Srednja škola metalskih zanimanja

Seminarski rad
Samoindukcija

Kandidat
Vahid Čelik
SADRŽAJ
UVOD
1.RAZRADA TEME
2.PRIMJER
3. ZAKLJUČAK
4. LITERATURA
Samoindukcija
Samoindukcija je pojava da promenljiva struja svojim•
promenljivim magnetnim poljem stvara indukovanu struju. Kada
kroz provodnik protiče struja oko njega se stvara magnetno
polje. Promenljiva struja stvara magnetno polje čiji intenzitet
magnetne indukcije varira, što označava da se menja i fluks.
Promena fluksa, prema Faradejevom zakonu označava i
stvaranje indukovane elektromotorne sile, odnosno indukovane
struje.

Električni induktivitet, induktivnost ili induktivitet (oznaka L) je

fizička veličina koja opisuje svojstvo električnog provodnika da
se opire promeni jačine električne struje, što je posebno izraženo
kod električnih zavojnica.

𝑑𝐼
Ui = L • 𝑑𝑡

Prema Lenzovom zakonu indukovani napon, ili „povratna EMS”

u kolu, ima smer kojim se suprotstavlja promeni struje koja ga je
stvorila. Promene struje kroz provodnik će reagovati unazad u
samom provodniku putem njegovog magnetnog polja, stvarajući
obrnuti napon koji će se suprotstaviti bilo kakvoj promeni struje.
Induktivnost, L, definiše se kao odnos između ovog
indukovanog napona, 𝜐, i brzine promene struje i(t) u kolu.
Ovaj faktor proporcionalnosti L zavisi od geometrijskog oblika
provodničkog kola i magnetne permeabilnosti obližnjih
materijala. Induktor je elektronska komponenta koja dodaje
induktivnost kolu. Obično se sastoji od namotaja ili spirale od
žice. Termin induktivnost je skovao Oliver Hevisajd 1886.
godine.[3] Uobičajeno je da se koristi simbol L za induktivnost,
u čast fizičara Hajnriha Lenca. U SI sistemu, merna jedinica
induktivnosti je henri (H),[6] što je količina induktivnosti koju
izaziva napon od 1 volta kada se struja menja brzinom od jednog
ampera u sekundi. Nazvan je po Džozefu Henriju, koji je otkrio
induktivnost nezavisno od Faradeja

Faradajev eksperiment koji dokazuje elektromagnetsku indukciju:

baterija (desno) stvara električnu struju koja prolazi kroz malu električnu
zavojnicu (A), stvarajući magnetsko polje. Kada zavojnica miruje ne
indukujue se napon. Ali ako se mala zavojnica kreće unutar velike
zavojnice (B), magnetni tok unutar velike zavojnice se menja, stvarajući
(indukujući) električnu struju koja se može opaziti na galvanometru (G).

Opšte karakteristike

Merna jedinica preko koje se koeficijent samoindukcije izražava u Si-sistemu je H (henri). U

pitanju je veličina koja zavisi od oblika provodnika i sredine. Za pravolinijski provodnik ona je
mala, ali je ipak prisutna, dok je za solenoid znatno veća. Ubacivanjem gvozdenog jezgra u
solenoid raste njegov koeficijent samoindukcije, pošto je gvožđe feromagnetik.

Induktivni otpor

U kolu naizmenične struje prisutstvo elementa induktivnog otpora, odnosno zavojnice, dovodi do
pojave fazne razlike. Napon na zavojnici žuri u odnosu na struju za ugao od π/2. Samoindukciju
ovde možemo smatrati izvesnim otpora, koji nazivamo induktivnim otporom. On može biti
kompenzovan od strane kapacitativnog otpora, i tada je impedansa kola jednaka termogenom
otporu i kolo je u rezonanciji i fazna razlika između struje i napona je jednaka nuli. Induktivni
otpor se obično obeležava sa XL. Kao i termogeni otpor meri se u omima.

On se računa preko formule: XL=2π𝜐 L, gde je 𝜐 frekvencija.

Literatura

 Frederick W. Grover (1952). Inductance Calculations. Dover Publications,

New York.
 Griffiths, David J. (1998). Introduction to Electrodynamics (3rd ed.).
Prentice Hall. ISBN 978-0-13-805326-0.
 Wangsness, Roald K. (1986). Electromagnetic Fields (2nd izd.). Wiley. ISBN
978-0-471-81186-2.
 Hughes, Edward. (2002). Electrical & Electronic Technology (8th ed.).
Prentice Hall. ISBN 978-0-582-40519-6.
 Küpfmüller K., Einführung in die theoretische Elektrotechnik, Springer-
Verlag, 1959.
 Heaviside O., Electrical Papers. Vol.1. – L.; N.Y.: Macmillan, 1892, p. 429-
560.
 Fritz Langford-Smith, editor (1953). Radiotron Designer's Handbook, 4th
Edition, Amalgamated Wireless Valve Company Pty., Ltd. Chapter 10,
"Calculation of Inductance" (pp. 429–448), includes a wealth of formulas
and nomographs for coils, solenoids, and mutual inductance.
 F. W. Sears and M. W. Zemansky 1964 University Physics: Third Edition
(Complete Volume), Addison-Wesley Publishing Company, Inc. Reading
MA, LCCC 63-15265 (no ISBN).