.
За Индијанце је било заиста право чудо да пушка избаци
толико метака без пуњења, а сем тога да ниједан не промаши.
Дрво је било избушено тачно онако како је Олд Шетерхенд
рекао. Поглавица се врати, седе опет у траву и показа руком
Олд Шетерхенду да учини исто. Извесно време је ћутао а
затим рече:
— Ја видим да си ти миљеник Великог Духа. Ја сам о тој
пушки много чуо, али нисам веровао. Сада знам да је истина
све што сам чуо.

309
 — Дакле, промисли добро, шта ћеш да радиш! Ти хоћеш да
нападнеш на нас и да нас поубијаш. Изволи, ја немам ништа
против тога. Али, кад будете пребројавали ратнике, који ће
пасти од моје пушке, настаће у вашим селима плач и лелек
жена и деце. Немој онда мене да кривиш.
— Зар мислиш да ћемо се ми дати пострељати као зечеви?
Ви ћете нам се предати без иједног метка. Опкољени сте и
немате хране. Опседаћемо вас све док вас глађу не присилимо
на предају.
— Онда ћете дуго чекати. Ми имамо воде за пиће и доста
меса. Ево, ту су наша четири коња, од чијег меса можемо
живети много недеља. Али, ни до тога неће доћи, јер ћемо се
ми пробити. Ја ћу ићи напред са мојом зачараном пушком и
сипаћу Метак за метком. А видео си како ја гађам.
— Ми ћемо стојати за дрвећем!
— Мислиш ли да ће вас то спасти моје зачаране пушке?
Само пази! Ти ћеш бити први кога ћу да оборим. Ја сам
пријатељ црвених људи и биће ми жао што ћу морати многе да
побијем. Ви сте већ ионако претрпели тешке губитке и много
ће ваших пасти у рату са белим војницима и Наваосима. Зар
ћете и нас, своје пријатеље, присилити да сејемо смрт у вашим
редовима?
Ове озбиљне речи нису остале без дејства. Поглавица је
дуго буљио преда се, непомичан као кип. Најзад рече, готово
жалосним гласом:
— Да се нисмо заклели да ћемо поубијати све белце који
нам падну шака, ја бих вас можда пустио. Али, заклетва се
мора извршити.
— Не, заклетва се може повући.
— Да, али само ако велико веће то допусти. Ја сам једини
поглавица овде. С ким да се посаветујем?
Сада је поглавица дошао на оно на шта је хтео Олд
Шетерхенд да га навуче. Кад је већ била реч о саветовању,
значи да је главна опасност прошла. Велики ловац је знао
особине црвенокожаца. Зато је ћутао и чекао шта ће Велики
Вук даље да каже.
310
 Овај је испитивачким погледом гледао преко пропланка.
Свакако је размишљао да ли би ипак некако могао да савлада
ове белце упркос зачаране пушке. Најзад дубоко уздахну,
вероватно стога што је видео да са својих двеста људи не може
ништа против четири белца, већ мора да попусти, и рече:
— Ја сам не могу да повучем заклетву. Морам да се
посаветујем са већем стараца. Зато ћете ви поћи са нама као
заробљеници, да чујемо шта ће веће закључити.
— Заробљеник може да буде само онај који је ухваћен. Ми
ћемо поћи са вама, али не као заробљеници.
— Него како?
— Сами, својевољно.
— Значи, нећете да предате своје оружје и нећете пустити
да вас вежемо?
— Не, ни у ком случају!
— Уф! Онда ћу ти рећи последњу реч. Ако не пристанеш, ми
ћемо вас напасти, и поред твоје зачаране пушке. Поћи ћете
сада са нама у наше село. Задржите своје оружје, коње и
нећете бити везани. Ми ћемо поступати са вама као да у миру
живимо. Али ви ћете нам се заклети да ћете се без отпора
покорити одлуци великог већа. Ја сам рекао. Хауг.
Ова последња реч била је доказ да даљег попуштања од
стране поглавице неће бити. Али Олд Шетерхенд је
резултатом преговора био више но задовљан. Јер да су црвени
озбиљно навалили, ловци не би изнели живе главе. Зато рече:
— Нека Велики Вук зна да сам ја његов пријатељ. Ми ћемо
се без отпора покорити одлуци великог већа.
— Онда узми свој калумет и закуни се да ће тако бити.
Олд Шетерхенд одреши своју лулу мира са врпце, напуни
је дуваном и запали помоћу пунка — кремена. Затим пусти
дим према небу, према земљи и на све четири стране света, са
речима:
— Кунем се да се нећемо одупрети оружјем.
— Хауг! потврди поглавица. Сада је све у реду.

311
 — Не, није још, јер ти мораш своје обећање да потврдиш,
рече Олд Шетерхенд, пружајући поглавици лулу.
Овај је можда у себи рачунао да ће овоме моћи избећи. У
том случају, он не би био ничим везан да одржи своје обећање
и могао би да ради са белцима шта хоће, кад би се ови скинули
са стене. Али покорио се без опирања: узео је лулу и попушио
је на исти начин као и Олд Шетерхенд.
— Белим ловцима неће се од наше стране ништа рђаво
десити, док веће стараца не реши њихову судбину. Хауг!
Затим пружи Олд Шетерхенду његов калумет и пође до
Нокса и Хилтона, који су још увек лежали у истом положају.
— Моје обећање не тиче се ове двојице, рече поглавица.
Они су убице и ми смо познали своје коње које су нам украли.
Благо њима ако им је твоја песница одузела дух! Да ли су
мртви?
— Не, одговори Олд Шетерхенд, чијем оку није избегло да
су ова двојица за време његовог разговора с поглавицом били
придигли главе и погледали око себе. Они нису мртви. Они
нису више ни у несвестици. Они се само претварају, јер мисле
да ћемо их овде оставити.
— Онда нека устану пси, јер ћу их сада згазити, викну
поглавица и удари обојицу тако снажно ногом да су одмах
престали да се претварају. Скочили су од страха са земље.
— Ви сте данас ујутро побегли мојим ратницима, рече
поглавица бесно. Али Велики Маниту довео вас је опет у моје
руке. И ви ћете за своја зла дела која сте извршили урлати на
стубу испаштања тако да ће вас чути бледолики чак преко
планина.
Поглавица је прилично добро говорио енглески и Нокс и
Хилтон су схватили његове речи.
— Зла дела? упита Нокс. Ми ништа не знамо о томе.
— Ћути, псето једно! Ми вас познајемо, а и ови бледолики,
који су нам због вас пали у руке, знају шта сте ви учинили!
Нокс је био опасан препредењак. Видећи Олд Шетерхенда
жива и здрава међу црвенима, помислио је да се Индијанци
нису усудили да нападну славног ловца, па да ће свако кога он
312
узме у заштиту, бити исто тако сигуран. Понадао се да би то
могао бити једини спас и за њега. А Олд Шетерхенд је био
белац и према томе мора да се заузме за другог белца. Тако је
бар мислио Нокс. Зато рече:
— Наравно да знају шта смо ми учинили, јер смо с њима
заједно путовали и живели ових последњих неколико недеља.
Питај Олд Шетерхенда: он ће ти објаснити и доказати да ми
нисмо они за које нас ви сматрате.
— Варате се, рече Олд Шетерхенд. Ја нећу за вас да лажем
да бих вас избавио заслужене казне. Ви знате добро шта о вама
мислим. Ја сам вам то рекао и нисам променио своје мишљење.
Затим се окрете од њих.
— Сто му громова! Ако је тако, знам и ја шта ћу да радим.
Ако нас не спасете, пропашћете и ви заједно с нама!
Затим се Нокс нагло окрете поглавици и рече пакосно:
— Зашто не ухватите и ову четворицу? И они су заједно са
нама отимали ваше коње и убијали Утахе. Од њихових
куршума и погинуо је највећи број ваших ратника!
То је била дрскост којој није било равне. Али одмах је
дошла и заслужена казна за њу. И то каква казна! очи
поглавице севнуше од срџбе као муња и он подвикну Ноксу:
— Кукавице! Ти немаш храбрости да узмеш своју кривицу
на себе него је бацаш на другога, према коме си ти смрдљива
корњача. Зато ћеш бити кажњен не само на коцу него одмах
сада. Ја ћу ти скинути скалп. Ти ћеш га жив гледати о мом
појасу. Нани вич! Нани вич!
Те речи на језику Утаха значе: Мој нож! Мој нож! То је
поглавица довикнуо Индијанцима, који су стојали на ивици
шуме.
— Забога! узвикну Нокс. Тај дивљак хоће живог да ме
скалпира! Не, не!
Нокс скочи да побегне, али поглавица Утаха био је бржи од
њега. Скочио је за њим и зграбио га за гушу. Један притисак
снажне руке и Нокс је клонуо као крпа. Дотрчао је још један
Индијанац и пружио поглавици нож. Овај дохвати нож, баци
скоро удављеног Нокса на земљу и клекну му на леђа. Три брза
313
реза, један трзај и страховит крик. Поглавица је већ држао у
левој руци крвави скалп. Нокс се није мицао. Пао је био одмах
у несвест.
— Тако нека прође сваки пас који убија црвене ратнике и
окривљује невине! узвикну Велики Вук вешајући скалп о
појас.
Хилтон је сав ужаснут гледао шта се догађа с његовим
пријатељем. Од страха се био готово скаменио. Клонуо је
немоћно поред скалпираног Нокса и остао поред њега нем од
ужаса. Није могао да изусти ни речи. Поглавица даде знак.
Његови ратници, који су већ били на пропланку, дотрчаше и
везаше Хилтона и Нокса каишевима.
Чим је Велики Вук споменуо скалпирање, Олд Шетерхенд
се попео на стену да не буде сведок тог страшног призора.
Саопштио је својим друговима шта је било уговорено.
— То је рђаво, богами, рече Џеми. Зар нисте могли постићи
да нас сасвим ослободе? Или, можда, било би боље да смо се
упустили у борбу са њима?
— То никако не би ваљало. Ми бисмо свакако страдали.
— Охо! Ми бисмо се очајно бранили. И поред страха, који
црвени имају од ваше пушке, не бисмо морали да клонемо
духом. Индијанци се сигурно не би усудили да нам приђу
ближе.
— То сигурно не би. Али они би нас савладали глађу. Ја сам
им, додуше, рекао да бисмо ми појели своје коње, али ја бих
радије сам умро од глади него да једем свог вранца...
— Црвени сигурно не би стојали један до другог. Чим се
смрачи ми бисмо могли да сиђемо одавде и да сви навалимо на
једно место. Два-три метка, два-три убода и — ми бисмо се
пробили.
— Али, шта онда? Уосталом, црвени би свакако око
пропланка наложили ватре и одмах би приметили кад бисмо
ми покушали да сиђемо са стене. Па и када би нам пошло за
руком да се пробијемо кроз њихове редове, не бисмо ипак
стигли далеко. Они би нам били стално за леђима. Сем тога,

314
ми бисмо морали да убијемо неколико њихових људи, а онда
тек не би било ни најмање наде да ће нас поштедети.
— То је сасвим тачно, рече Ћопавко Франк. Ја не знам само
како таквом једном дебељку може пасти на памет да мисли да
је паметнији од Олда Шетерхенда. Ти си увек био и остаћеш
гусан, који хоће да буде паметнији од лабуда. Олд Шетерхенд
је учинио све што је било могућно, и ја бих му за то дао орден.
А мислим да се са мном слаже и Дејви?
— Разуме се само по себи, одговори Дејви. Битка би се
завршила нашом сигурном пропашћу.
— А чим ће се завршити ово наше путовање са
Индијанцима? упита Џеми. Врло вероватно да ће нас веће
стараца прогласити непријатељима.
— Ја им то не бих саветовао, рече Франк.
— При том ћу и ја имати реч, јер се нећу тако лако дати
везати за стуб испаштања. Борићу се и рукама и ногама.
— Неће бити потребно. Заклели су се. Морамо оставити да
све иде својим током.
— Ко то каже? Зар не видиш, тужни витеже, да се ова
заклетва може двострано тумачити. Наш славни Олд
Шетерхенд оставио нам је још један излаз. Речено је, као што
знаш, да нећемо мислити ни на какав оружани отпор. Добро,
тога се морамо држати. Старци нека закључе шта хоће. Али
лукавство није никакав оружани отпор. Ако нас чак и на смрт
осуде, ми ћемо се ипак постарати да нађемо неку процедуру...
— Ха! ха! Процедуру!
— Шта се кревељиш! Стално ми загорчаваш живот! Кад
једаред заклопим очи и одем на онај бољи свет због твог
зачикавања, ти ћеш кршити руке од жалости, што си ми
загорчавао и ово мало живота што нам је остало!
Дејви хтеде да продужи да задиркује малог особењака
својим ироничним одговорима, али му Олд Шетерхенд
намигну и рече:
— Франк ме је разумео. Ја сам се одрекао отпора, али не и
лукавства. Ипак, било би ми милије да не морамо ни на који
начин да прекршимо своје обећање. Надам се да ће се наћи
315
неки частан начин да се извучемо. Али сада треба да водимо
рачуна само о садашњици.
— Главно је питање, рече Дејви, да ли можемо да верујемо
једном Црвенокошцу. Да ли ће Велики Вук да одржи своју
реч?
— То је сигурно. Никада још ниједан поглавица није
прекршио своју заклетву са лулом мира. До завршетка већања
можемо се мирне душе ослонити на Утахе. Силазите са стене
и хватајте коње. Црвени се већ спремају да крену.
Нокса и Хилтона везаше Индијанци на њихове коње. Нокс
је био још у дубокој несвестици. Лежао је уздуж на коњу, тако
да су му руке биле везане коњу око врата. Утахе су се губиле
један за другим у уском пролазу. Поглавица је био последњи.
Он је чекао белце са стене. То је био добар знак. Ловци су
мислили да ће их Индијанци повести под јаком стражом.
Међутим, видело се да верују њиховој речи.
Док је поглавица са белцима прошао узану индијанску
стазу, Индијанци су већ били довели своје коње испод дрвећа
и појахали их. Кад се поглавица појавио на изласку из шуме,
поворка крете. Четири бела ловца заједно са поглавицом
остали су на крају, док је на челу одреда била група
Индијанаца са Ноксом и Хилтоном у средини. То је Олд
Шетерхенду било мило, јер су Индијанци јахали један за
другим, због чега се поворка издужила тако да они који су
били на крају нису могли чути јаукање Ноксово, који је био
опет дошао себи.
Сада се опет пред њима пружала широка прерија, на
далеком хоризонту све до Елк планина, све до њених
брежуљака у подножју. Олд Шетерхенд не упита поглавицу,
него му овај сам рече да се циљ њиховог пута налази у
планини. Даље се уопште није много разговарало. И међу
белцима самим завлада дубоко ћутање, јер је и онако сваки
разговор био сувишан. Требало је сачекати да се стигне у логор
Утаха. Тек тада се могло мислити на то шта да се предузме да
се извуку из овог шкрипца у који су били запали без своје
кривице...

316
 III
БОРБА НА ЖИВОТ И СМРТ

Индијанци су се много журили. Јахали су већином касом

не обазирући се ни најмање на заробљенике, од којих је један
био и тешко рањен. Јер, одерана кожа са главе веома је тешка
повреда. Нађе се понеки белац који скалпиран ипак остане у
животу. Али то су ретки изузеци. Да се то преболи потребна је
велика отпорност.
Брда су се све више приближавала. Предвече стигоше до
првих брежуљака. Црвени скренуше у једну дугачку али узану
клисуру која је са страна била обрасла шумом. Затим прођоше
неколико попречних клисура, идући непрестано узбрдицом.
Упркос помрчине, Индијанци су налазили пут као по белом
дану. Доцније је изишао месец и осветлио густом шумом
обрасле стеновите падине, испод којих су коњаници јахали без
речи. Тек око поноћи, изгледа, налазили су се близу места где
је требало да стигну, јер поглавица неким својим људима
издаде заповест да појашу напред и да обавесте саплеменике
о доласку ратника.
Затим су дошли до једне прилично широке реке, чије су се
обале што су даље ишли све више шириле, док се најзад и
поред јасне месечине нису могле разазнати. Шума, која је у
прво време с обе стране допирала скоро до речне обале, сада
се све више повлачила у страну, док се најзад није уз реку
испружио велики травњак — савана, на којој су се у даљини
виделе ватре.
— Уф! проговори поглавица први пут за цело време пута.
Тамо су шатори мога племена. Ту ће се одлучити ваша
судбина.
— Још данас? упита Олд Шетерхенд.
— Не. Мојим ратницима је потребан одмор. Ваше самртне
муке трајаће дуже и ми ћемо више у њима уживати, ако се пре
тога поткрепимо сном.

317
 — Није рђаво! рече Дебели Џеми немачки, да га индијанци
не би разумели. Наше самртне муке! Он то говори као да нам
стуб испаштања не гине! Шта кажеш ти на то, стари мој
Франче?
— Засада још ништа, одговори Ћопавко. Казаћу ти доцније,
кад томе дође време. Могу само то да приметим да ја немам
још ни најмање воље да умрем. Уосталом, „видеће се“, што
рекли слепци. Али ако баш и будем морао пре времена да се
преселим мојим праоцима, скупо ћу да продам своју кожу. И
сигуран сам да ће на мом гробу заплакати многе удовице оних
које ћу послати на онај свет, пре но што ја онамо стигнем...
— На бољи свет, мислиш? упита дебељко.
— Немој да говориш глупости! Ја сам добар хришћанин и за
мене је овде бољи свет. Зашто се увек размећу они људи којима
је врана мозак попила?!
Становници индијанског села, пробуђени из сна, дотрчаше
да поздраве своје ратнике. Истрчали су у гомилама, напред
мушкарци и дечаци, а позади жене и девојке. Викали су,
певали и дерали се из свега гласа, тако да је изгледало као да
је наишао чопор дивљих звери.
Олд Шетерхенд је веровао да ће наћи обично индијанско
село састављено од шатора, али на своје изненађење примети
одмах да се преварио. Велики број жена доказивао је да је ту
на окупу много више ратника но што се могло по броју шатора
претпоставити. Ту су се били искупили становници
многобројних села, Утаха да већају о осветничком походу
противу белаца. Гласници који су били послати напред јавили
су да се поглавица Велики Вук враћа се шест заробљених
белаца. Индијанци су дали израза свом одушевљењу на начин
како то умеју само дивља племена. Играли су ратничке игре,
витлали својим оружјем и дерали се из свег грла, претећи
белцима најстрашнијим претњама.
Кад су стигли у логор, Олд Шетерхенд примети да се логор
састоји из једног круга шатора од бивоље коже и
многобројних колибица од грања. Поворка се заустави у
средини логора. Двојицу белаца, који су били везани на
коњима, одмах скидоше с коња и бацише на земљу. Језиво
318
јечање и стењање одераног Нокса заглушавала је страховита
вика црвенокожаца. И четворицу ловаца доведоше овамо.
Црвени ратници направише око њих круг, а жене и девојке,
цичећи и подврискујући, почеше да играју коло око белаца. А
то је у очима црвенокожаца највећа увреда која се може само
замислити. Кад се пусте жене да играју око заробљеника, то
значи да се овима не признаје никаква храброст нити право на
било какво поштовање. Ко то допусти без протеста, извргнут
је презиру. Олд Шетерхенд добаци својим друговима
неколико речи: ови одмах клекоше и узеше пушке на готовс.-
Он сам испали увис један метак из своје велике „медведаре“,
чији прасак надгласа сву галаму, а затим прислони карабин уз
образ. Сместа наста дубока тишина.
— Шта то значи? викну он тако гласно да су га сви могли
чути. Ја сам са Великим Вуком попушио лулу мира и пристао
да сачекам одлуку већа Утаха, да ли ће се с нама поступати као
с пријатељима или као са непријатељима. Али да смо и
заробљеници, ми не бисмо трпели да жене и девојке играју око
нас коло. Ми нисмо плашљиви којоти! Нас четворица смо
ловци и ратници. Утаха има на стотине. Ја питам да ли ће се ко
од њих усудити да увреди Олда Шетерхенда? Нека изиђе да се
бори са мном! Ви сте чули и видели моју пушку и знате како
она пуца. Ако жене опет заиграју око нас, проговориће наше
пушке и ова ледина зацрвениће се од крви оних који су
прекршили заклетву калумета!
Утисак ових речи био је велик. Индијанцима се свидела
смелост којом је Олд Шетерхенд претио, иако су они били у
огромној надмоћности. Жене и девојке повукоше се и без
нарочите заповести. Мушкарци су међусобно шапутали, и из
њиховог разговора разабирала се само реч: „Олд Шетерхенд“
и „зачарана пушка“. Тада приступише Великом Вуку неки
ратници с орловским перјем на глави. Пошто је измењао са
њима неколико речи на језику Утаха, који је и Олд Шетерхенд
добро говорио, Велики Вук приђе ловцима и рече:
— Поглавица Јамба Утаха поштује „лулу мира“ и зна шта је
обећао. Сутра, кад сване дан, биће решена судбина четири бела
човека. Дотле ће они остати у шатору, који им је одређен. Она
319
друга двојица белаца убице су и коњокрадице, и њих се моје
обећање не тиче. Они ће умрети као што су и живели —
купајући се у крви. Хауг! Да ли је Олд Шетерхенд задовољан
мојим речима?
— Да, одговори овај. Али захтевам да и наши коњи остану у
близини шатора.
— И то ће ти бити допуштено, мада не знам зашто је Олд
Шетерхенду то потребно? Да он не мисли да побегне?
Многоструки ланац ратника окружује ваш шатор и нико неће
моћи да побегне.
— Ја сам обећао да ћу дочекати одлуку вашег већа. Зато не
треба да нам постављаш страже. Ако то и поред тога желиш,
ради како знаш.
— Онда хајдемо да вам покажем шатор.
Кад су ловци пошли за поглавицом, направише им
Индијанци шпалир посматрајући их са страхопоштовањем.
Шатор који је био одређен за њих био је један од највећих.
Многобројна копља била су пободена с обе стране улаза, а три
орловска пера на врху шатора показивала су да је то шатор
поглавице, Великог Вука.
Врата шатора затварала су се асуром, која је сада била
одмакнута. Пред самим вратима горела је ватра, која је
осветљавала шатор. Ловци уђоше у шатор, скидоше оружје и
поседаше око ватре. Поглавица оде, али после кратког
времена већи број црвених ратника поседа у кругу око
шатора, тако да је шатор са свих страна био под присмотром.
После неколико минута уђе у шатор једна млада девојка,
која метну пред белце два суда и без речи опет оде. У једном
великом суду била је вода, а у другом суду, једној огромној
шерпењи, налазило се неколико великих комада меса.
— Охо! обрадова се Ћопавко Франк. То ће бити богата
вечера. Чабар воде, то је збиља отмено! црвенокошци се
извињавају! Мисле сигурно да ћемо ми од чуђења сести на
земљу, кад угледамо њихово посуђе! Али бивољег меса има
најмање осам фунти! Да га, случајно, нису отровали?

320
 — Отровали?! насмеја се дебељко. Одакле Утахама отров за
пацове? Уосталом, месо је од ирваса, а не од бивола.
— Опет ти знаш боље него ја! Увек ти мени противуречиш
и никада се нећеш поправити. Али данас нећу да се свађам с
тобом. Нека ти буде довољан и један мој поглед, који ће ти
показати колико си мањи од мене. Морам да се чувам, да ми се
жуч не прелије, а сем тога морам да испечем ово месо.
— Прво испеци, па онда реци!
— То је лепо речено! Али где да узмем лукац и ловоров
лист? Уосталом, не знам да ли ће ме ови пустити до ватре.
— Покушај!
— Да, покушај! Али, ако коме од ових клипана падне на
памет да ме једним метком пошаље на Вечна ловишта, биће ми
свеједно да ли је ово месо било под кожом једног јелена или
бивола...
Мали понесе шерпењу са месом и пристави је на ватру.
Чувари га у томе нису спречавали. Остали ловци осташе
седећи у шатору, посматрајући кроз отворена врата живо
кретање Индијанаца.
Била је месечина, јасна као дан; светлост је обасјавала
један пошумљени обронак са кога се спуштала широка светла
сребрна трака. То је била речица или неки већи поток, који се
уливао у повеће језеро. Из језера извирала је река чијим су
коритом били дошли у логор. Око језера није било ни дрвећа
ни шипражја, већ отворена равница.
Поред многобројних ватри седели су индијански ратници,
док су њихове жене спремале печење за вечеру. Сваки час
устајао је по један Индијанац, прилазио шатору белаца и
погледао унутра. Нити се видело нити чуло шта је са Ноксом и
Хилтоном, али могло се претпоставити да њихов положај није
био сјајан.
Пошто је цео час брљао око ватре, врати се Ћопавко Франк
најзад у шатор са шерпењом коју положи пред своје другове и
рече гордо:

321
 — Изволите, вечера је на столу. Зинућете од чуда кад је
окусите. Истина, недостаје зачина, али моја урођена
довитљивост доскочила је и томе.
— Како, на који начин? упита Џеми, гурајући свој мали нос
у шерпу.
Месо у шерпењи не само што је цврчало него се управо
димило. Шатор се зачас напуни оштрим мирисом загорелог
меса.
— Са тако малим средствима постићи толики успех, то је
право чудо! рече мали Франк. Ја сам негде читао да дрвени
угаљ може да замени со, које случајно немамо. Месо због тога
добије и нарочит укус,. који је врло пријатан. Сем тога, мало је
заударало и ја сам га посуо пепелом да изгуби мирис. Додуше,
при том је пало и мало жара у шерпењу. А то је баш знак моје
генијалне куварске вештине. Истина, мало ће шкрипати под
зубима, али то ништа не мари.
— Тешко нама! Јеленско печење са пепелом и угљем! Јеси
ли ти при чистој памети?
— Немој да говориш глупости! Ја сам увек при чистој
памети. То треба једаред заувек да запамтиш. Пепео је
хемијски врло здрав. Можеш, дакле, мирне душе да једеш
јеленско печење, да би обновио своје телесне, а нарочито
душевне снаге.
— Али, рече Џеми, ти сам кажеш да је пала и жеравица у
шерпењу. Значи, месо не ваља.
— Немој много да причаш, него ждери! рече Франк. Није
здраво да се пева или разговара кад се једе, јер залогај може да
ти слети у слезину, место у стомак!
— Јест, ждери! Али ко ће ово да једе! Ево, погледај шта си
направио! Зар је ово месо?
Он набоде на нож парче меса и стави га Ћопавку под нос.
Месо је било сасвим поцрнело и умазано пепелом.
— А шта би могло бити друго него месо? упита Франк.
— Јесте, само је црно као катран!
— Али окуси само! Чудићеш се како прија!

322
 — О, јако прија! Заједно са пепелом!
— Па, отреси пепео.
— Деде, прво ти пробај.
— Драге воље!
Мали Франк извади парче меса и стаде да га трља о кожу
шатора, док није скинуо сав пепео.
— Ето, тако се мора радити. Али, теби недостаје
довитљивост и вештина прстију. А сада, да видимо каква је ово
посластица. Кад загризеш, просто ти се топи у устима...
Али наједаред застаде. Загризао је био у месо и остао
отворених уста, забезекнуто гледајући своје другове.
— Ајде, гризи даље! рече Џеми.
— Да гризем даље?... ђаво би га знао, ово шкрипи и прска
под зубима баш као... као пржени песак. Откуда то сад?
— Пошаљи луду у војску, а сам седи код куће па плачи! Ја
мислим да је и шерпења мекша од овог меса. Можеш овај
производ своје куварске вештине сам да ждереш!
— Али, можда ће се наћи неко парче које неће бити тако
карактеристично.
На срећу, нашло се неколико комада који су још били
употребљиви, али Франк је био мањи од маковог зрна.
Сутрадан је требало да Никс и Хилтон умру на стубу
испаштања. Можда је иста судбина чекала и остале белце?
Овакав случај за црвенокошце је увек велика свечаност, па је
требало и овом приликом да се за њу сви ваљано припреме.
Зато су, после позне вечере, одмах сви отишли на починак.
Погасили су све ватре. Само су две ватре гореле: пред шатором
у коме су се налазили ловци и пред шатором у коме су били
Нокс и Хилтон са својим чуварима. Око шатора ловаца
направио се троструки круг црвенокожаца, а ван логора
стојале су многобројне страже. Сваки покушај бекства био је,
ако не онемогућен, а оно свакако врло тежак и опасан.
Олд Шетерхенд спусти асуру на вратима да Индијанци не
би целе ноћи вирили у шатор. Ловци су лежали у мраку,
узалудно се трудећи да заспе.

323
 — Бог свети зна шта ће бити до сутра увече с нама! рече
Дејви. Можда ће нас ови црвенокошци већ дотле послати на
Вечна ловишта.
— У најмању руку једног, двојицу или тројицу од нас,
одговори Џеми. Шта ви мислите, господине капетане?
— Ја мислим да нам неће тако лако поклонити слободу.
Вероватно ћемо се морати за њу борити.
— До ђавола! Па, то би било сјајно! То би било исто као и да
нас одмах побију, јер ће нам поставити услове које нећемо
моћи да испунимо.
— То је сигурно. Али не смемо да губимо храброст. Бели
човек прошао је индијанску школу. Он је исто тако лукав и
окретан као и Индијанац, а у погледу издржљивости и
премаша га. Ратничка гордост црвенокожаца неће им
допустити да против нас изведу велики број својих ратника,
тако да бројно према нама буду надмоћни. Ако то ипак учине,
треба их исмевати, тако да повуку своју одлуку.
— Али, рече Ћопавко Франк који је досада ћутао, наши
изгледи нису нимало сјајни. Они ће нам тако замесити погачу
да ће бити милина једна! Да, ви са телесном снагом једног бика
и не треба да их се бојите. Али ми остали несрећници — ми
данас уживамо последње радости овоземаљског живота.
— Да, сигурно уживамо у твом печењу! рече Џеми.
— Ти опет почињеш да свом најбољем пријатељу и другу у
невољи још пре овог кратког пута на други, бољи свет, једеш
џигерицу. Немој само да ме изда стрпљење! Све моје мисли
усредсређене су на наше спасење, а ти сад гњавиш!
Мали Франк се љутито окрете и затвори очи. На другој
страни чуло се нешто као неки тихи, пригушени смех. Али он
није марио за то. Остали не продужише разговор. У шатору је
настала тишина, коју је само на моменте прекидало
пуцкетање ватре. Сан је све више уморним ловцима затварао
очи, које су се сада већ склапале саме од себе.
Пробудише их гласни поклици ван шатора. Асура на
вратима се подиже и у шатор завири један црвенокожац који
рече:
324
 — Бледолики нека устану и нека пођу са мном!
Ловци устадоше, дохватише своје оружје и пођоше за
Индијанцем. Ватра се давно већ била угасила. Сунце се баш
рађало на истоку. Његови слаби јутарњи зраци одбијали су се
од поменутог обронка са кога се рушио поток, који је у
сунчаној светлости блештао као течно злато. Површина језера
сјала је као огледало. Видело се много даље него синоћ.
Равница, на чијем је северном делу лежало језеро, била је
дугачка отприлике једну енглеску миљу и упола толико
широка. Унаоколо је била опкољена шумом. На јужној страни
налазио се индијански логор, више стотина шатора и колиба.
На обали језера пасли су коњи сочну траву. Коњи ловаца
налазили су се у близини њиховог шатора.
Између колиба и шатора врзмали су се Индијанци са свима
својим ратничким украсима којима су се били окитили у част
свечаности, поводом мучења заробљеника белаца-убица. Кад
су бели ловци наишли, Црвенокошци се с поштовањем
склонише с пута, посматрајући их погледом који је био пре
испитивачки него непријатељски.
— Шта намеравају ти угурсузи с нама? упита Ћопавко
Франк. Гледају нас као коње на вашару.
— Испитују нашу физичку кондицију, рече Олд
Шетерхенд. То је знак да сам имао право. Они већ знају шта је
одлучено. Мораћемо да се боримо за свој живот.
— Лепо! Ја свој нећу дати тако јевтино. Џеми, је л’ те
ухватио страх?
Франков бес на дебељка давно је био прошао. По његовом
питању видело се да се више брине за свог пријатеља него за
себе.
— Не плашим се, али сам, разуме се, у бризи. Страх би ми
сада могао само да шкоди. А сада треба, по сваку цену, бити
што прибранији и мирнији.
Ван логора била су побијена у земљу два стуба. Пред њима
су стојали у свечаним одорама ратници Утаха с Великим
Вуком на челу. Када спази ловце, Велики Вук им пође
неколико корака у сусрет и рече:

325
 — Ја сам позвао бледолике да буду сведоци како се црвени
људи свете својим непријатељима. Злочинци ће бити одмах
доведени и умреће на стубу испаштања.
— Ми не желимо да гледамо, одговори Олд Шетерхенд.
— Ви сте, значи, кукавице које се боје крви? Онда ћемо
морати и с вама да поступимо исто овако као и са њима. У томе
случају не треба да одржим своју реч.
— Ми нисмо кукавице, ми смо хришћани. Ми убијамо своје
непријатеље кад морамо, али их не мучимо.
— Сада сте код нас, и имате да се равнате по нашим
законима и обичајима. Ако нећете да присуствујете мучењу, то
ће бити за нас увреда, која се кажњава смрћу.
Олд Шетерхенд је знао да поглавица говори истину, и да би
се и он и његови другови нашли у великој опасности, ако не би
хтели да присуствују погубљењу злочинаца. Зато рече:
— Ми ћемо остати.
— Онда, седите овде! Ако се будете покоравали и вама ће
бити приређена часна смрт.
Поглавица седе у траву окренут лицем стубу испаштања.
Остали достојанственици учинише исто, а и белци се
морадоше покорити обичају. Онда Велики Вук изусти громки
поклич који се надалеко заори и на који одговори опште
ликовање Индијанаца. То је знак да страшна церемонија може
да почне.
Индијански ратници образоваше око стубова полукруг. У
средини су седеле поглавице са белцима. Онда приступише
жене и деца и поседаше мушкарцима насупрот, тако да је круг
око стубова био потпуно затворен.
Затим доведоше Нокса и Хилтона, који су били тако чврсто
везани да нису могли ни ићи, него су их Индијанци морали
носити као џакове. Везе су им биле урезане дубоко у месо.
Хилтон је јечао, али Нокс није давао гласа од себе. Он је имао
грозницу и није уопште знао за себе. Нешто је мрмљао у
бунилу. Изгледао је ужасно. Везаше их усправно за стубове
мокрим каишевима који су се приликом сушења стезали. Ово

326
је учињено зато да се жртвама причине што већи болови. Јер
индијанска правда је грозна.
Ноксове очи биле су затворене а глава му беше клонула на
груди. Био је без свести није знао шта се са њим догађа. Хилтон
је, међутим, унезверено гледао око себе. Кад је опазио • беле
ловце, он повика:
— Спасите ме, спасите ме, господо! Па ви нисте дивљаци!
Зар ћете гледати како умиремо грозном смрћу? Зар ћете да се
наслађујете нашим мукама?
— Не, одговори Олд Шетерхенд. Ми се налазимо овде
силом прилика и то вашом кривицом, и не можемо ништа за
вас да учинимо.
— Можете, само да хоћете. Црвени ће вас послушати.
— Не. Ви сте сами криви за свој зао удес. Ко има храбрости
да чини зло, тај мора имати храбрости и да прими казну.
— Ја сам невин! Ја сам нисам ниједног Индијанца убио! То
је учинио Нокс!
— Немојте да лажете! Дрско је и кукавички пребацивати
кривицу на њега самог. Радије се покајте за своје злочине и
молите се да вам се Свевишњи смилује души.
— Али, ја нећу да умрем! Ја нећу да умрем! У помоћ! У
помоћ!
Хилтон је толико запомагао да се орило надалеко. Кидао је
притом своје везе, да му је крв текла из рана.
Тада устаде Велики Вук и даде знак руком да хоће да
говори. Сви погледи се управише на њ. Он је испричао кратко
и језгровито, али језгровитим речима одличног индијанског
говорника, све шта се догодило. Приказао је издајнички
поступак белих људи са којима су Утахе дотле живели у миру.
Његове речи учиниле су тако дубок утисак на црвенокошце да
су ови почели бесно да урличу, витлајући и звекећући
оружјем. Затим поглавица изјави да су два ухваћена зликовца
осуђена на смрт на стубу испаштања и да ће сада бити
погубљени.

327
328
 Кад је поглавица завршио и сео, поче Хилтон опет да
запомаже и дозива у помоћ Олда Шетерхенда, молећи да се
заузме за њега.
— Добро, ја ћу покушати, рече Олд Шетерхенд. Ако не могу
да вас спасем смрти, можда ће ми поћи за руком да умолим да
умрете без мучења.
Олд Шетерхенд се окрете поглавици да му нешто каже,
али још није био ни заустио, кад Велики Вук бесно повика:
— Ти знаш да ја разумем говор белих људи и да сам чуо што
си ти овом псу обећао. Зар нисам довољно учинио што сам
теби и твојим ловцима помогао? Ако будеш говорио против
моје одлуке, разбеснећеш моје ратнике, тако да те ни ја нећу
моћи одбранити. Ћути, дакле, и не говори ни речце више!
— Моја вера ми заповеда да се заузмем за несрећнике, био
је једини одговор који је нашао Олд Шетерхенд.
— А по којој вери треба да поступамо, по вашој или по
нашој? Да ли је ваша вера бранила овим псима да нас без
икаква повода нападну, да нам отму коње и да побију наше
људе? Не! Онда ваша вера не треба ни да се брине о казни ових
зликоваца.
Поглавица се љутито окрете и даде руком знак.
Дванаесторица ратника изиђоше насред круга. Затим се
поглавица опет окрете Олд Шетерхенду и рече му:
— Ово су рођаци оних које су бели злочинци побили. Они
имају право да изврше казну. Прво ће гађати ножевима.
Кад код црвенокожаца има неко да умре на стубу
испаштање, онда Индијанци проналазе свакојака мучења, да
би га што дуже мучили. Зато су прве ране врло лаке, а онда
долазе све теже и теже. Обично се помиње гађањем ножевима;
унапред се означе делови тела које треба гађати. Бирају се
таква места да што мање крви истекне, да осуђеник не би
услед губитка крви пре времена клонуо.
— Леви палац! заповеди Велики Вук.
Руке заробљеника биле су везане за стуб тако да је песница
остала слободна. Црвени који су имали да бацају ножеве
поделише се у две групе: једна за Хилтона а друга за Нокса.
329
Бацачи ножева узеше растојање од двадесет корака и
поређаше се један за другим. Онај који је имао први да баци
нож, узе са три прста сечиво, замахну снажно и баци га.
Погодио је палац. Хилтон јаукну од бола.
Други погоди Нокса. Али његова несвестица била је тако
дубока да ништа није осетио, јер није ни мрднуо.
— Кажипрст! заповеди поглавица.
Тако се редом ишло, прст по прст, и зачудо сваки је нож
погађао тачно место које је унапред било означено. Хилтон је
сада урлао без прекида. Нокс је дошао себи тек када су почели
да му гађају и леву руку. Зверао је дивље око себе, а затим
склопио подливене очи и почео да урличе нечовечанским
гласом. Био је свестан шта га чека. Затим га је поново ухватила
грозница. Услед грознице и смртног страха из грла му се отео
такав урлик да то већ није личило на човечји јаук.
Али мучење је настављено и поред урликања ове двојице.
Ножеви су погађали прсте, зглобове, мишице, подлактице и
надлактице. Исто је тако ишло и код ногу. Ово мучење је
трајало свега четврт сата и било је само почетак правог
мучења, које је требало да траје сатима. Олд Шетерхенд и
његова три друга окренула су се била у страну, да не гледају
ово одвратно мучење. Иако су били отврднули, нису могли да
гледају овај ужасан призор. Само вику су морали ипак да
слушају.
Индијанац се од малена васпитава да подноси без муке
телесне болове. Он се толико привикне на издржљивост да и
највеће муке и патње може да подноси а да оком не трепне. А
можда су и живци црвенокожаца мање осетљиви него живци
белаца... Кад Индијанац буде заробљен и треба да умре на
стубу испаштања, он подноси све муке са осмехом на уснама:
пева у сав глас своју погребну песму , коју прекида само
понеки пут, када исмева и грди своје мучитеље. Ратника који
би на стубу испаштања јаукнуо, нема код Индијанаца. Да ко
јаукне од болова, сви би га презрели. И што је јаче јаукање, то
је и презрење веће. Дешавало се да су белци, мучени на стубу
испаштања, били пуштани на слободу, јер су својим
нељудским јаукањем и запомагањем доказивали да су
330
кукавице и плашљивци. А за црвеног ратника срамота је да
убија кукавицу.
Може се, дакле, замислити какав је утисак учинило на
Индијанце јаукање Ноксово и Хилтоново. Црвенокошци су
гласно изражавали своје негодовање и презрење. Кад је
рођацима убијених Утаха дозлогрдило да слушају њихово
запомагање, понудише другима да наставе мучење. Али
ниједан ратник се није јављао. Нико није хтео да се прља
„таквим псима, којотима и корњачама".
Тада се диже један од поглавица и рече:
— Ови бели не заслужују да умру од руку правих ратника.
Ми их остављамо женама. Ко умре од руке једне жене, његова
душа добиће на Вечним ловиштима лик жене и мораће радити
целог века. Ја сам рекао!
После краћег саветовања, овај је предлог прихваћен.
Позваше жене и мајке убијених, дадоше им ножеве, да муче на
смрт осуђене, онако како је наређивао Велики Вук.
Један цивилизовани Европејац тешко може схватити да
жена може бити навикнута на овакве свирепости. Али
црвенокошци нису још цивилизовани, а освета за
многоструко убиство не допушта места неким блажим
осећањима. Жене, већином старе, почеле су своје крваво дело,
а јаукање и запомагање мучених белаца поновило се тако
страшно да је и за тврде индијанске уши било неподношљиво.
Велики Вук заповеди да се мучење прекине и рече:
— Ове кукавице нису вредне ни да постану жене после
смрти. Они треба да умру на такав начин да на Вечна ловишта
дођу као којоти-хијене, које сви без престанка гоне и прогоне.
Даћемо их псима да их раздеру. Ја сам рекао!
Почело је саветовање, чији је исход Олд Шетерхенд
предвидео и са зебњом очекивао. Неколико Индијанаца одоше
да доведу псе. Поглавица се обрати белим ловцима:
— Пси Утаха су извежбани против белаца. Али, они насрћу
на њих тек кад их напујдамо. Само, онда наваљују да растргну
сваког белца који се нађе у близини. Ја ћу вас удаљити и
затворити у шатор, док пси не сврше свој посао.

331
 Тако се и догодило. Напољу је десетак минута владала
нема тишина, коју је на моменте прекидало само јаукање
Хилтоново. Затим се чуо жесток лавеж, који је прешао у
крволочно завијање. Два људска гласа вриштала су у
самртничком страху. Онда се опет све умири.
— Слушајте! рече Џеми. Дали су их псима да их растргну!
— Могућно, али не верујем, рече Олд Шетерхенд. Теби се
то само чини, јер си узрујан. И ја сам узбуђен. Баш добро по нас
што нас нису присилили да гледамо тај одвратни призор.
Затим опет изведоше ловце из шатора да их одведу на
губилиште. Мало даље налазили су се Индијанци који су
водили псе на јаким каишима натраг. Било да су пси
нањушили траг белаца или шта друго... тек један пас никако
није хтео да иде. Окренуо се и кад је опазио белце, снажним
покретом се истргао и полетео на њих. Зачуо се општи крик
ужаса. Пас је био толико велик и јак да је изгледало готово
невероватно да би му се човек могао одупрети. Али, ипак,
ниједан Индијанац није хтео да пуца у скупоцену животињу.
Дејви брзо зграби пушку и упери је на пса, али га Олд
Шетерхенд задржа:
— Стој, не пуцај! рече Олд Шетерхенд. Црвени би могли да
нам упишу у зло, ако убијемо овог огромног пса. А ја ћу им
показати шта је кадра да учини песница једног белца...
Олд Шетерхенд је то рекао одлучно и самоуверено. Све
што је затим дошло, десило се много брже но што се може
испричати или описати. Пас је дојурио у великим скоковима,
као пантер. Олд Шетерхенд му нагло скочи у сусрет стиснутих
песница и опуштених руку.
— Ти си изгубљен! викну Велики Вук.
— Чекај, прво да видиш! одговори велики ловац.
У тај мах пас се створи пред њим. Разјапио је био чељусти
са оштрим зубима и са зверским режањем скочио на
противника. Олд Шетерхенд му је гледао оштро у очи. У истом
тренутку кад је пас хтео да одскочи од земље и мало се подигао
у ваздух, бацио се Олд Шетерхенд на њега, замахнувши
песницом. Страшан судар између човека и животиње! Олд

332
Шетерхенд зграби пса за врат, стеже рукама и притисну му
главу себи на прса тако снажно да га пас никако није могао да
угризе. Један снажан притисак и пас престаде да дише. Ноге
којима се отимао клонуше беспомоћно. Хитрим покретом
одгурну ловац главу пса левом руком од себе, десницом га
жестоко одвали по њушци и баци га на земљу.
— Ево ти твог пса, рече задихано поглавици. Реци нека га
вежу да не прође горе кад дође себи.
— Уф! Уф! Уф! Уф! чули су се усклици задивљених
Индијанаца.
Јер то што је учинио Олд Шетерхенд нико се од њих не би
усудио да учини. Овај јуначки подвиг изгледао им је готово
немогућан и невероватан. Велики Вук заповеди да пса одвуку,
а затим приступи Олд Шетерхенду и рече му искрено:
— Мој бели брат је јунак. Ноге ниједног црвенокошца не би
издржале и груди ниједног од њих ни би поднеле тај напад.
Зашто Олд Шетерхенд није хтео да пуца?
— Нисам нипошто хтео да вас лишим оваквог дивног пса.
Поглавица га погледа погледом у коме се видело и
дивљење и благодарност. Затим га одведе устрану, где су
седела остала тројица белих ловаца ван круга Индијанаца, да
не би чули саветовања већа стараца. Потом поче већање о
судбини ловаца.
Ловци су, наравно, морали да погледају на стубове
испаштања. Тамо су висила раскомадана тела осуђених убица
које су били растргли пси. Призор је заиста био ужасан и
одвратан.
Веће је почело своје већање по индијанском обичају. Прво
је говорио Велики Вук. Говорио је дуго и опширно. Затим су се
ређале поглавице један за другим. Потом је опет говорио
Велики Вук, па опет поглавице по реду. Обични ратници нису
имали право да говоре, али су смели да слушају. Они су
стојали у пристојном одстојању у кругу око поглавица.
Индијанац је штедљив на речима, али на саветовањима говори
много и опширно. Многи су тако као говорници постали
славни.

333
 Већање је трајало скоро два пуна сата. То је исувише
дугачко и за оног о чијој се кожи ради. Затим сви у већу
викнуше „хауг!“ што је био знак да је већање завршено.
Доведоше белце. Они су морали да стану у средиште круга и
да саслушају одлуку о својој судбини. Велики Вук им саопшти:
— Бели ловци знају зашто су Утахе ископали ратне секире.
Ми смо се заклели да ћемо побити све белце који нам падну у
руке. Ви сте пријатељи црвених људи и зато ће вас мимоићи
судбина осталих белаца које ухватимо. Они ће бити одмах
привезани за стуб испаштања, а вама дајемо право да се борите
за свој живот.
Пошто је поглавица застао, Олд Шетерхенд искористи
прилику да упита:
— Са киме? Нас четворица против свих вас? Добро, ја
пристајем. Моја зачарана пушка отпремиће многе твоје
ратнике на Вечна ловишта.
Притом славни ловац подиже свој карабин. Поглавица
није могао да сакрије свој страх. Он диже руке као да хоће да
се одбрани и рече:
— Олд Шетерхенд се вара. Сваки од вас добиће једног
противника са којим ће се борити. Победник има право да
убије побеђеног и да узме сву његову имовину.
— Пристајем и на то. Али ко има право да бира себи
противника, ми или ви?
— Ми. Ја ћу их позвати и они ће се добровољно јавити.
— А којим оружјем треба да се боримо? И Како треба да се
боримо?
— Онако како одреди онај који се јави да се бори с вама.
— То није право.
— Не, то је право. Ми смо према вама показали исувише
обзира и ви немате више шта да захтевате.
— Добро, али ја тражим часне услове. Ти кажеш да
победник има право да убије побеђеног. Ако, дакле, ја победим
којег твог ратника и убијем га, да ли онда могу слободно да
напустим ово место.

334
 — Да. Али, ти нећеш победити. Ниједан од вас неће
победити.
— Аха, разумем. Ви ћете између својих ратника изабрати
борце који ће изабрати такав начин борбе да морају победити?
Али пази да се не превариш! Може лако да испадне друкчије
но што ти мислиш! Ја тражим од вас реч да ћете онога између
нас који изиђе из борбе као победник сматрати својим
пријатељем.
— То ти обећавам.
— Добро. Питај твоје ратнике ко ће да се јави.
Међу Индијанцима завлада живост. Сви су живо
разговарали и расправљали. Олд Шетерхенд рече својим
друговима:
— На жалост, не смемо да терамо до краја. Ако се струна
сувише затегне — пући ће. Ја нисам баш много задовољан
условима које смо добили...
— Али, морамо бити задовољни, кад нисмо могли да
добијемо боље, рече Дугачки Дејви.
— Не бојим се ја за се. Што се мене тиче, не водите бриге. Ја
сам радознао да видим да ли ће се за ме наћи противник.
— То ће вероватно бити сам Велики Вук главом! Пошто се
нико други неће јавити, мораће он да спасава част свога
племена. Он је страшно јак — прави слон.
— Тога се ја не бојим. Него, како ћете ви? Вама ће изабрати
најопасније противнике и одредити за сваког начин борбе за
који мисле да сте ви најмање способни. На пример, мој
противник никако неће изабрати песничење. . . Али, сваки
страх и брига су сувишни и штетни. Припремајмо мишице и
држимо очи отворене!
— А мисао мора бити јасна и бистра, рече Ћопавко Франк.
Што се мене тиче, ја сам миран као камен који показује
километре на друму. Утахе ће данас видети шта вреди један
Франк. Ја ћу се борити да ће све прштати...
Међу Индијанцима владала је дуга тишина. Круг се
напокон отворио и Велики Вук извео је три ратника, који су се
добровољно јавили за борбу са белцима.
335
 — Дакле, одреди парове, рече Олд Шетерхенд.
Поглавица гурну првога према Дугачком Дејвију и рече:
— Ово је Пагу Ангаре — Црвена Риба: он хоће да плива са
овим белцем на живот и смрт.
Избор је био много повољнији за Индијанца. За Дугачког
Дејвија, сувог као мотка, могло се претпостављати да га вода
неће лако држати. Црвенокожац, напротив, био је пун, широк;
имао је снажно развијене груди, јаке руке и ноге. Наравно, он
је био најбољи пливач у племену. Презривим погледом он
одмери свог противника Дејвија.
Затим поглавица представи једног високог плећатог
ратника, чији су мишићи на телу искакали као чворови, малом
дебељушкастом Џемију и рече:
— Ово је Намбо Ават — Велика Нога. Он ће се рвати са
дебелим белцем. Биће везани један за другог, леђима
окренути. Сваки ће добити нож у руку и ко кога обори, има
право да га закоље.
Велика Нога добио је с правом то име. Имао је огромне
ножурде, које су стојале на земљи тако сигурно да је мали,
дебели Џеми од страха сав претрнуо.
Остао је био још трећи, кошчати клипан, висок скоро
четири лакта, витка стаса, али снажних груди и невероватно
дугачких руку и ногу. Поглавица га доведе пред Ћопавка
Франка и рече:
— Ах, ово је То Ок Теј — Брзоноги Јелен. Он ће трчати са
овим бледоликим на живот и смрт.
Сиромашни Ћопавко! Док Брзоноги Јелен направи својим
крацима два корака, морао би мали Франк да направи десет
корака! Да, црвенокошци су противнике били добро изабрали.
Били су у сваком погледу у надмоћности.
— А ко ће да се бори са мном? упита Олд Шетерхенд.
— Ја, одговори Велики Вук и гордо се испрси. Ти си мислио
да се ми вас бојимо. Ја ћу ти доказати да се вараш.
— То је врло лепо од тебе, одговори славни ловац
помирљиво. Ја сам себи противнике до сада увек тражио међу
поглавицама.
336
 — Ти ћеш бити побеђен! Ко може да каже да је победио
Великог Вука?!
— Не треба да се боримо речима, већ пушкама!
Олд Шетерхенд је то рекао мало подругљиво, јер је знао да
поглавица неће на то пристати. И заиста, овај брзо одврати:
— Ја нећу да се борим са твојом зачараном пушком. Међу
нама ће да одлучи нож и секира.
— Ја се слажем и са тим.
— Ти ћеш бити мртав и ја ћу добити сву твоју имовину, па
и коња!
— Верујем да ти је мој коњ запео за око. Али зачарана
пушка вреди више од њега. Шта ћеш са њом да урадиш?
— Мени она не треба, нити икоме од мојих људи. Она је
опасна, јер ко се ње дотакне, убија своје најбоље пријатеље. Ми
ћемо је закопати дубоко у земљу, где ће рђа да је изгризе...
— Али, они који се ње дотакну, морају да буду веома
опрезни јер ће иначе навући на племе Јамба Утаха велику
несрећу. А сада, реци, кад и којим редом треба да отпочну
борбе.
— Прво ће се пливати. Али, ја знам да хришћани пре своје
смрти врше тајанствене обреде. Зато ћу им дати онолико
времена колико бледолики зову један час.
— Црвенокошци су одмах опколили белце. Вероватно зато
да би се уверили како ће се ови управљати видећи какве су им
борбе одредили и какве су им противнике одабрали. Наоко
они као да нису уопште марили за ловце, али ови су знали
врло добро да их црвенокошци и те како пажљиво посматрају.
Зато су белци седели мирно и расправљали о могућности, како
да се спасу. Дугачком Дејвију била је опасност најближа, јер је
он био први који је имао да се бори. Његово лице, додуше, није
било очајно, али ипак прилично забринуто и мрачно.
— Црвена Риба! гунђао је он. Јасно, та лопужа и добила је
своје име зато што је одличан пливач.
— А ти? Како стојиш с пливањем? упита Олд Шетерхенд. Ја
сам те доиста видео неколико пута у води, али само на коњу,
кад смо прелазили реке. Дакле, како си с пливањем?
337
 — Слабо, богами.
— То не ваља.
— Дабоме да не ваља. Али шта ја могу, кад сам цео
састављен од самих тешких костију. Мислим да имам најтеже
кости на свету.
— Онда од брзине неће бити ништа. А да ли си издржљив?
— Издржљив? Наравно! Издржати могу колико хоћете.
Снаге имам доста, али брзине немам. Све ми се чини да ћу
морати да дам свој скалп.
— То се још не може рећи. Немој још да губиш наду. Да ли
умеш да пливаш на леђима?
— Да, то ми је много лакше.
— Наравно, искуство је показало да мршави и невични
људи пливају на леђима боље него иначе. Дакле, пливаћеш на
леђима. Главу ћеш забацити у воду, рукама ћеш веслати
одмерено и правилно, а ногама се отискивати. Ваздух ћеш
удисати само кад ти руке буду уз тело.
— Вел! Али, све ми то неће помоћи, јер ће ме та Црвена Риба
ипак претећи и одерати.
— Можда ипак неће, ако се досетимо неком лукавству...
— Нема ту никаква лукавства!
— Треба удесити да ти пливаш низ струју, а твој противник
против струје.
— Али, како то да удесимо? Зар у језеру постоји нека
струја?
— Ја мислим да мора постојати. Ако је нема, онда, наравно,
нема ни теби спаса.
— Па, ми још и не знамо где ће се такмичење одржати.
— Сигурно у језеру, које је у ствари бара. Оно је свега пет
стотина метара дугачко и отприлике триста метара широко,
колико се може одавде одмерити. Вода из горског потока
слива се у језеро слапом и то, како изгледа, више према левој
страни. Услед тога, дакле, мора да се ствара нека струја, која
иде левом обалом све до места где река извире из језера. А то
је скоро три четврти целог језера. Чекајте да видим! Ако се
338
икако може, ја ћу удесити да помоћу струје победиш свог
противника.
— То би било сјајно, господине! А рецимо да победим, зар
ћу морати да закољем свог противника?
— Имаш ли воље за то?
— Он мене сигурно не би поштедео, ако ни због чега другог
оно због мог скалпа и због ово мало сиротиње што имам.
— То је тачно. Али поред тога што смо хришћани, у нашем
је сопственом интересу да се покажемо милосрдни.
— Лепо, а шта ћете ви да урадите, ако он победи и насрне
на мене, ножем у руци? према споразуму, ја смем да се браним!
— У том случају, ја ћу да их присилим да одложе извршење
казне док се све борбе не заврше.
— Вел! И то је нека утеха за невољу. Ја сам потпуно миран.
Али, Џеми, како стоји ствар са тобом?
— Нимало боље него с тобом, одговори дебељко. Мој
противник се зове Велика Нога. Знаш ли шта то значи?
— Шта?
— То значи да он стоји на својим ногама тако чврсто да га
нико не може оборити. А ја, који сам од њега нижи за две главе,
треба да га бацим из равнотеже! Тај момак има стопала као
слон, а мишице као нилски коњ. Шта могу ја против њега са
својом сланином?
— Немој да клонеш духом, драги Џеми, тешио га је Олд
Шетерхенд. Ја сам у исто тако тешком положају. Поглавица је
много виши и крупнији од мене, али нема моје чврстине, а
верујем да су ми и мишице снажније.
— Да, ваша је снага право чудо. Ви сте прави изузетак. Али
шта сам ја према тој Великој Нози? Ја ћу се борити из све снаге,
али свеједно, ипак ћу подлећи... Овде, богами, нема никакве
струје и никакво лукавство не може ту да помогне! Нема ту
лукавства!
— Али ипак има! упаде му у реч Ћопавко Франк. Кад бих се
ја борио са тим дугоњом, не бих много трљао главу...
— Ти? Па, ти си још слабији од мене.

339
 — Да, телом, али не духом. А побеђивати се мора духом.
— Шта помаже дух против овакве снаге?
— Ето, видиш, ту смо! Ти увек знаш све боље од мене, али
кад се ради о животу и скалпу, онда си мањи од макова зрна.
Копрцаш се као мува у сурутки. Млатара и рукама и ногама,
па опет не може да изиђе.
— Дакле, говори, шта си пронашао?
— Пронашао? Какав је то опет разговор? Ја не треба ништа
да проналазим, јер сам и без проналажења доста паметан.
Представи себи добро свој положај. Стојите вас двојица
окренути један другоме леђима и везани сте преко трбуха, као
они чувени сијамски близанци. Сваки од вас држи нож у руци
и борба почиње. Ко обори кога и притисне га о земљу, тај је
победио. Али како човек може у том незгодном положају
неког да обори и да га још притисне на земљу? Може, али само
тако ако његовим ногама одузме ослонац. А то може опет тако
ако га жестоко удари позади у лист ноге или закачи своју ногу
за његову и сруши га... Имам ли право или немам?
— Да, имаш. А даље?
— Само полако! Све се мора промислити без журбе. Ако ти
успе ово што сам ти рекао, удариће противник носем о земљу,
а ти ћеш лежати на њему, али на жалост својим леђима на
његовим леђима. При том можеш врло лако и сам да изгубиш
своју европску равнотежу. У ствари, ви бисте морали бити
везани лице у лице... Можда црвени смишљају неко лукавство
и тиме што ће вас леђима везати једног за другог. Али, колико
могу да схватим, то може да буде само теби од користи.
— Како? На који начин? Ајде, говори брже! узрујавао се
Џеми.
— Па, забога, ја говорим већ читавих четврт часа, а ти само
слушај. Црвенокожац ће се од позади ритати као коњ, да ти
подметне ногу, да ти изгубиш равнотежу. Тиме ти неће ништа
наудити, јер поред страховите дебљине твојих батака,
осетићеш ти те ударце тек четрнаест месеци доцније... А ти
ћеш сачекати моменат кад он поново дигне ногу да те удари. У
тај мах стајаће он на једној нози. Ти ћеш се сагнути из све снаге

340
напред, дићи ћеш га, значи, на леђа, пресећи ћеш брзо
конопац, или каиш, којим ћете бити везани, и пустићеш га да
прелети преко твоје главе на земљу. А онда ћеш скочити на
њега, зграбити га за гушу и метнути му нож под грло. Јеси ли
ме разумео, ти, старо решето?
Олд Шетерхенд пружи малом руку и рече:
— Ех, Франче, ти ниси глуп као што изгледаш. Ово је добра
идеја и мора да успе.
Франково доброћудно лице озари се од задовољства.
Стиснуо је пружену му руку и рекао:
— Хвала вам, велики војсковођо! То је јасно као дан. Али, то
је уједно и доказ да глупи људи често сматрају мудраце
магарцима. И у шљунку се нађе често пута дијамант. Зато
мислим...
— Брилијант, а не дијамант! прекиде га Џеми. Господе,
откуда у шљунку да се нађе углачани дијамант!...
— Ама ћути, вечна свађалице! Ја ти својом оштроумношћу
спасавам луду главу и живот, а ти ми у знак благодарности
бацаш о главу углачани шљунак! Ако сместа не престанеш да
се чешеш о мене, може ти се десити да ти откажем
пријатељство, и онда ћеш видети, како ћеш да се пробијаш
кроз живот. Већ би једном било време да се опаметиш.
— То је добра идеја, рече Џеми помирљиво. Али, шта ћеш
ти да урадиш, драги Франче? Како ћеш ти да се извучеш?
— „Драги Франче“! подсмевао му се мали Франк. Како то
лепо звучи! Шта ћу ја да радим? Трчаћу, шта могу друго да
радим!
— Знам да ћеш трчати, али нећеш стићи. Теби треба три
корака, док она жирафа направи један.
— Тако је, на жалост!
— Дакле, питање је колико је дуга стаза и да ли ћеш ти
уопште издржати до краја. Како стојиш са дисањем?
— Одлично. Џигерица ми ради као мешина. Ја могу да
певам и вичем цео дан, а да ми дах не изиђе. А могу и да трчим.
Зато сам, као бивши шумар, имао често прилике...

341
 — Али, тог дугоногог Индијанца нећеш моћи стићи и
престићи!
— Хм! То је још питање!
— Он се зове Брзоноги Јелен. Дакле брзина у трчању главна
је његова особина.
— Како се он зове, мене се ништа не тиче, само да ја стигнем
на циљ пре њега.
— А то је оно што ти неће поћи за руком, односно — ногом!
Упореди твоје ноге с његовим!
— Ах, тако. Ти мислиш, дакле, да све зависи од ногу?
— Дабоме. А од чега треба, молићу, да зависи све код једне
трке на живот и смрт?
— Да, од ногу зависи много, али не све. Много више трка
зависи од — главе.
— Па, нећете главом трчати!
— Наравно, и глава ће трчати са мном! Зар мислиш да ће
ноге трчати саме, а остали део тела заједно са главом да ће
чекати док стигну ноге? То би било сасвим незгодно. Ако ме,
рецимо, моје ноге не би више нашле, морао бих да чекам, док
ми друге израсту, а то се догађа само код ракова Према томе и
главу ћу морати узети са собом, јер она, ако не знаш, игра
главну улогу у трци.
— Богами, не могу да схватим; рече Олд Шетерхенд, дивећи
се хладнокрвности овог човечуљка.
— Ни ја, бар још засада. У овај мах знам то да једна добра
мисао вреди колико и сто брзих корака или скокова који воде
до циља.
— Неће бити баш тако. Али ја мислим, ако Џеми хоће да ми
верује, да нећу самог себе оставити у невољи. Ја још не знам ни
где ће се трка одржати. Кад се буде то знало, онда ће се тек
моћи видети у коме грму лежи зец. Немојте ви само да се
бринете за мене! Мени говори неки потајни глас да још нећу
морати напустити ову долину плача... Ја сам се родио за велике
ствари, а историјске личности не умиру никада пре но што
изврше задатак који им је историја одредила. А најмање имам
воље да умрем тако далеко од златних плодова цивилизације...
342
 Уто се Велики Вук вратио заједно са осталим поглавицама
да саопшти белцима да борбе почињу.
Пошли су сви до језера. Тамо се већ било искупило цело
индијанско племе, старо и младо, да види такмичење у
пливању на живот и смрт.
Кад су дошли на обалу језера, Олд Шетерхенд се одмах
могао уверити да је његова претпоставка била тачна. У језеру
је постојала јака матица. Само језеро било је дугуљастог
облика. Горе, на ужој страни, уливао се у језеро горски поток
са великом снагом и његова вода текла је уздуж леве обале,
затим је заокретала доњом ужом страном, па је поред десне
дуже обале хитала ка месту где је извирала река из језера. То
место није било далеко од места где се поток уливао у језеро.
Дакле, матица је оптицала скоро три четвртине језера уз
обалу. Ако се то буде могло искористити за Дејвија, помисли
Олд Шетерхенд, онда је он можда спасен.
Индијанске жене, девојке и деца поседали су на обалу
језера. Одрасли мушкарци поседали су на доњој ужој страни,
јер је одатле требало такмичење да почне. Све очи биле су
упрте у такмичаре. Црвена Риба гледао је поносно и
самоуверено на језеро, као човек који је потпуно сигуран у свој
успех. И Дејви је био наоко миран, али често је гутао пљувачку.
Грло му се сушило, а то је код њега био знак узбуђења.
Велики Вук се обрати Олд Шетерхенду речима:
— Дакле, можемо ли почети?
— Да, али још нам нису познати ближи услови.
— Сад ћеш их чути. Овде, ево, пред нама скочиће обадва
борца у воду. Кад пљеснем руком о руку отиснуће се и
запливати. Пливачи морају да пливају једаред око језера,
држећи се стално обале у дужини једног човека. Ко скрене са
тог правца да би прекратио пут, побеђен је. Онај који се први
врати овамо, пробошће побеђеног ножем.
— Добро! Али којом ће страном пливати? Десном или
левом?
— Левом, а вратиће се десном.
— Морају ли пливати један поред другог?
343
 — Наравно.
— Дакле, мој друг треба да буде десно, а Црвена Риба лево?
— Не, обратно.
— А зашто?
— Јер онај ко плива левом страном ближе је обали и има да
превали дужи пут.
— Онда је неправично и неоправдано да пливају један
поред другог. Ти не волиш превару и дозволићеш, исправније
би било кад би пошао један на једну а други на другу страну.
Тада би један пливао поред леве а други поред десне обале
Горе би се срели и вратили супротним обалама. Тако би
обојица прешли исти пут.
— Ти имаш право, рече поглавица. Али, ко треба да иде
десном а ко левом обалом?
— Да будемо правични и овде! Нека одлучи коцка. Ево, ја
ћу узети две сламке, па нека такмичари вуку. Ко извуче дужу
сламку, пливаће лево а ко краћу десно.
— Добро, нека тако буде.
— Хауг!
Ову последњу реч рекао је Олд Шетерхенд, да би Дејви
знао да ту нема чега да се боји. Он нађе две сламке и сломи их
тако да су биле једнаке дужине. Затим приступи Црвеној Риби
и пружи му руку да извуче сламку. Затим пружи Дејвију
његову сламку, али при том врло вешто одломи парче и
сламку скрати. Измерише сламке. Дејвијева је била краћа, и,
према томе, он је морао да плива десном страном. Његов
противник није видео у томе ништа сумњиво, јер му је,
изгледа, било свеједно којом ће страном да плива. Али зато се
Дејвијево лице озарило. Он погледа на језеро и прошапута
Олд Шетерхенду:
— Не знам ни сам, како сам добио краћу сламку. Али спасла
ме је, јер ћу изгледа стићи пре Индијанца. Матица је јака, иако
се не види. Имаће Црвена Риба муке и бруке...
Дејви скиде горње одело и уђе у плитку воду. Црвена Риба
учини исто. Поглавица пљесну длановима. Пливачи се

344
отиснуше у дубину и запливаше. Црвенокожац левом, а белац
десном обалом.
— Дејви, држ’ се јуначки! довикну Ћопавко Франк свом
пријатељу.
Испочетка није се примећивала никаква разлика.
Индијанац је пливао одмереним, али снажним замасима, као
сваки који уме добро да плива. Гледао је само преда се, не
осврћући се на белца, јер би тиме изгубио у времену. Дејви је
пливао неправилно, узбуђено. Он није био вешт пливач и
морао је тек да хвата темпо. Како га није могао брзо да ухвати
изврнуо се на леђа. Тако је већ ишло боље. Струја овде није
била нарочито јака, али му је ипак помагала утолико што није
заостајао за црвенокошцем. Налазили су се непрестано на
истој висини.
Али, убрзо Индијанац поче да увиђа да му је тежа страна
пала у део. Он је имао све време до утока горског потока да
плива против струје, која је постајала све јача и јача. Покушао
је да штеди снагу, али је убрзо увидео да ће морати да запне из
петних жила. Веслао је рукама тако снажно да му је сваким
замахом скоро пола прсију излазило из воде.
А на другој страни, код Дејвија, матица је постајала све
слабија, али правац је био погодан за њега. Сем тога, све више
је долазио у ,,швунг“. Пливао је одмереније и правилније.
Проучавао је сваки покрет и замах, и убрзо опазио шта не
ваља. Зато му се брзина удвостручила и ускоро је претекао
црвенокошца. И овај је то приметио, па је још више запињао,
уместо да штеди снагу за доцније, кад тешкоће буду веће.
Дејви се приближио месту где је вода отицала из језера. Ту
је струја била јака. Повукла га је у страну и замало га није
одвукла из језера. Он се борио свим силама и био заостао
прилично иза црвенокошца. То је био моменат када је све било
на коцки.
Дејвијеви другови на обали били су у највећем узбуђењу.
— Црвени ће га престићи, рече Џеми у страху. Изгубиће.
— Само да издржи још неколико метара, рече Олд
Шетерхенд. Савладао би матицу и био би спасен.

345
 — Да, да, рече Франк. Изгледа да је и он то приметио. Ено,
колико се упиње и мучи! Ено га, сада је кренуо напред. Прошао
је матицу! Ура, живео!...
Дејви је био успео да изиђе из матице и дошао је у мирнију
воду. Убрзо је прошао мртви део воде. Тако је прошао целу
десну половину свог пута. Индијанац се још мучио на својој
левој обали. Тек је био скренуо на ужу страну језера.
Индијанац је бесомучно пливао — да спасе свој живот. Али
сваким па и најјачим замахом би се помакао само за који лакат
напред, док је Дејви у мирној води још брже пливао. Сада је
Дејви стигао до ушћа потока. Кад је прошао ушће, захвати га
матица и понесе снажно напред. Он је већ био прешао добру
половину свог пута, а Индијанац једва трећину. Прођоше
један поред другог.
— Ура! поздрави Дејви свог противника.
Црвени одговори бесним срдитим криком.
Сада се Дејви више није морао напрезати.
Могао је лепо по води да плива, само да крмани да би
запливао мало јаче. То није био никакав напор и Дејви се
држао тако као да се целога века такмичио у пливању. Стигао
је на циљ и изишао победоносно на обалу. Индијанац је тек
био стигао до места где је река извирала из језера. Тамо се опет
борио са матицом.
Кратки узвик који продире кроз кости заори се кроз
ваздух. Индијанци су тако јављали да је Црвена Риба изгубио
и да га чека смрт. Дејви прво обуче своје одело и онда се рукова
са својим пријатељима, који су му честитали што је себи
спасао живот.
— Ко би то мислио, рече он, рукујући се са Олд
Шетерхендом. Па, ја сам победио најбољег пливача Утаха.
— Да, једном сламком, одговори велики ловац смешећи се.
— А како сте то удесили?
— О томе ћемо доцније да говоримо. Ту је било мало
лукавства, али није било преваре. Међутим, теби је тиме
спасен живот, а црвенокошци неће никакву штету претрпети.

346
 — Тако је! рече Франк, који је био ван себе због победе свог
пријатеља. Твој живот није висио о нити него о сламци. Тако је
то увек код такмичења. Нису ноге главне него глава. Само
човек не сме да има сламу у глави! И за ме ће се ваљда наћи
нека сламка, па да и ја победим. Да. У ногама човек мора
понешто да има, али у глави још више. Ено, гледајте, иде она
несрећна риба!
Индијанац је дошао са десне стране, али читавих пет
минута после белца. Изишао је на обалу и сео оборене главе.
Ниједан од Индијанаца није га погледао. Сви су чекали да
Дејви зада побеђеном смртни ударац.
Тада изиђе једна индијанска жена — скво — водећи у својој
руци по једно дете. Она приступи свом мужу. Црвена Риба
привуче једно дете с леве, а друго с десне стране себи, пољуби
их а затим пружи жени руку и даде јој знак да се удаљи. Потом
потражи погледом Дејвија и рече му:
— Нани вич, не покај! Твој нож, убиј ме.
Честитом дугајлији скоро ударише сузе на очи.
Он прихвати децу за руку и одведе их опет њиховом оцу,
па рече пола на енглеском а пола на језику Утаха, који није
добро знао:
— Не нож, не убити!
Затим се окрете и пође својим друговима. Утахе су све то
видели и чули. Њихов поглавица упита Дејвија:
— Зашто нећеш да га убијеш?
— Зато што сам хришћанин. Ја му поклањам живот.
— Али да је он победио, он би тебе убио.
— Он није победио и не може то да уради. А он нека живи.
— Али, његову имовину ти ћеш узети? Његово оружје,
његове коње, његову жену и његову децу?
— Нећу! Ја нисам разбојник. Нека задржи све што има.
— Уф! То не могу да схватим! Он би паметније поступио.
Ни други Индијанци нису могли то да разумеју. Из погледа
који су били на Дејвија управљени видело се јасно да се чуде
његовом поступку. Ниједан од њих не би се био одрекао својих
347
права. Црвена Риба се изгуби. Ни он није мога сигурно да
схвати зашто га бели ловац није убио и скалпирао. Стидио се
што је побеђен и сматрао је да је најбоље ако се изгуби.
Али, ипак, неко се Дејвију захвалио. Жена Индијанчева
приступи дугајлији и пружи му руку. И дечица дигоше према
њему руке, док је жена муцала неке неразумљиве речи, које
Дејви, додуше, није разумео, али је ипак наслућивао њихову
садржину.
У тај мах приступи Намбо Авату — Велика Нога и упита
поглавицу кад ће да почне двобој са белцем. Велики Вук рече
да то може одмах. Сви кренуше ка месту које је било одређено
за ову борбу. Оно се налазило у близини стубова испаштања.
Ту је, као и обично, образован био велики круг: Велики Вук на
средину изведе Велику Ногу.
Олд Шетерхенд изведе дебелог Џемија. Тиме је хтео да
покаже да он добро пази да се не би употребила каква превара
или лукавство.
Борци скинуше горња одела и стадоше један према
другоме окренути леђима. Џемијева глава није долазила
црвенокошцу ни до рамена. Поглавица је измахнуо у рукама
ласо којим их веза. Каиш ласа пролазио је црвеном око појаса,
а дебељку преко груди. На срећу, пуким случајем крај каиша
дошао је дебељку право на прса, где поглавица веза петљу.
— Сада бар нећеш морати да сечеш каиш. Треба само да
одрешиш петљу, рече Олд Шетерхенд дебељку.
Борци су добили по један нож у десну руку и борба започе.
Поглавица одступи од њих, а Олд Шетерхенд исто тако.
— Стој чврсто, Џеми, и не дај да те изненади, довикну
Ћопавко Франк свом пријатељу. Знај, ако те победи, да ћу ја
остати као сироче без игде иког на свету. А ти то, ваљда, нећеш
дозволити? Пусти нека се рита и пребаци га првом згодом
преко главе!
И Индијанци су са свих страна храбрили свог борца. Овај
им рече:

348
 — Ја нисам Црвена Риба да се дам победити. Ја ћу ову
гураву, дебелу корњачу која ми виси на леђима згњечити као
бубу.
Џеми не рече ништа. Држао се прибрано и озбиљно, али у
ствари био је врло смешан онако дебео, привезан за леђа
снажног Индијанца. Из предострожности Џеми је држао главу
мало укосо, да би могао видети Индијанчеве ноге. Није имао
намеру а нити би му то много користило да први започне
борбу, па је није ни започињао. Оставио је то Индијанцу.
И овај је неко време стојао непокретан и непомичан. Хтео
је да изненади свог противника неочекиваним нападом. Али
то му није пошло за руком. Кад је, вероватно сасвим нехотице,
помакао ногу, да Џемију подметне ногу, овај га тако снажно
удари у другу ногу која је била остала на свом месту, да је
Индијанац скоро пао. А затим је следио ударац за ударцем,
напад за нападом. Црвенокожац је био јачи, али је белац био
смишљенији. Индијанац је све више долазио у јарост, што му
напади не успевају. Али, што је он више беснео и ударао
ногама, белац се све више сналазио. Изгледало је да ће се
борба отегнути у недоглед. Није се могла приметити никаква
предност ни за једног ни за другог. Али утолико брже требало
је да дође до коначне одлуке лукавством Индијанца.
Овај је хтео својим досадашњим поступцима само да
завара противника. Требало је да белац мисли да нема другог
начина за напад. И у један мах Индијанац нагло затеже ласо да
би добио простора да се окрене. Али... није му пошло за руком
да се сасвим окрене. Да му је то успело и да се потпуно
окренуо, једноставно би белца зграбио рукама и задавио. Али,
Џеми је такође био препредењак и умео је да чува своју кожу.
Сем тога, Ћопавко Франк био је истовремено приметио
потајну намеру Индијанчеву и довикнуо дебељку:
— Баци га! Окренуће се!
— Знам! рече Џеми.
У исти мах кад је изговорио те речи и кад се
Индијанац упола окренуо, дакле кад није имао чврст
ослонац под ногама, Џеми се нагло саже, диже противника на

349
леђа и одреши петљу на прсима. Ласо попусти. Црвенокожац
замлатара рукама по ваздуху као ветрењача и направи преко
Џемијеве главе сасвим прописан салто мортале. Треснуо је о
земљу тако да му је нож испао из руке. Дебељко прискочи брзо
као муња, клекну Индијанцу на прса, левом руком зграби га за
гушу а десницом прислони нож под врат.
Вероватно да би се Велика Нога бранио, јер се Индијанци
не предају ни по коју цену. Али салто мортале толико га је био
ошамутио, а очи дебељкове севале су тако страшно и тако
близу, да је Индијанац ипак сматрао да је боље да лежи мирно
и да се не миче. Тада погледа Џеми испод ока поглавицу и
упита га:
— Признајеш ли да је побеђен?
— Не, одговори овај прилазећи.
— Зашто не? умеша се одмах Олд Шетерхенд, прилазећи и
сам.
— Он није побеђен.
— А ја тврдим, напротив, да јесте.
— То није истина, јер је ласо одвезан.
— За то је крив Велика Нога, јер се он окренуо тако да се
ласо затегао...
— То није нико видео. Пусти га! Он није побеђен и борба
мора да се настави!
— Не, Џеми! Не пуштај га, рече велики ловац. Чим ти
кажем или чим мрдне, прободи га.
Тада се поглавица испрси гордо и рече:
— Ко овде има да заповеда, ја или ти?
— Ти и ја. Обојица.
— Ко ти то каже?
— Ја кажем. Ти си поглавица твојих, а ја сам вођа мојих
људи. Ти и ја, нас двојица, направили смо уговор о условима
борбе. Ко се тих услова не држи или ко прекрши уговор, тај је
лажов и варалица.
— Ти... ти не смеш тако да говориш са мном пред црвеним
ратницима. То је дрскост!
350
 — То није никаква дрскост. Ја говорим истину и захтевам
искреност и поштење и са твоје стране. Ако не смем да говорим
ја, добро, онда ће да говори моја пушка.
При том Олд Шетерхенд претећи узе свој карабин на
готовс.
— Онда реци шта желиш, рече поглавица помирљивије.
— Јеси ли ти сам рекао да ова двојица морају бити леђима
окренути један према другом?
— Да.
— А Велика Нога затегао је ласо да би се окренуо. Је ли
тако? Ти си то такође видео.
— Да, призна поглавица и нехотице.
— Да ли треба да умре онај који буде оборен? Је л’ тако
гласи погодба?
— Да
— А ко лежи оборен?
— Велика Нога.
— Ко је дакле побеђен?
— Он..., одговори поглавица и нехотице, јер је Олд
Шетерхенд држао карабин тако да је цев била уперена право
поглавици у прса.
— Имаш ли шта да приговориш?
Код тих речи славни ловац севну очима тако да се
поглавица упркос своје велике снаге осети побеђен, па зато
одговори:
— Не. Побеђени припада победнику. Реци му, нека га
закоље.
— То не треба да му кажем, јер он зна и сам да то може да
учини. Али он то неће учинити.
— Зар ће му поклонити живот?
— О томе ћемо доцније разговарати. Дотле Велика Нога
мора да буде везан истим ласом кога се на превару хтео
ослободити.
— Зашто да буде везан? Он неће побећи.

351
 — Јамчиш ли ти за њега?
— Да.
— Онда добро. Слободан је и нека иде куд хоће, али на крају
такмичења мора да се врати ономе који га је победио.
Џеми устаде и потражи своје одело да се обуче. А Велика
Нога диже се са земље и, постиђен и оборених очију, проби се
кроз круг црвенокожаца, који су били у недоумици да ли је
заслужио презир или није.
Утахе још нису били доживели да један белац поступа са
њима и њиховом поглавицом тако као овај Олд Шетерхенд,
али ипак се нису усуђивали да не учине оно што је он тражио.
То је било дејство његове снажне личности и оних прича које
су се причале о њему.
Поглавица је ипак био бесан, што су двојица од његових
најбољих ратника били побеђени, и то од стране противника
који им нису ни издалека били дорасли. Али, кад погледа. на
Ћопавка Франка и његовог противника, расположење му се
одмах врати. Тај гуравко зацело неће бити кадар да победи
Брзоногог Јелена. Овде је црвенима већ осигурана победа.
Поглавица доведе Брзоногог Јелена до Олд Шетерхенда и
рече:
— Овај ратник, је брз као ветар. Њега још ниједан тркач
није победио. Посаветуј твог друга да се преда без борбе.
— Не!
— Тако ће брже умрети и неће се осрамотити.
— Зар није највећа срамота предати се без борбе? Зар ниси
ти сматрао да је и Црвена Риба непобедив, зар Велика Нога
није рекао да ће свог противника, корњачу, згњечити као
бубу? Мислиш ли да ће Брзоноги Јелен бити срећније руке од
оних који су тако гордо почели и тако жалосно завршили и
отишли постиђени?
— Уф! узвикну Брзоноги Јелен. Ја могу да трчим са срном
за опкладу!
Олд Шетерхенд га одмери погледом. Да, уистину овај
Индијанац је био грађен као прави тркач. Ноге су му доиста
биле створене за трчање на дугачке стазе. Али, обим његовог
352
мозга, изгледа, није био у складу са дужином и снагом
његових ногу. Имао је право мајмунско лице, на коме се није
примећивала ни трун интелигенције.
Ћопавко Франк приђе и погледа Брзоногог Јелена из
близине.
— Но, шта мислиш о њему? упита Олд Шетерхенд.
— Такве отеловљене глупости нисам још видео у животу.
Пази га, глуп је као пањ, а изгледа као страшило за птице, рече
Ћопавко. Што се тиче његових ногу, три пута ће ме претећи.
Али, што се тиче главе, надам се да је далеко за мном. Треба да
се прво зна где ћемо трчати. Можда ћу ја главом трчати боље
и брже него тај дивљак својим дугачким ногама.
Олд Шетерхенд се опет обрати поглавици:
— Да ли је већ решено где ће се трчање на живот и смрт
одржати?
— Да, ја ћу ти показати.
Олд Шетерхенд и Ћопавко Франк пођоше за поглавицом
ван круга. Брзоноги Јелен остаде у кругу, пошто је већ знао
стазу. Поглавица показа према југу и рече:
— Видиш ли дрво на пола пута до шуме?
— Да.
— Трчаће се до њега. Треба га три пута оптрчати и вратити
се овамо. Ко први стигне, победио је.
Ћопавко Франк одмери растојање и цео крај, даље према
југу, и рече енглески:
— Ја се надам да ће с обе стране борба бити часна.
— Ти хоћеш да кажеш да бисмо ми могли поступити
нечасно? упита поглавица оштро.
— Да.
— Немој да те казним.
— Покушај само! Куршум мог револвера бржи је од твог
ножа. Зар се малопре Велика Нога није окренуо, иако је то
било забрањено. Да ли је то било часно?
— Није било нечасно, него лукаво.
— Ах, тако! А да ли је лукавство дозвољено?
353
 Поглавица се замисли. Ако каже да јесте, оправдаће
поступак Велике Ноге, али ће можда дати и Брзоногом Јелену
дозволу да употреби лукавство. Белци су, међутим, били
препреденији него што се могло и помислити. Можда је овај
човечуљак такође добар тркач. Дакле сасвим је згодно да се
Јелену оставе одрешене руке. Зато поглавица рече:
— Лукавство није превара. Зашто би било забрањено?
— Добро, ја сам споразуман и спреман да трку почнем.
Одакле се трчи?
— Ја ћу да пободем копље у земљу. Ту ће бити почетак и
завршетак трке.
Затим се окрете и оде, тако да су белци за тренутак остали
сами.
— Теби је сигурно пало нешто на памет? упита Олд
Шетерхенд Ћопавка.
— Да... Јесте ли приметили то на мени?
— Дабоме. Ти се осмехујеш тако задовољно сам себи као
девојка која се гледа у огледало.
— И јесте смешно. Овај поглавица мисли да ће ми наудити
тиме што је дозволио лукавство, а учинио ми је баш највећу
услугу.
— Како?
— Одмах ћете чути. Какво је оно дрво око кога треба три
пута да оптрчимо?
— Чини ми се да је буква.
— А видите ли тамо даље, лево. Тамо стоји такође једно
осамљено дрво, али скоро два пута даље. Какво је то дрво?
— Оморика.
— Добро. А докле треба да трчимо?
— До букве.
— А ја ћу трчати право према оморици.
— Јеси ли полудео?
— Не, нисам. Ја ћу трчати главом према букви, али ногама
према оморици, иако је она скоро два пута даље.

354
 — А зашто?
— Видећете и радоваћете се. Надам се ипак да се нећу
преварити. Ипак када погледам овог Брзоногог Јелена у
фирму, сигуран сам да се нећу преварити.
— Буди опрезан, Франче! Ради се о животу!
— Не, ако се ради само о животу, онда не треба сувише да
се напрежемо. И ако будем побеђен ја ћу живети. Велика Нога
требало је да умре, а ви ћете савладати поглавицу. Дакле,
можете ме заменити за ову двојицу. За мој живот, према томе,
нема опасности. Али, ради се о части. Зар да се доцније у
романима чита да је мене, Ћопавка Франка, из Морицбурга,
победио Индијанац са лицем мерино овце? То ја не могу да
допустим због своје историјске славе.
— Али, разјасни ми, шта намераваш? Можда ти могу дати
неки добар савет.
— Хвала лепо! Ја сам себи најбољи саветник и хоћу свој
проналазак сам да искористим. Реците ми само како се каже
„оморика" на језику Утаха.
— Овомб.
— Овомб? Чудновато име! А како се каже укратко: „до
оморике“?
— Инч овомб.
— То је сасвим кратко, свега две речи. Дакле, нећу да
заборавим.
— А у каквој је вези „инч овомб“ са твојим планом?
— То је звезда водиља моје трке на даљину. Али, пст! Ено,
долази поглавица.
Велики Вук се враћао. Забио је једно копље у неку ледину
и објавио да ће почети трчање на живот и смрт. Франк скиде
са себе све одело осим панталона. Брзоноги Јелен имао је на
себи само прегачицу од коже. Гледао је свог противника
лицем које је требало да изражава презрење, али је у ствари
била слика невероватне блесавости.
— Франче, постарај се опомену га Џеми. Сети се да смо
Дејви и ја победили!

355
 — Немој само да плачеш! утеши га мали. Још ниси ни видео
да ли имам ноге или немам, а већ балавиш којешта!
Поглавица пљесну длановима. Брзоноги Јелен кликну
громко и полете као стрела. Мали Франк потрча за њим. Сви
становници логора били су на окупу и гледали ову трку. По
њиховом мишљењу биће довољна прва два-три секунда, па ће
се видети ко ће победити.
И, заиста, Брзоноги Јелен далеко је био одмакао испред
свог противника и сваким кораком све је више добијао на
терену. Индијанци су ликовали. Било би управо безумно
тврдити да ће белац стићи или можда престићи Индијанца.
Смешно је било видети малог Франка како се бацака својим
ножицама. Скоро се нису ни виделе колико је брзо млатарао
њима, али ипак, бар за пажљивог посматрача, било је јасно да
он не даје све што може од себе, већ да би он могао и много
брже трчати, само кад би хтео.
Индијанци су били све радоснији. Чуле су се речи подсмеха
и злурадости. Они су већ били сигурни да имају право да се
ругају. Узрок је био следећи: буква је стојала у правој линији
пред логором усред отворене прерије, неких три хиљаде
корака далеко. Лево од ње, али још неких две хиљаде корака
даље, стојала је споменута оморика. Сада, кад су тркачи
прилично далеко били одмакли, видело се јасно да мали није
узео правац ка букви, него ка оморици. Он је трчао колико су
га ноге носиле према оморици. То је, наравно, било смешно и
оправдавало је веселост код Индијанаца.
— Твој друг ме је криво разумео! викну поглавица Олд
Шетерхенду.
— Не, није.
— Али, он трчи према оморици.
— Дабоме.
— Онда ће Брзоноги Јелен малог победити за две дужине
стазе.
— Неће.
— Неће? упита Велики Вук зачуђено.
— Да, неће. То је лукавство, које си ти сам допустио.
356
 — Уф! чули су се усклици црвених, кад им је поглавица
саопштио Олд Шетерхендове речи.
Брзоноги Јелен врло брзо стигао је до букве. Морао је три
пута да је оптрчи. Већ први пут кад се осврнуо спазио је свог
противника, иако је овај био триста корака за њим, како трчи
у другом правцу. Стао је и гледао забезекнуто малог дебељка.
Из логора се видело како мали показује руком према
оморици. Али они у логору нису чули кад је довикнуо
Индијанцу:
— Инч овомб! Инч овомб! До оморике!
Индијанац се, најзад, изгледа досетио. Његове мисли нису
ишле дотле да помисли, рецимо, да је можда поглавицу криво
разумео и да није циљ буква него оморика. Мали је већ био
прошао. Ту није било места за размишљање и оклевање.
Радило се о животу и смрти. Брзоноги Јелен остави букву и
појури према оморици. За неколико тренутака стигао је и
престигао противника. Јурио је без огледања према новом
циљу, према оморици.
То је изазвало необично узбуђење међу Црвенокошцима.
Викали су и дерали се, као да се ради о животу и смрти. Али
утолико већа била је радост код белаца. Особито је био весео
Џеми, кад је видео да је доскочица његовог друга успела.
Овај се, дакле, чим га је Брзоноги Јелен претекао, нагло
окренуо и отрчао до букве. Кад је дошао до ње, обишао је три-
четири па и пет пута и потрчао натраг. Половину пута
претрчао је највећом брзином, а онда се осврнуо да види шта
ради Индијанац. Брзоноги Јелен стојао је непомично поред
оморике. Наравно, лице му се није могло разабрати, али се
видело да стоји укочен као кип. Није знао на чему је, а његова
памет није била толико довитљива да увиди како је грдно
насамарен.
Ћопавко Франк, сав весео, прошао је комотно остатак
стазе. Индијанци га дочекаше мрким погледима, али он се
није на то много освртао, већ је пришао поглавици, потапшао
га по рамену и рекао весело:
— Еј, старо момче, ко је победио?

357
 — Онај који је испунио услове одговори црвенокожац
љутито.
— Ја сам их испунио.
— Ти?
— Да, ја. Јесам ли био до букве?
— Јеси, видео сам.
— И онда сам се вратио.
— Да.
— Јесам ли четири-пет пута оптрчао око дрвета?
— Зашто си трчао више?
— Из чисте љубави према Брзоногом Јелену. Кад је он
једаред обишао букву, отрчао је даље и ја сам оптрчао место
њега још два пута букву, да се буква не би пожалила на њега.
— А зашто је он отрчао до оморике?
— И ја сам хтео да га питам, али он је пројурио поред мене
тако брзо да нисам стигао да га питам. Кад се врати, можда ће
ти рећи.
— А зашто си ти у први мах трчао према оморици.
— Зато Што сам мислио да је јела. Олд Шетерхенд рече да
је оморика, па сам хтео да видим ко од нас двојице има право.
— А зашто си онда скренуо с пута и ниси отишао до
оморике?
— Зато што ме Брзоноги Јелен претекао, па помислих да ће
ми он после рећи ко се преварио, ја или Олд Шетерхенд.
Ћопавко је говорио сасвим мирно и безазлено. Поглавица
је беснео од гнева. Просто је сиктао:
— Ти си преварио Брзоногог Јелена.
— Преварио? Немој да ме вређаш, пресече га мали наоко
бесан, служећи се сопственим речима поглавице.
— Или си употребио лукавство?
— Лукавство? Зашто да употребим лукавство?
— Да пошаљеш Брзоногог Јелена до оморике.
— То би било слабо лукавство, којег бих се морао стидети.
Човек који трчи на живот и смрт не да се тако лако послати
358
даље од циља. Кад би то учинио, био би безуман и они којима
такав лудак припада, морали би се стидети што га нису боље
научили и васпитали. Само будала би пустио таквог човека да
се бори на живот и смрт са једним белцем.
Поглавица се маши руком за појас да дохвати нож. Он би
најрадије заклао овог колико храброг толико и лукавог
човечуљка. Али, морао је да савлада свој гнев.
Ћопавко Франк приступи својим друговима, који су му
честитали мирно али утолико срдачније.
— Ево, и ја сам победио. Јеси ли задовољан са мном? упита
он Џемија.
— Дабоме! То си одлично извео. То је било право
мајсторско дело.
— Збиља? Онда утуви једном засвагда и имај увек на уму да
сам ја паметнији од тебе. Ено, враћа се Брзоноги Јелен, али не
трчи, него се вуче као пребијен пас. Чини ми се да му није
савест чиста. Погледај само какво је лице направио! И са тим
идиотом требало је да се мерим! Да, да, није све у ногама, чак
ни код трчања, него треба имати и у глави.
Брзоноги Јелен хтео је да се неприметно изгуби, али га
поглавица позва себи и окоми се на њега:
— Ко је победио?
— Бледолики, гласио је уплашени одговор.
— Зашто си трчао према оморици?
— Бледолики ме је преварио. Рекао је да је оморика циљ.
Слагао ме...
Олд Шетерхенд преведе Ћопавку да су га Индијанци
назвали лажовом. Лукави Ћопавко обрати се поглавици:
— Ја да сам слагао? Ја да сам рекао Јелену да је оморика
циљ? То није истина. Ја сам видео где стоји поред букве и блеји
у мене шта ћу учинити. Сажалио сам му се и довикнуо му:
„Инч овомб“. Рекао сам му да ја идем према оморици. Зашто је
он потрчао за мном, бог ће га свети знати. Можда ни он сам не
зна. Ја сам рекао. Хауг!

359
 Олд Шетерхенд се смејао у себи, што се овај мали угурсуз
послужио индијанским начином говора. Али поглавица се
жестоко наљути:
— Да, ти си рекао. Али ја још нисам рекао. Ја ћу још да се
поразговарам с тобом, кад дође време. Индијанци држе своју
реч. Живот, скалп и имовина Брзоногог Јелена припадају теби.
— Не, не! одбијао је мали. Ја нећу ништа. Задржите га само
себи! Можда ће вам бити потребан, ако буде још каквих
тркачких утакмица!
Индијанци су само гунђали, а поглавица рече шкрипећи
зубима:
— Сада још можеш да говориш отровне речи, а после ћеш
да молиш за милост, тако да ће се чути до неба. Сваки део твог
тела мора умрети засебном смрћу. И твоја душа излазиће
полако, парче по парче: смрт твоја трајаће месецима!
— Шта ми ти сад можеш? Ја сам победио и слободан сам.
— Ту је још један који није победио: Олд Шетерхенд.
Сачекај неколико тренутака, да га видиш преда мном у
прашини како моли за милост. Ја ћу његов живот поклонити
за твој живот и ти ћеш бити мој. Хајдете сви са мном. Сада је на
реду последња, највећа и одлучна борба!
Црвенокошци пођоше са поглавицом у гомили, без реда.
Белци су корачали полако за њима.
— Да нисам шта сувишно рекао? упита Ћопавко Франк
забринуто.
— Не, ниси, одговори Олд Шетерхенд. Добро је да се мало
охладе ови горопадни Индијанци. Али, види се да се тим
црвенокошцима не може много веровати. Ја сам сигуран да
неће лако да нас пусте да на миру одемо. Они су се одлучили
за ове борбе, јер су чврсто веровали да ћемо ми сви бити
побеђени. Пошто им то није успело, измислиће друго нешто.
Све ми се чини да ће нас задржати као таоце. Али, ми то
морамо спречити, јер у том случају не бисмо били сигурни
ниједног тренутка за свој живот.
Тако су дошли до круга, који су сачињавали шатори и
колибе. У средини круга вршиле су се већ припреме за
360
предстојећу главну борбу. Из гомиле великог камења, које је
било донето са реке, вирио је јак колац, за који су била везана
два ласа. Око тог места искупили су се сви становници логора,
мушко и женско, старо и младо, да виде велику борбу.
Олд Шетерхенд ступи у средину круга, где је поглавица
већ стојао. Велики Вук се држао врло самоуверено. Он показа
на ласа и рече:
— Видиш ли ове каишеве? Један крај је везан за колац, а
другим ће нас везати око паса.
— Зашто?
— Зато да се можемо кретати само у том уском кругу и да
један другом не можемо побећи.
— Да, да, разумем. Ти знаш да сам ја бржи и вештији и
хоћеш да ме спречиш да се ја користим овим својим
преимућствима. Нека буде тако. Мени је право. Каквим
оружјем ћемо се борити?
— Сваки ће добити нож у леву руку и томахавк у десну.
Борићемо се док један од нас не падне мртав.
Било је јасно да је поглавица изабрао овај начин борбе,
знајући да ће овако бити надмоћнији. Али белац рече мирно:
— Пристајем.
— Погледај колика је моја снага! рече поглавица, приступи
гомили камења, дохвати један огроман и тежак камен, подиже
га увис и далеко одбаци. Он је био телесно необично јак и
веровао је да белац не може да учини то исто. Индијанци су му
одобравали гласним поклицима.
— Ти си јак човек, рече Олд Шетерхенд, и ја се надам да се
уздаш само у се...
— Дабоме. А ко би ми помогао?
— Твоји ратници. Како изгледа, они ипак сматрају да је
могућно да ја тебе победим. Зашто су наоружани, као да ће
доћи до битке?
— А да ли су твоји другови без оружја?
— Не, нису. Али ми ћемо све своје оружје оставити у
шатору. Да ли ћете и ви бити толико храбри?

361
 — Зар хоћеш да ме вређаш? наљути се Индијанац. Мени не
треба ничија помоћ. Моји ратници ће оставити своје оружје у
шаторима, ако то исто учине и твоји.
— Добро. Ми ћемо то учинити. Ја ћу задржати само свој
нож.
Олд Шетерхенд затим предаде своју пушку Ћопавку
Франку, а исто учинише и Џеми и Дејви. При том Олд
Шетерхенд рече маломе на немачком:
— Ти све то, тобоже, однеси у шатор, али, пази да те нико
не види, и протури све са стражње стране напоље. И немој да
се враћаш. Сви ће гледати борбу и нико неће приметити да
тебе нема. Затим се позади извуци из шатора и држи спремне
наше коње, који се тамо налазе.
Ћопавко Франк оде. На поглавичину заповест, Индијанци
предадоше своје оружје женама, које све однеше у шаторе.
Поглавица свуче капут да му не би сметао. Олд Шетерхенд
није следио његовом примеру. Облачењем би изгубио доста
времена, а то би могло да буде, у извесном случају,
судбоносно. Жене се вратише брзо, да им не промакне ниједан
моменат борбе. Сви погледи били су упрти на борце
унутарњег круга и нико није мислио на малог Ћопавка.
— Да ли ти је сада све по вољи? упита Велики Вук. Можемо
ли да почнемо?
— Још једно питање пре тога. Шта ће бити са мојим
друговима ако ти мене убијеш?
— Они ће бити наши заробљеници.
— Али, они су борбом добили своју слободу и, према томе,
могу да иду куд хоће.
— То ће и бити. Али сада морају још да остану код нас као
таоци.
— То је против уговора. Али, око тога не треба да трошимо
речи. А шта ако ја тебе убијем?
— То се неће десити! одговори Индијанац гордо.
— Морамо за сваки случај да претпоставимо и ту
могућност.

362
 — Дакле, добро. Ако ти мене победиш, онда ћете добити
слободу.
— И нико нас неће задржавати?
— Нико.
— Добро, слажем се. Можемо почети.
— Да, почнимо. Нека нас вежу. Ево ти томахавка.
Пружише им две секире. Поглавица, наоружан и својим
ножем, дохвати секире и једну пружи Олд Шетерхенду. Овај је
погледа и одмах је баци у страну, тако да је у високом луку
прелетала ван круга.
— Шта то радиш? упита поглавица зачуђено.
— Бацио сам секиру, јер ништа не вреди. Твоја је свакако
боља. Али, ова коју сам бацио, распала би ми се при првом
ударцу у руци.
Упркос дебелог слоја боје, којом је било премазано лице
поглавичино, видео му се на лицу подругљив осмејак.
— Слободно ти је да одбациш секиру, рече поглавица. Али,
другу добити нећеш.
— И не треба ми. Ја ћу се борити само својим ножем, који
ме неће издати, то знам.
— Уф! Јеси ли ти при здравој памети? Првим ударцем своје
секире убићу те. Ја имам нож и секиру, а сем тога јачи сам од
тебе.
Олд Шетерхенд се саже, дохвати камен, који је малочас
Велики Вук дигао, диже га прво до висине груди, а затим га
подиже изнад главе, замахну мало и онда га баци готово
десетину корака далеко од себе.
— Покушај ти тако, ако можеш, рече забезекнутом
поглавици.
— Уф! Уф! Уф! дивили су се Индијанци. Поглавица не
одговори одмах. Погледао је ловца, па камен. Вио је изненађен,
али, најзад, рече:
— Мислиш ли да ћеш тиме да ме уплашиш? Узалуд ти је
труд! Ја ћу те ипак убити и скинути скалп с главе, па макар
борба трајала до вечери. Вежите нас.
363
364
 Прискочише два Индијанца, везаше поглавици и Олд
Шетерхенду ласо око паса и одступише. Везани на тај начин за
колац, борци су морали да се крећу само у кругу, чији је
пречник одређивао слободни део ласа. Стојали су један према
другоме тако да је ремење било у једном правцу.
Црвенокожац је имао секиру у десној, нож у левој руци. Олд
Шетерхенд је имао само нож у десној руци.
Велики Вук замишљао је борбу сигурно тако да ће један
другог терати у кругу и трудити се да дођу један другоме тако
близу да се може задати сигуран ударац. Али, сада као да се
био уверио да он свом противнику није дорастао ни по снази.
Само им је оружје било неједнако, и зато је поглавица још увек
био уверен да ће победити, нарочито стога што је белац по
његовом мишљењу држао нож сасвим неисправно. Олд
Шетерхенд је држао нож у руци тако да сечиво није било
окренуто доле, већ горе. Дакле, није могао да зада ударац
одоздо према горе. Поглавица се због тога у себи радовао и
оштро мотрио противника, да му ниједан његов покрет не
измакне. И белац је држао оштро на оку свог противника.
Пратио је напрегнуто сваки његов покрет. Он није хтео да
напада, већ је чекао да поглавица први нападне. Чим се то
догоди, Олд Шетерхенд је знао да ће одлука одмах да падне.
Радило се само о томе, како ће Велики Вук да се послужи
својом секиром. Ако буде хтео да удари њоме, онда није било
опасности. Али ако је буде бацио, онда је требало добро
пазити. Удаљеност између њих није била велика.
Стојали су тако десетину минута, али ниједан није нападао.
Црвени гледаоци постајали су све нестрпљивији. Велики Вук
изазивао је подругљиво свог противника да започне борбу.
Добацивао му је разне увреде, али се Олд Шетерхенд није дао
изазвати. Његов одговор састојао се у томе што је чучнуо и
заузео тако миран и недужан став као да се налази у
најпријатнијем друштву. Али сви његови мишићи и тетиве
били су напрегнути и спремни да ступе у дејство.
Међутим, поглавица је тај његов став схватио као израз
ниподаштавања, иако је то у ствари била врло опасна
ратничка варка која је имала сврху да противника наведе на
365
неку непромишљеност. Тако је и било. Поглавица је помислио
да ће противника који чучи, односно седи, лакше моћи да
обори и хтео је ту прилику што брже да искористи. Гласним
ратничким покликом скочи према Олд Шетерхенду,
подигавши секиру за смртоносни ударац. Црвенокошци су
већ помислили да је ударац пао. Сви су били зинули да
закликћу од радости и весеља. Али белац муњевитом брзином
скочи у страну. Нож, који је држао горе окренут, извршио је
био своју дужност. Ударац секире је промашио, рука
поглавичина, која се нагло спустила, набола се на оштро
сечиво ножа. Секира му испаде из руке. Брз ударац, какав само
Олд Шетерхенд уме да зада, избио је поглавици нож из руке.
У исти мах, скоро неприметно али снажним ударцем
дршке од ножа, ударио је Олд Шетерхенд поглавицу у груди
поред самог срца, тако да се овај срушио на земљу као свећа.
Олд Шетерхенд замахну ножем и повика:
— Ко је победник?
Ниједан глас му не одговори. Чак ни они који су сматрали
да и њихов поглавица може да буде побеђен, нису веровали да
се то може догодити тако муњевитом брзином. Индијанци су
стојали као окамењени.
— Он је сам рекао да скалп побеђеног припада победнику,
наставио је Олд Шетерхенд. Његов перчин је дакле моја
сопственост, али мени не треба. Ја сам хришћанин и пријатељ
црвених људи. Ја му поклањам живот. Можда сам му сломио
које ребро, али он није мртав. Моја црвена браћа нека га
погледају. Ја идем у свој шатор.
Олд Шетерхенд одреши ласо и оде. Нико га није спречавао
у томе. А исто тако ни Дејвија ни Џемија, који пођоше за њим.
Црвенокошци су хтели прво да виде шта је са Великим Вуком,
па су се у гомилу окупили око њега. Тако су ловци ни од кога
спречавани стигли до свог шатора. Иза шатора чекало их је
оружје, а ту је стајао и Ћопавко Франк са коњима. Брзо
поседаше на коње и кренуше прво кораком а затим касом
између шатора и колиба. Тек кад их ван логора приметише
страже, које нададоше ратну вику, ободоше ловци коње.
Плануше неколико пушака. Белци ободоше коње и полетеше
366
у галопу. Хици стражара узбунише цео логор. Црвени
поврвеше са свих страна између шатора. За бегунцима се диже
урнебесна граја и ђаволска вика, која је стоструко одјекивала
по планинама.
Ловци су јурили у првој линији преко равнице ка месту где
се горски поток рушио у језеро. Олд Шетерхенд је прилично
добро познавао крај и знао је да могу најлакше да побегну
долином тог потока. Знао је и то да ће Утахе одмах поћи у
потеру за њима, па да зато морају да скрену у такав крај где ће
црвенокошци тешко моћи да прате њихове трагове.

367
 IV
ЋОПАВКО ФРАНК И ТЕТКА ДРОЛ

Тог истог јутра поред потока, којим су синоћ прошли Утахе

са својим заробљеницима, јахала је узбрдо једна група
коњаника. На челу се налазио Олд Фајерхенд са тетка Дролом.
Иза њих је јахао Грбавко Бил и Ујка Мотка са енглеским
лордом. Укратко речено, ту су били сви белци који су
доживели пустоловину у Орловској долини, коју смо раније
већ описали. Они су кренули у брда према Сребрном језеру. У
Денверу придружио им се инжењер Батлер са својом ћерком
Еленом. Он је био са фарме свог брата отишао право у Денвер.
Његова жена, која је после догађаја са пантером на броду
нешто побољевала, остала је на Батлеровој фарми. Девојчица,
која никако није хтела да се одвоји од свога оца, седела је у
некој врсти носиљке, коју су носила два издржљива
индијанска коњића.
Винету није био међу њима,. јер је он као извидник одјахао
далеко напред. Случајно је Олд Фајерхенд наишао на пут кроз
шуму и преко оног пропланка где су Олда Шетерхенда и
његове пратиоце били напали Утахе. По траговима ловци су
видели да су Индијанци одвели белце и одмах су пошли
њиховим трагом, да им се у случају невоље нађу у помоћи.
Нису ни слутили да су Утахе ископали ратне секире. И Винету
и Олд Фајерхенд живели су са тим племеном у највећем миру
и пријатељству, па су били уверени да ће их и овог пута
гостољубиво примити и да ће се том приликом моћи да заузму
за заробљене белце.
Али нису знали још тачно где су Утахе начинили свој
логор. Знали су само да је код језера у брдима врло згодно
место за логоровање и да ће вероватно Утахе тамо затећи. Али,
иако су претпостављали да ће их Утахе гостољубиво примити,
ипак би било против обичаја Дивљег запада да се појаве пред
њима, пре но што извиде како ствари стоје. зато је Винету
одјахао напред да их уходи. Баш кад је ова мала чета стигла на

368
место где се обале потока удаљују једна од друге, вратио се
Апач натраг. Дојурио је у галопу, машући им још издалека да
стану.
То није био добар знак и зато му Олд Фајерхенд довикну:
— Мој црвени брат хоће да нас опомене. Да ли је видео
Утахе?
— Видео сам и њих и њихов логор.
— А Винету није смео да им се покаже?
— Не, јер су ископали ратне секире.
— По чему се то види?
— По бојама којима су намазани, а и по томе што их је
много на окупу. Црвени ратници окупљају се у толиком броју
само кад је рат или кад се приређују велики ловови. Пошто сад
није време великих ловова на биволе, значи, сакупили су се
једино за рат.
— Колико их је отприлике?
— Винету није могао тачно да види. Било их је око три
стотине на језеру, а зацело их је било и у шаторима.
— На језеру? Толико њих? Шта се тамо дешава? Можда је
велики риболов?
— Не. Код риболова људи се мичу, а ови су сви стојали
мирно и гледали у воду. Винету мисли да се пливало на живот
и смрт.
— По чему ти то мислиш?
— Утахе имају на себи ратне боје; значи, белце који су код
њих сматрају као непријатеље. Они треба да буду убијени. Али,
црвени човек не даје свом непријатељу да умре брзо, него га
мучи дуго. Често му дају да се бори са надмоћнијим
противником за свој живот. Тако пуштају заробљеника да се
бори пливањем, само да би се продужио његов страх од смрти
и мука.
— И ја мислим исто тако. Ми смо наишли на трагове прво
четворице белаца, а затим још двојице. То је шесторо. Утахе
неће дати да се сви они боре пливањем, него ће сваки морати

369
на други начин да се бори за свој живот. Треба да пожуримо и
да их спасемо, јер су иначе изгубљени.
Апач рече врло значајно:
— Међу бледоликима налази се један човек који неће
допустити да њега и његове другове тако лако побију...
— Ко је то?
— Олд Шетерхенд.
— Шта!? узвикну Олд Фајерхенд. Олд Шетерхенд, са којим
ти треба да се сретнеш горе на Сребрном језеру? Зар је он већ
овде?
— Олд Шетерхенд је тачан као сунце на небу.
— Да ли си видео и њега?
— Не, нисам.
— Онда како можеш знати да је он ту?
— Знам још од почетка пута.
— И ниси ми то рекао?
— Ћутати је боље него говорити. Да сам јуче рекао чија је
пушка говорила у оној шумској чистини, ви не бисте остали на
миру, него бисте пожурили напред.
— Његова пушка је говорила? Одакле ти то знаш?
— Кад смо претраживали ивицу шуме и траву на
пропланку, нашао сам дрво избушено мецима. Меци су били
из зачаране пушке Олд Шетерхенда. То знам тачно. Он је хтео
црвене ратнике да заплаши, јер се они боје његове пушке.
— А што ми ниси показао то дрво? Хм! Ако се Олд
Шетерхенд налази са тим белцима, онда не треба много да се
бојимо за њих. А шта сад да радимо?
— Моји ће пријатељи поћи сада са мном. Јахати морамо
један за другим, тако да Утахе, ако наиђу на наш траг, не могу
да изброје колико нас има. Хауг!
Винету окрете коња десно, не обазирући се да ли ко иде за
њим.
Обале потока, као што већ споменусмо, на том месту
удаљавале су се једна од друге. Биле су оивичене прво ниским
а затим све вишим и вишим падинама, које су опкољавале
370
језеро. Долина је била без дрвећа, али падине су биле
прекривене шумом која се спуштала скоро до подножја. Шума
се завршавала жбуњем и шипрагом. Скривајући се за грмље и
дрвеће ишао је Винету десном падином која је ивичила
северну страну долине и упирала се у брдски масив, са кога је
језеро примало воду. На тој страни обишли су бели ловци
равницу са истока на запад, док не избише на поток, неколико
стотина корака више језера. Из заклона под дрвећем отуда се
могао лепо видети логор Утаха. Ту сјахаше с коња, везаше их
за дрвеће и полегаше у маховину. Место је било као створено
за тајно посматрање индијанског логора.
Утахе су били јужно. Ловци приметише два човека који су
се оделили из гомиле и појурили трком према југу. Олд
Фајерхенд погледа догледом и повика:
— Трка између једног Индијанца и једног белца!
Црвенокожац је измакао беломе далеко напред и победиће.
Белац је ситан човек!
Затим пружи доглед Винетуу. Чим је овај спазио малог
белца узвикну:
— Уф! Па, то је Ћопавко Франк! Овај мали јунак мора да се
бори на живот и смрт са црвенокошцем који ће га престићи.
— Ћопавко Франк? упита Олд Фајерхенд. Не смемо да
седимо скрштених руку. Морамо му помоћи!
— Још не, рече Апач. Још нема никакве опасности. Олд
Шетерхенд је поред њега!
Од дрвећа није се могла видети цела трка. Тркачи су
нестали десно. Ловци су са сигурношћу очекивали да ће се
брзоноги црвенокожац појавити први. Колико је, међутим,
њихово изненађење било, кад се уместо овога на видику
појави — Ћопавко Франк! Он је сем тога ишао тако комотно
као да се ради о некој малој шетњи.
— Па, забога, Ћопавко је први! узвикну Олд Фајерхенд.
Како је то само могућно?
— Само лукавством! одговори Винету. Он је победио, а
доцније ћемо чути како је то извео. Чујте Утахе, како се бесно

371
деру! Ево, враћају се натраг у логор. А ено тамо стоје четири
белца. Ја их познајем!
— И ја! рече тетка Дрол. То су Олд Шетерхенд, Дугачки
Дејви, Дебели Џими и тај мали Ћопавко Франк!
Имена славних ловаца изазваше општу пажњу. Свако је
познавао понеког из тог друштва, а о другима је свакако већ
много штошта чуо. Примедбе су падале са свих страна. Винету
рече Олду Фајерхенду:
— Наши пријатељи имају још своје оружје код себе. Дакле,
не прети им никаква нарочита опасност. Ви останите овде, а ја
ћу покушати да сазнам шта се тамо дешава.
С догледом у руци Винету ишчезе између дрвећа. Прошло
је добрих пола сата, кад се вратио и јавио:
— Усред логора води се двобој. Утахе седе тако густо око
бораца да се борци не могу видети. Али Ћопавка Франка сам
видео. Он је кришом одвео коње за шатор и оседлао их. Белци
хоће да беже.
— Кришом? Дакле хоће да беже? упита Олд
Фајерхенд. Ми треба да се поставимо тако да их или
прихватимо или да им пођемо у сусрет.
— Ни једно ни друго! одби Винету главом. Олд Фајерхенд
нека промисли: шта ће црвенокошци учинити, ако белци
побегну?
— Гониће их.
— Кад се гоне пет-шест људи, колико ратника треба за то?
— Па, двадесет или тридесет.
— Добро! Ове ћемо лако победити. Али, ако се покажемо
Утахама, навалиће на нас цело племе и пролиће се много крви.
— Ти си у праву, Винету. Али црвенокошци ће сазнати и по
трагу колико нас има.
— Они ће ићи по траговима који су пред њима а неће ићи за
траговима који су иза њих.
— Ах, ти мислиш да ми пођемо за њима... Али, чуј! Шта је
то?

372
 Из логора одјекну страховита граја. Одмах затим
приметише четири коњаника како јуре из логора. То су били
бели ловци. Ударили су правцем ка горњем делу језера —
дакле, имали су намеру да стигну до потока и да потоком
побегну узбрдо.
— Олд Фајерхенд нека пође за мном, рече Винету. Остала
моја бела браћа морају, пак, с коњима дубље у шуму, да нас
сачекају док се не вратимо. Нека поведу и наше коње.
Затим Винету ухвати Олда Фајерхенда за руку и повуче га
за собом. Ишли су ивицом високе и стрме обале, испод дрвећа,
до једног места одакле се још боље могао видети индијански
логор. Ту се зауставише.
Олд Шетерхенд са својима долазио је све ближе. Прво се
држао ближе потока. Значи, јахао је доле, док су Апач и Олд
Фајерхенд стојали горе на обали.
Кад су Олд Шетерхенд и његови дошли до места где су
стојали Олд Фајерхенд и Винету, Винету викну одозго:
— Уф! Нека се моја бела браћа зауставе!
Ловци зауставише коње и погледаше горе.
— Винету! Винету! зачу се једногласан узвик.
— Да, то је Винету, поглавица Апача, одговори овај. А овде
стоји још један који је брат моје беле браће!
Затим пусти великог ловца напред.
— Олд Фајерхенд! узвикну Олд Шетерхенд. Ти си овде? Ти?
Колике ли радости! Да ли сте вас двојица сами?
— Не. Има нас четрдесет ловаца и рафтера. Наћи ћеш много
познаника међу њима. Али, сада није време за причање. Куда
ћете ви?
— На Сребрно језеро.
— И ми. Терајте само даље! Чим прођу ваши прогонитељи,
ми ћемо за њима. Тако ће се наћи између две ватре.
— Одлично! узвикну Олд Шетерхенд. Права срећа што смо
на вас наишли! Можете ли одозго да видите логор?
— Да.

373
 — Пазите, да ме не изненаде. Ја ћу да вам испричам кратко
шта се десило.
Затим Олд Шетерхенд у кратким потезима исприча шта се
све догодило. Винету на то рече:
— Мој бели брат зна дубоку котлину коју бледолики зову
Најт Кањон, Теснац ноћи. Донде се може отићи за пет сати
јахања. Провалија се у средини проширује у округлу вртачу
чије стене досежу до неба. Сећа ли се Олд Шетерхенд тог
места?
— Да, сећам се врло добро.
— Нека моја бела браћа пођу онамо. Кад дођу до те вртаче,
нека са стране заузму бусију. Теснац који води у вртачу толико
је узан да једва два коњаника могу да прођу један поред
другога. Ту Олд Шетерхенд са својом уклетом пушком може
сам да задржи више стотина Утаха. Они тада неће моћи ни
напред ни назад, јер ћемо им доћи са леђа.
— Добро, учинићемо тако. Али, пре свега, једно мало
објашњење: зашто ви сви идете на Сребрно језеро?
— Рећи ћу ти одмах, одговори Олд Фајерхенд. Има горе
врло богата сребрна жица, али је крај толико безводан да се не
може сребро вадити. И неће се моћи, ако не успемо да нађемо
воду. Ја сам се досетио да би у ту сврху могли доводити воду из
Сребрног језера. Ако нам то успе, узећемо милионе за рудник.
Зато сам повео инжењера који ће испитати да ли је ствар
изводљива.
Преко Олд Шетерхендовог лица прелети значајан осмех.
— Рудник? А ко га је открио?
— Ја сам!
— Хм! Ако доведеш воду из језера у тај рудник, направићеш
дупло сјајан посао. Јер на дну језера лежи велико благо, према
коме је твој сребрни рудник ситница.
— Ах, и ти верујеш у благо Сребрног језера? Шта знаш о
њему?
— Више него што ти мислиш. Али, чућеш доцније. Изгледа
да и ти нешто знаш. Од кога си сазнао?

374
 — Од... ех, о томе доцније. Крећи ти, полако! Видим
индијанске ратнике на коњима где излазе из логора.
— Колико их има?
— Петорица.
— Којештарија! Онда не треба да их се бојимо. То је
претходница која треба да нас држи на оку. Главна чета доћи
ће за њом. Дакле, напред! До виђења у Најт Кањону!
Олд Шетерхенд ободе коња и одјури са своја три пратиоца.
Олд Фајерхенд и Винету склонише се, посматрајући ону
петорицу Узаха. Ови прођоше поред Винетуа и Олда
Фајерхенда, пажљиво гледајући преда се, пратећи трагове
бегунаца.
Винету и Олд Фајерхенд вратише се својим људима. Ови су
се били повукли у шуму, у близину места где је поток утицао
у језеро. Олд Фајерхенд хтеде да им каже да је разговарао са
Олд Шетерхендом, али у исти мах примети неколико
индијанских жена које су се приближиле обали језера. Нисиле
су направе потребне за риболов у рукама. Он упозори Винетуа
на њих и рече:
— Ваљало би прислушкивати шта ће ове жене међу собом
да разговарају. Можда би се могло штогод сазнати о намерама
њихових ратника.
— Винету ће покушати, рече Апаш.
Жене се приближише. Нису ишле на језеро него на ушће
потока. Тамо поседаше на обали између грмља, наместише
вршке и удице и започеше разговор. Изгледа да нису много
водили рачуна о томе да се приликом пецања не сме гласно
говорити. Винету им се привуче као змија и, лежећи позади
грмља пред којим су жене седеле, поче да прислушкује. Било
је врло занимљиво посматрати одозго жене и њега. Винету је
лежао добрих четврт сата близу жена, а затим се врати и рече:
— Ако те жене не науче боље да ћуте, неће никада ниједну
пастрмку да улове. Рекле су ми све што сам хтео да знам. Она
петорица ратника који су прошли поред нас треба да иду по
трагу Олд Шетерхенда. За њима ће поћи других педесет
ратника, које ће предводити Велики Вук.
375
 — Зар он није повређен? упита Олд Фајерхенд.
— Ударац Олд Шетерхенда повредио му је десну руку и
одузео му дах. Дах му се повратио, а повреда му не смета да
потеру сам води. Утахе ће се раштркати по целом овом крају,
да улове доста дивљачи због меса, јер сутра дижу логор.
— Куда ће да преместе логор?
— Жене и деца поћи ће старцима у брда, где је сигурније, а
ратници ће под вођством Великог Вука поћи на збор свих
племена Утаха.
— А где је тај збор?
— Изгледа да ни саме жене то не знају. Више нисам могао
да сазнам Али за наше даље намере и то је сасвим довољно.
— Онда нам не преостаје ништа друго него да сачекамо док
не прође Велики Вук са својом трупом.
Одмах полегаше у траву. После једног сата стиже Велики
Вук са својим ратницима. Пројахали су поред њих не бацивши
ни један једини поглед под дрвеће. Држање им је било
ратничко. Сви без изузетка били су наоружани пушкама и
ватреним оружјем. Поглавица је држао десну руку у завоју.
Лице му је било још јаче обојено него јутрос. На плећа је био
забацио перјем украшени ратни огртач, који је висио преко
коња. Али, на глави није имао украса од орловског перја. Он је
био побеђен и могао је то одличје поново да метне тек кад
освети свој пораз.
Десет минута доцније пошао је Винету за Утахама. Десет
минута иза њега кренуше и сви остали.
О правом путу ту дабоме није могло бити ни речи. Јахало
се просто потоком узбрдо. Водостање потока било је прилично
високо и вода се изливала преко обала. Камење, грађа па и
читава стабла лежала су испретурана на путу и због тога се
напредовало врло лагано. Нарочито је тешко било са
носилима мале Елене Батлерове. Тек кад су прешли
планинску косу, пут је био лакши. Највећи успон били су
прошли и што је пад воде био мањи, то је обала потока била
мање изривена.

376
 Пут за Најт Кањон водио је преко најужег места Елк
планина Горе на коси оставише поток. Ушли су у густу шуму.
Крошње дрвећа биле су тако густо срасле да је сунчана
светлост могла само местимично да продре до земљиног тла.
Тло је било влажно и меко. Трагови су дубоко упадали у
земљу.
Неколико пута приближили су се Винетуу, толико да су га
могли видети. Његово држање било је безбрижно. Он је знао
да се Утахе неће освртати иза себе.
Било је десет часова изјутра кад је Олд Фајерхенд са својим
људима био кренуо са језера. Све до једног сата ишли су скоро
искључиво кроз шуму, а затим изиђоше у прерију, прошарану
жбуњем. То је било врло погодно за белце. Да је прерија била
сасвим отворена, они би морали да држе велико одстојање од
Индијанаца. Травнати терени су се често спуштали до у саму
дубодолину, па се опет пели на падине. Затим се простирала
опет шума, али није била велика, -јер је за неколико минута
пређоше. Ту се Винету заустави да сачека своје другове.
Пред белцима се пружао јединствен поглед. Масив Елк
планине био је позади, а пред њима се пружала област Гранд
ривера са његовим кањонима. Здесна, слева и према месту где
су стојали уздизале су се три црне, стрме стене, као три
огромне плоче од камена шкриљца. Нагиб је био тако јак и
површина плоча тако глатка да се јахач не би могао одржати у
седлу. Језив је био поглед у дубину. Са обеју страна, тамо где
су се стене састајале, сливала се вода. Нигде ни дрвета, ни
грма, ни травке. Доле, у дубини, вода се сливала и уливала у
један мали теснац који је издалека изгледао као прорез.
— То је Најт Кањон, Кањон Ноћи, објасни Олд Фајерхенд
показујући на теснац. Име је добио по томе што је тако дубоко
исечен и узан да светлост не може продрети у њ. И у по бела
дана тамо је сумрак. Погледајте доле!
Показао је на место где се вода губила у пукотини. Тамо су
се кретале мале прилике. То су били коњаници, али тако
ситни и мали као мрави. То су биле Утахе, који се изгубише у
теснацу.

377
 Теснац је био скоро окомито усечен у један камени зид.
Горе, на том зиду, простирала се широка висораван, затворена
брдским горостасима завијеним у маглу. То је Бак планина.
Тетка Дрол погледа у дубину и рече Црном Тому:
— И ту треба да се спустимо доле? То може само дивокоза!
То је по живот опасно, ако изволите! Да седнеш и да полетиш,
могао би да се одсанкаш до доле.
— Па, ипак, морамо се спутити, рече Олд Фајерхенд.
Скидајте се с коња и водите их за узду. Али држите их на
кратко. Не смемо да идемо право, него у завојима. Пошто
немамо кочнице, можемо да кочимо само тако да идемо у
серпентинама.
Тако и учинише. У првој линији било би тешко, а можда и
немогућно спустити се преко плоча шкриљца. Зато им је
требало више од пола часа да се спусте. Најзад су стигли доле
и спремили се за пут кроз кањон, који је овде био тако узан да
су поред воде могли да јашу само по двојица. На челу је,
наравно, опет био Винету. За њим је ишао Олд Фајерхенд.
Поред њега јахао је лорд, а за њим остали ловци и рафтери,
међу којима инжењер и његова ћерка. Трупа се од Орловске
долине увећала, јер им се придружио Винету и пословођа
Ватсон, с већим бројем радника.
Разговарати се није смело, јер се овде у теснацу сваки глас
чуо много јаче него на слободном простору. Бат коњских
копита могао је лако да их изда. Зато Винету сјаха с коња,
предаде га једном рафтеру, а сам пође напред у извидницу,
корачајући нечујно у својим мокасинима.
То је било путовање као у неком подземном свету. Напред
и позади узани теснац, а са стране огромне, укочене стене, на
којима је штрчало огромно камење. Ишли су подножјем скоро
окомитих стена, тако високих да се небо скоро није видело.
Изгледало је да се стене у висини састају. А лево и десно
простирале су се мрачне воде. Што се више улазило у теснац,
ваздух је бивао све хладнији и тежи. Светлост дана претвори
се у сумрак.

378
 А кањон је био дугачак, бескрајно дугачак. Местимично
само он се проширивао толико да је могло пројахати пет-шест
коњаника упоредно. Али, онда би се опет толико сузио и
камени зидови један другоме толико приближили да је човек
имао осећање као да ће сваког тренутка да се склопе и смрве
људе. Чак се ни коњи нису пријатно осећали. Престрашено су
фрктали и хитали напред да би што пре изишли из овог
теснаца.
Прошло је четврт сата, затим још четврт сата. Тада
наједном... сви се нехотице зауставише... Наста лом, као да је
истовремено десет топова одједном опалило.
— Забога, шта је то? упита инжењер Батлер. Да се не руше
стене?
— Хитац из пушке, одговори Олд Фајерхенд. Сада је дошао
тренутак. За свака три коња нека остане по један чувар. Остали
напред! Сјаши!
Свих тридесет људи у трен ока поскакаше с коња и с
пушкама у рукама појурише за њим. Већ после неколико
корака Винету стаде, леђима окренут према својим људима, и
упери пушку, сребром украшену, спреман да опали.
— Доле оружје, иначе пуцам! заори се снажан глас. Није се
знало одакле тај глас долази, одозго или испод земље.
— Доле оружје! зачу се исто тако позади на језику Утаха
глас који се у уском теснацу претвори у праву грмљавину.
Одмах затим плануше, један за другим, три хица. Долазили
су из једне те исте пушке. То је био карабин Олд Шетерхенда
чији је прасак имао јачину топовског метка. Истога тренутка
плану и сребром украшена пушка Винетуова. Рањеници
јаукнуше, а затим наста урлање као да су се све нечастиве силе
пакла побуниле.
Олд Фајерхенд је стигао баш до Винетуа и могао је да види
ко је пред њим. Теснац се ту мало ширио и стварао неку врсту
пећине, велику отприлике толико да би у њу могло стати око
сто коњаника. Вода је протицала левом страном овог
простора. Ту је био још већи сумрак. Ипак се могла разабрати
једна чета Утаха.

379
 Она петорица ратника који су били послати напред
учинили су велику грешку. Били су заостали овде да сачекају
остале своје ратнике. Да то нису учинили, присилили би ону
четворицу белаца, које су гонили, да их зауставе и могли би да
се нагло повуку и да своје другове опомену на опасност. Али
пошто су овде чекали, нашли су се сви заједно у клопци. Горе
је стојао Олд Шетерхенд са уклетим карабином у руци, поред
њега је клечао Ћопавко Франк да би Дејви и Џеми морали
преко њега да пуцају. Црвенокошци ипак нису хтели да
положе оружје на први позив и зато су белци припуцали. Пет
мртвих Утаха лежало је на земљи. Остали нису могли ни да
помисле на даљи отпор.
Имали су пуне руке посла да обуздају своје коње, који су се
грдно преплашили силне јеке од пушчане паљбе.
— Бацајте оружје, ако вам је живот мио! повика Олд
Шетерхенд још једаред.
А с друге стране одјекну громки глас:
— Овде стоје Олд Фајерхенд и Винету, поглавица Апача.
Предајте се!
Ни један једини Утах није се усудио да поново дигне
оружје. Стајали су збуњено, гледајући напред и назад, и не
знајући шта да раде. Тада Дрол скочи поред Винетуа и Олда
Фајерхенда, прогура се до поглавице, упери му цев пушке у
груди и викну:
— Бацај пушку, јер ћу да пуцам!
Велики Вук укочено је гледао непознату дебељушкасту
појаву као да је угледао авет. Прсти деснице му се и нехотице
размакоше и пушка паде на земљу.
— И томахавк и нож!
Поглавица одбаци и ово оружје иза паса.
— Развезуј ласо!
И ову заповест послушао је Велики Вук покорно. Дрол му
веза ласом ноге коњу испод трбуха, затим ухвати коња за узду,
одведе га у страну и рече Ујка Мотки, који је стојао иза Олда
Фајерхенда:
— Ајде, Ујка, вежи му и руке!
380
 Ујка приступи достојанствено и свечано рече поглавици:
— Без велике муке, везаћу му руке!
Затим скочи за леђа Великом Вуку на коња, свеза му руке
на леђа, затим скочи с коња. Изгледало је као да поглавица
није свестан шта се са њим дешава. Налазио се као у некој
врсти сна. Ово што се десило са њим утицало је и на остале
Индијанце. Сви његови људи покорише се судбини. Били су
исто тако разоружани и везани као и он. Све се то догодило
врло брзо. Сада је ваљало да се што пре изиђе из кањона. Чим
је последњи Индијанац био везан и заплењено оружје
покупљено, одмах се кренуло даље. Напред су јахали ловци,
онда заробљеници и на крају рафтери.
Винету и Олд Фајерхенд јахали су напред са Олд
Шетерхендом. Руковали су се с њим и то је био једини поздрав
који је у овом тренутку био могућан. Напред, пред
заробљеницима, јахала су двојица који су један другоме били
ближи но што су и мислили. То су били тетка Дрол и Ћопавко
Франк. Они досада још ни речи нису проговорили један са
другим. Тек после неког времена извуче тетка Дрол ногу из
узенгија и окрете се у седлу, тако да је гледао унатраг.
— Небеса! Шта то има да значи? упита га Ћопавко Франк.
Да не терате шегу, господине? Или сте, можда били у циркусу
запослени као кловн?
— Не, господине. одговори дебељко. Ја сам сео натрашке,
јер би могло да нама пође „натрашке“. Треба да знате да за
нама иде педесет црвених ратника и може лако да нам се деси
штогод што није предвиђено. А овако ја их држим на оку са
револвером у руци и могу ако треба да их научим памети.
— Хм! Богами, то је тачно. Мој коњ неће замерити ако му и
ја окренем леђа.
Тако и он седе натрашке у седлу, да би могао да држи
црвенокошце на оку. Упустише се у разговор и наједаред рече
Ћопавко Франк:
— Немојте ми замерити ако вас запитам како се зовете. Све
ми се чини да сам вас већ видео.
— Где?
381
 — У својој машти.
— Сто му парадајза! Ко би могао да слути да ја живим у
нечијој машти! Колику кирију имам да платим и колики је
отказни рок?
— По милој вољи. Али, данас је са маштом свршено, јер вас
видим у лицу и персони. Ако сте ви онај, као што
претпостављам, онда сам о вама чуо много шаљивих ствари.
— Но, па шта мислите ко сам?
— Тетка Дрол.
— А где сте о мени слушали?
— На разним местима, где сам год био са Олд Шетерхендом
и Винетуом: горе у Националном парку, па онда у Љану
Естекаду.
— Тако? Хм! И ја сам о вама слушао, господин Ћопавко!
Винету ми је причао о вама. И данас вас је споменуо, кад смо
лежали пред логором Утаха, као великог јунака.
— Јунака?! зграну се Ћопавко Франк, а лице му се озари
блаженим осмејком. То морам да забележим! Ја сам
наслућивао ко сам, али нисам знао тачно.
— Е, Па сад знате. А откуда ви знате да сам ја тетка Дрол?
— Закључио сам по вашем оделу и по вашем понашању.
Чуо сам много где причају да је тетка Дрол необично
занимљиво створење у женским хаљинама и кад сам видео
како сте скочили поглавици на леђа, одмах сам помислио: То
није нико други него тетка!
— То је велика част за мене! Али, чини ми се да сте ви
Немац?
— Да. Из срца Немачке. Саксонац.
— Сто му громова! И ја сам Саксонац! Из Алтенбурга.
— Сто му патлиџана! Да ли је то могућно? Из саме вароши
Алтенбург?
— Не, из села Лангенлојбе.
— Из села Лангенлојбе? Па, тамо ја имам рођаке и два пута
сам био на сабору. Четрнаест дана сам био у гостима и само јео
и пио.
382
 — А како се зову ваши рођаци? упита Дрол.
— Зову се као и ви: Дрол. И то су ми врло блиски рођаци.
Мој отац имао је кума чија се снаја преудала у Лангенлојбе.
Она је доцније умрла, али њен пасторак имао је зета. То је тај
мој род, на који мислим. Био је згодан дечко, спреман на све.
Једно време је био келнер, затим звонар, затим гробар, па
наредник грађанске страже, најзад проводаџија, затим...
— Стој! Доста по богу брате! прекиде га Дрол, ударивши га
снажно по рамену. Да ли је тај твој рођак имао деце?
— Као пилића!
— А знате ли како су се звала?
— Не, више се не сећам. Само знам да се најстарији звао
Бастел, јер сам са њим био пријатељ. То је скраћеница од
Себастијан. Мислим да се поред тога зове Мелхиор. То је врло
обично име код нас.
— Тако је, управо тако! Све се слаже, одлично се слаже!
Себастијан Мелхиор Дрол! Знате ли шта је са њим?
— Не знам, на жалост.
— Онда, гледајте шта је са њим! рече тетка Дрол и упре
прстом себи у груди.
— Ви? Ви сте тај Себастијан Мелхиор Дрол? зачуди се
Ћопавко.
— Да, ја! Главом и брадом! Ја се још тачно сећам ко је код
нас био на црквеној слави. Ту је био и теча Франк, који је
доцније постао шумар.
— Е, то сам опет ја, брадом и главом! дакле, овде у пустињи
да се нађемо као најближи рођаци! Дођи, синовче, овамо, да те
пољубим!
— Ево, течо, да се пољубимо!
Нагнуше се један према другоме. Загрљај је био прилично
неспретан, пошто су седели натрашке на коњима, али ипак су
се изгрлили и изљубили. Не обазирући се на заробљенике,
који су их, обојена лица, мрачно гледали, они су јахали
загрљени, и разговарали надугачко и нашироко о данима
младости. И разговор не би био тако брзо завршен да није

383
поворка застала. Били су већ дошли до краја теснаца којим се
улазило у један већи и много шири кањон.
Сунце се доста већ било ниско спустило, тако да његови
коси зраци нису допирали до дна котлине, али ту је ипак било
више светлости и свежег ваздуха. Јахачи одахнуше с
олакшањем кад изиђоше на ову ширину. Ту је кањон био
својих двеста корака широк и њиме је текла узана речица, која
.се лако могла прегазити. Поред воде било је траве и грмља, па
и понеко дрво.
Белци поскидаше заробљенике с коња и положише их
везане у траву. Сада су тек могли да измењају срдачне
поздраве, па то и учинише.
Олд Фајерхендова чета имала је са собом довољно хране.
Сви поседаше да се поткрепе јелом. Затим је требало да се
одлучи о судбини заробљених Индијанаца. Винету, Олд
Фајерхенд и Олд Шетерхенд били су за то да се пусте на
слободу, али сви остали тражили су строгу казну. Лорд
напокон прекрати расправу и рече:
— Све до оног тренутка, док су се у логору држали двобоји,
нису ништа кажњиво учинили. Али, онда су морали својим
заробљеницима, који су победили, да врате слободу. Уместо
тога, они су пошли за њима у потеру да их побију. А та намера
је кажњива.
— Па, како ћете да их казните? Нећемо их ваљда побити!
— То не.
— Да их бацимо у затвор или отпремимо у казнени завод
да се поправе?
— Глупост! Треба их добро избатинати!
— То би било оно најгоре што бисмо могли да учинимо. Јер,
нема за Индијанце веће увреде него батинање.
— Онда, нека плате глобу! Одузмите им коње и оружје!
— То би тек било свирепо. Без коња и оружја поумирали би
од глади или би пали својим непријатељима у руке.
— Ја вас не разумем, господо! Баш ви не бисте требали да
будете тако милостиви, јер су у првом реду хтели вас да удесе...

384
 — Баш зато што су мене, Франка, Дејвија, и
Џемија хтели да удесе, морамо нас четворица да одлучимо
о њиховој судбини.
— Радите како знате! рече лорд и зловољно се окрете. Али
одмах затим упита:
— 'Ајде да се кладимо!
— У шта?
— Кладим се да ће вам ти клипани вратити добро злом, ако
будете према њима обзирни.
— Ја се не кладим.
Сви се сложише са Олд Шетерхендовим предлогом, који се
залагао да склопе уговор о вечном пријатељству са
црвенокошцима. Али није било довољно да се то уговори само
с поглавицом. И његови поданици требало је да чују све што
ће он говорити и обећати. Можда ће он, с обзиром на свој углед
и свечано обећање, да одржи своју реч.
Окупили су се у великом кругу, белци и црвенокошци. Два
рафтера чували су стражу на улазу и излазу из кањона, да
одмах јаве ако би случајно наишао неки непријатељ.
Поглавица Утаха седео је према Винетуу и Олду Шетерхенду.
Али, он их није гледао, можда од срамоте а можда из пакости,
злобе и огорчења.
— Шта мисли Велики Вук о својој судбини? упита Олд
Шетерхенд на језику Утаха.
Поглавица не одговори ни речце.
— Поглавица Утаха страхује и зато нам не одговара.
Велики Вук подиже очи и изазивачки упиљи поглед у
великог ловца, па рече:
— Бледолики лаже кад каже да се ја бојим.
— Онда, одговарај! Ти немаш права да другоме кажеш да
лаже јер си ти сам највећи лажов.
— То није истина.
— То је жива истина. Док смо ми још били у вашем логору,
ја сам те питао да ли ћеш нас пустити у слободу, ако победимо.
Шта си ти одговорио?
385
 — Да ћете моћи отићи.
— Зар онда ниси лагао?
— Не, јер сте ви отишли.
— Али, ви сте пошли у потеру за нама? Зар није тако?
— Не, нисмо. Ми смо пошли на збор Утаха, а не вас да
гонимо.
— Зашто си онда послао пет својих ратника да трагају за
нама?
— Ја то нисам учинио. Ми смо ископали ратне секире, а кад
до тога дође онда треба бити на опрезу. Ми смо вас пустили и
одржали смо своју реч. Али, ви сте на нас извршили препад и
петорицу наших ратника убили.
— Зашто су твоји стражари пуцали на нас када смо пошли?
— Они нису знали шта сам ја обећао.
— Зашто су сви твоји људи кликнули бојни поклич? Они су
чули твоје обећање!
— Тај поклич се није тицао вас; већ стражара — да не
пуцају. Баш оно што је било у вашу корист, ти ми сада
уписујеш у грех.
— Ти умеш врло добро да се браниш. Али, ја имам необорив
доказ твоје кривице. Ми смо се дошуњали до твог логора и
слушали шта твоји људи говоре. Ми знамо да сте хтели да нас
поубијате. Знаш ли какву казну за то заслужујете?
Црвенокожац ништа не одговори.
— Ми вам нисмо ништа учинили, а ви хтедосте да нас
поубијате. Заслужили сте зато смрт. Али, ми смо хришћани.
Ми ћемо вам опростити. Добићете своју слободу и своје
оружје. Али зато нам морате обећати да ниједном од нас,
колико год нас овде има, неће ни длака с главе пасти од ваше
стране.
— Говори ли то твој језик или твоје срце? упита поглавица
са неверицом, гледајући Олд Шетерхенда оштрим
испитивачким погледом.
— Мој језик не говори никада друге речи до оне које су ми
на срцу. Хоћеш ли да даш обећање које тражим?
386
 — Да.
— А да ли си спреман да се закунеш лулом мира?
— Да, спреман сам.
— Поглавица је одговорио брзо и без размишљања. По том
се могло претпоставити да мисли озбиљно. Али, израз његовог
лица није се могао видети због дебелог слоја боје на лицу.
— Онда нека заређа лула мира унаоколо, рече Олд
Фајерхенд. Ја ћу говорити речи, а ти понављај за мном.
— Говори, ја ћу за тобом!
Ова спремност поглавичина била је наизглед добар знак, и
добронамерни ловац радовао се од срца томе. Али није
пропустио да опомене поглавицу.
— Ја верујем да овога пута озбиљно мислиш. Ја сам увек био
пријатељ црвених људи. Мени је жао што су Утахе нападнути
и изазвани. Да није тако, не бисте тако јевтино прошли.
Поглавица обори поглед не дижући ока на говорника. Олд
Шетерхенд скиде лулу с врата и напуни је дуваном. Пошто је
запали, одреши поглавици везе, и овај дуну дим на свих шест
страна са речима:
— Ја сам Велики Вук, поглавица Јамба Утаха. Говорим у име
своје и у име својих ратника. Говорим бледоликима које
видим: Олд Фајерхенду, Олд Шетерхенду и свима осталим, као
и Винетуу, славном поглавици Апача. Сви ти ратници и бели
људи наши су пријатељи и браћа. Од нас их неће задесити
никакво зло и ми ћемо пре умрети него што ћемо дозволити
да нас они сматрају својим непријатељима! То је моја заклетва!
Ја сам рекао. Хауг!
Затим опет седе. Онда ослободише и друге Индијанце веза:
лула мира заређа од уста до уста, док се нису сви изређали. Чак
и мала Елена Батлер морала је да повуче шест димова, јер се
због ње није смео правити изузетак. Тада црвенокошцима
вратише оружје и коње. То није била никаква
непредострожност, пошто се заклетви Индијанаца може
веровати. Али, ипак, белци су били још увек на опрезу и сви су
држали руке на револверима. Поглавица седе на коња и рече
Олд Шетерхенду:
387
 — Ми се враћамо у свој логор.
— Ах! Па, ви сте хтели на збор Утаха! Сада и сам признајеш
да сте прогонили само нас.
— Не. Ви сте нас задржали, тако да смо изгубили много
времена и сада смо задоцнили. Ми се враћамо натраг у свој
логор.
— Кроз клисуру?
— Да. Остај збогом!
Затим пружи белцима руку и ободе коња. Одјахао је у
клисуру ни једаред се не осврнувши. Његови људи одоше за
њим, срдачно поздрављајући.
— Тај поглавица је ипак велика лопужа, рече стари
Блентер. Да му лице није намазано прст дебелом бојом,
читала би му се на лицу лицемерност. Куршум у главу био би
најбољи лек за њега.
Винету, који је чуо ове речи, одговори:
— Мој брат можда има право. Али боље је чинити добро
него зло. Ми ћемо овде преноћити, а ја ћу поћи за Утахама да
припазим на њих.
Одмах затим Винету се такође изгуби у клисури.
После свега овога свима је лакнуло и у логору завлада
одлично расположење. Шта би друго и могли да раде са
Утахама? Да их побију? То је било немогућно! Да их овако вуку
са собом као заробљенике? То је исто тако било немогућно!
Сада су Утахе били везани пријатељством и братством, а
добили су и слободу. То је било најбоље што се могло учинити.
Дан се ближио крају, иако је у теснацу било још од раније
мрачно. Неколико људи пођоше да потраже Дрва. Олд
Фајерхенд одјаха у јужном правцу низ кањон, а Олд
Шетерхенд у северном правцу узбрдо, као извидници. На
опрезу се морало бити стално. Обојица, пошто су пажљиво
разгледали околину, убрзо се вратише, јер ништа сумњиво
нису приметили, па седоше да са осталима поделе оскудну
вечеру. Нешто доцније врати се и Винету. Овај човек се
сналазио и поред велике помрчине која је владала у теснацу.
Саопштио је да су Утахе покупили лешеве својих ратника који
388
су погинули у теснацу, и затим продужили пут. Он је ишао за
њима све до излаза из клисуре и видео је где су се успели на
стрмину, а онда се изгубили у шуми.
Ипак, за сваку сигурност, би постављена стража дубоко у
теснацу, да би се предупредио евентуални препад. Друге две
страже стојале су испод и изнад логора у главном кањону. На
тај начин сигурност је била потпуна.
Наравно, било је исувише материјала за причање. Већ је
била прошла поноћ кад су ловци легли на починак. Олд
Фајерхенд је пре тога опет обишао страже, да се увери да је све
на свом месту. Он је одредио уједно ред и време стражарења.
Затим се угаси ватра, па у логору, у дубоком кањону, завлада
мир и тишина.
Винету је имао право: Утахе су се заиста изгубили горе у
шуми. Али... они нису одјахали кроз шуму, већ су се у њој
зауставили. Пренос лешева није био тежак, јер су добили и
коње побијених. У шуми заповеди поглавица да се мртваци
поскидају с коња. Он сам пак дође до ивице шуме, погледа
доле у кањон и рече:
— Зацело нас уходе. Ту за нама сигурно се налази неки
бели пас који мотри да ли се ми заиста враћамо у свој логор.
— Па, зар се нећемо вратити? упита један од нижих
поглавица.
— Ти имаш тако мало мозга у глави као преријски шакал,
рече Велики Вук. Зар не треба да се осветимо тим бледим
корњачама?
— Али, они су наши пријатељи и браћа! Ми смо са њима
попушили лулу мира!
— Чија је била лула?
— Олд Шетерхенда.
— Ех, онда заклетва важи само за њега. Зашто је био толико
глуп, па није пушио из моје луле! Зар није тако?
— Велики Вук има увек право, одговори онај други, који се
потпуно сложио са двосмисленим тумачењем свог поглавице.
— Зар хоћеш да их изненада нападнемо? Мало нас је овде,
а клисуром не можемо да се вратимо, јер је добро чувана.
389
 — Поћи ћемо другим путем и повешћемо толико ратника
колико је потребно. Зар их нема довољно горе, код П-А-Мова,
шуме богате водом? А зар одозго не води преки пут за који
изгледа белци не знају? Мртваци и наши коњи нека остану
овде и са њима два стражара. Сви остали идемо на север.
Тако и поступише. Шума, истина, није била дубока, али је
била дугачка неколико часова јахања. Утахе су јахали све док
нису дошли до места где се шума спушта у једну попречну
увалу. Та увала водила је у главни кањон у коме су се налазили
белци. Њоме кренуше Индијанци са Великим Вуком на челу.
Увала је улазила у главни кањон читаве три енглеске миље
више места где су се белци били улогорили. У кањон је
улазила као узан теснац са стране, који ипак није био толико
узан као онај у коме су се тога дана били сукобили белци и
Црвенокошци. Тим теснацом пође Велики Вук са својим
људима. Видело се да поглавица пут врло добро зна, јер упркос
велике помрчине није погрешио ни један једини пут.
Увала којом су ишли била је безводна и пела се навише.
Црвенокошци убрзо стигоше до пропланка на огромној
каменитој висоравни која је била сва ишарана и испресецана
мрежом дубоких кањона. Била је месечина као дан. Јасан и пун
месец пловио је небом. У галопу су прошли висораван и за
непуних пола сата почела се равница спуштати у виду једне
широке, положене падине. Лево и десно дизале су се високе
стене, као одбрамбени зидови, који су постајали све виши и
виши, што се више дно усеке спуштало. Најзад се усека
завршавала венцем високих врхова испод којих су гореле
многобројне ватре. Ту се на каменитој висоравни, од бура и
олуја ороњеној и од сунца опаљеној, изненада појави шума. Та
шума имала је да заблагодари свој опстанак заклоњеној ували.
Буре су беснеле над њом, али је нису могле захватити, а водени
талог сакупљао се у облику језера чија је вода освежавала
дрвеће које је ту могло да ухвати корена. То је била П-А-Мов,
шума богата водом, у коју је био кренуо поглавица.
Великом Вуку није била потребна месечина да се снађе
овде, јер су ватре које су гореле биле многобројне. То је био
живахан логор и то ратни логор. Није било ниједног шатора и
390
ниједне колибице. Многобројни црвени ратници који су се
видели лежали су поред ватре, на својим ћебетима,
покривачима или на голој земљи. Око њих су пасли коњи.
То је било зборно место свих Утаха, где су се сва њихова
племена сакупљала за ратни поход.
Велики Вук приђе првој ватри, скочи с коња и рече својим
људима да овде причекају, па довикну једном који је седео код
ватре:
— Нанап Нив? то јест: Стари поглавица?
То је био главни вођа свих уташких племена. Индијанац
устаде од ватре и проведе Великог Вука према језеру, где је, по
страни од осталих, горела највећа ватра. Поред ње су седела
четири Индијанца, сви окићени орловским перјем. Један од
њих нарочито је привлачио пажњу. Лице му није било обојено,
али је било избраздано безбројним борама. Коса му је била
бела као снег и падала му низ плећа. Том човеку могло је бити
најмање осамдесет година. Па ипак, седео је усправно, гордо и
снажно као да му нема више од педесет. Он погледа оштрим
оком дошљака, али не рече ниједне речи у знак поздрава. И
остали су седели у дубоком ћутању. Велики Вук седе такође
без речи поред ватре, гледајући преда се. Прошло је тако
неколико минута у дубоком ћутању. Најзад. старац прозбори:
— Дрвеће одбацује лишће у јесен. Ако га изгуби пре, значи
да не ваља и треба га посећи. Пре три дана носио је још
орловска пера, а где су му данас?
То се питање односило на Великог Вука, који није више
имао орловска пера у коси. А то је за сваког ратника био тежак
приговор:
— Сутра ће орловска пера бити опет на свом месту, а за
појасом биће скалпови десеторице или двадесеторице белих
људи, одговори Велики Вук.
— Зар је Велики Вук био побеђен од бледоликих, па не сме
више да носи знак своје храбрости и свог достојанства?
— Само од једног бледоликог, али од оног чија је песница
тежа од било чије песнице.
— То може да буде само Олд Шетерхенд.
391
 — То је он и био. Он је ту у близини. А са њим и много
других белаца. Олд Фајерхенд, Винету и дебели ловац и једна
чета од пет пута по десет ратника. Ја сам дошао да вам донесем
њихове скалпове.
— Уф! оте се старцу.
— Уф! изненадише се и остали.
Лице Нанап Нива толико се одједном озари и оживе да се
скоро ниједна бора на њему није видела.
— Нека прича Велики Вук!
Велики Вук послуша и поче да прича, трудећи се да сваки
свој чин представи у што бољој светлости. Поглавице су
седеле непомично и пажљиво гутале сваку његову реч. Своје
причање Велики Вук заврши речима:
— Нанап Нив даће ми педесет ратника с којима ћу да
нападнем белце. Њихови скалпови морају још у рану зору
бити на нашим појасевима.
Боре на старчевом лицу опет се појавише. Обрве му се
набраше, а орловски нос као да му се још више истањи и
заоштри. Личио је на праву птицу грабљивицу.
— Још пре зоре? Да ли су то речи једног црвеног ратника?
Бледолики су нас осудили на смрт и изумирање, а сада је
Велики Дух дао најславније и највеће од њих у наше руке. Они
треба да умру брзо и без бола, као дете у наручју своје мајке.
Шта кажу моја црвена браћа на речи Великог Вука?
— Не. Белци морају на стуб испаштања, одговори један
поглавица.
— Морамо да их живе ухватимо, додаде други.
— Што су славнији, то веће морају бити њихове муке, рече
трећи.
— Моја браћа добро говоре, похвали их старац. Ми ћемо те
псе похватати живе.
— Нека се велики поглавица сети какви су људи међу
њима! опомену их Велики Вук. У њиховом оружју су сви зли
духови.

392
 — Доста! пресече га љутито старац. Ја знам колику снагу и
вештину имају ти .људи, али ми имамо довољно ратника да их
савладамо. Ја ћу ти дати не педесет него триста ратника и ти
ћеш ми бледолике довести живе. Ти већ имаш педесет људи.
На сваког белца доћи ће седам црвених. Мора вам поћи за
руком да их опколите, похватате и вежете пре но ш го се
пробуде. Понесите довољно конопаца! Сада, идите. Ја ћу сам да
изаберем оне који ће поћи са Великим Вуком.
Затим устадоше и обиђоше логор, од ватре до затре. Убрзо
су сакупили триста људи, све самих одабраних, а сем тога
педесет за чување коња, са којима нису смели у близину
белаца. Велики Вук објасни својим ратницима о чему се ради,
описа им тачно положај и сви заједнички утврдише ратни
план. Затим појахаше коње и кренуше.
Ишли су истим путем којим. је, дошао Велики Вук, али
само до главног кањона. Тамо се поскидаше са коња и
предадоше их на чување људима за то одређеним. Поред
толике бројне надмоћности требало је да се подвиг сматра као
потпуно безопасан. Постојала је само опасност да коњи белаца
не осете Индијанце по ветру и да их не издаду својим
немирним фркањем. Шта да предузму против тога?
Поглавица је поменуо то питање, тако да су га сви чули. Тада
се један од њих саже и узабра једну траву. пружи је поглавици
и рече:
— Ово, је сигурно средство да се превари коњски њух!
Поглавица је познао биљку по мирису. То је била кадуља.
На Дивљем западу постоје читаве области широке много
квадратних миља, које су прекривене самом кадуљом. И у
кањону, где год је сунце допирало, било је ове траве у изобиљу.
Индијанци натрљаше своје руке и тело кадуљом. Од ње се
ширио тако јак мирис да је било вероватно да их коњи неће
осетити. Сем тога, примети Велики Вук, лака струја ваздуха у
кањону долазила је одоздо, дакле у корист Индијанаца.
Даље пођоше пешке. Требало је прећи неке три енглеске
миље. У почетку није било запрека, али кад су прошли другу
миљу, морали су да иду све опрезније. Ишли су полако, тихо,
прикрадајући се као змије. Шест стотина корака и ниједан
393
шушањ се није чуо. Ниједан каменчић се није одронио,
ниједна гранчица није сломљена под ногом. Тада... Велики Вук
који је био на челу, стаде. Опазио је стражарску ватру. То је
баш био тренутак кад је Олд Фајерхенд обилазио страже.
Поглавица је још за дана био опазио да је једна стража
постављена напред, а друга позади логора. Требало је дакле
прво стражаре онеспособити.
Поглавица заповеди да се стане и рече да га само двојица
прате. Полегаше на земљу и почеше бауљати. Тако се
примакоше горњој стражи. Стражар је баш гледао за Олдом
Фајерхендом, који тек што беше отишао од њега.
Црвенокошцима је стражар био окренут леђима. Изненада
зграбише га две снажне руке за врат, а друге четири
притегоше му руке и ноге. Није могао ни да мрдне, јер је одмах
пао у дубоку несвестицу. Кад је опет дошао себи био је већ
везан а уста су му била запушена крпом. Поред њега стајао је
Индијанац који му је држао сечиво ножа уперено у срце.
У међувремену угасила се ватра. Поглавица заповеди да
дођу још два ратника. Требало је савладати доњег стражара. А
за то требало је проћи поред целог логора. Сва три Индијанца
пребацише се преко потока обилазећи место где су били
белци у логору. Могло се претпоставити да су стражари у
једнаком растојању код логора постављени и тако се лако
могло израчунати колики део пута треба прећи. Вода је
блескала и њен шум могао је да их изда. Зато се црвенокошци
још више удаљише од обале на другу страну, па подаље од
логора пређоше поток и пузећи на рукама и ногама кретоше
опет према логору. Ускоро приметише два стражара. Стојали
су неких десетину корака пред њима, лицем окренути у
страну. Још тренутак, затим нагао скок, тихи крик и гушање,
па су и ови стражари били савладани. Два Индијанца осташе
поред њих, а Велики Вук се врати сам преко потока да
руководи главним нападом.
Коњи су стојали подељени у две групе између логора и оба
стражара. Они су се досада сасвим мирно држали. Али они би
ипак били осетили Индијанце упркос мириса кадуље да су им
се више били приближили. Зато је Велики Вук сматрао да је
394
згодније да се сви његови људи пребаце прво преко потока. То
су Индијанци извели необично вешто. Кад су дошли на другу
страну, полегаше сви и остатак пута, неких сто корака,
пређоше бауљајући према логору. Највећа је тешкоћа при
томе била та што се толико људи нашло на тако уском
простору. Како су они тако лежали у гомили, према људима и
коњима из логора, ови последњи се узнемирише. Требало је
радити брзо.
— Напред! чу се пригушена заповест Великог Вука.
Поток брзо прескочише. Ниједан белац још није био будан.
Сви су били у најдубљем сну. Лежали су један поред другога,
тако да око њих није било места за триста Индијанаца. Њих по
пет-шест, па и више, скакали су на по једног белца, и чим би га
зграбили, онако буновног предавали би га онима који су
стојали иза њих. Тако су редом хватали једног белца за другим.
За ове је то дошло тако изненада да су се нашли заробљени пре
но што су се и пробудили. И супротно обичају Индијанаца,
који сваки напад изводе секирама уз највећу вику, поступили
су Утахе тако тихо и нечујно да се ништа није чуло. Тек онда
кад су белци почели да галаме, заорио је ратни поклич
Индијанца, који продире до сржи костију. Тај поклич
проломио је ноћну тишину, одјекујући од стена кањона у
стострукој јеци.
У гомили телеса, руку и ногу, само Олд Фајерхенд, Олд
Шетерхенд и још неки појединци успеше да благовремено
искоче и да заузму одбрамбени став. Приљубљени леђима уза
стену, они су се бранили очајно ножевима и револверима
против далеко надмоћнијег непријатеља, који није хтео да се
послужи оружјем, јер је требало да белци буду похватани
живи. Али и њих црвенокошци убрзо тако притиснуше да им
је ускоро сваки покрет и свака одбрана била немогућна, јер
нису могли да машу рукама. Били су оборени и везани као и
њихови другови. Страховито урликање црвенокожаца
објавило је да је препад успео.
Сада заповеди велики Вук да се наложи ватра. У светлости
огња који је осветљавао поприште борбе, утврђено је да је

395
преко двадесет црвенокожаца рањено, а неколико чак и
убијено.
— За то ће ови пси да претрпе десетороструке муке!
узвикну бесно поглавица. Одераћемо им живима кожу с леђа.
Сви ће да помру грозном смрћу. Покупите мртве, рањене,
коње и оружје бледоликих. Треба да се вратимо.
— Ко ће да узме зачарану пушку белог ловца? упита један.
— Она је опасна за сваког ко се ње дотакне.
— Оставићемо је овде и затрпаћемо је гомилом камења, да
ниједан црвени човек не метне руку на њу. Где је?
Почеше да траже карабин буктињама, али карабина нигде
није било. Био је просто напросто нестао. Кад се Олд
Шетерхенд у гужви пробудио и скочио, неко му је био зграбио
карабин из руке и однео. Али он не рече ни речи поглавици о
томе. Јамба Утахе виделе су преко дана пушку у његовим
рукама и сада нису могли да објасне како је пушка нестала.
Зачарана пушка могла је, док су били овде, да им зада грдних
јада, и зато Велики Вук, коме је то било врло непријатно, без
много околишења заповеди:
— Вежите заробљенике на коње и одмах да се креће! Зао
дух је направио зачарану пушку; он је њу и сакрио. Не смемо
овде да останемо да нас не стигну њени куршуми.
Заповест би одмах извршена и празноверни црвенокошци
у великој журби кренуше. Од почетка напада па до његовог
завршетка није био прошао ни пун час.
Али Велики Вук није знао да је Олд Фајерхенд поставио и
трећу стражу. Она је била постављена изнад теснаца. Тај
стражар био је — тетка Дрол, кога је требало заменити тек
после два сата. Ћопавко Франк му се придружио драговољно,
да би могао са њим да разговара о милом завичају. Седећи у
дубоком мраку они су разговарали шапатом и само понеки
пут би застали, ослушкујући да ли је у теснацу све у реду.
Изненада зачуше на улазу у теснац сумњив шум.
— Чуј! прошапута Франк.
— Шта?

396
397
 — Нешто се дешава. Изгледа да су се наши људи
пробудили.
— Не, нису. То је бат ногу најмање двеста људи.
Он застаде усплахирено, јер су се одозго чули узбуђени
гласови.
— Гром и пакао, па то је препад! узвикну Ћопавко Франк.
Мислим да смо нападнути!
— Да, да, то је препад, сложи се Дрол. То мора да су оне
црвене лопуже, ако изволите.
У тај мах заори се ратни поклич из грла стотине
Индијанаца.
— Помози боже! То су, збиља, Индијанци! узвикну Франк.
Напред, на њих! Испадај, брже!
Зграбио је тетку Дрол за руку и хтео да га повуче онамо.
Али овај, по својој лукавости познати ловац мирно га задржи.
— Остани овде! Немој да се журиш! Кад Индијанци
предузимају ноћни напад, онда их има као скакаваца. Прво да
видим како стоји ствар, а онда тек да одлучимо шта да радимо.
Пузајући рукама и ногама привукли су се излазу из
кланца. Упркос помрчине, видели су да су њихови другови
изгубљени. Бројна надмоћност Индијанаца била је исувише
велика. Лево од њих пламтела је борба. Револверски меци
праштали су, али не за дуго. Убрзо је заорио победнички
поклич Индијанаца.
— Брзо за мном, преко потока! шапну Дрол Франку. Има
само један слободан пут из теснаца, јер су сви Индијанци
заузети у логору.
Шуњали су се брзо погурени. Дрол напред, Франк за њим.
Изненада, осети Дрол под руком неки тврд, дугачак предмет.
То је била пушка са добошем.
Олд Шетерхендов скраћени карабин, помисли тетка Дрол
и, наравно, узе га.
Дошли су срећно до потока и пребацили се на другу
страну. Тамо Дрол ухвати Франка за руку и повуче га за собом.
Ишли су низбрдо у јужном правцу. Побегли су лако, јер је

398
владала тешка помрчина, а њихови кораци у општој вици
Индијанаца нису се могли чути. Али ускоро је простор између
потока и стена био толико сужен да је Дрол предложио:
— Морамо опет на леву обалу. Тамо је пут шири.
Прегазише опет поток. На срећу били су већ далеко од
места где је стајала стража. Трчали су даље, наилазећи час на
саму стену, час на големо камење које је стојало на путу, док
најзад више нису чули индијанске гласове. Тада Ћопавко
заустави свог друга и рече му прекорно:
— Стани, најзад, несрећо! Зашто смо управо ми побегли?
Није доста што си сам побегао, већ си и мене срамотно завео да
бежим с тобом! Зар немаш ни најмање осећање части?
— Осећање части? одговори Дрол, скоро без даха због своје
дебљине и напора трке. Како да немам! Али ко хоће да оправда
осећање дужности и части, тај мора у првом реду сам себе да
спасе. Зато сам побегао.
— Али зар се овако остављају другови у невољи?
— А зашто то не би било дозвољено?
— Јер нам је била дужност да притекнемо у помоћ својим
друговима.
— Тако? А на који начин да им помогнемо?
— Требало је да јурнемо на црвене.
— Хихихи! Да навалимо и да их потучемо? смејао се тетка
Дрол. Ништа друго не бисмо постигли, него само то да и нас
заробе.
— Заробе? Зар мислиш да би у том случају наши пријатељи
били само заробљени, а не можда побијени, заклани или
пострељани?
— Не, убили их не би ни у ком случају. Јеси ли чуо хице?
— Да.
— А ко је пуцао? Да нису Индијанци?
— Не. Ја сам чуо само револверске метке.
— Ето видиш! Индијанци уопште своје пушке нису
употребљавали. Њихова је намера била да бледолике
похватају живе, да би их доцније што више измучили. И зато
399
смо ми побегли. Сада смо нас двојица спасени и можемо за
њих учинити више него да смо заробљени заједно с њима.
— Имаш право, Тетка. Пуно право. Сад ми је лакнуло на
срцу, као да ми се с њега свалио тежак камен. Зар би било веће
срамоте него да се чује да је славни Ћопавко Франк, док су
његови другови били у опасности, побегао као зец? Не дај ми,
боже! Радије ћу срнути у највећи окршај. Ја сам сав изван себе!
— И ја сам јако потресен. Али збунити се ипак не дам.
Сачекајмо мирно даљи развој ствари...
— То је лако рећи. Само, који би то Индијанци могли бити?
— Утахе, наравно. Велики Вук се није вратио у свој логор
као обично, него се, знајући да се у близини налазе остали
његови саплеменици, вратио с појачањем и извршио препад
на наше другове. Пошто не знамо у коме ће правцу он сада да
пође, не смемо овде да се задржимо. Морамо што пре даље, док
не нађемо место где ћемо се добро прикрити.
— А онда?
— Онда? Па чекаћемо да сване дан. Затим ћемо потражити
трагове и поћи за Индијанцима, док не сазнамо шта можемо
да учинимо за наше пријатеље. А сад, крећи!
Дрол опет повуче Франка за руку и том приликом осети
карабин.
— Шта? рече. Ти имаш две пушке?
— Да. Нашао сам једну када смо пузили ка потоку. То је Олд
Шетерхендов скраћени карабин.
— То је добро, можда и одлично! Он нам може добро да
послужи. Али умеш ли ти из њега да пуцаш?
— Дабоме! Ја сам већ дуго са Олд Шетерхендом и прилично
добро познајем ову пушку. Тешко Индијанцима и тешко
целом Дивљем западу, ако неком нашем пријатељу падне
иједна длака с главе! Ја сам добар човек, такорећи душа од
човека. Али кад побесним, могу да изменим историју
човечанства...
Он стисну песнице и запрети њоме.

400
 Поред воде, с десне стране, и окомитих стена, с леве стране,
хитали су стално према југу, док после једног сата нису стигли
до места где је кањон правио завијутак према западу. Услед тог
заокрета дошао им је сада месец са десне стране. Месец су
видели, јер је ту у главни кањон улазио један споредан. Тетка
Дрол застаде и рече:
— Стој! Овде морамо да проучимо на коју ћемо страну да се
одлучимо, горе или доле?
— Ту нема места никаквом двоумљењу, рече Франк.
Морамо у споредни теснац, јер • се мора •претпостављати да
ће Индијанци поћи главним кањоном. Ако се сакријемо у
споредном кањону, они ће проћи поред нас и ми ћемо моћи да
пођемо за њима. Шта мислиш ти?
— Хм! Идеја није рђава, док месец стоји право над долином
и осветљава нам пут.
— Да, месец ми улива самопоуздање у срце и осветљава
потоке мојих суза које роним од беса. Хајдемо за његовим
слатким зрацима! Можда ће нас његов верни сјај довести до
места где ћемо се моћи добро сакрити. А то је у овај мах
најглавније.
Прегазили су опет поток и скренули у споредни кањон, у
коме у тај мах није било воде, али је било знакова да је у друго
годишње доба цело дно узане долине било корито једнога
потока. Сада су ишли у правцу запада. Ишли су тако добрих
пола сата кад наједаред засташе најнепријатније изненађени.
Стена са десне стране наједном је нестала, јер је са једном
стеном која је долазила са севера чинила оштар угао. А право
пред њима није се пружала отворена равница него шума,
права правцата шума, какву никада не би човек мислио да ће
наћи у овом камењару. Над ретким жбуњем дизале су се
крошње црногорице, тако густе да се месечина пробијала само
местимично до тла. То је била „шума воде“, где су Утахе
сместиле свој ратни логор.
Увала у којој је била шума ишла је право од севера према
југу, паралелно са главним кањоном који није био далеко ни
пола сата одавде. Између кањона и шуме била су два спојна
пута, две попречне долине, једна северно, којом је био дошао
401
Велики Вук, и једна јужно, којом су долазили сада тетка Дрол
и Франк. Ове две долине, које су долазиле са истока према
западу, стварале су са главним кањоном и шумом
правоугаоник, чија се површина састојала из високих блокова
стена у којима је вода била издубила своје више стотина
метара дубоко корито са стрмим обалама.
— Шума! Гај! Са правим дрвљем и грмљем! рече Ћопавко
Франк. Боље скровиште не бисмо могли да нађемо! Је л’ тако?
— Не, одговори тетка Дрол. Та шума ми је сумњива или, у
најмању руку, подозрива. Ја јој много не верујем. Ко ће боље
знати да се ту налази шума, ми или ови црвени хајдуци?
— Индијанци!
— Па, дабоме. И они врло добро знају да се у шуми можемо
најбоље сакрити. Зар ти не рекох да индијански табор мора
бити негде у близини.
— Да, јер је од њих Велики Вук добио помоћ.
— А где је тај логор? У пустом главном кањону или у густој
шуми? Ја сам уверен да имамо много разлога да будемо врло
опрезни. Сад брзо право у грмље, да видимо има ли ту кога
живог. Напред!
Претрчали су брзо месечином осветљени простор. Кад су
дошли под дрвеће, легоше одмах и почеше да ослушкују шта
се око њих збива. Али ништа се није чуло. Ниједан лист није
затреперио. Дрол помириса ваздух и рече:
— Помириши, Франче! Мирише на дим! Зар није тако?
— Да, одговори овај. Али мирис се једва осећа. Осећа се
свега једна четвртина дима.
— Зато јер долази издалека. Морамо да извидимо ствар и
да приђемо ближе ватри од које долази овај дим.
Ухватише се за руке и пођоше полагано и тихо напред. Под
дрвећем владала је непрозирна тама. Помрчина је била толика
да су морали ићи више пипајући него гледајући. Што су даље
ишли то се јаче осећао мирис дима. Шуњали су се тако све док
најзад нису опазили дрхтаву светлост ватре. Ускоро затим
чули су у даљини и жагор људских гласова. Шума као да се

402
пружала више удесно. Пошли су у том правцу и убрзо
приметили више ватара.
— О, па то је велики логор, прошапута Дрол. То су свакако
ратници Утаха, који се скупљају за поход против Навахоса.
Биће их већ више стотина на окупу.
— Ништа не мари. Морамо ближе, да сазнамо шта је са Олд
Шетерхендом и осталима. Треба...
Изненадни громки победнички поклич прекинуо је његове
речи.
— Ах, сада долазе они са заробљеницима, рече Дрол.
Велики Вук долази са севера, а ми смо дошли са југа. Морамо
свакако да сазнамо шта су наумили с њима да ураде.
До сада су ишли усправно, али сада су морали да бауљају.
Зато су полегали у траву и почели да пузе напред. За кратко
време приближили су се стени која као да се дизала до неба.
Ту је уједно била и северна граница шуме. Шуњали су се испод
стене даље напред, држећи се стално за руке. Ватре су им сада
биле на левој страни и убрзо су приметили јужни део малог
језера, на чијој је западној страни горела велика ватра главног
поглавице. Пошли су у том правцу, даље напред, док нису
дошли до једног високог дрвета чије су гране могли дохватити
рукама. У тај мах набацаше Индијанци поново грања на ватру.
Ватра нагло плану и осветли лица заробљених белаца, који су
баш у том тренутку били доведени.
— Сада треба боље да припазимо, рече Дрол. Умеш ли да се
пењеш на дрвеће?
— Као веверица!
— Онда, напред! Одозго ћемо боље видети него одоздо.
Попеше се на дрво и добро се сакрише у густом грању.
Заробљеници су ишли, дакле, јер им ноге нису биле везане.
Доведени су у круг око ватре, поред које је између осталих
поглавица седео и Велики Вук. Он се био поново закитио
орловским перјем, које је раније морао да скине и да носи за
пасом. Он је сада био победник и смео је своја одличја опет да
носи. Његов поглед са изразом гладног пантера почивао је на

403
белцима, али говорио није ништа, јер је најстарији поглавица
имао право да говори први.
Поглед Нанап Нива, најстаријег поглавице, прелазио је од
једног заробљеника на другог, док се најзад не заустави на
Винетуу.
— Ко си ти? упита поглавица. Имаш ли име и како се зове
шугави пас кога ти називаш својим оцем?
Свакако да је очекивао да горди Апач неће уопште ништа
одговорити.
Али Винету му мирно одговори:
— Ко мене не познаје, слепи је црв који живи од погани. Ја
сам Винету, поглавица Апача.
— Ти ниси никакав поглавица и никакав ратник, него
стрвина и мртви пацов, ругао се старац. Сви ови белци умреће
мученичком смрћу. Али тебе ћемо бацити у воду да те поједу
ракови и рибе.
— Нанап Нив је стар човек. Он је проживео много лета и
зима и много штошта је доживео. Али он још не зна да се
Винету не да некажњено исмевати. Поглавица Апача је
спреман да претрпи све муке, али се нипошто не да вређати од
једног Утаха!
— Шта ти мени можеш? насмеја се старац. Везан си као џак.
— Нанап Нив нека помисли да је лако наоружаном човеку
бити храбар према везаном противнику! Лако је, али није
часно. Поносни ратник постидео би се да изговори такве
недостојне речи. И ако Нанап Нив не послуша моје речи, он ће
се свакако покајати.
— Да се покаје? Да ли је када твој нос осетио смрад
цркнутог шакала у прерији, кога ни стрвинар неће да такне?
Такав шакал си ти. Смрад...
Али није доспео да доврши. Из. грла свих Утаха који су
стојали у близини зачу се ужасан крик. Винету је у снажном,
тигровском скоку ударио главом старца у трбух, тако да се
овај преврнуо. Онда се окренуо и мирно се вратио на своје
место. Његов противник је лежао непомичан, без даха.

404
 После свеопште вике, настала је за тренутак тишина, тако
да се чуо јасни глас поглавице Апача Винетуа:
— Винету га је опоменуо. Нанап Нив није хтео да га
послуша. Он више никада неће вређати једног Апача.
Остале поглавице Утаха скочише до старца, да виде што се
десило. Он је при паду био ударио о камен, тако да му је лобања
прсла. Црвени ратници насрнуше са свих страна са ножевима
у рукама и закрвављена погледа на Винетуа. Могло се
претпоставити шта га чека. Бес Утаха био је безграничан. Али,
ништа се није догодило. Они су упркос свог беса остали
потпуно мирни. Само је Велики Вук дигао руку и рекао:
— Назад! Апач је убио великог поглавицу, који је умро брзо
и без мука. Он је мислио да ћете ви навалити на њега и убити
га на месту. Али, он се преварио. Он мора да умре једном смрћу
какве још ниједан човек није видео. Ми ћемо одржати веће.
Однесите старог поглавицу у његовом гуњу, да очи белих паса
не уживају гледајући га мртвог! Сви ће они бити погубљени на
његовом гробу. Хауг!
Заробљенике одведоше на један мали пропланак усред
шуме, где није било ниједне ватре. Ту им повезаше и ноге и
бацише их на земљу у траву. Шест наоружаних ратника
стојало је поред њих да их чувају. На бекство се ту уопште није
могло ни помислити.
Дрол и Франк видели су све ово добро из свога скровишта.
Дрво на коме су стојали било је свега око сто корака удаљено
од ватре, тако да су чули сваку реч која је ту била изречена.
Сада је требало доћи до места где су се заробљеници налазили.
Баш кад су хтели да се скину са дрвета, донесоше
индијански ратници оружје заплењено од белаца пред
поглавице и положише им пред ноге. Поред велике ватре
остале су још само поглавице. Морало је бити неког разлога
што су се сви остали ратници повукли на друго место. То су
биле погребне свечаности. Зачула се тужбалица. Прво се чуо
један глас, а затим цео хор. И тако без прекида, час слабије, час
јаче.
— Знаш ли шта је то? упита Дрол.

405
 — То је зацело тужбалица за старим поглавицом.
— Да.
— За нас је то важно због тога. јер нас поред тужбалице
неће чути. Морамо свакако да дођемо до наших. Требало би у
првом реду да их ослободимо веза, то јест да пресечемо
каишеве којима су везани. Ако место где се налазе није далеко
од ватре поред које седе поглавице и где се налази њихово
оружје, онда смо добили игру. Права је срећа да је под дрвећем
оволики мрак. Ватре нам неће сметати, него ће нам чак шта
више ићи на руку, јер ми према ватри лако можемо видети
Индијанце и можемо да им се склонимо с пута.
— То је у једну руку тачно. А сада, скидај се опет доле и,
напред, на посао! Ја ћу да идем први.
— Зашто ти да идеш први?
— Зато што сам старији западњак и разумем се у пузање
боље него ти.
— Ах, шта ми рече! Немој много да уображаваш! Али,
пошто си ти моја драга тетка, даћу ти првенство. Ако те ко
дирне, ти само гукни, ја ћу ти прискочити у помоћ.
Пришуњали су се педесетак корака далеко од поглавица и
непримећени дошли до ватре коју су близу заробљеника
стражари били наложили. Неколико пута им се чинило да ће
на њих да нагази неки Индијанац. Једаред је шта више Франк
као муња скочио у страну, да не би један Индијанац, који је
пролазио. стао ногом на њега. Затим зачуше неко трчкарање и
мување. Они који су певали тужбалицу сменили су се. Једни су
остали код леша и продужили јадиковање, а други су се
повукли на спавање.
Тако доспеше обојица до стражара који су чували
заробљенике. Дрол је лежао иза једног дрвета а Франк иза
другог. Пламен ватре једва је треперио, јер се био скоро угасио.
Ликови заробљеника једва су се распознавали. Дрол отпуза
неколико корака удесно, затим скрете мало улево, али
стражара није приметио. Кад се вратио до Франка, прошапута
му:

406
 — Изгледа да је сада тренутак погодан. Видиш ли Олд
Шетерхенда?
— Да. Он је први с краја одавде.
— Отпузи до њега и остани поред њега, лежећи као да си и
сам везан.
— А ти?
— Ја ћу да отпузим до Олд Фајерхенда и Винетуа, који леже
на другом крају.
— То је врло опасно.
— Није опасније него овде. Како ће се Олд Шетерхенд
обрадовати. кад опет добије у руке свој карабин! Дакле, напред
брзо!
У тај мах затрепери пламен и угаси се. Наста помрчина,
тако да се заробљеници више нису могли ни видети. Један од
стражара оде да донесе дрва. Али, пре но што су се дрва
упалила, Дрол и Франк искористише помрчину да се довуку
до одређених места.
Франк леже поред Олд Шетерхенда. Испружи ноге као да
је и он везан, тутну у руке свом пријатељу карабин и испружи
руке тако да би сваки стражар помислио да су му чврсто
везане уз тело.
— Ти, Франче? упита Олд Шетерхенд тихо.
— Где је Дрол?
— Лежи тамо поред Олд Фајерхенда и Винетуа.
— Хвала богу, када сте нас нашли пре но што је свануло.
— Зар сте знали да ћемо доћи?
— Дабоме! Кад су ови угурсузи после битке наложили
ватру, видех да вас нема међу заробљеницима. Црвенокошци
су тражили моју пушку. Побојао сам се да је не нађу. Кад су се
вратили без пушке, било ми је све јасно.
— Да, без нас бисте се провели као бос по трњу.
— Тако баш не би било. Погледај овамо!
Франк напреже вид и примети да је славном ловцу десна
рука већ била слободна.

407
 — Ову руку сам ослободио, а за четврт сата била би
слободна и друга, рече Олд Шетерхенд. У једном скривеном
џепу капута имам прикривен перорез, који би ишао од једног
до другог, тако да бисмо се за кратко време ослободили веза.
Онда бисмо поскакали и дохватили оружје које лежи тамо код
поглавица. Али, боље је што сте нас нашли. Биће мање мртвих.
Јесте ли ишли за црвенокошцима?
— Не, нисмо. Ишли смо за свој рачун, непрестано низ
кањон, док нисмо дошли у једну споредну увалу. Хтели смо
доцније, кад сване, да потражимо трагове црвенокожаца, па
да видимо шта је с вама и шта да се ради.
— Дакле, није ваша заслуга што сте се нашли у овој шуми?
— Не, на шуму смо набасали случајно. Али, иако је случај
посреди, мислим да вам није криво што смо себи узели
слободу да вас посетимо.
— Ја то умем и умећу да ценим, стари мој друже. Али
привуци себи пушку! Може лако да се примети. И дај ми нож,
да ослободим свог суседа. Он ће онога до себе, и тако редом. -
— А кад се ослободите веза, онда ћемо прво до оружја, а
затим до коња, па онда — магла!
— Не. Ми ћемо остати овде. Да потрчимо прво до оружја, а
затим до коња, настала би таква збрка и гужва да ниједан од
нас не би дошао до свог оружја. Црвенокошци би направили
узбуну и пре но што бисмо се ми дочепали коња. А ко зна,
уосталом, да ли су ови и оседлани. Не. Ми се морамо прикрити
својим штитовима, а то ће у овом случају бити поглавице.
— То је сјајна идеја!
— Ми ћемо се дочепати поглавица и онда смо сигурни да
нам се ништа неће десити. Сад тише! Ватра се опет гаси и
стражари неће видети ако мичемо рукама.
Олд Шетерхенд нагло пресече своје везе, а исто тако и свом
суседу. Онај дода нож даље. И Дролов нож је био у живом
саобраћају. Олд Шетерхендово упутство предавало се од уха
до уха, од уста до уста: сви треба да се баце на поглавице, чим
се ватра пред њима угаси.
— Како да се ватра угаси? питао је Франк.
408
 Како ћете то извести?
— Видећеш. У сваком случају мора да се угаси, јер ће нас
иначе стићи куршуми стражара.
Сви су били спремни. Олд Шетерхенд је чекао да стражар
пође опет по дрва и да их баци на ватру, јер се онда пламен
утули. Чим се то десило, скочи Олд Шетерхенд к ватри, удари
песницом стражара у слепоочницу и гурну га у ватру. Пошто
га је неколико пута преврнуо, ватра се угаси. То се десило тако
брзо да је настао потпун мрак пре него што се стражар
освестио. Било је већ доцкан кад су се остали стражари сетили
да викну, јер су заробљеници већ појурили према
поглавицама.
Велики Вук тек што је био отишао својим ратницима.
Поред ватре остала су била још само тројица поглавица. Они
чуше вику стражара, али у исто време опазише заробљенике
где јуре према њима. Неколико тренутака доцније већ су били
оборени, разоружани и везани. Белци зграбише своје оружје
које је лежало поред поглавица. Кад су се стражари појавили
на ивици шуме, могли су да виде своје поглавице савладане и
белце како им са голим ножевима у рукама клече на грудима.
А поред ових друге где стоје са упереним пушкама. Црвени се
у страху повукоше назад, урлајући од беса. На ту вику
искупише се и остали црвенокошци. Били су прикривени иза
дрвећа, док су белци били обасјани ватром. Али није било
сумње да ће при првом метку или нападу белци поклати
поглавице.
Олд Шетерхенд, који је био дограбио најстаријег
поглавицу, упита га оштро како се зове.
— Кун Пуј, Пламено Срце, рече овај. Пусти ме, ја ћу с вама
да преговарам.
— Пустићу те, али тек онда кад пристанеш да испуниш оно
што тражимо.
— А шта ви тражите? Слободу?
— Не. јер ми смо већ слободни. Ми само тражимо...
Изненада Олд Шетерхенд би прекинут. Кад су навалили на
поглавице, карабин му је био испао из руке. Сада га је био опет
409
дохватио. Прекопута, добро скривен за дрвећем, стојао је —
Велики Вук. Он је сигурно опазио зачарану пушку
Шетерхендову, јер је сав престрављен викнуо:
— Зачарана пушка! Зачарана пушка. Опет је ту! Зли духови
су је донели!
— Зачарана пушка! Зачарана пушка! чули су се гласови
престрављених Јамба Утаха под дрвећем.
Олд Шетерхенд се поново обрати Пламеном Срцу:
— Ми тражимо да нас пустиш да несметано одемо одавде.
Кад сване дан, ми ћемо кренути и вас ћемо узети као таоце.
Чим будемо сигурни да нам од вас не прети никаква опасност,
ми ћемо вас пустити на слободу.
— То је срамота, велика срамота! стењао је Индијанац. Ви
сте били у нашим рукама. Требало је у зору да будете на
стубовима испаштања. А сада смо ми ваши таоци и ви нам
прописујете законе!
— Хоће ли вам бити боље ако ти не пристанеш на мој
захтев? Сети се моје зачаране пушке!
Ова је опомена учинила своје, јер Пламено Срце рече:
— Куда ћете да нас водите? У који крај идете?
— Ја бих могао из предострожности да те слажем, рече Олд
Шетерхенд. Али то нећу учинити, јер нећу да се срамотим.
Идемо у Бак планине, горе на Сребрно језеро. Ако се уверимо
да ћете ви одржати своју реч, задржаћемо вас као таоце само
један дан. Дајем ти четврт часа да размислиш. Ако не
пристанете, почеће да говоре наше пушке, чим прође тај рок.
Ја сам рекао! Пламено Срце обори главу. Изненада погледа
према дрвећу, јер је оданде чуо пригушени глас:
— Мај иве!
Ове речи значе: Погледај овамо! Ове речи су биле више
прошапутане него изговорене. Нису могле бити ником другом
управљене него поглавици, а могле су да буду случајне и за
белце без сваког значења. Ипак, и Шетерхенд и Фајерхенд и
Винету погледаше онамо. Оно шта су угледали, заиста је било
необично. Тамо су стајала два црвенокошца, који су држали
једно ћебе као завесу. То ћебе су дизали и спуштали. Иза
410
ћебета горела је ватра. На тај начин су Индијанци давали знаке
поглавици, то јест разговарали су са њиме.
Индијанци умеју знацима да говоре. Ти знаци су код
разних племена различити. Ноћу употребљавају стрелицу на
чијем врху упале клупче суве траве. Дању наложе ватру и
покрију је кожом или ћебетом да се накупи дима. Кад одмакну
ту кожу или ћебе, диже се дим дуже или краће времена. Тако
дају знаке. Ова бежична телеграфија личи на нашу, Морзеову,
јер мањи или већи размаци дима имају исто значење као наше
тачке и запете.
Чим су Индијанци почели да дижу и спуштају ћебе, стаде
Винету поглавици тачно иза леђа, тако да је и он могао да чита
знаке који су били намењени поглавици. То телеграфисање
трајало је неких пет минута, за које време поглавица није
дизао ока са ћебета. Затим престадоше да дају знаке,
вероватно и не слутећи да су њихово саопштење прочитали и
њихови противници. Пламено Срце приметио је то тек кад је
опазио Винетуа себи иза леђа. Нагло се окренуо да види у ком
правцу поглавица Апача гледа. Овај се направи као да је сва
његова пажња усредсређена на површину језера, која је
блештала у светлу месечине. Пламеном Срцу било је то
довољно да се умири. Али Винету приђе полако Олд
Фајерхенду и Олд Шетерхенду. Ови се одмакоше у страну и он
им рече тихо:
— Утахе су говорили са својим поглавицом.
— Да ли је мој брат видео њихове речи и разумео их?
— Видео сам добро, али нисам сваку реч разумео. Али,
садржина ми је јасна. Онда два Индијанца, младе су поглавице
Сампича Утаха, чији се ратници такође налазе овде. Они су
рекли Пламеном Срцу да мирне душе пође са нама. Ако
пођемо на Сребрно језеро, наш пут пролази преко Гранд
ривера и онда у Тејвипах — Јеленску долину. Тамо се улогорио
велики број ратника Таша, Капота и Виминуча Утаха, који су
се искупили за рат против Наваоса и ту очекују овдашње
Утахе. Ми морамо на њих да наиђемо и они ће нас напасти и
таоце ослободити. Одмах ће бити послано неколико гласника
да их о томе Обавесте. А да ни у ком случају не бисмо умакли,
411
чим кренемо, напустиће и ови Утахе свој шумски логор и поћи
за нама, тако да ћемо доспети између две војске Утаха, одакле
нам нема спаса.
— До ђавола! Овај план није глуп. Шта каже мој црвени
брат на то?
— Ја се слажем с тобом утолико што је добро смишљен. Али
има један велики недостатак.
— Који?
— Тај што смо га ми сазнали. Ми сад знамо шта треба да
радимо.
— Али Јеленском долином морамо проћи, ако нећемо да
учинимо заобилазни пут од најмање четири дана путовања.
— Не морамо ићи странпутицом и не морамо Утахама
пасти у руке. Питај мога брата Олд Шетерхенда. Ја сам с њим
био у Јеленској долини. Гонила нас је велика чета путујућих
Елк Утаха. Ми смо им били побегли, јер смо нашли један пут
преко стене, на који можда пре нас није ступила човечја нога.
— Добро, онда да пођемо тим путем. А таоце нећемо
ослободити пре но што пређемо опасну Јеленску долину.
Тако је прошло четврт сата, рок који је био дат
Индијанцима, и Олд Шетерхенд упита Пламено Срце:
— Рок је прошао. Шта је решио поглавица Утаха?
-— Пре него што вам кажем своју одлуку, треба да знам
тачно докле ћете водити са собом таоце, одговори поглавица.
— Морате нас пратити у Јеленску долину. Ако нам се донде
ништа не догоди, сматраћемо да сте своју реч одржали и
ослободићемо вас.
— Да ли ћете ви то утврдити с нама лулом мира?
— Само с тобом. То је довољно, јер ти говориш и пушиш у
име осталих.
— Онда узми и припали свој калумет.
— Узми радије свој.
— Зашто? Зар твоја лула није исто тако добра као и моја?
Или се твоја дими само облацима лажи?

412
 — Мој калумет говори увек истину. Лула Великог Вука нас
је лагала, и ти си преузео на себе његову кривицу, јер си му дао
ратнике да нас нападне. Не, пушићемо само твој калумет. Ако
нећеш, значи да не мислиш поштено. Одлучуј се зато брзо!
— Онда ме одрешите, да могу да узмем калумет!
— То није потребно. Ти си талац и мораш бити везан. Тек у
Јеленској долини даћемо ти слободу. Ја ћу сам да узмем твој
калумет и да ти га држим у устима.
Пламено Срце сматрао је да је паметније да не одговара
више. Олд Фајерхенд му скиде лулу с врата, напуни је и
запали. Затим повуче дим, пусти га према небу, према земљи
и на све четири стране света. Затим објави да ће одржати
обећање које је дао Пламеном Срцу, ако се Утахе одрекну свих
непријатељстава. Затим поставише Пламено Срце на ноге и
окренуше га на све четири стране света. При том је морао свих
шест димова да пусти из исте луле и да у име своје и у име
својих ратника да обећање да неће белце нападати.
Затим доведоше коње белаца. Таоце такође натоварише на
коње. Зора је управо свитала. Белци су сматрали да треба да
убрзају свој полазак. Поглавице везаше за коње, затим сваког
од њих метнуше у средину између два белца. Поворка крете у
правцу споредног кањона, којим су тетка Дрол и Ћопавко
Франк дошли до логора Утаха. Црвенокошци су се држали
мирно. Само мрачни погледи којим су испратили белокошце
доказиваху какво је расположење владало међу њима.

413
 V
БИТКА ИЗМЕЂУ ИНДИЈАНАЦА

Због срећног завршетка ове пустоловине нико није био

задовољнији од тетке Дрол и Ћопавка Франка. Кад су
напуштали логор рече Дрол, смејући се оним својим
нарочитим, препредењачким смехом:
— Хихихихи! То је право задовољство за моју стару душу!
Ала ће се Индијанци једити што су нас овако лако испустили
из руку. Шта мислиш ти о томе, стрико?
— Дабоме! рече Франк. Без нас би ови наши лежали још у
оковима као Прометеј.
— Знаш, Франче, ја ипак мислим да би се они и сами
искобељали.
— И ја тако мислим, али ропство би им ипак било тешко. Ја
се, додуше, не поносим тим подвигом нарочито, али ми је ипак
пријатно. Кад једаред одем у пензију, писаћу о томе у својим
мемоарима, као што то раде сви славни и знаменити људи.
У то је поворка наишла на споредни теснац. Он није
скретао лево, доле, према главном кањону, него десно, и ишао
је упоредо с главним кањоном. Винету, који је пут најбоље
познавао, јахао је, као и обично, на челу поворке. За њим су
ишли ловци, затим рафтери са заробљеницима у средини.
Затим је долазила носиљка у којој се налазила Елен Батлер.
Поред ње јахао је Еленин отац, инжењер, а на крају поворке
опет рафтери.
Мала Елен и јуче се јуначки држала. Срећом, Индијанци
нису са њом тако грубо поступали као с осталим
заробљеницима — мушкарцима. Кад су ови били ослобођени
веза и поскакали према поглавицама, девојчица је у пратњи
свог оца и Црног Тома храбро потрчала напред...
Узани кањон пео се прилично стрмо и завршавао се после
једног часа хода другом, отвореном, стеновитом висоравни,
ограђеном тамним масама Роки планина. Овуда потераше

414
коње колико се могло јурити са носиљком. Доцније је трка
прекинута једним за ловце врло пријатним изненађењем.
Наједаред се пред њима појавило стадо дивокоза и антилопа
са ракљастим роговима. Ловци две оборише из пушака. Било
је тако довољно меса за цео дан.
Брда су се све више приближавала. Висораван се наоко
простирала до самог подножја брда. Међутим, није било тако,
јер ју је пресецала дубодолина Гранд ривер. Око подне, кад је
сунце најжешће пекло, мучећи и коње и људе, стиже поворка
на једно узано место камените равни где се стена окомито
рушила у бездан.
— То је почетак једног кањона, којим ћемо се спустити до
реке — рече Винету, спуштајући се узаним жлебом.
Жлеб је изгледао тако као да је неки див узео огромну
секиру и њом усекао узану стазу у тврдом камену. Стаза се
нагло спуштала у долину. Стене лево и десно, испрва једва
величине човека, затим висине куће, постајале су све веће и
веће, док најзад нису постале тако огромне да је изгледало као
да досежу до неба. Доле, у долини, било је мрачно и хладно. Са
стена се сливала вода, која се у подножју претворила у
поточић, тако да су лако могли да напоје коње. И, зачудо, тај
кањон није имао ни најмање кривине. Био је као уклесан у
стену, право као по канапу, и на крају видео се светао отвор
који се све више ширио што су му се више приближавали. То
је био излаз, отвор овог неколико стотина стопа дубоког
теснаца.
Кад су јахачи дошли до краја кањона, указа им се
величанствен призор. Налазили су се у долини Гранд Ривер.
Долина је била пола енглеске миље широка, а средином је
протицала река. С обе стране реке налазила се ливада која је
допирала све до стрмих стена кањона. Долина се спуштала са
севера према југу право као стрела, оивичена са стране
огромним стенама без иједног пролаза лево или десно.
Без иједног пролаза? Па ипак, право према ловцима на
левој обали реке примећивао се прилично широк просек,
одакле је долазио повећи поток. Винету одлучно показа руком
на ту страну и рече:
415
 — Тим потоком морамо узбрдо. Он води до Јеленске
долине.
— Али, како ћемо да се пребацимо преко реке, упита
Батлер, који је био у бризи због своје кћери.
Река, доиста, није брза, али изгледа да је прилично дубока.
— Више потока има један брод, толико плитак да у ово
годишње доба вода неће досегнути до носила. Моја браћа нека
ме прате!
Јахали су преко ливаде све до места где је почињао газ.
Пошто би прегазили реку, морали би прећи и поток, јер је
његова десна обала била погоднија за пут него лева. Винету
потера свог коња у воду, а остали за њим. Кад се нашао на
другој обали, Винету застаде и изненађен узвикну
полугласно:
— Уф! Овуда су прошли људи на коњима!
Олд Фајерхенд и Олд Шетерхенд притераше коње к обали
да разгледају трагове. Трагови су били широки као да је
прошло много коњаника. Трава је још била полегла. Затим ова
тројица изиђоше на обалу, и сјахаше с коња да ствар добро
извиде.
— То су били неки бледолики, рече Винету.
— Да, рече Олд Шетерхенд. Индијанци би јахали један за
другим и не би остављали оволике трагове. Ја мислим да је
било тридесет до четрдесет јахача.
— Хм! промрмља Олд Фајерхенд. Верујем да погађате ко је
пред нама. Риђокоси Корнел са својом бандом.
— Сто му громова! Да ли је то могућно?! По мом рачуну,
ипак би то могли они бити. А то се слаже и с оним што смо
сазнали од Нокса и Хилтона. Али куда су отишли? Пошто су
скренули десно, значи да се нису спустили низ реку Гранд
ривер, већ су се упутили уз поток, према Јеленској долини.
Дакле, налетеће Утахама право у руке. Сами су себи ту
судбину припремили. Ми не можемо да је променимо.
— Охо! узвикну Олд Фајерхенд. Онда ће нам пропасти
нацрт, који је Корнел украо, а с њиме и цео наш план. Ако не

416
дођемо до нацрта, сигурно је никада нећемо сазнати где лежи
благо у Сребрном језеру.
— Али, помисли, колико су они пред нама измакли!
Олд Фајерхенд се саже, прегледа још једаред траву и рече
разочарано:
— На жалост, прошли су овуда пре пет сати. Пашће
црвенокошцима у руке пре но што ми пређемо половину пута.
Али, шта је са гласницима које су Јамба Утахе послали у ову
долину? Они су у сваком случају кренули пре нас, а њихових
трагова нигде нема.
— Они сигурно нису пошли на коњима, него пешке, трком,
објасни Винету. За пешака је пут много краћи, јер обућа
мокасино може да прође и онуда где би јахач и коњ сломили
врат. Моја браћа нека не воде рачуна о Корнелу већ о томе
како да избришемо своје трагове.
— Зашто да замећемо траг?
— Ми знамо да нас Јамба Утахе гоне. Они треба да
Корнелове трагове, који воде право у Јеленску долину,
сматрају за наше. Они ће поћи за тим траговима, јер неће ни
помислити да би ми могли да скренемо устрану, да бисмо
побегли. Зато не смеју да опазе да су пре нас прошли овуда
неки јахачи. Моја бела браћа нека затру трагове одавде, па
докле око достиже. Кад наиђу Јамба Утахе, видеће траву
усправљену и изгажену само тамо где смо ми пројахали.
Идеја је била сјајна. Ловци су пошли Корнеловим трагом
неколико стотина корака, пошкропили траву водом и
усправили је, а затим, полагано узмичући, вукли за собом
своју ћебад. Остало ће већ учинити сунце. Свак ко наиђе биће
уверен да су трагови Корнелове банде трагови Олд Фајерхенда
и његове дружине.
Заробљени црвенокошци посматрали су без речи шта се
ради. Од тренутка поласка није још ниједан од њих
проговорио ни речце. Али ово што су видели било им је јако
сумњиво. Видели су да је њихова препреденост и подмуклост
откривена и оборили су главе.

417
 Затим пођоше широким трагом Корнелове дружине.
Поток се пео узбрдо многобројним кривинама. Долина се све
више ширила. Било је све више грмља и дрвећа. Најзад се
долина рачвала у више споредних удолица из којих су
долазили мали поточићи који су стварали ову речицу. Винету
пође према најјачем извору. Ту је долина била широка четврт
часа хода, а на једном месту се сужавала у теснац који се опет
завршавао нешто мањом долином са зеленим пашњаком.
Пошто су прошли теснац, заустави Винету одред и рече:
— Ово је одлично место за одмор. Наши коњи су гладни и
уморни, а и нама је потребан одмор. Моја браћа нека сјашу с
коња и испеку антилопе.
— Али Утахе могу да нас стигну, примети Олд Фајерхенд.
— По дану они нам се ни у ком случају неће приближавати.
А не могу нам ионако ништа, јер је довољан један стражар на
улазу у теснац, да их издалека примети и да нас обавести.
Апач је имао право. Стражаре одмах поставише.
Заробљенике привезаше за дрвеће, коње пустише на пашу, а
затим наложише две ватре и узеше да испеку антилопе.
Пријатан мирис печења убрзо се ширио долином. И
Индијанци добише свој део, а лорд их напоји водом из пехара
који је увек носио уза се.
Лорд је био нарочито добре воље. Извадио је свој бележник
да сабере колико дугује Билу и Ујки за пустоловине.
— Хоћемо ли да се кладимо? упита он Била.
— У шта?
— Да вам дугујем већ више од хиљаду долара.
— Ја се не кладим.
— Штета! Ову опкладу бих сигурно добио.
— То нам је драго. Уосталом, имаћете данас још мало да
бележите, господине, јер ће бити свега и свачега.
Мало затим спремише се опет за полазак. Прошли су
пашњак, затим падином брега до целог сплета амбиса и
удолица, који су из разних праваца водили, изгледа, према
једном те истом месту. То је био улаз у једну широку, пусту,
неколико сати хода дугу стеновиту котлину, где као да није
418
било ни једне једине травке. Стење и камење разног облика и
величине било је нагомилано једно на друго, тако да је личило
на неке рушевине. Изгледало је као да је овде некада у
прадавно доба био неки природни тунел који се срушио.
У тој гомили камења тешко би се могао пронаћи било
какав траг. Само ту и тамо, по неком помакнутом или коњском
копитом оштећеном камену, могло се закључити да су
трампови пројахали овуда. Винету показа руком напред и
рече:
— За два сата јахања спушта се овај камењар у велику,
зелену Јеленску долину. Али, ми ћемо скренути лево. Олд
Фајерхенд и Олд Шетерхенд нека сјашу с коња и нека иду
последњи, да избришу наше трагове, ако их има, да Јамба
Утахе не би приметили да смо скренули с пута у страну!
Винету скрете лево, међу рушевине. Оба Олда сјахаше и
учинише све по савету Винетуа. Пошто су затрли сваки траг,
мало подаље од пута опет узјахаше коње. Апач је и овог пута
доказао да има невероватно памћење и оштроумност. Као да је
у оној збрци камења запамтио сваки камен, сваку стену, сваки
завој и сваки успон, иако је туда прошао можда пре много
година свега једаред.
Пут је водио прво, уз веома стрмо брдо, до једне широке
пусте висоравни. Преко те висоравни претрчали су у галопу.
Сунце је већ било зашло за Стеновите планине кад су стигли
на крај платоа. Апач заустави коња и показа право преда се:
— Још пет стотина корака и оданде пада камен право у
дубину као капља воде. С друге стране је исто тако. Али, у
средини лежи Јеленска долина, са великом шумом и добром
водом. Има само један познати улаз у долину — то је онај који
смо ми обишли, и један излаз, који води горе на Сребрно
језеро. Али Олд Шетерхенд и ја открили смо случајно још
један пролаз. Ја ћу вам га показати.
Он приђе ивици амбиса. На самој ивици биле су наслагане
гомиле камења и стења, као неки заштитни зид, да човек не
падне у страшну провалију. Винету нестаде између два таква
огромна камена, а остали пођоше за њим, један за другим.

419
 Одатле се, доиста, спуштала једна стаза. Лево је зјапила
страшна дубина, у коју је требало да се спусте. Винету,
међутим, скрете лево, за једну стену. Стаза је била тако стрма
да су сви морали да сјашу и да поведу коње. Голема, висока и
широка стена имала је ту једну пукотину која се у
многобројним завојима и серпентинама спуштала доле.
Одроњено камење тако је испунило ту пукотину да се по њој
могло ићи полако и опрезно.
Иако је стаза била стрма, ипак коњи нису посртали, јер
камењар није био гладак, већ посут ситним камењем и
земљом. Што се више силазило, то је мрак био све већи. Олд
Фајерхенд посадио је малу Елен Батлер на свог коња и
подржавајући девојчицу ишао је поред коња. Чинило им се
као да се сатима спуштају у дубину, док најзад не уђоше у
једну пукотину која се ширила, стварајући затворену
просторију са равним тлом. Винету се овде заустави и рече:
— Бићемо ускоро у долини. Овде ћемо се задржати док не
падне мрак и док нам помрчина допусти да промакнемо поред
Утаха. Напојте коње и запушите заробљеницима уста да не
могу да вичу!
Затим пође са неколико ловаца да им покаже околину.
Спреда, на месту где се просторија сужавала, налазио се
пролаз тако узан да су једва два човека упоредо могла да
прођу. Тај пролаз скретао је одмах устрану. Пошто су изишли,
ловци одмах иза неколико завијутака нађоше се пред
природном завесом од пузавица. Винету мало размаче ту
природну завесу и ловци угледаше пред собом шуму која је
била тако густа и мрачна да вероватно ниједан сунчев зрак
није могао да продре до земље.
Винету изиђе из склоништа да прегледа шуму. Кад се
вратио, Апач рече:
— Десно од нас, према северу, горе многе ватре под
дрвећем. Значи, тамо је логор Утаха. Ниже, у долини влада
мрак. Ми морамо да се спустимо тамо. Можда тамо нема
црвенокожаца. У најгорем случају биће два или три стражара
постављена на излазу из Јеленске долине. Њих ћемо лако да
уклонимо. Могли бисмо онда да прођемо без велике
420
опасности, да се у долини не налази црвени Корнел.
Безусловно морамо да сазнамо шта је са њим. Зато ћемо се ја,
Олд Фајерхенд и Олд Шетерхенд привући ватрама да
извидимо ствар.
После два сата, пошто се добро смрачило, кретоше сва
тројица у извиђање. Опрезно су се привукли до шуме. У шуми
се ништа није ни видело ни чуло. Ватре су гореле прилично
далеко. Било их је веома много. По томе се дало закључити да
је на окупу врло велик број Утаха.
Кријући се, од дрвета до дрвета ишли су извидници даље.
Винету је водио. Што су се више приближавали ватрама, све
им је лакше било да из мрака виде лепо све шта се збива пред
њима. Ишли су десном страном долине. Ватре су биле више
према средини. Индијанци, изгледа, нису много веровали
стени. Поломљено дрвеће и огромно камење забијено у земљу
доказивало је јасно да се камен често ломио са стене и
сурвавао у долину. Извидници су напредовали доста брзо. Већ
су били према првој ватри. Лево од њих горела је велика и
висока ватра, мало пострани од осталих. Поред ње седело је
пет Индијанаца. По орловском перју на глави видело се да су
то биле поглавице.
У тај мах устао је баш један од њих и збацио са себе
ратнички огртач. Горњи део тела, лице и руке били су
намазани дебелим слојем дречеће жуте боје.
— Таб Вагаре, Жуто Сунце! прошапта Винету. То је
поглавица Капот Утаха. Јак је као медвед. Погледајте његове
снажне груди, дебеле и јаке мишице!
Жуто Сунце даде знак другом поглавици, који исто тако
устаде. Овај је био још виши, а сигурно није био ни слабији.
— То је Цу Ин Куц, Четири Бивола, рече Олд Шетерхенд.
Он је добио ово име зато јер је са четири стреле једном убио
четири бивола.
Поглавице изменише неколико речи и одоше од ватре.
Вероватно су отишли да обиђу страже. Прошли су поред
осталих ватара, држећи се више стене.

421
 — Ах! рече Олд Фајерхенд. Они ће проћи овуда. Шта
мислиш о томе, Шетерхенде, да их похватамо?
— Живе и читаве?
— Наравно!
— То би било сјајно! Лези одмах на земљу. Ја ћу првог, ти
другог!
Поглавице Утаха се приближише. Ишли су један за
другим. Изненада се иза њих подигоше две сенке — два снажна
ударца песницом оборише Индијанце као кладе на земљу.
— Добро је било! прошапута Олд Фајерхенд. Наши су. Сада
брзо с њима у наш заклон.
Сваки дохвати свог заробљеника, а Винетуу рекоше да их
ту сачека. Заробљенике понеше у своје склониште од
пузавица. Тамо предадоше своје нове заробљенике рафтерима
да их вежу и да им запуше уста, а затим се вратише до Винетуа.
Њега затекоше на истом месту. Било је од веће важности да се
пронађе место где се налази риђокоси Корнел са својом
бандом него да прислушкују оне три поглавице који су били
остали код ватре. А зато су морали да обиђу целу долину. И ова
три храбра човека пођоше, непрестано идући уза стену, тако
да су ватре сада биле лево.
На ту страну добро се видело, али спреда је било мрачно.
Морали су зато да се крећу с највећом опрезношћу. Где није
помагало оштро око, ишло се напред пипајући рукама. Винету
је, као и обично, био измакао напред. Изненада, скоро исувише
гласно, узвикну:
— Уф!
Ловци застадоше напрегнуто ослушкујући. Али, све је
било мирно.
— Шта је? упита Олд Фајерхенд.
— Неки човек, одговори поглавица Апача.
— Где?
— Овде, поред мене, преда мном, у мојој руци.
— Држи га чврсто, да не виче!
— Неће викати: мртав је!
422
 — Зар си га већ удавио?
— Не. Био је већ мртав. На коцу је...
— Забога! Нема скалпа. Телу му је пуно рана. Хладан је и
моје руке су влажне од крви.
— Онда су белци које тражимо већ мртви. То је губилиште.
Да га претресемо одмах!...
Пипајући око себе, три човека избројаше на том месту око
двадесет страховито унакажених лешева, везаних на стубове
и дрвеће.
— Ужасно! рече Олд Шетерхенд. Ја сам мислио да ћу те
људе моћи спасти барем ових мука! Обично Индијанци чекају
до наредног дана, али овога пута су се нешто журили.
— А наш план, наш нацрт! рече Олд Фајерхенд. Сад је
пропао.
— Није још. У нашим рукама су заробљене поглавице.
Можда ћемо моћи да их заменимо за нацрт.
— Ако није уништен и ако још постоји.
— Уништен? Тешко. Црвени већ знају важност таквих
хартија. Тога не треба да се бојиш. Само зашто су тако брзо
побили ове несрећнике?
— Шта мислиш? Зашто?
— Да направе места за нас. Они знају већ да ми долазимо.
Значи, очекивали су нас свакако за данас ујутро, па како нисмо
дошли, послали су уходе да нас потраже.
— Гласници који су послани да јаве наш долазак, већ су
стигли, али Јамба Индијанци још нису, рече Винету.
— Не Јамба Утахе још нису стигли. Вероватно се сатима
нису усудили да прођу поред места где смо се одмарали и да
уђу у клисуру. Можда ће стићи тек сутра у зору, јер је
последњи део пута тако опасан да се ноћу неће... Чуј! Па они
долазе! Ено их!
Више места где су стојала три ловца, зачуло се одједном
громко, радосно клицање, на које је следовао одговор из
долине. Упркос мрачне ноћи и рђавог пута Јамба Утахе су ипак
дошли. Са буктињама појурише остали Индијанци Јамба

423
Утахама у сусрет. Шума оживе. Од многобројних буктиња
постало је тако светло да је извидницима претила опасност да
буду примећени.
— Морамо што брже одавде, рече Олд Фајерхенд. Али куда?
Свуда око нас налазе се Индијанци.
— На дрвеће, рече Олд Шетерхенд. У густом грању можемо
да сачекамо док се логор умири.
— Добро, одмах на дрвеће! Ах, Винету се већ попео!
Заиста, Апач се није много предомишљао. Попео се брзо
као веверица и сакрио се у густом грању. Друга двојица
следоваше његовом примеру и попеше се на дрвеће.
С дрвећа су се у сјају буктиња одлично видели Јамба Утахе
где долазе. Кад су ови чули да је преко двадесет белаца
погинуло на стубу испаштања, помислили су да су то они
белци које су они гонили и хтели су да их виде. Кад су бакљама
осветлили губилиште, ловцима скривеним на дрвећу указа се
пред очима језив призор, који је био још страшнији услед
треперења буктиња. Видећи да то нису лешеви оних које су
они прогонили, Јамба Утахе дадоше свом бесу одушка на
необичан начин. На срећу, тај призор није дуго трајао. Био је
нагло зацело прекинут једним изненадним догађајем који
зацело нико није предвиђао.
Са доњег краја долине зачу се развучен крик, крик који ако
се и једаред у животу чује не може се више заборавити. То је
био самртнички крик једнога човека.
— Уф! узвикну један од поглавица испод дрвета. Шта то
може да буде? Жуто Сунце и Четири Бивола су тамо!
Зачу се и други самртнички крик, и одмах затим
запраскаше пушке.
— Наваоси! Наваоси! повикаше поглавице. Винету,
Шетерхенд и Фајерхенд су их наговарали да нападну на нас.
Устајте, ратници Утаха! Напред на ове псе! Уништите их!
Остављајте коње, борите се пешке између дрвећа!
За неколико тренутака све се ускомеша. Утахе дограбише
оружје, набацаше дрва у ватре да осветле бојиште и затим
урлајући полетеше на непријатеља. Шума се орила од бојне
424
вике. Пушчана ватра све се више ближила ка месту где су
извидници били сакривени. Страни нападачи јурили су од
дрвета до дрвета иза којих су праскале пушке.
Утахе су прихватили борбу, прво појединачно, а онда
удружени у јаке групе. Јединственог, општег бојишта није ни
било, него се око сваке ватре развијала огорчена, љута битка.
Да, то су били Наваоси. Они су хтели да изненаде Утахе,
али нису успели да савладају њихове страже на излазу из
долине. Самртнички крик стражара узбудио је цео логор и
борба се сада водила не на препад, него прса у прса. Сада је
одлучивала надмоћност.
Убрзо се видело да су Утахе бројно надмоћнији. Сем тога,
они су боље познавали бојиште од њихових непријатеља. На
тај начин, упркос велике храбрости, Наваоси су били
постепено потискивани. Борба се највећим делом водила
копљима, ножевима и томахавкама. Копља су летела кроз
ваздух, а томахавке и ножеви севали су у рукама. Чак и за
тројицу сакривених извидника био је овај крвави, ноћни бој
најузбудљивији догађај у животу. Индијанци против
Индијанаца, у борби на живот и смрт, из највеће близине! Овде
су се борили двојица урлајући као дивљи зверови, тамо су се
двојица клала ножевима без иједне речи! Чим би један пао,
његов противник би му одмах одерао склап са главе, да можда
већ у наредном тренутку изгуби и свој сопствени!
Од тројице поглавица који су били седели поред ватре,
двојица су полетели у борбу да своје ратнике примером
охрабре. Трећи се био наслонио на једно дрво у близини ватре
и оштрим оком посматрао ток битке, издајући, лево и десно,
громким гласом Заповести. То је био војсковођа у чијим су
рукама биле све нити одбране. Чак и кад су Наваоси почели
све више да се повлаче и узмичу, он је остао на свом месту.
Борба се све више и више удаљавала од места где су
извидници били сакривени. Сад је требало да се нехотични
посматрачи битке постарају о својој сигурности. Пут у њихово
склониште био је сада слободан. Брзо се скинуше са дрвећа.
Поглавица Утаха још увек је стојао на свом месту. Врева битке
чула се већ у даљини.
425
 — Сада натраг! узвикну Винету. Доцније ће они да направе
победничке ватре и биће касно да побегнемо.
— Да поведемо и овог поглавицу са собом? упита Олд
Шетерхенд.
— Да. Ја ћу да му се...
Застао је пренеражен. Из мрака је искочио, брзо као муња,
мали, ситан и ћопав човечуљак, завитлао пушком и добро
одмереним ударцем кундака оборио поглавицу на земљу.
Затим га ухвати испод колена, бацио на леђа и нестао у мраку.
При том је рекао гласно, тако да су га и извидници могли чути:
— Што може Олд Шетерхенд и Олд Фајерхенд, може и
Ћопавко Франк!
— Ћопавко Франк! пренерази се Олд Фајерхенд. Полудео
је, богами! Хајдемо за њим, да не направи још неку глупост!
— Полудео? Није учинио никакву глупост већ јуначко
дело! рече Олд Шетерхенд. То је сјајан шврћа, нема збора. Али
одважан је такође, нема сумње. Ја сам га узео у своју школу и
добар је ученик.
Затим ловци похиташе за Ћопавком у помрчину. Баш кад
су били пред улазом у склониште, одјекну прасак пушке, а
одмах затим чуше се подсмешљиве речи Ћопавка Франка:
— Будало, пази куда пуцаш! Ако хоћеш мене да погодиш,
не пуцај у месец! Ево ти шта тражиш, и лаку ноћ!
Чу се потмули ударац кундака и одмах затим завлада
гробна тишина. Ловци дотрчаше до Франка.
— Натраг! узвикну овај. Овде се пуца и боде!
— Не пуцај! рече Олд Шетерхенд. То смо ми!
— Кажите хвала богу, што сте се јавили! Да вас нисам по
гласу познао, богами, побио бих вас као зечеве.
— А зашто си напустио склониште? упита Олд Фајерхенд.
— Само брига због вас дала ми је храбрости и снаге. Тек што
сте били отишли, кад се подиже вика као да Цимбри наваљују
на Тевтоне. А онда је почела паклена пуцњава, тако да сам се
грдно био уплашио за вас. Зато сам дохватио пушку и клиснуо
у ову египатску помрчину. Пуцало се лево, а ви сте отишли

426
десно, па сам и ја кренуо онамо. Тамо видех поглавицу где
стоји уз дрво као пуњена птица. То ме је наљутило и дао сам му
вертикални ударац, тако да је одмах заузео хоризонтални
став. Затим сам га зграбио да га однесем на сигурно место, али
пошто је био тежак, бацио сам га на земљу и сео на његов
корпус деликти, да се мало одморим. Тада ми се изненада
привукао неки црвени комитаџија и опалио из пушке. Ја се
изврнух и метак ми прошиша поред главе. Ја га затим
положих помоћу кундака поред поглавице. Шта да радим с
њима? Не могу их обојицу понети!
— Ми ћемо да ти помогнемо. Што брже у склониште! У
долини је престала пуцњава и Утахе ће убрзо да се врате.
Заробљене Индијанце пренеше у склониште. Везаше их и
запушише им уста, као и осталим заробљеницима.
И, заиста, Утахе се убрзо вратише и то као победници. Било
је наложено још више ватара, пошто су Утахе хтели да
претраже шуму због рањеника и сакривених непријатеља.
Међутим, Наваоси су своје рањенике били однели, као што је
то обичај код Индијанаца. Кад год би нашли неког свог
ратника мртвог, Утахе би подигли бесну вику и нарицање.
Лешеве сакупише да их свечано сахране. Најтеже је Утахама
било због три нестале поглавице, за које су мислили да су их
заробили Наваоси. Цела шума због тога одјекивала је од
бесног урликања ратника. Две преостале поглавице сазваше
веће најугледнијих ратника, којом приликом су се држали
ватрени говори.
То наведе Винетуа на помисао да још једаред пође у
извиђање, не би ли сазнао шта су решиле Утахе. То му није
било тешко. Црвенокошци су били уверени да их више нико
неће напасти и нису били ни најмање опрезни. Потучени
Наваоси сигурно се неће враћати натраг, а и кад би се вратили,
сачекале би их страже на улазу у долину. Да се у самој долини
налази још опаснији непријатељ, не би им ни у сну пало на
памет. Зато је Винету могао лако да се привуче и да сазна све
што ће бити предузето.
Мртве су хтели још исте ноћи да закопају. Тужбалице су
могли да оставе за доцније. Сада је, пре свега, требало
427
ослободити заробљене поглавице. Штавише, то је било
потребније него сачекати ујутру долазак Винетуа и његових
белих сапутника. Пошто су ови хтели горе на Сребрно језеро,
морали су на сваки начин пасти у руке Утаха. Зато су морале
да буду предузете све припреме, да би се у свитање могло
приступити гоњењу.
Сада се Винету повуче натраг, полако и опрезно. Дошавши
у близину закона, он примети више коња. Ове животиње су се
за време борбе поплашиле и одвојиле од других. Тада се Апач
присети да има нових заробљеника, три поглавице и један
ратник. За то су била потребна четири коња. У близини није
било ниједног Утаха. Коњи га се нису плашили, јер је био
Индијанац. Дохвати једног за узде и поведе га према заклону.
Тамо, иза завесе од пузавица седео је Олд Фајерхенд, који
прихвати првог коња. На овај начин била су доведена и остала
три. Они су, додуше, мало фркатали, али их је Винету врло
брзо умирио.
У унутрашњости заклона није било никоме досадно. Било
је много штошта за причање и за слушање. Ћопавко Франк се
спустио, наравно у пуној тами, поред свог пријатеља Дрола.
Раније се он није одвајао од дебелог Џемија и са њим је увек
био једно срце и једна душа. Откако је, међутим, нашао свог
земљака — било је друкчије. Дрол није хтео да буде учен, па га
је пуштао да говори, никада га не поправљајући. То је Ћопавка
још јаче везало уз њега. Лорд је седео с друге стране човечуљка
и, одушевљен његовим подвигом, упита:
— Хоћете ли се наљутити на мене, ако вас на нешто
подсетим?
Он му стави у руке једну од својих дивних пушака, Франк
му пушку, међутим, врати и рече:
— Слушајте, милорде, шалу на страну! Ви, заиста, желите
да отуђите ову пушку?
— Да, одговори Енглез.
— И да је мени поклоните?
— Тако је.

428
 — Онда, одмах ми је дајте, само брже, док се не покајете!
Забуна је кратка као Џеми, а кајање дугачко као Дејви, рече
неки мудрац. Ова пушка је, дакле, моја, моја неоспорна
сопственост! То је сигурно као што је сигурно да је сада ноћ! Ја
сам ван себе од весеља! Ја сам ганут до суза! Милорде, ако вам
икада буде потребан друг у невољи, који ће за вас у ватру и у
воду, само ме зовните! Како да вам се захвалим? Хоћете ли да
вам стиснем руку, да вас загрлим и да вас пољубим?
— Биће довољно да стегнемо један другом руку.
— Добро! Ти си тако хтео, Антоне. Ево руке, лорде. Можете
да је стиснете, колико год хоћете. Дајем вам је на расположење
свакодневно, уколико мени самом не буде потребна. Јер
захвалност је врлина која краси моју душу. Дрол, течо мој из
Алтенбурга, јеси ли видео, каква ми је данас срећа пала у део?
— Да, одговори Дрол. Да си ко други, ја бих ти позавидео,
али пошто си ми пријатељ и рођак, радујем се с тобом заједно
из дубине срца. Једном речи, честитам ти!
Пошто се могло очекивати да ће сутрашњи дан бити
напоран, поставише страже и легоше да спавају. Дуго нико
није могао да заспи. Заспали су тек после поноћи, али већ у
рану зору били су будни, јер су Индијанци уз велику буку и
галаму одлазили из долине. После кратког времена није више
било ниједног Индијанаца у долини. Белци су могли, дакле,
мирно да напусте своје склониште.
Прво су, сигурности ради, постављене страже на улазу и
излазу из долине, а онда је цела долина пажљиво претресена.
Нашли су један велики заједнички гроб. На лешеве била је
набацана велика гомила камења. Нашли су у долини и
неколико лешева коња, који су били погинули од залуталих
куршума. Даљи пут на Сребрно језеро, ако би хтели избећи
Утахе, водио је преко пустих предела.
Ту није било лако да се нађе хране за велику дружину. Зато
су били добро дошли изгинули коњи. Западњак није
пробирач. Ако ништа боље нема, добра је и коњетина. Зар га
често Индијанци не угосте печењем угојеног пса! Изабрали су
најбоље комаде меса, поделили их и испекли на ватри, да би се
месо дуже држало.
429
 Пошто су Утахе отишли, одвезали су заробљеницима уста.
Кад су ови затражили да их пусте у слободу, речено им би
кратко и јасно да су знаци у „шуми воде“ прочитани да зато
таоци не могу бити пуштени у слободу. На то заробљеници
нису имали шта да одговоре.
Сада је у првом реду требало да се сахране побијени белци.
Они су били бачени на најстрашније муке. Ловци који су
прегледали губилиште много штошта су видели и преживели.
Али нису могли да савладају своје гнушање гледајући
измрцварена тела и унакажене удове погинулих. Трампови су
пожњели оно што су сејали. Најгоре је прошао риђокоси
Корнел. Он је био везан на стубу испаштања, с главом према
земљи. Био је сасвим наг, без одеће, као и његови другови.
Црвенокошци су поделили међу собом њихова одела, до
последње крпе. Отетог нацрта нигде није било. Ако га не
изнуде од Утаха, мало је било наде да ће од Великог или Малог
Медведа сазнати тајну Сребрног језера.
Побијене скидоше са стубова испаштања, положише у
раку коју су ископали и затрпаше камењем. Затим поскакаше
на коње и под вођством Винетуа кренуше заобилазним путем
према Сребрном језеру.

430
 VI
НА СРЕБРНОМ ЈЕЗЕРУ

Пред очима белаца, кад су се после неколико дана

напрегнутог јахања приближавали циљу свог путовања,
указао се призор који је просто поражавао својом
величанственошћу. Пролазили су кроз кањон који се лагано
пео. С обеју страна кањона дизале су се огромне,
величанствене стене, све у сјају јарких боја. Огромне камене
пирамиде пешчаника, нагомилаване једна на другу, дизале су
се, чинило се, небу под облаке. Те пирамиде стварале су
окомите, праве зидове, а могле би да се упореде и са зидинама
старинских замкова и тврђава начичканих многобројним
кулама, терасама и грудобранима.
Сунце је било још високо и својим косим зрацима
обасјавало ову дивну панораму, која је сва сјала у сјају боја
неописане лепоте. Неке стене су блештале у најсвежијем
плаветнилу, друге у црвенкастом злату. Међу њима лежали су
жути, маслинастозелени или бакарноватрени слојеви, док су
се у удубине повукле тамноплаве сенке. Али сва та блештава
лепота, са које гледалац није могао ока да скине, била је мртва.
Нигде ни даха живота, нигде ни најмањег покрета. Са стена
није капала ни кап воде: ниједна биљка, ниједна травка, па чак
ни маховина нису могле да нађу хране ни влаге, нити су се
могле задржати на голим стенама. Нигде не беше ни жбуна ни
дрвета, чије би свеже зеленило могло да обрадује и одмори
око.
Да је овде некад било воде, и то у огромним количинама,
показивали су трагови који су се јасно видели са стране на
стенама.
У кишно доба дно сада сувог кањона било је корито неке
хучне реке, која се уливала у дубоки и широки Колорадо. Тада
је кањон недељама био неприступачан и тешко да би се који
западњак или Индијанац одлучио да повери брзим и бурним
валовима свој слабачки чамчић-каное...

431
 Дно кањона састојало се из дебелог слоја округлог,
крупног шљунка затрпаног песком. Путовање је због тога
било веома отежано, јер је округли шљунак — валутак —
измицао испод коњских копита, тако да су путници често
морали да се задржавају да би се коњи одморили.
Олд Фајерхенд, Олд Шетерхенд и Винету јахали су напред.
Олд Фајерхенд је с нарочитом пажњом посматрао околину. На
месту где су се дизале увис две огромне камене куле, једна
поред друге, док је између њих био узан пролаз, широк свега
десетину стопа, који као да се позади сасвим затварао, Олд
Фајерхенд заустави свог коња и, посматрајући положај места
испитивачки погледом, рече:
— Мора да сам овде изишао, кад сам био пронашао сребрну
жицу. Али, да видимо, можда се и варам.
Он хтеде да сјаше с коња, али Винету потера свог коња до
самог пролаза и рече својим мирним, увереним гласом:
— Моја бела браћа нека пођу за мном. Овде почиње
пречица која ће нам скратити пут. А и за коње ће бити много
лакше овуда него по шљунку у кањону.
— Зар је теби позната стаза? упита изненађено Олд
Фајерхенд.
— Она се мало даље још више сужава, а затим се
проширује. Али не у уску долину, него у велику, глатку,
камениту висораван, која се постепено пење.
— Тако је! Дакле, на првом смо месту. Ова плоча се пење
неколико стотина стопа, а шта онда долази?
— Горња ивица се руши стрмо с оне стране у дубину, у
једну велику, округлу котлину, вртачу, из које води узан,
кривудав теснац горе, у дивну, широку долину Сребрног
језера...
— Сасвим је тако. Да ли си ти у тој котлини приметио
штогод нарочито?
— Не. Тамо нема ништа. Ни воде, ни траве, ни живота
уопште. Тамо нема ни бубе, ни мрава, а камоли неке зверке
или животиње. Само голо, сунцем испржено камење.

432
 — Али ја ћу ти ипак показати да тамо има нешто што је
много скупоценије од воде, траве и свих зверки...
— Мислиш ли на сребрну жицу коју си открио?
— Да, Баш због те котлине ја сам и пошао на овај далек пут.
Али, сада напред, тим путем!
Уђоше у теснац. Ишли су један за другим, јер није било
места за два јахача упоредо. Међутим, убрзо се стене
размакоше и теснац се ширио све више и више. Огромне
камене куле су се све више удаљавале и пред јахачима се указа
голема, глатка троугаона камена висораван, чији се један угао
ослањао о улаз у теснац. Површина се у благом нагибу
терасасто пела навише, оивичена високим стенама.
Пут је водио узбрдо. Изгледало је као да се коњи пењу на
неки високи кров, али успон ипак није био толико колико се
чинило. За час јахања поворка је стигла горе. Пред јахачима се
указа широка, стеновита раван, са оном котлином напред, из
које је водила мрачна стаза према југу. То је био теснац који је
водио на Сребрно језеро.
Убрзо почеше наши путници да се спуштају. Нагиб је био
толики да су морали да сјашу с коња. Наилазила су места где
је силажење било и опасно по живот. Заробљенике су наравно
скинули с коња и одрешили им ноге. Кад се спустише,
посадише их опет на коње и везаше.
Тада Олд Фајерхенд показа својим пратиоцима будући
рудник.
Утахе, који о томе ништа нису смели да сазнају, одведоше
мало подаље у теснац. Неколико рафтера остадоше да их
чувају. Остали путници поскакаше с коња. Вест да се налазе на
циљу све је у највећој мери узбудила.
Котлина је имала отприлике једну енглеску миљу у
пречнику. Тле се састојало већим делом из дебелог слоја
песка, помешаног са шљунком величине песнице. Инжењер
Батлер разгледа пољану и рече:
— Лако може бити да смо овде наишли на богат рудник
сребра — бонанцу. Ако овде има племенитог метала, онда га
зацело има у огромној количини. Ова голема вртача стварала
433
се вековима. Вода је долазила из клисуре с југа и, пошто није
могла даље, стварала је један вир, вртлог, који је мрвио
камење у шљунак и песак. Земљиште на коме стојимо кишама
је испрано, и ако има драгоцених метала, они услед своје
тежине леже на дну. Значи, испод песка. Ако копамо у дубину
од неколико стопа, одмах ћемо знати да ли је наш труд и пут
био узалудан или није.
— Не треба да копамо. Довољно је да се прегледа да ли
обале овог некадашњег вира садрже племенитог метала, рече
Олд Фајерхенд.
— Дабоме. Ако га има у камењу, сигурно је да га има и у
песку.
— Онда изволите! Ево вам доказа!
Олд Фајерхенд упути се једном месту, а остали пођоше за
њим са највећим интересовањем.
— Тетка, мени ће срце да искочи, рече Ћопавко Франк. Ако
овде наиђемо на сребро, натрпаћу пуне џакове, па хајд у Саску.
Тамо ћу на најлепшем месту на обали Елбе да саградим
такозвану вилу и од зоре до мрака нећу се помаћи са прозора.
Нека људи виде какав сам отмен господин!
— А ја, рече тетка Дрол, купићу један салаш са двадесет
коња и осамдесет крава и правићу само сир и кајмак. Тако се
ради у мом крају.
Олд Фајерхенд приђе стени која је на том месту била
подлокана и распукла и дохвати један одломљени камен,
затим још неколико мањих. Указа се пукотина. Та пукотина
била је очигледно постала природним путем, али је била, као
што се видело, проширена вештачким путем. Олд Фајерхенд
пружи руку у пукотину и рече:
— Од онога што сам овде нашао и дао да се хемијски испита
био сам узео само један комад. Сада хоћу да чујем да ли је
господин инжењер истог мишљења.
Кад је извадио руку из пукотине, држао је у њој нешто
беличасто, прошарано мрким, и пружио инжењеру. Чим је
овај узео у руку масу и погледао, узвикну:

434
 — Забога! Па то је, нема сумње, чисто, самородно сребро! И
то је, доиста, нађено овде, у овој пукотини?
— Да, цела пукотина је била пуна ове руде. Изгледа да
жила иде далеко у камењар и да је ванредно богата.
— Онда је јасно да се може вадити навелико. Има свакако
много руде која садржи сребро.
Олд Фајерхенд се осмехну и извади један још већи комад
руде. Вио је већи од две песнице. Инжењер га разгледа и
задивљен рече:
— Хемијска анализа биће поузданија, разуме се. Али ја бих
могао да се закунем да је ово кераргит, сребрна хлорна руда!
—Тако је. И хемијска анализа дала је исти резултат.
— Колико има процената сребра?
— Седамдесет и пет процената чистог сребра.
— Сјајно! У подручју Утаха налази се углавном хлорно
сребро. Где је главна жила?
— Тамо позади, на другој страни котлине. Ја сам је затрпао
камењем.
— Олд Фајерхенде, овде леже милиони! Проналазач блага
може да каже да је богат, врло богат човек! узвикну Ватсон,
бивши пословођа.
— Зар само проналазач? Сви имате удела у томе. Ја сам
проналазач, Батлер је инжењер, а ви сви остали помоћи ћете
при вађењу. Зато сам вас и повео овамо горе. Услове и удео
сваког појединца уговорићемо доцније.
Ове речи изазваше опште одушевљење. Многи су хтели да
на лицу места почне вађење, али их Олд Фајерхенд опомену:
— Немојте се журити, господо! Треба да мислимо и на друге
ствари. Нисмо ми сами овде горе!
— Али ми смо дошли пре црвенокожаца, рече лорд, који,
додуше, није тражио никаква удела у проналаску, али се
радовао исто тако као и остали.
— Да, дошли смо пре њих, али не много. Наваоси ће стићи
можда само неколико часова доцније од нас на Сребрно језеро,

435
а за њима свакако и Утахе који их у стопу гоне. Не смемо,
дакле, да губимо време, већ треба да се добро припремимо.
— То је тачно, сложи се Олд Фајерхенд. Али ја бих ипак хтео
да знам, да ли ће радови на вађењу сребра наићи на тешкоће?
Инжењеру Батлеру довољно је, мислим, свега неколико
минута да то утврди.
Инжењер разгледа околину и упита:
— Колико је одавде удаљено Сребрно језеро?
— За два часа бићемо тамо.
— Да ли је оно више од овог места?
— Да, много више.
— Дакле, потребни пад за воду имамо. Али, биће ипак
потребне цеви, макар и дрвене. Да ли има где у близини
дрвета?
— Колико год хоћете. Сребрно језеро опкољено је шумом.
— Сјајно! Можда и нећемо морати да целим путем
постављамо цеви. Мало више одавде можемо да направимо
резервоар. Од језера до тог резервоара може вода отворено да
тече. Од резервоара пак можемо да је доведемо цевима, да
бисмо добили потребан притисак.
— Због прскања?
— Да. Трудићемо се да не разбијамо камење пијуцима и
будацима. Разбијаћемо га водом, а уколико не буде ишло,
употребићемо барут. А и овај шљунак и песак, пун метала,
испираћемо...
— Али вода мора да отиче, јер би се иначе котлина
напунила, тако да не бисмо могли да радимо.
— Да, вода мора да отиче! Али отицај морамо тек да
изградимо. Ја мислим да ће за прво време бити довољна црпка
или долап, којим ћемо воду дизати до висине косе преко које
смо дошли. А одавде ће даље сама да отиче теснацом у кањон.
Наравно да ће нам бити потребне и машине. Али ни ту неће
бити нарочитих тешкоћа. У року од месец дана можемо лако
да их набавимо. Али има и других ствари о којима треба да се
поразмисли. Коме припада ово земљиште?

436
 — Тимбабачима. Винетуов углед учиниће да нам га
продају. Куповину морамо потврдити код надлежних власти.
— Тако је. Главна је ствар да се вода из језера доведе овамо,
а да ли ће то ићи, видећемо приликом даљег пута. Дакле,
мислим да можемо да кренемо. Напред!
Малу рупу коју је био отворио, Олд Фајерхенд је поново
затрпао, па затим цело друштво појаха коње.
Место где су чекали заробљени црвенокошци са својим
стражарима било је нека водом издубљена вододерина,
широка најмање десет, а највише двадесет стопа, која је
служила као стаза горе. И та вододерина била је пуста. Водено
корито било је потпуно суво. Вероватно само у пролеће било
је ту воде и влаге, али не у толикој мери да би се могло да
одржи у животу и најобичније растиње.
Испод Сребрног језера теснац се проширивао у један
пропланак са језерцем. Ту је, најзад, после дугог јахања било
мало паше за коње. Коњи су услед врућине, несташице хране
и воде и тешког пута много страдали. Нису хтели више да се
покоравају уздама, него су се отимали да пасу. Зато јахачи
сјахаше с коња и пустише их на пашу. Јахачи поседаше у
групама. Поведе се жив разговор о богатству које их је
очекивало у будућности.
Инжењер, који је целим путем проучавао ситуацију, рече:
— Досад сам врло задовољан. Вододерина је не само згодна
за довођење воде него и за пренос потребних машина. Могу
рећи да нам је природа много изишла у сусрет.
— Ти, рече Ћопавко Франк, мунувши лактом тетку Дрол,
чујеш ли шта овај вели? Ипак, биће нешто од моје виле.
— А исто тако и од мога салаша! Радуј се, мој завичају, кад
се један од твојих најзнаменитијих синова врати с пуним
џаком пара! Рођаче, ходи да те пољубим!
— Сада још не! бранио се Франк. Ја сам...
Прекинуо их је инжењер забринуто:
— Елен! Где је Елен, забога? Ја је нигде не видим!
Девојчица је после два дана угледала не само прву траву
већ и неколико цветова, па је похитала да их убере. Влага
437
блиског језера допирала је чак довде, па је унаоколо порасла
бујна вегетација, која се спуштала чак у вододерину. Берући
цвеће, ишла је Елен тако све даље и даље, док није дошла до
једног завијутка. Баш хтеде да узбере један цвет, кад се
одједном пред њом појавише три Индијанца са оружјем у
руци. Девојка се скамени од ужаса и хтеде да викне, али је грло
издаде. Индијанац је тако васпитан да увек сачува присебност
и прибраност. Он се у свакој прилици сналази брзо и поступа
одлучно. Чим Индијанци угледаше девојчицу, двојица
прискочише да је ухвате. Један јој руком запуши уста, а други
јој стави нож под грло и рече рђавим енглеским језиком:
— Мир или си мртва!
Трећи се одшуња напред да види чија је девојчица, јер је
само по себи било јасно да она није сама овде. Већ после два
минута вратио се и шапнуо својим друговима неколико речи,
које Елен није разумела. Затим је поведоше. Сирота Елен није
се усудила ни да писне.
Брзо прођоше теснац који се завршавао на подножју
високе падине брега. Доњи део падине био је обрастао жбуњем
које је горе прелазило у шуму. Малу Елен одвукоше кроз
жбуње до шуме где је седело много Индијанаца. Поред
Индијанаца лежало је оружје које они одмах дограбише,
видећи где им другови долазе с једном белом девојчицом.
Видећи где је сви гледају претећим погледима, Елен схвати
одмах да се налази у опасности. У тај мах сети се тотема који
јој је Мали Медвед био дао на лађи. Он јој је био рекао да ће је
то писмо сачувати од сваке непријатности. „Његова сенка је
моја сенка, његова крв је моја крв. Он је мој старији брат.“ Тако
је писало на тотему. Зато она извуче врпцу на којој је висио
тотем, одреши га с врпце и пружи Индијанцу, кога је због
његовог страшног изгледа сматрала најопаснијим.
Црвенокожац размота кожу. Пошто је размотрио знаке на
њој, викну с чуђењем и пружи тотем најближем до себе. Тотем
је ишао од руке до руке. Лица Индијанаца постајала су све
љубазнија, док најзад онај који је већ говорио са малом Елен
не рече:
— Ко ти је то дао?
438
 — Нитропан Хомош, одговори девојчица.
— Млади поглавица?
— Да.
— Где?
— На лађи.
— На великој ватреној каноји?
— Да.
— На Арканзасу?
— Да.
— Истина је. Нитропан Хомош је био на Арканзасу. А ко су
они људи тамо? упита Индијанац показујући у вододерину.
— Винету, Олд Фајерхенд и Олд Шетерхенд.
— Уф! узвикну Индијанац.
— Уф! повикаше и остали.
Хтео је даље да распитује, али у жбуњу нешто зашушта и
она тројица, чија су имена баш била сад споменута, испадоше
на челу осталих белаца пред Индијанце, опкољавајући их са
свих страна. Уходе нису биле ни приметиле Винетуа кад им је
Апач мирно пришао. Сада га је тек један од Индијанаца био
познао.
— Велики поглавица Апача! узвикну Индијанац. Ова
девојка има тотем Малог Медведа. Она је наш пријатељ. Ми
смо је повели са собом, јер нисмо знали да ли су људи са којима
је дошла наши пријатељи или непријатељи.
Црвенокошци су по лицу били намазани плавом и жутом
бојом. Зато Винету одмах упита:
— Ви сте ратници Тимбабача?
— Да.
— Који вас поглавица води?
— Чиа Ницас, Дугачко Ухо.
Тај човек се свакако тако звао због свог оштрог слуха.
— Где је он? упита Винету.
— На језеру.
— Колико је ваших ратника овде?
439
 — Стотина.
— Да ли су се и друга племена сакупила?
— Не. Али доћи ће још две стотине ратника Наваоса. Са
њима ћемо поћи на север, да Утахама одеремо скалпове.
— Пазите, да они не одеру ваше! Јесте ли поставили
страже?
— Зашто да постављамо страже? Непријатељ је још далеко.
— Није баш тако далеко како ти мислиш. И има их више
него што ви желите. Да ли је Велики Медвед на језеру?
— Да, а исто тако и Мали Медвед.
— Водите нас њима!
Наиђоше рафтери са коњима и заробљеницима из
вододерине, док су остали белци ишли пешке за Елен
Батлеровом. Тимбабачи пођоше на челу као путовођи. Пут је
ишао једно време падином брега, а једно време испод дрвећа.
С оне стране косе поче падина да се спушта и ускоро угледаше
блештаву површину воде.
Најзад су били стигли на Сребрно језеро!
Стене високе као куле, у разноликим бојама, као оне у
кањону, затвараху са свих страна долину отприлике два часа
дугачку и упола толико широку. Иза првих стена дизале су се
друге, све нове и нове, све више и више. Али те стене нису биле
голе. У безбројним терасама и пукотинама, којима су биле
изукрштане и прошаране, расло је жбуње и дрвеће. Што ниже
према језеру, то је гушћа била шума која се спуштала скоро до
самог језера. Између језера и шуме остао је само узан појас
пашњака.
У средини језера било је једно зелено острвце са
чудноватом грађевином у средини. Грађевина је свакако
потицала из времена пре Индијанаца, јер није била грађена у
њиховом стилу. На ливади поред језера било је неколико
колибица, а пред њима на обали неколико кануа —
индијанских чамаца. Острво је било сасвим округло, у
пречнику свега око стотину корака. Старинско здање било је
све обрасло пузавицама, пуним цвећа. Остала земља на острву
била је обрађена као башта.
440
 Шума се огледала у језерској води као у огледалу, а
планински врхови купали су свој лик у њему. Ипак, језеро није
било ни зелено ни плаво. Није уопште било тамне боје, него
више сребрнастосиве. Никакав ветрић није набирао његову
површину. Могло се помислити да се испред очију налази суд
напуњен живом.
У колибицама и пред колибицама лежали су Индијанци.
То су биле оне две стотине ратника Тимбабача. Они се мало
ускомешаше када угледаше поворку белаца. Али пошто су се
на челу поворке налазили њихови саплеменици, брзо се
умирише. Још белци и нису сасвим стигли до њих, кад преко,
на језеру из здања, изиђоше два човека. Винету стави руку на
уста и викну:
— Нитропан-Ханеј! Винету је дошао!
Одјекнуо је и одговор. Она два човека са острва седоше у
кануе и завеслаше према обали. То су била оба Медведа, отац
и син. Њихово чуђење, кад угледаше позната лица, било је,
наравно, велико. Али на лицима им се ништа није могло
приметити. Кад је Велики Медвед изишао из чамца, пружи
Винетуу руку и рече:
— Велики поглавица Апача је свугде, и гдегод он дође
развесели срца. Ја поздрављам и Олд Шетерхенда, кога
познајем, и Олда Фајерхенда, са којим сам био на лађи!
Кад је приметио тетку Дрол прелети му преко лица
љубазан осмејак. Сетио се последњег сусрета с овим
особењаком, па му рече, пружајући му руку:
— Мој бели брат је храбар човек. Он је убио пантера. Добро
нам дошао!
Затим се рукова са свима редом. Његов син приђе Елен
Батлер, која је устала са носила, поклони јој се и слабим
енглеским језиком рече:
— Мали Медвед се није надао да ће белу мис опет угледати.
Куда она путује?
Ми не идемо даље од Сребрног језера, одговори она.
Његово лице озари се руменилом од радости, мада није
могао да прикрије израз чуђења.
441
442
 — Онда ће бела мис неко време овде остати?
— Дабоме, и то дуго времена, одговори она.
— Онда молим за дозволу да увек будем у њеној близини.
Она треба да упозна све дрвеће, биљке и цвеће овде. Ловићемо
рибу у језеру и дивљач у шуми. Али ја ћу увек бити у њеној
близини, јер много има рђавих људи и дивљих звери. Хоће ли
ми бели мис то допустити?
— Врло радо. Много се радујем што сам те затекла овде.
Елен му пружи руку и он је, као прави џентлмен, принесе
устима и пољуби.
Коње белаца Тимбабачи одведоше у шуму, где су и њихови
били сакривени. Поглавица Тимбабача, који је дотле гордо
седео у својој колибици, изиђе најзад полагано, прилично
зловољан што се на њега нико није освртао. То је био човек
мрка погледа, дугачких руку и ногу, и личио је на орангунтана.
Стао је подаље и гледао преко странаца у брда, као да их
уопште не примећује. Али ту се без сумње преварио, јер му
тетка Дрол одједном приђе и рече:
— Зашто Дугачко Ухо не прилази ближе? Зар неће да
поздрави славне ратнике белих људи?
Поглавица прогунђа нешто неразумљиво на индијанском
језику. Али намерио се на правога, јер га тетка Дрол потапша
по рамену, као старог, доброг познаника, и рече:
— Говори само енглески, младићу! Ја не разумем твој језик,
а ти мој добро разумеш!
Индијанац опет прогунђа нешто неразумљиво. Али тетка
продужи:
— Немој да ми се ругаш! Ја знам добро да ти одлично
говориш енглески.
— Но, одрицао је поглавица.
— Не? И не познајеш ме?
— Но!
— Хм! Деде, сети се! Ти се мене сигурно сећаш!
— Но!
— Па ми смо се видели доле у тврђави Дефјенс!
443
 — Но!
— Како да нисмо? Нас је било три белца, а вас једанаест
Индијанаца. Мало смо се коцкали и пили. Црвени су пили
више од нас белаца и напили се најзад, тако да нису знали ни
како се зову. Спавали су цело по подне и целу наредну ноћ. Зар
не можеш да се сетиш, стари друже!
— Но!
— Не? Е, па лепо! Ми белци легли смо такође под дашчару
заједно са Индијанцима, јер није било места. Кад смо се
пробудили Црвенокожаца више није било. Знаш ли куд су
отишли?
— Но!
— Али са њима је отишла и моја пушка и реденик са
фишецима! Само, видиш ли, ја сам урезао на кундаку пушке
слова Т. Д. То јест: тетка Дрол. Чудновато, да се та слова налазе
урезана и на твојој пушци. Не знаш можда откуда то?
— Но!
— А моји реденици извезени су срмом, а и на њима слова Т.
Д. Носио сам их око паса, тако као и ти. Е, баш се много радујем,
што су на твом реденику иста слова. Не знаш можда ни како
су моја слова дошла на твоје реденика?
— Но!
— Онда ја знам боље како је моја пушка дошла у твоје руке
и моји реденици теби око паса. Ја ћу те ослободити њих!
У трен ока истргну Дрол Индијанцу пушку из руку, па се
окрете да оде. Али црвенокожац стреловитом брзином појури
за њим и рече чистим енглеским језиком:
— Дај овамо!
— Но! одговори сада тетка Дрол.
— То је моја пушка!
— Но!
— И тај реденик исто!
— Но!
— Ти си лопов!
— Но!
444
 — Дај овамо или ћу силом да узмем!
— Но!
Тада црвенокожац трже нож. Дрол прасну у ведар смех и
рече:
— Ти си Дугачко Ухо. Ја те познајем. Али дуже су ти од
ушију руке, а још дужи прсти!
Признај истину, па ћеш добити ствари натраг! Дакле,
отворено: познајеш ли ме?
— Јес! одговори црвенокожац против сваког очекивања.
— Ти си био са мном у тврђави Дефјенс?
— Јес!
— И био си пијан?
— Јес!
— И киднуо си са мојом пушком и реденицима?
— Јес!
— Добро. Кад признајеш, ево ти и пушке и реденика. И ево
ти моје руке. Остаћемо пријатељи. Али енглески и истину
мораш да говориш, јеси ли разумео?
— Јес!
Тако тетка Дрол врати црвенокошцу пушку и реденике.
Црвени узе пушку као да се ништа није десило и рече ганутим
гласом:
— Мој бели брат је мој прави пријатељ. Он зна шта је право
и поштено. Јер он је нашао своје ствари код мене и опет ми их
је вратио. Он је пријатељ црвених људи и ја га волим!
— Да, младићу, и ја тебе волим. Ти ћеш то ускоро да
увидиш. Јер да ми нисмо дошли, сигурно би вам Утахе одрали
кожу с главе.
— О, они неће доћи. Наваоси су потукли Утахе и ми ћемо
убрзо поћи за њима Да многим Утахама одеремо кожу с главе.
— Ти се љуто вараш!
— Али, ето и код вас заробљених поглавица и ратника
Утаха. Значи да су ипак побеђени!
— Ове смо ми заробили за свој рачун. Али

445
 Наваоси су срамно потучени и побегли су трагом без
обзира. Утахе их гоне у стопу и можда ће већ данас стићи
овамо на Сребрно језеро.
— Уф! узвикну Дугачко Ухо и зину од чуда.
— Је ли могућно? упита Велики Медвед. Да ли тетка говори
истину?
— Да, одговори Олд Фајерхенд. Ми ћемо све да вам
испричамо, али тек пошто се осигурамо да нас непријатељ не
изненади. А непријатељ може сваког тренутка да се појави.
Нека педесет ратника Тимбабача одјашу кањоном наниже.
Франк, Дрол, Дејви, Џеми, Бил и Ујка, пођите са њима! Ви ћете
се спустити до места где кањон почиње да се сужава и
заузећете бусију на стенама. Тамо има довољно удубљења где
ћете моћи да се склоните. Утахе ће жестоко притиснути
Наваосе и одмах за њима стићи ће на Сребрно језеро. Ви ћете
морати да им прискочите у помоћ, а овамо одмах јавите по
гласнику чим се непријатељ појави. Али прво напојте и
нахраните коње, а и сами се поткрепите јелом и пићем, јер
доле нема воде. А Велики Медвед ће вам дати меса да понесете
са собом.
Меса је било у изобиљу. Оно се у великој количини сушило
на каишевима затегнутим између дрвећа. Воде за пиће било је
такође довољно. Са брда се спуштало неколико поточића и
потока који су се уливали у језеро. На један поток одведоше
коње да их напоје. Педесет Индијанаца и шест белаца били су
брзо спремни да пођу. Водио их је Мали Медвед.
Планинска долина Сребрног језера пружала се од севера
према југу. Са источне и западне стране било је потпуно
неприступачно. Са северне стране могло се прићи само
кањоном и теснацом којим су дошли белци, док се на јужној
страни вода из језера уливала у једну провалију. То је уједно
био онај други, јужни излаз из долине. Са југа није требало
очекивати никаквог непријатеља. Пре су се оданде могли
очекивати савезници, Наваоси.
Ко би испитивао северну страну Сребрног језера, брзо би
се уверио да је језеро раније отицало не на јужну, већ на
северну страну и да се вода из језера сливала у кањон. Али сада
446
се између језера и кањона налазио гребен налик на насип, који
раније није постојао. Сам од себе тај гребен није постао. Дакле,
могло се претпоставити да је створен вештачким путем. Али
људи који су тај насип израдили давно су изумрли, јер је на
насипу расло дрвеће које је сигурно било старије од сто
педесет година. У коју је сврху био саграђен насип? Да ли је
постојао још који човек који је то знао?
Одред, који је Олд Фајерхенд био послао у кањон, пројахао
је насип иза кога је почињао кањон. Кањон је овде био широк
свега десетину лаката, исправа плитак, а затим се све више
усецао у камење. Што му је већа била дубина, све се више и
више ширио. Убрзо иза насипа нестало је жбуња и дрвећа, а
мало ниже није више било ни траве. Свуда се простирао го
камен.
Нису јахали ни десетину минута, а стене кањона већ су
достизале висину од преко сто стопа. После четврт сата
изгледало је као да штрче до неба. Овде је већ било шљунка и
валутка који су много отежавали јахање. После пола сата
кањон се одједном удвостручио у ширину. Стене не само да су
му биле двоструко високе него и јако распуцане и оздо
подлокане. Изгледало је као да стоје на огромним стубовима,
испод којих воде ходници. Ови су могли да послуже одлично
као заклони.
— Овде ћемо да се зауставимо, рече Мали Медвед, који је
јахао напред са белцима. Овде има доста дубоких пећина у
којима можемо добро да се сакријемо.
— А коње ћемо вратити, рече Дрол, да се не нађу овде где
може лако доћи до борбе.
Тако и учинише. Свих седамдесет и пет људи посакриваше
се у удубљења на стенама. Нису дуго чекали. После кратког
времена зачуше каскање једног уморног коња по шљунку.
Убрзо затим појави се један усамљени јахач, Наваос, чији се
коњ једва вукао. Тај човек као да је био рањен, јер му је одело
било попрскано крвљу. Али он је ипак и рукама и ногама гонио
свог коња.
Млади Медвед изиђе из свог скровишта. Чим га Наваос
угледа, заустави коња и рече:
447
 — Уф! Мој млади брат! Јесу ли ратници Навоса које чекамо
већ стигли?
— Још нису.
— Онда смо изгубљени! Велики Дух нас је оставио и
пришао је оним псима, Утахама. Ми смо их напали у Долини
јелена, али наш напад био је одбијен. Морали смо да се
повучемо и Утахе нас гоне. А јутрос им је стигао у помоћ и
један нови велики одред. Они су сада четири пута јачи од нас и
снажно продиру за нама.
— Уф! Па онда сте ви страшно поражени!
— Да, скоро уништени! Десет пушкомета ниже води се
борба. Мене су послали до језера да доведем помоћ, јер смо
мислили да су већ стигли ратници које очекујемо. Значи да су
наши изгубљени?
— Још нису. Сјаши с коња и одмори се! Помоћ ће доћи.
Требало је Наваосима, који су се налазили у шкрипцу,
притећи у помоћ да би им се омогућило повлачење. Одмах би
послан гласник на Сребрно језеро, нешто људи остаде код
коња, а остали похиташе журно на бојиште.
Да, с Наваосима је ствар стојала рђаво. Коњи су им већином
изгинули. Њихови лешеви били су једини заклон борцима, јер
су камене стене овде биле као одсечене, без иједног удубљења
и заклона. Стрелице су Наваосима већ биле понестале, па су
их одапињали само кад су били сигурни да ће погодити циљ.
Неки од најхрабријих ратника истрчавали су напред, да
покупе стрелице Утаха које су биле густо посејане свуда
унаоколо, у целој ширини кањона. Борба се водила пешке, јер
су и једни и други повукли своје коње назад, да би их
поштедели.
Бојна врева била је у тај мах мало попустила, јер су и једни
и други приметили да је Наваосима стигла помоћ. Белци се
зауставише на пушкомет од Утаха, у средини кањона, на месту
без заклона, и отворише ватру из пушака. Јаук и запомагање
на страни Утаха доказиваху да су меци погађали. Нови меци,
ново запомагање. Тимбабачи полегоше и почеше да пузе
напред, да и они дођу у бојну линију.

448
 Грбавко Бил је био мишљења да не треба да свих шест
белаца пуцају у исти мах, јер би у том случају настајао прекид
кад су се пушке пуниле.
Одлучише да пуцају двојица по двојица, док остали пуне
пушке, тако да се паљба непрестано одржавала. Убрзо се
видело шта могу да направе шесторица добрих стрелаца са
добрим пушкама. Сваки метак — погодак. Утахе почеше да се
повлаче. У бојној линији остадоше само они који су имали
пушке, да бране одступницу осталих. Али куршуми њихових
пушака нису добацивали до белаца, а Утахе се нису усуђивали
да приђу ближе. Тада Ћопавко Франк довикну Малом
Медведу:
— Нас шесторица остаћемо овде, Наваоси нека се иза нас
повуку. Реци им то!
Поглавичин син послуша заповест. Под заштитом белих
ловаца Наваоси се почеше сасвим повлачити. Сада се тек
видело колике су губитке били претрпели. Остало их је још
свега шездесетак људи, али ни половина ових више није имала
коња. На срећу, могли су се несметано повући, јер су
Тимбабачи заузели њихова места, држећи Утахе у шкрипцу.
Кад су се Наваоси повукли, почеше полако да се повлаче и
њихови спасиоци. Утахе стадоше опет да наваљују. Али сада су
штедели стрелице и водили борбу само из пушака. • Тако су се
једни повлачили мало помало, а други напредовали за њима,
док први не дођоше до места где је било добрих заклона. Тада
белци заузеше ове заклоне, а Мали Медвед, који је важио као
тумач, заповеди опште повлачење Индијанаца. Наваоси су
били већ у сигурности. Овде је било заклона за сваког белог
стрелца, док су Утахе били на отвореном пољу. Да је сада
стигла очекивана помоћ, битка би узела други обрт.
А та помоћ је била на домаку. Олд Фајерхенд је укратко
саопштио Великом Медведу шта се догодило. Овај забринуто
рече:
— Ја сам упозорио Наваосе. Саветовао сам им да сачекају
овде док се сви њихови ратници не окупе. Али, они су мислили
да се племена Утах;! још нису сјединила, па су хтели да их туку
племе по племе. А доживели су судбину коју су хтели да
449
приреде свом противнику. Па и да им пође за руком да се
повуку у брда, број њихових гонилаца биће из часа у час све
већи, и лако се може десити да се на Сребрном језеру искупи
много хиљада Утаха.
— А шта је с тобом? Сматрају ли те Утахе својим
непријатељем?
— Да.
— Онда си и ти у највећој опасности.
— Не.
— Сигурно зато што имаш овде Тимбабаче и очекујеш још
неке Наваосе?
— Не. Ја се уздам само у се.
— Не разумем те.
— Ја се не бојим хиљада Утаха. Треба само руку да дигнем и
они су сви изгубљени. У трен ока биће сви мртви.
— Хм? Баш сви?
— Ти не верујеш? Да, ти то не можеш да разумеш. Ви
бледолики сте врло мудри људи, али на такву мисао не би
ниједан од вас дошао.
То је рекао врло поносно. Олд Фајерхенд слеже раменима.
Поглед му паде преко језера на брда и он лагано рече, са једва
приметним осмејком на уснама:
— Али, ни ти ниси тај који је дошао на ову помисао.
— Не. А ко ти то рече?
— Знао сам. Ми смо хришћани и нећемо да извршимо
покољ у маси. Али, довољно смо мудри да проникнемо у твоју
душу.
— И ти мислиш да знаш зашто се ја не бојим хиљаде
непријатеља?
— Да.
— Онда реци.
— Добро! Ти можеш да погубиш хиљаду Утаха у трен ока?
— Да.
— И кад се налазе у кањону?

450
 — Да.
— Ти нећеш то да учиниш ни ножем ни пушком ни другим
којим оружјем, значи неком вишом силом. Ваздухом? Буром?
Громом? Не. Ватром, исто тако не. Онда само водом!
— Твоје мисли су добре и мудре. Али, даље не знаш!
— Да видимо! Где има толико воде да их подавиш? У језеру.
Хоће ли ти људи сами доћи у језеро? Не. Онда мора језеро да
дође до њих. Оно мора своју воду изненада да излије у кањон.
На који начин? Између кањона и језера налази се велики и јак
насип! Е, тај насип није одувек ту. Некада га није било. Значи
да је саграђен. Притом је тако удешен да се суви кањон може у
трен ока преплавити и претворити у страшну бујицу. Зар
нисам погодио?
Упркос хладнокрвности, коју Индијанац увек уме да
сачува, узвикну Велики Медвед:
— Зар си ти свезнајући?
— Не, али умем да мислим.
— Ти си погодио. Заиста, све си погодио! Али како сам ја
дошао до велике тајне?
— Наследио си је.
— А како се насип отвара?
— Ако ми допустиш да погледам, и на то ћу ти брзо
одговорити.
— Не, то ти не могу дозволити. А можеш ли да погодиш,
зашто је тај насип подигнут?
— Из два разлога. У првом реду ради одбране. Освајачи југа
долазили су увек са севера. Велики кањон је био омиљен пут
освајача. Насип је био саграђен да препречи пут изненадном
поплавом.
— А други узрок?
— Благо.
— Благо? упита поглавица и устукну назад. Шта знаш ти о
благу?
— Ништа. Али, наслућујем много. Ја видим језеро, његове
обале, околину и изводим закључке. Пре, док није било
451
насипа, није било ни језера него само дубока котлина којом су
протицали потоци који се данас уливају у језеро. Ти потоци
уливали су се у кањон који су сами ископали у току векова и
којим је текла река. Овде је живео у старо доба један богат и
срећан народ. Под притиском освајача са југа, тај народ је
увидео да ће морати да бежи, можда само привремено. Зато је
своје благо, драгоцености и свете утвари закопао овде у
котлини и саградио насип да се створи језеро, на дну кога би
било сакривено благо као у ризници.
— Ћути! Ћути! узвикну Велики Медвед запањено. Нећемо
да говоримо о том благу, него само о насипу. Да, ја могу да га
отворим. Ја могу да подавим хиљаде и хиљаде Утаха који се
налазе у кањону. Да ли да то учиним кад наиђу?
— Не, за име божје, то никако! Има и других средстава да
их победимо.
— Која су та средства? Оружје?
— Да. А затим, таоци који леже тамо у трави. То су
најзнаменитије поглавице Утаха. Утахе ће, по свој прилици,
прихватити све наше услове, само да пустимо њихове
поглавице на слободу. Зато смо их заробили и довели овамо.
— Онда заробљенике морамо да сместимо на сигурно
место.
— Има ли ту неко згодно место?
— Да. Прво нека се наједу и напију. Онда ћемо их одвести.
Заробљеницима ослободише руке веза и дадоше им меса и
воде. Пошто су се најели, поново их везаше. Затим их уз помоћ
неколико Тимбабача чамцима пребацише на острво. Олд
Фајерхенд, Олд Шетерхенд и Винету пођоше такође онамо.
Хтели су да виде како изгледа унутрашњост оног здања на
острву.
Зграда је била приземна и зидом преграђена у два
одељења. У једном се налазило огњиште, а у другом је било
место за становање које је било врло оскудно снабдевено
покућанством. Једна висећа постеља и једно једноставно
лежиште било је све.
— Зар овде треба да се сместе заробљеници?
452
 — Не. Јер овде не би били у пуној сигурности. Има једно још
згодније место.
Поглавица одмакну лежиште у страну. Оно се састојало из
дрвених ногара на којима су биле поређане мотке, а преко
ових набацане асуре и ћебета. Под лежиштем се налазио
четвороугаони отвор. Једно зарезано дрво служило је место
мердевина за силажење. Поглавица се по тим мердевинама
спусти у просторију. Олд Шетерхенд пође за њим. Затим
унутра спустише заробљенике једног по једног.
Кроз отвор падало је врло мало светлости у ову подрумску
просторију. Просторија је била већа него горња за становање.
Продужавала се према баштенској страни. На једној страни
био је зид, од неке шупљикаве опеке, на коме није било ни
прозора ни врата, нити другог отвора. Кад је ловац куцнуо по
зиду, одјекну овај мукло. Дакле, позади овог зида налазила се
још једна подрумска просторија, испод горње одаје са
огњиштем. Али улаз у ту просторију нису ловци били
приметили.
Заробљенике спустише и поређаше. Олд Шетерхенд
изрази своју бојазан да ће им нестати ваздуха, али Велики
Медвед му рече:
— Имаће довољно ваздуха. На зидовима и таваницама има
довољно рупа, јер су зидови зидани од шупљикаве опеке.
Прастановници ових крајева добро су разумели свој посао.
Олд Шетерхенд удари као нехотице ногом мало јаче о
патос. И под је одјекивао мукло и шупље.
Острво је, свакако, пре но што је језеро постало, било једна
велика зидна кула, која је, пре него што је заустављена вода у
котлини, била обложена дебелом наслагом земље и камења,
да би се спречило продирање воде.
Да ли је ту доле, у тој кули, било закопано благо Сребрног
језера?
За даље истраживање није било времена, јер је већ био
спуштен и последњи заробљеник. Поглавица пође горе.
Шетерхенд је морао да се попне за њим. На тавану зграде, под
самим кровом, висила је велика количина на диму сушеног

453
меса у великим комадима. Узеше неколико комада, колико им
је требало за вечеру. Баш у тренутку кад су прилазили чамцем
другој обали, појави се гласник на запенушеном коњу, који је
био послан по помоћ. Сви зграбише оружје и појурише ка
коњима.
Елен је наравно морала да остане на језеру. Са њом остаде
и њен отац, да је чува и пази на њу. Велики Медвед посаветова
инжењеру да се са девојчицом пребаци на острво, јер су тамо
могли бити потпуно сигурни. Батлер одмах узе своје оружје,
седе са ћерком у чамац и отисну се на језеро. Сви остали
поседаше на коње и кренуше у кањон.
Из предострожности била је постављена јака стража у
теснацу којим су белци јуче стигли на Сребрно језеро. То им је
било довољно да се заштите с леђа.
Остали потераше коње мало даље у теснац. Јурили су
трком преко валутка и камења и за четврт сата превалише пут
за који су прва педесеторица употребила пуне три четврти
часа. Ту наиђоше на коње оне педесеторице Индијанаца. Пред
њима напред чула се пуцњава. И белци оставише коње овде и
почеше да се приближују Индијанцима, који су лежали у
заклонима од камења.
Утахе су мислиле да су пред њима још увек само они са
којима су се дотле борили. Изгледа да су баш у тај мах решили
да једним снажним јуришем окончају битку.
Заурлаше одједном, као да је заурлао чопор бесних
зверова, и појурише напред. Али после свега два минута оштре
паљбе, морали су да се повуку, остављајући много мртвих и
рањених.
Олд Шетерхенд је стајао иза једног каменог стуба и
неколико пута опалио из свог карабина. Гађао је тако да никог
не убије него само рани и онеспособи за борбу. Али
истовремено опази како се Тимбабачи шуњају напред да
скалпирају мртве и рањене. Њихов поглавица био је пред
њима.
— Стој! узвикну славни ловац. Оставите те људе!

454
 — Зашто? Њихови скалпови припадају нама! одговори
Дугачко Ухо.
Баш је био извадио нож и сагнуо се да једном рањенику
одере кожу с главе. У трен ока био је Олд Шетерхенд поред
њега са упереним револвером. Ловац рече претећим гласом:
— Ако га само дирнеш, убићу те!
Дугачко Ухо се исправи и рече крајње помирљиво:
— Шта ти имаш против тога? Утахе би и нас скалпирали!
— Да сам на њиховој страни, забранио бих им то исто тако.
Ја то не дозвољавам. Бар не код живих.
— Па, њима нека остану њихови скалпови. Али с мртвих
ћемо да узмемо.
— Којим правом?
— Ја те не разумем! рече црвенокожац зачуђено. Убијени
непријатељ мора да се скалпира!
— Овде има много мртвих. Да ли си ти све њих побио?
— Не, само једног.
— Кога?
— Не знам.
— Да ли је мртав?
— Не знам ни то.
— Дакле, покажи ми који је мртвац убијен куршумом из
твоје пушке? Тога можеш да скалпираш, али ниједног другог!
Поглавица се негодујући и гунђајући повуче, а његови
људи за њим. Наједном се међу Утахама, који су се после
неуспелог напада опет прибрали, подиже велика граја. Док је
славни ловац стајао међу Тимбабачима Утахе нису могли
добро да га виде. Сада како је остао сам на чистини познаше га
Утахе и надаше дреку:
— Олд Шетерхенд! Зачарана пушка! Зачарана пушка!
Олд Шетерхенд пође лаганим кораком према њима и
пошто је пришао толико близу да су га могли добро чути,
довикну им:
— Покупите ваше мртве и рањене! Ми вам их поклањамо!

455
 Један од вођа Утаха изиђе напред и рече:
— Ви ћете пуцати на нас!
— Нећемо! рече славни ловац, окрете се и пође својима.
Коликогод су црвенокошци неповерљиви, они
повероваше да није посреди нека клопка или ратна варка. А
сем тога Индијанци сматрају за велику срамоту да на бојишту
оставе своје мртве и рањене. Зато одмах послаше, прво ради
извиђања, двојицу својих људи који опрезно приђоше једном
рањенику да га однесу. Пошто их у томе нико није спречавао,
дођоше и други. Поверење је било успостављено. Олд
Шетерхенд изиђе опет из свог заклона и довикну Утахама:
— Стојте! Неће вам се ништа десити.
Оклевајући, они стадоше. Олд Шетерхенд им приђе сасвим
близу и упита:
— Колико је поглавица међу вама?
— Четворица.
— Који је најславнији међу њима?
— Кај Унуне, Страшни Гром.
— Реците му да желим с њиме да говорим! Нека пређе пола
пута, а ја ћу другу половину. Срешћемо се у средини. Оружје
нећемо понети.
Утахе одмах предадоше поруку свом поглавици и
донесоше одговор:
— Страшни Гром ће доћи заједно са другим поглавицама.
И, заиста, поглавице одмах дођоше. Од стране белаца
изиђоше Олд Шетерхенд, Олд Фајерхенд и Винету. Састали су
се на пола пута. Поздравише се озбиљно, климањем главе, и
поседаше једни према другима на земљу. Понос је бранио
црвенима да почну разговор. Црте лица нису им се могле
разабрати, јер су им лица била намазана дебелим слојем боје.
Само на Великом Вуку могло се приметити да му није баш
пријатно. Тако су седели ћутке, једни према другима. Тек
после извесног времена, после дугог ћутања и испитивања
погледима, најзад најстарији међу црвенокошцима, Страшни

456
Гром, попусти и одлучи се да проговори. Гордо се диже, заузе
достојанствен став и поче:
— Кад је још ова велика земља сва припадала само
синовима Великог Манитуа и кад још није било белаца, онда...
— Онда сте могли држати говоре, колико сте хтели, упаде
му у реч Олд Шетерхенд. Али бели људи воле да буду кратки у
говору. Тако треба и сада да буде.
Кад Индијанац држи свечани говор, онда говору нема
краја. И Страшни Гром би можда говорио сатима да га Олд
Шетерхенд није прекинуо још у самом почетку. Црвенокожац
му добаци и зачуђен и бесан поглед, па одмах седе са речима:
— Страшни Гром је знаменити поглавица. Он је избројао
много више година него Олд Шетерхенд и није научио да га
млађи људи прекидају. Ја сам рекао. Хауг!
— Један човек може много година да изброји, али да има
искуства мање него један млађи од њега. Ти си хтео да говориш
о временима кад није још овде било белаца. А ми треба да
расправљамо о данашњем дану. Пошто сам ја тебе позвао, то ја
треба да будем онај који ће први да говори и да ти каже шта
хоће од тебе. Ја сам рекао! Хауг!
То су биле оштре речи. Сви су ћутали, а Олд Шетерхенд
продужи:
— Ти си рекао моје име — значи да ме познајеш. А познајеш
ли ову двојицу ратника који седе поред тебе?
— Да. То су Олд Фајерхенд и Винету, поглавица Апача.
— Ти свакако добро знаш да смо ми увек били пријатељи
црвених људи. Зашто сте нас гонили?
— Јер сте ви пријатељи наших непријатеља.
— То није тачно. Велики Вук нас је заробио, мада му ништа
нисмо направили. Да спасемо своје животе, морали смо се
борити на живот и смрт.
— Зар нисте у шуми са много воде убили старог поглавицу,
а друге поглавице заробили и повели собом као заробљенике?
— И то само зато да се спасемо.

457
 — А сада сте опет са Наваосима и Тимбабачима, који су
наши непријатељи.
— То је пуки случај. Ми смо пошли на Сребрно језеро, и ту
смо их затекли. Чули смо да ће доћи до битке између вас и њих,
па смо похитали да начинимо мир...
— Ми тражимо освету, а не мир.
— Ви сте тешко увређени и оштећени. Ја то знам и
признајем. Али неправично је са ваше стране да се светите и
невинима. Да смо наишли на вас, давно бисмо издахнули на
стубу испаштања као и они белци у Јеленској долини.
— Зар и то већ знате?
— Да. Знамо. Ми смо њихове лешеве сахранили.
— То значи да сте ви били тамо?
— Да. Ми смо били у вашој средини. Чули смо како Утахе
говоре и видели смо шта раде. Стојали смо између дрвећа, кад
су Наваоси дошли и видели смо како сте их отерали.
— То је немогућно, то не може бити!
— Ти знаш да ја никада не лажем. Питај поглавице Утаха
који су присутни.
— Како да их питам? Они су нестали. Велики дух их је узео
себи.
— Не. Велики дух неће ништа да зна о вероломним људима
и издајницима. Он их је дао нама У руке.
— Твој језик је поган. Он говори те речи да би нас наговорио
на мир.
— Да, ја желим мир и хоћу да вам га наметнем. Али ја
говорим истину. Кад смо оно вече у Долини јелена били међу
вама, заробили смо поглавице. Ја ћу ти доказати да говорим
истину. Шта је ово?
Он извади из џепа узан каиш који је био опточен
округластим пуцетима од Венерине шкољке и показа га
Страшном Грому.
— Уф! узвикну стари поглавица пренеражено. Вампун
појас Жутог Сунца.
— А ово овде?
458
 Олд Шетерхенд му показа и други каиш.
— Вампун поглавице Четири Бивола.
— А овај трећи?
Старом поглавици заста реч у грлу. Пренеражен, он
промуца:
— Ниједан ратник не даје свој вампун од себе. Он му је
светији од свега. Ко има вампун неког човека, или га је убио
или заробио. Да ли су наше поглавице још у животу?
— Да, они су још у животу, али у нашим рукама.
— Шта ћете да радите с њима?
— Живот за живот, крв за крв! Ако склопите мир са
Наваосима и Тимбабачима, вратићемо вам заробљенике!
— И ми имамо заробљеника. Можемо да их заменимо,
човека за човека!
— Зар мислиш да сам ја неки глупи дечко и да не знам да
један поглавица вреди тридесет ратника! Ја ти кажем само то:
ако не склопиш мир са нама, врло мало твојих људи угледаће
своје родне вигваме!
Страшни Гром мрачно и замишљено обори поглед на
земљу. Тада устаде Олд Фајерхенд, исправи се у свом
гигантском расту, и рече:
— Којешта! Чему речи, кад имамо оружје! Страшни Гром
нека нам одмах каже, хоће ли рат или мир, да бисмо знали на
чему смо, и онда ћемо му дати шта му спада: живот или смрт.
— Тако брзо не можемо се одлучити.
— Зашто не? Јесте ли ратници или жене?
— Ми нисмо жене, већ ратници. Мушкарцима не доликује
да имају врелу крв. Ми идемо и размислићемо шта ћемо да
радимо.
— Онда, имајте на уму да ће за пола часа бити ноћ!
— Ми вам можемо и ноћу рећи шта смо решили. Ако која
страна хоће да говори, нека опали метак из пушке и гласно
довикне. Одговор нека буде исти. Ја сам рекао. Хауг!
Олд Шетерхенд устаде, климну главом у знак поздрава и
пође. Остали исто тако.
459
 — Сада смо управо онде где смо били и раније, љутио се
Олд Фајерхенд.
— Мој брат је срдито говорио, рече Винету својом познатом
мирноћом. Требало је пустити Олд Шетерхенда да говори.
Страшни Гром је већ био почео да се колеба.
Олд Фајерхенд је, изгледа, схватио умесност овог
приговора и прекора, јер није ништа одговорио.
Кад су се вратили, дочека их Дугачко Ухо и одмах упита:
— Дакле, била су четворица Утаха. Зашто сте ишли вас
само тројица?
— Јер је било довољно, одговори Олд Фајерхенд отресито.
— Има овде још угледних људи. И ја сам поглавица.
Требало је да и мене позовете на преговоре.
— Ионако се много причало без потребе и без користи.
Нисмо за то морали повести и четвртог.
Дугачко Ухо ућута. Али да му лице није било намазано
бојама, могло би се видети колико се наљутио. Он је уопште
био врло незадовољан и зловољан. Прво зато што га је Дрол
осрамотио, а друго што га је Олд Шетерхенд спречио да
скалпира рањенике. То је за њега била тешка увреда.
Поглавица је био кукавица и није имао храбрости да гласно
изрази своје негодовање. Али бес који је он вешто прикривао
све се више кувао у њему.
Почео је да пада мрак и убрзо је наступила ноћ. Истина,
није се могло претпоставити да би се Утахе усудили да понове
свој напад, али је ипак било потребно да се предузму извесне
мере предострожности, да не би било изненађења. У првом
реду требало је да поставе страже. Дугачко Ухо понуди се
добровољно да чува стражу са својим људима. Одбити га нису
могли.
Са поглавицом је пошло пет људи, који направише ланац
уздуж кањона. Дугачко Ухо налазио се на крајњем десном
крилу тог ланца. Бес се у њему кувао све више. Хтео је да
покаже тим омрзнутим белцима да је и он важна личност, која
се не сме запостављати и ниподаштавати. Како би било да
Утахе крену у напад, а он то да открије! Та мисао није му дала
460
мира и он одлучи да покуша срећу. Бауљао је напред, све даље
и даље. Али није било лако пузати без шума, како је он то себи
замишљао, јер је под њим био шљунак који је непрестано под
његовим дугачким телом шкрипао. Зато је морао више да пази
пода се неголи преда се. Поново се откотрљао испод њега један
камен. Поред њега диже се нека тамна сенка, пред њим исто
тако. Две снажне руке зграбише га као клешта око врата Две
друге руке стегоше му руке поред тела. Дах му заста и он
изгуби свест.
Кад је опет дошао себи, лежао је између два човека који су
му држали ножеве на голим грудима. Руке и ноге биле су му
везане, а уста запушена. Он учини један покрет који опази
трећи Индијанац, који је седео према њему. Овај рече тихим
гласом и положи Дугачком Уху руку на главу:
— Ми смо познали Дугачко Ухо. Ја сам Страшни Гром. Ако
Дугачко Ухо буде паметан, ништа му се неће десити. Ако не
буде мудар, он ће осетити нож који је уперен у његове груди.
Нека ми Дугачко Ухо потврди главом да ли је чуо и разумео
моје речи!
Заробљени поглавица даде знак да је разумео. Налазио се
између живота и смрти и, разуме се, изабрао је живот.
— Дугачко Ухо нека ми да знак да ће да говори тихо, ако му
отчепимо уста! рече исти Индијанац.
Поглавица опет даде знак. Отпушише му уста, али га
Страшни Гром опомену:
— Ако изговориш иједну реч наглас, сместа ћеш погинути.
Ако пак ступиш са мном у савез, добићеш део нашег плена.
Одговарај ми!
Плен! Код те речи паде Тимбабачу на памет једна
спасоносна и драгоцена мисао. Он је једном згодом био
прислушкивао разговор између Малог и Великог Медведа,
разговор који му је, од речи до речи, још и сада звонио у ушима.
Плен! Да, плена мора бити, и то плена каквог још никад није
било после једне битке! Од тог тренутка он је био душом и
телом присталица Утаха.

461
 — Ја мрзим и презирем те проклете белце, рече он. Ако ми
помогнеш, они ће бити уништени.
— И Медведи такође?
— Да. Али моји ратници треба да остану у животу.
— То ти свечано обећавам. Али, зашто си ти био наш
непријатељ?
— Зато што нисам знао оно што сада знам. Бледолики су ме
тако увредили да морам да им се крваво осветим.
— Освету остављам теби. Ја ћу се убрзо уверити да ли ти
мислиш поштено или хоћеш да нас обманеш.
— Ја сам ти друг и то ћу ти убрзо доказати.
— Онда ми реци, је ли истина да су наше поглавице
заробљени код белаца?
— То је тачно. Ја сам их видео.
— Онда су ти пси у савезу са Злим духом. Јер како би им
иначе пошло за руком оно што је сваком другом човеку
немогућно! А где се налазе поглавице Утаха?
— У кући на острву усред језера.
— Ко их чува?
— Један једини белац и његова ћерка.
— Да ли је то могућно? Један једини ратник и једна
девојчица да чувају толико храбре и славне ратнике? Ти,
сигурно, лажеш!
— Ја говорим истину. Треба да знаш да су заробљеници
везани.
— Добро, верујем ти. Дакле, они су на острву. А колико
ратника има на копну?
— Само неколико белаца. Они чувају други прилаз на
Сребрно језеро.
— Уф! Зар пут кроз кањон није једини? Зар има и други?
— Да. Ако хоћеш ја ћу ти га показати.
— Где је тај пут?
— Нешто ниже одавде, где се између двеју стена налази
пукотина којом се може доћи преко једне стрмени у дубоку

462
котлину из које води пут за Сребрно језеро преко стене. Ја сам
са Великим Медведом прошао тим путем.
— Колико треба да се тим путем стигне одавде до језера?
— Три сата.
— То је много, врло много!
— Али награда ће бити велика. Сви непријатељи пашће ти
у руке. Ти ћеш ослободити своје поглавице и ратнике и...
Он замуца.
— И... говори даље!
— Сем тога наћи ћеш плен какав још нико није добио.
— Плен? Код Наваоса? Ти мислиш на њихове коње и
оружје?
— Ја не говорим о Наваосима него о Медведима и њиховом
Сребрном језеру, на чијем се дну налази огромно благо: злато,
сребро и драго камење у огромној количини.
— Ко те је то слагао?
— Нико. Ја сам чуо својим сопственим ушима, кад су Мали
Медвед и Велики Медвед причали о томе. Лежао сам једне
вечери у мраку под дрветом. Они су дошли сасвим близу до
мене и не знајући да сам ја тамо. Тада сам чуо њихову тајну о
том големом благу.
— Како је то благо доспело на дно језера?
— Неки народ који је пре много векова овде живео и
доцније био уништен, сакрио га је у језеру.
— А како да се дође до блага кад лежи на дну језера?!
Требало би исцрпсти сву воду.
— Не. Тамо где је сада језеро, била је некад котлина. Онај
народ саградио је ту велику кулу чији је врх садашње острво.
Из те куле води чврсто саграђен ходник који се завршава тамо
где почиње кањон. Тада је саграђен јак и широк насип, тако да
вода није могла да отиче према северу. Котлина се пунила
водом и претворила у језеро, из кога вири само врх куле као
острво. Када је све било готово, потекла је вода из језера према
југу, а завршетак ходника затрпан је камењем.
— Да ли је све то што причаш истина?
463
 — Жива истина. Ја сам се уверио, јер сам то камење кришом
раскопао. Тамо сам нашао улаз у ходник. У самом почетку
ходника леже буктиње које су потребне да се ходник осветли.
Ходник води дном језера до острва, то јест до некадашње куле,
у чијем најнижем спрату лежи неоцењено благо. Тај ходник је
уједно и зато ту да се њиме пропусти вода и подаве сви
непријатељи који би дошли кањоном. Треба само отворити
једно место у ходнику. Вода ће продрети у ходник и излити се
у кањон и потопити све што се затекне у њему.
— Уф! То би било нешто за нас! Кад бисмо могли потопити
све белце!
— То ја не могу допустити, јер би се подавили и моји
Тимбабачи.
— Тачно. Али, ако је све тако како ти кажеш, онда су белци
ионако изгубљени. Видећемо, да ли ти истину говориш и
поштено мислиш. Хоћеш ли да нас поведеш ка језеру?
— Да, драге воље. Али колики део блага ће мени припасти?
— То ћемо одредити чим се уверимо да си истину говорио.
Ја ћу сада да те одрешим и даћу ти коња. Али ако покушаш да
побегнеш, бићеш убијен.
Поглавица тихим гласом издаде заповести. Утахе појахаше
коње и пођоше кањоном натраг, прво са највећом опрезношћу,
без буке и гласа. Стигоше до места где су белци из кањона
били скренули у вртачу и пођоше у истом правцу.
Пут је сада, ноћу, био још тежи него дању. Али
црвенокошци као да су имали мачје очи, а њихови коњи исто
тако. Прешли су косу, спустили се у котлину, а затим ушли у
клисуру, истим путем којим су били дошли и белци. Друга
половина пута била је олакшана тиме што је месец изишао.
Требало је три пуна сата док су Утахе стигли до места
одакле се пружала шума. Овде се заустави Дугачко Ухо и рече:
— Улаз у долину је толико узан да га једна стража може
лако одбранити. Али ви ћете доћи стражи иза леђа.
— Како?
— Ходником, о коме сам вам говорио. Он почиње неколико
корака одавде. Ми ћемо га отворити кад разгрнемо камење.
464
Затим ћемо се спустити у ходник где ћемо наћи буктиње. Са
запаљеним буктињама моћи ћемо лако да прођемо кроз
ходник. Тако ћемо доспети у кулу, попети се горе и избити на
острво. Тамо увек има неколико чамаца помоћу којих ћемо се
пребацити на обалу. Тако ћемо доћи непријатељу иза леђа и
лако ћемо га савладати. Ово утолико пре што ће моји
Тимбабачи, чим им заповедим, прећи на нашу страну.
— Добро! Половина Утаха остаће овде, а друга ће поћи са
нама у ходник. Покажи нам где је ходник!
Утахе се скидоше са коња. Дугачко Ухо поведе их на страну,
све до места где је уза стену била наслагана велика гомила
камења.
— То камење треба уклонити, рече Тимбабач. Одмах ће се
појавити отвор.
Склонише камење и пред њима се указа мрачна рупа, пет
лаката широка и три лакта висока. Поглавица уђе унутра и
пипајући нађе, као што му је Тимбабач рекао, цело
слагалиште буктиња од јелењег и бивољег лоја. Помоћу
пунка-кресива упалише светлост. Поделише бакље и
запалише их. А онда пођоше ходником.
Ваздух у ходнику био је загушљив, али није био влажан.
Ходник је био изванредно чврсто саграђен, а сем тога јако
дебео, обложен иловачом и камењем, пошто вода из језера
није могла да продре у ходник.
Да не би исувише дуго удисали тај покварени ваздух, који
је услед дима и смрада бакља био постао још тежи, ишли су
што су брже могли, све док нису после извесног времена
стигли у једну широку просторију у којој су поред зидова били
наслагани неки пакети замотани у асуре.
— То је зацело приземље куле, дакле, подножје острва,
рече Дугачко Ухо. Можда се у тим пакетима налази благо о
коме сам вам говорио. Да видимо.
— Да, одговори Страшни Гром. Али, не смемо дуго да се
задржавамо, јер морамо да пожуримо да избијемо на острво.
Доцније ћемо имати дуже времена да погледамо шта је у
пакетима.

465
 Поглавица Тимбабача скиде са једног пакета асуру и у
светлости бакљи заблешта велики златни кип неког идола.
Већ сам тај кип представљао је сам за себе огромно богатство.
Белци би можда, да су га видели, закликтали од одушевљења,
али црвенокошци су га хладно посматрали. Поново
пребацише асуру преко кипа и почеше да се пењу у кулу.
У кули су биле уграђене уске степенице. То нису биле
степенице у нашем смислу. Оне су водиле горе у кулу. По тим
степеницама могло је да пролази само једно лице. Зато су
црвенокошци морали да иду један за другим.
Дугачко Ухо пео се, са бакљом у руци, на челу. Још није био
стигао на горње степенице овог степеништа, кад се одоздо
зачу језив крик. Сви се престравише. Поглавица стаде и осврте
се. Оно што је опазио, испунило би сваког ужасом и језом.
Из ходника у коме се налазило још много и много Утаха у
свој његовој ширини, куљала је вода у кулу. Бакље су бацале
своју трепераву светлост на мрачни и бучни млаз воде који је
шикљао већ у висини човека и са језивом брзином пео се све
више и више. Они који су се налазили у ходнику били су
изгубљени. Вода их је одмах прогутала. А они који су стојали
на степеницама били су исто тако изгубљени. Срљали су
напред, јер је сваки хтео да извуче живу главу. Гурали су се и
вукли један другога доле. На своју несрећу побацали су бакље
да би могли обема рукама да се боре. Тако се десило да ниједан
од њих није успео да се одржи на степеницама. А вода је расла
тако брзо да је од првог крика дошла људима већ до гуше.
Индијанци су пливали, гушали се и тукли на живот и смрт.
Али — све је било узалуд.
Само шесторица њих су били на најгорњим степеницама
могли су још да се надају да ће им поћи за руком да се спасу.
Дугачко Ухо, Страшни Гром и Велики Вук налазили су се
испред свију. Они су имали једну једину бакљу коју је носио
Тимбабач. Узани отвор водио је у горњи спрат у коме су биле
исте такве степенице.
— Дај ми светлост и пуштај ме напред! заповеди Страшни
Гром Тимбабачу. Он зграби бакљу, али дугачко Ухо не хтеде да
је пусти. Настала је кратка борба, за које време се вода дигла
466
још више. Већ је продирала кроз отвор и у овај спрат. Отвор је
био узан, много ужи него на доњем спрату, и зато је вода
куљала десетоструко брже.
Дугачко Ухо био је млађи и јачи од Страшног Грома. Он се
отрже од њега и обори га снажним ударцем на патос. Али
друге Утахе насрнуше на њега. Тимбабач није имао оружја, а
сем тога, била му је слободна само једна рука којом се могао
бранити од нападача, јер је у другој држао бакљу. Већ је
Велики Вук замахнуо био песницом да га обори, али се овај
досети и рече:
— Стој, или ћу да бацим бакљу у воду, а онда смо сви
изгубљени! Нећете видети куда треба да се пењете и вода ће
вас прогутати.
То је помогло. Утахе су увидели да се спасти могу само тако
ако очувају светлост. Вода им је била већ до паса.
— Држи бакљу и пењи се напред, псето! повика Страшни
Гром. Али доцније ћеш ми платити за то!
Тимбабач скочи на степенице и појури напред. Опет је
дошао до једног малог отвора који је водио на горњи спрат.
Претња старог Индијанца била је озбиљна. Дугачко Ухо је то
знао. Зато, пошто се повукао кроз отвор, застаде и погледа
назад. На отвору се појави глава Страшног Грома.
— Ти си ме назвао псом и хоћеш да ми се светиш, повика
бесно. Ти си сам пас и као пас ћеш умрети. Натраг, у воду!
И Дугачко Ухо удари старог Индијанца ногом у лице, тако
страшно да се овај срозао натраг кроз отвор. Тренутак доцније
појави се на отвору глава следећег Утахе. Али ни овај није
прошао боље. И он је добио ударац ногом у лице тако да се
стропоштао натраг. Исто тако и трећи. Дугачко Ухо задихао се
био од страха и узбуђења. Али у исто време очи су му сијале од
дивљачке радости због победе.
Али изненада се појави из мрачног отвора једна дугачка и
снажна рука, која шчепа Тимбабача за ногу као клештима. Са
ужасом осетио је Тимбабач да се заклатио и да ће пасти. Одмах
затим појавило се на отвору унезверено од беса лице Великог
Вука.

467
 Ужас је дао Тимбабачу натчовечанску снагу. Страховито
удари он свог непријатеља горућом бакљом по лицу. Велики
Вук заурла од бола и ухвати се обема рукама за главу. Али, у
исти мах погоди га и други, немилосрдни ударац горуће
бакље. Он се затетура и стропошта у воду која је, кркљајући и
неодољивом снагом, продирала у горњи спрат.
Дугачко Ухо био је остао сам. Једино је био он преостао од
свих оних који су са њим били ушли у тунел.
Пео се све више и више, још неколико спратова, али вода
га је гонила истом брзином. Најзад, он осети да ваздух постаје
свежији. Степенице су сада биле сасвим узане. Најзад, више
није уопште било степеница него само једно засечено дебло
као мердевине, прислоњено уз зид. Већ је Тимбабач био
закорачио на дрво, да се попне горе, кад се одозго зачу оштар
глас:
— Стој, остај доле, јер ћу одмах да пуцам! Утахе су хтели нас
да униште, али су они сви изгинули. И ти ћеш, као последњи
од њих, да умреш!
То је био глас Великог Медведа. Тимбабач га је познао.
— Па, ја нисам Утах. Немој да пуцаш! одговори он сав у
страху.
— А ко си ти?
— Твој пријатељ, поглавица Тимбабача.
— Ах, Дугачко Ухо! Ти си баш заслужио смрт, јер си
издајник!
— Не, не, нисам! Ти се вараш!
— Не варам се. Ти си на неки начин сазнао моју тајну и одао
је Утахима. Удавићеш се као и они.
— Нисам ја ништа одао! клео се Тимбабач у очајању, јер му
је вода долазила већ до колена.
— Немој да лажеш!
— Пусти ме горе! Сети се да сам ја одувек био твој пријатељ!
— Не, ти ћеш остати доле!
Тада се зачу глас Олд Фајерхенда:

468
 — Пусти га горе! Довољно је претрпео страха, кукавица. Он
ће своју кривицу признати.
— Да, признајем. Све ћу вам рећи, све! преклињао је
Дугачко Ухо, јер му је вода дошла била већ скоро до паса.
— Добро, ја ћу да ти поклоним живот и верујем да ћеш ми
бити захвалан.
— Моја захвалност биће безгранична.
— Пази, шта си обећао. Ја ћу запамтити твоје речи. Пењи се
горе!
Да би се што брже попео, поглавица одбаци бакљу у воду.
Кад је стигао горе, нађе се у оној просторији зграде на острву у
којој се налазило огњиште. Пред отвореним вратима горела је
ватра и при њеном дрхтавом сјају он спази Великог Медведа,
Олд Фајерхенда и Олд Шетерхенда. Клонуо је био од умора и
претрпљеног страха, али се брзо прибрао, скочио и повикао:
— Бежимо одавде, што брже, јер ће нас вода све подавити!
— Остај само овде! умири га Велики Медвед. Воде не треба
више да се бојиш јер не може више да се дигне. Ти си спасен, а
сада ћеш нам испричати како си се изгубио са свога места на
стражи.
Прошао је био отприлике један час после последње смене
стража, кад Олд Фајерхенду паде на памет да још једаред
обиђе страже. Пошао је полако прво ка месту где је требало да
стоји Дугачко Ухо. Али, њега није било на стражарском месту.
Олд Фајерхенд се упутио суседном Тимбабачу да га пита шта
је са поглавицом. Овај му рече да се поглавица одшуњао
напред.
— Куда?
— Према Утахама. Али још се није вратио натраг.
— Кад је отишао?
— Пре једног сата.
— Онда, мора да му се нешто десило. Идем да га потражим.
Ловац леже на земљу и поче да се прикрада према
непријатељу. Али непријатељских стража нигде није било.
Тамо где су Утахе раније држали запоседнут кањон попреко,

469
сада није било ниједног Индијанца. Са највећом опрезношћу
Олд Фајерхенд је ишао све даље и даље. Није нашао ниједног
Утаха, али ни поглавице. То га је много забринуло. Ишао је још
мало, али непријатељу није било ни трага. Зато се брзо врати
натраг и јави својима да су се Утахе изгубили. То не би било
ништа страшно, да се с њима није био изгубио и Дугачко Ухо.
— Они су га ухватили, рече Велики Медвед. Био је сигурно
исувише дрзак. Сада је са њим свршено.
— А вероватно и са нама, рече Олд Фајерхенд.
— Зашто са нама?
— Сумњиво ми је што су се Утахе повукле. Ту мора да је
нека сасвим друга ствар посреди. Само то што им је пао у руке
поглавица Тимбабача, не може да буде узрок њиховом
неочекиваном повлачењу. Мора да је у ствари ипак нешто
друго, што је ипак у вези са нестанком Дугачког Уха.
— Шта би то могло да буде?
— Хм! Ја не верујем много Дугачком Уху. Он ми никада није
уливао много поверења.
— Не знам зашто му не бисте веровали. Он никада није био
непријатељски расположен према мени.
— Може бити. Али он ипак није човек коме бих ја поклонио
своје поверење. Познаје ли он добро овај крај?
— Да-
— Зна ли он пут који преко вртаче води од језера?
— Зна, јер је једном био са мном тамо.
— Онда ми је ствар прилично јасна. Морамо одмах да
похитамо на језеро.
— Зашто?
— Зато јер је он вероватно Утахама показао тај пут. Варао
се ја или не, он им је, добровољно или силом натеран, одао тај
пут. Али не ради се о томе. Ја сам уверен да ће Утахе, пошто су
се пре једног сата повукле, за два сата бити на језеру.
— И ја мислим тако, сложи се Олд Шетерхенд.

470
 — Дугачко Ухо нема отворено срце, рече Винету. Моја
браћа нека одмах похитају на језеро, јер ће Утахе стићи тамо
пре нас, и заробити Батлера и његову ћерку.
Скочише одмах на коње појахаше кањоном узбрдо што су
брже могли. Требало им је цео час док су стигли до улаза у
котлину језера. Овај улаз одмах запоседоше и то само белци,
јер је у Тимбабаче, пошто им је поглавица био нестао, нису
могли много да се поуздају.
Батлер се у то време више није налазио на острву. Он је
прво време седео са својом ћерком Елен у згради на острву.
Испред њих су лежали заробљеници који су међусобно
разговарали. Њихови гласови одзвањали су тако аветињски да
се мала Елен почела плашити и замолила је оца да оду са
острва преко на копно. Он је послуша и пребаци се чамцем на
другу обалу. Кад се сасвим смрачило, Батлер наложи ватру,
али је ипак био толико опрезан да није сео поред саме ватре
него се са малом Елен повукао у сенку дрвећа, одакле су лепо
могли да виде осветљену околину, док су они сами остали у
мраку. Било им је непријатно онако самима на тако
усамљеном и опасном месту. Зато су се много обрадовали кад
су се вратили њихови бели пријатељи са Тимбабачима.
Белци се одмах улогорише поред језера, пошто се више
није морало стражарити на обема странама котлине.
Поседаше око ватре. Тимбабачи наложише ватру око које се
искупише, расправљајући о тајанственом нестанку свог
поглавице. Да белци ни њима много не верују, није им још
било познато јер им нико није рекао ништа.
До самог доласка на језеро није Ватсон, бивши пословођа,
имао прилике да разговара са Великим Медведом. Сада, кад су
се нашли један поред другога код ватре, рече он црвенокошцу:
— Мој црвени брат није још никада са мном говорио. Ја сам
један од оне двојице бледоликих који су овде презимили једну
зиму. Тада је још био жив Икачи Татли, твој дед, кога смо ми
болесног неговали и после његове смрти сахранили.
— Хвала ти за то, рече Велики Медвед просто.

471
 — Да, ми смо га неговали и он нам је дао један дар. Он нам
је поверио једну тајну, тајну о благу које је овде сакривено.
— Велики Отац није учинио право. Он је био стар и слаб, а
захвалност га спречила да се сети да је. обећао вечито ћутање.
Он је смео ту тајну да преда само свом сину и унуку.
— Дакле, мислиш да ја немам право да говорим о тој
ствари?
— Ја ти то не могу забранити. Али мораш да се одрекнеш
наде да ћеш моћи да се користиш тајном коју знаш. Сваку
другу жељу ћу ти драге воље испунити.
— Да ли је то твоја последња реч? упита Олд Фајерхенд.
Онда ћу те ја уместо наших другова нешто замолити.
— Изволи! Ако будем могао, ја ћу ти испунити жељу.
— Коме припада земља на којој се налазимо?
— Мени. А ја ћу је оставити у наследство свом сину, Малом
Медведу.
— Можеш ли да докажеш своје право на земљу?
— Да. Код црвених људи важи реч. Бели људи пак захтевају
хартију са црним писмом. Ја сам тражио да се направи таква
хартија и бели поглавица ми је потписао. Има на њој и велики
печат. Зато сам и путовао у варош великом Белом Оцу. Земља
око Сребрног језера, докле год ти око допире, моја је и ја са
њом могу да радим штогод хоћу.
— А коме припада вртача којом смо данас прошли?
— Тимбабачима. Беле поглавице измериле су цео крај и
разграничиле га. Онда је Бели Отац у Вашингтону потписао да
је она власништво Тимбабача.
— Они је, дакле, могу продати, дати у најам или поклонити
коме хоће?
— Да.
— Дакле, да ти кажем, ја бих хтео да купим ону вртачу.
— Ја не могу да им забраним нити да им заповедим да је
теби продају или не.
— Не ради се о томе, него да ли би теби било мило да ти
постанемо суседи или не.
472
 Лице Великог Медведа доби лукав израз и он упита:
— Зашто хоћете да живите у крају у коме нема воде и где
не расте ни трава? Белци купују само такву земљу која им
доноси користи. Али ја погађам ваше мисли. За вас има
вредност камен, стена.
— Тако је. Али они ће добити своју вредност тек онда кад
ми добијемо воду.
— Узмите је из језера!
— То је баш оно што сам хтео да те молим.
— Узми колико год хоћеш.
— Смем ли да је одведем цевима?
— Да.
— Ти ћеш ми продати право на то и ја ћу ти платити.
— Ако је куповина потребна, учинићемо тако. Ти одреди
цену, али ја ти воду поклањам. Ви сте ми указали велику
услугу. Без вас бих ја пао у руке Утахама. Зато ћу вам помоћи
да дођете до блага из котлине.
— То ми се свиђа! прошапута Ћопавко Дролу. Воде већ
имамо. Ако тако лако дођемо и до сребра, моћи ћемо убрзо
безбрижно да зазвиждимо и да поживимо као Крезови.
— Мислиш као Крез? Крез се зове онај страховити богаташ.
— Немој да ме мучиш као онај дебели Џеми! Ако мислиш
да останемо пријатељи и рођаци, онда...
Пред улазом у котлину зачуо се звиждук. То је био знак
уговорен са рафтерима. Белци скочише на ноге и појурише ка
улазу који је водио у долину. Тамо им рекоше да се у теснацу
чује сумњив шум, као да се приближује много људи на
коњима. Потребне мере биле су одмах предузете. Белци
заузеше бусију иза дрвећа, чекајући напрегнуто шта ће бити.
Али, прошло је много времена, а од стране непријатеља ништа
се није чуло. А то је баш било сумњиво. Зато Винету отпуза
напред да извиди простор испред њих. После неких четврт
сата он се врати на место где су били Олд Фајерхенд, Олд
Шетерхенд и Велики Медвед и саопшти:

473
 — Ратници Утаха поделили су се у две групе. Половина се
зауставила са коњима тамо где се завршава пут из котлине.
Остали су отишли десно, где почиње кањон. Тамо су отворили
једну рупу у камењу и нестали у њој.
— Рупу? упита Велики Медвед преплашено. Онда они знају
за тајни ходник који води на острво. Неко им је одао моју тајну!
То не може бити нико други него Дугачко Ухо. Само, откуда је
он то сазнао? Похитајте за мном! Морамо да видимо да ли је то
истина.
Велики Медвед похита на врх насипа, остала тројица за
њим.
Скривени иза дрвећа, они приметише одмах да је улаз у
кањон осветљен. Гомила камења била је разбацана и у
светлости месечине видели су се Утахе који су улазили у
ходник.
— Да, они знају моју тајну, рече Велики Медвед. Они хоће
да продру на острво да би нам дошли иза леђа и да би се
докопали мог блага. Али то им неће поћи за руком. Брзо, сви
на острво! Олд Шетерхенд и Олд Фајерхенд нека пођу за мном,
а Винету нека остане. Треба нешто да му кажем.
Велики Медвед одведе поглавицу Апача до једног места на
насипу, где се овај стрмо рушио у језеро. Ту се на насипу
налази огроман камен, тежак неколико стотина килограма.
Тај камен је лежао на другом мањем камењу које је било
нарочито поређано. Велики Медвед показа на један од тих
каменова и рече:
— Чим Винету опази са свог места да ја на острву машем
горућим угарком, нека гурне тај камен у страну. Онда ће се и
овај велики камен откотрљати у воду. Мој црвени брат нека
одмах одскочи у страну и нека се не уплаши, јер ће се чути
велики лом.
Затим Велики Медвед отрча са Олд Шетерхендом до ватре
на обали језера. Поглавица зграби један угарак и скочи у
чамац. Док се он трудио да очува ватру, Олд Шетерхенд и Олд
Фајерхенд дохватише весла, отиснуше чамац од обале и
завеслаше према острву. Велики Медвед отрча одмах у здање.

474
На огњишту је било сувог грања и дрва. Он изнесе суварке
напоље пред зграду, набаца на гомилу и потпали.
— Нека слушају моја браћа! рече он, показујући у правцу
где је био остао Винету.
Тамо се зачу кратко, мукло котрљање, затим пљусак
камена у воду, а одмах затим страшан лом и тутњава, као да се
руши велика кућа.
— Успело је! узвикну Велики Медвед, одахнувши са
олакшањем. Улаз је затворен! Утахе су пропале. Хајдете са
мном!
Уђоше опет у зграду, у просторију у којој се налазило
огњиште. Огњиште је било, као што су ловци сада видели, на
покретној подлози. Без икаквог напора Велики Медвед га
помаче устрану. Под огњиштем се појави један отвор у који
Велики Медвед завири.
— Они су унутра, али су још доле. Чујем где
долазе. Али, сада брзо воду у ходник!
Велики Медвед истрча напоље, и зађе иза зграде. Шта је
тамо радио ловци нису видели. Али, кад се вратио, показа на
језеро и рече:
— Виде ли моја браћа како се тамо вода врти?
Створио се вир, јер вода тече у ходник.
— Забога милога! Па, онда ће се Утахе сви подавити!
узвикну Олд Шетерхенд.
— Да, подавиће се сви до једнога! Ни један једини неће
извући читаву главу!
— Грозно! Ужасно! Па зар се то не би могло избећи?
— Не. Ниједан од њих не сме да се спасе, да не би причао
шта је видео.
— Али ти си уништио своје сопствено благо!
— Да. Моје благо је уништено и нико га више не може
добити. Благо је за људе заувек изгубљено. Ниједан смртник га
више неће видети, јер ће се острво до врха напунити водом.
Ходите унутра!

475
 Белце прође језа. Вода која је продирала у ходник потерала
је загушљиви ваздух који је великом снагом избијао кроз
отвор на патосу. То је значило смрт стотина људи.
— Али наши заробљеници који се налазе у суседној
просторији! узвикну Олд Шетерхенд. И они ће се подавити!
— Не, неће. Зидови ће издржати још неко време. Дотле
ћемо их, наравно, извадити. Чујте сада!
Одоздо се чула паклена граја, а затим се у доњој просторији
на једном отвору појави неки црвенокожац са бакљом у руци.
То је био Дугачко Ухо. Велики Медвед хтео је да се и он удави,
али на Олд Фајерхендову молбу ипак је одустао од ове
свирепости. Тек што је Тимбабач био стигао на сигурно место,
вода у кули заустави се на једној висини, на којој је била и
напољу на језеру. Вртлог на језеру опет се био изгубио.
Дугачко Ухо седе поред ватре. Једва се држао на ногама од
претрпљеног страха. Велики Медвед седе према њему, извади
револвер иза паса и рече му претећим гласом:
— Сада нека ми поглавица Тимбабача исприча како је са
Утахама доспео у ходник. Ако ме слаже, добиће куршум у
главу. Да ли је он знао тајну Сребрног језера?
— Да! признаде отворено Дугачко Ухо.
— Ко ти је издао ту тајну?
— Ти сам.
— То није истина.
— Истина је. Седео сам испод дрвеног храста, кад си ти
наишао са својим сином Малим Медведом. Били сте близу
мене и разговарали о острву, о благу које је сакривено у њему
и о ходнику којим се може вода пустити у кањон. Сећаш ли се
тога?
— Да.
— Из ваших речи разабрао сам да ходник почиње тамо где
је наслагана гомила камења поред стене. Другог јутра пошли
сте ви у лов на јелене и ја сам искористио ту прилику да
раскопам камење. Нашао сам ходник, ушао унутра и видео да
је све тако као што сте ви причали. То ми је било довољно, јер

476
сам сазнао вашу тајну, па сам се вратио из ходника и улаз опет
затрпао камењем.
— А данас си пришао Утахама да им издаш моју тајну!
— Не! Хтео сам да их уходим, али су ме ухватили. Да бих се
спасао, рекао сам им за тај ходник и његову везу са острвом.
— То је било кукавички. Да Олд Фајерхенд није случајно
приметио да си нестао, издаја би успела и наше душе би се већ
налазиле на Вечним ловиштима. Да ли сте видели шта лежи у
дну куле испод острва?
— Да.
— И отварали сте омоте?
— Само један.
— Шта је било у њему?
— Идол, кип неког божанства од чистог злата.
— Ниједно људско око неће га више видети, па ни твоје.
Шта мислиш, шта си заслужио за твоје недело?
Тимбабач је ћутао.
— Смрт! Десетоструку смрт! Али ти си ми био друг и
пријатељ, а ови бледолики неће да те убијем. Ти ћеш, дакле,
остати у животу, али само под условом ако пристанеш
на оно што ћу тражити од тебе.
— Шта?
— Да учиниш оно што ће Олд Фајерхенд тражити од тебе.
Он хоће да живи у вртачи и зато жели да је откупи од тебе. Ти
ћеш му је продати, а поред тога и пут који води од вртаче до
Сребрног језера.
— Нама није потребна вртача јер је неплодна и без траве.
Ниједан коњ не може тамо да пасе.
— Колико тражиш за њу?
— Морам прво да се договорим са осталим
Тимбабачима.
— Ја ћу ти рећи колико смеш да тражиш. Олд Фајерхенд ће
ти дати двадесет пушака, двадесет фунти барута, десет ћебади,
педесет ножева и тридесет фунти дувана. То уопште није мало.
Пристајеш ли?
477
 — Ја пристајем и удесићу да и други пристану.
— Онда ћеш ти са Олд Фајерхендом и неколико сведока
поћи до најближег поглавице белаца да се куповина потврди.
Зато ћеш добити посебну награду, велику или малу, већ према
томе како заслужиш и како Олд Фајерхенду буде воља. Видиш,
ја говорим у твоју корист. Али ја се надам да ћеш учинити све
да се заборави твоје издајство. Сада позови неколико твојих
људи, да изнесу заробљене Утахе, да се не подаве.
Дугачко Ухо послуша заповест. А било је већ крајње време
да се заробљеници пренесу на сигурно место. Тек што је
последњи од њих изнет из подрума пред зграду, зачу се прасак
и кркљање воде. Вода је била провалила танки зид и напунила
подрум.
Заробљенике затим кануима пребацише на копно и
предадоше Тимбабачима на чување. Поглавицу нису још
пуштали његовим ратницима, јер му се још није могло
веровати. Он је морао ка излазу из котлине, где су остали
белци држали будну стражу, пошто је према њима стојала
друга половина Утаха, који се нису повукли, јер нису знали
каква је судбина задесила оне који су пошли ходником.
Утахе уопште нису знали шта се с њима догодило. Кад је
Винету гурнуо камен, овај је пресекао ходник тако да вода није
могла да продре у кањон. То је баш и била намера Великог
Медведа. Он је хтео да уништи само онај део ходника који је од
насипа водио до језера.
Утахе који су последњи ушли у ходник и које није
затрпала земља и камење, кад су видели шта се догодило,
узмакоше у страху. Они нису знали шта се десило са онима
који су били пред њима. Ако су прошли ходник, требало је да
нападну белце с леђа. Зато су Утахе напрегнуто чекали шта ће
се даље догодити. Али време је пролазило а њихови се нису
јављали. Било је јасно да су сви пали као жртве тешке несреће.
Већ је свануо и дан, а Утахе су стојале још увек на истом
месту. Да их белци не би изненада напали, поставили су
неколико предстража. Одједном, стражари Утаха приметише
Олд Шетерхенда где иде према њима. Он им довикну да жели

478
да говори са њиховим поглавицом. Кад се овај појави, рече Олд
Шетерхенд:
— Ти знаш да се неколико ваших поглавица и ратника
налазе код нас као таоци?
— Да, знам, одговори овај.
— А знаш ли шта се догодило са вашим ратницима који су
отишли у подземни ходник?
— Не знам.
— Ходник се срушио и вода је продрла у њега. Само
Дугачко Ухо се спасло. Утахе су се све подавиле. Управо сада је
стигло двеста Наваоса. Ми смо много јачи од вас, али ми не
желимо вашу крв, него хоћемо да склопимо мир са вама. Буди
мудар и пристани да се измиримо! Ја ћу те повести до
поглавица Наваоса. Говорићеш са њима и вратићеш се.
Утаха је неко време ћутао, гледајући преда се, а онда рече:
— Ти ћеш одржати своју реч и пустићеш ме натраг. Ја ти
верујем и долазим.
Затим поглавица обавести своје људе о чему се ради,
остави оружје и пође са ловцем према језеру.
Овде је владала велика живост, јер су Наваоси доиста били
стигли. Они су горели од жудње да освете пораз својих
ратника у шуми са много воде. Требало је много говорничке
вештине да се Наваоси наговоре на мир.
Таоци су били ослобођени веза. Седели су под јаком
стражом када им Олд Шетерхенд приведе друга. Он седе поред
њих. Дугачко Ухо им приђе да им да обавештења о катастрофи.
Преговори су трајали дуго. Затим Дугачко Ухо саопшти да су
Наваоси решили да пристану на преговоре за мир. Потом је
одржана свечана седница, на којој су узели учешћа
најугледнији белци и црвенокошци. Седница је трајала
неколико часова. Одржано је много говора, док најзад не
заређа „лула мира“. Резултат је био „вечни мир“ међу свима.
Кривицу, наравно, ниједни нису признавали. Заробљеници
беху одмах пуштени на слободу и сви, Утахе, Наваоси и
Тимбабачи, обавезаше се белцима који ће живети у котлини
да ће им бити пријатељи и у свему ићи наруку.
479
 Нацрт који је био код риђокосог Корнела пропао је био
заувек. Али, тај нацрт је сада ионако био без икакве вредности.
Затим је одржан велики лов, који се продужио до вечера и
који је био врло обилан.
Следећег дана дошао је био час растанка. Утахе кренуше на
север, Наваоси на југ, а Тимбабачи се вратише у своје вигваме.
Дугачко Ухо обећа да ће у вези продаје вртаче да одржи
скупштину свог племена и одлуку ће одмах да јави. И, заиста,
овога пута Дугачко Ухо одржао је своју реч. Већ трећег дана
вратио се и донео вест да је племенска скупштина прихватила
понуду да прода вртачу по цени коју је био одредио Велики
Медвед. Ваљало је само да се куповина потврди на надлежном
месту.
Настало је причање пуно нада, којим није био задовољан
само један члан друштва — лорд.
Он је са Грбавком Билом и Ујка Мотком уговорио да га ови
допрате до Фриска. Али њима сада није било ни на крај памети
да у садашњим приликама пођу с њим. Ипак, лорд је био
довољно обазрив да им то не упише у грех.
Уосталом, пошто није било изгледа да ће радови у вртачи
тако брзо почети, лорд је још имао довољно времена да са овом
двојицом оде у брда у потрази за пустоловинама.
Олд Фајерхенд, с Великим Медведом и Дугачким Ухом,
крену у Филмор Сити, где је требало да се куповина потврди.
То је било и место где су се могле набавити машине и алат.
Тетка Дрол пошао је са њима, да са сведоцима утврди пред
јавним бележником да је риђокоси Корнел мртав, да би добио
расписану награду.
Тек после два месеца стигоше поручене машине на
Сребрно језеро и инжењер приступи радовима. Биле су
постављене цеви за воду. Прво је почело рушење вртаче.
Сребрна жица била је заиста богата. Добитак се повећавао из
дана у дан. Свако вече драгоцена ковина добијена тога дана
мерена је, и кад би резултат био задовољавајући тетка Дрол би
задовољно трљао руке, шапћући свом земљаку и рођаку!

480
 — Ако тако буде ишло даље, ја ћу убрзо да купим салаш.
Посао иде сјајно!
А Ћопавко Франк би редовно одговарао:
— А моја вила је скоро готова, барем у глави. То ће бити
величанствена грађевина на дивним обалама Елбе. Али, име
које ћу јој дати биће још величанственије. Ја сам рекао. Хауг!

КРАЈ

481