Knjige.

Club Books

~1~
Knjige.Club Books

~2~
 Knjige.Club Books
Naslov originala:
Mary Balogh
Seducing an Angel
(Huxtable Quintet)

Meri Balog

Prevela:
Milica Popić

BDR MEDIA d.o.o.

2022.

~3~
 Knjige.Club Books

Prvo poglavlje

„Pronaći ću muškarca.”
Izgovorila je udovica Kasandra Belmont, ledi Padžet. Stajala je na prozoru
dnevne sobe u kući koju je iznajmila u Portman ulici, u Londonu. Kuća je bila
potpuno nameštena, ali su nameštaj, zavese i tepisi bili vidno istrošeni. Verovatno
su pre deset godina bili u mnogo boljem stanju. Iako je kuća bila stara, bila je
izuzetno otmena i prilagođena potrebama ledi Padžet.
„Udaćeš se?”, iznenađeno je upitala Alis Hejtor, njena družbenica.
Kasandra je prezrivo posmatrala kako žena prolazi ulicom, držeći za ruku
dečaka koji očigledno nije želeo da ga drži za ruku, niti da se tako brzo kreće
ulicom. Majčini pokreti su ukazivali da je nervozna i nestrpljiva. Pitala se da li je
to dečakova majka, ili dadilja? Međutim, nije ni bilo važno. Kasandra nije marila
za dečakove probleme. Imala je dovoljno svojih briga.
„Naravno da ne! To bi značilo da treba da pronađem budalu”, odgovorila je.
„Budalu?”
Kasandra se kiselo osmehnula, ni ne pogledavši Alis. Žena i dete su nestali sa
vidika. Neki gospodin je žurno koračao ulicom u suprotnom smeru, namršteno
posmatrajući put ispred sebe. Pretpostavila je da kasni na neki sastanak koji je
smatrao izuzetno bitnim. Možda je bio u pravu. Ali verovatno je grešio.
„Samo bi se budala oženila mnome”, objasnila je. „Ne treba mi muškarac za
brak, Alis.”
„Oh Kasi, nadam se da ne misliš...” uznemireno je pretpostavila njena pratilja.
Međutim, nije bilo potrebno da završi rečenicu. Kasandra je već znala na šta misli.
„Naravno da mislim, Alis”, odvratila je Kasandra, okrenuvši se prema njoj i
uputivši joj žustar i podrugljiv pogled. Alis je čvrsto stezala naslone za ruke na
stolici, blago se nagnuvši napred, kao da će da ustane, iako joj to nije bila namera.
„Jesi li iznenađena?”
„Odlučila si da dođeš u London kako bi pronašla posao, Kasi. Obe ćemo
tražiti posao. I Meri takođe”, objasnila je Alis.
„Ali to nije bio realističan plan, zar ne?”, upitala je Kasandra sa osmehom.
„Niko neće želeti da zaposli kućnu pomoćnicu koja je postala kuvarica i koja ima
malu ćerku, iako nikada nije bila udata. Čak ni moje pismo preporuke ne bi
koristilo sirotoj Meri, zar ne? I - oprosti mi, Alis - ali niko neće želeti da zaposli

~4~
 Knjige.Club Books
guvernantu koju ima preko četrdeset godina, kada mogu da angažuju mnogo
mlađe žene. Žao mi je što moram da budem surovo iskrena, ali mladost je
savremeni bog. Bila si mi odlična guvernanta kada sam bila dete i odlična
saputnica i prijateljica kada sam odrasla. Ali i sama znaš da ti godine ne idu u
prilog. Što se mene tiče, ja sam unapred osuđena na propast, osim ako ne uspem
da dobro prikrijem svoj identitet, premda bi me i tada otkrili kada dođe vreme da
dostavim pisma preporuke. Pretpostavljam da niko ne bi želeo da angažuje ubicu
sekirom ni na jednom radnom mestu.”
„Kasi! Ne smeš tako sebe da predstavljaš! Čak ni u šali”, prekorila ju je bivša
guvernanta, brzo prekrivši obraze.
Kasandra nije bila svesna da su se zabavljale. Međutim, ipak se nasmejala.
„Ljudi su skloni preterivanju i izmišljanju, zar ne? Gotovo svi smatraju da je
to tačno, jer su skloni verovanju u besmislice. Ljudi će vrišteći bežati od mene
kad god izađem iz kuće. Čovek koji me zaposli moraće da bude neustrašiv”,
zaključila je.
„Oh, Kasi! Volela bih da nisi...”, zaustila je Alis, gušeći se u suzama.
„Pokušala sam da se obogatim na kartama”, rekla je Kasandra, podižući prst
da istakne poentu. „Da nisam imala sreće u poslednjoj ruci, završila bih partiju
siromašnija nego što sam već bila. Uzela sam svoj dobitak i pobegla, otkrivši da
nemam hrabrosti da budem kockar. Osim toga, bilo mi je zaista vruće pod velom,
a nekoliko ljudi je otvoreno pokušalo da pogodi ko sam.”
Podigla je zatim i drugi prst, ali to je bilo sve. Nije pokušala ništa drugo, jer
nije imala više opcija. Osim jedne.
„Ako ne platim stanarinu sledeće nedelje, završićemo na ulici, a to nikako ne
bih volela”, dodala je.
„Možda bi mogla ponovo da zamoliš svog brata. Sigurno će...”, predložila je
Alis.
„Već sam se obratila Vesliju”, odsečno je odvratila Kasandra. „Zamolila sam
ga za krov nad glavom dok se ne snađem. Znaš li šta mi je odgovorio? Da mu je
jako žao. Rekao je da bi voleo da mi pomogne, ali da se sprema na dugačku
pešačku turu po Škotskoj sa prijateljima, koji bi se užasno naljutili kada bi ih
izneverio u poslednjem trenutku. Sada ne znam ni gde da mu pišem. Osim toga,
ovoga puta bih morala još više da se ponizim za tebe, mene, Meri i Belindu. I za
tebe, Rodžere. Zar si mislio da sam te zaboravila?”
Veliki, čupavi pas mešanac ustao je sa svog mesta pred kaminom i došepao
do nje kako bi ga pomilovala. Šepao je jer mu je noga bila amputirana od kolena.
Pogledao ju je jedinim zdravim okom i radosno dahtao. Njegovo krzno je oduvek
delovalo neuredno, iako je bio čist i svakodnevno četkan. Kasandra ga je pažljivo
raščešljavala rukama.
„Ne bih otišla kod Veslija čak i da je još uvek u Londonu”, objasnila je, kad
se pas smestio kod njenih nogu i spustio glavu na svoje šape. Okrenula se prema
~5~
 Knjige.Club Books
prozoru i lagano lupnula prstima po njemu. „Pronaći ću bogatog muškarca koji će
nas sve izdržavati. Neće to činiti iz dobročinstva. To će biti moj posao, a ja ću mu
pružiti odličan kvalitet za novac koji ću dobiti.”
U njenom glasu je bio primetan prezir, premda je bilo nejasno da li je bio
upućen nepoznatom gospodinu koji će postati njen zaštitnik ili njoj samoj. Bila je
udata devet godina, ali nikada nije bila nečija ljubavnica.
Sada će morati da bude.
„Da li smo zaista stigle do ovoga?”, nervozno je upitala Alis. „Neću to
dozvoliti, pogotovo ne zbog činjenice da osećaš obavezu da me podržiš.”
Kasandra je pogledom pratila staru kočiju koja se kretala ulicom, a kojom je
upravljao jednako star kočijaš.
„Nećeš to dozvoliti?”, upitala je. „Ne možeš da me zaustaviš, Alis. Dani kada
sam ja bila Kasandra, a ti gospođica Hejtor davno su prošli. Ostalo mi je malo
novca i nimalo reputacije. Nemam prijatelje, niti rodbinu koja bi mi pomogla. Ali
imam sredstvo koje će mi obezbediti zaposlenje i učiniti naše živote udobnim i
sigurnim. Osim toga, lepa sam i poželjna.”
Pod drugačijim okolnostima njeno hvalisanje bi zvučalo umišljeno. Međutim,
njene pohvale su zvučale prezrivo. Premda su bile istinite, smatrala je da nema
razloga da bude umišljena. Njena lepota je bila njeno prokletstvo. Obezbedila joj
je bogatog muža kada je imala osamnaest godina i brdo obožavalaca tokom devet
godina njenog braka. I desetogodišnju nesreću kakvu nije mogla ni da zamisli.
Bilo je vreme da iskoristi lepotu za sopstvenu korist i zaradi za stanarinu, hranu i
garderobu.
To ne bi bio dodatni prihod, već mnogo više od toga. Ništa što podseća na
golo preživljavanje i kišne dane. Ona i njeni prijatelji bi živeli u luksuzu. Odlučila
je da će skupo naplatiti svoje usluge čoveku koji je izabere.
Nije bilo bitno što je imala dvadeset osam godina. Izgledala je bolje nego sa
osamnaest. Dobila je obline na pravim mestima, a njeno lepo lice je poprimilo
klasičnu lepotu. Kosa joj je bila bujna i nije izgubila svoj bakarni sjaj. A sada je
znala i kako da zadovolji muškarca. Bila je uverena da tamo negde u Londonu
postoji čovek koji je spreman da potroši čitavo bogatstvo na njene usluge. Sigurno
je postojalo i više njih, ali će ona izabrati samo jednog, koji čezne za senzualnim
užitkom, premda toga još uvek možda nije ni svestan.
Želeće je više nego bilo koju drugu ženu u svom životu.
Mrzela je muškarce.
„Kasi, ovde ne poznajemo nikoga. Kako očekuješ da upoznaš nekoga?”,
upitala je Alis. Zvučala je pobednički, kao da želi da joj pokaže da su njeni planovi
besmisleni.
Kasandra joj se osmehnula.
„Još uvek sam ledi Padžet, baronova udovica, zar ne? Još uvek imam lepu
garderobu i modne dodatke koje mi je Najdžel neprestano kupovao. Alis, sezona
~6~
 Knjige.Club Books
je u toku. Svi bitni ljudi su u gradu, i svuda se održavaju proslave, balovi, koncerti,
sedeljke i piknici. Lako ću saznati za sve događaje i pronaći način da im
prisustvujem”, kazala je.
„Bez pozivnice?”, namršteno je upitala Alis.
„Zaboravila si da svaka domaćica želi da njena proslava ostane zapamćena.
Sigurna sam da me niko neće odbiti. Smelo ću ušetati kroz njihova vrata, i to će
biti sasvim dovoljno. Popodne ćemo prošetati Hajd parkom, u vreme kada svi
plemići šetaju. Vreme je divno. Sigurno će svi izaći kako bi videli druge ljude i
istovremeno bili viđeni. Nosiću svoju crnu haljinu i crni šešir sa velom. Sigurna
sam da sam poznata po svojoj reputaciji, ali ne želim da rizikujem da me
prepoznaju”, objasnila je.
Alis je duboko uzdahnula i zavalila se u stolicu. Odmahnula je glavom.
„Dozvoli mi da napišem pismo lordu Padžetu u tvoje ime”, predložila je Alis.
„Nije imao pravo da te protera iz vile Karmel kada je konačno odlučio da se
preseli tamo godinu dana nakon što mu je otac preminuo. Uslovi tvog bračnog
ugovora bili su prilično jasni. Morao je da ti pruži dom u slučaju da tvoj muž
premine pre tebe. Kao i pozamašnu novčanu naknadu. Nisi dobila ništa od toga,
iako si mu više puta pisala da ga pitaš kada možeš da očekuješ da se sve
formalnosti reše. Možda te nije razumeo.”
„Ne bi trebalo da mu se obraćaš”, odgovorila je Kasandra. „Brus mi je jasno
stavio do znanja da moju slobodu smatra velikodušnom zamenom za sve ostalo.
Nikada nije podigao optužnicu protiv mene zbog smrti svog oca, jer nije imao
dokaze da sam ga ja ubila. Ali sudija i porota su mogli da me proglase krivom bez
obzira na nedostatak dokaza. Kada bi se to dogodilo, mogla bih da se ubijem. Brus
je obećao da neće podići optužnicu pod uslovom da napustim imanje i nikada se
ne vratim. Osim toga, tražio je da ostavim sav svoj nakit i odreknem se
finansijskih potraživanja za imanje.”
Alis nije imala ništa da kaže. Znala je sve što joj je ispričala. Znala je da je
rizik prevelik. Kasandra je odabrala da se ne bori. Tokom proteklih desetak
godina pretrpela je previše nasilja. Sada je odabrala mirno povlačenje.
Gorko se osmehnula, a onda joj je osmeh poprimio još turobniju nijansu.
„Oh, Alis, molim te nemoj da plačeš. Ne mogu da podnesem tvoje suze”, rekla
je i brzo joj prišla.
„Nikada nisam mislila da ćeš morati da postaneš nečija ljubavnica, Kasi.
Prvoklasna pr...”, Alis nije uspela da dovrši rečenicu.
Kasandra ju je pomilovala po kolenu.
„Biće mnogo bolje od braka”, uverila ju je. „Ovoga puta će sve zavisiti od
mene. Odlučivaću o svemu. Mogu da odbijem muškarca ukoliko mi se ne svidi,
ili ako me naljuti. Moći ću da idem gde god poželim i radim šta god poželim. Biće
mnogo bolje od braka!”

~7~
 Knjige.Club Books
„Samo sam želela da budeš srećna”, odgovorila je Alis, duboko udahnuvši.
„To je san svake dadilje i guvernante. Želela sam da te volim i pokažem ti kakav
je osećaj biti voljen.”
„Znam, ludice!”, odgovorila je Kasandra, klečeći ispred nje. „Voliš me, Alis.
Baš kao i Belinda, Meri i Rodžer.” Pas joj se približio i gurnuo svoju vlažnu
njušku u njenu ruku kako bi ga ponovo pomazila. „I ja vas volim.”
Nekoliko suza kanulo je niz guvernantine obraze.
„Znam, Kasi. Ali ne razumeš me. Nemoj pogrešno da me shvatiš. Želim da se
zaljubiš u dobrog čoveka koji će te voleti. Ne gledaj me tako. Dobro poznajem
izraz tvog lica. Još uvek postoje dobri ljudi. Moj otac je bio jedan od njih, a
sigurna sam da nije jedini”, objasnila je Alis.
„Dobro”, odgovorila je Kasandra, ponovo je potapšavši po kolenu. „Možda
ću odabrati dobrog čoveka koji će me štititi i zaljubiti se u mene, baš kao i ja u
njega, nakon čega ćemo se venčati i živeti srećno do kraja života sa našom decom.
A ti ćeš moći da ih čuvaš i vaspitavaš. Zaposliću te iako imaš više od četrdeset
godina. Hoće li te to usrećiti?”
Alis se tužno osmehnula.
„Nadam se da ne planiraš mnogo dece”, veselo je odvratila.
Obe su se nasmejale, a Kasi je ustala.
„Osim toga, nema razloga da brineš o mojoj sreći. Trebalo bi da misliš i na
sebe. Možda ćeš se i ti zaljubiti u muškarca koji će shvatiti koliko si dragocena i
uzvratiti ti osećanja, nakon čega ćete živeti srećno do kraja života”, pretpostavila
je.
Tih dana se nisu mnogo smejale Kasandri se činilo da je mogla na prste jedne
ruke da nabroji srećne trenutke u proteklih deset godina.
„Trebalo bi da pripremim svoj crni šešir”, rekla je.

Stiven Hakstabl, grof od Mertona, jahao je Hajd parkom sa svojim rođakom

Konstantinom Hakstablom. Bilo je to najpopularnije vreme za boravak u parku,
tokom kojeg je glavni put bio krcat vozilima svih vrsta, od kojih su najčešće bile
otvorene kočije u kojima su putnici mogli lakše da dišu, razgledaju oko sebe i
razgovaraju sa drugim putnicima ili pešacima. I pešačka staza je bila krcata. Bilo
je i mnogo jahača, a Stiven i Konstantin su se vešto probijali između kočija.
Bio je to divan letnji dan sa dovoljno lepršavih belih oblaka koji su šetačima
pružali povremenu hladovinu i zaštitu od sunca.
Stivenu nije smetala gužva. Došao je kako bi se družio sa drugim plemićima.
Bio je društven i dobrodušan mladić.
„Ideš li sutra na bal koji organizuje Meg?”, upitao je Konstantina.
Meg je bila njegova najstarija sestra, Margaret Penetorn, grofica od
Šeringforda. Ona i Šeri su došli u grad ovog proleća nakon dve godine i sa sobom

~8~
 Knjige.Club Books
poveli bebu Aleksandera, dvogodišnju Saru i sedmogodišnjeg Tobija. Odlučili su
da se konačno suoče sa starim skandalom iz vremena kada je Šeri pobegao sa
udatom damom i živeo sa njom do njene smrti. Još uvek je bilo onih koji su mislili
da je Tobi njegov sin i sin gospođe Tarner, a Šeri i Meg su ih sa zadovoljstvom
pustili da žive u zabludi.
Stiven se uvek divio sestrinoj hrabrosti. Nikada ne bi odlučila da se drži
podalje od društva i ostane na selu umesto da se suoči sa svojim demonima. Šeri
je uvek vešto privlačio pažnju gde god bi se pojavio, ne obraćajući pažnju na
znatiželjne poglede. Budući da su svi plemići oduševljeno prisustvovali njihovom
venčanju pre tri godine, bilo je izvesno da niko neće moći da odoli ni sutrašnjem
balu. Bio je uveren da mnogi jedva čekaju da otkriju kako je njihov brak
napredovao u protekle tri godine.
„Naravno. Ne bih to propustio ni za šta na svetu!”, odgovorio je Konstantin,
dodirnuvši rub šešira dok su prolazili pored kočije sa četiri dame.
Stiven je učinio isto, a dame su se osmehnule i klimnule glavom.
„Ali nisi bio na Nesinom balu prošle nedelje!”, pobunio se Stiven.
Vanesa Volas, vojvotkinja od Morlanda, bila je Stivenova srednja sestra, a
vojvoda Konstantinov rođak. Njihove majke su bile sestre, i od njih su nasledili
taman grčki ten, zbog čega su izgledali gotovo kao da su blizanci.
Konstantin nikada nije odlazio na Vanesine i Eliotove balove, čak i kada je
bio u gradu.
„Nisam bio pozvan. Ali ne bih otišao sve i da su me pozvali”, odgovorio je.
Stiven je znao da Eliot i Konstantin ne razgovaraju, iako su odrasli zajedno i
bili bliski prijatelji u detinjstvu i mladosti. A pošto Eliot nije razgovarao sa svojim
rođakom, nije ni Vanesa. Stiven se uvek pitao šta se dogodilo među njima, premda
nikada nije pitao. Porodične svađe su uvek bile besmislene i često bi prošlo
mnogo vremena pre nego što bi se zavađene strane konačno pomirile.
„Šta je...”, zaustio je.
Ali zaustavila ih je kočija Sesila Ejverija, a ledi Kristobel Foli, koju je vozio,
rizikovala je da iščaši ruku ili nogu, kad se nagnula napred na svom klimavom
sedištu kako bi im se blistavo osmehnula dok je vrtela čipkasti suncobran iznad
glave.
„Gospodine Hakstable, lorde Mertone”, rekla je, pažljivo odmerivši Kona pre
nego što je zaustavila pogled na Stivenu. „Dan je zaista predivan! Zar ne?”
Proveli su nekoliko minuta u razgovoru sa njom i zamolili je za ples na
sutrašnjem balu, jer je njena majka upravo odlučila da će radije prisustvovati balu
nego večerati sa Deksterovima, kako je prvobitno planirano. Dodala je i to da se
plaši da neće imati partnera za ples, osim njenog dragog komšije Sesila, koji ju je
rado pozivao da plešu kad god bi mu se ukazala prilika.

~9~
 Knjige.Club Books
Ledi Kristobel je retko bila sposobna da pretoči svoje misli u smislene
rečenice. Čovek je morao da se koncentriše na njene reči kako bi shvatio šta želi
da kaže. Međutim, bila je izuzetno smela i lepa i Stivenu se oduvek dopadala.
Ipak, morao je da bude pažljiv u pokazivanju svoje naklonosti. Bila je
najstarija ćerka bogatog i uticajnog markiza od Blajtsdejla. Imala je osamnaest
godina i upravo se pojavila u visokom društvu. Zbog svoje popularnosti nadala se
da će se udati već tokom ove prve sezone, po mogućstvu pre svojih vršnjakinja.
Stiven je bio uveren da će uspeti u toj nameri. Ukoliko bi neko poželeo da je
pronađe na bilo kojoj velikoj zabavi, trebalo je samo da vidi gde je najveća grupa
muškaraca - okupljena oko nje.
Ali ona je bacila oko na Stivena, baš kao i njena majka. Bio je dobro svestan
toga, kao i činjenice da je jedan od najpoželjnijih neženja u Engleskoj i da su žene
ove godine odlučile da je zaista došlo vreme da se skrasi, oženi se i dobije decu,
poput njegovih vršnjaka. Imao je dvadeset pet godina, a ljudi su očigledno
očekivali da će se neodgovorni mladić preko noći pretvoriti u stabilnog i
posvećenog muškarca. Ledi Kristobel nije bila jedina mlada dama koja mu se
udvarala uz podršku svoje majke.
Stivenu se dopadala većina mladih dama koje je poznavao. Voleo je da
razgovara sa njima, pleše, vodi ih u pozorište, šetnju ili vožnju parkom. Nije ih
izbegavao, kao što su to činili mnogi njegovi prijatelji, iz straha da nesvesno ne
zagaze u bračnu zamku. Međutim, nije bio spreman da se oženi.
Verovao je u pravu ljubav. Sumnjao je da će se ikada oženiti, osim ako ne
oseti duboku naklonost prema svojoj budućoj ženi i bude uveren da ona oseća isto
prema njemu. Ali njegova titula i bogatstvo čvrsto su stajali na putu takvom
naizgled skromnom snu. Kao i njegov izgled. Iako nije bio umišljen, znao je da
ga žene smatraju zgodnim i privlačnim. Kako bi bilo koja žena mogla da zatvori
oči pred njegovim izgledom i bogatstvom i da ne poželi da ga upozna, razume, a
možda čak i zavoli?
Međutim, smatrao je da je ljubav moguća, čak i za bogatog grofa. Sve njegove
sestre su se udale iz ljubavi, iako su njihovi brakovi imali problematične početke.
Možda će i on negde i nekada pronaći ljubav.
U međuvremenu je uživao u životu i izbegavao bračne zamke, mada su
postale prečeste.
„Mislim da bi dama bila presrećna da je pala sa tog sedišta, kako bi je ti
uhvatio”, zaključio je Konstantin kad su nastavili dalje.
Stiven se nasmejao.
„Nameravao sam da te pitam šta se dešava sa tobom, Eliotom i Nesi. Ne
razgovarate otkako sam vas upoznao. O čemu je reč?”, upitao je Stiven.
Poznavao je Kona već osam godina. Eliot je, kao izvršilac testamenta
pokojnog grofa od Mertona, došao da obavesti Stivena da titula i bogatstvo sada
pripadaju njemu. Stiven je u to vreme živeo sa svojim sestrama u maloj kolibi u
~ 10 ~
 Knjige.Club Books
selu Trokbridž u Šropširu. Eliot, koji je tada bio vikont Lingejt, bio je Stivenov
zvanični staratelj dok nije postao punoletan. Provodio je sa njim vreme u Voren
holu, Stivenom glavnom sedištu u Hempširu. Kon je takođe tamo proveo neko
vreme, budući da je to bio i njegov dom. bio je stariji brat grofa koji je preminuo
u svojoj šesnaestoj godini, kao i najstariji sin njihovog oca, ali nije mogao da
nasledi titulu jer je rođen dva dana pre nego što su se njegovi roditelji venčali, što
je u zakonskom smislu značilo da nije legitimni naslednik.
Od početka je bilo očigledno da se Eliot i Kon ne vole, kao i da među njima
vlada izvesna netrpeljivost zbog nečega što se dogodilo u prošlosti.
„Moraćeš da pitaš Morlanda”, odgovorio je Konstantin. „Mislim da je to zbog
činjenice da je umišljeni magarac.”
Eliot nije bio takav, premda je njegovo ponašanje bilo vidno drugačije kad
god je bio primoran da bude u društvu sa Konstantinom.
Stiven nije želeo da insistira, a Kon nije pokazivao nameru da mu kaže šta se
dogodilo.
Kon je bio pomalo tajanstven. Iako je oduvek bio ljubazan prema Stivenu i
njegovim sestrama, bio je pomalo mračan i misteriozan, uprkos svom šarmu i
uobičajenom osmehu. Nakon bratove smrti kupio je kuću negde u Glosterširu, ali
nikada ih nije pozvao da ga posete. Osim toga, niko nije znao kako je to sebi
priuštio. Otac mu je sigurno obezbedio dovoljno novca kako bi preživeo, ali ne i
da kupi sebi dom i imanje.
Ali to nije bio Stivenov problem.
Međutim, ponekad se pitao zašto je Konstantin oduvek ljubazan prema njemu.
Stiven i njegove sestre su bih stranci koji su iznenada okupirali njegov dom.
Stiven je nasledio titulu grofa od Mertona koja je do tada pripadala Konovom
bratu - i njegovom ocu, a pripala bi i Konu da je rođen tri dana kasnije.
Zar u njemu nije bilo gorčine ili mržnje?
Često se pitao šta se dešava u Konovom umu, pošto nije često izražavao svoje
misli ni rečima, ni delima.
„Sigurno joj je pretoplo”, rekao je Konstantin nakon što su se zaustavili da
pozdrave grupu muškaraca. Klimnuo je glavom u njihovom pravcu.
Uprkos gomili ljudi, nije mu bilo teško da zaključi na koga je Kon mislio.
Primetio je grupu od pet dama, moderno obučenih u vedre letnje boje. Ispred
njih su bile još dve dame, od kojih je jedna nosila smeđu haljinu, koja je možda
bila prikladnija za jesen, nego za leto, a druga je bila u crnini koja se nosila tokom
najdublje žalosti. Čak je i crni veo bio toliko težak da joj je u potpunosti sakrio
lice, iako je bila udaljena od njega samo nekoliko metara.
„Sirota žena. Sigurno je nedavno izgubila muža”, pretpostavio je Stiven.
„Čini se da je veoma mlada. Pitam se da li joj lice izgleda kao i telo”, kazao
je Konstantin.

~ 11 ~
 Knjige.Club Books
Stivena su uglavnom privlačile veoma mlade, krhke i vitke devojke. Kada je
konačno počeo da razmišlja o braku, oduvek je mislio da će tražiti svoju buduću
ženu među devojkama koje su se upravo pojavile na bračnom tržištu i pronaći
lepoticu koju bi mogao da zavoli. Maštao je o devojci koja će želeti da ga upozna
i zavoli ga zbog onoga što jeste, a ne zbog njegove titule ili bogatstva.
Dama u crnini nije bila ni nalik onome što je tražio. Činilo se da nije toliko
mlada. Njena figura je odavala drugačiji utisak. Međutim, izgledala je izazovno,
iako joj odeća udovice nije dopuštala da sasvim pokaže svoje atribute.
Osetio je neočekivani nalet požude, u potpunosti se postidevši samog sebe.
Za razliku od mnogih svojih poznanika, nije imao naviku da pohotno posmatra
nepoznate žene.
„Nadam se da neće prokuvati na ovoj vrućini”, rekao je. „Oh, eno Kejt i
Montija!”
Ketrin Finli, baronica Montford, bila je Stivenova najmlađa sestra. Veštinu
jahanja je usavršila nakon svoje udaje, pre pet godina, i sada je jahala na konju.
Osmehnula se obojici, baš kao i Monti.
„Došao sam ovde da galopiram na konju, ali čini mi se da to nije moguće”,
primetio je, uz pozdrav.
„Naravno da nisi!”, pobunila se Ketrin. „Došao si kako bih ja pokazala
čitavom svetu šešir koji si mi jutros kupio. Zar nije divan, Stivene? Jesam li
zasenila sve žene u parku, Konstantine?”
Nasmejala se.
„Pomislio bih da je to pero smrtonosno oružje, da nije na tvojoj glavi, zbog
toga izgleda veoma privlačno. Bila bi lepša od svih ostalih dama čak i da nosiš
kantu na glavi!” objasnio je Kon.
„Kanta bi me koštala manje od tog šešira. Ali sada je prekasno”, umešao se
Monti.
„Izgledaš divno, Kejt!”, kazao je Stiven, sa osmehom.
„Nisam došao da pokažem šešir, već damu koja ga nosi”, pobunio se Monti.
„Baš sam domišljata, izvukla sam kompliment od sve trojice”, veselo je
zaključila Kejt. „Konstantine, hoćeš li ići na bal koji organizuje Margaret? Ako
ideš, moramo da plešemo zajedno.”
Stiven je zaboravio na zgodnu udovicu u kočiji.

~ 12 ~
 Knjige.Club Books

Drugo poglavlje

Kasandra je brzo saznala za bal ledi Šeringford. Pažljivo je razgledala po Hajd

parku sve dok nije ugledala veliku grupu dama koja je šetala pešačkom stazom,
živahno razgovarajući među sobom. Kasandra je koračala sa Alis ispred njih i
prisluškivala njihov razgovor.
Čula je mnogo toga što nije želela da čuje, kao na primer koji su najmoderniji
šeširi ove godine, kome dobro stoje, kao i mnogo toga o nestašlucima njihove
dece. Smatrala je da su nestašluci bili simpatični majkama samo zato što su žrtve
bile guvernante ili dadilje, a ne same majke. Zvučalo joj je kao da su sva opisana
deca izuzetno razmažena derišta.
Ali prisluškivanje njihovog dosadnog razgovora konačno je urodilo plodom.
Tri dame su planirale da prisustvuju balu ledi Šeringford, koji će se održati sutra
uveče u kući markiza od Klaverbruka na Grosvenor trgu. Jedna od njih je
primetila da je lokacija bala izuzetno neobična, budući da je markiz godinama
živeo kao vuk samotnjak, i prvi put se pojavio u javnosti tek na venčanju svog
unuka pre tri godine. Od tada ga više niko nije video. A sada se bal održavao u
njegovom domu. Pričalo se da je proveo mnogo vremena na selu sa svojim
unukom i praunucima, kao i da je njegova unuka, grofica, uspela da ga učini
manje mrzovoljnim.
Kasandra je pokušavala da zapamti bitne detalje razgovara, neprestano ih
ponavljajući u sebi.
Jedna dama je izjavila da neće prisustvovati balu, kao i da joj je zaista
neshvatljivo da se ugledna dama poput ledi Šeringford udala za grofa koji je pre
samo nekoliko godina izazvao skandal neverovatnih razmera, zbog čega je pošten
narod trebalo zauvek da ga odbaci. Čak je imao i dete sa tom užasnom ženom,
koja je ostavila svog zakonitog muža da bi pobegla sa njim, istog dana kada je
Šeringford trebalo da se oženi sestrom njenog muža.
Ali, tri žene iz grupe su odlučile da prisustvuju balu jer će svi iz visokog
društva doći, ali i kako bi otkrile kako napreduje njihov brak. Zaista će
biti iznenađujuće da tokom prethodne tri godine njihov brak nije doživeo izuzetno
opterećenje, premda će se grof i grofica tokom bala sigurno pretvarati da je sve u
redu.
Peta dama je izjavila da ne bi kročila u kuću u kojoj se nalazi grof od
Šeringforda, čak i kada bi mu svi ostali oprostili. Čak ni kada bi joj neko ponudio

~ 13 ~
 Knjige.Club Books
čitavo bogatstvo, ona ne bi otišla. Najgore od svega je bilo to što njen muž nije
želeo da prisustvuje balovima, iako je znao koliko ona voli da pleše.
Sve bolje od boljeg, pomislila je Kasandra.
Grofica od Šeringforda je živela u senci grofove razvratne reputacije. Bilo je
malo verovatno da će odbiti nekoga, čak i nepozvanog gosta. Bila je uverena da
će grofova reputacija dovesti mnogo gostiju, zajedno sa radoznalošću, najvećim
grehom visokog društva i čovečanstva.
Otići će na bal ledi Šeringford. Sutra uveče. Vreme je bilo od suštinskog
značaja. Imala je dovoljno novca za stanarinu za sledeću nedelju i novca za hranu
za još nekoliko nedelja. Osim toga, postojala je zastrašujuća praznina izazvana
činjenicom da neće moći da zaradi novac koji je potrošila.
Imala je ljude koji su zavisili od nje. Morala je da plati smeštaj, odevanje i
hranu, budući da izdržavana lica nisu mogla da brinu sama o sebi.
Alis je ćutke hodala pored nje. Kasandra ju je ućutkala čim su počele da
koračaju ispred grupe dama. Bila je to glasna, optužujuća tišina. Bilo je očigledno
da joj se nije dopadao Kasandrin plan. Kasandra ju je razumela, budući da se ni
njoj ne bi dopalo da mora bespomoćno da stoji po strani dok Alis ili Meri planiraju
da se prostituišu kako bi ona preživela. Nažalost, nije postojao drugi izbor. Sve i
da je postojao, Kasandra nije uspevala da ga vidi, iako je noćima ležala budna do
kasno, pokušavajući da pronađe izlaz.
Osvrnula se oko sebe, osećajući se kao da je na maskenbalu, pažljivo skrivena
iza maske. Njen crni veo bio je njena najbolja maska. Mogla je da vidi druge ljude,
ali niko nije mogao da vidi nju.
Bilo je pretoplo, kao u paklu. Nadala se da će malobrojni oblaci zakloniti
sunce, ali to se nije dogodilo.
Činilo joj se da su svi pripadnici visokog društva u ovom delu parka. U
potpunosti je zaboravila kako izgleda park u ovom periodu, premda nikada nije
bila deo toga. Udala se mlada i nikada nije debitovala u visokom društvu.
Posmatrala je sve dame i njihovu svetlu, modernu, skupu odeću. Međutim, njena
pažnja je bila usmerena na nekog drugog.
Pažljivo je posmatrala muškarce svih uzrasta, titula i statusa. Nekoliko njih je
uzvratilo poglede uprkos njenoj maski, koja im je sigurno bila izuzetno
neprivlačna. Nije videla nijednog koji joj se posebno dopao, premda nije bilo
zaista bitno hoće li joj se dopasti čovek koji će staviti novac u njenu praznu kasu.
Pažnju su joj privukla dvojica mladih i zgodnih muškaraca, zapanjujućeg
kontrasta, zbog čega se osećala kao da gleda u anđela i đavola.
Đavo je bio stariji. Činilo joj se da ima tridesetak godina. Imao je izuzetno
tamnu kosu i ten, lepo, ali grubo lice i tamne oči. Pomislila je da bi on mogao da
bude opasan, što je učinilo da blago zadrhti uprkos užasnoj vrućini u koju je bila
okovana.

~ 14 ~
 Knjige.Club Books
Anđeo je bio mlađi, možda čak i od nje. Imao je plavu kosu i klasičnu lepotu
praćenu pravilnim crtama lica i otvorenim, dobrodušnim izrazom. Delovao je kao
da je često nasmejan.
Zadržala je pogled na njemu. Izgledao je elegantno u sedlu. Činilo se da je
visok, a njegove mišićave noge jasno su se ocrtavale u uskim pantalonama za
jahanje i crnim kožnim čizmama. Bio je vitak, ali dobro oblikovan, premda je
njegovom slugi bila potrebna izuzetna snaga da mu pomogne da obuče uski,
tamnozeleni kaput.
Obojica su je primetili i uzvratili pogled. Činilo se da je đavo posmatra smelo,
a anđeo saosećajno.
A onda su preusmerili pogled na elegantnu damu na konju i njenog pratioca,
izuzetno privlačnog muškarca.
Anđeo se osmehnuo.
Nešto joj je govorilo da je njegov karakter u skladu sa njegovim izgledom.
Kasandra je shvatila da žene iza nje razgovaraju o njemu.
„Eno grofa od Mertona i gospodina Hakstabla. Da li ste ikada videli lepšeg
čoveka od grofa? A osim te plave kose, plavih očiju i lepih zuba, poseduje i
bogatstvo, imovinu i titulu. Da sam deset godina mlađa, i da nisam udata...”, rekla
je jedna od njih sa uzdahom.
Sve su se nasmejale.
„Meni se više dopada gospodin Hakstabl. Veoma me privlači njegov taman
ten. Ne bi mi smetalo da podelim krevet sa njim jednoga dana kada Rufus više ne
bude bio živ”, dodala je druga.
Njene saputnice su veselo vrisnule, a Kasandra je primetila da su se Alisine
usne razvukle u osmeh, kao i da su joj obrazi rumeni.
Nevini bogati plemić, pomislila je Kasandra, zapitavši se da li postoji bolja
kombinacija od te.
„Osećam da ću se otopiti u baricu na stazi, ili eksplodirati od vrućine.
Hajdemo kući, Alis!”, predložila je.
„Nekim ljudima bi trebalo oprati usta sapunom. Nije ni čudo što su im deca
tako nevaspitana. A onda očekuju da ih guvernante nauče disciplini bez prekora i
šamaranja”, zaključila je Alis.
„Sigurna sam da je to veoma izazovan zadatak”, odvratila je Kasandra.
Nekoliko trenutaka su hodale u tišini.
„Ići ćeš na taj bal, zar ne?”, upitala je Alis čim su izašle na ulicu.
„Hoću. Sigurna sam da ću uspeti da uđem”, odgovorila je Kasandra.
„Nisam zbog toga zabrinuta.”
Kasandra je ponovo ućutala. Nije bilo svrhe nastavljati sa raspravom. Alis će
morati da shvati da nema drugog izbora.

~ 15 ~
 Knjige.Club Books
Grof od Mertona.
Gospodin Hakstabl.
Anđeo i đavo.
Zapitala se da li će njih dvojica prisustvovati balu.
Sve i da ne dođu, tamo će biti još mnogo drugih muškaraca.
Kasandra je bila prinuđena da potroši deo svoje dragocene ušteđevine na
kočiju kako bi otišla do Grosvenor trga. Ne bi bilo pametno da ide peške noću,
obučena u večernju haljinu, pošto nije imala muškog slugu koji bi pošao sa njom.
Međutim, nije se vozila kočijom čitavim putem. Naredila je kočijašu da je ostavi
na ulici pre trga, a zatim nastavila peške.
Pazila je da ne dođe previše rano. Ispred jedne od vila sačekao ju je niz velikih
kočija. Prozori su bili obasjani svetlošću, a crveni tepih razvučen niz stepenice i
duž trotoara kako gosti ne bi isprljali cipele za ples.
Kasandra je prešla preko trga i zakoračila na tepih, ušavši u kuću sa grupom
ljudi koja je glasno razgovarala. Dala je svoj ogrtač lakeju, koji se s poštovanjem
naklonio kada je promrmljala svoje ime. Polako se popela uz stepenice zajedno
sa nekim drugim ljudima. Pretpostavila je da domaćini još uvek dočekuju goste,
premda se nadala da će izbeći susret sa njima tako što će doći kasno.
Sasvim je zaboravila da bi morala da krene zaista kasno kako bi zakasnila na
zabavu u visokom društvu. Svi oko nje su se pozdravljali. Ljudi su bili izuzetno
veseli. Niko nije razgovarao sa usamljenom ženom nedaleko od sebe. Niti je iko
besno uperio prst u nju, zahtevajući da napusti bal. Bila je uverena da je niko
nije ni pogledao, ali nije mogla sa sigurnošću da tvrdi, jer ni ona nije gledala u
druge zvanice. Možda je se niko neće ni setiti. Bila je u Londonu sa Najdželom
svega nekoliko puta i obišli sumarno nekoliko događaja. Verovatno je niko
neće prepoznati.
Međutim, to je ubrzo postalo sasvim nevažno. Tiho se predstavila elegantnom
uniformisanom slugi pred vratima. Iako je pogledao spisak u svojoj ruci i
očigledno je nije tamo pronašao, oklevao je samo nekoliko trenutaka. Podigla je
obrve i uputila mu svoj najnadmeniji pogled, a on je preneo njeno ime slugi na
vratima koji ga je jasno i glasno objavio.
„Ledi Padžet”, objavio je.
„Ledi Padžet, drago nam je što ste došli”, kazala je grofica sa osmehom.
„Uživajte u plesu, gospođo”, dodao je grof, takođe sa osmehom.
„Ledi Padžet”, promrmljao je markiz, klimnuvši glavom.
Uspela je da uđe, iako je njeno ime objavljeno na ulazu.
Srce joj je snažno lupalo, pa je otvorila lepezu i lagano mahala njome ispred
lica dok je ulazila u plesnu dvoranu. Nije joj bilo lako. Prostorija je bila prepuna.
Ispostavilo se da je grupa dama iz parka bila u pravu predvidevši da će doći mnogo

~ 16 ~
 Knjige.Club Books
ljudi, čak i iz čiste znatiželje, kako bi se uverili da se brak čijem su sklapanju
prisustvovali pre tri godine vidno raspada.
Kasandri su se odmah dopali grof i grofica. Verovatno zbog činjenice da je
mogla da se poistoveti sa njihovom ozloglašenošću i saoseća sa bolom koju im je
loša reputacija sigurno donela.
Bilo joj je neprijatno jer je došla sama. Činilo se da svaka druga dama ima
pratnju, kao i da je svaki drugi gospodin deo grupe.
Osim toga, obuzeli su je jeza i panika zbog činjenice da su njeno ime čuli svi
prisutni, a ne samo grof i grofica od Šeringforda i markiz od Klaverbruka.
A oni koji nisu uspeli da čuju, do sada su verovatno već saznali, jer su glasine
putovale brzinom svetlosti, poput šumskog požara koji se širio tokom oluje.
Zaustavila se, razvila lepezu i osvrnula se oko sebe visoko podignute glave i
usana izvijenih u blagi osmeh.
Niko nije gledao pravo u nju - a ipak su je svi videli. Bila je to čudna, ali
izuzetno tačna kontradikcija. Niko joj se nije sklonio sa puta dok je hodala, ili se
odmaknuo od nje dok je stajala mirno, ali ona se svejedno osećala izolovanom u
bazenu praznine, kao da nosi nevidljivu auru debljine dva metra.
Osećala se kao da je naga.
Međutim, očekivala je sve ovo. Odlučila je da ne koristi lažno ime, pa čak ni
svoje devojačko prezime. Osim toga, nije nosila crni veo iza kojeg bi mogla da se
sakrije. Bilo je neizbežno da je neko prepozna.
Sve i da je prepoznaju, znala je da je neće tek tako izbaciti.
A onda je shvatila da bi joj išlo u korist kada bi je prepoznali. Ako su svi ovi
ljudi došli kako bi videli čoveka koji je svojevremeno pobegao sa udatom damom,
koliko bi tek bili oduševljeni prizorom ubice sekirom? Glasine i tračevi bi se rado
složili sa takvim opisom, premda se on u velikoj meri razlikovao od istine.
Namerno se osvrnula oko sebe, uverena da je niko neće uhvatiti kako zuri.
Nije prepoznala nikoga. Usredsredila se na muškarce, prihvativši se zadatka koji
je sebi postavila. Bilo je i mlađih i starijih, i svi su bili besprekorno odeveni. Ali
nije postojao način da sazna ko je u braku, a ko samac, ko je bogat, a ko siromašan,
kao ni ko ima snažna moralna načela, a ko je beskrupulozni razvratnik. Nije imala
vremena da se informiše pre nego što se odluči i krene u akciju. A onda joj se
pogled zaustavio na tri dobro poznata lica. Bio je to jučerašnji đavo, koji je večeras
izgledao jednako opasno u crnom večernjem odelu. Gospođa koja je juče bila na
konju stajala je pored njega, razgovarala i smejala se. Gospodin kojeg je Kasandra
smatrala neverovatno zgodnim, veselo se osmehivao.
Đavo je prikovao pogled za Kasandru. Polako je ohladila obraze i uzvratila
pogled. Podigao je jednu obrvu, a zatim spustio glavu da nešto kaže dami. Ponovo
se nasmejala. Kasandra se nadala da ne razgovaraju o njoj.

~ 17 ~
 Knjige.Club Books
Đavo je bio gospodin Hakstabl. Kasandra je nastavila da ga posmatra. Pružio
joj je mogućnost da mu se sama predstavi ukoliko joj se tokom večeri ne ukaže
prilika da se upoznaju.
Mogla bi da kaže nešto poput: „Videla sam da ste me posmatrali i sve vreme
razmišljam da li smo se ranije već sreli. Molim vas, prosvetlite me.”
Iako bi oboje znali da se nikada ranije nisu sreli, barem bi imala priliku da
započne razgovor sa njim. Međutim, imala je osećaj da je on opasan čovek. A ona
nije bila iskusna kurtizana. Bila je samo očajna žena koja je znala da je muškarci
smatraju privlačnom. Godinama je smatrala tu činjenicu teretom. Večeras će
je pretvoriti u prednost.
A onda je na drugoj strani dvorane ugledala svog anđela.
Izgledao je još privlačnije nego juče u parku. Nosio je crni večernji kaput,
srebrne pantalone do kolena, izvezeni prsluk i belu košulju sa špicastom kragnom
i čarape. Bio je visok i savršeno građen; vitak, a opet mišićav na pravim mestima.
A njegova talasasta zlatasta kosa činila se neposlušnom, premda je bila kratka i
elegantno oblikovana. Izgledao je kao da iznad glave nosi oreol.
Stajao je sa damom i gospodinom koji je toliko ličio na gospodina Hakstabla,
da je Kasandra brzo preletela pogledom na drugi kraj dvorane kako bi se uverila
da se nije iznenada stvorio na drugom mestu. Ali ovaj čovek nije bio obučen u
crno odelo, a lice mu je bilo vedrije od Hakstablovog. Zaključila je da su sigurno
braća, a možda čak i blizanci.
Kasandra je ponovo pogledala grofa od Mertona. On je bio jedini muškarac u
prostoriji o kojem je išta znala. Ako je verovati damama u parku, zaista je bio
veoma bogat čovek. Osim toga, nije bio oženjen.
Izgledao je nevino. Zapitala se da li je to dobro ili loše.
A onda su im se pogledi sreli.
Nije se osmehivao. Niti je podigao obrvu. Smireno je zurio u nju dok je ona
polako mahala lepezom, blago mu se osmehnuvši i podigavši obrve. Blago je
klimnuo glavom pre nego što je neko stao pred njega i zaklonio joj pogled.
Srce joj je snažno kucalo. Igra je počela. Konačno je odabrala.
Zaključila je da će ples uskoro početi, iako nije boravila u plesnoj dvorani
duže od desetak minuta. Grof i grofica od Šeringforda zakoračili su na plesni
podijum, a ostali parovi su ih pratili. Primetila je kako se grof od Mertona
osmehuje svojoj partnerki, veoma mladoj i lepoj dami. Orkestar je, na dati znak,
odsvirao uvodne taktova, a plesni parovi su se naklonili jedni drugima. Začula se
melodija živahnih seoskih plesova.
Kasandra je nastavila da posmatra sve muškarce u prostoriji, dok se bazen
praznine oko nje širio.

***

~ 18 ~
 Knjige.Club Books
Stiven je večerao u vili Klaverbrukovih sa svojim sestrama, zetovima,
markizom od Klaverbruka, ser Grejemom i ledi Karling, majkom i očuhom grofa
od Šeringforda.
Meg je bila prilično nervozna zbog bala. Bila je uverena da niko neće doći,
iako su se svi ostali složili sa Montijevim predviđanjem da će sala morati i da se
proširi kako bi primila sve goste.
Skoro sve zvanice su potvrdile svoj dolazak.
Ovaj bal je bio Megina ideja. Govorila je da nema smisla da se ona i Dankan
vraćaju u grad ako će se čitavo vreme skrivati od visokog društva. Trebalo bi da
iskoriste priliku i organizuju veliki bal dok je sezona u punom jeku. Šerijev deda,
koji je godinama živeo kao vuk samotnjak, sve ih je iznenadio ponudivši im da
organizuju bal u vili Klaverbruk pre nego što su Eliot i Stiven stigli da ponude
svoje kuće u Londonu.
Meg je bila nervozna dok gosti nisu počeli da pristižu, željno iščekujući
početak prvog seta. Naravno, dogodilo se nešto što im je skrenulo misli sa dugog
čekanja. Pojavila se žena koja je na bal došla sama. Bila je to ledi Padžet. Bila je
na lošem glasu jer je pre samo godinu dana ubila svog muža sekirom. Barem su
tako ispričali Stivenu.
„Sumnjam da je bilo tako”, rekla je Vanesa, vojvotkinja od Morlanda, Stivenu
i Eliotu, dok su čekali da Meg i Šeri započnu uvodni set. „Kako je mogla da uzme
sekiru, a da je baštovani ne zaustave i ne pitaju je za šta joj je potrebna? Nije
mogla da im kaže da planira da raskomada lorda Padžeta i zamoli ih da urade to
umesto nje. Osim toga, ne bi mogla da zamahne sekirom dovoljno visoko kako bi
ga povredila.”
„U pravu si”, veselo se složio Eliot.
„Da zaista postoje dokazi da ga je ubila, sigurno bi već bila uhapšena”,
nastavila je Vanesa.
„Istog trenutka”, složio se Eliot. „Verovatno bi ubrzo nakon toga zamahnula
sekirom u drugom pravcu i ne bi krasila plesnu dvoranu vile Klaverbruk tražeći
partnera za ples.”
Sumnjičavo ga je pogledala.
„Ismevaš me”, zaključila je.
„Nipošto, ljubavi”, uverio ju je, a zatim joj poljubio ruku, krišom namignuvši
Stivenu.
„Slažem se sa tobom, Nesi”, dodao je Stiven. „Trebalo bi da zaboravimo na
priču sa sekirom i nadamo se da njen dolazak neće uništiti Megin bal.”
„O tome će se pričati nedeljama”, kazao je Eliot. „Sve domaćice sanjaju o
takvom ishodu. Kladim se da su svi već zaboravili šta je Šeri učinio. Zločini za
koje ga optužuju su zanemarljivi u poređenju sa ženom koja važi za ubicu
sekirom. Mislim da bi trebalo lično da se zahvalimo dami.”

~ 19 ~
 Knjige.Club Books
Vanesa ga je sumnjičavo pogledala, a Stiven je ponovo pogledao mesto na
kojem je stajala ledi Padžet i mali prazan prostor oko nje, kao da su svi oko nje
očekivali da će iznenada izvući sekiru i početi da zamahuje njome.
Pre toga je samo jednom pogledao u nju, kada je prvi put čuo priču o njoj.
Nije želeo da se sirota žena oseća kao da svi zure u nju.
Zapitao se zašto je odlučila da dođe sama i nepozvana. Međutim, da je čekala
na poziv, verovatno bi sedela kod kuće do kraja svog života, u iščekivanju da se
nešto dogodi.
Bila je visoka, privlačna žena. Haljina koju je nosila nije prikrivala njene
obline. Bila je smele smaragdne boje i padala ispod njenih grudi u mekim
naborima. Na sitnijoj ženi, ti nabori bi verovatno delovali labavo. Na njenom telu
su pratili liniju njenog struka, kukova i dugih nogu. Rukavi su joj bili kratki, a
izrez je otkrivao delić njenih grudi, golicajući maštu posmatrača. Osim belih
rukavica do laktova, lepeze i papuča za ples, nije nosila druge ukrase. Nije imala
nakit, niti perje u kosi. Bila je to zapanjujuće mudra odluka, budući da je njena
kosa predstavljala njenu krunu, čime je prevazišla sve ostale dame. Bila je
blistavo crvena, skupljena na njenoj glavi u labavim uvojcima, dok je par
nestašnih kovrdža skretalo pažnju na njen savršeni, kremasto beli vrat. Imala je
izuzetno lepo lice, uprkos nadmenom i pomalo prezrivom izrazu, koji je Stivena
podsećao na masku. Pretpostavio je da se ne oseća tako spokojno kao što je
izgledala. Nije mogao da vidi boju njenih očiju, ali činilo se da su izuzetno blage
i privlačne.
Sve je to primetio kada ju je prvi put pogledao. Ovoga puta je primetio i da
ona gleda u njega. Odupirao se prvom instinktu da brzo odvrati pogled, kao svi
ostali ljudi čim bi pogledala u njihovom pravcu. Uzvratio joj je pogled, a ona nije
odustala kao što je očekivao. Polako je razvila lepezu, obrve su joj se arogantno
izvile, a usne razvukle u blagi osmeh.
Klimnuo je glavom u njenom pravcu, pre nego što su im se Karling i njegova
žena pridružili kako bi ih obavestili da će ples uskoro početi.
Stiven je otišao po ledi Kristobel Foli, koja je maločas prošla pored njega sa
svojom majkom i poželela mu dobro veče. Juče u parku su se dogovorili da će
plesati uvodni set, kao i još jedan kasnije u toku večeri.
Ponovo je pogledao ledi Padžet, dok su on i njegova partnerka čekali da
orkestar počne da svira. Stajala je na istom mestu, iako više nije gledala u njega.
A onda ju je konačno prepoznao. Bio je uveren da je u pravu. Ledi Padžet je
bila udovica u crnini koju su on i Kon videli juče u Hajd parku.
Bio je siguran da je to ona, iako je sada izgledala drugačije.
Juče je nosila crninu, a večeras se smelo pojavila pred plemićima.

~ 20 ~
 Knjige.Club Books

Treće poglavlje

Kasandra je odlučila da će se tokom drugog seta plesova pokrenuti. Nije

mogla da stoji na istom mestu čitavo veče, a da ne izgleda smešno i besmisleno.
Kada se uvodni set završio, grof i grofica od Šeringforda su došli da razgovaraju
sa njom. Ugledavši ih, ponovo je podigla lepezu. Ako je budu zamolili da ode,
neće dozvoliti nikome da uživa u njenoj sramoti.
„Ledi Padžet, iako pokušavamo da rashladimo dvoranu otvorenim prozorima,
još uvek je izuzetno zagušljivo. Mogu li da vam donesem piće? Možda vino, ili
liker? Ili ste ipak za limunadu?”, upitao je grof.
„Prijala bi mi čaša vina. Hvala vam!”, odgovorila je.
„Megi?”, upitao je svoju ženu.
„Donesi i meni isto”, odvratila je, posmatrajući ga kako odlazi.
„Vaš bal je odlično posećen. Sigurno ste zadovoljni”, zaključila je Kasandra.
„Bila bih užasnuta kada bi se pojavila samo moja porodica i njihovi
supružnici, koje bi sigurno poveli sa sobom. Osim mog brata, jer on još uvek nije
oženjen”, objasnila je.
„Nema potrebe da se plašite. Ozloglašenost uvek privlači pažnju. Ljudi su
neverovatno radoznali”, uverila ju je Kasandra.
Grofica je podigla obrve, nameravajući da progovori u času kad se grof vratio
sa pićem.
„Ledi Padžet, da li biste mi učinili čast i plesali sledeći set sa mnom?”, upitao
je.
Osmehnula se grofu i njegovoj ženi.
„Jeste li sigurni da želite da plešete sa mnom, lorde Šeringforde? Možda biste
više voleli da me zamolite da napustim vilu Klaverbruk”, pretpostavila je.
„Naravno da sam siguran, gospođo”, odgovorio je, uzvrativši joj osmeh i
razmenivši poglede sa svojom ženom.
„Dobro znamo šta znači biti ozloglašen, zbog čega se trudimo da ne obraćamo
pažnju na glasine. Pogotovo kada je jedna takva osoba naš gost”, kazala je grofica.
„Vaš nepozvan gost”, dodala je Kasandra, otpivši gutljaj vina.
„Pa čak i u tom slučaju”, potvrdila je grofica i neočekivano se osmehnula.
„Upoznala sam svog muža na balu na koji nije bio pozvan. Veoma sam srećna što

~ 21 ~
 Knjige.Club Books
smo se oboje našli na istom mestu u pravo vreme, jer ga drugačije ne bih ni
upoznala. Molim vas, uživajte!”
Neko je dodirnuo groficu po ramenu, a ona se okrenula da vidi o kome se radi.
Bio je to gospodin Hakstabl.
„Konstantine, tu si!”, primetila je grofica, toplo se osmehnuvši. „Mislila sam
da ćeš zaboraviti da si sledeći set obećao meni, i da ću ostati sama i zaboravljena
pored plesnog podijuma.”
„Zaboravljena? Čitavog dana sam željeno iščekivao ovaj trenutak”,
odgovorio je, spustivši ruku na srce.
Nasmejala se. „Jesi li upoznao ledi Padžet? Ledi Padžet, ovo je Konstantin
Hakstabl, moj rođak.”
Pažljivo ju je posmatrao svojim tamnim očima, a zatim se naklonio.
„Ledi Padžet, zadovoljstvo mi je”, kazao je.
Kasandra je klimnula glavom, dok je hladila lice lepezom.
„Gospodine Hakstable.”
Primetila je da je gospodin Hakstabl odmerava. Ali već je odlučila da on neće
biti taj. Pogled mu je bio oštar, kao da ćutke pokušava da je upozori da ne
pokušava da uništi bal njegove rođake. On bi bio preveliki izazov. Da je reč o
običnoj igri, sigurno bi pristala. Ali ovo je bilo nešto sasvim drugo.
„Tvoj bal je veoma uspešan, Meg. Baš kao što sam i predvideo”, zaključio je.
Još uvek je zurio u Kasandru.
Popila je vino do kraja.
„Naredni set će uskoro početi”, zaključio je lord Šeringford, a zatim uzeo
njenu praznu čašu i spustio je na sto. „Hoćemo li, gospođo?”
„Hvala vam.” Uzela ga je za ruku i zatvorila lepezu.
Pitala se da li su grof i grofica samo pokušavali da kontrolišu potencijalnu
štetu koju bi njeno prisustvo moglo da izazove, ili su jednostavno bili ljubazni.
Iako je bila uverena da nije reč o ljubaznosti, bila im je zahvalna zbog toga.
Radoznalo je posmatrala grofa nakon što su zauzeli mesto na podijumu. Kako
je mogao da napusti svoju verenicu na dan venčanja? Blago se osmehnula kada je
shvatila da se možda i on isto tako pitao kako je ona mogla da ubije svog muža
sekirom?
Orkestar je počeo da svira, a parovi su zaplesali dok se Kasandra osvrtala oko
sebe. Ona i grof su privlačili veliku pažnju. Pitala se zašto ih posmatraju? Da li su
očekivali da će se nešto desiti? Zar su mislili da će se ona i grof od Šeringforda
iznenada uhvatiti za ruke i pojuriti ka vratima dvorane, ka slobodi.
Takav prizor je izmamio prezriv osmeh na njenom licu. U tom trenutku je
uhvatila pogled grofa od Mertona. Plesao je sa damom sa kojom je razgovarao pre
početka prvog seta.

~ 22 ~
 Knjige.Club Books
Uzvratio je osmeh.
Zaista joj se osmehnuo. Gledao je samo u nju pre nego što je ponovo posvetio
pažnju svojoj partnerki i pognuo glavu kako bi mogao da je čuje.
Stiven je plesao drugi set sa Vanesom. Plesao bi sa ledi Padžet da već nije
obećao svojoj sestri. Bilo mu je veoma drago kada je video da su Meg i Šeri otišli
da joj se obrate na kraju uvodnog seta i da ju je Šeri zamolio za ples.
Bilo mu je žao.
On zaista nije verovao u priču o ubistvu sekirom, premda je to više bio opis
nego priča, jer nije sadržala prateće detalje. Nije ni bio siguran da li veruje u ono
što je čuo. Da je tako, bila bi u pritvoru, a budući da je od smrti njenog muža
prošlo godinu dana, verovatno bi je već odavno obesili.
Pošto je bila živa i na Meginom balu, ili uopšte nije ubila svog muža, ili još
uvek nije bilo dovoljno dokaza kako bi je uhapsili.
Izgledala je dovoljno hrabro da bi mogla da se uklopi u ulogu ubice. A njena
veličanstvena kosa nagoveštavala je strastvenu prirodu i vreli temperament.
Uprkos onome što je Nesi zaključila o njenoj sposobnosti da podigne sekiru,
njemu je ledi Padžet izgledala dovoljno snažno.
Sve su to bile misli i nagađanja koja mu nisu priličila. Nije znao ništa o njoj,
ni o okolnostima pod kojima je umro njen muž. I ništa od toga ga se nije ticalo.
Međutim, saosećao je sa njom, jer je znao da skoro svi u plesnoj dvorani
razmišljaju poput njega.
Odlučio je da će plesati sledeći set sa njom, a zatim shvatio da je sledeći ples
valcer, i da bi voleo da ga pleše sa jednom od mladih dama, koje su više
odgovarale njegovim idealima lepote. Takođe, nakon trećeg seta je sledila večera,
pa je mogao da sedi pored partnerke za vreme obroka. Imao je na umu nekoliko
kandidatkinja, premda su sve bile izuzetno tražene kao plesne partnerke i
verovatno su već imale partnere za valcer. Nekolicina njih nije mogla da pleše jer
još uvek nije imala odobrenje neke od pokroviteljici iz Almaksa. Valcer se i dalje
smatrao veoma rizičnim plesom za mlade i nevine mlade dame.
Odlučio je da pleše sa ledi Padžet posle večere. Možda će neki drugi muškarac
biti dovoljno ljubazan da pleše sa njom pre večere. Možda se i ne zadrži ovde
nakon večere i tiho napusti bal kad otkrije kakve glasine kruže Londonom.
Laknulo bi mu kada bi otišla, pošto i nije imao neku naročitu želju da pleše sa
njom.
Stiven je saznao da je gospođica Suzana Blejlok već obećala ples Frediju
Dejvidsonu kada joj je prišao nakon drugog seta. Delovala je veoma razočarano i
rekla mu da je slobodna za set posle večere. Stiven joj je obećao da će plesati sa
njom.
Pre nego što je uspeo da nastavi sa potragom, nekoliko njegovih poznanika
zatražilo mu je mišljenje da li je bolje kupiti par smeđih ili par sivih konja za
kočije. Zanimalo ih je koji konji su moderniji, brži, koji se više slažu sa kočijama
~ 23 ~
 Knjige.Club Books
i koji više oduševljavaju dame. Stiven se uključio u diskusiju i nasmejao svoje
poznanike. Shvatio je da će, ukoliko ne pronađe partnerku, propustiti valcer,
njegov najdraži ples.
„Kupite jednog sivog i jednog smeđeg!”, veselo je predložio. „Tako ćete
privlačiti pažnju na svakom koraku. A sada me izvinite...”
Okrenuo se i nastavio dalje, ne završivši rečenicu, jer se zamalo sudario sa
osobom koja je prolazila iza njega. Instinktivno je uhvatio slučajnu prolaznicu za
nadlakticu kako se ne bi srušila na pod.
„Izvinite, trebalo bi da pazim kuda idem”, rekao je, a zatim se susreo oči u oči
sa ledi Padžet.
Njene oči su bile gotovo iste boje kao njena haljina. Nikada nije video tako
zelene oči, blago zakrivljene nagore u spoljašnjim uglovima. Savršeno su se
slagale sa njenom crvenom kosom. Trepavice su joj bile guste i tamne, baš kao i
obrve. Nosila je neki nepoznati parfem, sa cvetnim notama, ali ne previše jak, niti
presladak.
„Oprošteno vam je”, rekla je tihim, baršunastim glasom, zbog kojeg je Stiven
gotovo zadrhtao.
Čim je stigao na bal primetio je da je u sali izuzetno toplo uprkos širom
otvorenim prozorima. Međutim, tek sada je shvatio da u prostoriji uopšte nema
vazduha.
Usne su joj se izvile u blag osmeh, dok ga je smireno posmatrala.
Očekivao je da će nastaviti svojim putem. Ali nije to učinila. Verovatno zato
što ju je još uvek držao za ruku. Pustio ju je i ponovo se izvinio.
„Videla sam da ste me posmatrali. Naravno, i ja sam vas posmatrala, jer inače
ne bih primetila tako nešto. Da li smo se već negde sreli?”, upitala je.
Verovatno je znala da nisu. Osim ako...
„Video sam vas u Hajd parku juče popodne. Možda vam izgledam poznato,
jer ste i vi mene videli, iako se ne sećate. Bili ste u crnini”, odvratio je.
„Veoma ste oštroumni. Mislila sam da me niko neće prepoznati”, kazala je.
Oči su joj zaiskrile, a Sliven nije bio siguran da li je pokušavala da se našali
ili da ga prekori.
„Sećam se. I ja sam vas videla. Kako sam mogla da vas zaboravim? Tada sam
pomislila da izgledate kao anđeo, baš kao i večeras”, prisetila se.
„Plašim se da izgled vara, gospođo”, veselo je odgovorio Stiven.
„Slažem se. Možda ću se predomisliti ukoliko dobijem priliku da vas bolje
upoznam”, složila se.
Poželeo je da ne stoji tako blizu, kao i da joj dekolte nije toliko otvoren. Ali
osećao bi se budalasto kada bi se sada odmaknuo, pošto je trebalo da učini to čim
je pustio njenu ruku. Osetio je potrebu da gleda samo u njeno lice.

~ 24 ~
 Knjige.Club Books
Usne su joj bile pune, a Stiven je shvatio da nikada u životu nije upoznao ženu
sa tako primamljivim usnama. Poželeo je da je poljubi. Zbog toga je delovala još
savršenije.
„Izvinite, molim vas”, dodao je, a zatim se odmaknuo kako bi se naklonio.
„Merton, vama na usluzi.”
„Znam ko ste. Kada sam ugledala takvog anđela, odlučila sam da ne gubim
vreme i što pre saznam njegovo ime. Pretpostavljam da i vi već znate ko sam ja”,
rekla je.
„Vi ste ledi Padžet i drago mi je što sam vas upoznao”, odvratio je.
„Zaista?”, upitala je. Posmatrala ga je poluzatvorenih očiju.
Primetio je da su plesni parovi već na podijumu, kao i da muzičari uzimaju
svoje instrumente.
„Ledi Padžet, da li ste raspoloženi za ples?”, upitao je.
„Plesala bih kada bih imala partnera”, odgovorila je.
Zanosno mu se osmehnula, a Stiven je poželeo da se ponovo odmakne od nje.
„Moraću da pokušam ponovo”, zaključio je. „Ledi Padžet, hoćete li plesati sa
mnom?”
„Naravno da hoću. Šta mislite zašto sam se sudarila sa vama?” upitala je.
Pružila mu je ruku. Bele rukavice krile su duge prste. Možda nikada ne bi
uzela sekiru, pomislio je Stiven. Možda nikada ne bi upotrebila smrtonosno
oružje. Ali ipak je bila veoma opasna.
Međutim, on zaista nije znao šta podrazumeva pod tim pojmom.
Nameravao je da pleše sa ozloglašenom ledi Padžet i večera sa njom.
Učinilo mu se da mu se ruka u potpunosti paralisala nakon što mu je ona
ispružila svoju. Na trenutak se osetio mlado, divlje i naivno, premda uopšte nije
bio takav.
Grof od Mertona je bio za pola glave viši od nje. Ramena su mu bila široka,
grudi i ruke izuzetno mišićave, bokovi vitki, a noge duge i zgodne. Oči su mu bile
izuzetno plave i činilo se da joj se osmehuju, čak i u trenucima kada mu je lice
bilo ozbiljno. Oduvek su je više privlačili tamnokosi muškarci, ali ovaj čovek
plave kose bio je oličenje savršenstva.
Mirisao je muževno, ali veoma suptilno. Sigurno je bio mlađi od nje. Nije bila
iznenađena zbog njegove popularnosti kod dama. Videla je kako ga čežnjivo
posmatraju tokom poslednja dva seta. Primetila je i nekoliko uznemirenih pogleda
kada je došao trenutak da odabere partnerku za valcer. Pretpostavljala je da je
nekoliko devojaka čekalo do poslednjeg mogućeg trenutka, pre nego što je
prihvatilo druge, manje poželjne partnere.
Delovao je otvoreno i izuzetno nevino.
Kasandra je spustila jednu ruku na njegovo rame, a drugom ga obuhvatila oko
struka.
~ 25 ~
 Knjige.Club Books
Nije bila odgovorna za čuvanje njegove nevinosti. Bila je otvorena prema
njemu i rekla mu da se seća da ga je videla. Rekla mu je da se namerno sudarila
sa njim kako bi plesao sa njom. Znači, upozorila ga je. Ako nakon završetka
valcera nastavi druženje sa ozloglašenom ledi Padžet, koja je svog muža ubila
sekirom, sam će odgovarati za moguće posledice.
Na trenutak je zatvorila oči i prepustila se zanosu. Bilo bi divno kada bi mogla
da se opusti i uživa u narednih pola sata. Činilo joj se da dugo nije.
Međutim, nije mogla da dozvoli sebi taj luksuz.
Pogledala je u lorda Mertona, a on se osmehnuo.
„Dobro plešete”, rekao je.
Plesala je valcer jednom prilikom u Londonu i nekoliko puta na seoskim
proslavama, premda nije smatrala sebe izuzetno uspešnom.
„To je zato što imam partnera koji pleše još bolje”, odgovorila je.
„Moja najmlađa sestra bi sa zadovoljstvom preuzela zasluge. Naučila me je
da plešem kada sam bio dečak koji je mislio da je ples za devojčice i želeo da se
penje po drveću i pliva u potocima”, odvratio je.
„Vaša sestra je postupila mudro. Verovatno je shvatila da će dečak izrasti u
muškarca koji će shvatiti koliko je valcer bitan za udvaranje”, zaključila je.
Podigao je obrve.
„Ili za zavođenje”, dodala je.
Posmatrao ju je svojim plavim očima, premda nije ništa rekao.
„Ne pokušavam da vas zavedem, ledi Padžet. Žao mi je ako...” zaustio je.
„Sigurna sam da ste lepo vaspitan mladić, lorde Mertone. Znam da ne
pokušavate da me zavedete. Ja pokušavam da zavedem vas i odlučna sam u svojoj
nameri”, objasnila je.
Plesali su u tišini dok je orkestar svirao ljupku, veselu melodiju. Haljine
drugih dama bile su obasjane svetlošću sveća, a u pozadini se čuo veseli žamor
okupljenih. Mogla je da oseti toplotu njegovog tela na svojim rukama i dlanovima,
kako lagano obuzima njene grudi, stomak i međunožje.
„Zašto?”, upitao je nakon nekoliko trenutaka.
Nakrivila je glavu i široko mu se osmehnula. „Zato što ste veoma lepi i zato
što nemam nameru da vas nagovaram da me uzmete za ženu, kao većina mladih
dama ovde. Jednom sam već bila udata, i to mi je sasvim dovoljno”, objasnila je.
Nije joj uzvratio osmeh. Pažljivo ju je posmatrao dok su plesali. A onda mu
je pogled postao blaži, a usne se izvile u uglovima.
„Mislim da uživate u privlačenju pažnje”, pretpostavio je.
Slegnula je ramenima, znajući da time još više otkriva svoje grudi. Do sada
je zaista bio džentlmen. Pogled mu nije zalutao ispod nivoa njene brade. Ali sada
je spustio pogled i blago pocrveneo.

~ 26 ~
 Knjige.Club Books
„Da li želite da se oženite?”, upitala je. „Da li ste počeli da tražite buduću
ženu? Radujete li se braku i deci?”
Muzika je prestala, a oni su stajali jedno naspram drugog, čekajući početak
drugog plesa u setu.
„Ne, gospođo”, ozbiljno je odgovorio. „Odgovor na sva vaša pitanja je ne.
Žao mi je, ali...”
„Tako sam i mislila. Koliko imate godina?”, prekinula ga je.
„Dvadeset pet.”
„Ja imam dvadeset osam”, odvratila je. „I po prvi put u životu sam slobodna.
To je jedna od prednosti kada ste udovica. Ne moram da se pravdam nijednom
muškarcu. Mogu da radim šta god poželim.”
Možda bi njene reči bile istinite da nije imala još tri osobe koje su u velikoj
meri zavisile od nje. Međutim, sloboda i nezavisnost uvek su zvučali primamljivo.
Ponovo joj se osmehnuo.
„Ja vam ne predstavljam pretnju, lorde Mertone. Ne bih se udala za vas ni da
me preklinjete na kolenima i šaljete mi buket crvenih ruža svakog dana”, dodala
je.
„Ali želite da me zavedete?”, pobunio se.
„Samo ukoliko je neophodno”, kazala je, uzvrativši mu osmeh. „Tačnije,
ukoliko budete oklevali. Veoma ste lepi i daću sve od sebe da iskoristim svoju
slobodu kako bih delila krevet sa nekim savršenim poput vas.”
„Plašim se da je vaš pohod osuđen na propast. Niko nije savršen”, odgovorio
je, a oči su mu veselo zaiskrile.
„Da, to bi bilo užasno dosadno”, zaključila je. „Ali postoje muškarci koji su
veoma lepi i privlačni, premda sam ja za sada videla samo jednog takvog. U stvari,
možda ste vi jedinstveni.”
Glasno se nasmejao, a Kasandra je po prvi put shvatila da su u centru pažnje,
baš kao što je bila i sa grofom od Šeringforda tokom poslednjeg seta.
Juče je razmišljala o grofu od Mertona i gospodinu Hakstablu kao o anđelu i
đavolu. Verovatno su večeras prisutni gosti posmatrali nju i njega na isti način.
„Zaista ste nemogući, ledi Padžet. Siguran sam da izuzetno uživate u tome,
ali mislim da bi trebalo da se usredsredimo na plesne korake”, zaključio je.
„Plaši vas činjenica da sam ozbiljna. Ili da nisam? A možda se samo plašite
da ću vam jedne večeri prepoloviti glavu sekiram dok budete spavali pored
mene”, tiho je rekla.
„Naprotiv, plašim se da ću vas zgaziti i potpuno se osramotiti ako nastavimo
sa ovim razgovorom. Moja sestra me je naučila da brojim korake dok plešem, ali
smatram da je nemoguće brojati dok istovremeno vodim rizičan razgovor sa
prelepom zavodnicom”, objasnio je.
„Onda nastavite da brojite, lorde Mertone”, kazala je.
~ 27 ~
 Knjige.Club Books
Dok su plesali u tišini, Kasandra je shvatila da lord Merton ne zna da li je
ozbiljna ili se šali. Ali uspela je da ga zaintrigira i privuče njegovu pažnju, baš
kao što je i nameravala. Sada je trebalo samo da ga ubedi da pleše poslednji set sa
njom kako bi otkrio da li je ozbiljna ili ne.
Sreća je bila na njenoj strani, ponudivši joj nešto mnogo bolje od čekanja.
Dugo su plesali u tišini. Kada se valcer približio kraju, pogledala ga je,
nameravajući da progovori, ali on je progovorio prvi.
„Nakon plesa sledi večera, zbog čega ću imati privilegiju da vas odvedem u
trpezariju i smestim vas pored sebe, pod uslovom da mi vi to dozvolite”, rekao je.
„Naravno. Kako bih drugačije uspela da vas zavedem?”, upitala je,
posmatrajući ga ispod obrva.
Lagano se osmehnuo.

~ 28 ~
 Knjige.Club Books

Četvrto poglavlje

Stiven se u isto vreme osećao oduševljeno i neprijatno, kao i zabavljeno i

zbunjeno.
Zapitao se na kakvu je to ženu upravo naleteo.
Da li ga je juče zaista primetila ispod svog crnog vela, a večeras se namerno
sudarila sa njim, kako bi morao da pleše sa njom?
Njene reči su mu odjekivale u mislima, premda nije mogao da veruje da ih je
zaista izgovorila.
Kada se muzika završila, uzela ga je za ruku. Plesna sala se brzo praznila. Svi
su se kretali prema trpezariji, spremni da jedu i odmore se od plesanja. I svi su
zurili u njih dvoje, premda su se mnogi trudili da sakriju svoje radoznale poglede.
Stiven nikada nije očekivao tako nešto. Dolazak ledi Padžet na Megin bal, izazvao
je veliku pometnju.
Nije ga bilo sramota što je u njenom društvu. Bilo mu je drago zbog toga, jer
ju je njegovo društvo spasilo javnih uvreda ili izbegavanja, u čemu su članovi
visokog društva bili izuzetno vešti. Nije znao ništa o ledi Padžet, a Meg i Šeri je
nisu izbacili. Potrudili su se da se oseća dobrodošlo, zbog čega se očekivalo da će
i drugi gosti biti ljubazni prema njoj.
Primetio je prazan sto sa dve stolice u uglu salona i poveo ledi Padžet prema
njemu.
„Hajde da sednemo tamo!”, predložio je.
Pretpostavio je da bi joj tamo bilo udobnije nego za dugim trpezarijskim
stolovima, koji bi je stavili u centar pažnje.
„Sami? Baš domišljato od vas, lorde Mertone”, zaključila je.
Nakon što ju je smestio za sto, otišao je da napuni njihove tanjire.
Zar je zaista želela da bude njegova ljubavnica? Ili je njena ponuda važila
samo za večeras? Možda je sve pogrešno razumeo? Šta ako se samo šalila sa njim?
Ali otvoreno je pričala o zavođenju. Pitala ga je da li se plaši da će ga ubiti sekirom
dok bude spavao pored nje.
Neko je čvrsto stegnuo njegovu ruku. Kada se okrenuo, ugledao je Meg kako
mu se široko osmehuje.
„Stivene, tako sam ponosna na tebe. Ali i na sebe jer sam odgajila pravog
džentlmena. Hvala ti!” rekla je Meg.

~ 29 ~
 Knjige.Club Books
Podigao je obrve. „Na čemu?”
„Zato što si plesao sa ledi Padžet. Znam kako je kad si na lošem glasu, iako
me niko nikada nije javno osudio”, objasnila je. „Svi treba da se ponašaju uljudno,
i da prestanu da donose zaključke o drugima zasnovane isključivo na tračevima i
glasinama. Hoćeš li sedeti za našim stolom tokom večere?”
„Ledi Padžet me čeka da se vratim sa hranom”, odgovorio je.
„Dobro je. Nesi i Eliot su otišli da je potraže. Nameravali su da je pozovu da
im se pridruži. Ponosna sam na sve vas. Sigurna sam da ste svi odlučili da se
potrudite zbog mene i zbog ledi Padžet”, zaključila je.
„Gde je markiz od Klaverbruka?”, upitao je.
„Otišao je u krevet. Taj nedokazni čovek je insistirao da stoji u redu za prijem
i posmatra prva dva seta, iako mrzi društvena okupljanja. Osim toga, bio je veoma
umoran i počeo je da gunđa zbog činjenice da će gosti plesati valcer. Rekao je da
u njegovo vreme niko ne bi odobrio takav skandal. Onda sam ga oterala u krevet.
Dankan kaže da sam ja jedina koja sme da se suprotstavi njegovom dedi, pošto ga
se svi drugi plaše. Ali ja sam uverena da se ispod maske vuka krije pravo jagnje”,
ispričala je.
Stiven se zadržao u redu u kojem su stajali gosti čekajući da napune svoje
tanjire slanim i slatkim jelima, nadajući se da će se ledi Padžet dopasti ono što je
odabrao.
Kada se vratio u salon, hladila je lice lepezom, a na usnama joj je igrao ohol
i prezriv osmeh. Svi stolovi oko nje bili su zauzeti, ali niko nije razgovarao sa
njom, pa čak ni o njoj, premda je Stiven znao da su svi svesni njenog prisustva.
Pretpostavio je da su neki gosti namerno odabrali da sednu blizu nje kako bi mogli
da razgovaraju o njenom ponašanju u salonima širom Londona u narednih
nekoliko dana i žale se na činjenicu da su morali da dele prostor sa takvom ženom.
Spustio je tanjir ispred nje i seo. Neko je već sipao dve šolje čaja.
„Nadam se da sam doneo nešto što vam se dopada”, rekao je.
Spustila je pogled na svoj tanjir.
„Svakako. Doneli ste sebe”, odgovorila je tihim, zavodljivim glasom.
Zapitao se da li je uvek tako provokativna.
Bila je najprivlačnija žena koju je ikada video. Činilo mu se da ga njena
toplina obavija sve vreme tokom valcera, iako je plesala sasvim pristojno i
nijednom nije pokušala da smanji razdaljinu između njih.
„Da li ste se uplašili da se neću vratiti? Jeste li se osećali upadljivo i
neprijatno?”, upitao je.
„Zašto? Zato što svi očekuju da izvučem sekiru i zavrtim je iznad glave?”
uzvratila je pitanjem i podigla obrve. „Ne, ne primećujem takve gluposti.”
Bila je veoma iskrena. A možda je samo znala da je napad najbolja odbrana.
„Tračevi su često besmisleni”, zaključio je.
~ 30 ~
 Knjige.Club Books
I dalje se prezrivo osmehivala, prinoseći pljeskavicu od jastoga svojim
usnama.
„Uglavnom je tako”, složila se i podigla pogled nakon što je zagrizla burger.
Sažvakala je zalogaj i progutala ga. „Ali ponekad jednostavno morate da se
zapitate da li su glasine istinite.”
„Da se zapitam jeste li ubili svog muža? To se mene ne tiče”, odgovorio je.
Nasmejala se, a nekoliko ljudi je pogledalo u njihovom pravcu.
„Onda ste sasvim ludi! Ako ćete mi dozvoliti da vas zavedem, možda bi
trebalo da se plašite i razmišljate šta ću vam uraditi dok budete ležali nagi u mom
krevetu”, objasnila je.
Nadao se da mu se obrazi nisu zarumeneli.
„Ali možda neću to dozvoliti”, pobunio se. „Mislim da nikada ne bih dozvolio
da budem zaveden. Ukoliko bih angažovao ljubavnicu, učinio bih to zato što i ja
i ona tako želimo. To se ne bi dogodilo zbog činjenice da sam postao bezumni
plen jedne zavodnice.”
Posmatrajući svoj tanjir shvatio je da uopšte nije gladan. Zapitao se zašto je
na njega stavio toliko hrane.
I zašto je uopšte vodio ovaj razgovor? Zbog čega je razgovarao sa jednom
damom o mogućnosti da angažuje ljubavnicu?
„I ne plašim vas se”, dodao je.
Možda bi ipak trebalo da je se plaši. Iako nikada nije imao ljubavnicu, nije
bio nevin. Često je pomalo zavideo Konu, koji je uvek imao diskretnu vezu sa
nekom uglednom udovicom kad god bi boravio u gradu. Pre nekoliko godina to
je bila gospođa Hanter, a prošle godine gospođa Džonson. Nije bio siguran da li i
ove godine postoji neko.
Iako je i sam razmišljao o ljubavnici, pitao se da li je njegova odluka doneta
racionalno ili impulsivno, nakon što je dozvolio da ga zavodi žena koja je bila
sasvim odlučna u svojim namerama.
Podsetio je sebe da ona uopšte nije bila njegov tip. Međutim, ovde se nije
radilo o braku. Iznenada je pokušao da je zamisli golu, osetivši snažno stezanje u
predelu prepona.
„Ledi Padžet, vreme je da promenimo temu”, odlučno je rekao. „Pričajte mi
o sebi. Gde ste odrasli?”
Odabrala je malo parče torte sa svog tanjira i podigla glavu kako bi mu se
osmehnula.
„Uglavnom ovde, u Londonu i u nekoliko banja”, objasnila je. „Moj otac je
često posećivao kockarnice i mesta na kojima su bili dobri ulozi. Živeli smo u
iznajmljenim sobama i hotelima. Ali ne želim da pomislite da je ovo neka
patetična priča kojom pokušavam da izmamim vaše sažaljenje. Moram da dodam
da je bio izuzetno izdašan u iskazivanju pažnje prema meni i bratu, kao i za

~ 31 ~
 Knjige.Club Books
kockarskim stolovima. Često je govorio da ga prati đavolja sreća. Pod tim je
podrazumevao da je uvek dobijao neznatno više nego što je gubio. Ne sećam se
svoje majke, ali od malih nogu sam imala guvernantu koja mi je bila draga poput
majke. Gospođica Hejtor i ja smo zajedno obišle svet, kako u stvarnosti tako i
kroz knjige. Vaše odrastanje je možda bilo mnogo prikladnije od mog, ali sigurno
nije bilo srećnije, niti zabavnije.”
Po prvi put je osetio da laže, iako nije bio siguran u vezi sa detaljima.
Jednostavno je zvučala previše defanzivno da bi govorila istinu. Ako je zaista
živela tako, verovatno je u detinjstvu često bila zabrinuta i nesigurna. A svakom
detetu je potreban stabilan dom.
„Prikladnije?”, upitao je. „Odrastao sam u selu Šropšir. Moj otac je bio vikar,
a nakon njegove smrti živeo sam u maloj kolibi sa svojim sestrama. Meg, grofica
od Šeringforda, bila je najstarija, i poput vaše gospođice Hejtor, odlično nam je
zamenila majku. Moja srednja sestra je Nesi, vojvotkinja od Morlanda, a najmlađa
je Kejt, baronica od Montforda. Ja sam, zapravo, najmlađi. Imao sam srećno
detinjstvo dok nisam nasledio titulu u sedamnaestoj godini života. Bio je to veliki
šok, jer niko od nas nije ni znao da će pripasti meni. Ali nije mi žao zbog toga.
Odrastanje sa spoznajom da ću morati da se zaposlim i pomognem
svojim sestrama je očvrsnulo i izgradilo moj karakter. Razumem sve prednosti i
mane privilegija mnogo bolje nego što bih razumeo da sam odrastao sa nekim
očekivanjima.”
„Ledi Šeringford je vaša sestra?” iznenađeno je upitala.
„Jeste.”
„I udala se za ozloglašenog grofa od Šeringforda, koji je pobegao sa tuđom
ženom na dan svog venčanja i dobio dete sa istom tom ženom?”, nastavila je.
Stivena je oduvek opterećivala činjenica da ne može da ispriča istinu o tome
zašto je Šeri odveo gospođu Tarner veče pre svog venčanja sa Tarnerovom
sestrom. Međutim, obećao je Šeriju da će ćutati.
„Tobi je dragi član naše porodice. Meg ga voli podjednako kao i svoju decu.
Kao i Šeri. On je moj sestrić i njihov sin”, ispričao je.
„Čini mi se da sam dotakla bolnu tačku”, rekla je, spustivši lakat na sto i
naslonivši bradu na dlan. „Zašto se vaša sestra udala za njega?”
„Verovatno zato što ju je zaprosio i zato što je želela da pristane”, odgovorio
je.
Napućila je usne i prezrivo se osmehnula.
„Naljutili ste se”, primetila je. „Jesam li previše neuviđavna?”
„Naravno da niste. Ja sam počeo sa ličnim pitanjima. Jeste li skoro stigli u
grad?”, upitao je.
„Jesam.”

~ 32 ~
 Knjige.Club Books
„Da li boravite u Londonu sa rođacima? Rekli ste da imate brata”, nastavio
je.
„Nisam vezana za porodicu. Živim sama”, objasnila je.
Pogledi su im se sreli.
„Sasvim sama”, nastavila je, podrugljivo se osmehnuvši. Odsutno je prešla
prstom preko niskog izreza svoje haljine, a lakat joj je još uvek bio na stolu.
Shvatio je da radi to namerno, iznenada osetivši nepodnošljivu toplinu.
„Dakle, došli ste sami u svojoj kočiji? Ili ste...”
„Ne posedujem kočiju”, prekinula ga je. „Došla sam u kočiji, ali morala sam
da kažem kočijašu da me ostavi na trgu, budući da bi bilo ponižavajuće doći na
bal nepozvan u unajmljenoj kočiji. I da, hvala, hoću.”
„Šta to?”, zbunjeno je upitao.
„Prihvatiću vašu ponudu da me ispratite kući u svojoj kočiji”, veselo je
odvratila. „Nadam se da me nećete osramotiti i reći da niste nameravali da me
otpratite kući.”
„Rado ću vas ispratiti kući. Povešćemo i jednu od Meginih sluškinja”, rekao
je.
Zavodljivo mu se osmehnula.
„Bilo bi veoma neprimereno da vas zavodim u društvu sluškinje ili vas
pozovem da uđete u moj dom zajedno sa njom, zar ne?” zaključila je.
Shvatio je da ga uvlači sve dublje u svoju mrežu. Zaista je želela da mu bude
ljubavnica.
Ali to je bilo razumljivo.
Nedavno je stigla u grad i otkrila da je na lošem glasu. Bila je ozloglašena.
Čak ju je i njen brat napustio. Morala je da se pojavi na proslavi nepozvana.
Sigurno je bila veoma usamljena. Bila je izuzetno lepa žena, iako je bila udovica.
Imala je dvadeset osam godina. U normalnim okolnostima, sada bi se radovala
svetloj budućnosti, a njen period žalosti se bližio kraju. Ali javnost je optuživala
ledi Padžet za ubistvo svoga muža. Iako nije bila optužena po zakonu, javno
mnjenje je bilo moćna sila. Verovatno je odlučila da pokuša da ublaži samoću
tako što će pronaći ljubavnika.
Bilo je savršeno razumljivo.
Ali ona je odabrala baš njega.
„Nadam se da nećete biti dosadni insistirati na tome da budete džentlmen?
Nećete me dopratiti do vrata, poljubiti mi dlan i poželeti mi laku noć, zar ne?”,
pitala je.
Pogledao ju je u oči i shvatio da su seksualna privlačnost i sažaljenje
smrtonosna kombinacija.
„Neću to učiniti, ledi Padžet”, odgovorio je.

~ 33 ~
 Knjige.Club Books
Sklonila je lakat sa stola i pogledala u tanjir. Zatim je ponovo podigla pogled
prema njemu.
„Više nemam razloga da ostajem na ovom balu. Plesala sam, jela sam i
upoznala vas. Vodite me kući odmah”, kazala je.
Ponovo je osetio neobično stezanje u svojim preponama i prepoznao požudu.
„Još uvek ne mogu da odem. Zamolio sam za ples dve mlade dame u naredna
dva seta”, objasnio je.
„A vi želite da održite svoje obećanje?” upitala je, podigavši obrve.
„Moram i hoću.”
„Pravi ste džentlmen”, zaključila je.
Stiven je shvatio da se salon brzo prazni. Iz plesne sale se čulo kako orkestar
podešava svoje instrumente. Ustao je i pružio joj ruku.
„Dozvolite mi da vas otpratim do plesne dvorane i upoznam vas sa...” zaustio
je. A onda je ugledao Eliota i shvatio zašto mu se približila. Porodica se okupljala,
iako nije znao da li zbog Meg ili zbog njega. „...vojvodom od Morlanda”, nastavio
je. „Mojim zetom. Ledi Padžet, ovo je Eliot.”
„Zadovoljstvo mi je gospođo”, rekao je Eliot, naklonivši se, premda je izraz
na njegovom licu govorio potpuno drugačije.
„Vaša visosti”, ledi Padžet je klimnula glavom i raširila lepezu. Ponovo je
izgledala oholo.
„Da li ćete mi ukazati čast i plesati sledeći set sa mnom?”, upitao je Eliot.
„Hoću”, odvratila je i uzela ga za ruku.
Nije ponovo pogledala u Stivena.
Primetio je da je čaj u njihovim šoljama netaknut, a tanjiri gotovo puni. Pre
samo nekoliko godina to bi bio neoprostiv greh.
Odlučio je da pronađe svoju partnerku za ples pre nego što set počne. Ne bi
želeo da zakasni.
Da li će večeras zaista voditi ljubav sa ledi Padžet?
I možda započeti dugoročnu aferu sa njom?
Zapitao se da li bi trebalo da sazna malo više o njoj, smrti njenog muža i
činjenicama koje su se krile iza opakih glasina koje su je dočekale u Londonu i
izopštile je iz društva.
Plašio se da je ipak uspela da ga zavede.
Da li je bilo prekasno da se predomisli?
Da li je uopšte želeo da se predomisli?
Plašio se da nije.
Zaputio se prema plesnoj dvorani.
Vojvoda od Morlanda je bio čovek koji je stajao sa grofom od Mertona kada
je Kasandra stigla na bal. On je bio čovek koji je veoma ličio na gospodina
~ 34 ~
 Knjige.Club Books
Hakstabla. Ali vojvodine oči su bile plave i izgledao je ljubaznije, ali i strože od
gospodina Hakstabla. Činilo se da bi mogao da bude ozbiljan protivnik kada bi ga
neko naljutio.
Nije ništa učinila. Budući da je bio zet ledi Šeringford, činio je sve što je
mogao kako bi sprečio moguću katastrofu zbog njenog pojavljivanja na balu.
Možda je došao kako bi izbavio grofa od Mertona iz njenih kandži.
Kasandra se odlučno osmehnula.
Set je bio izuzetno živahan i nudio je malo mogućnosti za razgovor. Vreme
koje su imali za razgovor iskoristili su na razmenu besmislenih ljubaznosti o
lepoti dekoracije, veštini orkestra i kuvarice markiza od Klaverbruka.
„Mogu li da vas vratim vašem pratiocu, gospođo?”, upitao je vojvoda kad se
set završio, iako je sigurno znao da je došla sama.
„Došla sam sama, ali možete da me ostavite ovde, visosti”, odgovorila je.
Bili su blizu otvorenog balkona. Možda će joj se ukazati prilika da se iskrade
na mesto na kojem nema toliko ljudi. Odjednom je poželela da pobegne.
„Onda mi dozvolite da vas upoznam sa nekoliko ljudi”, predložio je, uzevši
je za ruku.
Pre nego što je uspela da se izvuče, približila im se nasmejana starija dama
zajedno sa ozbiljnim muškarcem, a vojvoda od Morlanda ih je predstavio kao ser
Grejema i ledi Karling.
„Ledi Padžet, pozelenela sam od zavisti kada sam videla vašu zelenu haljinu”,
rekla je ledi Karling. „Zašto nikada ne mogu da pronađem tkaninu poput vaše?
Nikada ne bih izgledala tako dobro u toj nijansi zelene. Ali ipak... Mislim da se
Grejem već dosađuje, dok se Morland pita kako da pristojno pobegne.”
Nasmejala se i uzela Kasandru za ruku.
„Dođite, ledi Padžet. Prošetaćemo zajedno i razgovarati o haljinama i nakitu
koliko god želimo”, kazala je. Povela je Kasandru po obodu plesne sale dok su se
parovi okupljah na podijumu za sledeći set.
„Ja sam majka lorda Šeringforda”, objasnila je ledi Karling. „I mnogo ga
volim uprkos svemu što se dogodilo. Priredio mi je mnogo neprijatnosti tokom
godina, ali nikada neće znati koliko sam patila zbog njega. Međutim, verujem da
je doneo ispravnu odluku kada se venčao sa Margaret. Ona je pravo blago. Volim
nju i svoje unuke, iako je njegov prvi sin vanbračno dete. On nije ni za šta kriv.”
„Ledi Karling, nisam došla ovde da pravim probleme”, prošaputala je
Kasandra.
„Naravno da nisi”, složila se dama, srdačno joj se osmehnuvši. „Ali izazvala
si pravu senzaciju, zar ne? Osim toga, imala si hrabrosti da obučeš tu svetlu
haljinu i privučeš još više pažnje, zbog tvoje crvene kose. Čestitam ti na
hrabrosti!”

~ 35 ~
 Knjige.Club Books
Kasandra je pokušavala da nađe ironiju u njenim rečima. Međutim, nije
uspela.
„Izgrdila sam Dankana pre nekoliko godina, kada je nepozvan prisustvovao
balu nakon što se vratio u London posle tog užasnog skandala koji je izazvao.
Čitava situacija je podsećala na ono što se večeras dogodilo. Znate li šta je prvo
učinio kad je stigao na bal?”, upitala je.
Kasandra joj je uzvratila pogled, iznenađeno podigavši obrve, premda je već
znala odgovor.
„Sudario se sa Margaret na vratima plesne dvorane i zamolio je da pleše sa
njim, a zatim da se uda za njega. Verujem mu jer mi je i Margaret ispričala istu
priču, a ona nije sklona preterivanju. Ipak, do tog trenutka se nisu poznavali.
Ponekad odvažnost može biti vredan poduhvat, ledi Padžet. Mogu samo da se
nadam da ćete imati sreće kao Dankan. Naravno, ja ne verujem u tu priču sa
sekirom. Da je tako, ne biste bili slobodni, a možda čak ni živi. Osim ukoliko nije
reč o nedostatku dokaza. Ali ne verujem u to, niti želim da pitam. Molim vas,
dođite kod mene sutra popodne. Moji gosti će pričati samo o vama u narednih
mesec dana. Svi će dolaziti kod mene do kraja sezone, ne želeći da propuste takvu
senzaciju. Molim vas, recite mi da ćete doći”, insistirala je.
Možda su još uvek postojali dobri ljudi, pomislila je Kasandra, dok se
prezrivo osmehivala prisutnima. Neki ljudi su se prema njoj ophodili ljubazno,
iako im je glavni motiv bio da izbegnu incidente na balu. A bilo je ljudi koji su
bili spremni da joj pruže ruku prijateljstva, premda su njihove namere bile
motivisane sebičnim nastojanjima.
Bilo je to mnogo više nego što je očekivala.
Da samo nije toliko siromašna...
„Razmisliću o tome”, odgovorila je.
„Sigurna sam da hoćete”, kazala je ledi Karling, a zatim joj objasnila gde se
nalazi njena kuća. „Drago mi je što sam napravila pauzu i odmorila od plesa, ledi
Padžet. Nerado priznajem svoje godine, ali kada plešem više od dva seta zaredom
ili provedem više od sat vremena igrajući se sa unucima, tada osetim teret svojih
godina.”
Grof od Mertona je plesao sa veoma lepom i mladom damom, koja je
posramljeno zurila u njega. Osmehivao joj se, razgovarao sa njom i posvećivao
joj svu svoju pažnju. Večeras će spavati sa njom, pomislila je Kasandra. Znala je
da ga je fizički privukla, i suptilno izazvala njegovo sažaljenje. Mislio je da je
sama i usamljena. Nije bilo važno što je to delimično tačno. Nije imala drugog
izbora.
Uvući će ga u svoju mrežu, iako on nije želeo da završi u njoj. Bio joj je
potreban.
Tačnije, ne on, već njegov novac.
Alis, Meri i Belinda su računale na njenu pomoć. Pa čak i dragi Rodžer.
~ 36 ~
 Knjige.Club Books
Morala je da misli o njima. Samo tako je mogla da izdrži prezir koji se
iznenada spustio na njena ramena poput pravog tereta.
Bio je veoma ljubazan mladić.
Ali bio je i muškarac. A muškarci su imali potrebe. Ona će pružiti grofu od
Mertona ono što mu je potrebno, a zauzvrat će dobiti novac koji joj je potreban.
Nije trebalo da oseća krivicu.
„I ja sam uživala u predahu”, složila se sa ledi Karling.

~ 37 ~
 Knjige.Club Books

Peto poglavlje

„Ledi Padžet, jeste li došli u svojoj kočiji?”, upitala je vojvotkinja od

Morlanda kada se bal završio, a gosti krenuli da traže supružnike i decu, šalove i
lepeze, opraštajući se od svojih prijatelja i poznanika pre nego što krenu kući.
Polako su se kretali ka stepeništu i hodniku kako bi bih tamo kada se njihova
kočija zaustavi ispred stepeništa.
„Nisam, ali lord Merton mi je ljubazno ponudio da me poveze kući”,
odgovorila je Kasandra.
„U redu. Eliot i ja bismo vas rado povezli, ali bićete bezbedni i u Stivenovim
rukama”, zaključila je vojvotkinja sa osmehom.
Dakle, zvao se Stiven. Ime mu je sasvim pristajalo.
Vojvotkinja ju je uzela za ruku.
„Hajde da ga pronađemo!”, predložila je. „Završetak bala je uvek najgori deo
zbog gužve. Međutim, drago mi je da je gužva, jer se Meg plašila da niko neće
doći.”
Kasandra je primetila grofa od Mertona kako im ide u susret.
„Nesi, pronašla si ledi Padžet!”, primetio je, osmehnuvši im se.
„Čekala je da je odvezeš kući”, kazala je vojvotkinja.
Kasandri se činilo da im je bila potrebna večnost da izađu iz sale, siđu niz
stepenice i stignu do hodnika. Ali ubrzo je shvatila da nigde ne žure. Vojvotkinja
i lord Merton su bili grofičini brat i sestra, zbog čega će se njihova kočija sigurno
pojaviti tek na kraju kolone.
Na kraju nije ostao niko osim vojvode i vojvotkinje, lorda i ledi Montford,
kojima je vojvotkinja predstavila Kasandru. Tu su bili i ser Grejem i ledi Karling,
kao i grof i grofica od Šeringforda, koji su upravo završili sa opraštanjem od
svojih gostiju.
Kao i Kasandra i lord Merton.
Činilo joj se da je sada upadljivija, nego kada je nepozvana stigla na bal.
Osećala se još neprijatnije zbog činjenice da je, osim porodice, bila jedini gost
koji još uvek nije napustio proslavu.
Ledi Karling i baron od Montforda ponudili su joj da je odvezu kući svojom
kočijom, a ona ih je uverila da će poći sa lordom Mertonom, jer ju je on prvi
pozvao.

~ 38 ~
 Knjige.Club Books
„Meg, imala si sreće što niko nije došao na tvoj bal. Zamisli kakva bi gužva
nastala da je neko došao”, rekao je lord Montford.
Grofica se nasmejala.
„Sve je dobro prošlo”, odgovorila je, a onda ih zabrinuto pogledala. „Bilo je
dobro, zar ne?”
„Bio je to najbolji bal ove sezone, Margaret” uverila ju je ledi Karling. „Do
kraja sezone, svaka druga domaćica će očajnički pokušavati da ti parira. Čula sam
kako je gospođa Besmer rekla ledi Spiring da mora da sazna ko je tvoja kuvarica
i ponudi joj veću platu.”
„Nemaš čega da se plašiš, Margaret. Gospođa Besmer je poznata cicija. Njena
zamisao o većoj plati verovatno podrazumeva petinu iznosa koji ti plaćaš
kuvarici”, objasnio je vojvoda.
„Mogu da izazovem Fredija Besmera na dvoboj, ukoliko želiš”, ponudio je
grof od Šeringforda.
Grofica je odmahnula glavom i osmehnula se.
„Zapravo, to bi bila petina iznosa koji joj deda plaća, a da sam na njenom
mestu, ne bih želela da mu se zamerim”, objasnila je Margaret.
Uputila je Kasandri saosećajan pogled.
„Ledi Padžet, sigurno vam se spava. Oprostite što smo vas zadržali. Stiven će
vas odmah odvesti kući. Molim vas, dozvolite mi da pošaljem jednu od sluškinja
da vam pravi društvo”, rekla je vojvotkinja.
„Nema potrebe. Sigurna sam da je lord Merton pravi džentlmen”, odgovorila
je Kasandra.
Grofica se ponovo osmehnula.
„Drago mi je da ste došli. Nadam se da ćemo se sutra sresti kod moje svekrve.
Čula sam da vas je pozvala”, nastavila je.
„Trudiću se da dođem”, kazala je Kasandra.
Možda će zaista otići u posetu.
Večeras je došla na bal kako bi pronašla bogatog ljubavnika. Znala je da ne
može da se vrati u društvo na silu. Pretpostavljala je da je to nemoguće, i da će
oduvek biti izopštena od ostalih. Ali možda ne mora da bude tako. Ako je grof od
Šeringforda uspeo, zašto ne bi i ona?
Prošlo je mnogo vremena otkako je imala prijatelje osim Alis i Meri.
A onda se konačno pojavila kočija lorda Mertona, i on ju je izveo napolje i
pomogao joj da se smesti. Okrenuo se prema njoj tek kada je lakej sklopio
stepenice i zatvorio vrata, kako bi mahnuo porodici.
„Oduvek sam bio pravi džentlmen”, rekao je tiho dok je kočija napuštala trg.
„Ledi Padžet, dozvolite mi da i večeras budem džentlmen, otpratim vas do kuće i
zatim nastavim svojim putem.”

~ 39 ~
 Knjige.Club Books
Stomak joj se iznenada zgrčio. Da li je protraćila ovo užasno veče? Da li je
sve bilo uzalud? Da li će sutra morati da počne ispočetka? Odjednom je zamrzela
svog savršenog džentlmena.
„Dakle, odbijate me! Smatrate me nepoželjnom, neprivlačnom i ružnom.
Otići ću kući i proliti vrele suze na svom hladnom jastuku”, tiho je odgovorila,
zadržavši izvesnu dozu humora u svom glasu. Ispružila je jednu ruku i spustila je
na njegovu nogu. Osetila je toplinu njegovog tela kroz njegove svilene pantalone
i čvrste mišiće na njegovim butinama.
Okrenuo se prema njoj. Uprkos tami, mogla je da vidi osmeh na njegovom
licu.
„Dobro znate da ništa od toga nije istina”, odgovorio je.
„Osim dela sa vrućim suzama i hladnim jastukom”, dodala je.
Spustila je ruku do unutrašnje strane njegove butine, a osmeh na grofovom
licu je izbledeo. Pažljivo ju je posmatrao.
„Mislim da ste vi najlepša žena koju sam ikada video”, kazao je lord Merton.
„Lepota ponekad može da bude izuzetno hladna i nepoželjna”, odvratila je.
„Ali sigurno ste najprivlačnija žena koju sam ikada video”, dodao je.
„U kom smislu?”, upitala je, blago mu se osmehnuvši.
„Seksualnom”, odvratio je. „Oprostite mi na ovako otvorenom izražavanju.”
„Ako ćete voditi ljubav sa mnom, možete biti eksplicitni koliko god želite.
Hoćete li voditi ljubav sa mnom?”, nastavila je.
„Hoću”, uverio ju je, a zatim spustio ruku preko njene kako bi je uzeo i prineo
svojim usnama. „Ali ne ovde, već u vašoj spavaćoj sobi.”
Bila je zadovoljna, uprkos činjenici da je nameravala da se nagne prema
njemu i poljubi ga.
Spustio je njihove ruke na sedište između njih dok se kočija kretala mračnim
ulicama Londona, okrenuvši glavu prema njoj.
„Da li živite sami?”, upitao je.
„Imam kućnu pomoćnicu, koja je takođe moja kuvarica”, objasnila je.
„A dama sa kojom ste juče bili u parku?”
„Alis Hejtor? Ona je moja pratilja i živi sa mnom”, dodala je.
„Vaša bivša guvernanta?”, pitao je.
„Da.”
„Zar neće biti šokirana kada se vratite kući sa ljubavnikom?”, nastavio je.
„Već sam je upozorila da ne sme da izlazi iz sobe kada se vratim kući”, kazala
je.
„Dakle, znali ste da ćete se vratiti sa ljubavnikom?”, upitao je, gledajući je
pravo u oči, iako je bio mrak.

~ 40 ~
 Knjige.Club Books
Bio je izuzetno naporan. Nije znao kako da igra igre. Zar je mislio da se
zaljubila u njega čim ga je primetila u plesnoj dvorani njegove sestre? Da je sve
bilo spontano i neplanirano?
„Lorde Mertone, imam dvadeset osam godina. Moj muž je umro pre više od
godinu dana. I žene imaju potrebe, baš kao i muškarci. Nemam nameru da se
ponovo udam, ali mislim da je došlo vreme da pronađem ljubavnika. Znala sam
to čim sam stigla u London. A kada sam vas videla u Hajd parku, bila sam još
sigurnija u svoju nameru”, ispričala je.
„Dakle, došli ste na Megin bal kako biste me upoznali?”, upitao je.
„I kako bih vas zavela.”
„Ali kako ste znali da ću biti tu?”, pitao je.
Zavalio se u svoje sedište. U tom trenutku, kočija se zaustavila ispred njene
kuće, a on je okrenuo glavu prema prozoru i pogledao napolje. Nije odgovorila na
njegovo pitanje.
„Lorde Mertone, recite mi da ste ovde zato što ste i vi mene poželeli, a ne
samo zbog moje namere da vas zavedem”, prošaputala je.
Mogla je da primeti njegov intenzivan pogled, uprkos tami.
„Naravno da sam vas želeo, ledi Padžet. Zapravo, još uvek vas želim. Rekao
sam vam da kada odlučim da vodim ljubav sa damom činim to zato što ja tako
želim, a ne zato što nisam u stanju da odolim zavođenju”, objasnio je.
Međutim, možda ne bi ni pomislio da će večeras voditi ljubav sa njom da se
nije namerno sudarila sa njim pre nego što je valcer počeo. Da nije njegove sestre,
verovatno ne bi ni razgovarao, niti plesao sa njom.
Pogledom mu je stavila do znanja da je ipak zaveden.
Kočijaš je otvorio vrata i spustio stepenice. Grof od Mertona joj je pomogao
da siđe, a zatim otpustio kočiju.
Stiven je shvatio da oseća izvesnu nelagodu, u kombinaciji sa prijatnim
iščekivanjem telesnih zadovoljstava. Pretpostavio je da je nelagoda prisutna zbog
činjenice da su u njenoj kući, gde borave njena sluškinja i njena saputnica.
Ponekad je prezirao svoju savest. Iako je od detinjstva bio izuzetno aktivan i
avanturistički nastrojen mladić, nikada nije besramno zavodio dame, premda su
svi, uključujući i njega samog, očekivali da će to činiti.
Laknulo mu je zbog činjenice da se nisu sreli ni sa kim. Jedna sveća je gorela
u svećnjaku na zidu u prizemlju, a druga na spratu. U polumraku je video da je
kuća ugledna, premda pomalo otrcana. Pretpostavio je da je ona iznajmljuje, i da
nameštaj nije njen.
Uvela ga je u spavaću sobu na stepeništu i upalila sveću na toaletnom stočiću.
Nakrivila je bočna ogledala, zbog čega mu se odjednom učinilo da je izuzetno
osvetljena.
Zatvorio je vrata.

~ 41 ~
 Knjige.Club Books
U prostoriji se nalazila velika komoda pored vrata, za koja je pretpostavio da
vode u garderobu. Sa obe strane kreveta stajali su stočići, svaki sa po tri fioke.
Sam krevet je bio velik, sa teškim spiralnim stubovima i kitnjastim baldahinom
od izbledele tamnoplave tkanine koja se slagala sa prekrivačem.
Soba nije bila lepa, ni elegantna.
Ali mirisala je na nju, na suptilni cvetni miris koji je nosila. Svetlost sveća je
bila meka i treptava, što je sobu činilo primamljivom.
Zaista ju je želeo. Nije mogao da nađe nikakvu racionalnu grešku u onome
što će se upravo dogoditi. Bio je slobodan čovek, a ona udovica, koja je sve ovo
pokrenula. Neće nikome nauditi time što će večeras postati ljubavnici, i verovatno
to biti do kraja sezone. Oni će samo pružiti jedno drugom zadovoljstvo.
A to je bilo sasvim ispravno.
Nisu imali nikakva očekivanja, niti je postojala mogućnost da neko bude
povređen. Bila je odlučna u nameri da se nikada više ne uda. A on joj je verovao.
Ni on nije tražio ženu, niti je nameravao da je traži u narednih nekoliko godina.
Međutim, osećao je nelagodu.
Zapitao se da li je to zbog glasina koje kruže o njoj?
Da li je zaista ubila svog muža?
Da li će upravo voditi ljubav sa ubicom?
Da li bi trebalo da je se plaši?
Nije se plašio.
Samo mu je bilo neprijatno.
Nije je poznavao. Ali to nije bio razlog za nelagodu. Nije poznavao nijednu
ženu sa kojom je imao seksualne odnose. Oduvek ih je tretirao sa poštovanjem,
velikodušnošću i obazrivošću, premda ih nije poznavao.
Da li je želeo da upozna ledi Padžet? Stajala je pored toaletnog stočića i
posmatrala ga sa onim čudnim osmehom koji je istovremeno delovao primamljivo
i prezrivo. Shvatio je da predugo stoji pored vrata, poput uplašenog školarca, koji
se spremao da zakorači u svoju slobodu.
Krenuo je prema njoj, zaustavivši se tek kada je spustio ruke na njen struk i
prislonio usne na njen vrat.
Bila je meka i topla. Njeno telo se privilo uz njegovo, dok je lagano pomerala
kukove kako bi mu se što više približila. Mogao je da oseti kako mu krv struji
kroz telo, udara u uši, steže mu prepone i pulsira kroz njegov ukrućen ud.
Podigao je glavu i poljubio je, razdvojivši joj usne jezikom kako bi uživao u
istraživanju tople i vlažne unutrašnjosti njenih usana. Strastveno je odgovorila na
poljubac. Spustila je ruke niz njegova leđa, ispod njegovog kaputa i prsluka, a
zatim ih raširila preko njegove zadnjice, lagano vrteći kukovima, što je dodatno
pojačalo njegovo uzbuđenje.

~ 42 ~
 Knjige.Club Books
Polako je otkopčao dugmiće na njenoj haljini. Kada je konačno završio sa tim
napornim zadatkom, podigao je glavu i odmaknuo se, kako bi joj svukao haljinu
i kombinezon, otkrivši prvo njene veličanstvene grudi, a zatim njen mali struk,
oble bokove i duge noge.
Odeća joj je skliznula sa tela i formirala smaragdnu i belu gomilu pred njenim
nogama, dok je ona ostala da stoji u belim rukavicama, svilenim čarapama i
srebrnim papučama za ples. Nije mogao da odvoji pogled od nje. Shvatio je da
poseduje neobičnu privlačnost i duboko udahnuo.
Posmatrala ga je poluzatvorenih očiju, ispruživši ruku prema njemu, a Stiven
joj je polako skinuo rukavicu i spustio je na gomilu. Ispružila je i drugu ruku i
zavodljivo se osmehnula.
Kada je završio sa rukavicama, kleknuo je i kako bi joj skinuo čarape nakon
što se rešio podvezica. Spustila je jednu, pa drugu nogu na njegovo savijeno
koleno, a on joj je skidao čarape i papuče, bacajući ih iza sebe.
Pre nego što je ponovo ustao, poljubio joj je oba članka, unutrašnjost oba
kolena i unutrašnju stranu butina.
Bila je božanstvena kao što je i očekivao. Čak i više od toga. Ona nije bila
sitna žena, ali je bila savršeno proporcionalna i lepo oblikovana.
Zapitao se šta ga je navelo da pomisli da je mladalačka vitkost privlačna?
Očekivao je da će i ona svući njega. Umesto toga, podigla je obe ruke i
zadržala pogled na njegovom licu dok je izvlačila ukosnice iz svoje kose. Radila
je to polako i ležerno, kao da nigde ne žure, nesvesna njegove erekcije i njegovog
ubrzanog disanja.
Međutim, njen osmeh je pokazivao drugačije.
Njeni teški kapci nagoveštavali su da željno iščekuje ono što će uskoro
nastupiti.
Posmatrao je kako joj kosa pada niz lice, preko ramena i duž leđa. Jedan teški
pramen pao je preko njenih grudi, a zatim se spustio u udubljenje između njih.
Imala je gustu, sjajnu kosu jarko crvene boje. Predstavljala je njenu krunu.
Progutao je knedlu.
„Hajdemo u krevet”, rekla je.
Posegnuo je za ivicama svog kaputa, odmah ispod revera, međutim njene ruke
su ga zaustavile.
„Skinite samo cipele, lorde Mertone”, dodala je.
Spustila je ruke na njegov struk i spretno otkopčala dugmiće na njegovim
pantalonama, gledajući ga u oči.
„Sada smo oboje spremni. Hajdemo u krevet”, kazala je, a zatim nežno
prislonila usne na njegove.
Na trenutak je pomislio da nije mogla da čeka da se on skine.

~ 43 ~
 Knjige.Club Books
Međutim, znao je da postoji drugi razlog. Krv je tutnjala njegovom venama,
a želja se pretvarala u bol. Znao je da je takva reakcija povezana sa činjenicom
da je on potpuno obučen, a ona gola.
Povela ga je prema krevetu i svukla prekrivače, pre nego što je legla na leđa i
podigla ruke prema njemu dok se spuštao na nju.
Sklopila je ruke oko njega, privijajući grudi i kukove uz njega. Mrmljala je
tiho i nerazumljivo dok se smeštao između njenih butina. Jednim stopalom je
milovala njegovu nogu. Istraživao je njeno telo svojim rukama i zubima.
Osećao je kako ga njeni prsti oslobađaju pantalona i donjeg veša, lagano
prelazeći preko njegovog uda. Oštro je udahnuo.
Tiho se nasmejala i povukla ga ka svom vlažnom međunožju. Znao je da ovo
nije zavođenje. On nije bio naivni mladić sa kojim je uvežbana kurtizana mogla
da se igra kako god poželi. Spustio je ruku preko njene kako bi je pomerila.
Istraživao je njeno telo lagano prelazeći preko njega prstima, polako milujući i
praveći krugove unutar njenog međunožja. Palcem je pronašao i lagano masirao
tačku zbog koje je duboko udahnula.
Odlučio je da se prepusti ulozi zavodnika.
Ovaj susret bi trebalo da bude ravnopravan i dozvoli im da oboje pruže i
dobiju zadovoljstvo. Čvrsto ju je uhvatio za zadnjicu, čekajući da se lagano izvije
prema njemu, a zatim snažno uronio u nju.
Čuo je kako se tiho smeje dok su se njeni unutrašnji mišići snažno grčili.
Podigla je noge sa kreveta kako bi ih ispreplitala sa njegovima, a on se oslonio na
podlaktice i pogledao je. Svetlost sveće obasjavala joj je lice i vatrene pramenove
njene kose, rasute po jastuku.
„Stivene”, prošaputala je, spustivši dlanove na revere njegovog kaputa.
„Ledi P...”
„Kasandra”, prekinula ga je.
„Kasandra”, ponovio je.
Opustila je unutrašnje mišiće, lagano mrdajući kukovima.
„Stivene, tako si velik!”, rekla je.
Nasmejao se.
„I tako čvrst... Pravi si muškarac!”, nastavila je kao da želi da ga zadirkuje.
„A ti si veoma mekana, vlažna i vrela. Prava si žena”, odgovorio je.
Usne su joj se izvile u osmeh, premda joj je disanje bilo isprekidano, a Stiven
se lagano kretao u njoj dubokim, odlučnim i ritmičnim potezima, produžavajući
intenzivno, bolno zadovoljstvo što je duže mogao. Oslonio se na nju čitavom
težinom, dok je snažno pulsiranje u njegovim slepoočnicama polako jenjavalo.
Pitao se da li je čekao dovoljno dugo kako bi joj pružio krajnje zadovoljstvo.
Bio je posramljen zbog činjenice da ne zna kako da postupi.

~ 44 ~
 Knjige.Club Books
„Kasandra”, promrmljao je odmaknuvši se od nje kako bi se prebacio pored
nje, još uvek držeći ruku ispod njene glava.
Međutim, nije znao šta da joj kaže. Iscrpljenost ga je savladala i utonuo je u
dubok san.
Nije bio siguran koliko je spavao. Kada se probudio, bio je sam, još uvek
obučen u večernje odelo, i to izuzetno izgužvano. Njegov sluga će ga prekorevati
mesec dana, a zatim dati ostavku i naći gospodina koji će više ceniti njegove
veštine.
Posramljeno je shvatio da su mu pantalone uredno podignute i zakopčane.
Sveće više nisu gorele, ali soba nije bila sasvim mračna. Rana jutarnja svetlost
je obasjavala prozor i samu sobu. Zavese su bile razvučene.
Okrenuo je glavu prema toaletnom stočiću. Ledi Padžet je sedela ispred njega
i posmatrala ga. Bila je obučena, ali ne u haljinu koju je sinoć nosila. Kosa joj je
bila sklonjena sa lica i uredno svezana na potiljku. Noge su joj bile prekrštene, a
sa noge koja se ljuljala u vazduhu visila je papuča.
„Kasandra, izvini. Mora da sam...”
„Lorde Mertone, moramo da razgovaramo”, rekla je.
„Zašto? Zar ne bi...?”, zaustio je.
„O poslu”, brzo je dodala.

~ 45 ~
 Knjige.Club Books

Šesto poglavlje

Kasandra je dugo bila budna, premda je i ona nekoliko puta utonula u kratak
san.
Dugo je zurila u ružni baldahin iznad svoje glave. Shvatila je da mora da ga
ukloni, ili da pronađe način da ovu tkaninu zameni lakšom i veselijom. Moraće
da napravi od ovog mesta dom, ukoliko namerava da ostane ovde. Pod uslovom
da obezbedi novac koji će joj dozvoliti da ostane.
Okrenula je glavu i dugo zurila u grofa od Mertona, čije je lice bilo obasjano
svetlošću sveća. Nije ugasila sveće ni na spratu, ni u holu. Kao da je imala novca
za skupo osvetljenje.
Spavao je čvrstim snom. Izgledao je lepo, kao i najavi. Njegova kosa, kratka
kakva je bila, uspela je da se oslobodi uredne frizure koja je ukrotila talase i lokne.
Izgledao je mlado i nevino.
Naravno, on nije bio nevin. Uprkos činjenici da predigra nije dugo trajala, kao
ni sam odnos, znao je šta radi. Bio je strastven i uspešan ljubavnik, iako je malo
požurio pri njihovom prvom susretu. Kasandra je pretpostavila da je on izuzetno
pristojan čovek iz ugledne porodice. Na trenutak je zažalila što ga odabrala njega.
Ali sada je bilo prekasno da ponovo bira. Nije imala vremena da se zabavlja sa
nekoliko ljubavnika pre nego što odabere onog koji joj najviše odgovara.
Kada je zora počela da sviće, više nije mogla da leži u krevetu. Pažljivo se
odmaknula od njega kako ga ne bi probudila, ali on se nije ni pomerio. Ruka mu
je i dalje bila ispružena duž donje ivice njenog jastuka, a njegov kaput se primetno
naborao na mestu gde je spustila glavu. Nagnula se nad njim i pažljivo podigla i
zakopčala njegove pantalone, posmatrajući njegovo lice dok je to činila.
Pretpostavila je da izgleda veličanstveno i bez odeće. Sledeći put će ga videti
nagog. Osetila je neobjašnjivu čežnju za tim trenutkom.
Ustala je iz kreveta i ugasila sveću, a zatim se tiho zaputila ka maloj, skučenoj
garderobi pored spavaće sobe. U mraku je izabrala dnevnu haljinu i obukla je
nakon što je oprala ruke i lice u hladnoj vodi koja je ostala u bokalu od sinoć.
Pronašla je traku za kosu na gornjoj polici ormana, očešljala kosu i svezala je na
potiljku.
Sve vreme je osećala blagu bol u svom međunožju. Prošlo je dosta vremena
otkako je...
Međutim, uživala je u tom osećaju.
~ 46 ~
 Knjige.Club Books
Kada se vratila u sobu, još uvek je spavao. Razmaknula je zavese sa prozora
i nekoliko trenutaka posmatrala ulicu, koja je još uvek bila pusta uprkos činjenici
da je brzo svitalo. A onda je primetila jednog radnika koji je žurno koračao
pognute glave.
Smestila se na stolicu ispred toaletnog stočića, okrenuvši se tako da može da
vidi lorda Mertona.
Iznenadilo ju je to što se nije probudio ranije, kako bi nastavio sa uživanjem
u ostatku večeri. Podrugljivo se osmehnula zbog činjenice da to nije učinio. Zar
je tako loše odigrala svoju ulogu? Ili je ipak bilo sasvim suprotno?
Prekrstila je noge, dokono zamahnuvši jednom nogom dok se konačno nije
promeškoljio. Trebalo mu je neko vreme dok se nije konačno razbudio i okrenuo
glavu prema njoj.
„Kasandra, žao mi je... Mora da sam...”
Prekinula ga je. Nije želela da zna za šta se izvinjava. Zato što je dugo spavao?
Još uvek je bilo toliko rano da ni trgovci nisu izašli na ulice, osim jednog radnika,
koji se verovatno vraćao kući sa posla. Možda se izvinjavao zbog činjenice da je
zaspao umesto da iskoristi njeno telo tokom noći?
Nežno je izgovorio njeno ime.
Učinio je to i kada je završio sa uživanjem u njenom telu, kao da ona nije
samo žena stvorena za njegovo zadovoljstvo, već osoba sa imenom.
„Lorde Mertone, moramo da razgovaramo”, rekla je.
„O čemu?”, upitao je, oslonivši se na lakat.
„O poslu”, brzo je odgovorila.
Ovo je bio trenutak od kojeg je zavisila čitava njena budućnost. Lagano je
mahala nogom, pazeći da ne poveća brzinu, ili na drugi način pokaže koliko je
napeta. Zatvorila je oči i blago se osmehnula.
„O poslu?”
Uspravio se i rukama prešao preko svoje odeće, neuspešno pokušavajući da
namesti svoju kragnu. Još uvek je izgledao kao da je spavao potpuno obučen.
„Nisam vas zavela zbog jedne večeri zadovoljstva u vašem društvu, lorde.
Pogotovo zbog činjenice da ste prespavali veći deo večeri”, odgovorila je.
„Molim...”, zaustio je.
Podigla je jednu ruku.
„Protumačila sam vaš čvrst san kao potvrdu zadovoljstva koje sam vam
pružila. I ja sam prespavala veći deo večeri. Veoma ste vešt ljubavnik”, dodala je,
a usne su joj se izvile u uglovima.
Nije ništa rekao.
„Želim da večeras dođete ponovo, kao i sutra uveče i svake naredne večeri u
doglednoj budućnosti. Mogu da računam da ćete i vi želeti mene u doglednoj

~ 47 ~
 Knjige.Club Books
budućnosti. Ili možda ipak ne želite da nastavim da vas zavodim? Da li želite da
prestanem?”, upitala je.
Njegov odgovor ju je uznemirio.
„Ne volim reč zavođenje, jer ona sugeriše slabost zavedenog i hladnu
proračunatost zavodnika. Ukazuje na nejednakost želja i potreba, i na postojanje
lutke i lutkara. Nikada se nisam divio muškim zavodnicima jer oni eksploatišu
žene i prave od njih igračke za svoje krevete. Nikada nisam upoznao zavodnicu,
iako mi je dobro poznata priča o sirenama”, objasnio je.
„Zar sinoć niste upoznali jednu?”, upitala je.
Osmehnuo joj se.
„Upoznao sam damu koja je sebe tako nazvala. Tačnije, tebe. Više volim da
verujem da si odlučila da potražiš nekoga ko ti se dopada kako bi ublažila samoću.
Nisi me zavela, Kasandra. Bila si otvorena i smela zbog privlačnosti koju si
osetila, za razliku od svih mojih poznanica, koje obično koriste čitav arsenal
suptilnih lukavstava kada žele da privuku moju pažnju. Cenim tvoju otvorenost. I
ja sam osetio jednaku privlačnost prema tebi. Zamolio bih te za ples sve i da se
nisi sudarila sa mnom pre nego što je valcer počeo. Verovatno te ne bih ovako
brzo pozvao da deliš krevet sa mnom, ali uveren sam da bi nas uzajamna
privlačnost na kraju ipak dovela dovde”, nastavio je.
Pogrešno ju je razumeo. Ali njegovo shvatanje je bilo sasvim ispravno.
„Želim da spavam sa tobom iznova i iznova u budućnosti. Ali prvo moram da
ti postavim nekoliko pitanja”, kazao je.
Podigla je obrve, uputivši mu nadmen pogled.
„Zaista?”, upitala je, shvativši da je izgubila kontrolu nad ovim poslovnim
sastankom. Trebalo je da ona govori, a on da sluša.
„Pričaj mi o smrti lorda Padžeta”, zahtevao je. Bio je nagnut prema njoj, ruku
prebačenih preko kolena. Njegove plave oči su je pažljivo posmatrale.
„Umro je”, odgovorila je, prezrivo se osmehnuvši. „Šta još ima da se kaže?
Hoćeš da ti kažem da mu je lobanja prepolovljena sekirom? Nije. Ubio ga je
metak koji je primio u srce.”
I dalje je gledao u nju.
„Jesi li ga ti ubila?”, pitao je.
Napućila je usne i uzvratila mu pogled.
„Jesam”, priznala je.
Nije shvatila da zadržava dah, sve dok nije glasno izdahnuo.
„Možda mi je bilo teško da podignem sekiru, ali nisam imala problema sa
pištoljem. Upucala sam ga u srce i nisam se pokajala”, nastavila je.
Pognuo je glavu zbog čega nije mogla da mu vidi lice. Možda je čak i oči
zatvorio. Sklopio je ruke i dugo ćutao.

~ 48 ~
 Knjige.Club Books
„Zašto?”, konačno je upitao.
„Zato što sam to želela”, odvratila je i osmehnula se, iako on nije gledao u
nju.
Trebalo je da kaže da nije ubila svog muža. Zar je pokušavala da ga otera i
uništi svoje pažljivo osmišljene planove?
Nastupila je glasna tišina. Kada je ponovo progovorio, glas mu je bio gotovo
nečujan.
„Da li te je zlostavljao?”, upitao je.
„Jeste.”
Konačno je podigao glavu i uputio joj zabrinut pogled ispod blago namrštenih
obrva.
„Žao mi je”, rekao je.
„Zbog čega? Nisi mogao da sprečiš ono što se dogodilo. Zar ne, lorde
Mertone?”, upitala je, izvivši usne.
„Žao mi je što su mnogi muškarci zveri samo zato što su fizički jači od žena.
Zar je bilo toliko nepodnošljivo da nisi imala drugog izbora već da ga ubiješ?”,
upitao je.
Međutim, odgovorio je na svoje pitanje pre nego što je ona to uspela da učini.
„Verovatno jeste. Zašto te nisu uhapsili?”
„Upucala sam ga u biblioteci, kasno uveče. Nije bilo svedoka, a kada su se
prvi svedoci pojavili, nisu znali ko je to uradio. Nije bilo dokaza da sam ja to
učinila. Kuća je bila puna slugu i drugih ukućana, a prozor biblioteke širom
otvoren. Nisu mogli da dokažu ništa, osim da je umro od ranjavanja metkom”,
ispričala je.
„I činjenice da si mi upravo priznala šta se dogodilo”, zaključio je.
„Ti si jedini koji zna šta se dogodilo. Sigurna sam da ćeš se od ovog trenutka
plašiti da ću te ubiti na spavanju kako bih te ućutkala”, kazala je.
„Neću odati tvoju tajnu. Osim toga, ne plašim se. Ni ti ne bi trebalo”, rekao
je.
„Ne plašim te se. Pravi džentlmen ne otkriva tajne jedne dame, a ja sam
uverena da si ti džentlmen. Ne plašim se da ćeš me ikada zlostavljati. Čak i kada
bi bilo tako, ne bih te ubila. Zašto bih to učinila kada bih mogla slobodno da odem
od tebe? Udovica je slobodna žena, lorde”, objasnila je.
Međutim, nedostatak novca odveo ju je u ropstvo. A ovaj razgovor nije tekao
onako kako je zamišljala. Nije mogla da kontroliše njegove odgovore, kao ni
svoja pitanja. Nije bila sigurna da postoji način da vrati situaciju pod svoju
kontrolu.
„Biću tvoj ljubavnik i ophodiću se prema tebi sa poštovanjem. A kada poželiš
da prekinemo, jednostavno ćeš mi reći i ja ću otići”, kazao je.

~ 49 ~
 Knjige.Club Books
„Ali problem je u tome što ne mogu sebi da priuštim jednostavnu aferu”, rekla
je.
Nije nameravala da mu kaže na ovaj način. Međutim, sada je bilo kasno. Reči
su bile izgovorene, a on je iznenađeno zurio u nju.
„Ne možeš da priuštiš?”, zbunjeno je upitao.
„Čovek koji nasledi očevu titulu, imovinu i bogatstvo, uvek maćehu smatra
teretom. Međutim, većina takvih muškaraca ipak poštuje svoje obaveze. Sadašnji
lord Padžet nije to učinio”, rekla je.
„Zar ti muž nije ništa ostavio u testamentu, ili u bračnom ugovoru?”
„Naravno da jeste. Zar misliš da bih ga ubila da sam znala da ću živeti u bedi?
Trebalo je da nasledim kuću u Karmelu, kao i kuću u Londonu i dobijem novčanu
nadoknadu, svoj nakit i izdašna primanja do kraja života”, odvratila je.
Još uvek se mrštio.
„Zar njegov naslednik može zakonski da ti uskrati bilo šta od toga?”, upitao
je.
„Ne može”, složila se. „Kao što ja nisam mogla legalno da ubijem njegovog
oca. On je pronašao jednostavno rešenje i rekao da me neće krivično goniti
ukoliko jednostavno odem praznih ruku.”
„A ti si prihvatila ponudu i otišla, iako nisu postojali dokazi protiv tebe?”,
nastavio je.
„Čovek lako izmisli dokaze kada je reč o nekome ko mu se ne dopada.”
Nekoliko trenutaka je zurio u nju, a zatim zatvorio oči i ponovo spustio glavu.
Zavela ga je nepoznata dama sumnjive reputacije, koja je podsećala na skupu,
ali neodoljivu kurtizanu. Apetit mu je bio probuđen, ali ni izbliza zasićen. Uskoro
će ga obuzeti požuda za njom. To je bio njen plan. Činio se savršeno razumnim.
Očekivala je da će ga sa lakoćom sprovesti.
Ponovo je mahala nogom. Posmatrala je njegove raščupane zlatne lokne.
Čekala je da ustane i ode. Malo je falilo da ustane i kaže mu da ode. Nije se plašila
da će ispričati drugima ono što je čuo. Znala je da je bio džentlmen. Osim toga,
ne bi priznao nikome da je namamljen u postelju ozloglašenog ubice.
Ponovo je podigao glavu. Na dnevnoj svetlosti joj se učinilo da je izuzetno
bled, zbog čega je boja njegovih očiju delovala još intenzivnije.
„Nemaš ništa?”, upitao ju je.
Podigla je obrve.
„Imam dovoljno”, slagala je. „Ali ako želiš da budeš moj ljubavnik, bićeš i
moj zaštitnik. Plaćaćeš mi za pružene usluge, kao najslavnijoj kurtizani. A ja ću
tebi pružiti veći užitak nego bila koja kurtizana. Ono što se dogodilo sinoć bio je
samo uvod.”
Njene reči su zvučale kao puko hvalisanje. Očekivala je da će joj se nasmejati
u lice.
~ 50 ~
 Knjige.Club Books
„Uopšte ti se nisam dopao, zar ne? Došla si nepozvana na bal moje sestre kako
bi pronašla zaštitnika”, zaključio je.
Osmehnula mu se, a njena papuča je konačno pala sa njene noge, spustivši se
na pod uz tihi udarac.
„Radim ono što moram, lorde Mertone”, prošaputala je.
Nadala se da će otići, i da ga više nikada neće videti.
Nastupila je duga tišina tokom koje su nastavili da zure jedno u drugo.
Odlučila je da neće skrenuti pogled. Niti će progovoriti pre njega.
„Isplaćivaću vas svake nedelje, ledi Padžet”, konačno je rekao. „Počevši od
današnjeg dana. Poslaću vam novac čim se vratim kući.”
Naveo je nedeljnu sumu, zbog koje joj je srce iznenada zaigralo. Zapitala se
da li su kurtizane zaista zarađivale toliko novca?
„To će biti sasvim dovoljno”, hladnokrvno je odgovorila, primetivši da je
prestao da je zove po imenu. „Nećete se pokajati, lorde Mertone. Dobro ću vam
služiti.”
„Ne želim da me zadovoljavate kao da sam neka životinja koju podstiče samo
požuda. Ja ću biti vaš zaštitnik, a vi moja ljubavnica. Ali vodićemo ljubav kada
naša želja bude obostrana. Neću insistirati kada to ne budete želeli. Vaša nedeljna
isplata neće zavisiti od toga da li ćete mi staviti svoje telo na raspolaganje. Da li
vam je to jasno?” brzo je upitao.
Iznenađeno ga je posmatrala. Osetila je neobjašnjiv strah. Iako je bila sigurna
da je nikada neće povrediti, nije znala šta ju je to na njemu toliko uplašilo.
Da li je to bio strah da neće moći da manipuliše njime kao što je očekivala?
Bio je mlad, dobroćudan i lepo vaspitan čovek. Međutim, očekivala je da će biti
prilično labilan, i da će ga lako kontrolisati uz pomoć seksa.
Možda ga je pogrešno procenila.
Ali on je pristao da bude njen zaštitnik na neodređeno vreme. I plaćao ju je
više nego dobro. Planirala je da traži nešto više od polovine iznosa koji joj je on
ponudio.
„U redu”, rekla je, a zatim izula drugu papuču i približila mu se. Podigla je
ruke i ispravila njegovu kragnu. „Čini mi se da imamo dogovor, lorde Mertone.”
„Imamo”, odgovorio je i podigao ruke da je uhvati za zglobove.
Podigla je glavu i osmehnula mu se.
Nije joj uzvratio osmeh.
„Ne morate da je nosite kada ste sa mnom”, prošaputao je.
Podigla je obrve. „Šta?”
„Vašu masku hladne žene koja prezire čitav svet. Ne brinite, neću vas
povrediti”, objasnio je.

~ 51 ~
 Knjige.Club Books
Tada je osetila pravi strah, poželevši da se okrene i pobegne, uprkos njegovom
stisku. Umesto toga se osmehnula.
„Veoma je ponižavajuće kada se žena osmehne svom ljubavniku i zaštitniku,
a on joj kaže da je njen osmeh hladna maska. Možda bi trebalo da budem
namrštena”, zaključila je.
Spustio je glavu i nakratko prislonio usne na njene.
„Da li ćete po podne posetiti ledi Karling?”, upitao je.
„Mislim da hoću”, odvratila je. „Gospođa me je pozvala i mislim da bi bilo
zabavno posmatrati reakcije drugih gostiju.”
„Tamo će biti i moje sestre. Biće veoma ljubazne prema vama, baš kao i ledi
Karling. Doći ću po vas kočijom i odvesti vas da se provozamo parkom”, rekao
je.
„Nećete učiniti tako nešto. Izgubićete mnogo ukoliko vas neko vidi sa
mnom”, pobunila se, odmaknuvši se od njega.
„Posećivaću vas noću i vodiću računa o vašem ugledu. Ali vi niste kurtizana,
ledi Padžet. Vi ste dama čiju reputaciju treba popraviti. Ne znam šta se dogodilo
sa vašim mužem. Pretpostavljam da mi niste sve ispričali i o tome ćemo
razgovarati, ima vremena. Ali treba da vratite svoj ugled. Ja ću se potruditi da vam
pomognem. A ako mislite da će moja reputacija zbog toga pretrpeti nepopravljivu
štetu, onda verovatno ne razumete dvostruke standarde visokog društva o
ponašanju muškaraca i žena. Na primer, Šeringford je dobio određenu vrstu
oproštaja, dok bi dama sa kojom je pobegao prošla mnogo gore da je ostala živa i
odlučila da se vrati ovde. Moja reputacija će ostati neokaljana, a vi ćete povratiti
svoj ugled kada vas vide sa mnom”, objasnio je.
„Ne morate biti ljubazni prema meni”, rekla je.
„Ako pod pojmom zaštitnik podrazumevate isključivo neograničen pristup
vašem telu, ne želim tu titulu. Želim da vas zaštitim, a ne samo da spavam sa
vama”, odgovorio je.
Glasno je uzdahnula.
„Mislim da sam prethodne večeri razmišljala poput čudovišta kada sam
poželela bogatog anđela. Možda će vaše sestre biti ljubazne prema meni, ali
sigurna sam da će biti užasno zgrožene kada dođete po mene kako biste me odveli
u park”, pretpostavila je.
„Moje sestre imaju svoj život, baš kao što ja imam svoj. Ne kontrolišemo
jedni druge. Mi se samo volimo”, kazao je.
„Biće zgrožene upravo zato što vas vole.”
„Doći ću po vas u pola pet”, nastavio je lord Merton.
„Trebalo bi da krenete, pre nego što Alis ustane i krene prekorno da vas
posmatra. Vremenom će se naviknuti na vas, ali u početku će sigurno biti ljuta.
Ne biste želeli da se suočite sa tim pogledom u takvom stanju. Kaput i pantalone

~ 52 ~
 Knjige.Club Books
su vam užasno izgužvane, a da ne pominjem vašu kragnu i buntovne lokne”, rekla
je.
Nakon nekoliko dugih minuta, ponovo se nasmejao.
„Prokletstvo mog života”, odgovorio je.
„Onda ne bi trebalo da pokušavate da ih ukrotite. Svaka vatrena žena bi jedva
dočekala da prođe prstima kroz vašu kosu”, dodala je.
Naklonio joj se i prineo njenu desnu ruku svojim usnama.
„Vidimo se po podne”, rekao je, a zatim je pogledao. „Poslaću vam novac
ujutru.”
Klimnuo je glavom.
Izašao je iz sobe, tiho zatvorivši vrata za sobom.
Približila se prozoru i gledala dole sve dok nije izašao iz kuće. Nije čula
otvaranje, ni zatvaranje vrata. Posmatrala ga je kako hoda dugim, lakim koracima,
sve dok nije nestao iza ugla. Nastavila je da stoji na prozoru.
Posle nekog vremena shvatila je da plače. Vratila se u garderobu i nagnula
lice nad činiju.
Nikada nije plakala.
Znala je da Alis ne sme da vidi tragove suza na njenom licu.

~ 53 ~
 Knjige.Club Books

Sedmo poglavlje

Stiven je oduvek bio blagosloven ujednačenim temperamentom i pozitivnim

pogledom na svet. Još od detinjstva, retko je gubio strpljenje tokom igre, i nije se
žustro raspravljao sa svojim prijateljima. Mada je pre nekoliko godina toliko
snažno udario Klarensa Forestera da je ovaj pobegao sa slomljenim nosom i
modricama ispod očiju, umesto da ostane i bori se kao čovek. Jedva je odoleo da
ne učini isto i Randolfu Tarneru pre godinu dana, pošto su ga okolnosti naterale
da se obuzda.
Ali, u obe situacije, postojali su savršeno opravdani razlozi za nasilje. U oba
slučaja se radilo o njegovim sestrama, a on bi verovatno ubio ukoliko bi morao da
zaštiti bilo koju od njih.
Naravno, nekad čovek mora da se razbesni, pa čak i da pribegne nasilju. I on
je danas bio ljut. Užasno ljut. Ali ovog puta na samog sebe.
Prva osoba koja je osetila Stivenov bes bio je njegov sluga, koji ga je od uvek
dobro služio, ali je, kao i svi ostali sobari vešto vladao svojom teritorijom,
koristeći svaku priliku da ga prekori. Stiven ga je pozvao oko šest sati ujutru, a on
ga je prekorio i progunđao kako ima posla sa nestašnim dečakom.
Stiven ga je neko vreme pustio da gunđa, a onda se okrenuo prema njemu i
hladnokrvno ga pogledao.
„Možda mi je nešto promaklo, Filbine, ali zar nisam ja tebe zaposlio da me
služiš? Zar nisi zaposlen da brineš o mojoj odeći i trudiš se da bude čista,
ispeglana i spremna kad god mi zatreba? Očekujem da sva odeća bude
pripremljena kad god mi zatreba. U međuvremenu, možeš da mi doneseš vodu za
kupanje i pripremiš mi odeću za jahanje dok se okupam, a zatim mi pomogneš da
se obrijem i obučem se. Ako si mislio da je jedna od tvojih dužnosti da razgovaraš
sa mnom i izlažeš svoje mišljenje o mom ponašanju i stanju moje odeće, moraću
da te razočaram i posavetujem te da potražiš zaposlenje kod nekoga ko će
odobravati takve budalaštine. Da li sam bio jasan?” upitao je.
Iznenađeno je slušao svoje reči. Filbin je bio sa njim od njegove sedamnaeste
godine i uvek su imali dobar odnos. Gunđao je i grdio ga kad god je osećao da
ima razloga, a Stiven bi ga uvek veselo umirio ili ignorisao, u skladu sa
okolnostima. Odlučio je da se neće izviniti. Bio je previše ljut, a Filbin je bio
previše laka meta. Ostaviće mirenje sa njim za neki drugi put.

~ 54 ~
 Knjige.Club Books
Njegov sluga je iznenađeno zurio u njega, a potom brzo zatvorio usta i
okrenuo se da okači Stivenov izgužvani večernji kaput. Stiven je pretpostavio da
Filbin pokušava da zadrži suze, kao i da se oseća užasno krivim, zbog čega se još
više iznervirao.
Međutim, sluga nije uspeo da se obuzda.
„Da, gospodaru”, odgovorio je povređeno. „Dobro znate da ne želim da radim
ni za koga drugog. To je bilo zaista neljubazno od vas. Da li želite crni ili smeđi
kaput za jahanje? Želite li sive pantalone?”
„Filbine, samo mi spremi odeću za jahanje, hoćeš li?”, nervozno je odgovorio
Stiven.
„U redu, gospodaru”, sujetno je odgovorio sluga. Obično nije postavljao tako
sitničava pitanja.
A onda je Stiven poneo svoj bes sa sobom u Hajd park, gde je galopirao toliko
brzo, sve dok nije doveo u opasnost i ostale jahače, pa je ipak morao da uspori.
Ubrzo mu se pridružilo i nekoliko muških poznanika, a razgovor i svež
jutarnji vazduh umirili su ga sve dok Morli Eteridž nije slučajno pomenuo sinoćnji
bal, a Klajv Arnsvorti čestitao sebi zato što je uspeo da pleše sa ledi Kristobel
Foli.
„Iako svi znaju da ona ima oči samo za Mertona”, dodao je. „Nagovoriće te
da se oženiš njom pre nego što se leto završi. Ali mogao bih da se setim barem sto
gorih žena sa kojima si mogao da završiš.”
„Ali zašto stati na sto?”, upitao je Eteridž. „Zašto ne nabrojiš hiljadu,
Arnsvorti?”
„Merton ne rizikuje samo okov na svojoj nozi, već i sekiru u svojoj glavi”,
dodao je Kolin Katkart, nesvestan Stivenovog raspoloženja. „Ali to bi moglo da
bude sjajno, pod uslovom da se dogodi u trenutku kada bude bio ispod njenih
butina. Čini mi se da je izuzetno zgodna, koliko sam uspeo da vidim kroz zelenu
haljinu koju je nosila. Jeste li je videli, momci?”
Svi su se na to grohotom nasmejali.
„Možda bih primetio njene butine, da sam je pažljivo odmerio. Primetio sam
njenu crvenu kosu, a zatim njena nedra. Tu sam se zaustavio. Nikada nisam bio
srećniji što imam monokl”, rekao je Arnsvorti.
Usledio je još jedan nalet smeha.
„Ako se žena nadala...”, zaustio je Eteridž.
„Dama je bila gost na balu moje sestre, i kao takva zaslužuje poštovanje kao
i sve druge dame”, hladnokrvno ga je opomenuo Stiven, shvativši da mu se obraća
istim tonom kao i sobaru. „Ona nije prostitutka koju treba lišiti svakog
dostojanstva. Nećete govoriti o njoj sa nepoštovanjem u mom prisustvu. Osim
ukoliko ne želite da razgovarate sa mnom u cik zore na nekom tihom mestu.”

~ 55 ~
 Knjige.Club Books
Svi su se okrenuli prema njemu, iznenađeno zureći u njega, baš kao i Filbin
ranije tog jutra.
Stiven je čvrsto stegnuo zube i pogledao ispred sebe. Osećao se glupo i besno
u isto vreme. Sve bi ih izazvao na dvoboj i...
„Zabrinut si za reputaciju ledi Šeringford, zar ne, Mertone?”, upitao je Eteridž
nakon neprijatne pauze. „Nema potrebe da budeš. Niko pri zdravoj pameti neće
poverovati da je dama pozvana. Tvoja sestra i Šeri su se odlično izborili sa
situacijom. Ledi Šeringford je razgovarala sa njom, Šeri ju je zamolio za ples, a
onda su poslali Morlanda i tebe da plešete sa njom. Šerijeva majka je prošetala sa
njom nakon večere. Bal se sigurno već smatra uspešnim zbog činjenice da se ledi
Padžet pojavila. Većina mojih poznanika smatra Šerija izuzetno hrabrim čovekom
zbog onoga što je uradio pre nekoliko godina. Mnogi muškarci sanjaju o tome.
Čak su i žene počele da mu opraštaju, a sve to zbog tvoje sestre, koja je jedna od
najuglednijih dama u društvu.”
Dvojica sagovornika su se složila sa njim, a zatim su se zaustavili da pozdrave
drugu grupu jahača, zaboravivši na pređašnju neprijatnost.
Ali Stiven je još uvek bio besan. Sparingovao je u Džeksonovom bokserskom
salonu sve dok se njegov partner nije požalio na nepotrebnu žestinu njegovih
udaraca.
Posle je otišao kod Vajta i sedeo u čitaonici, držeći pred sobom jutarnje
novine, tako da nikome ne bi palo na pamet da ga uznemiri ili odnese novine na
neko drugo mesto. Po prirodi je bio društven, jedan od najomiljenijih momaka u
društvu. Međutim, sada je mrzovoljno sedeo iza svojih novina i zurio u
jedinog čoveka koji se usudio da mu se osmehne i pozdravi ga.
Nije pročitao ni reč.
Bio je uhvaćen u zamku i nije postojao pristojan način da se izvuče.
Probudio se obuzet sramotom. Vodio je ljubav sa Kasandrom na brzinu i
potpuno odeven. A zatim je satima spavao. Nije ni primetio kada ga je zakopčala
i ustala da se obuče. Kada se probudio, sedela je na stolici ispred toaletnog stočića,
mašući nogom, kao da je dugo čekala da se osvesti.
Jedini način na koji je mogao da se iskupi bio je da je namami nazad u krevet,
skine je i vodi ljubav sa njom veoma sporo i temeljno.
Ali ona ga je uhvatila u svoju zamku, a on je bio potpuno bespomoćan. Osećao
se kao da je upravo okovan.
Bila je zlostavljana tokom braka. Pretpostavio je da ju je užasno zlostavljao
čim je uzela pištolj i odlučila da okonča sve tako što će pucati u Padžeta.
Da li je to bilo ubistvo ili samoodbrana?
Da li je ono što je učinila bilo neoprostivo?
Ili opravdano?

~ 56 ~
 Knjige.Club Books
Nije znao odgovore, niti je mario za njih. Uspela je da izazove njegovo
sažaljenje i podstakne ga da postupi plemenito, kao što je sigurno nameravala.
Bila su joj uskraćena sva primanja na koja je imala pravo kao udovica
imućnog čoveka. Njegov sin ju je izbacio uz pretnju da će je krivično goniti
ukoliko se vrati ili pokuša da položi pravo na imovinu na bilo koji pravni način.
Bila je siromašna. Stiven nije bio siguran koliko je imala. Nekako je stigla do
Londona i iznajmila sumornu i prilično staru kuću. Pretpostavio je da je na ivici
siromaštva i da je sinoć došla na Megin bal, rizikujući da bude izbačena u
prisustvu brojnih plemića, samo kako bi pronašla bogatog zaštitnika i spasila sebe
prosjačenja i života na ulici.
Pretpostavio je da je on bio spasilac kojeg je odabrala.
Njena žrtva.
Izgledao je kao anđeo, a ona je otkrila njegov identitet i shvatila da je on
veoma bogat čovek. Mislila je da je lak plen.
Bila je u pravu.
Stiven je mrzovoljno okrenuo stranicu, pocepavši jedan ugao novina. Ostatak
stranice pao mu je u krilo uz glasno šuštanje. Nekoliko muškaraca ga je prekorno
pogledalo.
„Psst!”, ućutkao ga je lord Parteter, mršteći se iza svojih naočara,
Stiven je protresao napola iscepan papir bez obzira na buku i ponovo sakrio
lice iza njega.
Bila je u pravu, jer je, zbog svog siromaštva i onog dela priče koji mu je
ispričala, uspela da izazove sažaljenje i zabrinutost. Mogao je da izađe iz njene
kuće kao slobodan čovek, obori je pesnicom, a zatim je išutira sve dok joj ne
polomi rebra.
Mogao je da joj ponudi izdržavanje bez ikakvih obaveza, o čemu je razmišljao
čak i u tom trenutku. Nikome ne bi trebalo dozvoliti da ima toliko novca. Ne bi
mu nedostajala suma koja bi joj omogućila da živi u skromnom luksuzu.
Međutim, pretpostavio je da se iza maske nasmejane, bezosećajne zavodnice
verovatno krije ponos koji je njen muž pokušavao da izbije iz nje. Sigurno bi
odbila poklon.
Osim toga, nije mogao da nudi velikodušna primanja svakoj osobi sa tužnom
pričom.
Zbog toga je njena neimaština bila deo njegove brige i savesti.
Osećao je obavezu da joj ponudi neobično visok iznos kako bi mu pružila
seksualne usluge za koje uopšte nije bio siguran da su mu potrebne.
U prošlosti je plaćao seksualne usluge i više nego što su žene tražile. Ali to
mu nikada nije delovalo užasno. Možda je trebalo. Možda je njegovoj savesti bilo
potrebno preispitivanje. Šta ako su sve žene koje su nudile takve usluge činile to
kako bi se spasile gladi? Verovatno nijedna nije radila tako nešto iz pukog

~ 57 ~
 Knjige.Club Books
zadovoljstva. Namrštio se i pomerio ruku kako bi okrenuo još jednu stranicu
novina i razmislio o tome.
Juče u ovo vreme nije nameravao da angažuje ljubavnicu, a sada je upravo to
učinio. Nakon što mu je Filbin pomogao da se obuče za jahanje, poslao ga je u
Portman ulicu sa pozamašnom svotom novca.
Izdašno je platio jučerašnji seksualni susret i obezbedio iste u narednih
nedelju dana.
Nije mario za novac. Mislio je da ga ona želi, da ju je privukao. Mislio je da
su tražili obostrano seksualno zadovoljstvo. Istina je bila sramotna i ponižavajuća.
Osećao se kao da je zamka u koju ga je namamila jednaka bračnim okovima od
kojih je toliko bežao.
Zašto je brinuo o njenom ugledu? Nije bila ugledna. Ubila je svog muža i
prodala svoje telo strancu, zarobivši ga da joj bude zaštitnik.
Imala je teško i nesigurno detinjstvo, kao i nesiguran brak. Sada je radila ono
što je morala kako bi preživela i obezbedila sebi hranu i krov nad glavom.
Nažalost, nije postojao nijedan drugi način osim prostitucije.
Prostituisala se.
A on je to odobravao.
Bio je primoran da se složi sa tim, pod uslovom da neće uzimati njegov novac
ni za šta drugo osim za usluge koje će mu pružiti.
Stivenu mržnja nije bila svojstvena. Čak ni prezir. Voleo je sve ljude i uživao
je u ljudskosti.
Ali tog jutra su ga izjedali mržnja i bes. Problem je bio u tome što nije znao
koga više mrzi ili na koga je više ljut - na sebe ili na ledi Padžet.
Nije ni bilo važno. Odlučio je da je učini uglednom i vodi ljubav sa njom kako
bi joj dozvolio da sačuva svoj ponos i stekne osećaj da zarađuje svoj novac.
Usredsredio se na naslov u novinama i čitao članak sa velikom pažnjom,
premda nije zapamtio ni jednu jedinu reč. Mogao je da govori i o smaku sveta, a
on to ne bi znao.
Zapitao se da li je ona ubila svog muža. Rekla je da jeste. Zašto bi mu priznala
nešto što nije bilo tačno? Međutim, pretpostavio je da većina onoga što mu je
ispričala nije sasvim tačna. Zaključio je to na osnovu načina na koji je odgovorila
na njegovo pitanje.
Ili su možda to bile samo njegove želje?
Nije bilo prijatno znati da je ljubavnica koju je upravo unajmio nedavno
priznala da je ubica.
Znao je da mora da uzme u obzir činjenicu da je verovatno bila zlostavljana.
Ali sama činjenica da je uzela pištolj i uperila ga u srce svog muža, a zatim
povukla obarač, bila je...
Stiven se naježio od same pomisli na to.
~ 58 ~
 Knjige.Club Books
Sigurno se radilo o nezamislivom zlostavljanju, budući da je bila primorana
na tako očajničke mere.
Osim ukoliko nije bila zla.
Ili ukoliko nije to učinila.
Ali zašto bi lagala?
Kakav je to čovek dozvolio sebi da bude uvučen u njenu mrežu, uprkos
činjenici da je postavio sopstvene uslove, nakon što mu je priznala da je ubila
svog muža? Barem je tako rekla.
Osećao je da mu se vrti u glavi. Konačno je uredno presavio novine, odložio
ih i napustio klub, ne obrativši se nikome.

Alis je odbila da pođe sa Kasandrom u posetu ledi Karling. Slagala se sa

činjenicom da bi Kasi trebalo da se odazove, pogotovo jer ju je pozvala lično ledi
Karling. Smatrala je da je to najbolje što je proizašlo iz tog rizičnog bala. Ali nije
želela da sretne njenog ljubavnika u javnosti, gde bi se osećala dužnom da bude
uljudna prema njemu.
„Ali želim da pođeš sa mnom baš kako bih mogla da izbegnem vožnju
parkom”, objasnila je Kasandra, posmatrajući prijateljicu kako krpi jastučnice.
„Spomenuo je kočiju. To znači da bih bila izuzetno izložena javnosti. Takva
kočija može da primi samo dve osobe, što znači da bih morala da odbijem zbog
tebe.”
Alis nije želela da se predomisli. Stisnula je zube i odlučila da ćuti, osvetnički
provlačeći iglu kroz šavove.
„Ne budi smešna, Kasi”, rekla je posle nekog vremena. „Udovica tvojih
godina ne može da se izvuče zbog prisustva družbenice kada gospodin dođe da je
izvede u šetnju.”
„Ti više nisi moja družbenia?” pobunila se Kasandra. „Nisam te isplatila
gotovo godinu dana, a kada sam ti jutros konačno ponudila nešto novca, ti si
odbila da ga uzmeš.”
Alis je omotala pamučni konac oko jednog prsta i otkinula ga rukom, umesto
da upotrebi makaze koje su stajale na stolu pored nje.
„Neću da uzimam njegov novac, niti bilo koji drugi novac koji zaradiš na
takav način. Dok si bila pod mojim nadzorom, nikada nisam tako zamišljala tvoju
budućnost”, objasnila je.
Glas joj je na trenutak zadrhtao, ali uspela je da se obuzda i ponovo stegnula
usne.
„Čini mi se da je on dobar čovek, Alis. Plaća me više nego što bi trebalo i
mislim da i on to zna. Rekao je da nikada neće... Tačnije da ono što se dešava
među nama mora da bude obostrano, kao i da me nikada neće prisiljavati ni na
šta”, kazala je Kasandra.

~ 59 ~
 Knjige.Club Books
Alis je okrenula jastučnicu i besno je protresla kako bi je ispravila, a zatim je
smotala i odložila za peglanje.
„Svaki komad platna u ovoj kući je izlizan”, nervozno je progunđala.
„Za nekoliko nedelja moći ćemo da kupimo nove stvari”, dodala je Kasandra.
Alis je podigla pogled.
„Neću spustiti glavu ni na jednu jastučnicu kupljenu njegovim novcem”,
pobunila se.
Kasandra je uzdahnula i podigla ruku na koju je Rodžer spustio svoju hladnu
njušku. Pomilovala ga je po glavi, a on joj je spustio glavu u krilo. Uputio joj je
tužan pogled i uzdahnuo poput nje.
„Njegova porodica deluje zaista otmeno”, nastavila je. Sinoć su svi bili
ljubazni prema meni, premda su se svi trudili da se spasu sramote i skandala.
Uprkos svemu, čini mi se da su dobri ljudi.”
„Šokiraće se ako pomisle da ti se udvara ili ako saznaju da te je angažovao da
mu budeš ljubavnica”, rekla je Alis.
„Znam”, složila se Kasandra, nežno milujući prstima Rodžerovo svilenkasto
uvo. „Veoma je zgodan, Alis. Izgleda kao anđeo.”
„Baš je anđeo”, procedila je Alis, nakon što je zabola iglu u jastučić na stolu.
„Sinoć je došao ovde, a jutros ti platio i ponudio ti da nastavite sa vašim
susretima.”
Kasandra je podigla oba Rodžerova uha rukom, a zatim se osmehnula i pustila
mu uši.
„Pođi sa mnom”, insistirala je.
Međutim, Alis je bila odlučna u svojoj nameri.
„Neću poći sa tobom. I sama si rekla da nisam dobila platu skoro godinu dana.
To znači da sam slobodna žena. Mogu da zaradim za život i izdržavam nas dve,
kao i Meri i Belindu, i tog psa. Znam da misliš da sam previše stara kako bih se
zaposlila, ali imam samo četrdeset dve godine. Dovoljno sam sposobna da ribam
podove ili da šijem dvanaest sati u nekoj krojačkoj radnji, kao i još mnogo toga.
Danas popodne ću posetiti neke agencije za zapošljavanje. Sigurno je nekome
potrebna radnica”, objasnila je Alis.
„Meni je potrebna”, odgovorila je Kasandra.
Alis se nije predomislila. Izašla je iz sobe ispravljenih leđa i visoko podignute
glave, ostavivši otvorena vrata za sobom.
Ubrzo se na vratima pojavilo dečje lice, na kojem je zaigrao oduševljeni
osmeh.
„Kuco”, rekla je Belinda, zaputivši se ka njemu pre nego što joj pobegne.
Iako je Rodžer bio star i veoma letargičan, povremeno je bio raspoložen za
igru, a za maženje uvek. Približio se devojčici, veselo mašući repom. Sklopila je
ruke oko njegovog vrata i radosno vrisnula nakon što ju je pas liznuo po licu.
~ 60 ~
 Knjige.Club Books
Prerasla je haljinu koju je nosila pre više od šest meseci, ali ju je i dalje nosila.
Bila je izbledela od čestih pranja, ali uvek besprekorno čista. Obrazi su joj bili
rumeni od nedavnog kupanja, koje bi verovatno ponovo usledilo kada bi Meri
shvatila da ju je Rodžer poljubio. Njene meke smeđe lokne bile su sklonjene sa
lica izbledelom mašnom. Pošto je prerasla i cipele, šetala je bosa, a njih obuvala
samo ukoliko je izlazila iz kuće.
Imala je tri godine i bila je Merina ćerka.
Bila je izuzetno voljena.
„Zdravo, dušo”, rekla je Kasandra.
Belinda joj se veselo osmehnula, a zatim se ponovo zakikotala kada se Rodžer
okrenuo na leđa i podigao šape u vazduh. Legla je pored njega i pomilovala ga po
stomaku, a potom ga zagrlila svojom mršavom rukom.
„Kuca me voli”, rekla je.
„Zato što i ti voliš njega”, objasnila je Kasandra.
Konačno će moći da isplati Meri. Znala je da Meri neće želeti da uzme
zaostale plate, premda je bila uverena da će, ukoliko bude insistirala, morati da
prihvati novac i kupi novu odeću za svoju ćerku.
Kasandra je odlučila da će i ona kupiti neke sitnice za Belindu i Meri. Ali ne
i za Alis. Alis trenutno ne bi prihvatila nikakav poklon.
Iznenada je shvatila da ima zaštitnika. Bila mu je ljubavnica, a on ju je plaćao
za seksualne usluge koje će mu pružiti. Naravno, zadovoljstvo neće biti
obostrano, uprkos grofovom insistiranju. Ona ga nikada ne bi poželela, uprkos
njegovoj lepoti, privlačnosti i muževnosti.
Nakon devet godina braka više nije osećala nikakvo interesovanje za ono u
čemu je grof od Mertona želeo da uživa. Kada bi čekali da ona to poželi, on bi
čekao zauvek, a ona bi dobijala novac koji nije zaradila.
Zaradiće svoj novac. Još uvek je imala dovoljno ponosa. Odlučila je da grof
nikada neće saznati da zadovoljstvo u njihovim odnosima nije uzajamno.
Pružiće mu mnogo toga za novac koji joj bude plaćao.
Sve se činilo vrednim truda dok je posmatrala dete kako se igra sa psom.
Dva dragocena i nevina bića.
Uradiće sve što bude mogla kako bi period njihovog blagostanja što duže
potrajao.

~ 61 ~
 Knjige.Club Books

Osmo poglavlje

Okupljanje kod ledi Karling bilo je samo za dame. Zakucavši na njena vrata,
Stiven se zapitao da li su njene gošće još uvek tu, ili je većina njih već otišla.
Možda je i ledi Padžet otišla kako bi pokušala da izbegne vožnju parkom.
Možda nije ni došla, jer je bilo besmisleno smatrati da će je njene vršnjakinje
ponovo prihvatiti. Sigurno je došla u London sa dugoročnijim ciljevima, koji nisu
podrazumevali samo pronalaženje zaštitnika koji će joj pomoći da plati račune do
kraja sezone.
Batler je odneo Stivenovu poruku u salon. Vrata na spratu su se otvorila, a
zatim ponovo zatvorila. Neke dame još uvek nisu otišle.
„Ledi Karling će vas sa zadovoljstvom primiti”, rekao je batler kada se vratio
po Stivena kako bi ga odveo na sprat.
Mnogim muškarcima bi bilo neprijatno da borave isključivo u društvu dama.
Stiven nije bio među njima. Većina dama bila je spremna da se šali i smeje u
društvu jednog muškarca, a Stiven ih je uvek rado podsticao na smeh. Međutim,
danas je bio loše volje, premda je uspeo da zaboravi na bes i razdražljivost dok se
vraćao kući od Vajta. Nije mogao dugo da bude ljut. Niko nije mogao toliko da
utiče na njega.
Izvinio se Filbinu, a njegov sluga se kruto naklonio i prihvatio izvinjenje,
istovremeno primetivši tanak sloj prašine na Stivenovim čizmama. Pitao se da li
njegov gospodar zna koliko prašina šteti koži, kao i da li će uspeti da ga nagovori
da ih skine pre nego što šteta postane nepopravljiva.
Stiven je seo i dozvolio Filbinu da mu izuje čizme, čime se sve srećno
završilo.
Batler ledi Karling otvorio je vrata uz naklon i najavio Stivena dubokim,
zvonkim glasom. Nakon objave usledila je kratkotrajna tišina, a zatim veseli
žamor okupljenih dama.
Ledi Karling je ustala i ispružila ruku.
„Lorde Mertone, kakvo divno iznenađenje!”, rekla je.
„Nemojte mi reći da je ovo sedeljka za dame. Sve vreme sam smišljao
adekvatno izvinjenje zbog svog kašnjenja”, veselo je odgovorio nakon što ju je
uzeo za ruku.
„U tom slučaju, želimo da čujemo izvinjenje”, insistirala je.

~ 62 ~
 Knjige.Club Books
Okupljene dame su se jednoglasno složile sa njom.
„Mislio sam da će ovde biti pretežno Karlingovi prijatelji, pa sam odlučio da
se provozam parkom u nadi da ću ulepšati svoje popodne susretom sa mojim
najdražim damama pre nego što dođem ovde. A onda sam shvatio da je park
gotovo prazan. Otišao sam u Bond ulicu da proverim da li su neke od njih tamo,
a kasnije i u Oksford ulicu. Međutim, nisam imao sreće. Tek sada vidim da su sve
dame koje sam želeo da vidim bile ovde”, objasnio je.
Njegovo laskanje izazvalo je smeh među damama, zbog čega im se široko
osmehnuo. Njegove sestre su bile tamo. Baš kao i ledi Padžet. Sedela je pored
Nesi, obučena u drugačiju nijansu zelene bolje u odnosu na haljinu koju je juče
nosila. Pretpostavio je da je njena odeća jedna od retkih stvari koje je uspela da
zadrži. Ni danas nije nosila nakit.
Nije se pridružila veselom zadirkivanju. Međutim, uputila mu je slabašni,
pomalo podrugljiv osmeh koji je nosila sinoć na balu i jutros u svojoj spavaćoj
sobi. Bio je to osmeh za koji je brzo shvatio da je deo maske koju je nosila kako
bi prikrila svoju ranjivost.
Zraci sunca obasjavali su njeno lice i kosu, koja je izgledala još živopisnije i
lepše nego inače.
„Šta kažete, dame? Hoćemo li ga zadržati ovde?”, upitala je ledi Karling,
uzevši ga za ruku.
„Zadržite ga”, veselo su odgovorile.
„Bilo bi šteta da naš lord Merton luta ulicama i čeka da njegove najdraže dame
napuste vaš salon”, umešala se starija udovica, ledi Sinden, pažljivo posmatrajući
Stivena. „Najbolje bi bilo da ga zadržimo ovde i usrećimo ga. Da li ste došli
svojom kočijom, Mertone?”
„Jesam.”
„Onda ne možete da me vodite na jahanje parkom, pošto sam sigurna da sam
ja vaš favorit među prisutnim damama. Prestala sam da se vozim u kočijama pre
nekoliko godina, kada sam napunila sedamdeset. Mogu da se popnem, ali ne
mogu da siđem čak ni uz pomoć dva stasita lakeja”, objasnila je.
„Siguran sam da su vaši lakeji slabi, iako su krupni. Mogao bih da vas
podignem jednom rukom. Verovatno ste laki kao pero”, veselo je
zaključio Stiven.
„Ti mali drzniče!”, dodala je i glasno se nasmejala, zbog čega se njen
podbradak zatresao.
„Nažalost, moraćemo da ostavimo to za neki drugi put. Došao sam jer sam
već nagovorio drugu damu da se vozi sa mnom”, kazao je.
„Ko je srećnica?”, upitala je ledi Karling dok ga je spuštala da sedne pored
nje na sofu. „Da li sam sinoć obećala tako nešto i sasvim zaboravila? Ali nijedna
dama ne bi zaboravila takav dogovor.”

~ 63 ~
 Knjige.Club Books
Posegnula je za čajnikom kako bi mu sipala čaj.
„Nažalost, ser Grejem je bio sa vama i nisam se usudio ni da pitam. Možda bi
me zadavio. Ledi Padžet je pristala da se vozi sa mnom”, objasnio je Stiven.
Nastupila je kratkotrajna tišina.
„Stiven ima sportsku kočiju, koja izgleda prilično zastrašujuće”, dodala je
njegova sestra Kejt. „Ali on je vešt kočijaš, ledi Padžet. Sa njim ćete biti sasvim
sigurni.”
„Nisam ni mislila da neću”, rekla je ledi Padžet svojim tihim, baršunastim
glasom.
Pogledi su im se sreli dok je Stiven prinosio šolju usnama, i na trenutak osetio
kako mu se jutrošnji bes vraća. Bila je lepa i privlačna i uplela ga je u svoju mrežu,
kao pauk muvu. Opis je bio ružan, ali prilično istinit.
„Dan je savršen za vožnju”, kazala je Meg. „Mislila sam da će jutros padati
kiša, ali sada je nebo sasvim vedro. Nadam se da će ovakvo vreme potrajati tokom
leta.”
„Verovatno ćemo zbog ovako lepog vremena ispaštati čitav jul i avgust”,
zaključila je gospođa Krejven, žalosno odmahujući glavom.
Razgovarali su o ustaljenim temama sve dok Stiven nije popio čaj i ustao.
„Hvala vam što ste me primili na vaše okupljanje, gospođo”, obratio se ledi
Karling. „Nažalost, ledi Padžet i ja moramo da idemo. Moji konji će se
unervoziti.”
Naklonio se svim damama i osmehnuo se svakoj od svojih sestara, a zatim
pružio ruku ledi Padžet koja je takođe ustala.
Prihvatila je njegovu ruku, zahvalivši se ledi Karling na gostoprimstvu, nakon
čega su zajedno napustili salon.
Stiven je pretpostavio da okupljene dame neće komentarisati njegovo
pojavljivanje, budući da su njegove sestre takođe bile tamo. Međutim, to će biti
glavna tema u brojnim salonima večeras i tokom sutrašnjeg dana.
Ipak, ledi Padžet će uskoro moći da očekuje nekoliko pozivnica za društvene
događaje na svojoj adresi. Nekoliko domaćica će sigurno shvatiti koje su
prednosti njenog pojavljivanja na njihovim okupljanjima, pre nego što ljudi počnu
da zaboravljaju na njenu ozloglašenost. Ali do tada će sve pozivnice već biti
poslate.
„Imate veoma elegantnu kočiju”, primetila je nakon što su izašli, čekajući da
konjušar doveze kočiju do stepeništa. „Lorde Mertone, volela bih da me odmah
odvezete kući.”
„Provozaćemo se parkom, kako smo i planirali. Park je sigurno prepun”,
odgovorio je.
„Upravo zbog toga bi i trebalo da me odvezete kući”, insistirala je.

~ 64 ~
 Knjige.Club Books
Uzeo ju je za ruku, premda joj nije bila potrebna pomoć da se popne u kočiju.
Prošao je sa druge strane i smestio se pored nje, a zatim uzeo uzde iz konjušarevih
ruku.
„Zar ste toliko nestrpljivi da pokažete svoju novu ljubavnicu svim svojim
prijateljima?”, upitala je.
Okrenuo je glavu prema njoj.
„Rešili ste da me vređate”, primetio je. „Nadam se da ću u budućnosti biti
oprezniji. Naš odnos se ne tiče nikoga osim nas samih. U javnosti ste ledi Padžet,
moja poznanica, a možda čak i prijateljica sa kojom povremeno šetam gradom.
Taj opis važi čak i u trenucima kada niste pored mene. Kao i kada sam sa svojim
prijateljima.”
„Besni ste”, primetila je.
„Jesam. Besan sam”, složio se. „Tačnije, bio sam besan. Siguran sam da niste
nameravali da me uvredite. Jeste li spremni da krenete?”
Osmehnuo joj se.
„A ja sam sigurna da bi bilo besmisleno da nastavimo da sedimo ovde dok ne
padne mrak. Spremna sam, lorde Mertone”, odvratila je.
Dao je konjima znak da krenu.
Pre samo dva dana, Kasandra je šetala Hajd parkom sa Alis, prošavši gotovo
neprimećeno ispod teškog crnog vela. Uživala je u tome.
Oduvek su je primećivali, čak i kada je bila nespretna, pegava devojčica
narandžaste kose koja je ljude podsećala na šargarepu. Počeli su da je primećuju
tek kada je krenula da sazreva, kada je njeno telo postalo vitko, a pege počele da
blede. Primećivali su je kao ženu. Znala je da njena visina, figura i kosa privlače
poglede muškaraca u svakom trenutku.
Međutim, njena lepota nije uvek predstavljala prednost. Retko je bilo tako.
Često je pokušavala da je sakrije. Koristila je svoj prezriv i arogantan osmeh kako
bi sprečila druge ljude da bolje upoznaju osobu koja se krila iza njega.
Tog jutra ga je lord Merton uporedio sa maskom.
Sinoć joj je njena lepota donela korist. Dobila je bogatog zaštitnika u trenutku
kada joj je bio očajnički potreban. Međutim, sada bi više volela da je odabrala
nekog drugog, ko bi se zadovoljio noćnim posetama i redovnim plaćanjem za
učinjene usluge.
„Zašto ste došli po mene kod ledi Karling kada ste znali da ćete morati javno
da objavite da ćete se voziti sa mnom?” upitala je.
„Mislim da bi svi članovi visokog društva do večeras saznali za to, bez obzira
na to da li sam došao kod ledi Karling ili čekao da se vratite kući”, zaključio je.
„A ipak ste ljuti na mene. I jutros ste bili ljuti. Čini se da vam se ne dopadam”,
primetila je.

~ 65 ~
 Knjige.Club Books
Bilo je to veoma besmisleno zapažanje. Zar je želela da se njihova afera završi
pre nego što je počela? Da li je bilo neophodno da mu se dopada? Zašto bi se
pretvarao? Zar nije bilo dovoljno to što ju je želeo i platio joj kako bi zadovoljio
svoje potrebe?
„Ledi Padžet, da li se ja dopadam vama?”, upitao je.
Svim ostalim damama se dopadao. Bila je uverena da je bio miljenik
plemstva. Ne samo zbog svog anđeoskog izgleda, već i zbog svog šarma, veselog
ponašanja i nečega posebnog za šta nije pronašla dovoljno adekvatne reči.
Harizme? Ljubaznosti? Iskrenosti? Činilo se da ga lepota i popularnost nisu
učinili uobraženim.
Koristio je svoju lepotu kako bi se sprijateljio sa ljudima, nasmejao ih i učinio
da se osećaju bolje. A ona je iskoristila svoju lepotu, kako bi se udala, a kasnije
kako bi pronašla ljubavnika. On je davao, a ona je uzimala.
„Ni ne poznajem vas kako treba. Kako mogu da znam da li mi se sviđate ili
ne!”, odgovorila je.
Okrenuo je glavu i zagledao se u njeno lice. Tek tada je shvatila koliko joj je
blizu. Osećala je miris njegove kolonjske vode.
„U pravu si”, složio se. „Ne znam da li mi se dopadaš, Kasandra, ali mi je
veoma čudno to što si sinoć pokušavala da me zavedeš, dok danas pokušavaš da
me se rešiš. Da li je to ono što želiš?”
Poželela je da mu oči nisu tako plave, a pogled tako intenzivan. Nije mogla
da se sakrije od plavih očiju. Činile su da se oseća neprijatno, dok su je pažljivo
posmatrale i oduzimale joj ono što je želela da zadrži na sebi.
Nikada ranije nije primetila da ne voli plave oči. Verovatno je to bio slučaj
samo sa njegovim očima.
Ponovo joj se obratio po imenu.
„Želim te, Stivene”, tiho je odgovorila. „U mojoj sobi i u mome krevetu. Sve
ostalo je nepotrebno.” Rukom je pokazala na park i mnoštvo kočija, konja i pešaka
kojima su se približavali.
„Uvek sam mislio da bi odnos između muškarca i žene, pa čak i ljubavnice,
trebalo da podrazumeva više od seksa. Inače to uopšte nije veza”, objasnio je.
Nasmejala mu se, mada joj je srce snažno zaigralo.
„Ako misliš da seks nije dovoljan, onda još uvek nisi proveo dovoljno
vremena u mom krevetu. Ubrzo ćeš promeniti mišljenje. Hoćeš li doći večeras?”,
upitala je.
Nije bila sigurna da li je ikada ranije izgovorila reč seks naglas. Bilo joj je
izuzetno teško.
„Da li želiš da dođem?”
„Naravno”, uverila ga je. „Kako ću drugačije zaraditi za život?”

~ 66 ~
 Knjige.Club Books
Okrenuo je glavu da je ponovo pogleda, a ona je u njegovom pogledu
primetila nešto što je podsećalo na bol, a ne na radost zbog činjenice da će večeras
ponovo voditi ljubav sa njom. Možda je to samo bio prekor.
Sigurno nije bio uveren da bi ikada mogli da budu ljubavnici. Nadala se da
nije toliko naivan i nerealan.
Bilo je prekasno da nastave sa razgovorom. Ponovo je poželela da je sinoć
izabrala drugog, manje nevinog i manje pristojnog muškarca, koji bi prihvatio
seks za novac, ne optužujući je da nosi masku.
Nije se osećala prijatno zbog činjenice da je ponovo bila izložena pogledima
plemića, ali ovoga puta još više nego prethodne večeri. Sedela je u visokoj kočiji,
zbog čega je bilo nemoguće da ostane neprimećena.
Pretpostavila je da je lord Merton namerno odabrao ovu kočiju, premda se
naljutio kada je naglas zaključila da ju je pozvao da se provozaju parkom kako bi
se razmetao pred svojim poznanicima.
Svima se veselo osmehivao, pozdravljao prolaznike i zastajao da razmeni po
koju reč kad god bi neko pokazao volju da razgovara sa njim. Kasandra je
pretpostavila da ga ovoga puta ljudi zaustavljaju mnogo manje nego obično. Kad
god bi ga neko zaustavio, on bi je predstavio, a ona bi klimnula glavom i
povremeno se obratila prolaznicima.
Kao i kod ledi Karling, postojali su ljudi koji su bili voljni da razgovaraju sa
njom. Međutim, u kući ledi Karling je bila njen gost, a sada je bila u društvu grofa
od Mertona. A sinoć je upoznala i grofa i groficu od Šeringforda.
Možda su ljubazni ljudi još uvek postojali. Možda je njen cinizam postao
previše ekstreman. Možda neće biti potpuno izopštena iz društva, kao što je
očekivala. Ili su ljudi jednostavno bili previše radoznali i nisu mogli da odole.
Pretpostavila je da će, kada se ljudi naviknu na njeno prisustvo, i ljubaznost
jednostavno nestati.
Bilo joj je teško da ne bude cinična.
Svakako će na neki način uvek biti izopštena od ostatka društva.
Kao što je i očekivala, uglavnom su se muškarci zaustavljali da razgovaraju
sa lordom Mertonom i predstave joj se. Kasandra ih je sve posmatrala i pitala se
da li je sinoć donela mudru odluku. Ali kako je i mogla da bira mudro kada o tom
čoveku nije znala apsolutno ništa, osim njegovog imena i činjenice da je bogat.
Međutim, nije mogla da bude sigurna u njihovo bogatstvo, budući da su mnogi
muškarci živeli iznad svojih mogućnosti i bili u ogromnim dugovima.
Mislila je da je muža mudro odabrala. Tada je imala osamnaest godina. Sada
je imala dvadeset i osam, i možda je jedina mudrost koju je tokom godina stekla
činjenica da je znala kako da odabere muškarca koji će je zaštititi i pružiti joj
sigurnost.
Sloboda je vredela više od svega što je život mogao da ponudi. Ipak, za ženu
je bila sasvim nedostižan pojam.
~ 67 ~
 Knjige.Club Books
Baron Montford došao je da pozdravi Kasandru i nekoliko minuta razgovarao
sa grofom od Mertona. Sa njim su bila još trojica muškaraca, uključujući
gospodina Hakstabla, koji je Kasandri još uvek izgledao pomalo mračno. Svojim
tamnim očima gledao je pravo u nju, dok su drugi muškarci razgovarali. Primetila
je da mu je u prošlosti nos bio slomljen, kao i da nije pravilno zarastao. Bilo joj
je drago što nije odabrala njega. Imala je osećaj da njegove oči mogu da vide kroz
nju.
Kada su muškarci nastavili dalje, u suprotnom smeru od njihove kočije,
Kasandra se ponovo osvrnula i ugledala poznato lice - lepog mladića tamne kose,
koji je sedeo u otvorenoj kočiji pored lepe mlade dame u roze haljini. Osmehivao
se nečemu što je govorila nekolicini oficira u grimiznim uniformama.
Mertonova kočija bila je blizu njihove. Oficiri su jahali, a mlada dama se
osmehnula nasmejanom mladiću, nakon čega su se oboje osvrnuli oko sebe.
Pogledi su im se zaustavili na Kasandri. Dve kočije su stajale jedna uz drugu.
Bez razmišljanja, Kasandra se srdačno osmehnula i nagnula se napred.
„Vesli!”, uzviknula je.
Mlada dama je prekrila usne rukama, a mladićev osmeh je izbledeo, dok je
prestravljeno zurio u Kasandru. Nekoliko trenutaka je oklevao, a zatim skrenuo
pogled.
„Nastavi dalje”, nestrpljivo je rekao kočijašu, koji nije mogao da nastavi da
se kreće dok sve kočije ispred njega ne nastave svojim putem.
Grof od Mertona je imao više prostora pred svojom kočijom. Međutim, činilo
se da se kočije neće tako lako udaljiti.
„Poznaješ ga?”, prošaputao je lord Merton.
„Vodi me kući, molim te”, odgovorila je.
Trebalo mu je vremena da se izvuče iz gomile, pre nego što je konačno uspeo
da se prebaci na stazu na kojoj je bilo manje saobraćaja.
„To je Jang, zar ne? Ser Vesli Jang?”, upitao je.
„Ne bih znala”, brzo je odvratila, sklopivši ruke u krilu. „Nikada ga nisam
videla.”
„Možda samo liči na Veslija”, pretpostavio je, osmehnuvši joj se. „Ne brini.
Mnogi plemići uživaju u ignorisanju. Ali većina te je prihvatila. Siguran sam da
će te ljudi vremenom prihvatiti i tretirati te sa poštovanjem.”
„Da”, složila se, posmatrajući svoje drhtave ruke. Jednu je čvrsto sklopila u
pesnicu, a drugom stegnula rukohvat pored sebe. Čvrsto je stisnula zube.
„Dakle, poznaješ ga”, zaključio je dok su se približavali ulazu u park, na
trenutak je uzevši za ruku.
„To je moj brat”, rekla je i ponovo stisnula zube.
Tokom njenog braka posetio ju je nekoliko puta. Prošle godine je došao na
sahranu i čvrsto je uverio da ne veruje da je ona imala ikakve veze sa smrću svog
~ 68 ~
 Knjige.Club Books
muža. Rekao joj je da je voli i da će je uvek voleti. Nagovarao ju je da se vrati u
London sa njim i ostane pored njega sve dok ne bude sposobna da nastavi sa
životom u kući koja je trebalo da joj pripadne.
Nakon što ga je odbila, poslao joj je dva pisma. A onda je usledila tišina, iako
je ona nastavila da mu piše. Sve do pre mesec dana, kada mu je pisala da ga
obavesti da je njen život postao toliko nepodnošljiv da je morala da ode i zatražila
da je primi u svoj dom dok ne sredi svoj život i ne pronađe način da nastavi dalje.
Tada joj je rekao da nipošto ne sme da dolazi u London, zbog činjenice da je na
lošem glasu. Osim toga, rekao joj je da neće moći da joj pomogne jer je obećao
prijateljima da će otputovati sa njima u Škotsku, zbog čega će biti odsutan barem
godinu dana.
U poslednjem pismu joj je ponovo rekao da je voli i dodao da je prekasno da
se predomisli i otkaže putovanje. Dva puta joj je podvukao da ne sme da dolazi u
London, jer nije želeo da bude povređena.
„Tvoj brat? Dakle, nekada si bila Jang?”, upitao je lord Merton.
„Da.”
Izašli su na ulicu, a kočija je usporila kako bi Stiven izbegao neravninu na
putu, a zatim izvukao novčić i bacio ga na put.
„Žao mi je”, rekao je.
Zapitala se da li mu je žao zbog činjenice da je nekada bila Jang ili zato što je
njen brat odbio da je pozdravi?
Tek posle sahrane usledile su optužbe i glasine o ubistvu.
Kasandra je želela da se zatvori u svoju sobu, navuče prekrivače preko glave
i utone u dubok i čvrst san.
„Ne treba da se izvinjavaš za nešto što nisi uradio”, odgovorila je, nadmeno
podigavši glavu. „Samo sam se iznenadila što sam ga videla. Mislila sam da je u
Škotskoj. Sigurno se dogodilo nešto što ga je navelo da se predomisli.”
Muškarci nikada nisu išli na putovanja tokom proleća, kada su svi pripadnici
visokog društva bili u Londonu zbog sezone. Osim toga, oni koji nisu bili imućni,
nisu išli na putovanja, kao što nisu mogli tako lako da odustanu i promene planove
zbog neodložnih porodičnih obaveza.
Međutim, ona je odabrala da veruje u njegovo kratko pismo, zato što je
alternativa bila previše bolna.
Sada je morala da prihvati drugu mogućnost.
„Pričaj mi o njemu”, predložio je lord Merton.
Nasmejala se.
„Sigurna sam da ga poznaješ mnogo bolje od mene. Možda bi ti mogao meni
da pričaš o njemu”, odgovorila je.
Ulice su delovale krcato. Kočija se kretala sporo, ili se barem njoj tako činilo,
jer je očajnički želela da stigne kući.
~ 69 ~
 Knjige.Club Books
Nije ništa rekao.
„Naša majka je umrla nakon što ga je rodila”, započela je. „Imala sam pet
godina i od tog dana sam pokušavala da zamenim majku. Pružila sam mu nešto
što bi mu inače nedostajalo - potpunu naklonost i pažnju, kao i beskrajne zagrljaje,
poljupce i razgovore. A on je meni pružio mogućnost da volim nekoga umesto
majke. Obožavali smo jedno drugo. Iako sam ja imala guvernantu, a Vesli je
krenuo u školu, bili smo izuzetno povezani sve dok se ja nisam udala. Tada mu je
bilo trinaest, a meni osamnaest godina. Naš otac je često bio odsutan.”
Bio je ozloglašeni kockar. Njihovo bogatstvo je variralo iz dana u dan. Nikada
nisu imali stalan dom, niti sigurnost. Uvek ih je pratila spoznaja da ih od teških
vremena deli samo jedna karta.
„Žao mi je”, ponovio je lord Merton, a Kasandra je shvatila da usporava pred
njenom kućom. Nije ni primetila da su skrenuli u Portman ulicu.
Zaustavio je kočiju, a zatim sišao kako bi pomogao njoj da siđe.
„Nema potrebe da ti bude žao”, ponovila je. „Nijedna ljubav nije večna, niti
bezuslovna. Dobro zapamti moj primer kako bi izbegao bol i slomljeno srce u
budućnosti.”
Uzeo ju je za ruku i prineo je svojim usnama.
„Mogu li da te očekujem večeras?”, upitala je.
„Možeš. Po podne imam neke obaveze, ali doći ću čim završim, ukoliko se
slažeš”, odvratio je.
Prekorno mu se osmehnula. „Tvoja sam kad god poželiš. Odlično plaćaš moje
usluge.”
Stegnuo je usne, a Kasandra je shvatila da mu pokazuje samo tamu. Međutim,
njegova svetlost nije nestala. Ukoliko je tačno da je svetlost jača od tame, premda
je ona sumnjala u to, neće mu trebati mnogo da se udalji od njene mračne aure.
Usiljeno mu se osmehnula.
„Naravno, i ti si moj kad god ja poželim” dodala je. „A ja želim da to bude
večeras. Veoma se radujem našem susretu i zadovoljstvu koje ću ti pružiti.
Obećavam ti to. Ne mogu da podnesem da uzimam, a da ne uzvraćam istom
merom.”
Približio se vratima i pokucao.
„Onda se vidimo kasnije”, kazao je. „Razmišljaj o onima koji su bili ljubazni
prema tebi, a zaboravi na one koji nisu.”
Zadržala je osmeh na licu i veselo ga pogledala.
„Razmišljaću samo o tebi”, odgovorila je.
Meri je otvorila vrata. Belinda je virila iza nje. Rodžer je prošao pored njih,
polako sišavši niz stepenice na svoje tri noge. Privio se uz nju, a zatim pogledao
grofa od Mertona i tiho zalajao.

~ 70 ~
 Knjige.Club Books
Lord Merton je pogledao Meri i devojčicu i nakratko pomilovao Rodžera. A
onda ih je pozdravio, blago nakrivivši šešir, i ponovo se popeo na kočiju.
Kasandra je posmatrala kako odlazi.
„Da li je to on?” upitala je Meri.
Kasandra ju je iznenađeno pogledala. Shvatila je da se od posluge ne može
ništa sakriti, iako je ona imala samo jednu sluškinju.
„Da, to je grof od Mertona”, odgovorila je.
Meri nije više ništa rekla, a Kasandra je ušla u kući. Laknulo joj je kada je
shvatila da Alis nije tu. Požurila je u svoju sobu, dok ju je Rodžer polako sledio.

~ 71 ~
 Knjige.Club Books

Deveto poglavlje

Alis se vratila kući nakon Kasandre. Četiri sata je koračala Londonom,

bezuspešno obilazeći agencije za zapošljavanje, tokom vrelog popodneva. Njene
godine joj nisu išle u prilog, a činjenica da je imala samo jednog poslodavca i dva
radna mesta tokom protekle dvadeset dve godine nije joj mnogo koristila, uprkos
pokušajima da objasni da je vreme koje je provela na jednom radnom mestu samo
pokazivalo da je odgovorna i pouzdana. Nije mogla da očekuje da će je neko
unajmiti kao domaćicu, pošto nije imala iskustva u tom poslu, niti je mogla da
očekuje radno mesto kuvarice, jer nije umela da skuva ništa složenije od kuvanog
jajeta.
Sve što je mogla da uradi bilo je da ostavi svoje ime i pisma preporuke u dve
agencije koje su bile spremne da ih prihvate, u slaboj nadi da će se nešto pojaviti.
Jedina dobra stvar koja se dogodila tokom popodneva bilo je to što je naišla
na starog prijatelja dok je sedela na klupi ispod drveta u crkvenom dvorištu, kako
bi odmorila noge. Bila je iznenađena što ga je prepoznala posle toliko godina. Još
više se začudila kada je on nju prepoznao. Razgovarao je sa njom i seo pored nje
na nekoliko minuta. Pitala se da li se Kasi seća gospodina Goldinga.
„Veslijevog učitelja?”, pitala je Kasandra, nakon što je nakratko razmislila.
„Sećaš se”, zaključila je Alis, osmehnuvši joj se.
Bio je za glavu niži od njenog oca, mršav, tamnokos, ozbiljan mladić sa
naočarima sa žičanim ramom. Angažovan je kada je Vesli imao osam godina, a
njihov otac je tek osvojio jedan od izdašnih dobitaka. Nakon mesec dana došlo je
do neizbežnog kraha i gospodin Golding je bio primoran da ode, budući da
poslodavac nije mogao da ga plati, premda je Alis, kao i uvek, ostala.
Kasandra ga se sećala samo zato što je tada imala trinaest godina. Bio je to
period kada su devojčice razvijale svest o muškarcima. Ona se tajno i strastveno
zaljubila u njega nakon što joj se jednog dana osmehnuo i nazvao je gospođica
Jang, naklonivši joj se kao da je odrasla. Oplakivala je njegov odlazak nedelju
dana, uverena da ga nikada neće zaboraviti, niti voleti drugog muškarca.
„Kako je on?” upitala je.
„Odlično. Radi kao sekretar ministra i izgleda veoma elegantno i ugledno.
Počeo je da sedi”, objasnila je Alis.

~ 72 ~
 Knjige.Club Books
Kasandri je tada palo na pamet da možda nije bila jedina koja je bila
zaljubljena u njega. On i Alis su verovatno bliski po godinama i čitavog meseca
su bili bliski saradnici.
„Pitao je za tebe i iznenadio se kada je čuo da sam još uvek sa tobom. Oslovio
te je sa gospođica Jang. Možda nije čuo da si se udala”, pretpostavila je.
Zapitala se zašto mu Alis nije rekla. Međutim, nije mogla da je krivi.
„Rekla sam mu da si sada ledi Padžet, i da si udovica. Pozdravio te je”,
nastavila je.
Verovatno je to bio poslednji put da će čuti za gospodina Alana Goldinga,
pomislila je Kasandra, osmehnuvši se neobično rumenoj Alis. Nije mogla da se
seti vremena kada je Alis imala bliskog prijatelja.
Zajedno su večerale, a potom se smestile u mali salon. Kasandra je nekoliko
puta čežnjivo pogledala kamin. Ali u kanti ispred kuhinjskih vrata ostalo je malo
uglja i, premda je sada imala nešto novca, nije bilo dovoljno da priušti sebi takvu
vrstu luksuza. Morala je da uštedi svaki peni. Dolazilo je leto i svi plemići su
napuštali grad, uključujući i grofa od Mertona. Nije se usudila da razmišlja o
tome. Međutim, morala je da se pripremi za težak period i uštedi koliko god je
mogla.
Veče je bilo prohladno.
„Pretpostavljam da će i večeras doći”, rekla je Alis, blago podigavši glavu.
Do sada nije pitala Kasandru kako je provela popodne.
„Hoće”, odgovorila je.
Alis je nastavila da šije, kao da je nije čula.
„Trebalo bi da opljačkam putničku kočiju sa crnom maskom i pištoljem”,
zaključila je nakon nekoliko trenutaka.
Kasandra nije odgovorila, a Alis je podigla glavu, zureći u nju, sve dok joj se
usne nisu razvukle u osmeh. Glasno su se nasmejale, obrisale suze i ponovo se
pogledale.
„Alis, on je dobar čovek. Ali nisam ga odabrala zbog njegove dobrote ili
izgleda. Odabrala sam ga zato što je užasno bogat i zato što sam znala da mogu
da ga privučem. Međutim, čini mi se da sam imala sreće. On je dobar i pristojan
čovek”, rekla je.
Premda joj je bilo neprijatno u njegovom društvu, zbog dva plava oka u
kojima bi svakog trenutka mogla da se udavi.
„Ako je spreman da plati tvoje telo novcem, to znači da nije pristojan, Kasi”,
odvratila je Alis, zaboravivši na smeh od pre nekoliko minuta.
„Ali on je muškarac” pobunila se Kasandra. „A ja mogu da budem veoma
privlačna kada to želim. Sinoć sam želela da budem. Nije imao šanse, Ali. Ne
smeš da ga kriviš. Ako već moraš da tražiš krivca, okrivi mene.”
Međutim, nije uspela da je umiri, iako joj se zavodljivo osmehnula.

~ 73 ~
 Knjige.Club Books
„Osim toga, mislim da je prihvatio moje usluge i zbog velikodušnosti, a ne
samo zbog požude”, nastavila je Kasandra, ponovo se smestivši u svoju stolicu i
posmatrajući prazan kamin. „On nije glup, Ali, a ja nisam dobar lažov. Zna zašto
sam ga odabrala. Jutros sam bila veoma iskrena prema njemu. Nema smisla da
nastavim da ga lažem. On zna da je moj interes isključivo finansijske prirode, i
mislim da je pristao na moje uslove jer se sažalio na mene.”
Bilo je to ponižavajuće priznanje. Da je zaista bila neodoljiva kurtizana
kakvom je sebe smatrala, on bi prihvatio njene uslove kako bi imao neograničen
pristup njenom krevetu i telu. Tako bi bilo mnogo bolje.
Alis ju je pažljivo posmatrala, držeći iglu u vazduhu.
„Kasno je”, primetila je Kasandra. „Ne bi trebalo da šiješ u mraku. Znaš da
palimo sveću samo kada je neophodno.”
Bila je svesna da je sinoć protraćila sveće. Znala je da ne sme da nastavi sa
rasipanjem.
„Umorna si”, nastavila je. „Imala si dug i naporan dan. Zašto ne odeš u
kuhinju, napraviš sebi šolju čaja i odneseš je u krevet?”
„Ne želiš da budem ovde kada on dođe”, zaključila je Alis, provukavši iglu
kroz tkaninu kako bi odložila svoj rad sa strane i ustala. „Ni ja ne želim da budem
ovde. Ne mogu da budem uljudna prema njemu. Laku noć, Kasi. Volela bih da
prestaneš sa tim, makar zbog mene.”
„Nisi primila platu skoro godinu dana, a uradila si mnogo toga za mene, Ali.
Nisi bila plaćana ni tokom mog detinjstva, zar ne? Ali ti si ostala sa mnom, iako
si mogla da nađeš drugi posao”, podsetila ju je Kasandra.
„Volela sam te”, kazala je Alis.
„Znam.”
Kasandra je krenula sa njom u kuhinju. Meri je čistila staru rešetku na kojoj
je kuvala. Rodžer je ležao pored ognjišta. Kada ih je ugledao, veselo je mahnuo
repom, ne podižući glavu.
„Meri, hoćeš li ikada prestati da radiš? Sigurna sam da ta rešetka nikada nije
bila tako čista. Idi u krevet”, rekla je Kasandra.
„Nikada neću prestati da radim za vas. Pogotovo ne nakon svega što ste uradili
za mene. Nagovorili ste gospodina da me zadrži kada je Bili otišao i kada sam
saznala je da je Belinda na putu, a onda ste pokušali da me zaštitite kada je...”
odlučno je odvratila Meri.
„Onda me poslušaj i idi u krevet”, prekinula ju je Kasandra. „I ako čuješ
kucanje na vratima, ignoriši ga. Ja ću otvoriti.”
„Poveli ste me sa sobom kada je Bili ponovo nestao i kada me je sadašnji
gospodar imanja otpustio”, nastavila je Meri, ne obazirući se na Kasandrine reči.
„Trebalo bi da mi dozvolite da otvorim vrata i uradim sa tim gospodinom ono što

~ 74 ~
 Knjige.Club Books
vi nameravate. To je jedino ispravno i prikladno. Kada me bude platio, daću novac
vama.”
„Oh, Meri!” Kasandra joj se približila i zagrlila je, ne obazirući se na njenu
prljavu kecelju i ruke. „To je najvelikodušnija ponuda koju sam dobila nakon
dugo vremena. Ali ne brini. Grof od Mertona je ljubazan i pristojan čovek. Mnogo
mi se dopada. Prošlo je mnogo vremena otkako... Nema veze. Posao ponekad
može da predstavlja zadovoljstvo.”
Osetila je kako joj obrazi postaju rumeni i poželela da se nije trudila da
objasni.
Nakon što je završila sa kuvanjem čaja, Alis je lupila čajnikom o ringlu.
„Veoma je lep”, priznala je Meri. „Izgleda kao anđeo, zar ne?”
„Možda i jeste anđeo, poslat da nas sve spase”, zaključila je Kasandra. “A
sada idite na spavanje i pustite me da se spremim za njega. Alis, ne gledaj me kao
da se spremam za sopstveno pogubljenje. On je divan čovek i srećna sam jer je
moj ljubavnik. Nije sve u novcu. Sviđa mi se i biću srećna sa njim. Videćeš. Posle
godinu dana crnine i sumornog života, konačno ću biti srećna sa anđelom. Budi i
ti srećna zbog mene.”
Obe su duboko uzdahnule i otišle u krevet.
Međutim, Kasandra je odlično znala da neće biti srećna.
A onda je zaprepašćeno shvatila da nije u potpunosti lagala. Postojao je deo
nje koji se radovao predstojećoj noći. Dugo je bila usamljena. Sada barem noću
njen krevet neće biti prazan. A ako bude imala dovoljno sreće, tako će ostati i u
budućnosti. Bila je uverena da na oblaku koji je uporno lebdeo nad njom postoji
neki tračak nade.
Možda će društvo grofa od Mertona barem privremeno ublažiti njenu
usamljenost.
Možda je on bio njena slamka spasa.
Nije mogla da podnese tamu. Očajnički je čeznula za svetlošću.

Stiven je večerao na Kevendiš trgu sa Vanesom, Eliotom i još nekoliko

gostiju. Među njima je bila i jedna neudata mlada dama, koja je došla sa ocem.
Njegove sestre nisu izigravale provodadžije. Sve su se nadale da se neće
prerano oženiti, i da će, kada se to konačno dogodi, izabrati ženu koju voli. Ali
povremeno bi mu skrenule pažnju na ugledne i simpatične mlade dame. Znale su
kakve mu se devojke dopadaju.
Gospođica Soums je bila po njegovom ukusu. Bila je mlada, lepa i vitka, blage
naravi, živahna i zarazno se smejala. Imala je lepe manire i bila je pričljiva,
premda skromna, ali ne previše stidljiva.

~ 75 ~
 Knjige.Club Books
Stiven je sedeo pored nje za vreme večere. Seo je pored nje i u kočiji koja ih
je sve odvezla u pozorište, a kasnije se smestio pored nje i u Eliotovoj privatnoj
loži. Uživao je u njenom društvu i verovao da i ona uživa u njegovom.
Bilo je to tipično veče za njega i mnoge druge pripadnike visokog društva.
Ali i drugačije za mnoge druge ljude.
Tokom čitave večeri razmišljao je o Kasandri, nestrpljivo iščekujući susret sa
njom.
Znao je da bi trebalo da se drži mladih dama poput gospođice Soums i ledi
Kristobel Foli, kao i svojih prijatelja, porodice, uobičajenih dnevnih aktivnosti,
poslaničkih dužnosti i drugih odgovornosti koje su išle uz njegovu titulu i posede
- sveta sa kojim se upoznao u proteklih osam godina, i koji mu se izuzetno
dopadao.
Kasandra, ledi Padžet, pripadala je drugom svetu, ispunjenom tamom. Ali u
njoj je postojalo nešto izuzetno primamljivo.
Nije to bio samo česti seks koji je nudila.
Bio je uveren da ga je privuklo nešto više, premda je znao da je takva vrsta
privlačnosti bila nevoljna.
Ser Vesli Jang je takođe bio u pozorištu. Sedeo je u loži sa još sedmoro ljudi,
a sa njima je bila i dama sa kojom su ga sreli u parku. Tokom večeri, atmosfera u
njihovoj loži bila je izuzetno vesela.
Njegovo prisustvo nije pomoglo Stivenu da se usredsredi na gospođicu Soums
i druge ljude u loži njegovog zeta. Pokušao je da zamisli jednu od svojih sestara
u situaciji ledi Padžet. Na primer, Nesi. Da li bi mogao da je ignoriše kao što je
brat ledi Padžet učinio to danas u parku, nadajući se da ljudi neće saznati da mu
je ona sestra? Da li bi mogao da se zabavlja u pozorištu, znajući šta je uradio?
Nije mogao da zamisli tako nešto! Uvek bi podržao svoje sestre bez obzira na
posledice. Neki oblici ljubavi su ipak bili bezuslovni i večni, uprkos onome što je
Kasandra smatrala.
Umesto da uživa u predstavi, jednoj od svojih omiljenih aktivnosti, zamišljao
ju je kako lebdi iznad svog malog brata, grli ga i ljubi, peva mu, razgovara sa njim
i voli ga jer nije bilo nikoga ko bi joj ponudio ljubav osim često odsutnog oca, baš
kao što nije postojao niko ko bi dečaku pružio ljubav osim njegove sestre.
Stiven se neprestano vraćao na prizor pred vratima njene kuće.
Tamo je zatekao mladu, mršavu sluškinju koja je više ličila na beskućnicu
nego na sluškinju i stidljivo dete rumenih obraza. Bio je tamo i matori pas koji je
izgledao kao da je svojevremeno preživeo nekoliko ratova, ali nije izgubio
naklonost prema svojoj gospodarici.
Možda Kasandra nije mislila samo na sebe kada je došla na Megin bal u
potrazi za zaštitnikom.
Možda je u njenom životu ipak bilo svetlosti, iako su je okolnosti prigušile.

~ 76 ~
 Knjige.Club Books
Ovog popodneva njena kuća je izgledala prilično...
Podsećala je na dom.
Nakon pozorišne predstave, Stivenova osećanja su bila pomešana. Želeo je da
ponovo vidi Kasandru i bude u njenoj spavaćoj sobi. Želeo je da ponovo vodi
ljubav sa njom, ali da joj ovoga puta posveti više pažnje i pruži joj potpuno
zadovoljstvo.
U isto vreme, osećao se nelagodno zbog poseta njenom domu. Možda bi
trebalo da iznajmi kuću u kojoj će održavati svoju vezu.
Odlučio je da sutra razmišlja o tome.

~ 77 ~
 Knjige.Club Books

Deseto poglavlje

Kasandra je sedela u mračnom salonu, čekajući Stivena.

Presvukla se u spavaćicu od svile i čipke koju je retko nosila. Preko nje je
obukla lepršavu haljinu. Oba odevna komada su bila bele boje. Pustila je kosu i
svezala belu mašnu na potiljku.
Kao mlada koja čeka svog mladoženju, ironično je pomislila.
Njena garderoba nije bila prikladna za prohladnu sobu.
Došao je kasno. Ali nije ni očekivala da će stići ranije. Osluškivala je kas
kopita, zveckanje kočija i točkova. Ipak, iznenadilo ju je tiho kucanje na vratima.
Došao je peške.
Nosio je dugi crni plašt i visoki svileni šešir, koji je skinuo čim ju je ugledao.
Primetila je kako se osmehuje pod svetlošću ulične lampe, a ogrtač se zakovitlao
oko njega kada je zakoračio ka njoj.
Bio je oličenje muškosti.
Ubrzano je disala, obuzeta strahom i...
„Kasandra, nadam se da nisam mnogo zakasnio”, rekao je.
Ušao je u predsoblje i zatvorio vrata, a sveća na zidnom svećnjaku zadrhtala
je pred naletom spoljašnjeg vazduha.
„Tek je pola jedanaest. Da li si imao prijatno veče?”, upitala je.
Okrenula se da ga povede na sprat i ugasila sveću u prolazu. Pretpostavila je
da će se za nedelju dana njihovi susreti pretvoriti u rutinu. Možda će joj čak i
dosaditi. Ali večeras joj je srce snažno kucalo, ostavljajući je bez daha. Bila je
nervozna poput nove mlade, iako su sinoć već vodili ljubav. Očekivala je da će
joj danas biti lakše. Sada je sve bilo malo drugačije. Zvanično je bila njegova
ljubavnica, angažovana da pruža ovu vrstu usluge. Plaćena unapred.
„Jesam. Večerao sam sa Morlandom, svojom sestrom i njihovim gostima, a
kasnije smo išli u pozorište”, odgovorio je.
A sada je došao u kuću svoje ljubavnice. Bilo je to tipično veče jednog
plemića. Bilo joj je drago što je Alisina soba na spratu, zajedno sa Merinom i
Belindinom.
Kada su se uselile, želela je da Alis zauzme sobu pored njene, međutim, ona
se pobunila zbog buke koja je dolazila sa ulice, odabravši tišu sobu na spratu.

~ 78 ~
 Knjige.Club Books
Kasandra je ugasila sveću ispred svoje sobe i ušla unutra.
Ušao je za njom i zatvorio vrata. Soba je bila dovoljno osvetljena. Ponovo je
nakrivila bočna ogledala, kao i prethodne večeri, tako da je svetlost jedne sveće
bila znatno izraženija.
„Mogu li da ti natočim vina?”, upitala je, a zatim se približila poslužavniku
na stolu pored kreveta. Vino je za nju predstavljalo luksuz, ali danas je mogla da
ga priušti.
„Hvala ti”, odgovorio je.
Natočila je dve čaše i pružila mu jednu. Stajao je nedaleko od vrata. Prebacio
je ogrtač preko naslona stolice i spustio šešir na sedište.
Nosio je crno večernje odelo sa izvezenim prslukom od slonovače i belu
košulju sa špicastim reverima, a marama mu je bila vešto, ali nenametljivo
svezana od strane iskusnog stručnjaka.
Grof od Mertona nije morao da se razmeće. Bio je dovoljno lep i harizmatičan,
zbog čega je sve ostalo bilo sasvim nepotrebno.
Kucnula je čašom o njegovu.
„Za zadovoljstvo”, rekla je, osmehnuvši mu se.
„Za obostrano zadovoljstvo”, složio se i zadržao pogled na njoj, otpivši gutljaj
vina.
Uprkos slaboj, treperavoj svetlosti sveće, njegove oči su bile izuzetno plave.
Uzeo je njenu čašu i vratio je na poslužavnik zajedno sa svojom. A onda se
okrenuo prema njoj i ispružio ruke.
„Dođi”, rekao je.
Stajao je odmah pored kreveta. Očekivala je da neće odugovlačiti i da će
odmah preći na posao. Umesto toga, sklopio je ruke oko njenog struka.
„Kako si ti provela veče?”, upitao je.
„Sedela sam u salonu i gledala Alis kako šije. Nisam radila apsolutno ništa.
Bila sam užasno lenja”, odgovorila je.
Zapravo, bila je užasno iscrpljena, mada se trudila da sakrije umor.
Do prošle noći, jedini čovek sa kojim je spavala bio je Najdžel. Ali to je bila
njena bračna dužnost. Nije se osećala grešno.
Zapitala se da li je veza sa Stivenom bila greh? Bili su odrasli ljudi, koji nisu
nikome naudili svojom vezom.
„Ponekad je lenjost izuzetno prijatan luksuz”, zaključio je.
„Jeste”, složila se, a zatim sklopila ruke oko njegovog struka. Odmah ih je
zagrejala toplota njegovog tela.
Zagrlio ju je i privukao uz sebe, a potom i poljubio.

~ 79 ~
 Knjige.Club Books
Iznenadio ju je njegov poljubac. Očekivala je da će ona kontrolisati ovaj
susret, kao i prethodne večeri. Planirala je da ga polako skine, istražujući njegovo
telo rukama i usnama, sve dok ga ne izludi. I dalje je to planirala, ali...
On ju je poljubio.
Uznemirila ju je činjenica da to nije bio strastven i provokativan poljubac. Bio
je topao, prijatan i nežan.
Poljubac koji je srušio sve zidove oko nje.
Ljubio ju je polako, nežno prelazeći preko njenih usana, a zatim ih dodirnuo
vrhom svog jezika, pre nego što je poljubio njene zatvorene oči, slepoočnice,
mekanu i osetljivu kožu ispod ušne resice i njen vrat.
Iznenada se osetila ranjivo, kao da će svakog trenutka briznuti u plač.
Očekivala je strast. Želela je strast, koju će održati isključivo na fizičkom
nivou. Želela je seks i ništa više. Bilo joj je sve lakše da verbalizuje tu reč u svom
umu.
Želela je sirovi seks.
Nešto nesmotreno i površno.
Želela je da oseti kako zarađuje novac za život.
Ruke su joj nepomično stajale na njegovim leđima. Stajala je mirno i primala,
umesto da daje.
Podigao je glavu. Iako se nije smejao, njegov pogled je otkrivao osmeh.
Shvatila je da je gotovo klonula u njegovom naručju.
„Kas”, nežno je prošaputao.
Niko je nikada nije tako nazvao.
„Molim?”, odgovorila je šapatom.
Tada je shvatila da oseća snažnu želju.
Ali nije učinio ništa što bi je uzbudilo.
„Želim te”, nastavio je. „Ne želim samo tvoje telo, već i osobu koja se krije u
njemu. Reci mi da i ti mene želiš.”
Gotovo ga je mrzela. Zapitala se kako će se izboriti sa ovim?
Odlučila je da dâ sve od sebe. Zatvorila je oči i nežno odgovorila.
„Naravno da te želim. Koja bi žena odolela erotičnom muškarcu koji podseća
na anđela?” odgovorila je.
Pažljivo mu se osmehnula.
Umesto da nastavi da je ljubi, zadržao je pogled na njoj, netremice zureći u
njeno lice.
Poželela je da je ugasila sveću.
„Ne želim da te povredim, već da te...”
„Da me voliš?”, upitala je, podigavši obrvu.

~ 80 ~
 Knjige.Club Books
Zapitala se da li ovaj čovek zna šta podrazumeva zavođenje?
„Da”, potvrdio je. „Na neki način. Postoji mnogo vrsta ljubavi, Kas, i nijedna
od njih ne predstavlja običnu požudu. Mislim da je nemoguće osećati isključivo
požudu, pogotovo kada je reč o našoj vezi. Da, želim da te volim.”
Nije znao ništa o ljubavi.
Baš kao ni ona.
Ponovo mu se osmehnula.
„Molim te, skini je”, nastavio je.
Podigla je obrve.
„Tvoju masku. Nije ti potrebna u mom društvu”, uverio ju je.
Međutim, osećala je da joj je maska najpotrebnija baš u njegovom društvu.
Bio je nemilosrdni skidač maski i rušilac pažljivo izgrađene odbrane.
Ponovo ju je poljubio, ovoga puta strastvenije. Jezikom je prelazio preko
njenih usana, a zatim uronio unutar njih dok je skidao mašnu iz njene kose i
spustio je na pod. Onda ju je privukao prema sebi, a nakon nekoliko trenutaka
spustio na krevet i odvezao učkure na njenoj spavaćici, bacivši ih potom na pod.
Nije joj se pridružio na krevetu. Skinuo se, spustivši prvo kaput, a zatim
prsluk i košulju. Posegnuo je za dugmićima svojih pantalona, a nakon pantalona
skinuo i čarape i gaće. Činio je to polako, ne odvajajući pogled od njenih očiju
koje su ga pažljivo posmatrale.
Bio je prelep. Za većinu ljudi odeća je predstavljala blagoslov jer je sakrivala
njihove nesavršenosti. Njegova odeća skrivala je samo savršenstvo, mišićave
ruke, ramena i grudi, lagano posute zlatnim tepihom, vitak struk i bokove, čvrstu
zadnjicu i duge, zategnute noge.
Starogrčki vajari su sigurno imali takve modele kada su vajali bogove. Grof
od Mertona bi sasvim sigurno mogao da bude jedan od modela.
Izgledao je božanstveno.
Tako zlatokos i plavook, podsećao je na zaslepljujuće letnje nebo.
„Ugasi sveću”, rekla je.
Nije mogla da nastavi da gleda u njega, obuzeta spoznajom da je na bilo koji
način povezana sa njim. Mada je to bilo ono što je planirala. Bilo joj je lakše da
ga ne gleda. Odlučila je da razmišlja o Meri, Belindi, Alis i Rodžeru. Siroti Rodžer
je jednom pokušao da je zaštiti...
Bila je ljubavnica lorda Mertona, i ništa više.
Spustio se pored nje nakon što je ugasio sveću, a ona se okrenula prema njemu
nameravajući da preuzme kontrolu nad susretom, baš kao što je i planirala. Ali
njegove ruke su uhvatile rub njene spavačice, pa je podigla ruke i dozvolila mu
da je skine i baci iza sebe. Pre nego što je uspela da spusti ruke, jednom rukom ju
je uhvatio za zglobove, ostavivši ih iznad njene glave. Nadvio se nad njom, a
zatim je poljubio, prvo u usta, a zatim duž vrata, sve do njenih grudi. Spustio je
~ 81 ~
 Knjige.Club Books
usne preko vrha jedne dojke i udahnuo, donoseći nalet hladnog vazduha na
navlaženu bradavicu, a zatim zatvorio usta i počeo da je sisa. Toplota je zamenila
hladnoću, a strelica prijatnog probadanja spuštala se duž njenih butina, sve do
utrobe, praćena bolnom čežnjom. Kliznuo je do njenog stomaka, a Kasandra je
osetila njegov jezik na svom pupku zbog čega su joj se svi mišići u telu snažno
zgrčili. Slobodnom rukom je milovao unutrašnju stranu njenih butina, polako se
približavajući vlažnom i vrelom međunožju, sve dok prstom nije uronio unutra i
počeo pažljivo da ga pomera.
Mogla je da oslobodi ruke, budući da njegov stisak nije bio čvrst. Međutim,
nije to učinila. Nepomično je ležala pod njegovim napadom, premda to uopšte
nije bila prikladna reč koja bi opisala ono što je radio. Mislila je da je nevin.
Naprotiv, bio je izuzetno vešt. Znao je kako da nežnošću razbukta strast koja je
podsećala na besni požar.
Nije zamišljala da muškarci ovako koriste svoje ljubavnice. Očekivala je
grubost, kojom bi upravljala njena zavodljiva lukavstva, mada je, kada je odabrala
lorda Mertona, znala da može da očekuje i nežnost.
Kao da je iskusna kurtizana.
Njena očekivanja su bila besmislena.
Prstima je prešao preko njene dojke, zaustavivši ih na njenoj natečenoj
bradavici. Gotovo je zajecala od prijatnog bola.
Njegovo telo se privilo uz njeno, oslonivši se na nju čitavom svojom težinom,
nakon što joj je oslobodio zglobove kako bi spustio ruke ispod njene zadnjice.
Podigao je glavu, a Kasandra je znala da je posmatra, iako ga je jedva videla u
mraku.
„Čovek može da oseća ljubav i prema svojoj ljubavnici, Kas. A takva vrsta
ljubavi ne predstavlja samo požudu”, prošaputao je.
Uronio je u njeno međunožje u trenutku, sprečivši je da se rečima odbrani od
njegovog napada.
Bio je krupan, dug i težak. Kao i prethodne večeri, jako je stegnula mišiće u
svom međunožju i obgrlila njegove snažne, mišićave noge svojim.
Mirisao je na čisto, pomislila je. Njegova suptilna, skupa kolonjska voda nije
prikrivala manje prijatne mirise. Samo je isticala čistoću. Kosa mu je bila mekana.
Prošla je prstima kroz nju, a on je naslonio glavu na jastuk, okrenuvši je na drugu
stranu. Prebacila je drugu ruku oko njegovog struka.
Zatim su usledili ritmični pokreti, koji su iziskivali najveće napore i posebnu
izdržljivost tokom većeg dela njenog braka.
Te večeri je imao veću kontrolu nad sobom. Shvatila je da neće biti gotovo za
nekoliko minuta. Njegovi pokreti su bili mirni i odmereni. Mogla je da ih oseti u
svojoj vlažnoj unutrašnjosti i čuje spajanje i odvajanje njihovih tela.
Bio je to neobično privlačan zvuk.

~ 82 ~
 Knjige.Club Books
U tom trenutku ju je obuzela neka vrsta čežnje, koja se proširila na njenu
utrobu, grudi i grlo. Čežnja koja je predstavljala prijatnu vrstu bola. Poželela je
da zaplače i stegne svoje noge oko njegovih, podigne ih do njegovog struka, a
zatim ga čvrsto obgrli rukama, nasloni lice na njegovo rame i zavapi od neobične
čežnje za nečim nepoznatim.
Želela je da se prepusti toj čežnji, i da tokom jednog dragocenog trenutka u
svom životu zaboravi na sve.
Iznenada je shvatila da mora to da uradi. Bila je njegova ljubavnica, a on ju
je plaćao da mu udovolji, kao i da mu laska pretvarajući se da uživa. Međutim,
znala je da bi, ukoliko bude glumila zadovoljstvo, mogla biti uhvaćena u
sopstvenu zamku.
Osećala se bespomoćno i uplašeno.
Obuzeta čežnjom.
Ruke su mu ponovo kliznule ispod nje, dok mu se lice nadvijalo iznad njenog.
„Kas”, prošaputao je. „Kas...”
Prestao je da se kreće i ostao duboko u njoj. Osetivši toplinu koja je iznenada
obuzela njeno međunožje, znala je da u tom trenutku ništa gore nije mogao da
kaže.
Želela je da mu bude žena i ljubavnica. Ali i da zadrži svoj život za sebe. Da
njen privatni i poslovni život budu strogo odvojeni. Međutim, on ju je u mraku
pogledao u lice i nazvao je imenom koje niko drugi nije koristio, stavivši joj do
znanja da zna ko je ona i da mu je na neki način dragocena.
Ali, nije trebalo da bude tako.
Bio je to samo seks.
Iznenada ju je uznemirila spoznaja da su dve vrele suze skliznule niz njene
obraze i kanule na jastuk. Nadala se da njegove oči nisu dovoljno naviknute na
tamu i da ih neće primetiti.
Prijatan bol i čežnja bili su zamenjeni žaljenjem, premda nije znala za čim
tačno žali.
Legao je pored nje, a zatim se na trenutak odmaknuo, kako bi privio njena
leđa uz svoje telo i podvukao ruku ispod njene glave.
Mogla je da čuje kako mu srce snažno kuca.
Slobodnom rukom joj je milovao kosu i prislonio usne na njeno čelo, tik iznad
slepoočnice. Na mesto gde su muškarci ljubili žene prema kojima su osećali
posebnu vrstu naklonosti.
Odjednom se ponovo setila njegovih reči.
Čovek može da oseća ljubav i prema svojoj ljubavnici...
Nije želela njegovu ljubav, već samo novac za usluge koje mu je pružala.

~ 83 ~
 Knjige.Club Books
Iznova i iznova je ponavljala tu misao, trudeći se da ne zaboravi razlog
njihovih susreta.
„Pričaj mi o devojčici”, promrmljao je.
„O kojoj devojčici?”, iznenađeno je upitala.
„Onoj koju sam sinoć video na vratima. Virila je iza sluškinje. Da li je to tvoja
ćerka?”, upitao je.
„Nije. Belinda je Merina ćerka”, odgovorila je.
„Meri je tvoja sluškinja?”, zaključio je.
„Jeste. Povela sam ih sa sobom u London. Nisam mogla da ih ostavim. Nisu
imale gde da odu. Meri je bila otpuštena kada je Brus, novi lord Padžet, konačno
stigao u Karmel. Osim toga, ona je moja prijateljica. I mnogo volim Belindu.
Svakome od nas je potrebno jedno nevino biće u svom okruženju”, objasnila je.
„Meri nema muža?”, upitao je.
„Nema. Ali to ne znači da nije dobra žena.”
„Da li ti imaš dece?”, nastavio je.
Zatvorila je oči. „Nemam. Imala sam ćerku koja je umrla nakon rođenja. Bila
je savršena, ali rođena je dva meseca ranije i nije disala nakon rođenja.”
„Oh, Kas...”
„Nemoj da kažeš da ti je žao. Ti nisi kriv za ono što se dogodilo, zar ne? Pre
toga sam dva puta pobacila”, dodala je.
I verovatno još jednom nakon toga, pošto je poslednji put krvarila skoro
mesec dana nakon što je njen ciklus izostao. Bila je uverena da je i tada bila
trudna. Duboko u srcu je to osećala.
„Ne uskraćuj mi priliku da kažem da mi je žao”, pobunio se. „To je nešto
najgore što jednoj ženi može da se dogodi, iako ta deca još uvek nisu bila rođena.
Žao mi je, Kas.”
„Bila sam srećna zbog toga”, oštro je odvratila.
Oduvek je uveravala sebe da je bila srećna. Međutim, čim je izgovorila te reči
naglas pred nekim drugim, znala je da joj nikada nije bilo drago što je izgubila te
četiri dragocene duše koje su mogle da postanu neraskidivi deo njene duše.
Pokajala se što je glasno izgovorila te reči.
„Tvoj glas se slaže sa tvojom maskom. Drago mi je da sam to shvatio, inače
bih ti sigurno poverovao i ne bih mogao da podnesem to saznanje”, odgovorio je.
Namrštila se i ugrizla se za usnu.
„Lorde Mertone, kada smo zajedno u ovoj sobi i ovom krevetu, mi smo
poslodavac i ljubavnica, ili ako želite da ulepšate stvarnost, ljubavnici. U fizičkom
smislu, ovde smo kako bismo delili naša tela na obostrano zadovoljstvo. Fizičko
zadovoljstvo. Muškarac i žena. Mi nismo osobe, već tela. Možete da koristite
moje telo kako god želite, budući da izdašno plaćate moje usluge. Ali vaš novac

~ 84 ~
 Knjige.Club Books
ne može da kupi moju ličnost. Ja pripadam samo sebi. Nisam vaša sluškinja, niti
ću ikada biti. Nećete mi više postavljati lična pitanja, niti ćete zadirati u moj život.
Ukoliko ne možete to da prihvatite, onda ću vam vratiti novac koji ste mi jutros
poslali i ispratiti vas do vrata”, kazala je.
Bila je zgrožena svojim rečima. Osim toga, nije imala čitav iznos koji joj je
tog jutra poslao. Znala je da nikada neće imati hrabrosti da ponovi sve ovo sa
drugim muškarcem. Verovatno je znao da je siromašna, kao i Meri, Belinda, Alis
i Rodžer.
Izvukao je ruku ispod njene glave i odmaknuo se. Primetila je da leži na
leđima. Prebacio je noge preko druge strane kreveta i ustao. Potom se sagnuo i
pokupio svoju odeću.
Znala je da je užasno ljut.
Trebalo je da kaže nešto pre nego što postane prekasno. Međutim, već je bilo
kasno. Otići će i više se nikada neće vratiti. Izgubila ga je samo zato što je rekao
da joj nije poverovao da je bila srećna zbog svojih pobačaja. Znala je da neće ništa
reći. Završila je sa zavođenjem i besmislenim pretvaranjem. Od samog početka je
znala da je to užasna ideja.
Međutim, činilo se da još uvek ne postoji druga mogućnost.
Ćutke je čekala da ode. Nakon što bude čula da se vrata zatvaraju, obući će
svoju spavaćicu i ogrtač, a zatim sići da zaključa vrata. I sve će se završiti.
Skuvaće sebi šolju čaja i smisliti drugi plan. Sigurno postoji još neko rešenje.
Možda bi ledi Karling mogla da joj napiše pismo preporuke i pomogne joj da nađe
poslodavca koji nikada nije čuo za nju.
Kada se konačno obukao, uzeo je svoj ogrtač i šešir sa stolice na vratima. Ali
umesto da izađe, nadvio se nad toaletnim stoćićem i upalio sveću.
Kasandra je poželela da je povukla prekrivače dok je još uvek bio mrak.
Prezrivo ga je posmatrala dok je izvlačio stolicu ispod toaletnog stočića i polako
je okrenuo kako bi seo na nju.
Shvatila je da se situacija od tog jutra sada preokrenula. Seo je na stolicu i
zagledao se u nju.
Odlučila je da mu dozvoli da je posmatra. Ionako je to bilo sve što mu je
ostalo.
„Obuci se, Kasandra. Ali ne one stvari koje su na podu. Obuci pravu
garderobu. Želim da razgovaramo”, rekao je.
Baš kao što je ona juče njemu rekla.
U njegovom glasu i na njegovom licu nije bilo primetne ljutnje. Sve što je
primetila bio je izvesni intenzitet u njegovim očima.
Odlučila je da mu ne protivreči.
Dok se kretala ka svojoj garderobi, shvatila je da je imao svu nežnu moć
anđela. Obukla je odeću koju je nosila tokom večeri. To je u njoj izazvalo strah.

~ 85 ~
 Knjige.Club Books
Nije se plašila telesnih povreda, već nečeg nepoznatog, čemu nije mogla da
pronađe ime.
Ali plašila se njega. Bio je u njenom životu, na mestu gde nije želela nikoga.
Pa čak ni Alis.

~ 86 ~
 Knjige.Club Books

Jedanaesto poglavlje

Trebalo je da ode čim se obukao, pomislio je Stiven.

Međutim, nije to učinio. Nije mogao.
Nije znao ništa o normalnim odnosima koje su muškarci imali sa svojim
ljubavnicama. Nije mogao da je smatra svojom ljubavnicom, uprkos toj prokletoj
razmeni novca koju su njene okolnosti nametnule.
Nije želeo da je kupi, već da upozna ženu sa kojom je vodio ljubav. Zar je to
bilo toliko loše?
Ali ona nije želela da je upozna.
Naravno, ni ona nije znala ništa o normalnom odnosu između muškarca i
njegove ljubavnice. Bio je uveren da nije vodila ljubav ni sa jednim muškarcem
osim svog muža. Uprkos ulozi, koju je tako odlučno pokušavala da odigra, ona
nije bila kurtizana.
Bila je samo očajna žena koja je pokušavala da zaradi za život i pomogne
svojim dragim ljudima. Bivša guvernanta sa kojom ju je video u parku pre dva
dana verovatno je bila u godinama kada nije mogla lako da pronađe drugi posao.
Sluškinja je bila samohrana majka koja nikada ne bi mogla da pronađe posao sve
dok devojčica bude bila sa njom.
Stiven je ustao i približio se prozoru dok je čekao da se Kasandra obuče.
Razmaknuo je zavese i zagledao se u praznu ulicu. Ipak, verovatno nije bila dobra
ideja stajati na prozoru iza kojeg je gorela sveća. Komšije su sigurno znale da u
ovoj kući žive samo žene. Ponovo je navukao zavese preko prozora i okrenuo se
da se nasloni na prozorsku dasku, prekrstivši ruke na grudima.
Kasandra je izašla iz garderobe. Pogledala ga je, a zatim uzela stolicu. Polako
je prešla preko nabora na svojoj bledoplavoj haljini. Usne su joj se izvijale u
podrugljiv osmeh. Ponovo je svezala kosu. Kada nije ništa rekao, pogledala ga je
i podigla obrve.
„Izvini što sam te povredio mešajući se u tvoj život”, rekao je.
„Niste me povredili, lorde Mertone. Koliko se sećam, pružili ste mi
zadovoljstvo. Nadam se da sam i ja uspela da zadovoljim vas”, odgovorila je.
„Gde spavaju tvoje sluge i devojčica?”, upitao je.
„Na spratu”, odgovorila je. „Ne treba da se plašite da će ih naši uzdasi
probuditi. Osim toga, one nisu moje sluškinje, već prijateljice.”

~ 87 ~
 Knjige.Club Books
Nije bila nimalo simpatična sa svojom maskom koju je uobičajeno nosila.
Shvatio je da bi najbolje bilo da ode i pusti je da zadrži novac koji joj je juče ujutru
poslao. Nije znao šta će biti sa njom kada ga potroši. Ali to se njega nije ticalo.
Problem je bio u tome što žena koja je nosila masku nije postojala, a on nije
poznavao ženu koja se krila iza nje. Nije znao ni da li bi mu se dopala.
Nije želela da je pokaže.
Ubila je svog muža.
Zapitao se zašto je još uvek ovde?
Ali ona je sa sobom u London povela staru guvernantu i sluškinju beskućnicu
koja je izgubila posao, sluškinjino dete i bolesnog psa. Odlučila je da ga zavede
kako ona i njeni prijatelji ne bi umrli od gladi.
„Ovo je njihov dom. Ne želim da ga blatim kad god dođem ovde da ostvarim
svoja prava kao tvoj poslodavac. Ja ugrožavam nevinost tog deteta”, objasnio je.
Ta činjenica mu je smetala otkako je juče popodne video devojčicu rumenih
obraza, raščupane kose i razrogačenih očiju. U tom trenutku je pomislio da je
možda Kasandrina. Međutim, to sada nije bilo bitno. Čitava situacija bila je
prilično neukusna.
Prekrstila je noge, lagano klateći onu koja je lebdela u vazduhu. Neko vreme
je ćutke gledala u njega. Još uvek se osmehivala.
„Vi ste savestan gospodin”, zaključila je. „To je izuzetno kontradiktorno.
Sigurna sam da vam je veoma nezgodno zbog toga.”
„Često”, složio se. „Ali tome savest i služi, pod uslovom da još uvek postoji.
To je vodič po kojem pokušavam da živim svoj život i donosim odluke.”
„Da li vas je savest zadržala ovde nakon što ste se obukli? Ili dugotrajna
žudnja za onim što biste izgubili ukoliko biste otišli? Ako je ovo poslednje, ne
treba da brinete. Nikada vam neće nedostajati društvo u krevetu. Sve i da nemate
titulu i bogatstvo, brzo biste pronašli ljubavnicu. Ako je ipak reč o savesti, nema
potrebe da sažaljevate mene i moju jadnu malu družinu. Preživećemo i bez vas,
lorde Mertone. Ipak mi nismo vaša briga. Zar ne?”, odvratila je.
Odgovorio joj je, iako je njeno pitanje bilo retorički postavljeno.
„Niste.” Međutim, nije se ni pomerio.
„Šta onda želite?” upitala je. „Hoćete li da me smestite u neko ljubavno
gnezdo? To rade i drugi muškarci, pogotovo oni oženjeni. Bilo bi veoma prijatno,
a tamo biste mogli da me posećujete kad god poželite bez straha da ćete ukaljati
nečiju nevinost. Bila bih kao druge zaposlene žene. Imala bih svoj dom i svoje
radno mesto.”
Noga joj se sve brže klatila u vazduhu. Glas joj je bio tih i podrugljiv.
„Neću to učiniti, Kasandra”, odgovorio je.
Glasno je uzdahnula.

~ 88 ~
 Knjige.Club Books
„Onda je ovo kraj, zar ne?”, zaključila je. „Nadam se da vam neće smetati
činjenica da sam potrošila jedan deo novca. Veoma sam ekstravagantna.
Međutim, pružila sam vam svoje usluge dve noći zaredom i trebalo bi da mi
platite.”
Činilo se da je shvatila da prebrzo pomera nogu, zbog čega ju je naglo
zaustavila.
Mogao je da odgovori potvrdno i okonča sve ovo, a zatim se vrati kući i barem
malo odspava, pre nego što ostavi iza sebe ovu tužnu epizodu. Uspeće da se
oslobodi zapleta koji mu nikada nije ni bio potreban.
Mogao je da nastavi sa poznatim životom u kojem je uživao.
„Kasandra, moramo da počnemo ispočetka. Možemo li da počnemo
ponovo?”, upitao je, nagnuvši se prema njoj.
Glasno se nasmejala.
„Naravno, lorde Mertone. Da li želite da se skinem? Ili ćete me vi skinuti?”,
upitala je.
Znao je da ga je razumela, premda je iz sopstvenih razloga odlučila da se
pretvara da nije. Možda je mrzela samu sebe zbog onoga što je odabrala da uradi
sa njim, ili zbog ubistva koje je počinila, a od kojeg je bila oslobođena, barem u
pravnom smislu.
„Ostani tu gde si. Večeras neće biti seksa, a ni u doglednoj budućnosti”,
odvratio je.
Usne su joj se ponovo izvile u osmeh.
„Da li pod time podrazumevate da vas ponovo zavedem?” upitala je. „Biće
mi zadovoljstvo. Učiniću to još bolje nego prethodni put.”
Brzo joj se približio, a zatim kleknuo ispred njene stolice i uzeo je za ruke.
Zaprepašćeno je zurila u njega, a maska sa njenog lica je konačno skliznula.
„Prestani, Kasandra. Završili smo sa igrama. To nisi ti. Niti sam ovo ja. Žao
mi je zbog onoga što sam ti uradio. Zaista mi je žao”, kazao je.
Otvorila je usta, nameravajući da progovori, a zatim ih ponovo zatvorila.
Pokušala je da izgleda oholo, ali nije uspela. Još čvršće je stegnuo njene ruke.
„Kasandra, ako želimo da nastavimo dalje, učinićemo to kao prijatelji. Ne
koristim tu reč kao eufemizam. Moramo da postanemo prijatelji kako bih nastavio
da ti pomažem. Iako nemamo idealnu osnovu za prijateljstvo, moraćemo da
pokušamo. Podržavaću te dokle god ti bude potrebna podrška, a ti ćeš mi dati
svoje poverenje i društvo. Ne tvoje telo. Ne mogu da platim za tvoje telo”, priznao
je.
„Pretpostavljam da ste zaista očajni ako ste spremni da platite za prijateljstvo.
Zar ste zaista toliko usamljeni, lorde Mertone? Zar niko ne želi da vam bude
prijatelj?” upitala je.
„Kas, zovi me Stiven”, insistirao je.

~ 89 ~
 Knjige.Club Books
Zapitao se zašto se još uvek trudi.
Nakratko se osmehnula, a onda je osmeh ponovo iščezao.
„Stivene”, tiho je ponovila.
„Hajde da budemo prijatelji! Dozvoli mi da te posećujem u društvu tvoje
guvernante i dovedem svoje sestre da te posete. Dozvoli mi da šetam sa tobom
kao juče popodne. Hajde da se upoznamo!” nastavio je.
„Zar zaista toliko želiš da saznaš sve moje tajne? Da li umireš od želje da
saznaš sve uzbudljive detalje o načinu na koji sam ubila Najdžela?”
Pustio je njene ruke i ponovo ustao. Okrenuo joj je leđa i prstima prošao kroz
kosu, a zatim pogledao izgužvani krevet, gde su malopre vodili ljubav.
„Da li si ga ubila?” upitao je.
Zašto joj nije u potpunosti verovao kada je prvi put pitao? Zašto nije ustuknuo
od užasa i pokušao da se što više udalji od nje?
„Jesam”, odlučno je odgovorila. „Nećeš me naterati da poreknem i izmislim
stranca, koji se bez razloga ušunjao u biblioteku kroz prozor, pucao u mog muža,
a zatim se ponovo iskrao, a da nije čak ni ukrao ništa vredno. Uradila sam to jer
sam ga mrzela i jer sam želela da umre kako bih ga se konačno rešila. Da li zaista
želiš da mi budeš prijatelj?”
Još uvek joj nije u potpunosti verovao. Na trenutak je zatvorio oči i pokušao
da je zamisli sa pištoljem u ruci.
Da li je sasvim poludeo? Zar je zaista bio toliko opsednut njom? Naravno da
nije. Verovatno je jednostavno bio lud.
„Da, želim”, odgovorio je.
„Svi će misliti da mi se udvaraš. Tvoja krila će uskoro pocrneti, a ljudi će
početi da te izbegavaju i smeju ti se. Svi će misliti da sam te nasamarila i smatraće
te budalom. Govoriće da ne vidiš dalje od moje lepote. Ja sam lepa žena. Govorim
to bez sujete. Vidim kako me drugi ljudi posmatraju - žene mi zavide, a muškarci
mi se dive. Žene će biti razočarane u tebe, a muškarci će početi da ti zavide”,
objasnila je.
„Ne mogu da živim svoj život u skladu sa očekivanjima drugih. Moram da
živim onako kako mi odgovara. Pretpostavljam da je postojao razlog zbog kojeg
si me primetila u Hajd parku pre nekoliko dana, i zašto sam ja tebe primetio.
Mislim da se to nije dogodilo samo zato što si tražila sponzora i zato što si me
oduševila svojom lepotom, budući da si bila prekrivena velom. Možda si primetila
još desetak drugih muškaraca. Ali primetili smo jedno drugo i ponovo se sreli
sledećeg dana na Meginom balu. Siguran sam da se to nije dogodilo samo kako
bismo vodili ljubav, a zatim se gorko rastali. Verujem da za sve postoji razlog,
kao i posledica”, ispričao je Stiven.
„Dakle, bilo nam je suđeno da se upoznamo? Da se zaljubimo jedno u drugo,
venčamo se i živimo srećno do kraja života?”, upitala je.

~ 90 ~
 Knjige.Club Books
„Sami kreiramo svoju sudbinu. Ali neke stvari se dešavaju sa razlogom.
Uveren sam u to. Upoznali smo se s razlogom. Možemo samo da odaberemo da
ga malo bolje istražimo”, odvratio je.
„Samo razlog?”, nastavila je.
„Da. Barem mislim da je tako. Kasandra, hajde da počnemo ponovo i damo
šansu našem prijateljstvu! Dozvoli mi da te upoznam i dozvoli sebi da upoznaš
mene. Možda sam vredan tvog poznanstva”, dodao je.
„A možda i nisi.”
„A možda i nisam”, ponovio je.
Duboko je uzdahnula, i kada se Stiven okrenuo, video je da je konačno skinula
masku. Sada je delovala ranjivo i zaista božanstveno.
Nije izgledala kao ubica.
„Trebalo je da znam da će biti ovako”, kazala je. „Umesto toga, odbacila sam
tvog prijatelja kao potencijalno opasnog čoveka. Mislila sam da neću moći da ga
kontrolišem. Mislim na gospodina Hakstabla, onoga koji liči na đavola.”
„Kona?”, upitao je. „On je moj rođak. I nije zao.”
„Mislila sam da su anđeli sigurna opcija i zato sam odabrala tebe.”
„Ja nisam anđeo, Kasandra”, pobunio se.
„Veruj mi da jesi. I to je najveći problem”, uverila ga je.
Iznenada joj se osmehnuo, i na trenutak primetio iskru radosti u njenim očima,
ponadavši se da će mu uzvratiti osmeh. Ali nije to učinila.
„Dozvoli mi da vas posetim sutra popodne. Tebe i tvoju guvernantu. Oprosti
mi, zaboravio sam kako se zove”, insistirao je.
„Alis Hejtor”, podsetila ga je.
„Dozvoli mi da posetim tebe i gospođicu Hejtor”, ponovio je.
Ponovo je mahala nogom.
„Ona zna za tebe”, kazala je.
„I verovatno misli da sam oličenje samog đavola”, pretpostavio je. „Hajde da
vidimo hoću li uspeti da je šarmiram i navedem je da se predomisli!”
„Isto tako zna da sam ja kriva za sve, jer sam odlučila da te zavedem”, dodala
je.
„Ne može da zna tako nešto, jer to nije tačno. Samo si pokazala veliko
interesovanje za mene. Nisi me zavela. Odabrao sam da ti uzvratim. Prelepa si. I
veoma privlačna. Zaslužujem prezir gospođice Hejtor. Doneo sam pogrešne
odluke u vezi sa tobom i privlačnošću koju osećam prema tebi. Dozvoli mi da
pokušam da zadobijem njeno poštovanje”, rekao je.
Ponovo je uzdahnula.
„Nećeš odustati, zar ne?”, upitala je.
Uzvratio joj je pogled.
~ 91 ~
 Knjige.Club Books
„Hoću, pod uslovom da mi ti kažeš da želiš da odustanem i da odem. Ukoliko
prava ledi Padžet to želi. Kasandra, da li želiš da odem i zauvek nestanem iz tvog
života?”, upitao je.
Na trenutak je netremice zurila u njega, a zatim zatvorila oči.
„Želim, ali ne mogu to da izgovorim dok te gledam u oči”, odgovorila je. „Oh,
Stivene, zašto sam morala da te upoznam?”
„Ne znam. Hajde da zajedno otkrijemo razlog?”, predložio je.
„Zažalićeš zbog toga”, kazala je.
„Možda si u pravu”, složio se.
„Ja sam već zažalila.”
„Sutra uveče?”, nastavio je.
Otvorila je oči i ponovo ga pogledala. „U redu. Dođi, ako baš moraš.”
Podigao je obrve.
„Dođi”, ponovila je. „A ja ću reći Meri da ne treba da ti stavlja pauka u čaj.”
Nasmejao se.
„A sada idi. Moram da spavam”, kazala je.
Uzeo je ogrtač i šešir, a zatim se okrenuo prema njoj. Stajala je ispred stolice.
„Laku noć, Kasandra”, rekao je.
„Laku noć, Stivene.”
Vraćao se kući, razmišljajući u šta se upravo upustio. Činilo mu se da se
njegov život u prethodna dva dana u potpunosti promenio.
Sada su imali priliku da otkriju razlog svog poznanstva. Smatrao je da su neki
događaji i trenuci namerno ubačeni u ljudske živote, premda je na ljudima bilo da
naprave nešto od tih događaja i trenutaka. A možda ipak i nije.

Kiša je padala čitavog jutra, ali je do popodneva prestala. Nebo se razvedrilo,

sunce je zasijalo, a putevi i trotoari su se osušili.
„Vreme je savršeno za šetnju”, rekla je Alis tvrdoglavo, približivši se prozoru.
„Obećale smo jedna drugoj da ćemo prošetati Grin parkom, Kasi. Biće manje
gužve nego u Hajd parku.”
„Kada si se vratila kući, rekla si da će ti noge otpasti ako budeš morala da
napraviš još jedan korak”, podsetila ju je Kasandra.
Alis je čitavog jutra pokušavala da otkrije agencije koje je juče propustila i
ponovo posetila one u kojima je ostavila svoje podatke, u nadi da se preko noći
pojavio posao za nju.
Rekla je to pre nego što je Kasandra konačno smogla hrabrosti da neobavezno
pomene da će ih grof od Mertona posetiti tokom popodneva.

~ 92 ~
 Knjige.Club Books
„Neverovatno je koliko ručak, šolja čaja i mali predah pomognu čoveku da
povrati energiju”, vedro je dodala Alis. „Spremna sam da nastavim dalje. Osim
toga, sada sigurno neću pokisnuti.”
„Rekla sam mu da ćeš biti ovde kada bude došao, Alis”, nastavila je Kasandra.
„Bilo bi užasno nevaspitano da odeš, a ti si me naučila da nikada ne smem da se
ponašam nevaspitano. Isto tako...”
„Šta?”, oštro je upitala Alis. Okrenula se od prozora, uputivši joj prekoran
pogled.
Kasandra nije bila zauzeta vezenjem ili nekom drugom aktivnošću, zbog čega
nije imala izbora nego da pogleda svoju staru guvernantu.
„Mislim da se naša veza završila. Smatrao ju je neprimerenom, prevashodno
zbog činjenice da i Belinda živi ovde. Međutim, sigurna sam da nije samo to.
Mislim da je on zaista anđeo. A ja sam ga povela stranputicom. Oseća krivicu i
želi da se iskupi. Želi da počnemo ispočetka i budemo prijatelji. Jesi li ikada čula
nešto tako besmisleno? Želi da nastavi da me plaća, a ja ne znam kako da ga
odbijem. Ne mogu da prihvatim novac samo zbog činjenice da sam mu
prijateljica, zar ne?”, upitala je.
„Hajde da prošetamo pre nego što padne mrak”, insistirala je Alis. „Idi po
svoj šešir!”
Kasandra je odmahnula glavom i spustila pogled na dlanove u svom krilu.
Posmatrala je svoje nokte. Obukla je haljinu od muslina. Lepa odeća bila je sve
što joj je ostalo. Najdžel je uvek insistirao da bi trebalo da bude lepo obučena.
„Ne želim da ga vidim, a kamoli da popijem čaj sa njim. Ne dopada mi se,
Kasi, i ne moram da ga upoznam da bih to znala. Povredio te je”, pobunila se Alis.
„Nije. Ja sam njega povredila. On je divan čovek, Ali”, odvratila je Kasandra,
podigavši pogled.
Čitavog jutra je razmišljala o načinu na koji je vodio ljubav sa njom i onome
što je u njoj izazvao. Osećala je seksualnu želju, koju nikada ranije nije osetila.
Nije ni znala da žene mogu da osete tako nešto.
Isto tako, razmišljala je i o njihovom razgovoru.
Ako je za sve u životu postojao razlog, zašto je onda morala da upozna
Najdžela?
Pronašao je način da izjednači sudbinu i slobodnu volju. Bio je to veoma
domišljat potez.
Ali zar nije znao dovoljno o njoj? Dva puta mu je rekla da je ubila Najdžela.
Šta je još trebalo da zna o ženi koja je priznala da je ubila drugo ljudsko biće?
„Možda bi trebalo da ga upoznam”, rekla je naglas.
„Nakon onoga što ti je uradio?”, upitala je Alis, vrativši se na svoje mesto.
„Ne pričaj mi o tome kako si ga zavela. Iako si ti imala razlog da ga zavedeš, nije

~ 93 ~
 Knjige.Club Books
trebalo da dopusti da učiniš to samo zato što je muškarac. Ako mu je potrebna
žena, zašto se ne oženi? Tome služe žene!”
Kasandra ju je pogledala, i prvi put tog dana se iskreno osmehnula.
Alisini obrazi su porumeneli. „Ali zaista je tako. Nemoj pogrešno da me
shvatiš, Kasi. Žene vrede mnogo više od toga. I dalje mislim da bi trebalo da
idemo u Grin park. Sutra će možda ponovo padati kiša. Ja sam ta koja treba da
pronađe izvor prihoda. Učiniću to. Jutros sam kupila novine i pronašla nekoliko
pozicija na koje nameravam da se prijavim. Iako nisam idealan kandidat za sve
njih, postoji nekoliko različitih mogućnosti. Odbijam da poverujem u to da je žena
neupotrebljiva u četrdeset i drugoj godini.”
Kasandra joj se osmehnula i primetila da su oči njene bivše guvernante pune
suza.
„Kasi, ja sam ta koja će se pobrinuti za nas. Ti to vrlo dobro znaš”, ponovila
je.
„Uvek si pazila na mene, Ali”, odgovorila je.
Alis je obrisala oči maramicom.
„Dakle, veoma ti je važno da dočekamo grofa od Mertona?”, upitala je Alis.
Kasandra je klimnula glavom. „Jeste. Tražio je da i ti budeš tu u svojstvu moje
pratilje.”
Alis je prezrivo frknula.
„Sigurna sam da sam ti tokom tvog odrastanja ispričala priču o tome zašto se
vrata štale zatvaraju nakon potkivanja konja”, kazala je.
Bilo je prekasno da krenu u šetnju. Kočija se zaustavila pred njihovim
vratima.
Njihov posetilac je stigao.

~ 94 ~
 Knjige.Club Books

Dvanaesto poglavlje

Nakon što je izašao iz Doma lordova, Stiven je otišao kod Ketrin, ledi
Montford. Imao je nameru da je zamoli da zajedno sa njim poseti Kasandru. Ali
tamo je bila i Meg, koja je dovela Tobija i Sali da se igraju sa Halom, pa je mogao
da zamoli obe sestre da pođu sa njim.
„Trebalo je da pretpostavim kada sam te juče po podne videla u parku sa
njom”, rekla je Meg. „Preuzeo si na sebe zadatak da uključiš ledi Padžet u visoko
društvo, zar ne? Nije naročito dopadljiva. Izraz na njenom licu sugeriše određeni
prezir prema svima, kao da smatra sebe superiornom. Pretpostavljam da je to
verovatno samo njen način da se zaštiti od veoma teške situacije, međutim, ne
otkriva ljubaznost.”
„Rekao sam joj da ću je posetiti danas popodne, ali mislim da ne bi bilo
primereno da se pojavim sam”, objasnio je Stiven.
„Sigurna sam da joj nisu potrebne dodatne glasine”, složila se Kejt. „Iako je
Meg u pravu, verujem da bih se i ja ponašala isto da sam potpuno sama u Londonu
i da svi misle da sam ubila svog muža sekirom. Ja ne bih imala hrabrosti ni da se
pojavim u javnosti. Biće mi drago da ti se pridružim, Stivene. Hal će biti spreman
za spavanje nakon napornog jutra, a Džasper ide na trke.”
„Kao i Dankan”, dodala je Meg. „Mislim da će ići zajedno. I ja ću vam se
pridružiti.”
Bilo je lakše nego što je Stiven mislio. Nije bilo neprijatnih pitanja. Njegove
sestre očigledno nisu shvatile da oseća grižu savesti.
Kada je tokom popodneva stigao ispred Kasandrinih vrata u Portman ulici, ne
skrivajući se od komšija, pomogao je svojim sestrama da izađu, dok je lakej koji
je bio u pratnji njegovog kočijaša pokucao na vrata. Nekoliko minuta kasnije,
sedeli su u salonu za goste i razgovarali sa Kasandrom, koja je točila čaj, i
gospođicom Hejtor, koju je Stiven video u Hajd parku pre nekoliko dana. Sedela
je uspravno u svojoj stolici. Iako je delovala ćutljivo, nije bila žena preke naravi.
Njeno ponašanje je bilo sasvim razumljivo. Samo se nadao da neće reći ništa
što bi njegovim sestrama otkrilo istinu o njegovoj vezi sa Kasandrom. Međutim,
gospođica Hejtor je očigledno bila prava dama.
U međuvremenu je odlučio da je šarmira, usredsredivši se na nju, dok su druge
dame međusobno razgovarale.

~ 95 ~
 Knjige.Club Books
Ali sve vreme je bio svestan Kasandre, koja je igrala ulogu domaćice sa
izvesnom lakoćom, iako je na licu i dalje imala onaj pomalo prezrivi izraz koji je
Meg ranije spomenula. Želeo je da se opusti i bude ono što jeste. Želeo je da se
dopadne njegovim sestrama, skoro kao da joj se zaista udvara.
Nosila je haljinu od muslina boje pečuraka koja većini žena ne bi lepo stajala.
Na njoj je izgledala jednostavno zapanjujuće. Naglašavala je njenu figuru i
skretala pažnju na sjaj njene kose. Zaista je izgledala elegantno.
Izgledala je kao dama. Kao žena kojoj se ništa loše nije dogodilo.
A onda se dogodilo nešto što ih je sve opustilo, iako se Kasandra u početku
veoma iznenadila.
Vrata salona, za koja se činilo da su zatvorena, iznenada su se otvorila kako
bi primila čupavog psa neuglednog izgleda.
„Vrata se ponovo nisu zatvorila. Jako mi je žao. Odvešću ga odavde”, rekla
je Kasandra, stojeći u mestu dok se pas približavao.
„Ja ću ga odvesti, Kasi”, kazala je gospođica Hejtor, koja je takođe ustala.
„Zaista je divan!”, dodala je Ketrin. „Molim vas, dozvolite mu da ostane,
ukoliko sme da boravi u salonu.”
„Rodžer prati Kasandru u stopu kad god mu se ukaže prilika. Misli da je čitava
kuća njegova, kao i da on ovde vodi glavnu reč”, objasnila je gospođica Hejtor i
ponovo sela.
Po prvi put se osmehnula. Čak je uzvratila osmeh kada joj se Kejt nasmejala.
Kasandra je sela i blago se nasmešila. Posmatrajući je, Stiven je na njenom
licu primetio naklonost, shvativši da mu je srce obuzeo čudan osećaj, koji nije
mogao da opiše rečima.
„Gospodine Rodžere, imate veoma ugledno ime”, rekao je dok je pas prolazio
pored njega, ispruživši ruku kako bi ga pomilovao po uhu.
Pas se zaustavio i spustio bradu na Stivenovo krilo, žalosno ga pogledavši
jednim okom, jer je na drugo bio slep.
„Pretpostavljam da si bio veoma nestašan pas, koji je stalno upadao u nevolje
iz kojih se jedva izvlačio, ili si jedan veoma srećan pas koji je preživeo užasnu
katastrofu”, nastavio je Stiven.
„Ovo drugo”, odgovorila je Kasandra.
„Žao mi je, ledi Padžet”, rekla je Meg. „Poslednjih nekoliko godina stalno
imamo kućne ljubimce. Moj najstariji sin je doneo čitavo leglo štenaca u kuću, jer
više nije mogao da podnese činjenicu da mora da ode u štalu kad god poželi da ih
vidi. Naravno, morali smo da dovedemo i majku. Znam koliko brzo kućni
ljubimci postanu porodica, dragoceni na svoj način, kao i ljudska bića.”
„Sigurna sam da bi deo mene umro sa njim da se nije oporavio od povreda.
Srećom, preživeo je. Nisam ga pustila da umre”, objasnila je Kasandra, i dalje
posmatrajući Rodžera.

~ 96 ~
 Knjige.Club Books
Nakratko je pogledala Stivenovo lice, a zatim ponovo skrenula pogled.
Niko nije pitao šta se dogodilo, a ona nije dobrovoljno podelila tu informaciju.
„Bićete puni dlaka, lorde Mertone”, kazala je gospođica Hejtor.
Osmehnuo joj se.
„Iako će me moj sluga izgrditi, siguran sam da će uspeti da očisti moje odelo.
Osim toga, svaki sluga mora da pronađe nešto zbog čega će povremeno prekoriti
svog plemića, ukoliko želi da se oseća potrebnim i da uživa u svom poslu”,
objasnio je Stiven.
Gotovo mu se osmehnula. Međutim, činilo se da mu još uvek nije u potpunosti
oprostila.
Niko nije pomislio da zatvori vrata salona i uveri se da su ovoga puta zaista
zatvorena. Zbog toga se na vratima pojavila mala kovrdžava devojčica, rumenih
obraza - baš kao i onog dana kada ju je Stiven primetio iza sluškinjine suknje.
Ugledavši psa, ušla je u sobu. Nosila je izbledelu ružičastu haljinu, koja je, uprkos
dotrajalosti, bila besprekorno čista i ispeglana.
„Kuco”, rekla je, osmehnuvši se nakon što je ušla.
Međutim, činilo se da je Rodžer bio prilično zadovoljan dok ga je Stiven
milovao. Lenjo je otvorio oko kada mu se devojčica približila kako bi ga poljubila.
„Oh, bože! Jako mi je žao”, rekla je Kasandra, ponovo zvučeći posramljeno.
„Odmah ću...”
Devojčica je iznenada primetila da u prostoriji ima još ljudi, kao i da je među
njima dama sa slamnatim šeširom ukrašenim cvećem. Odmaknula se od Rodžera
i Stivena i pokazala na Megin šešir.
„Lep je”, rekla je.
„Hvala ti”, odgovorila je Meg. „I tvoje kovrdže su veoma lepe. Možda bih
mogla da ti ukradem jednu i zakačim je na svoju kosu kada se vratim kući. Šta
misliš, kako bi mi stajala?”
Devojčica se oduševljeno nasmejala.
„Neee! Izgledala bi smešno”, uzviknula je devojčica.
„Pretpostavljam da si u pravu”, kazala je Meg sa uzdahom. „Možda bi bilo
najbolje da je ostavim na tvojoj glavi, jer tu izgleda najlepše.”
Devojčica je podigla nogu, pridržavajući se rukama ispod kolena.
„Dobila sam nove cipele”, rekla je.
Meg ih je pogledala.
„Veoma su lepe.”
„Druge su mi bile male, jer sam sada velika devojka”, objasnila je devojčica.
„Primetila sam”, složila se Meg. „Sigurna sam da su ti stare cipele bile zaista
male. Hoćeš li da mi sedneš u krilo?”

~ 97 ~
 Knjige.Club Books
Kasandra je ponovo sela, razmenivši poglede sa gospođicom Hejtor. Ali nisu
morale da brinu. Možda savršena pravila bontona ne bi dozvolila starom,
neuglednom psu i sluškinjinom detetu da tumaraju salonom dok domaćica
zabavlja goste, međutim, gosti su bili oduševljeni. Stiven je bio uveren da se i
njegove sestre osećaju isto. Shvatio je da u se u ovoj kući deca i kućni ljubimci
kreću slobodno. Danas je bio uveren da njena kuća podseća na pravi dom.
Kasandra nije živela u večnoj tami. Primetio je naklonost u njenom pogledu
čak i dok je posmatrala devojčicu.
„Ja imam sina koji je stariji od tebe, a imam i ćerku koja je mlađa od tebe. I
još jednog sina koji je još uvek beba”, objasnila je Meg kada se devojčica smestila
u njeno krilo.
„Kako se zovu?”, upitala je devojčica.
„Tobijas, iako ga svi zovemo Tobi, zatim Sara, koju svi zovemo Sali, i
Aleksander, kojeg zovemo Alek. A kako se ti zoveš?”, upitala je Meg.
„Belinda. Kako bi mene zvala?”, nastavila je devojčica.
„Hmm, čekaj da razmislim”, kazala je Meg, pretvarajući se da razmišlja.
„Bela? Imam rođaku koju zovu Bela, ali joj je pravo ime Izabela. Možda Lindi?
Ili Linda? Lin? Ništa ne zvuči tako lepo kao Belinda, zar ne? Mislim da je tvoje
ime savršeno takvo kakvo je.”
Rodžer je sedeo na podu, naslonivši glavu na Stivenove čizme. Kejt je
posvetila pažnju gospođici Hejtor, a Stiven se osmehivao Kasandri, koja je
grickala donju usnu, uzvrativši mu pogled, u kojem se nazirao i prikriveni osmeh.
Bilo mu je drago jer ju je posetio. Kao i što su Meg i Kejt pošle sa njim. Bio
je srećan i što se vrata salona nisu zatvorila. Ovo je bilo mnogo bolje od prethodne
večeri, uprkos senzualnim zadovoljstvima koja mu je noć donela. Ovo je bio novi
početak. Kasandra je upoznala njegovu porodicu, kao i on njenu.
Zapitao se da li je zaista želeo novi početak.
Kao i šta je on označavao. Ali pre nego što je uspeo da razmisli o odgovorima
ili ponovo započne razgovor, vrata salona su se ponovo otvorila i na njima se
pojavila mršava sluškinja, užasnuto ih posmatrajući.
„Izvinite, molim vas! Širila sam veš kada su Belinda i Rodžer ušli unutra.
Mislila sam da su u kuhinji, ali nisam mogla nigde da ih pronađem”, objasnila je
sluškinja. „Belinda, dolazi ovamo! I povedi tog psa sa sobom. Izvinite,
gospođo...”
„Belinda i ja smo sada prijateljice, Meri”, objasnila je Meg. „Nadam se da je
nećeš grditi jer je došla da potraži psa. Zaista je divna i mnogo mi je drago što
sam je upoznala.”
„A Rodžer greje moja stopala”, dodao je Stiven, osmehnuvši se sluškinji.
„Verovatno si veoma ponosna na svoju ćerku”, zaključila je Kejt.

~ 98 ~
 Knjige.Club Books
Belinda je ustala i sklopila ruke oko Rodžerovog vrata. Pas se protegnuo i
polako krenuo ispred nje. Sluškinja je zatvorila vrata, a Stiven je ustao kako bi se
uverio da su se dobro zatvorila.
„Izvinite na neprijatnosti”, veselo je dodala gospođica Hejtor. „Verovatno
niste navikle da se družite sa psima i sluškinjinom decom.”
Meg se nasmejala.
„Niste u pravu”, odgovorila je Meg i pokušala da joj opiše njihovo odrastanje
u Trokbridžu. „Kada odrastete u malom selu, naviknete na društvo različitih ljudi.
To je deo zdravog odrastanja.”
„Ponekad mi nedostaje takav način života”, dodala je Kejt. „Podučavala sam
decu u seoskoj školi. Plesali smo na balovima koji su bili za sve, a ne samo za
plemiće. Meg je u pravu. Bio je to zdrav način odrastanja, premda se niko od nas
nije žalio na sreću koja nas je zadesila kada je Stiven nasledio Mertonovu titulu.”
„Naravno da se ne žalim. Titula sa sobom nosi mnogo privilegija, kao i mnogo
odgovornosti, ali pruža čoveku mogućnost da učini dobra dela”, složio se Stiven.
Dok je govorio, pogledao je u gospođicu Hejtor. Možda nije trebalo da kaže
tako nešto, budući da je mogla da pomisli da mu je njegov položaj takođe pružao
mnogo prilika da čini zlo, ali on joj se osmehnuo i učinilo mu se da je tokom
prethodnih pola sata postala mnogo prijatnija.
Trebalo je da krenu. Primetio je da Meg namerava da ustane. Ali pre nego što
je uspela, na vratima se začulo kucanje, i svi su okrenuli glavu prema vratima, kao
da očekuju novog posetioca. Posle nekoliko trenutaka, na vratima se ponovo
pojavila sluškinja.
„Gospodin Golding je došao da vidi gospođicu Hejtor”, rekla je.
Gospođica Hejtor je brzo ustala, iznenada se zarumenevši.
„Oh, Meri, trebalo je da me pozoveš”, zavapila je.
Ali bilo je prekasno. Gospodin je prošao pored Meri, posramivši se kada je
shvatio da je gospođica Hejtor zauzeta. Iznenada se zaustavio i naklonio se.
Kasandra je ustala i požurila prema njemu, raširivši ruke.
„Gospodine Goldinže, pošlo je toliko vremena, ali sigurna sam da bih vas i
sada prepoznala na ulici”, rekla je.
Bio je to mali, mršav čovek srednjih godina i neuglednog izgleda. Tamna kosa
mu se povukla sa čela, pretvorivši se u proćelavu mrlju na temenu i srebrne tonove
na slepoočnicama. Nosio je naočare sa žičanim okvirom.
„Mala Kasi?”, upitao je, uzevši je za ruke. Izgledao je oduševljeno baš kao i
ona. „Da nije tvoje kose, nikada te ne bih prepoznao. Gospođica Hejtor mi je rekla
da si sada ledi Padžet. Žao mi je zbog smrti tvog muža.”
„Hvala”, odgovorila je i okrenula se da ga predstavi ostalim gostima. Lice joj
je i dalje bilo ozareno od radosti. Objasnila je da je on kratko vreme bio učitelj
njenog brata, iako je sada bio sekretar ministra u kabinetu.

~ 99 ~
 Knjige.Club Books
„Došao sam da pozdravim gospođicu Hejtor”, objasnio je Golding nakon što
se naklonio prisutnima. „Nisam nameravao da vam smetam.”
„Molim vas sedite i popijte šolju čaja”, predložila je Kasandra.
Međutim, nije želeo da sedne, budući da mu je bilo vidno neprijatno zbog
ostalih gostiju.
„Samo sam došao da proverim da li bi mi se gospođica Hejtor pridružila u
vožnji Ričmond parkom sutra popodne. Možda bismo mogli da organizujemo
piknik”, kazao je.
Pogledao je u posramljenu gospođicu Hejtor.
„Samo nas dvoje?” upitala je. Obrazi su joj još uvek bili rumeni. Stiven je
primetio da je zaista lepa žena i pretpostavio da je bila izuzetno lepa u mlađim
danima.
„Pretpostavljam da to ne bi bilo ispravno, zar ne?”, zaključio je, okrećući šešir
u rukama. Činilo se kao da bi najviše voleo da propadne u zemlju od srama.
„Nisam znao koga da pozovem da nam se pridruži. Možda bih mogao...”
Počecima su bile potrebne sredine kako bi pronašli svoj kraj, pomislio je
Stiven. Činilo se da je upravo to bilo potrebno predstojećoj romansi između dvoje
sredovečnih ljudi koji su svojevremeno sarađivali, a možda čak i njegovom
novom prijateljstvu sa Kasandrom koje bi moglo da ih odvede u nepoznatom
pravcu. Zaista je želeo da otkrije kuda njihovo prijateljstvo vodi.
„Ako nemate ništa protiv, i ako ledi Padžet nema planove za sutra po podne,
možda bismo ona i ja mogli da vam se pridružimo na vašem pikniku. Dame bi
mogle da prave društvo jedna drugoj”, predložio je Stiven.
„To je zaista velikodušno od vas. Ali ne želim da se namećem”, odgovorio je
gospodin Golding.
„Naravno da se ne namećete”, uverio ga je Stiven. „Međutim, sada moramo
da ubedimo dame da nam se pridruže.” Pažljivo je posmatrao gospođicu Hejtor i
Kasandru. „Znam da je trebalo prvo da pitam, ali zaista bih voleo da povedem
gospođicu Hejtor na piknik. Šta kažete?”
Uputio joj je svoj najlepši osmeh.
Međutim, iz njenog pogleda je zaključio da žarko želi da ide.
„U pravu ste, lorde Mertone. Ako Kasi bude sa mnom, moći ću da se postaram
da joj se ne dogodi nešto loše. Gospodine Goldinže, rado ću poći sa vama”,
odsečno je odvratila.
A onda su svi pogledali u Kasandru.
„Čini mi se da sutra idem na piknik”, zaključila je, ne pogledavši u Stivena.
„Pa to je divno!”, kazao je gospodin Golding, oduševljeno sklopivši ruke,
premda je još uvek bio vidno posramljen. „Unajmiću kočiju i doći ću po vas sutra
u dva sata.”

~ 100 ~
 Knjige.Club Books
„Pretpostavljam da ćete se vi pobrinuti za čaj, gospodine”, zaključio je Stiven.
„Možda ćete dozvoliti meni da se pobrinem za kočiju?”
„Baš ljubazno od vas, gospodine”, odgovorio je gospodin Golding, a zatim se
naklonio i napustio prostoriju.
„Vreme je da krenemo”, dodala je Meg, a zatim ustala. „Ledi Padžet, hvala
vam na gostoprimstvu. Gospođice Hejtor, drago mi je što sam vas upoznala.”
„I meni”, složila se Kejt. „Htela sam da podelim svoja iskustva u radu sa
decom sa gospođicom Hejtor, ali čini mi se da se nije ukazala prava prilika za
tako nešto. Možda drugi put.”
„Radujem se sutrašnjem susretu”, rekao je Stiven, a zatim se naklonio i
sačekao da njegove sestre i Kasandra izađu iz salona.
Njegove sestre su se smestile u kočiju, a on je još uvek stajao u hodniku.
„Oduvek sam voleo piknike. Radujem se svežem vazduhu, hrani i piću, travi,
drveću i cveću. Kao i prijatnom društvu”, rekao je.
„Društvo možda neće biti toliko prijatno”, upozorila ga je.
Nasmejao se.
„Siguran sam da hoće. Izuzetno mi se dopao Golding”, odvratio je.
Blago se osmehnula zbog namerno pogrešno protumačenog konteksta.
„Mislila sam na sebe”, objasnila je. „Želela bih da znaš da ne želim da idem,
kao i da je ova nova veza o kojoj si sinoć govorio osuđena na propast. Ne možemo
da budemo prijatelji, Stivene. Delili smo krevet.”
„Dakle, ljubavnici ne mogu da budu prijatelji?”, upitao je.
Nije ništa odgovorila.
„Imam potrebu da se iskupim. Umesto da unesem malo radosti u tvoj život,
uradio sam potpuno suprotno. Dozvoli mi da se iskupim”, insistirao je.
„Ne želim...”
„Svi želimo radost”, prekinuo ju je. „Svima je potrebna radost. Moraš da mi
veruješ da tako nešto postoji.”
Ćutke je zurila u njega svojim zelenim očima.
„Reci mi da se raduješ pikniku”, rekao je.
„U redu. Ako ćeš se zbog toga osećati bolje, neću moći da spavam od
uzbuđenja. Sve vreme ću se nadati da će biti lepo vreme”, odvratila je.
Nasmejao se i prstom prešao preko njene brade, a zatim brzo izašao napolje i
smestio se naspram svojih sestara, leđima okrenut konjima.
„Oh, Stivene, čini mi se da te jutros nisam sasvim dobro razumela! Ili sam
možda odlučila da ne razumem... Zar niko od nas neće imati jednostavan put do
braka i sreće?”, rekla je Kejt kada je kočija konačno krenula.

~ 101 ~
 Knjige.Club Books
„Ali nas je upravo težak put doveo do sreće”, pobunila se Meg. „Možda
jednostavan put uopšte ne vodi do sreće. Možda bi i Stivenu trebalo da poželimo
teži put.”
Međutim, nije se osmehnula, niti je delovala oduševljeno. Kao ni Kejt. Stiven
ih nije pitao šta misle, pošto je sve bilo previše očigledno.
Međutim, nisu bile u pravu.
On je samo pokušavao da ispravi grešku i unese malo radosti u Kasandrin
život kako bi umirio svoju savest.
Nastavili su vožnju u tišini.

~ 102 ~
 Knjige.Club Books

Trinaesto poglavlje

Kasandra je naredno jutro provela u Oksford ulici. Međutim, nije kupovala

odeću za sebe. Pitala je Meri da li bi mogla da povede Belindu sa sobom kako bi
joj kupila letnji šešir koji bi zamenio neobičan šešir koji je nekada pripadao
jednom dečaku iz štale. Nije ponudila da kupi još odeće za dete. Morala je da bude
veoma oprezna, budući da je Meri bila veoma ponosna i zaštitnički nastrojena
prema ćerki koju je obožavala.
Zadatak je uspešno završen već u prvoj prodavnici u koju su ušle, iz koje je
Belinda izašla noseći lepi plavi pamučni šešir sa delimično čvrstim obodom i
platnom koje će joj štititi vrat i ramena od sunčevih zraka. Ispod brade se vezivao
žutim trakama, koje su bile pričvršćene za šešir sitnim veštačkim ljutićima i
različcima.
Belinda je oduševljeno zurila u izlog, diveći se svom odrazu.
Šetale su držeći se za ruke, sve dok se nisu zaustavile ispred prodavnice
igračaka. Ubrzo je Belindin nos bio prislonjen na staklo dok je nemo piljila kroz
njega. Nije pokazivala nikakvo uzbuđenje, niti očekivanje da će bilo šta iz izloga
ikada pripasti njoj. Nije zahtevala ništa, ali je očigledno odlutala iz stvarnosti.
Kasandra ju je nežno posmatrala. Sama prilika da gleda u izlog prodavnice sa
igračkama predstavljala je vrhunac Belindinog dana. Bila je veoma skromno dete.
Kasandra je shvatila da devojčica posmatra određenu lutku u izlogu. Nije bila
najveća i najsjajnija. Naprotiv, bila je to mala porcelanska lutka, koja je ležala na
belom vunenom ćebetu, odevena u jednostavnu pamučnu spavaćicu. Belinda je
podigla ruku i polako uperila prst prema njoj.
Kasandra je pokušavala da zadrži suze. Koliko je znala, Belinda nije imala
igračke.
„Mislim da je toj bebi potrebna mama”, rekla je.
„Beba”, ponovila je Belinda, prislonivši ruku na staklo.
„Hoćeš li da je držiš?”, upitala je Kasandra.
Devojčica je okrenula glavu, oduševljeno posmatrajući Kasandru svojim
krupnim očima. - Polako je klimnula glavom.
„Dođi”, rekla je, a zatim je ponovo uzela za ruku kako bi je uvela u
prodavnicu.

~ 103 ~
 Knjige.Club Books
Bio je to nepotrebni trošak. Ona više nije bila ljubavnica grofa od Mertona. A
već je kupila devojčici šešir. Ali hrana, odeća i dom za stanovanje nisu bile jedine
životne potrebe. Nije mogla da zaboravi na ljubav. Ukoliko je ljubav tog jutra
imala cenu, odlučila je da plati za nju.
Činilo se da sve ima smisla kada je prodavačica uzela lutku i stavila je u
Belindino naručje.
Belinda je otvorenih usta posmatrala bebu od porcelana, ukočeno je držeći
nekoliko trenutaka pre nego što ju je nežno uzela u naručje.
„Hoćeš li da je poneseš kući i budeš joj mama?”, upitala je Kasandra.
Belinda je oduševljeno klimnula glavom.
Iza njih je elegantno obučena devojčica uporno zahtevala lutku sa dugim
plavim loknama, a ne onu sa glupom baršunastom haljinom. Bila su joj potrebna
i kolica za bebu, jer su sa njenih točkovi već otpali, kao i konopac za preskakanje,
jer su ručke na onome koji je dobila prošle nedelje za rođendan bile ružne zelene
boje.
Kasandra je shvatila da beba dolazi bez odeće. Kupila je i spavaćicu, a zatim
je Belinda poljubila bebu u čelo, tiho joj obećavši da će je ugrejati, nakon čega je
odlučila da kupi i ćebe.
Nije znala da su igračke toliko skupe.
Dok su izlazile iz prodavnice, shvatila je da ne žali zbog potrošenog novca.
Belinda je i dalje bila iznenađena. Ali setila se jedne od majčinih lekcija. Podigla
je pogled ka Kasandri, držeći bebu u naručju.
„Hvala vam”, rekla je.
Kasandra je znala da joj se od srca zahvalila.
„Nismo mogli da ga ostavimo tamo bez mame, zar ne?”, zaključila je.
„To je devojčica”, objasnila je Belinda.
Kasandra se osmehnula i podigla pogled, susrevši se sa nasmejanim licima
ledi Karling i grofice od Šeringforda.
„Znala sam da ste to vi, ledi Padžet”, kazala je ledi Karling. „Rekla sam
Margaret da ste to sigurno vi, pa smo odlučile da priđemo i uverimo se da je zaista
tako. Kako divno dete! Da li je vaše?”
„Nije. Njena majka je moja kućna pomoćnica, kuvarica i sluškinja”,
odgovorila je Kasandra.
„To je Belinda”, dodala je grofica. „Vidim da nosi svoje elegantne nove
cipele. Kako ste, ledi Padžet? Čini mi se da Belinda ima novu lutku. Mogu li da
je vidim? Da li je devojčica?”
Belinda je klimnula glavom i sklonila ćebe sa lutkinog lica.
„Zaista je divna. Čini mi se da joj je udobno i toplo u tvom naručju. Da li ima
ime?” nastavila je grofica.

~ 104 ~
 Knjige.Club Books
„Bet”, odgovorila je Belinda.
„Baš lepo ime. Bet je kraći oblik za Elizabet. Ali mislim da je to predugačko
ime za jednu tako malu bebu. Mudro si postupila kada si odlučila da je nazoveš
Bet”, objasnila je ledi Šeringford.
„Margaret i ja smo krenule da popijemo čaj”, dodala je ledi Karling. „Ledi
Padžet, hoćete li nam se pridružiti? Sigurna sam da postoji barem jedna torta koja
bi se dopala Belindi. A sigurno služe i limunadu.”
Kasandrin prvi instinkt bio je da odbije. Ali nije moglo da škodi da u javnosti
bude viđena sa takvim damama. Kada bi je društvo postepeno prihvatilo, možda
bi uspela da nađe neku stariju ih bolesnu damu kojoj je potrebno društvo i koja bi
joj verovala dovoljno da je zaposli. To nije bilo idealno rešenje, niti je znala šta
će se dogoditi sa Alis i Meri kada taj trenutak dođe, ali...
Ne bi škodilo da prihvati ponudu koja joj je upravo ponuđena.
„Hvala”, odgovorila je. „Belinda, da li želiš tortu?”
Belinda je ponovo razrogačila oči i klimnula glavom, pre nego što se setila
svojih manira.
„Hvala vam, gospođo”, odvratila je.
Dame su razgovarale skoro sat vremena, dok je Belinda u tišini jela belu tortu
sa ružičastom glazurom koju je pažljivo odabrala, a zatim popila limunadu. Na
kraju je obrisala usta i ruke platnenom salvetom kako bi ponovo uzela svoju lutku.
Tiho joj se obraćala i ljubila je dok su dame razgovarale.
„Dan je savršen za vaš piknik u Ričmondu”, rekla je grofica.
„Piknik?”, upitala je ledi Karling, zainteresovano posmatrajući Kasandru.
„Baš divno! Savršena aktivnost za letnje popodne, zar ne?”
„Moja bivša guvernanta, koja živi sa mnom, ima samo četrdeset dve godine.
Previše je mlada da bi išla na piknik sa gospodinom koji je njen vršnjak. Barem
ona tako kaže. Kada je gospodin Golding juče došao da je pozove, oklevala je,
iako je očigledno želela da prihvati. A onda je lord Merton ponudio da im se
pridružimo”, objasnila je.
Sve tri su se nasmejale, baš u trenutku kada su grof od Mertona i gospodin
Hakstabl prošli pored poslastičarnice. Kasandrin stomak se zgrčio. Lord Merton
je vodio mladu damu sa kojom je plesao uvodni set na balu svoje sestre. Pažljivo
je slušao o čemu govori, osmehujući joj se.
Malo dalje od njih koračala je mlada žena, za koju je pretpostavila da je njena
sluškinja.
Kasandra nije bila ljubomorna. Jednostavno je shvatila da je ona, kao njegova
ljubavnica, provela dve noći sa njim i uživala u tome više nego što je želela da
prizna.
Znala je da ne treba da razmišlja o tome.
Želeo je da joj bude prijatelj.

~ 105 ~
 Knjige.Club Books
Bilo mu je mesto pored mlade devojke, koja se smejala nečemu što joj je
upravo rekao dok joj je on uzvraćao osmeh. Bilo mu je mesto pored te devojke, a
ne pored Kasandre. Bio je mlad, bezbrižan, šarmantan i ispunjen svetlošću.
Nije smela da mu dozvoli da njihovu propalu vezu pokuša da pretvori u
prijateljstvo.
Ali bio je tako divan...
„Evo Stivena i Konstantina!”, rekla je ledi Šeringford. U tom trenutku ih je
gospodin Hakstabl ugledao i rekao nešto, nakon čega su sve troje pogledali kroz
prozor i nasmejali se. Lord Merton im je mahnuo.
Rekao je nešto mladoj dami, ali ona je odmahnula glavom i nakon nekoliko
trenutaka nastavila svojim putem zajedno sa sluškinjom. On i gospodin Hakstabl
su ušli u poslastičarnicu i približili se njihovom stolu.
„Znači, ovako dame ostaju tako vitke?”, upitao je gospodin Hakstabl, ironično
podigavši obrve.
„Naravno da ne”, pobunila se ledi Karling.
„To čini kupovina u prodavnicama, gospodine Hakstable. Osim toga, samo je
Belinda pojela tortu. Primetila sam da ledi Padžet nije ni u svoj čaj stavila šećer,
već samo malo mleka. Uzmite stolice i pridružite nam se.”
Kasandra je iznenada ostala bez daha. Ona nije pripadala ovoj porodici. Osim
toga, morala je da odvede Belindu kući. Meri će sigurno biti zabrinuta.
„Možete da uzmete naše stolice. Belinda i ja moramo da krenemo”, rekla je,
a zatim ustala.
Belinda je poslušno ustala, posmatrajući grofa od Mertona.
„Imam novu lutku”, kazala je.
„Lutku?”, iznenađeno je upitao, sagnuvši se pored nje. „Mislio sam da je to
beba. Mogu li da ga vidim?”
„Devojčica je. Zove se Bet. U stvari, Elizabet, ali to ime je predugačko”,
objasnila je, sklonivši ćebe sa lutkinog lica.
„Više mi se sviđa Bet. Sigurno joj je veoma udobno u tvom naručju. Brzo će
zaspati”, kazao je grof, prislonivši prst na lutkin obraz.
„Da”, veselo se složila devojčica.
Kasandra je nespretno progutala knedlu, uverena da su svi ostali sigurno
primetili. Na licu mu se videla otvorena nežnost, iako je bio plemić koji je
razgovarao sa sluškinjinom vanbračnom ćerkom. Veoma lako bi mogla da se veže
za njega i stekne poverenje, uprkos životnom iskustvu koje ju je naučilo da ne
veruje nežnim muškarcima.
Najdžel je bio nežan...
Lord Merton je ustao.
„Dozvolite mi da vas ispratim kući”, rekao je, pogledavši u Kasandru.

~ 106 ~
 Knjige.Club Books
Zapitala se kako da ga odbije, a da ga ne dovede u neprijatnu situaciju pred
ledi Karling i njegovom porodicom.
„Nema potrebe. Ali hvala na ponudi”, kazala je.
„Uživajte u pikniku!”, dodala je grofica.
„Pikniku? Da li sam nešto propustio?”, upitao je gospodin Hakstabl, zureći u
Kasandru.
„Saputnica ledi Padžet ide na piknik u Ričmond sa bliskim prijateljem, a
Stiven i ledi Padžet će im se pridružiti”, objasnila je grofica.
„Zanimljivo”, odgovorio je, ne prestajući da zuri u Kasandru.
Kasandra je pomogla Belindi da zamota lutku u ćebe. Poljubila je devojčicu
u obraz i uzela je za ruku. Kada su izašle napolje, Belinda se zaustavila i predala
lutku lordu Mertonu kako bi mogla i njega da uzme za ruku.
Nosio je lutku, veselo posmatrajući prolaznike koji su zurili u njih.
Kasandri je na trenutak izgledalo kao da je lutka prava, i da su ona i Belinda
njihova deca.
Da li je zaista bio iskren?
Nikada neće moći sa sigurnošću da zna.
Da li su još uvek postojala tako neiskvarena bića?
I šta je ona uopšte radila u njihovom društvu?

Alis je bila uzbuđena zbog piknika, iako to nikada ne bi priznala, ni da je

muče. Ona je Kasandri oduvek bila poput majke. Uvek je bila njena sigurna luka.
Tokom proteklih deset godina ona je bila ta koja je pomogla Kasandri da sačuva
razum. Ali sada se osećala krivom zbog činjenice da nikada nije razmišljala o Alis
kao o ženi. Nije imala ni dvadeset godina kada je došla da živi sa njom. Kada se
Kasandra udala, Alis je tek napunila trideset. Međutim, tokom svih ovih godina,
nikada nije imala udvarača, niti je imala priliku za brak i sreću.
Da li je volela gospodina Goldinga? Da li se pre mnogo godina nadala da će
se udati za njega? Da li je razmišljala o njemu tokom svih ovih godina? Da li je
ponovni susret sa njim bio važan događaj u njenom životu? Da li je nada ponovo
bila rođena?
Kasandra je bila posramljena zbog činjenice da nije znala odgovor ni na jedno
od pitanja. Ali učiniće sve što je u njenoj moći kako bi se pobrinula da njihova
veza napreduje, ukoliko obe strane budu to želele.
Radovala se pikniku zbog Alis.
Ali i zbog sebe, nevoljno je priznala dok je Belinda govorila lordu Mertonu
kako ima nov šešir, a on je izjavio da dugo nije video ništa lepše. Ne bi trebalo da
se raduje. Ne sme da mu dozvoli da se sprijatelji sa njom, pošto mu je mesto bilo
pored mladih dama, poput one sa kojom ga je danas videla.

~ 107 ~
 Knjige.Club Books
Ali budući da je već prihvatila njegov poziv, odlučila je da će jednostavno
uživati u njegovom društvu.
Činilo joj se da je prošlo mnogo godina otkako je to poslednji put učinila.
Zapitala se kada je poslednji put jednostavno uživala?
Obećao joj je da će joj pružiti radost.
Iako je znala da je to bilo nemoguće, odlučila je da uživa.
Kada su stigli do kuće u Portman ulici, Belinda je ćutke stajala pred vratima,
dok je Kasandra uzela ključ ispod saksije pored stepenica, umesto da pokuca na
vrata. Otvorila je, a Belinda je pažljivo uzela lutku od lorda Mertona i zaputila se
u pravcu kuhinje, govoreći tako glasno i brzo, da su joj se reči saplitale jedna o
drugu. Međutim, Kasandra je uspela da shvati da pominje ružičastu glazuru, Bet,
ljutiće i šešir, kao i dve dame, belo vuneno ćebence, kamere koji su štitili njen
vrat od sunca i gospodina koji je nosio Bet, a da je nije probudio.
Sirota Meri je sigurno ogluvela, pomislila je Kasandra uz osmeh, dok je
vraćala ključ na mesto.
Iznenada je osetila užasan bol, koji bi se, kao i obično, obrušio na nju bez
prethodnog upozorenja.
Nije imala svoju decu.
Samo četiri mrtve bebe.
Duboko je udahnula, a zatim se okrenula da pruži ruku lordu Mertonu.
„Hvala ti! Vidiš li kakav sam trošadžija, Stivene? Vidiš li na šta sam potrošila
tvoj novac?” upitala je.
„Da usrećiš dete”, odgovorio je i prineo njenu ruku usnama. „To je najbolji
način na koji si mogla da ga potrošiš, Kas. Vidimo se po podne?”
„Da”, složila se i ušla u kuću, posmatrajući šarmantnog i velikodušnog -
savršenog čoveka kako odlazi niz ulicu.
Zaista bi mogla lako da se veže za njega, kao što je čeznula za njim. Možda
je ipak bio iskren.
A možda i nije.
Već je odlučila da će uživati u ovom popodnevu. Jutros je potrošila mnogo
novca, danas popodne će potrošiti svoja osećanja.
Dugo je gomilala svoja osećanja.
Nije ni bila sigurna da li je u njoj ostalo nešto što bi moglo da se potroši.
Kasnije tokom popodneva, Stiven je oduševljeno posmatrao gospođicu Hejtor
kako žurno seda pored Kasandre u njegovoj otvorenoj kočiji, umesto da se smesti
na prazno mesto prekoputa. Sada će Stiven morati da sedi tamo sa Goldingom.
Na osnovu njenog ponašanja, mogao je da zaključi da je gospođica Hejtor veoma
nervozna.
Možda joj se nikada niko nije udvarao. Ali ni sada nije bilo kasno za to.

~ 108 ~
 Knjige.Club Books
Golding je bio još nervozniji nego juče, dok je spuštao svoju veliku, novu
korpu za piknik na zadnji deo kočije. Ukoliko je korpa puna hrane, sigurno bi
mogla da nahrani četu gladnih vojnika.
Golding, koji je bio obučen izuzetno elegantno, gotovo da nije progovorio
tokom vožnje kočijom. Gospođica Hejtor bila je besprekorno odevena u
tamnoplavu haljinu. Nepomično je sedela, ne rekavši ni reč.
Kasandra je izgledala zanosno u bledozelenoj haljini sa slamnatim šeširom.
Na osnovu njenog osmeha zaključio je da i nju zabavlja čitava situacija.
Odlučio je da on bude taj koji će započeti razgovor. Oduvek je bio vešt u
tome. Trebalo je samo da postavi adekvatna pitanja.
„Radili ste kao učitelj, Goldinže?”, upitao je nakon što je kočija ubrzala. „Vi
i gospođica Hejtor ste nekada predavali zajedno?”
„Jesmo. Gospođica Hejtor je bila guvernanta gospođice Jang, a ja učitelj
gospodina Janga. Ali nisam mu dugo bio potreban, zbog čega sam morao da
potražim drugi posao. Bilo mi je žao kada sam otišao. Gospođica Hejtor je bila
odličan učitelj. Divio sam se njenoj posvećenosti i njenom obrazovanju”,
odgovorio je Golding.
„I vi ste bili jednako posvećeni, gospodine Goldinže”, dodala je gospođica
Hejtor, konačno odlučivši da progovori. „Jednom sam vas zatekla u radnoj sobi
ser Henrija Janga u ponoć, kako pokušavate da mu objasnite deljenje na drugačiji
način. A moje obrazovanje je bilo daleko inferiornije od vašeg.”
„Samo kada je reč o formalnom obrazovanju koje pohađanje univerziteta
može da pruži. U to vreme ste bili mnogo načitaniji od mene, gospođice Hejtor.
Preporučili ste mi nekoliko knjiga koje su od tada postale moje omiljene. Uvek
vas se setim kada ih ponovo čitam”, objasnio je.
„To je veoma ljubazno od vas. Ali sigurna sam da biste ih na kraju i sami
otkrili”, odvratila je.
„Čisto sumnjam”, pobunio se. „Imam toliko knjiga koje bi trebalo da pročitam
i često ne znam odakle uopšte da počnem. Voleo bih da čujem šta ste čitali u
poslednjih nekoliko godina. Možda ćete me inspirisati da pročitam nešto novo što
se ne tiče samo politike.”
Stiven je pogledao u Kasandru. Nisu se otvoreno osmehnuli jedno drugom.
Možda bi njihovi saputnici shvatili zbog čega se smeju. Međutim, znao je da se
smeje, iako joj je lice bilo mirno. Znao je da mu uzvraća osmeh. Sve i da je
pogrešno protumačio izraz na njenom licu, barem nije nosila svoju uobičajenu
masku. Baš kao ni jutros. Jutros je bio dovoljno neoprezan shvativši da bi mogao
da se zaljubi u nju ukoliko dozvoli sebi da učini nešto tako glupo. Kada mu je Kon
skrenuo pažnju na poslastičarnicu, prvo je video Kasandru. Na trenutak nije
primetio ni Meg, ni ledi Karling. A kada je otpratio kući nju i devojčicu, osetio
je...
Nije ni bilo važno. Ionako su to bila besmislena razmatranja.
~ 109 ~
 Knjige.Club Books
Stiven je sa sobom poveo samo kočijaša, a Golding nije poveo nijednog slugu,
jer je iznajmljena kočija ostavila njega i njegovu korpu u Portman ulici. Nakon
duge vožnje stigli su u Ričmond park, noseći korpu između sebe, dok su dame
išle ispred njih kako bi odabrale pristojno mesto za piknik.
Pronašli su travnatu livadu smeštenu ispod starih hrastova po kojima je park
bio poznat. Pred njima se pružao pogled na livade, žbunove rododendrona i još
hrastova. U daljini su mogli da vide jezero Pen, koje je oduvek bilo bogato ribom.
Neki ljudi su šetali parkom, ali činilo se da niko drugi nije na pikniku. Na
njihovoj livadi nije bilo nikoga. Kao što se Stiven nadao, trebalo je da uživaju u
tihom, osamljenom popodnevu.
Nakon što su muškarci spustili korpu, Golding ju je otvorio i izvukao veliko
ćebe, objasnivši da korpa nije bila toliko teška kao što je Stiven očekivao da će
biti. Golding je protresao ćebe, nameravajući da ga raširi na travu, kad je
gospođica Hejtor požurila da mu pomogne, uhvativši dva ugla. Zajedno su
postavili ćebe.
„Prerano je za čaj. Jeste li raspoloženi da prošetamo?”
„Ali neko bi trebalo da ostane i pričuva korpu”, istakla je gospođica Hejtor.
„U pravu ste”, namršteno je odgovorio Golding. „Nećemo moći da odemo
daleko.”
„Ja mogu da ostanem ovde i uživam u suncu, svežem vazduhu i zelenilu. Alis,
zašto ne prošetaš sa gospodinom Goldingom, a lord Merton i ja ćemo ostati ovde”,
predložila je Kasandra.
Gospođica Hejtor je sumnjičavo pogledala u Stivena, a on joj je uputio svoj
najlepši osmeh.
„Ja ću čuvati ledi Padžet”, kazao je. „Javno okruženje i drugi ljudi koji šetaju
biće adekvatni pratioci za vas i za nju.”
Još uvek nije bila sasvim uverena. Ali njena želja da prošeta sama sa
Goldingom nadjačala je oprez.
„Ali, ako smo prešle čitav ovaj put kako bismo šetale oko korpe za piknik,
mogle smo da ostanemo kod kuće i jedemo u bašti ispod Merinog užeta za veš”,
rekla je Kasandra.
I gospođica Hejtor je bila ubeđena. Krenula je duž livade sa Goldingom, a
zatim ga uzela za ruku dok su koračali u pravcu udaljenih jezera.
„Mislim da sam bila užasno sebična”, nastavila je Kasandra, nakon što je sela
na ćebe i skinula rukavice i šešir.
„Zato što si im rekla da šetaju dok ti i ja sedimo ovde?”, upitao je.
„Zato što sam zadržala Alis pored sebe sve ove godine. Počela je da traži drugi
posao kada sam prihvatila Najdželovu bračnu ponudu. Čak je otišla na jedan
razgovor za posao i bila oduševljena decom i njihovim roditeljima. Ali molila sam
je da pođe sa mnom na selo, barem na godinu dana. Nikada nisam živela na selu

~ 110 ~
 Knjige.Club Books
i bila sam pomalo uplašena. Pristala je jer sam bila veoma uporna, a kasnije je
ostala sa mnom. Mislila sam samo na sebe i bezbroj puta sam joj rekla da ne znam
kako ću živeti bez nje”, započela je.
„To je osnovna ljudska potreba”, kazao je Stiven. „Ona te očigledno voli.
Siguran sam da je bila srećna jer je ostala sa tobom.”
Okrenula je glavu prema njemu. Sedela je skupljenih kolena, sklopivši ruke
oko njih.
„Previše si dobar, Stivene”, pobunila se. „Mogla je da se uda pre mnogo
godina. Možda bi tada bila srećnija.”
„A možda i ne bi. Mnoge guvernante nemaju mogućnost da se udaju, zar ne?
A njenim novim poslodavcima bi verovatno bila potrebna kako bi prenela
određena znanja njihovoj deci. Možda je deca ne bi volela. Možda bi je otpustili,
a njen sledeći posao bi možda bio još gori. Drugim rečima, nikada ne znamo šta
bi moglo da se dogodi”, objasnio je Stiven.
Osmehnula mu se, još uvek zureći u njega.
„U pravu si”, složila se. „Možda sam je posle svega čuvala za ponovni susret
sa ljubavlju svog života. Današnji dan nije za tugu i krivicu, već za piknik.
Oduvek sam tu reč povezivala sa čistim užitkom. Ali tokom svog braka nisam
prisustvovala nijednom pikniku. Nisam to shvatila sve do danas. Došla sam ovde
da uživam.”
Podigao je jedno koleno i prebacio ruku preko njega, dok je drugu ruku
zabacio iza sebe, oslonivši se na nju. Sedeli su u hladu jednog hrasta. Njegov šešir
je stajao na ćebetu pored njega.
Oduševljeno je posmatrao kako izvlači ukosnice iz kose i pušta je duž leđa.
Spustila ih je na rub šešira i provukla ruke kroz kosu kako bi je razmrsila.
„Ukoliko si ponela češalj, očešljaću te”, rekao je.
Podigla je pogled. „Hoćeš li? Ali skinula sam ukosnice kako bih mogla da
posmatram nebo. Možda možeš da me očešljaš kasnije, pre nego što je ponovo
vežem.”
Nije koketirala sa njim. Niti je koristila zavodljiv glas ili pogled. Međutim,
osećao je napetost među njima. Bila je onakva kakva nikada ranije nije, opuštena
i nasmejana, bez izveštačenosti.
Bio je oduševljen.
Bila mu je mnogo privlačnija nego kada je pokušavala da ga zavede.
Legla je na ćebe, namestivši haljinu tako da joj prekriva članke. Stavila je
ruke iznad glave i zagledala se u nebo. Zadovoljno je uzdahnuo.
„Kada bismo mogli da zadržimo povezanost za zemljom, naši životi bi bili
mnogo bolji. Da li se slažeš?”, upitala je.
„Ponekad postanemo toliko opsednuti mišlju da smo gospodari svega što
vidimo, da zaboravljamo da smo i mi obična stvorenja na zemlji”, odgovorio je.

~ 111 ~
 Knjige.Club Books
„Baš kao leptiri, ptice i mačići”, dodala je.
„I lavovi, i gavrani...”, kazao je.
„Zašto je nebo plavo?”, upitala je.
Nasmejao se, a Kasandra se okrenula prema njemu. „Nemam pojma. Ali
drago mi je što je tako. Kada bi sunce obasjavalo crno nebo, svet bi bio izuzetno
sumoran.”
„Kao pred oluju”, zaključila je.
„Još gore!”
„Ili kao veče obasjano mesečinom. Dođi da vidiš nešto”, rekla je.
Namerno se pretvarao da je nije razumeo.
Spustio je glavu pored njene, pažljivo posmatrajući njeno lice. Zaustavio je
pogled na njenim očima. Osmehivale su mu se.
„Zaista je divno!” složio se.
Njene oči su lutale po njegovom licu. „Stivene, imaćeš bore na spoljašnjim
uglovima očiju kada ostariš, i zbog njih ćeš izgledati još privlačnije.”
„Kada se to dogodi, setiću se da si me upozorila”, obećao je.
„Hoćeš li me se sećati?”, upitala je, lagano prešavši rukama preko mesta na
njegovom licu na kojima bi se nalazile bore.
„Uvek”, obećao je.
„I ja ću se tebe uvek sećati. Nikada neću zaboraviti da sam upoznala
savršenog muškarca”, dodala je.
„Nisam savršen.”
„Pusti me da sanjam! Za mene si savršen. Danas si savršen... Neću te upoznati
dovoljno dobro da bih spoznala tvoje slabosti ili poroke. U mom sećanju ćeš uvek
biti savršeni anđeo. Možda ću naručiti medaljon i staviti ga oko vrata”, nastavila
je.
Osmehnula se, ali Stiven joj nije uzvratio osmeh.
„Nećeš me upoznati dovoljno dobro?”, upitao je.
Odmahnula je glavom.
„Naravno da ne. Ali to nije bitno, Stivene. Najhitniji je sadašnji dan”,
objasnila je.
„U pravu si.”
Činilo mu se da u blizini nije bilo ljudi. Sve i da ih je bilo, verovatno su već
bili dovoljno šokirani.
Poljubio ju je.
A ona mu je uzvratila poljubac, nežno obuhvativši njegovo lice dlanovima, a
zatim sklopivši ruke oko njegovog vrata. Bio je to topao, nežan i prilično čedan
poljubac. Najopasniji poljubac u Stivenovom životu. Znao je to čim je podigao
glavu da je ponovo pogleda u oči.
~ 112 ~
 Knjige.Club Books
Bio je to poljubac prožet emocijama, koje su se graničile sa ljubavlju. U njemu
nije bilo požude.
„A sada me poslušaj i pogledaj u nebo”, rekla je.
Govorila je nežno, uprkos zavodljivoj prirodi njenih reči.
Ispružio se pored nje i pogledao u nebo, shvativši na šta je mislila kada je
govorila o povezanosti sa zemljom. Osećao je čvrstu i večnu zemlju ispod sebe,
uprkos debelom ćebetu. A iznad sebe je video vedro, plavo nebo i lisnate grane
hrasta.
A on je bio deo tog prelepog mesta, kao i Kasandra.
Uzeo ju je za ruku.
„Kada bi mogao da odeš na nebo i postaneš nova osoba, da li bi to učinio?”,
upitala je.
Nakratko je razmislio.
„Ali tako bih izgubio sebe i sve one koji su mi pomogli da stasam u osobu
koja sam danas”, pobunio se. „Voleo bih da barem povremeno mogu da
pobegnem u drugi svet. Pohlepan sam i želim najbolje od oba sveta. A ti?”
„Mogu da ležim ovde i maštam, da se prepustim plavetnilu i svetlosti. Ali
morala bih da ostanem ista osoba, inače bi sve bilo besmisleno, zar ne? Morala
bih da ostavim sve iza sebe i pobegnem, i to bi izgledalo isto kao da sam mrtva.
A to mi se ne bi dopalo. Želim da živim”, priznala je.
„Drago mi je da to čujem”, veselo je odgovorio.
„Nisi me razumeo. Dugo sam mislila da bih, kada bih mogla da biram,
odabrala smrt, pod uslovom da ne moram sama sebi da oduzmem život”, kazala
je.
Iznenada ga je obuzela jeza.
„Ali više se ne osećaš tako?” upitao je.
„Naravno da ne! Želim da živim”, rekla je, nežno se osmehnuvši.
Čvrsto joj je stegnuo ruku. Dok su ležali u tišini, Stiven je razmišljao o onome
što je upravo rekla. Zapitao se kakav je bio njen život kada je u određenom
periodu često pomišljala na smrt.
Ponekad bi zaboravio da je njen život bio toliko nepodnošljiv da je morala da
ubije svog muža.
Danas nije mislio o tome. Okrenuo je glavu da je pogleda, a ona je uzvratila
pogled. Oboje su se osmehnuli.
„Jesi li srećna?” upitao je.
„Jesam.”
Duboko je uzdahnuo i spustio slobodnu ruku preko očiju.

~ 113 ~
 Knjige.Club Books
Shvatio je da je upravo zakoračio u nešto novo što nije ni nalik zavođenju.
Niti običnom prijateljstvu. Iako nije znao o čemu se radi, imao je osećaj da
mu život više nikada neće biti isti.
Nije bio siguran da li ga je to uznemiravalo ili oduševljavalo.
Nakon nekoliko trenutaka, utonuo je u prijatan dremež, napola svestan sveta
oko sebe.

~ 114 ~
 Knjige.Club Books

Četrnaesto poglavlje

Stiven je zadremao. Njegovo duboko disanje otkrilo joj je da je utonuo u san.

Kasandra je zatvorila oči i osmehnula se, osetivši očajničku nežnost prema njemu
i bezbrižnom popodnevu. Odlučila je da uživa, i to je bilo upravo ono što je sada
radila. Svi njeni pokušaji samoodbrane, strepnja i nepoverenje prema bilo kome
izvan njenog uskog kruga prijatelja, bili su zaboravljeni do završetka piknika.
Dozvolila je sebi da veruje da možda ipak postoji jedan dobar čovek, koji je
sada ležao pored nje i držao je za ruku. Znala je da nije savršen. Neprestano ju je
podsećao na to. Međutim, bio je nešto najbliže savršenstvu, što je ona ikada
spoznala.
Sve i da je imao mane ili poroke, ona ih nikada neće otkriti, jer ga neće dobro
upoznati. Sezona će se završiti, a ako bude imala sreće, u budućnosti neće čuti
neprijatne priče o njemu.
Ležeći na livadi, odlučila je da će ponovo živeti na selu. Kao da su komadić
tla ispod nje i neba iznad njene glave očistili njen um od guste, tamne magle koja
ju je dugo zbunjivala. Nameravala je da pronađe kolibu negde u Engleskoj, daleko
od utabanih staza, gde će živeti, uzgajati cveće, praviti vezove na stolnjacima i
maramicama, ići u crkvu svake nedelje, pomagati tokom služenja čaja u parohiji
i plesati na seoskim balovima.
Progutala je knedlu. Premda je odlutala u svojim maštarijama, to nije bio
nepraktičan ili nemoguć san.
U tom trenutku ju je pogodila neočekivana spoznaja.
Bila je žrtva tokom deset dugih godina. Nije mogla da se odupre žestokim
udarcima. Najdžel je bio jači od nje. Osim toga, bio je njen muž i imao je
zakonsko pravo da je tuče, ukoliko je to smatrao neophodnim. Ali počela je da
razmišlja poput žrtve, često zadržavajući dah kako je ne bi primetio ili nasrnuo na
nju. A ako nije mogla da kontroliše svoj um, onda život zaista nije bio vredan
življenja.
Njen život nije imao svrhu skoro deset godina.
Danas je iznenada shvatila da se svrha konačno pojavila. Okrenula je glavu
prema Stivenu. Oči su joj bile pune suza, ali on je, srećom, još uvek spavao.
Bio je nestvarno lep i privlačan. Čeznula je za...
Međutim, u njenim snovima nije bilo mesta za njega. Ona ga je zavela i
naterala ga da oseća obavezu prema njoj. To je bilo izuzetno nepravedno. Trebalo
~ 115 ~
 Knjige.Club Books
je da se vrati u svoj svet, ispunjen mladim damama, poput one koja je jutros šetala
sa njim.
Ipak, njen novi san imao je neke veze sa njim. Morala je da mu se zahvali za
to. Svojom bezrazložnom ljubaznošću podsetio ju je na sopstvenu vrednost, kao i
na činjenicu da sama upravlja svojim životom.
Da li je mogla da polaže pravo na njega kada je njihovo poznanstvo bilo tako
sveže, a počelo je ružnim zavođenjem i njegovim upadanjem u njenu zamku?
Da li je zaista bio anđeo?
Osmehnula se kroz suze na ovu maštovitu pomisao. Očekivala je da će svakog
trenutka ugledati njegova krila i njegov oreol. Više neće biti bez novca, zavisna
od drugih, ponižena, uplašena i nepoverljiva, kao što je bila otkako ju je Brus
izbacio iz njenog doma.
Želela je da se hrabro bori.
Sutra će pronaći advokata koji će biti spreman da preuzme njen slučaj, uprkos
njenom siromaštvu. Sa Stivenovim novcem, ona će mu ostaviti zalog, uz obećanje
da će mu isplatiti ostatak naknade kada odbrani njen slučaj. Prema njenom
bračnom ugovoru i Najdželovom testamentu, imala je pravo na određen iznos
njegovog bogatstva i mesečnu penziju sa imanja. Takođe, trebalo je da zadrži sav
nakit koji je dobila nakon udaje. To je bilo njeno lično vlasništvo. Osim toga,
polagala je pravo na udovičku kuću na imanju, kao i na korišćenje gradske kuće
u Londonu do kraja svog života, osim ako se ponovo ne uda. Kuća u Londonu bi
joj dobro došla ovog proleća.
Brus joj je rekao da može da zadrži slobodu, i ništa više. Rekao joj je da će,
ukoliko ne prihvati njegov ultimatum, izgubiti sve, pa čak i svoju slobodu i svoj
život.
A ona mu je poverovala uprkos besmislicama.
Da je verovao kako može da dokaže da je kriva za smrt njegovog oca, naredio
bi da je uhapse bez odlaganja. Ne bi predlagao bilo kakav dogovor sa njom.
Nije mogao da dokaže ništa, jer dokazi nisu postojali.
Ali ona je sve to znala i ranije. Zašto se onda osećala kao da je upravo došla
do neverovatnog otkrića?
Zahtevaće svoj novac, nakit, pa čak i kuću u gradu. Svaki pristojan advokat
će joj sigurno obezbediti sve što je zahtevala. Bračni ugovor i testament bili su
pravno obavezujući dokumenti. Ne bi mnogo rizikovao time što će uzeti njen
skroman zalog i sačekati ostatak svog honorara.
Zatvorila je oči i osetila kako se zemlja okreće zajedno sa njom. Bila je živa.
A Stivenova topla, opuštena ruka počivala je u njenoj.
Kada bi samo svet mogao na trenutak da uspori kako bi ovaj trenutak trajao
barem malo duže! Bila je svesna da bi, kada bi želela, mogla do ušiju da se zaljubi
u njega.

~ 116 ~
 Knjige.Club Books
Ali nije to želela. Uživala je u radosti ovog popodneva. Pozajmila je malo
njegovog svetla. Svetlost koja je bila u njoj bila je veoma prigušena. Do pre
nekoliko trenutaka odgovorila bi da je potpuno ugušena. Ali nije bila. Ponovo je
rasplamsao svetlost u njoj.
Nije želela da se oslanja na njega, pošto nije imala da mu ponudi ništa
dragoceno. Pustiće ga da ode čim bude mogla.
Međutim, malopre je bila iskrena. Nikada ga neće zaboraviti. Verovala je da
će moći da vidi njegov lik kad god zatvori oči, ili da oseti topao stisak njegove
ruke. Uvek će se sećati suptilnog mošusnog mirisa njegove kolonjske vode.
Čim bude dobila svoj novac i nakit, vratiće mu sav njegov novac. Tada će sve
veze među njima biti prekinute, svi dugovi plaćeni, a sve obaveze izmirene.
Njihova veza će zauvek biti okončana.
Ako je se ikada bude sećao, činiće to sa poštovanjem, a možda i sa malo
nostalgije.
Polako je podigla glavu i u daljini ugledala dve siluete, uverena da joj idu u
susret. Znala je da su to Alis i gospodin Golding. Alis bi se užasno naljutila na
Stivena kada bi ih videla kako se drže za ruke, ispruženi na ćebetu.
Kasandra se nasmejala zbog zamišljenog prizora, a zatim okrenula glavu
prema Stivenu i stegnula mu ruku.
„Mislim da je vreme da ustanemo i upristojimo se”, rekla je. „Ti ne izgledaš
loše, ali ja moram da svežem kosu. Hoćeš li me očešljati?”
Pospano joj se osmehnuo.
„Mislim da sam zadremao”, zaključio je.
Nasmejala se. „I ja mislim da jesi.”
Sela je, a zatim izvadila četku iz svoje torbice, pruživši je Stivenu i privukavši
ukosnice prema sebi.
Čvrstim potezima je provlačio četku duž njene kose na levoj strani njene
glave. A onda je pomerio četku udesno i uradio to ponovo. U roku od nekoliko
minuta kosa joj je bila glatka, a na temenu je osećala blago peckanje.
„Veoma si vešt”, rekla je, vezavši kosu u punđu pre nego što je ponovo zabola
ukosnice u nju i stavila svoj šešir.
„Kasandra, da li je tvoj muž Belindin otac?” upitao je.
Zadržala je ruke na trakama.
„Nije”, odgovorila je.
„Onda je to bio njegov sin, sadašnji lord Padžet”, zaključio je.
„Nije”, ponovila je, vezujući trake ispod brade.
„Žao mi je”, kazao je Stiven.
„Nije bila silovana. Mislim da je Meri zaista volela tog čoveka”, objasnila je.
Čekala je da nastavi sa pitanjima, ali nije to učinio.
~ 117 ~
 Knjige.Club Books
„Najdžel je imao tri sina”, započela je. „Brus je najstariji, a tu su i Oskar i
Vilijam. Oskar je godinama bio vojnik. Srela sam ga samo nekoliko puta. Nije
došao na očevu sahranu. Vilijam je oduvek bio lutalica. Proveo je nekoliko godina
u Americi, a onda se pre četiri godine nakratko vratio kući, pre nego što je otišao
u Kanadu sa čovekom koji je trgovao krznom. Belinda je rođena sedam meseci
nakon njegovog odlaska. Meri tvrdi da on nije znao za nju, a ja joj verujem.
Vilijam mi je oduvek bio drag, iako i on ima svojih mana.”
„Padžet je nije otpustio?”, upitao je.
„Najdžel? Nije. Prepustio je meni brigu o domaćinstvu. Nikada mu nisam
rekla da je Merina ćerka njegova unuka. Zapravo, mislim da nije čak ni znao da
ona postoji”, objasnila je.
Saznao je tek na kraju.
„Brus ju je otpustio kada se vratio u Karmel”, nastavila je. „Nije imala nikoga
ko bi je primio. Bila je beznadežan slučaj. Nisam joj mnogo pomogla time što sam
ih povela sa mnom, ali barem imamo jedna drugu. Kao i Alis i Rodžera.”
Alis i gospodin Golding su im se približavali. Kasandra je ustala kako bi im
mahnula.
„Da li je Vilijam Belmont još u Kanadi?”, upitao je Stiven.
„Ne znam. Nije trebalo ni da ti pričam sve ovo. To nije moja stvar. Ali moram
da dodam da Meri nije žena lakog morala. Verujem da je zaista volela Vilijama.
Sigurna sam da ga još uvek voli, i da ga čeka”, rekla je.
Spustio je ruku na njeno rame i stegnuo ga.
„Ne osuđujem je, Kas”, odgovorio je.
A zatim je okrenuo glavu kako bi se osmehnuo paru koji im je išao u susret.

Alis i gospodin Golding su prošetali do jezera, a zatim se polako vratili do

mesta za piknik.
Dugo su razgovarali o knjigama, a onda su se prisećali zajedničkih iskustava
dok su oboje podučavali Jangove, iako je taj vremenski period kratko trajao. Tada
je iznenadio Alis, pomenuvši joj svoju suprugu, sa kojom je bio u braku osam
godina, a koja je umrla pre tri godine.
Nije joj palo na pamet da bi mogao da bude oženjen.
Iako se u prvi mah rastužila, bilo joj je drago što je nije čekao svih ovih
godina. Jer ni ona nije čekala njega. Kratko ga je poznavala i silno se zaljubila u
njega jer je bila usamljena devojka, bez ikakvih prilika da upozna druge mladiće.
Patila je za njim godinu dana nakon što je otišao, a onda ga zaboravila, sve dok
ga pre dva dana nije ponovo srela. Još uvek je bio zgodan i vitak čovek, zadubljen
u knjige. I dalje je bio dobar sagovornik.

~ 118 ~
 Knjige.Club Books
Osim toga, uživala je u činjenici da ju je jedan muškarac gotovo sat vremena
držao za ruku i razgovarao isključivo sa njom. Da nije bila oprezna, ponovo bi se
zaljubila u njega, što ne bi bilo nimalo promišljeno u njenim godinama.
Kada je pitao za Kasi, Alis je shvatila da zaista ne zna šta se dogodilo.
„Siguran sam da je ledi Padžet teško podnela gubitak supruga u tim godinama.
Jesu li bili bliski?”, upitao je.
Alis je oklevala. Nije bilo na njoj da odgovori na to pitanje. Premda bi se on
lako složio sa njom, nije želela da narušava poverenje koje joj je ukazano. Mogla
je da odgovori neobavezno, mada je bilo sasvim izvesno da će on ovih dana
saznati za glasine i pomisliti da mu ona nije verovala.
„Bio je nasilnik najgore vrste. Svaka naklonost koju je osećala prema njemu
brzo je nestala”, odgovorila je.
„Zaboga! Gospođice Hejtor, to je zaista strašno! Ne postoji odvratniji
muškarac od onoga koji tuče svoju ženu. To je najgora vrsta siledžija”, kazao je.
Mogla je da se zaustavi na tome.
„Umro je nasilnom smrću”, nastavila je. „Neki kažu da ga je Kasi ubila. U
Londonu je prati loš glas. Priča se da je ubila muža sekirom.”
„Gospođice Hejtor! Ne verujem u to”, kazao je, iznenada se zaustavivši kako
bi se okrenuo prema njoj.
„Bio je upucan njegovim pištoljem”, dodala je.
„Ledi Padžet ga je upucala?”, zaključio je, namrštivši se.
„Nije. To sam mogla da budem i ja”, objasnila je, nakon što je nastavio da
zuri u nju.
„Mogla?”, upitao je.
„I ja sam ga mrzela. Nikada nisam mislila da je moguće mrzeti nekoga toliko,
ali ipak sam ga mrzela. Hiljadu puta sam pomislila da potražim posao negde
drugde, ali svaki put bih se setila da moja draga Kasi nije mogla da ode, a ja sam
bila njena jedina uteha. Mogla sam to da uradim. Užasno ju je tukao - bezbroj
puta, i ponovo je to učinio te noći. Da, mogla sam to da uradim. Mogla sam da
uzmem pištolj u svoje ruke i pucam u njega”, ispričala je.
„Ali zašto niste to učinili?”, prošaputao je.
„Možda i jesam”, odlučno je kazala. „Možda i jesam, ali ne želim da priznam,
jer nema dovoljno dokaza o počiniocu. Samo bi lud čovek javno priznao zločin.
Zaslužio je da umre.”
Toliko o mogućoj romansi, pomislila je Alis, dok je gospodin Golding skidao
naočare, izvlačeći iz kaputa maramicu kako bi ih očistio. Nažalost, mesto na
kojem su odlučili da organizuju piknik još uvek je bilo daleko. Siroti čovek se
sigurno pitao u šta se to upustio. Mora da je očajnički želeo da pobegne. Gledala
ga je u oči, uporno i prkosno, dok je ponovo stavljao naočare i namršteno je
posmatrao.

~ 119 ~
 Knjige.Club Books
„Da ga neko nije zaustavio, ledi Padžet bi verovatno bila primorana da živi u
nasilju godinama”, zaključio je. „Ne mogu da podržim ubistvo, ali ni nasilje nad
ženama, pogotovo ne nad ženom koja je poverena muškarcu kako bi je čuvao,
voleo, cenio i štitio. Ovo je jedna od onih situacija u kojima pravna i moralna
pravila ne mogu adekvatno da odgovore na određeno pitanje. Ne mogu da
čestitam ubici lorda Padžeta, ali ne mogu ni da ga osudim. Ako ste to uradili iz
ljubavi prema ledi Padžet, onda vas poštujem. Ali mislim da ga niste vi ubili.”
Ponovo joj je pružio ruku, nakon čega su nastavili da koračaju prema Kasandri
i lordu Mertonu.
Alis je pomislila da su predugo odsutni, trudeći se da vidi dve siluete na mestu
gde ih je očekivala. Kada je sledeći put pogledala, ugledala ih je kako sede jednog
pored drugog, dok je korpa za piknik stajala pored njih.
Iznenada je shvatila da je gladna.
Takođe se osećala ushićeno. Ne bi je osudio da je to učinila. Ali nije ni
verovao da jeste.
Isto tako, verovao je da žene treba voleti, čuvati i štititi.

Tokom čajanke Stiven se zabavljao mislima o tome šta bi njegovi prijatelji

pomislili kada bi znali da sedi u Ričmond parku i deli čaj sa ozloglašenom ledi
Padžet, njenom družbenicom i sekretarom političara. To nije ono što se očekivalo
od lorda Mertona. Bio je uveren da su ga mnogi očekivali na zabavi u vrtu ledi
Kaslford danas po podne.
Međutim, on je uživao. Čaj koji je Golding poneo sa sobom bio je veoma
ukusan. Ali ubrzo je shvatio da je hrana još ukusnija.
I njemu je palo na pamet da bi, u slučaju da nije tako neočekivano nasledio
titulu, verovatno i sam bio nečiji sekretar. Razgovor je bio živahan i svi su se
zabavljali. Čak se i gospođica Hejtor smejala. Obrazi su joj bili rumeni, a oči
blistave. Izgledala je veoma privlačno, kao da se tokom popodneva čudesno
podmladila.
I sama Kasandra je izgledala mlađe nego inače.
Kada su završili sa jelom, još uvek je bilo rano.
„Pretpostavljam da nije trebalo tako rano da krenemo. Ostalo je još mnogo
vremena do najlepšeg dela dana. Bila bi šteta da odemo tako brzo”, rekao je
Golding.
Činilo se da se svi slažu sa njim. Nisu želeli da se ovo popodne završi.
„Možda bi Kasi i lord Merton želeli da prošetaju, dok vi i ja pazimo na ćebe i
na korpu”, predložila je gospođica Hejtor.
„To bi bilo divno! Nakon toliko hrane, prijala bi mi šetnja”, složila se
Kasandra i brzo ustala, pre nego što je Stiven uspeo da joj ponudi pomoć.

~ 120 ~
 Knjige.Club Books
„Mogli bismo da se popnemo na drvo”, veselo je dodao Stiven kad je ustao.
„Ali možda bi ipak trebalo samo da prošetamo. Šta mislite, gospođo?”
Uzeo je Kasandru za ruku, dok ga je gospođica Hejtor pažljivo posmatrala.
Možda nije trebalo da izjavi tako nešto u njenom prisustvu.
„Mislim da se piknik može smatrati uspešnim”, rekao je kada su ponovo ostali
sami.
„Alis naprosto blista, zar ne? Nikad je nisam videla ovakvu. Stivene, misliš li
da...”
Nije uspela da dovrši misao.
„Da”, složio se. „Mislim da uživaju u međusobnom društvu. Videćemo u kom
će se pravcu razvijati njihova veza.”
„Nadam se da Alis neće biti povređena”, rekla je sa uzdahom.
„Ljudi ne završavaju uvek povređeni, Kas. Ponekad pronađu ljubav i mir”,
dodao je.
Osmehnula mu se. „Zaista? Onda se nadam da će i Alis pronaći upravo to.
Osećaću se manje krivom zbog činjenice da je provela sa mnom sve ove godine.”
Umesto da se spuste u travnatu dolinu poput prethodnog para, Stiven se
zaputio prema uzvišenju, vijugavom stazom između drvenih hrastova. Dopadao
mu se pogled odatle, tišina i hladovina. Posebno je uživao zbog blizine drveća.
Hodali su u prijatnoj tišini, dok je on u mislima brojao dane. Prvog dana je
Kon u Hajd parku primetio udovicu odevenu u crninu i pretpostavio da joj je vruće
ispod vela. Drugog dana je bio Megin bal i njihova prva zajednička noć. Potom je
usledila vožnja parkom i druga zajednička noć. Juče ju je posetio sa Meg i Kejt.
A tu je bio i današnji dan. Koliko god da je brojao, ukupan broj dana se nije
menjao.
Četiri dana.
Toliko je poznavao Kasandru.
Osećao se kao da je poznaje već nedeljama ili mesecima.
A ipak nije znao skoro ništa o njoj.
„Pričaj mi o svom braku”, rekao je.
Okrenula se prema njemu i uputila mu oštar pogled.
„O mom braku? Šta želiš da znaš, a da ti već nisam rekla?”, upitala je.
„Kako ste se upoznali? Zašto si se udala za njega?”
Iznenada su usporili, a zatim se potpuno zaustavili. Izvukla je ruku i napravila
nekoliko koraka u stranu kako bi se naslonila na ogromno stablo. Pridružio joj se,
premda joj se nije približio. Naslonio je ruku na nisku, čvrstu granu. Nadao se da
će ih stablo sakriti od gospodina Goldinga i gospođice Hejtor, a onda je shvatio
da su otišli dalje nego što je mislio.

~ 121 ~
 Knjige.Club Books
„Nikada nismo imali stabilan dom. U našoj kući nikada nije bilo stabilnosti i
sigurnosti. Ljubav nam nije falila, premda je bila prilično nemarno pružana. Moj
otac je bio veoma društven i često je pozivao svoje prijatelje u posetu, gde god da
smo živeli. Ali uvek je pozivao muškarce, nikada dame. To me nije zanimalo sve
do moje petnaeste godine. Uvek sam uživala u društvu i povremenom razgovoru
sa njegovim prijateljima. Međutim, kada sam sazrela, morala sam da trpim
podsmehe, neprimerene komentare, i povremene neprimerene dodire i štipanja.
Naravno, moj otac ne bi dozvolio ništa od toga. Nadao se da će me jednoga dana
predstaviti visokom društvu i upoznati me sa pravim ljudima. Ipak je on bio baron.
Ali nije znao šta se dešava, niti sam mu ja to rekla. Nikada nije bilo toliko opasno,
iako je tokom mog odrastanja postajalo sve gore”, ispričala je.
„Trebalo je da mu kažeš.”
Slegnula je ramenima. „Možda. Ali tada sam mislila da je to normalno. A Alis
je uvek bila tu da me zaštiti. Jednoga dana, baron Padžet je došao u našu kuću sa
mojim ocem i od tog dana nas je stalno posećivao. Bio je prijatelj sa mojim ocem,
budući da su bili vršnjaci. Bio je drugačiji od ostalih - ljubazan, prijatan i blag.
Pričao mi je o svom domu na selu, gde je provodio najviše vremena, o parku oko
kuće, selu i komšiluku. Koliko znam, nije se kockao. A onda mi je jednog dana,
kada smo ostali sami, pošto je moj otac iz nekog razloga morao da napusti
prostoriju, rekao da bih mu učinila veliku čast kada bih se udala za njega. Znao je
da nemam odgovarajući miraz, ali to mu nije bilo važno. Sve što je želeo bila sam
ja. Želeo je da napravi velikodušnu nagodbu kako bi me voleo i čuvao do
kraja života. Na trenutak sam se uplašila. Sigurna sam da ne razumeš da je
za mene siguran i stabilan život na selu predstavljao ogromno iskušenje. Činilo
mi se da je Padžet muškarac poput mog oca, samo bez mana. Mislim da sam ga
više doživljavala kao oca, nego kao muža.”
„Šta je pošlo naopako?”, upitao je nakon duge pauze.
Spustila je dlanove na stablo.
„Tokom prvih šest meseci sve je bilo u redu”, odvratila je. „Ne mogu da
kažem da sam bila presrećna. Ipak je bio stariji od mene i nisam bila zaljubljena
u njega. Ali činilo se da je dobar čovek. Bio je ljubazan i pažljiv prema meni, a ja
sam volela selo i komšije. Zatrudnela sam i bila sam presrećna zbog toga. A onda
je jednoga dana otišao da poseti komšiju i nije se vratio tri dana. Bila sam
izbezumljena od brige i napravila grešku odlučivši da ga potražim. Kada sam
stigla tamo, ljubazno me je dočekao i pozvao sve svoje prijatelje da im pokaže
koliko ga njegova žena voli. Iskreno se smejao sa njima i vratio se kući sa mnom.
U kočiji je bio izuzetno tih. Čak mi se nekoliko puta osmehnuo, ali ja sam znala
da nešto nije u redu. Shvatila sam da je pijan, jer mu se pogled sasvim promenio.
Čim smo stigli kući...”
Progutala je knedlu i ućutala. Kada je nastavila, zvučala je kao da se bori da
dođe do daha.

~ 122 ~
 Knjige.Club Books
„Čim smo stigli kući, odveo me je u biblioteku i tiho mi rekao da sam ga
užasno osramotila pred njegovim prijateljima, toliko da ne zna kako će ih više
ikada pogledati u oči”, nastavila je. „Izvinila sam se više puta. Ali onda je počeo
da me šamara, a zatim da me udara pesnicama i šutira čizmama. Ne želim toga da
se prisećam... Nakon dva dana sam izgubila dete.”
Glava joj je bila naslonjena na stablo, a oči zatvorene. Lice joj je bilo obasjano
sunčevim zracima. Činilo se da je iznenada prebledela.
„To se nije dogodilo samo jednom”, prošaputao je.
„Nije. U njemu su bila dva čoveka, Stivene. Kada je bio trezan, nije postojao
ljubazniji, nežniji i velikodušniji čovek od njega. Ponekad je bio trezan mesecima.
Kada je bio pijan, primećivala sam to po njegovim očima i nasilničkom
ponašanju. Jedna od komšinica, koja me je jednom videla sa modricama po telu,
rekla mi je da je oduvek sumnjala da je on ubio svoju prvu ženu, premda je
zvanično umrla nakon što je pala sa konja, pokušavajući da preskoči visoku
ogradu”, priznala je.
Nije znao šta da kaže, iako je poželeo da joj kaže da je ispravno postupila što
je ubila Padžeta, pre nego što je on ubio nju. Čovek je ubio njenu nerođenu decu.
„Mislila sam da sam ja kriva za njegov bes i zbog toga sam se trudila da mu
ugodim. Činila sam sve što je u mojoj moći, trudeći se da ne uradim ništa što bi
moglo da mu zasmeta. Kad god bi se vratio kući pijan, pokušavala sam da se
sklonim i sakrijem se od njega. Međutim, nikada mi nije uspevalo”, dodala je.
Nastupila je duga tišina.
„Eto, sada i ti znaš”, dodala je, okrenuvši glavu kako bi ga pogledala i
sumorno mu se osmehnula.
„Nisi imala nikoga ko bi mogao da ti pomogne?”, upitao je.
„Koga?”, uzvratila je pitanjem. „Moj otac je umro godinu dana nakon moje
udaje. Sve i da je bio živ, ne bi imao prava da se meša. Vesli nas nije često
posećivao i nikada nije video Najdželovu lošu stranu. Nikada mu nisam rekla za
batine. Još uvek je bio dečak. Jedini put kada je Alis pokušala da se umeša, izbacio
ju je iz sobe i zaključao vrata, a zatim iskalio bes na meni jer nisam bila sposobna
da se suočim sa svojim nedostacima i kaznom koju sam zaslužila.”
„Šta je sa njegovim sinovima?”, upitao je Stiven.
„Skoro nikada nisu bili tu”, odvratila je. „Ali sigurno su znali kakav je.
Pretpostavljam samo da je prva ledi Padžet bila izdržljivija od mene, pošto mu je
rodila tri sina. Ili je tada Najdžel bio duže trezan.”
Nije želeo da je pita za Padžetovu smrt. Previše ju je uznemirio. Znao je da
nije trebalo ni da pita. Ovo je bilo bezbrižno popodne sve dok on nije počeo sa
svojim pitanjima.
Međutim, njegova potreba da je bolje upozna i navede je da mu se otvori
nadjačala je želju da zadrži pozitivnu atmosferu.

~ 123 ~
 Knjige.Club Books
„Kad smo već među drvećem, jesi li se ikada popela na drvo?”, upitao je
nakon kratke pauze, kao da nisu ni o čemu razgovarali otkako su napustili mesto
izleta.
Nagnula je glavu unazad kako bi pogledala velike krošnje hrasta iznad njih.
„Stalno sam se penjala kao devojčica. Mislim da sam čitavog života sanjala
da dosegnem nebo, ili upadnem u njega. Ovo drvo je raj za penjanje, zar ne?”,
rekla je.
Skinula je šešir i bacila ga na zemlju. Pogledala je najnižu granu, očigledno
razmišljajući kako da se popne. Namestio je ruke kao da želi da joj pomogne da
uzjaše konja, a ona je bez oklevanja prihvatila pomoć. Podigao ju je, a zatim joj
se i sam pridružio.
Posle toga je bilo lako. Grane su bile široke i čvrste. Penjali su se u tišini, sve
dok Stiven nije pogledao nadole i shvatio da su prilično visoko.
Sedela je na grani, leđima naslonjena na stablo, a zatim sklopila kolena i
obgrlila ih rukama. Stajao je na grani ispod njene, držeći se jednom rukom za
granu, dok je drugom rukom obuhvatio njen struk.
Okrenula je glavu prema njemu i osmehnula mu se.
„Ponovo se osećam kao dete”, rekla je.
„Čovek uvek može da bude dete. Ključ je u razmišljanju. Voleo bih da sam te
upoznao kada si bila mlađa. Pre nego što si se naoružala cinizmom i prezirom
pokušala da sakriješ sav bol i bes. Voleo bih da nisi morala da proživljavaš sve
to, Kas... Voleo bih da učinim da zaboraviš na to, ali to je nemoguće. Mogu samo
da te uverim da ćeš naškoditi sebi ukoliko ne pružiš priliku svim dobrim stvarima
koje ti život i svet mogu ponuditi”, odgovorio je.
„Ko mi garantuje da me život neće ponovo povrediti?”, upitala je.
„Niko”, složio se. „Ali mislim da u životu ima više lepih nego ružnih stvari.
Odnosno, da su dobrota i ljubav jače od mržnje i zla.”
„Misliš da su anđeli jači od đavola?”, upitala je sa osmehom.
„Da. Uvek.”
Podigla je ruku i nežno pomilovala njegovo lice. „Hvala ti, Stivene”, kazala
je, a zatim ga poljubila u usta.
„Osim toga, znaš o ljubavi više nego što misliš”, dodao je. „Nisi postala moja
ljubavnica samo zbog novca. Imaš družbenicu koja više ne može da pronađe
dobar posao, sluškinju koju niko neće zaposliti ako pokuša da zadrži vanbračno
dete. Kao i devojčicu i psa. Uradila si to zbog njih, Kas. Žrtvovala si se za ljubav.”
„Pored tako lepog čoveka, teško da to mogu smatrati žrtvom, zar ne?”,
zaključila je.
Glas joj je poprimio baršunaste note.
„Naravno da možeš.”
Spustila je ruke na granu i naslonila glavu na njegovo rame.
~ 124 ~
 Knjige.Club Books
„Čini mi se da me je razgovor o onome o čemu nikada nisam govorila nekako
oslobodio. Osećam se srećno. Jesi li me zato pitao?”, upitala je.
Nakrivio je glavu i spustio usne na njenu toplu kosu.
„Jesi li ti srećan?”, upitala je.
„Jesam.”
„Ali sreća nije prava reč”, zaključila je. „Obećao si mi radost i ispunio svoje
obećanje. A radost i sreća nisu isto, zar ne?”
Na trenutak je poželeo da nakratko zaustavi vreme. Postojalo je nešto u njoj
što ga je privlačilo. Nije to bila samo njena lepota, ni njeni zavodljivi maniri...
Nije mogao da pronađe prave reči kako bi opisao svoja osećanja. Nikada nije bio
zaljubljen, ali nije zamišljao da zaljubljenost izgleda ovako. Dok nije upoznao
Kasandru, nije znao da emocije mogu da budu ovako komplikovane.
„Sreća je prolaznog karaktera, a radost je dugovečnija”, zaključio je.
Uzdahnula je i podigla glavu.
„Ali nakon toga dolazi katastrofa. Nakon što sreća ode, kako radost može da
ostane? Kako je to moguće?”, glasno se zapitala.
„Znaš, Kas, jednog dana ćeš shvatiti da te ljubav neće uvek izdati”, objasnio
je.
Osmehnula mu se.
„Ti si jedina osoba koja me tako zove. Dopada mi se taj nadimak. Zapamtiću
ga, kao i način na koji ga izgovaraš”, kazala je.
Ponovo ga je poljubila, a zatim prebacila noge preko grane, kako bi mu se
pridružila na njegovoj.
„Ovo je trenutak u kojem čovek shvata da nije bila dobra ideja da se popne na
drvo. Moramo da siđemo, a spuštanje je uvek deset puta teže od penjanja”, rekla
je.
Nasmejala se kada joj je ponudio pomoć, spustivši se na zemlju kao da se
penjala na drveće svakog dana. Osmehnula mu se kada je skočio i pridružio joj se
na tlu. Pomislio je kako nikada nije upoznao tako lepu i ljupku ženu.
Bila je srećna.
Zauvek će se sećati tog prizora.
Nosiće ga veoma blizu svog srca.
Opasno blizu.
Uprkos svemu, nije mogao da zaboravi na činjenicu da je ubila svog muža.
Bio je to teret koji će je pratiti do kraja života.
Baš kao i njega ako se ikada zaljubi u nju.
Ako?
Da li je već bilo prekasno?
I kako je uopšte izgledala zaljubljenost?
~ 125 ~
 Knjige.Club Books

Petnaesto poglavlje

Stiven je naredno jutro proveo u Domu lordova, učestvujući u debati o pitanju

koje ga je posebno zanimalo. Kasnije je, kao i obično, otišao kod Vajta, na kasni
ručak sa nekim od svojih prijatelja. Verovatno bi kasnije krenuo na trke da mu
pažnju nije privukao neko koga je spazio pre nego što je stigao u klub.
Vesli Jang.
Od juče je mislio na Kasandru. Štaviše, uselila se i u njegove snove. U snu je
ponovo sedeo na grani drveta i ljubio je sve dok se nisu vinuli u nebo. Kada su
pokušali da se vrate nazad, ona se uznemirila zbog činjenice da treba da nahrani
psa, a on je pokušavao da vidi kuda idu kroz njenu riđu kosu zamršenu vetrom.
Iako je njegov san bio besmislen, nije mogao da se seti kada je poslednji put
sanjao neku ženu.
„Da li neko zna gde živi gospodin Vesli Jang?”, glasno je upitao.
Svi su odmahnuli glavom, osim Talbota, koji se setio da je Jang iznajmio sobu
u Ulici svetog Džejmsa, nedaleko od kluba. Bila je to kuća sa žutim vratima i
polukružnim prozorom iznad njih.
„Sećam se da sam stajao ispred tih vrata posle nekoliko pića, dok je Jang
pokušavao da pronađe ključ. Imao sam užasne grčeve u stomaku, što me je
sprečilo da nastavim da pijem kada smo ušli”, rekao je Talbot.
Pošto je ugledao Janga nedaleko odavde, pretpostavio je da je verovatno
otišao kući na ručak ili da je upravo izašao iz kuće i zaputio se negde drugde.
Razočarao je sebe i svoje prijatelje rešivši da ne ide na trke. Umesto toga,
krenuo je u potragu za žutim vratima, za koja se ispostavilo da ipak nisu baš toliko
žuta kada ih trezan čovek posmatra po danu.
Pokucao je.
A onda shvatio da je njegov potez bio iracionalan i izuzetno impulsivan. Nije
čak ni bio siguran zašto to radi. Međutim, pretpostavio je da su ga emocije i
zamršeni odnosi sa Kasandrom sprečili da se odupre sramotnoj želji da se umeša
u njen život.
Nije trebalo da dođe. Nije ga zamolila da to učini.
Nisu se čak ni dogovorili da se ponovo vide. Osećao je potrebu za predahom.
U roku od četiri dana upleo se u pravi haos. To nije ličilo na njega. Vodio je miran
i prilično predvidljiv život, koji mu se izuzetno dopadao.

~ 126 ~
 Knjige.Club Books
Ali, njegovi snovi nisu bili u skladu sa njegovom razumnom odlukom.
Kao ni trenuci u kojima je tokom neprospavane noći ležao u svom krevetu,
dok ga je čežnja za njom obuzimala poput snažne groznice.
Njihova veza jednostavno ne bi uspela. Morao je da učini nešto za nju, a zatim
se vrati svom normalnom i srećnom životu.
Jangov sluga je otvorio vrata i uzeo Stivenovu karticu. Zamolio ga je da
sačeka u salonu za posetioce u prizemlju, dok on proveri da li je Vesli kod kuće.
Bio je to siguran znak da jeste, budući da bi ga u suprotnom već odbio na vratima.
Jang se pojavio nakon nekoliko minuta, izgledajući iznenađeno i zbunjeno.
Bio je obučen kao da se upravo spremao da izađe.
„Mertone? Kakva neočekivana čast!”, kazao je.
Stiven je klimnuo glavom. „Jang.”
Premda je bio privlačan mladić kestenjaste kose, nije posedovao živopisnu
lepotu poput sestrine. Međutim, sličnost među njima bila je nesporna. Imao je
prijatno i veselo lice, što je Stivena izuzetno nerviralo.
Nastupila je neprijatna tišina.
„Hoćeš li da pređemo u moju sobu?”, upitao je Jang.
„Ne, hvala”, odgovorio je Stiven, ne želeći da se upušta u bespotrebno
ćaskanje. „Dosta sam razmišljao u proteklih nekoliko dana i došao do zaključka
da ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bih mogao da prođem pored jedne od
svojih sestara u Hajd parku i da je ne pozdravim.”
Jang je seo u staru kožnu stolicu, ne pozvavši svog gosta da sedne. Stiven je
ipak seo na rasklimanu stolicu naspram njegove.
„Pogotovo kada bih znao da nema prijatelja i novca”, dodao je.
Jang je pocrveneo. Delovao je nervozno. Verovatno je imao razlog za to.
„Mertone, ja nisam bogat čovek. Veoma mi je važno da ove godine sklopim
prosperitetan brak. Bio sam na korak od toga. Veoma je sebično od Kasi što je
baš sada došla u London, pogotovo jer sam je upozorio da to ne radi”, objasnio je.
„Sebično”, ponovio je Stiven, nakon što je Jang žustro ustao i približio se
praznom kaminu. „Gde je trebalo da ode?”
„Mogla je barem da se pritaji, da je niko ne primeti. Tog popodneva sam
saznao da se već pojavila na balu ledi Šeringford i u poseti ledi Karling. I nekako
te je nagovorila da se provozaš sa njom parkom u vreme najveće gužve. Mora da
shvati da je imala sreće što je i dalje živa i slobodna. Svakako ne može da očekuje
pažnju poštenih ljudi. Ne može da očekuje od mene da... Ali zašto bih ti se
pravdao, Mertone? Ja te uopšte ne poznajem. Šta te briga kako ću se ponašati
prema svojoj sestri?”, upitao je.
Stiven je ignorisao njegov prekor, premda je Jang bio sasvim u pravu.
„Dakle veruješ u ono što si čuo?”, upitao je Stiven. „Koliko dobro si poznavao
Padžeta?”
~ 127 ~
 Knjige.Club Books
Jang je namršteno zurio u kamin.
„Bio je najljubazniji čovek kojeg sam ikada upoznao. I izuzetno velikodušan.
Siguran sam da je potrošio čitavo bogatstvo na nju. Trebalo je da je vidiš.
Nekoliko puta sam išao u Karmel da ih posetim. Razočarao sam se u Kasi.
Potpuno se promenila. Izgubila je toplinu i duhovitost koje su je krasile tokom
odrastanja. Nije ni razgovarala sa mnom. Očigledno je zažalila što se udala za
čoveka koji je bio vršnjak našeg oca, a ja sam mislio da je to veoma nepravedno
prema Padžetu, koji ju je obožavao. Na kraju krajeva, znala je koliko ima godina
kada se udala za njega. Da li ga je ubila? Pa neko očigledno jeste, a sumnjam da
bi neko imao motiv osim nje. Želela je da bude slobodna. Htela je da se vrati ovde
i bude slobodna kako bi mogla da se ponaša onako kako se sada ponaša.
Očigledno te je zavela, pošto svi znaju koliko si bogat”, ispričao je.
„Da li bi sestra koje se sećaš ubila čoveka kako bi ponovo mogla da uživa u
slobodi?”, upitao je Stiven.
Jang se ponovo smestio na kožnu stolicu.
„Ona mi je bila majka, sestra i prijatelj tokom odrastanja. Ali ljudi se menjaju,
Mertone. Video sam to svojim očima”, pobunio se.
„Možda je morala da se promeni. Možda u tom braku nije sve bilo onako kako
je izgledalo. Verujem da si retko dolazio, da se nisi dugo zadržavao”, pretpostavio
je Stiven.
Jang je namršteno posmatrao sopstvene čizme. Nije ništa rekao.
Znao je, pomislio je Stiven. Verovatno je oduvek znao, ili je barem sumnjao.
Međutim, ponekada je bilo lakše zatvoriti oči pred istinom.
„Bio sam veoma mlad”, pobunio se Vesli, kao da traži izgovor.
„Ali sada više nisi toliko mlad. Potreban joj je prijatelj, neko ko će je
bezuslovno voleti”, objasnio je Stiven.
„Gospođica Hejtor...”, zaustio je Jang. Međutim, shvatio je da ne bi trebalo
da dovrši svoju misao.
„Da, gospođica Hejtor joj je prijateljica”, složio se Stiven, „ali nije deo njene
porodice. Niti je muškarac.”
Jang se vrpoljio u svom sedištu, odbijajući da pogleda u Stivena.
„Ne poznajem mladu damu koja je bila sa tobom u parku”, nastavio je Stiven.
„Gospođica Norvud”, odvratio je Jang.
„Da li se još uvek nadaš da ćeš se oženiti njom?”, upitao je.
„Rekla je da se ne oseća dobro kada sam juče otišao po nju kako bi pošla sa
mnom na zabavu u vrtu. Mislio sam da će joj trebati nekoliko dana da se oporavi.
Međutim, video sam je sinoć u Voksholu. Izgledala je odlično. Bila je sa
roditeljima i vikontom Brigamom”, objasnio je Jang.
„Rekao bih da si imao sreće”, zaključio je Stiven. „Siguran sam da će se
pojaviti žena koja će te mnogo više poštovati ako odlučiš da staneš uz svoju sestru,
~ 128 ~
 Knjige.Club Books
umesto da se praviš da je ne poznaješ. Naravno, biće i onih koji misle drugačije.
Koju grupu bi radije impresionirao?”
Nameravao je da ustane.
„U kakvim si odnosima sa Kasi? Da li ste ljubavnici?”, upitao je Jang.
„Ledi Padžet je očajnički potreban prijatelj. Ja sam joj prijatelj. Iako znam da
je imala više nego dovoljan razlog da ubije tog skota, nešto mi govori da ona to
nije učinila. Ne znam ništa o okolnostima njegove smrti, osim činjenice da je
upucan iz pištolja. Ali reći ću ti još nešto. Čak i kada bih otkrio da ga je ubila,
nastavio bih svoje prijateljstvo sa njom. Padžet je bio skot. Da li si znao da je
imala dva spontana pobačaja, a da joj je jedno dete umrlo nakon rođenja?”, upitao
je Stiven.
Jang je pogledao pravo u njega. Bio je bled kao krpa. Stiven nije sačekao da
odgovori. Uzeo je svoj šešir i štap i izašao iz prljavog salona.
Zašto se mešao u tuđe živote koji ga se uopšte nisu ticali?
Otkrio je da ga koraci vode ka Portman ulici i Kasandrinoj kući. Nije imao
pojma zašto. Možda je želeo da joj prizna šta je upravo učinio. Sigurno će se
naljutiti. I imala je pravo da bude ljuta. Ali nije mu bilo žao. Kada bi mogao da
vrati vreme, postupio bi isto.
Da li je zaista verovao da Kasandra nije ubila Padžeta? Ili je to bila samo
njegova želja?
Gotovo mu je laknulo kada je shvatio da nije kod kuće.
„Ona i gospođica Hejtor su izašle, gospodine”, rekla je sluškinja.
„Jesu li davno otišle?”, upitao je.
„Nisu, gospodine, izašle su pre nekoliko trenutaka”, obavestila ga je.
To je značilo da se neće uskoro vratiti.
„Meri, mogu li da porazgovaram sa tobom?”, upitao je.
„Sa mnom?”, iznenađeno je upitala, razrogačivši oči.
„Samo nekoliko minuta. Neću ti oduzeti mnogo vremena”, uverio ju je.
Odmaknula se od vrata kako bi ga pustila da uđe, a zatim ga povela prema
kuhinji.
U prolazu je primetio da se na stolu u hodniku, naslonjena na vazu, nalazi
upečatljiva kartica sa pozlaćenim ivicama, na kojoj je elegantnim rukopisom bilo
ispisano ime ledi Padžet. Bio je to poziv na bal ledi Kompton Hejg, koji se
održavao sledeće nedelje. I on je primio poziv.
Zapitao se da li su ostali članovi visokog društva konačno počeli da je
prihvataju.
Devojčica je sedela na podu ispod stola, a pas je ležao pored njenih nogu.
Pogledao je Stivena i lenjo mahnuo repom, premda se nije pomerio. Devojčica je
tiho pevala svojoj lutki, umotanoj u belo ćebe.

~ 129 ~
 Knjige.Club Books
Meri se okrenula prema Stivenu, a on je shvatio da je bila prilično lepa, iako
je bila mršava i bleda. Imala je lepe oči, koje su sada bile još više naglašene jer su
joj se obrazi zarumeneli usled njegovog prisustva.
„Meri”, zaustio je, iznenada shvativši da ne može da pita ono što ga je najviše
zanimalo. Ionako verovatno nije znala odgovor. „Šta se dogodilo sa psom?”
Oborila je pogled i uvrnula kecelju.
„Neko je pokušao da prebije ledi Padžet u štali, a Rodžer je skočio da je zaštiti.
Uspeo je u tome, jer nije bila ni približno pretučena kao inače. Ali stranac je uzeo
bič i išibao psa zbog čega je izgubio jedno oko i vrh uha, a noga mu je bila toliko
povređena da su morali da mu odseku jedan deo”, ispričala je.
„Povredio mu je nogu bičem?”, upitao je Stiven.
„Lopatom”, odgovorila je Meri.
„Da li je i lord Padžet bio povređen?” nastavio je.
Prostrelila ga je pogledom i brzo nastavila da zuri u kecelju.
„Ugrizao ga je, gospodine. Ležao je u krevetu nedelju dana. Pas mu je izgrizao
ruke, noge i deo lica kada je krenuo da je spase. Ne znam šta se desilo sa strancem.
Sigurno je pobegao”, objasnila je.
Stiven se zapitao da li je bila svesna nedoslednosti u svojoj priči.
„Konjušar je želeo da uspava Rodžera. Rekao je da bi tako bilo najbolje. Ali
ledi Padžet mu je odsekla povređeni deo noge, a zatim ga odnela u svoju sobu i
čuvala ga tamo sve dok se nije oporavio, iako niko od nas nije verovao da će se
to dogoditi. Lord Padžet ga se nikada nije rešio, iako smo svi to očekivali. Sigurno
ga Rodžer nije prepoznao i zbog toga ga je napao”, nastavila je Meri.
Stiven je spustio ruku na njeno rame.
„U redu je, Meri”, kazao je. „Ledi Padžet mi je sve ispričala. Ne mislim na
Rodžera, nego na ostatak priče. Nije mi pričala o smrti lorda Padžeta, ali neću
pokušavati da te prisilim da mi kažeš šta se dogodilo.”
U tom trenutku je shvatio da je upravo to bilo pitanje koje je želeo da joj
postavi.
„Žao mi je što sam te uznemirio”, dodao je.
„Ona nije kriva”, prošaputala je. Iznenada je prebledela.
Stegnuo joj je rame pre nego što ju je pustio.
„Znam.”
„Mnogo je volim”, odlučno je rekla. „Da li sam pogrešila što sam krenula sa
njom? Kuvam, čistim i obavljam sve kućne poslove, ali jesam li je osramotila
svojim dolaskom? Da li joj Belinda i ja predstavljamo teret, pošto mora i nas da
izdržava? Znam da se oseća dužnom da me plati. Isto tako, znam da nema novca.
Tačnije nije imala dok...” Iznenada se zaustavila i ugrizla se za usnu.

~ 130 ~
 Knjige.Club Books
„Postupila si ispravno”, uverio ju je. „Ledi Padžet je potreban neko ko će
brinuti o njoj, a čini mi se da si ti zaista dobra u tome. Osim toga, potrebni su joj
prijatelji.”
„Mnogo je volim, ali ja sam joj prouzrokovala najviše problema”, kazala je.
Skinula je kecelju, a Belinda je prestala da se igra lutkom kako bi je pogledala.
„Ja sam kriv. Nije trebalo da ti dosađujem sa svojim pitanjima”, odgovorio je
Stiven. „Belinda, kako je Bet? Da li spava?”
„Nevaljala je. Želi da se igra”, odvratila je devojčica.
„Zaista? Možda bi trebalo još malo da se igraš sa njom, ili da joj ispričaš priču.
Priče često uspavaju decu”, predložio je.
„Ispričaću joj priču. Upravo je jela, a ako se budemo igrale, moglo bi da joj
pozli”, zaključila je devojčica.
„Ti si odlična majka. Siguran sam da je srećna što te ima”, dodao je
smeškajući se.
Ponovo se okrenuo prema Meri, koja je popravljala nabore na svojoj kecelji.
„Oduzeo sam ti dovoljno vremena. Žao mi je zbog pitanja koja sam ti
postavio. Obično se ne mešam u tuđe živote”, objasnio je.
„Da li vam je stalo do nje?” upitala je.
Podigao je obrve. „Jeste.”
„Onda vam opraštam”, odgovorila i ponovo se zacrvenela.
„Hoćeš li se uvrediti ako ti ostavim novac da odvedeš Belindu na sladoled
Kod Gantera kada budeš imala vremena? Nijedno dete ne bi trebalo da korača
kroz život bez tog iskustva. Kao ni odrasla osoba”, rekao je.
„Imam novca”, odvratila je.
Osmehnuo se. „Znam. Ali bilo bi mi zadovoljstvo da počastim Belindu i
tebe.”
„U redu”, složila se. „Hvala vam, gospodine!”
Nakon što je ostavio novac za dva sladoleda, žurno je izašao iz Kasandrinog
doma. Iako je još uvek bilo rano, odlučio je da se vrati kući. Nije bio raspoložen
ni za jednu od svojih uobičajenih aktivnosti. Nije želeo da ode na trke, mada je
još uvek imao vremena da stigne da vreme.
Pokušao je da razmišlja o svim mladim damama sa kojima je voleo da pleše,
razgovara, a povremeno i flertuje.
Nije mogao da se seti nijedne.
A onda je shvatio da još uvek nije rezervisao nijedan set za sutrašnji bal.
Meri mu je upravo rekla da Kasandra nije bila kriva za Padžetovu smrt.
Odlučno je stajala iza svojih reči.
Ali, odmah nakon toga dodala je da mnogo voli Kasandru. Verovatno joj nije
bilo teško da slaže zbog voljene osobe.
~ 131 ~
 Knjige.Club Books
Pas je bio povređen dok je pokušavao da zaštiti svoju gospodaricu. Zapitao se
da li bi ona bila mrtva umesto svog muža da se Rodžer nije umešao? Da li bi
Padžet slagao da je pala sa konja, baš kao i njegova prethodna supruga?
Kada se vratio kući, shvatio je da ga boli glava.
Nikada nije patio od glavobolje.
„Odlazi, Filbine”, rekao je svom slugi, zatekavši ga kako slaže sveže
ispeglane košulje u njegovoj garderobi. „Samo ću te uvrediti ako otvoriš usta, a
nemam nameru da ti se izvinjavam svakog drugog dana do kraja svog života.”
„Da li vas nove čizme žuljaju?”, upitao je Filbin. „Rekao sam vam da...”
„Filbine, odlazi! Odmah!”, prekinuo ga je Stiven, prstima masirajući svoje
slepoočnice.
Filbin je izašao.

Kasandra je posmatrala papir koji je Alis kupila pre nekoliko dana i zapisala
imena i adrese trojice advokata za koje se nadala da bi mogli da joj pomognu.
Kada je saznala za njene namere, savetovala joj je da razgovara sa gospodinom
Goldingom ili grofom od Mertona, budući da su obojica verovatno poznavala
najbolje advokate za takav slučaj. Ali Kasandra je bila umorna od oslanjanja na
muškarce. Retko su bili pouzdani, premda je to bilo prilično nepravedno, kako
prema gospodinu Goldingu, tako i prema Stivenu. Želela je stvarnu kontrolu nad
sopstvenim životom. Pre manje od nedelju dana smatrala je da će dobiti
kontrolu zavođenjem bogatog zaštitnika. Ovoga puta odlučila se na korak koji
je trebalo da napravi na početku.
Međutim, to nije bilo nimalo lako. Ona i Alis su posetile advokate sa njenog
spiska. Alis je insistirala da pođe sa njom, jer je niko ne bi shvatio ozbiljno.
Prvi advokat nije primao nove klijente - bio je previše zauzet, iako je svoje
usluge oglašavao u novinama. Sledeći advokat joj je otvoreno stavio do znanja da
je prepoznao njeno ime, poručivši joj da nije advokat za krivična dela, i da ne
zastupa nemilosrdne ubice.
Alis je insistirala da se vrate kući. Bila je veoma uznemirena. I Kasandru je
uznemirila neljubaznost drugog advokata, koji nije imao hrabrosti da lično
razgovara sa njom, zbog čega je ispravila ramena, podigla glavu i ljutito nastavila
dalje.
Treći advokat ih je primio u svoju kancelariju. Nakon što se naklonio ledi
Padžet i pažljivo saslušao njenu priču, uverio ju je da je njen slučaj sasvim
legitiman, kao i da će brzo dobiti novac, nakit i kuću. Naveo je svoj honorar, koji
je Kasandra smatrala previsokim, iako ju je uverio da joj neće naplatiti punu cenu
svog angažmana zbog činjenice da je njen slučaj bio previše lak, kao i da je ona
dama prema kojoj oseća veliko poštovanje i naklonost. Dodao je i to da će
prihvatiti samo polovinu honorara unapred.

~ 132 ~
 Knjige.Club Books
Kasandra je ponudila ono što je imala. Ako zaista sa lakoćom dobije njen
slučaj, kao što je tvrdio da može, to bi značilo da će mu uskoro isplatiti i preostali
deo novca, budući da su joj bez tog novca sredstva bila prilično ograničena.
Činilo se da mu nije palo na pamet da bi žena sa njenom titulom mogla da
bude siromašna, uprkos svemu što mu je ispričala. Iznenada je postao hladan i
nervozan.
Nije mogao da prihvati tako nisku svotu.
Imao je ženu i šestoro dece.
Žalio je što je izgubio svoje dragoceno vreme.
Naravno, naplaćivao je i konsultacije.
Osim toga, imao je mnogo posla...
Kasandra je prestala da ga sluša. Ustala je i izašla iz njegove kancelarije, dok
je Alis pokušavala da je stigne.
„Možda bi grof od Mertona mogao...”, kazala je Alis nakon što su izašle iz
zgrade.
Kasandra ju je prostrelila pogledom. Oči su joj plamtele od besa.
„Do pre nekoliko dana govorila si da je grof od Mertona oličenje đavola jer
mi je velikodušno platio za korišćenje mog tela. A sada misliš da je sasvim u redu
tražiti novac od njega iako više ne koristi moje telo”, kazala je.
„Prestani, Kasi”, prekorila ju je Alis, posramljeno se osvrćući oko sebe.
Srećom, na ulici nije bilo mnogo pešaka.
„Mislila sam na pozajmicu”, objasnila je Alis. „Ukoliko je advokat u pravu,
uskoro ćeš moći da mu vratiš novac.”
„Ne bih platila tom čoveku, sve i da mi sutra vrati moj novac zajedno sa
kraljevskim nakitom”, odbrusila je. „Žao mi je, Alis. Nije trebalo da se ljutim na
tebe. Ali, zar nisu svi muškarci pokvareni do srži?”
„Naravno da nisu”, uverila ju je Alis, pomilovavši je po ruci pre nego što su
nastavile dalje. „Ali ovaj jeste. Žao mi je njegove žene i dece. Mislio je da može
da zaradi na tebi. I mogao je. Isplatila bi mu njegov honorar, iako je suma koju je
tražio previsoka, zar ne? Na njegovu nesreću, bio je previše pohlepan i nije želeo
da sačeka.”
Kasandra je duboko uzdahnula. Toliko o preuzimanju odgovornosti nad
sopstvenim životom, odlučnosti i planovima. Ali rešila je da pokuša ponovo. Nije
nameravala da poklekne.
Barem ne danas. Sve što je želela bilo je da stigne kući. U skladu sa njenim
raspoloženjem, teški oblaci nadvili su se nad nebom i vetar je počeo snažno da
duva. Iznenada je zahladnelo.
„Kiša će”, kazala je Alis, pogledavši u nebo.

~ 133 ~
 Knjige.Club Books
Požurile su kući i stigle tačno na vreme. Kasandra je ponovo uzdahnula, a
zatim izvadila ključ koji je stajao ispod saksije za cveće i otključala vrata. Ova
kuća je polako postajala njihov dom.
Meri je žurno izašla iz kuhinje, obrisavši ruke o kecelju.
„Jedan gospodin vas čeka u salonu”, rekla je.
„Gospodin Golding?”, veselo je upitala Alis.
Kasandra je pomislila na Stivena. Tokom jučerašnjeg piknika nije pominjao
ponovni susret. Iako je osećala olakšanje zbog toga, srce joj je zaigralo zbog same
pomisli na njega.
Otvorila je vrata salona i zatekla mladića kako korača prostorijom.
Zaustavio se, okrenuvši se prema njoj.
„Kasi”, rekao je snuždeno.
„Vesli.” Ušla je u salon i zatvorila vrata.
„Kasi, ja...” započeo je, a zatim se zaustavio. Prošao je prstima kroz svoju
kestenjastu kosu, kao što je i ranije činio. „Hteo sam da ti kažem da te pre neki
dan nisam prepoznao, ali to bi bilo glupo, zar ne?”
„Da”, složila se.
„Ne znam šta da kažem”, dodao je.
Nije ga često viđala u proteklih deset godina, premda ga je oduvek obožavala.
Nikog bližeg od njega nije imala.
„Možda bi mogao da mi ispričaš šta se dogodilo sa tvojim putovanjem u
Škotsku”, predložila je.
„Neki prijatelji nisu mogli... Dođavola, Kasi, sve sam izmislio”, priznao je.
Skinula je šešir, spustivši ga zajedno sa torbicom na stolicu pored vrata.
Smestila se na svoje uobičajeno mesto pored kamina.
„Znaš da nakon tatine smrti nije ostalo mnogo novca. Ove godine sam odlučio
da potražim ženu sa pristojnim mirazom. Nisam želeo da dođeš i pokvariš mi
planove”, ispričao je.
Vesli je pokušao da učini nešto slično onome što je ona učinila. Tražio je
nekoga ko bi mogao da zadovolji njegove finansijske potrebe.
„Pretpostavljam da sestra koja je ubila čoveka sekirom ozbiljno ugrožava
tvoje šanse za brak”, zaključila je. „Žao mi je.”
„Niko ne veruje u to. Barem ne u deo sa sekirom”, uverio ju je.
Osmehnula mu se.
„Kasi, kada sam te poslednji put posetio imao sam sedamnaest godina. Imala
si žutu modricu ispod oka”, kazao je.
Nije mogla da se seti da li je Vesli ikada došao neposredno nakon batina.
„Udarila sam se na vrata svoje spavaće sobe”, pretpostavila je. „Čini mi se da
je bilo tako.”
~ 134 ~
 Knjige.Club Books
„Na vrata od štale”, ispravio ju je. „Kasi, da li te je Padžet ikada udario?”
„Čovek ima pravo da disciplinuje svoju ženu onda kada je ona neposlušna”,
podsetila ga je.
Zabrinuto ju je pogledao.
„Voleo bih da ne koristiš taj sarkastičan ton i budeš iskrena prema meni”,
pobunio se.
Nekoliko trenutaka je ćutke zurila u njega.
„On je retko pio. Ali kada bi se to dešavalo, trajalo je nekoliko dana bez
prestanka. Tada je postajao nasilan”, objasnila je.
„Zašto mi nikada nisi rekla? Ja bih...”, nije dovršio misao.
„Bila sam njegova žena, a ti si još uvek bio dete. Nisi mogao ništa da učiniš”,
odvratila je.
„I onda si ga ubila u samoodbrani?”, pretpostavio je.
„Nije bitno. Ionako ne postoje svedoci, niti dokazi. Zaslužio je da umre i umro
je. Niko ne zaslužuje da bude kažnjen zbog njegove smrti. Zaboravi na to”, rekla
je.
„Bitno je”, pobunio se. „Meni je bitno. Želim da znam. Iako to ništa ne menja.
Iskreno se stidim sopstvenog ponašanja. Nadam se da ćeš mi oprostiti. Mislio sam
samo na sebe, ali ti si moja sestra i volim te. Bila si mi poput majke kada sam bio
dete. Nikada se nisam osećao usamljeno i odbačeno, čak ni kada tata danima nije
dolazio kući. Dozvoli mi da budem pored tebe, Kasi. Nadam se da nije prekasno.”
Opustila je glavu na naslon stolice.
„Nemam šta da ti oprostim. Svi smo ponekad sebični, ali takvi postupci ne
moraju da nas definišu ako imamo dovoljno jaku savest koja će nas sprečiti da
postanemo sebični i odvratni. Nisam ubila Najdžela. Ali nikada neću otkriti ko ga
je ubio. Zato ću zauvek ostati jedina osumnjičena za njegovo ubistvo, iako je
njegova smrt proglašena nesrećom. Svi će misliti da sam ga ja ubila. Mogu da
živim sa tim”, objasnila je.
Klimnuo je glavom.
„Da li se udvaraš dami sa kojom sam te videla u parku?”, upitala je.
„Bila je rospija”, snuždeno je objasnio.
Osmehnula mu se. „Imao si sreće.”
„Jesam”, složio se.
„Dođi i sedi”, predložila je. „Vrat će mi se ukočiti ako nastavim da te gledam
odavde.”
Seo je pored nje i čvrsto joj stegnuo ruku. Kiša je udarala o prozore. Zvučalo
je zaista prijatno.
„Vesli, da li poznaješ nekog dobrog advokata?”, upitala je.

~ 135 ~
 Knjige.Club Books

Šesnaesto poglavlje

Stiven je proveo još jednu neprospavanu noć. Zaista nije trebalo da se meša u
ono što ga se nije ticalo. Nije trebalo da poseti Veslija Janga, a pogotovo da
ispituje sluškinju, mada ju je pitao samo šta se dogodilo sa psom.
Obično se nije mešao u tuđe živote.
Potajno se nadao da više neće videti Kasandru. Želeo je da nastavi sa svojim
starim, mirnim životom. Međutim, drugi deo njegove ličnosti je priželjkivao
potencijalni susret sa njom.
Šetao je Oksford ulicom sa svojom sestrom Vanesom. Kada ju je posetio,
požalila mu se kako deca još uvek spavaju, a Eliot je trebalo da se vrati u grad
neposredno pre bala, za koji joj je očajnički bila potrebna dugačka čipka kako bi
zamenila pocepani karner na haljini koju je želela da obuče. Kupovina je već bila
obavljena kada je Vanesa oduševljeno primetila Kasandru kako im ide u susret
zajedno sa svojim bratom.
Srce mu je radosno zaigralo. Izgledala je ljupko i elegantno u bledo-ružičastoj
haljini za šetnju i slamnatom šeširu koji je nosila na pikniku. Delovala je srećno.
Stiven je skinuo šešir i naklonio im se.
„Gospođo? Jang? Podne je zaista divno, zar ne?”, upitao je.
Činilo se da je Jang posramljen zbog susreta.
„Slažem se”, odgovorila je Kasandra. „Kako ste?”
„Odlično”, dodala je Vanesa. „Gospodine Jang, mislim da smo se već
upoznali.”
„Jesmo”, složio se, klimnuvši glavom. „Ledi Padžet je moja sestra.”
„Baš divno! Nisam znala da imate rođake u gradu”, kazala je Vanesa, toplo
se osmehnuvši. „Da li planirate da prisustvujete balu ledi Kompton Hejg?”
„Mislim da ćemo doći. Dobila sam pozivnicu”, objasnila je Kasandra.
Dakle, prihvatila ju je. Do tada, Stiven nije znao kako da se oseća zbog toga.
Međutim, sada je shvatio da će mu biti drago ukoliko dođe na bal.
Zapitao se da li je društvo njenog brata zaslužno za osmeh na njenom licu.
Ukoliko je tako, neće mu biti žao što se umešao.
„Ledi Padžet, da li ćete plesati uvodni set sa mnom?”, upitao je.
„Nažalost, već sam rezervisao taj set”, odgovorio je Jang.

~ 136 ~
 Knjige.Club Books
„Onda možete da plešete sledeći set sa mnom”, dodao je.
Usne su joj se razvukle u osmeh. Sigurno je pomislila da je prešla dug put za
samo nedelju dana.
„Hvala vam, gospodine! Biće mi zadovoljstvo!”, odvratila je svojim
baršunastim glasom.
Ser Vesli Jang je očigledno želeo da što pre nastave dalje. Ponovo im se
naklonio i poželeo im prijatan dan, a zatim produžio, držeći Kasandru za ruku.
„Mislim da bi ledi Padžet mogla da obuče i običan džak i da opet izgleda lepše
od svih ostalih dama u Londonu”, rekla je Vanesa kad su i oni nastavili dalje.
„Dovoljno si lepa da privučeš pažnju javnosti, Nesi”, veselo je odgovorio.
Iako su Meg i Ketrin bile mnogo lepše od nje, Vanesa je oduvek bila
najživahnija. Stiven je smatrao da je prelepa.
„Izgleda da sam upravo uspela da izvučem kompliment”, zaključila je.
„Veoma si ljubazan, Stivene. Ali, vreme je da se vratim kući. Šta ako se Eliot vrati
i ne zatekne me tamo?”
„Da li bi se naljutio?”, upitao je.
Nasmejala se i zavrtela svoj kišobran.
„Verovatno ne bi. Ali mogla bih da izgubim deset minuta njegovog društva”,
objasnila je.
Uspeli su da se probiju kroz bučnu grupu ljudi iz suprotnog pravca.
„Koliko si dugo u braku?”, upitao ju je.
Samo se osmehnula.
„Stivene, da li ti se sviđa?”, upitala je nakon nekoliko trenutaka.
„Ledi Padžet? Da, sviđa mi se”, odgovorio je.
„Htela sam da pitam da li ti se dopada?”
„Da”, ponovio je.
Nije ništa rekla.
A Stiven nije tražio objašnjenje. Nije razmišljao o svom odgovoru na njena
pitanja. Na kraju krajeva, sve što je priznao bilo je da mu se dopada Kasandra.
Odlučno je odmahnuo glavom.
Ovo mora da prestane!

Ser Vesli Jang je prekorio svoju sestru kada je saznao da se odrekla svojih
zakonskih prava kada ju je sadašnji lord Padžet izbacio iz njegovog doma. Uz
malo truda, sada je mogla da bude bogata žena.
Međutim, nije mogao da joj zameri. Imao je skoro dvadeset dve godine kada
je Padžet umro. Situacija je bila napeta još kada je stigao na sahranu, zbog čega
je odlučio da ode pre nego što su se pojavile prve optužbe protiv njegove sestre.

~ 137 ~
 Knjige.Club Books
Pre odlaska uverio je Kasi da je voli i da će je zauvek voleti, kao i da će uvek moći
da računa na njegovu podršku i zaštitu.
Međutim, kada su do njega stigle glasine o ozbiljnosti čitave situacije, prestao
je da joj piše, uplašivši se da će ga sestrina reputacija ugroziti. Nije mogao da se
pravda da je bio dete. Bio je odrastao muškarac.
A onda je usledio poslednji čin surovosti i kukavičluka, koji će ga sigurno još
dugo opterećivati. Pokušao je da je spreči da dođe u London. Slagao ju je da
putuje u Škotsku. Međutim, ona je ipak došla, i kada se sreo licem u lice sa njom,
okrenuo je glavu i naredio kočijašu da nastavi dalje.
Kako nije mogao da promeni prošlost, sve što je mogao bilo je da utiče na
sadašnjost i da se nada da će u budućnosti moći da oprosti samom sebi. Odlučio
je da pronađe najboljeg advokata za Kasin slučaj. Tog popodneva zakazao je
sastanak i poveo je sa sobom.
Slučaj je delovao obećavajuće. Advokat je bio iznenađen što je ledi Padžet
smatrala da će teško povratiti svoj nakit, kao i sve ono što joj je prema bračnom
ugovoru pripadalo. Bio je prilično srećan zbog zaloga koji mu je Vesli ostavio,
uverivši ih da će sve biti rešeno u roku od mesec dana.
Vraćali su se kući Oksford ulicom kada su se sreli sa Mertonom. Merton je
uticao na njegovu savest, zbog čega Vesli nije gajio naročite simpatije prema
njemu. Nije mu bila potrebna osoba koja će pokušati da probudi njegovu savest.
Nakon kratkog susreta sa Mertonom, Vesli je ispratio svoju sestru do kuće,
gde ih je dočekala gospođica Hejtor. Želela je da im priča o poseti nekom muzeju,
zajedno sa svojim starim prijateljem - sa gospodinom Goldingom, zapravo, koji
je bio jedini privatni učitelj kojeg je Vesli imao. Ali Vesli ga se jedva sećao.
Otišao je kući kako bi se opustio pre večere i bala. Međutim, sluga ga je
obavestio da ga u salonu čeka čovek koji želi da razgovara sa njim.
Vesli nije prepoznao posetioca, iako je ovaj ustao i pružio mu ruku. Bio je to
snažan čovek, atletske građe, svetlosmeđe kose i bronzanog tena.
„Jang?”, upitao je. „Ja sam Vilijam Belmont.”
Bio je to brat sadašnjeg lorda Padžeta. Vesli ga je video na Kasinom venčanju,
kao i tokom jedne od svojih poseta Karmelu, pre mnogo godina. Koliko se sećao,
Belmont je kasnije otišao u Ameriku.
„Drago mi je da vas ponovo vidim”, odgovorio je Vesli, pruživši mu ruku.
„Moj brod iz Kanade je prispeo pre nekoliko nedelja. Odmah sam otišao u
Karmel i saznao da se sve promenilo. Gde ti je sestra? U Londonu je, zar ne?”,
upitao je.
„Najbolje bi bilo da je ostaviš na miru. Ona nije ubila tvog oca. Nikada nisu
pronađeni dokazi, a ona nije optužena zato što nije kriva ni za šta. Pokušava da
započne novi život, a ja sam tu da se pobrinem to i učini, a da joj niko ne smeta”,
objasnio je.

~ 138 ~
 Knjige.Club Books
Kao što je i trebalo da bude, od trenutka kada je stigla u grad. Ko god je želeo
da dođe do Kasi moraće da se suoči sa njim. Nisu ga uplašila ni Belmontova
snažna ramena.
Međutim, Belmont je nehajno odmahnuo rukom.
„Naravno da nije ubila mog oca”, složio se. „Zaboga, bio sam tamo. Nemam
nameru da je uznemiravam. Samo želim da pronađem Meri. Da li je još uvek sa
Kasandrom?”
„Meri?”, zbunjeno je upitao Vesli.
„Napustila je Karmel sa Kasandrom. Pretpostavljam da su ona i Belinda još
uvek sa njom”, kazao je.
Vesli ga je i dalje zbunjeno posmatrao. Gospođica Hejtor se zvala Alis.
„Meri, moja žena”, nestrpljivo je dodao Belmont.

Kasandra se za večerašnji bal obukla potpuno drugačije nego za bal ledi

Šeringford. Dobila je pozivnicu, a imala je i pratnju. Osim toga, već je ugovorila
dva seta sa različitim plesnim partnerima.
Radovala se plesu sa Stivenom mnogo više nego što bi trebalo.
Pogledala se u ogledalo kako bi se uverila da joj je frizura dovoljno čvrsta i
da se neće raspasti kada počne da pleše. To bi baš bilo užasno! U proteklih deset
godina previše se oslanjala na usluge sluškinje.
Navukla je dugačke rukavice, gladeći ih dok nije izravnala sve nabore.
Advokat je smatrao da ima odličan slučaj. Mislio je da može da dobije sve što
joj pripada za dve nedelje, iako bi Kasandra bila zadovoljna i kada bi se slučaj
resio za mesec dana. Mogla bi da vrati novac Stivenu i zaboravi svoj užasni
predlog da mu bude ljubavnica.
Iako se nije kajala zbog dve noći koje je provela sa njim. Niti zbog piknika.
Znala je da će piknik uvek biti jedna od njenih najdragocenijih uspomena.
Biće joj teško da ga zaboravi.
On joj je vratio veru u muškarce i uverio je da nisu svi nepouzdani i pokvareni.
Pamtiće ga kao svog zlatnog anđela. Uzela je lepezu od slonovače i otvorila
je kako bi se uverila da je ispravna.
Tokom popodnevne šetnje, gospodin Golding je pozvao Alis da mu se krajem
nedelje pridruži u Kentu, na proslavi sedamdesetog rođendana njegovog oca sa
ostatkom njegove porodice. To je bio značajan poziv.
Alis nije ništa odgovorila. Želela je da proveri da li će se Kasandra složiti.
Međutim, bila je vidno uzbuđena. Čim je Kasandra stigla kući, Alis je razgovarala
sa njom i požurila u radnu sobu kako bi pisala gospodinu Goldingu i obavestila
ga da prihvata njegovu ponudu.
Sada je bila u svojoj sobi i birala odeću koju će poneti sa sobom.

~ 139 ~
 Knjige.Club Books
Kasandra se obula i sišla u prizemlje da sačeka Veslija. Pokucao je na vrata
dok je silazila niz stepenice, a ona je uspela da odmahne rukom u Merinom pravcu
kako bi joj dala znak da se vrati u kuhinju i sama otvorila vrata.
„Oh, Kasi, zasenićeš sve ostale dame na proslavi!”, rekao je, oduševljeno
zureći u nju.
„Hvala ti! I ti izgledaš veoma lepo. Spremna sam da krenem. Ne želim da nas
kočijaš čeka”, odgovorila je.
Međutim, on je ušao unutra i zatvorio vrata za sobom.
„Još uvek sam ljut zbog tvog nakita. Nijedna dama ne bi trebalo da posećuje
balove bez njega. Doneo sam ti ovo”, kazao je.
Prepoznala je blago izgrebanu smeđu kutiju čim ju je videla. Tokom
detinjstva, jedna od njenih omiljenih aktivnosti bila je pažljivo otvaranje te kutije,
da bi zatim pomno posmatrala njenu sadržinu i blago prelazila prstom preko
porodičnog nakita. Nekoliko puta se čak usudila da ga stavi, diveći se svom
odrazu u ogledalu i uživajući u svom nestašluku.
Uzela je kutiju i otvorila je. U njoj je bio srebrni lančić kojeg se tako dobro
sećala - bio je besprekorno izglancan, sa priveskom u obliku srca, sačinjenim od
malih dijamanata. Njihov otac ga je poklonio majci kao svadbeni dar, i to je bio
jedini predmet od vrednosti koji nije prodat ili založen u teškim trenucima.
Bio je to skroman komad nakita i verovatno nije imao veliku vrednost. Možda
je baš zato ostao u porodici. Ali njegova sentimentalna vrednost je bila ogromna.
Vesli ga je izvadio iz kutije i stavio ga oko njenog vrata.
„Oh, Vese, zaista si divan! Nosiću ga samo večeras, a onda ćeš ga vratiti u
kutiju i sačuvati za svoju buduću ženu”, rekla je.
„Niko ga neće ceniti kao mi, Kasi. Voleo bih da ga zadržiš kao poklon od
mene. Imaš pravo na njega, baš kao i ja. Nadam se da ne plačeš?”, upitao je.
„Mislim da plačem”, kazala je i polako prstima obrisala suze dok mu se
osmehivala. A onda ga je čvrsto zagrlila.
Nežno ju je pomilovao po leđima.
„Da li se tvoja sluškinja zove Meri?”, upitao je.
„Da. Zašto?”, upitala je, odmaknuvši se od njega kako bi ponovo prešla
prstima preko ogrlice.
„Bez razloga”, odvratio je.
Nekoliko minuta kasnije, smešteni u kočiju, zaputili su se ka vili Kompton
Hejgovih.
Ovoga puta dolazak je bio potpuno drugačiji. Lakej u livreji joj je pomogao
da izađe iz kočije i predao je bratu. Ovoga puta je mogla da se osvrne oko sebe i
posmatra mermerni hodnik, osvetljeni luster iznad njihovih glava, uniformisane
sluge i goste u večernjim toaletama.
Nekoliko zvanica ju je pozdravilo, a neki su joj se čak i osmehnuli.
~ 140 ~
 Knjige.Club Books
Vesli ju je poveo ka redu za prijem, a sada nije morala da se sakriva od gostiju
i od domaćina. Bila je pozvana, a njeno ime nije izazvalo pometnju kao prošle
nedelje.
Kada su ušli u dvoranu, osvrnula se oko sebe diveći se vazama sa ljubičastim
i belim cvećem i zelenom paprati. Ser Grejem i ledi Karling su došli da je
pozdrave i upoznaju Veslija. A onda su im se pridružili lord i ledi Šeringford kako
bi im poželeli dobro veče. Gospodin Hakstabl je zamolio Kasandru za ples.
Nekoliko Veslijevih prijatelja je došlo da razgovara sa njim, a jedan od njih,
gospodin Bonard, pozvao je Kasandru da pleše sa njim kasnije tokom večeri.
„Dođavola, Vese, nisam znao da je ledi Padžet tvoja sestra!”, rekao je,
podigavši svoj monokl. „Sada mi je jasno ko je nasledio svu lepotu u porodici.
Izgleda da za tebe nije ostalo apsolutno ništa, zar ne?”
On i još jedan prijatelj, čije je ime Kasandra već zaboravila, glasno su se
nasmejali duhovitoj šali.
A onda je ugledala Stivena. Široko joj se osmehnuo, a zatim naklonio i upitao
je da li će rezervisati jedan set za njega.
Raširila je lepezu.
„Prvi i drugi set su već zauzeti, kao i set posle večere”, kazala je.
„Iskreno se nadam da nijedan od tih plesova nije valcer. Mogu li da plešem
prvi valcer sa vama, kao i ples pre večere, pod uslovom da to nije jedan te isti set?
Ukoliko jeste, želeo bih da plešemo još jedan set zajedno”, objasnio je.
Otvoreno joj se udvarao. Iako nije bilo neprimereno plesati dva seta sa istom
damom, svi prisutni su odmah primećivali tako nešto, pošto je to značilo da se
gospodin ozbiljno udvara dami.
Trebalo je da prihvati samo jedan set. Ali njegove plave oči su je radosno
posmatrale, a advokat je rekao da će za mesec dana sve biti rešeno, nakon čega će
zauvek napustiti London i nastaniti se u lepoj maloj kolibi na selu, i nikada ga više
neće videti. Ili će morati ponovo da se suoči sa visokim društvom.
„Hvala vam”, odgovorila je, mirno mu uzvrativši osmeh.
Setila se kako je pre samo nedelju dana stajala u istoj ovakvoj dvorani,
pažljivo birajući svoj plen.
Sada je postojao kutak njenog srca koji će zauvek pripadati samo njemu.
„Hoćemo li?”, upitao je Vesli. Primetila je da se svi parovi okupljaju na
podijumu.
Veče ipak nije prošlo bez neprijatnosti.
Gospodin Hakstabl je došao pre drugog seta i poveo Kasandru na podijum pre
nego što su ostali parovi počeli da se okupljaju. Shvatila je da želi da razgovara
sa njom nasamo.
Bio je izuzetno zgodan muškarac, lep uprkos pomalo iskrivljenom nosu. Bila
je uverena da su ga mnoge žene smatrale neverovatno privlačnim. Ona nije bila

~ 141 ~
 Knjige.Club Books
jedna od njih. Nije volela tajanstvene, zamišljene muškarce koji su delovali
opasno. Bila je srećna što prošle nedelje nije odabrala njega. Zapitala se da li bi
uspela da ga zavede i nagovori ga da joj ponudi ogromnu naknadu kako bi mu
bila ljubavnica.
„Nadam se da ne treba da okolišam kako biste me razumeli”, rekao je.
Zaista je bio veoma opasan.
Nije želela da mu pokaže svoje iznenađenje. Polako je mahala lepezom ispred
sebe. „Naravno da ne. Više cenim otvorenost. Sigurna sam da želite da me
upozorite zbog svog rođaka. Potreban mu je mračan i snažan muškarac kako bi
ga zaštitio od opasne žene kao što sam ja. Zar ne? Premda sam oduvek mislila da
je uloga đavola da uništi nevinost, a ne da je zaštiti”, odgovorila je.
„Zaista ste otvoreni”, zaključio je, a zatim se osmehnuo. „Merton nije slabić,
iako mnogi ljudi misle da jeste. Za razliku od mnogih muškaraca, ne oseća
potrebu da se ističe kako bi pokazao svoju snagu i muževnost. Da li ste ga izabrali
zato što ste mislili da je slab?”
„Izabrala?”, nadmeno je upitala.
„Video sam da ste se sudarili sa njim na Margaretinom balu”, objasnio je.
„To je bila slučajnost”, odvratila je.
„Namerna.”
Podigla je obrve mašući lepezom.
„Mislim da vas se to ne tiče”, zaključila je.
„Kada je čovek nadjačan u svađi, najbolja strategija je vratiti se klišeu”, kazao
je.
Zapitala se kada će muzičari završiti sa štimovanjem svojih instrumenata.
Kada će plesači konačno izaći na podijum? Koliko ih je ljudi posmatralo?
Kasandra se osmehnula.
„Kako se uklapate u porodicu lorda Mertona, gospodine Hakstable?”, upitala
je.
„Nije vam rekao? Ja sam crna ovca u porodici, ledi Padžet. Onaj koji
ostrašćeno mrzi sve ostale i uvek je spreman da im nanese štetu. Moj otac je bio
grof od Mertona, a ja sam bio njegov najstariji sin. Na moju nesreću, moja majka
je pobegla u Grčku kada je saznala da je trudna. Ostala je tamo sve dok moj deda
nije došao po nju i vratio je u Englesku, zahtevajući od mog oca da postupi časno
i oženi se njom. U međuvremenu mi je ponestalo strpljenja, zbog čega sam
odlučio da se pojavim dva dana pre venčanja srećnog para. Zbog toga sam
proglašen vanbračnim detetom. Na nesreću mog oca, moja mlađa braća i sestre su
umrli pri rođenju ili ubrzo nakon toga. Jedini koji je preživeo bio je moj najmlađi
brat, Džonatan, koji je prema rečima mog oca bio potpuni idiot. Džonatan je
postao grof nakon smrti našeg oca, ali je umro čim je napunio šesnaest godina.
Nakon toga, titula je pripala Stivenu”, ispričao je.

~ 142 ~
 Knjige.Club Books
Kasandra je u njegovoj kratkoj i naizgled bezazlenoj priči prepoznala svet pun
bola i gorčine. Međutim, znala je da joj se nije poverio kako bi izazvao njeno
saosećanje.
„Čudi me da ga ne mrzite. On ima nešto što je trebalo da bude vaše. Vaš dom,
titulu i bogatstvo”, zaključila je.
Drugi parovi su počeli da izlaze na podijum.
„Da, zaista je čudno”, složio se.
„Ali zašto ga ne mrzite?” upitala je.
„Razlog je prilično jednostavan. Poznajem nekoga ko bi ga sigurno voleo, a
ja sam voleo tog nekoga”, objasnio je.
Čekala je da nastavi sa objašnjenjem, ali nije više ništa rekao.
„Da li se nadate da će se Stiven oženiti vama?”, upitao je.
Tiho se nasmejala.
„Ne brinite zbog toga. Ne nameravam da ugrozim slobodu lorda Mertona.
Znam kakvo ropstvo brak donosi ženi, i jednom mi je bilo sasvim dovoljno”,
odgovorila je.
Shvatila je da će ih drugi parovi uskoro čuti. Muzičari su bili spremni da
zasviraju melodiju seoskih plesova.
„Hajde da razgovaramo o vremenu?” predložila je.
Iskreno se nasmejao. „O olujama, zemljotresima i uraganima?”, upitao je.
„Može. To zvuči bezbedno.”

~ 143 ~
 Knjige.Club Books

Sedamnaesto poglavlje

Stiven nije mogao da odluči da li je Kasandrina haljina crvena ili jarko

narandžasta. Pretpostavio je da je negde između. Na svetlosti sveća je izgledala
zaista veličanstveno. Niski dekolte je naglašavao njene grudi, a mekani nabori
koji su padali sa visokog struka, grlili su njene obline i otkrivali duge i zgodne
noge. Kosa joj je bila podignuta u visoku punđu, dok su kovrdžavi pramenovi
padali duž njenog vrata.
Oduvek je delovala ponosno. Ali večeras je izgledala i srećno. Bila je sasvim
drugačija od misteriozne dame sa skandaloznom reputacijom koja se hrabro
pojavila na Meginom i Šerijevom balu prošle nedelje, prezrivo posmatrajući sve
oko sebe.
Plesala je svaki set pre valcera, koji je prethodio večeri. Čak je plesala i sa
Konom i razgovarala sa njim kad god bi joj se ukazala prilika.
I Stiven je plesao svaki set pre valcera. Plesao je sa mladim damama koje su
se predstavile društvu ove godine i od početka pokazivale interesovanje za njega.
Nije ga promenila činjenica da je bio jedan od najpoželjnijih neženja u Engleskoj.
Razgovarao je sa svima, osmehujući se svakoj partnerki i posvećujući joj posebnu
pažnju.
Ali bio je svestan Kasandrinog prisustva.
Zapitao se da li će se njegov život ikada vratiti u normalu.
Radovao se plesu sa njom. Činilo mu se da taj trenutak nikada neće doći.
Znao je da mora da bude oprezan. Nije smeo da uradi ništa impulsivno zbog
čega bi se kajao do kraja svog života.
Nije bio spreman za brak. Imao je tek dvadeset pet godina. Obećao je sebi da
neće ozbiljno razmišljati o braku pre tridesete. Čak će se i tada truditi da odabere
ženu kojoj neće biti bitna njegova titula i bogatstvo. Ženu koja će moći da ga voli
i koju će on voleti i poštovati.
Konačno je usledio ples pre večere, a on je prišao Kasandri. Stajala je sa
bratom i grupom gostiju koje Stiven nije poznavao.
„Ledi Padžet, mislim da je ovo moj set”, rekao je, naklonivši joj se.
„U pravu ste, lorde Mertone”, složila se, koristeći svoj baršunasti glas. Uzela
ga je za ruku.

~ 144 ~
 Knjige.Club Books
Piknik mu se činio kao san. Iznenadila ga je činjenica da se bolje sećao
piknika, nego noći koje je proveo u njenom krevetu.
„Mogu li da plešem i poslednji set sa tobom?”, upitao je dok ju je izvodio na
plesni podijum.
„Možeš”, odgovorila je.
Stajali su na podijumu dok su se drugi parovi okupljali oko njih.
„Ima li novih vesti u romansi gospođice Hejtor?”, veselo je upitao.
Ispričala mu je za popodnevnu šetnju i predstojeću rođendansku proslavu na
selu.
„Sa Goldingovom porodicom? Misliš da će je zaprositi?”, nastavio je.
„Mislim da hoće. Možda čak i dok budu u Kentu. Mislim da će biti srećna.
Sigurno je već davno odustala od braka. Zbog mene je protraćila najbolje godine
na selu”, kazala je.
„Ne krivi sebe”, podsetio ju je.
Osmehnula mu se. „U pravu si. Nećeš mi dozvoliti da se osećam krivom za
sve nevolje koje su zadesile ovaj svet, zar ne?”
„Naravno da ne”, složio se.
Primetio je ogrlicu koju je nosila. Bio je to prvi put da je nosila nakit.
„Lepa je”, rekao je, pažljivo je posmatrajući. Srce optočeno dijamantima
dosezalo je do njenog dekoltea.
„Pripadala je mojoj majci”, odgovorila je, prešavši prstima preko ogrlice.
„Dobila ju je na poklon od mog oca kada su se venčali, i to je jedini vredan
predmet u našem domaćinstvu koji nije prodat. Vesli mi ga je doneo.”
Oči su joj zaiskrile.
„Dakle, pomirila si se sa bratom?”, zaključio je.
„Mislim da ga je grizla savest zbog onog incidenta u parku. Juče je došao da
me poseti”, objasnila je.
„Ne ljutiš se na njega?”
„Zašto bih se ljutila? On je moj brat i volim ga. Žao mu je što je bio kukavica
i pokušao da me ignoriše. Da sam odbila da mu oprostim, oboje bismo patili zbog
mog povređenog ponosa i nepostojeće pravde. Ali on se pokajao i došao je da mi
se izvini. A sada rizikuje sopstvenu reputaciju pojavljujući se u javnosti sa mnom
i predstavljajući me poznanicima kao svoju sestru”, ispričala je.
Dakle, nije joj spomenuo njegovu posetu, pomislio je Stiven. Bilo mu je drago
zbog toga. Iako se sve dobro završilo, nije imao pravo da se meša u njen život.
Sigurno bi mu zamerila što je to učinio.
Međutim, nije se kajao. Porodične svađe su bile veoma tužne.

~ 145 ~
 Knjige.Club Books
Orkestar je zasvirao, a Stiven joj se naklonio. Prihvatio je njenu ruku, a drugu
naslonio na njen struk. Osmehnula mu se, a zatim spustila slobodnu ruku na
njegovo rame.
„Valcer je najlepši ples. Radovala sam mu se čitave večeri. Odlično plešeš!
Osim toga, imaš veoma čvrste ruke i ramena i odlično mirišeš”, kazala je.
Nije skidao pogled sa njenog lica. Osmehnula se.
„Ponovo se ponašam neprimereno, kao na balu tvoje sestre. Trebalo bi da se
ponašam kao i ostali plemići”, zaključila je.
Nasmejao se.
Još uvek je posmatrao njeno lice, koje je blistalo od sreće. Zavrteo ju je i
nastavio da pleše sa njom, a njihovo okruženje se pretvorilo u vrtlog boja i
svetlosti u čijem su središtu bili samo oni.
Još uvek mu se osmehivala, rumenih obraza i blago razdvojenih usana.
Osećao je toplotu njenog tela. Mogao je da oseti mešavinu njihovih parfema.
Bio je to primamljujući miris.
Na trenutak su se zaustavili, ne skidajući pogled jedno sa drugog, a zatim
nastavili da plešu uz sporiju melodiju.
Rekao je Vanesi da mu se dopada.
Međutim, bilo je to mnogo više od dopadanja.
Lice joj se još više zarumenelo, a on je počeo da oseća neprijatnu toplinu.
Težak miris cveća delovao je opsesivno. Čak je i muzika odjednom postala
preglasna.
Približili su se jednom od balkona kako bi osetili hladan večernji vazduh. Pred
njima je bio još jedan ples. Tada je Stiven izveo Kasandru na potpuno prazan
široki balkon.
Nastavili su da plešu, premda su njihovi koraci postepeno usporili, a on je
spustio njenu ruku na svoj kaput, odnosno na svoje srce. Drugu ruku je lagano
obavila oko njegovog vrata, a Stiven ju je privio uz sebe. Sada su im se obrazi
lagano dodirivali.
Nije razmišljao o stvarnosti, ambijentu, niti manirima.
Kada se muzika završila, prestali su da plešu, ali se nisu udaljili jedno od
drugog. Nekoliko trenutaka su ćutke stajali privijeni jedno uz drugo, zatvorenih
očiju. A onda je odmaknuo glavu i duboko se zagledao u njene oči, obasjane
svetlošću lampe koja je treperila u jednom uglu balkona.
Poljubili su se.
Poljubac je bio za nijansu strastveniji od onog koji su podelili na pikniku. Bio
je to poljubac koji je govorio mnogo, premda nisu izgovorili ni jednu jedinu reč.
Nije žurio. Kada se poljubac završi, reči će biti neophodne, a on zaista nije
znao šta da kaže. Niti je znao šta će ona reći.

~ 146 ~
 Knjige.Club Books
Na kraju je odmaknuo glavu i osmehnuo joj se. Uzvratila mu je osmeh.
Oboje su postali svesni da imaju publiku. Sigurno je nekoliko gostiju odlučilo
da pobegne na svež vazduh nakon što se ples završio. Drugi su verovatno
posmatrali balkon kada su primetili siluete pod lampom, privučeni radoznalošću.
Međutim, bilo je previše ljudi koji su videli njihov poljubac. Iako njihov
poljubac nije bio neprikladan, takva vrsta nežnosti bila je izuzetno neprikladna,
pogotovo između dvoje ljudi koji nisu bili u međusobnom odnosu koji bi
opravdao taj poljubac.
Nisu bili venčani niti vereni.
Stiven je postao svestan Eliotovog prekornog pogleda u daljini, Konovog
iznenađenog i pomalo zamišljenog uzdaha, kao i Veslija Janga koji se
besno probijao kroz gomilu.
Iznenada je shvatio da je u potpunosti upropastio Kasandru, nakon što se
proteklih dana trudio da joj vrati ugled i pomogne joj da se vrati u visoko društvo,
gde je i pripadala.
„Oh, bože, nismo ovako nameravali da objavimo našu veridbu!”, rekao je,
uzevši je za ruku. „Dame i gospodo, mogu li da vam predstavim ledi Padžet kao
svoju verenicu? Upravo je pristala da se uda za mene, a ja sam dozvolio da moj
entuzijazam nadjača moje manire.”
Besramno se osmehnuo svojim najšarmantnijim osmehom.
Pretpostavio je da se Kasandra oseća užasno.
Nadao se da će nabaciti svoj oholi izraz lica i zaputiti se prema trpezariji.
Međutim, ovo je bila kap koja je prelila čašu.
Pre nego što je uopšte uspela da odreaguje, Stiven je odlučio da uzme stvar u
svoje ruke i obavesti prisutne da su se verili.
Pustio joj je ruku, kako bi je provukao kroz svoju.
Osmehnula se.
A onda se na balkonu pojavio i Vesli, proguravši se kroz gomilu.
Zaustavio se ispred njih, a bes na njegovom licu pretvorio se u komičnu
zbunjenost.
„Kasi, da li je to istina?”, upitao je.
Nije imala drugog izbora nego da laže. „Istina je, Vese”, odgovorila je,
shvativši da beg sa balkona ne bi sprečio katastrofu. Vesli ih je upravo video. Tek
nedavno se izvinio za sopstveni kukavičluk i činjenicu da ju je ignorisao kada joj
je bio najpotrebniji, zbog čega je preuzeo ulogu njenog samoproglašenog
zaštitnika. Da Stiven nije ponudio objašnjenje, Vesli bi ga sigurno udario, ili ga
izazvao na dvoboj.
Nije mogla ni da pomisli na tako nešto.

~ 147 ~
 Knjige.Club Books
Vesli se iznenada osmehnuo. Možda je i on shvatio da bi trebalo da se
pretvara. Privukao ju je u zagrljaj.
„Moram da priznam da sam pogrešno procenio situaciju, Mertone”, kazao je
Vesli. „Ali oduševljen sam istinom, iako bih više voleo da ste prvo razgovarali sa
mnom. Međutim, Kasi je punoletna.”
Ispružio je ruku kako bi se rukovao sa Stivenom.
Publika se nije razišla uprkos činjenici da je večera bila spremna. Začuo se
veseli žamor, praćen čestitkama, premda je Kasandra bila uverena da su mnogi
bili užasnuti činjenicom da se ugledni grof od Mertona verio sa ubicom.
Sigurno će mnoge mlade dame večeras biti neutešne.
Stivenove sestre su im se pridružile, oduševljeno zagrlivši Stivena, a zatim i
Kasandru. Njihovi muževi su im takođe čestitali. Bio je tu i gospodin Hakstabl,
iako se Kasandri činilo da je strelja pogledom.
Nije znala da li je njegova porodica zaista srećna. Verovatno su bili primorani
da se nose sa šokom pod budnim pogledom javnosti.
Sve što su mogli bilo je da se pretvaraju.
„Ljubavi, treba da razgovaramo sa lordom i ledi Kompton Hejg”, rekao je
Stiven, osmehnuvši joj se.
„Naravno”, složila se i uzvratila mu osmeh.
Na trenutak nije mogla da se seti ni ko su ti ljudi.
Većina gostiju je konačno izgubila interesovanje, ili su verovatno odlučili da
nastave razgovor o incidentu za večerom. Ledi Kompton Hejg je stajala sa mužem
na vratima dvorane, a Kasandra se setila da su oni domaćini ovog bala.
„Naravno”, ponovila je.
Oni su bili prvi koji su je zvanično pozvali na bal, osim usmenog poziva ledi
Karling da joj se pridruži na prošlonedeljnom okupljanju.
„Izvinite što sam iskoristio vaš bal kako bih objavio svoju veridbu, a da vas
prethodno nisam ni pitao. Nisam nameravao da učinim to večeras, premda me je
lepota vaše plesne dvorane navela da se predomislim. Ledi Padžet je prihvatila, a
ja nisam imao drugog izbora nego da objasnim gostima zašto sam je ljubio na
vašem balkonu”, kazao je Stiven, poljubivši daminu ruku.
Ledi Kompton Hejg se široko osmehnula.
„Nema potrebe da se izvinjavate, lorde Mertone. Veoma sam srećna što ste
objavili svoju veridbu baš na našem balu. Kao što znate, mi nemamo dece, iako
Alaster ima dva sina iz prethodnog braka. Nikada nismo očekivali takvu vrstu
objave u našem domu. Obavestićemo sve ostale. Dođite, ledi Padžet”, odgovorila
je.
Uzela je Kasandru za ruku i povela je u pravcu trpezarije, osmehujući se
ostalim gostima. Smestila ju je za glavni sto, pored sebe, a Stiven, koji je došao
sa vikontom, zauzeo je mesto pored nje.
~ 148 ~
 Knjige.Club Books
Činilo se da je većina gostiju posvećena večeri i privatnim razgovorima.
Kasandra je odahnula. Razgovor je bio življi nego inače. Bilo je nekoliko ljudi
koji su je posmatrali i smeškali se, ili jednostavno klimali glavom. Sve u svemu,
atmosfera nije delovala napeto, iako bi plemići mogli da se razbesne kada se
pročuje da je neugledna udovica, koja je pozvana na samo jedan bal, ugrabila
najpoželjnijeg neženju u čitavoj Engleskoj.
Nakon poljupca, gotovo da nije pogledala u Stivena, niti je razgovarala sa
njim. Nisu razmenili ni reč. Iako su sedeli jedno pored drugog tokom večere, bili
su zauzeti razgovaranjem sa drugim ljudima. Oboje su se osmehivali.
Moraće da se suoči sa poniženjem nakon što se u novinama ne pojavi
obaveštenje o njihovoj veridbi i svima postane jasno da nisu vereni.
Muškarci će brzo zaboraviti na tu neprijatnost, a žene će se sigurno obradovati
i brzo mu oprostiti.
Poželela je da nije došla na bal. Zapitala se zašto je pristala da pleše valcer sa
njim. Zašto mu je dozvolila da je izvede na balkon i poljubi je?
Međutim, to je bilo nepravedno, pošto je svojevoljno sledila njegove planove.
Osim objave koja je usledila nakon poljupca.
Ali dobro je znala da nije imao izbora osim da postupi onako kako je morao.
Nadala se da advokat nije preterivao kada je rekao da će sve biti završeno za
dve nedelje. Lord Kompton Hejg je, na nagovor svoje žene, ustao da nazdravi
novopečenom paru, a gosti su veselo uzvratili pre povratka u salu. Stiven je plesao
sa vojvotkinjom od Morlanda, a Kasandra sa vojvodom. Srećom, plesali su
previše komplikovan seoski ples, koji im nije ostavljao mnogo prostora za
razgovor. Po izrazu na Morlandovom licu, Kasandri se učinilo da bi imao mnogo
toga da joj kaže kada bi mu se ukazala prilika.
Vojvoda je nekada bio Stivenov zvanični staratelj.
Rekao joj je samo jednu stvar lične prirode, zbog koje je Kasandra iznenada
zadrhtala.
„Morate nam se pridružiti na večeri, ledi Padžet. Reći ću vojvotkinji da se
pobrine za to. Moći ćete da nam ispričate kako nameravate da usrećite Mertona”,
rekao je.
Uzvratila mu je osmeh.
„Ne brinite, vaša visosti. Grofu od Mertona želim sve najbolje, baš kao i svi
vi”, odgovorila je, primetivši njegove izrazito plave oči kao jedinu razliku između
njega i gospodina Hakstabla.
Naklonio joj se, a zatim nastavio ples sa drugom damom.
Kada se set završio, sve što je želela bilo je da zamoli Veslija da je odvede
kući. Međutim, nije mogla tek tako da napusti čoveka čiju je bračnu ponudu
upravo prihvatila.

~ 149 ~
 Knjige.Club Books
A onda je dobila još bolju ideju. Vojvoda ju je odveo kod Veslija, ali njen brat
je bio zauzet razgovorom sa prijateljima, zbog čega se samo osmehnuo u njenom
pravcu. Otvorila je lepezu i osvrnula se oko sebe. Lako je uočila Stivena, koji je
koračao ka njoj, dok mu je topao osmeh obasjavao lice.
Pretpostavila je da je prezire.
Baš kao i ona njega. Bila je uverena da postoji drugi način za prevazilaženje
ovog problema, mada joj ništa nije padalo na pamet.
„Poslednji set će uskoro početi”, rekao je.
„Stivene, odvedi me kući”, odgovorila je.
Pogledi su im se sreli. Stiven je klimnuo glavom.
„Dobra ideja”, složio se. „Izbeći ćemo gužvu nakon završetka seta. Došla si
sa bratom?”
Klimnula je glavom.
„Reći ću mu da ću se vratiti sa tobom” kazala je, a Vesli se okrenuo prema
njoj.
„Vesli, Stiven će me odvesti kući u svojoj kočiji. Da li se slažeš sa tim?”,
upitala je.
„U redu”, kazao je i pružio ruku Stivenu. „Nadam se da ćeš biti ljubazan
prema njoj, Mertone. U suprotnom ćeš morati da se obračunaš sa mnom.”
Muškarci su ponekad bili užasno posesivni, pomislila je. Činilo se da su
uvereni da žene ne mogu da žive bez njihove pomoći.
Tešila ju je činjenica da je Vesli sada muškarac. Nije imala nikoga ko bi
zapretio Najdželu pre nego što se udala za njega, osim njenog oca, koji je bio
previše ljubazan.
Poljubila ga je u obraz.
„Nadam se da neće biti potrebe za našim obračunom. Tvoja sestra je u dobrim
rukama”, objasnio je Stiven.
Pronašli su domaćine i izvinili se zbog činjenice da neće plesati poslednji set.
Činilo se da ledi Kompton Hejg nema ništa protiv, a ona i njen muž su ih srdačno
ispratili i mahali im nakon što su se smestili u Stivenovu kočiju.
Kasandra je naslonila glavu na mekano sedište i zatvorila oči.
Stiven ju je uzeo za ruku, a ona je bila previše iscrpljena da bi se pobunila.
„Kasandra, veoma mi je žao. Trebalo je da budem diskretniji i promišljeniji.
Pre svega, trebalo je da te zaprosim pre nego što sam objavio našu veridbu celom
svetu. Međutim, to je prvo što mi je palo na pamet”, kazao je.
„Znam”, odgovorila je. „Oboje smo bili veoma indiskretni. Ne krivim te i
znam da nije bilo namerno. Jednostavno si bio indiskretan. Biće ti veoma
neprijatno kada ljudi shvate da se zvanično obaveštenje u novinama još uvek nije

~ 150 ~
 Knjige.Club Books
pojavilo. Ali zaboraviće na to. Baš kao što su zaboravili na ubicu sa sekirom
nakon samo nedelju dana.”
Stegnuo joj je ruku. „Kas, saopštenje će biti objavljeno prekosutra. A mi ćemo
morati da odlučimo kada i gde ćemo se venčati. Možda bismo mogli da
organizujemo porodično venčanje u Voren holu. Ljudi će uskoro početi da se
raspituju.”
Mogla je da pretpostavi da će insistirati na ispunjavanju svog obećanja.
„Ali Stivene, nisi me ni zaprosio”, kazala je ne otvorivši oči. „Nisam
prihvatila da se udam za tebe. Niti bih prihvatila sve i kada bi me sada zaprosio.
Obećala sam sebi da se više nikada neću udati.”
Duboko je udahnuo, ali nije ništa rekao.
Ostatak vožnje proveli su u tišini.
Čim se kočija zaustavila, Stiven je izašao, postavio stepenice i pomogao joj
da siđe. Zatim je ponovo podigao stepenice, zatvorio vrata i dao kočijašu znak da
produži dalje.
„Stivene, ne možeš da uđeš. Nisi pozvan”, odbrusila je.
„Ali ja ću ipak ući”, odgovorio je.
U tom trenutku je shvatila da u Stivenu Hakstablu postoji čelična nit, zbog
čega bi u određenim situacijama mogao da bude prilično nepopustljiv. Ovo je bila
jedna od tih situacija. Mogla je da stoji ovde i raspravlja se sa njim još sat
vremena, ali on bi ipak ušao unutra. Osetila je nekoliko kapi kiše, a na nebu nije
bilo zvezda. Verovatno će uskoro početi pljusak.
„U redu”, nervozno je odgovorila i sagnula se da izvuče ključ ispod saksije
pored stepeništa.
Uzeo je ključ i otključao vrata, a zatim se pomerio u stranu kako bi joj
dozvolio da uđe. Kad su ušli, zatvorio je vrata i zaključao za sobom.
Alis, Meri i Belinda sigurno su već zaspale. Ne bi mogle da joj pomognu sve
i da su ostale budne. Pogledala je njegovo lice, obasjano slabom svetlošću sveće
u hodniku i potvrdila svoje sumnje. Bio je ljut. Biće joj veoma teško da izađe na
kraj sa njim.
Ušao je u salon za goste i izašao sa dugačkom svećom, ugasivši dogorelu
sveću iz hodnika pre nego što ju je poveo nazad u salon.
Baš kao da je vlasnik kuće.
To nije bilo daleko od istine, jer je on plaćao kiriju.

~ 151 ~
 Knjige.Club Books

Osamnaesto poglavlje

Situacija je bila izuzetno neprijatna.

Morala je da se uda za njega. Pretpostavio je da je svesna toga. Njena situacija
u visokom društvu bila je izuzetno nezgodna. Ukoliko odustane od ove veridbe,
nikada neće povratiti svoj položaj u društvu.
„Kas, znaš da te volim”, rekao je nakon što je postavio sveću u svećnjak na
kaminu.
Osetio je blago klecanje u kolenima, izgovorivši te reči naglas. Pitao se da li
zaista to misli. Danas je priznao Nesi da mu se sviđa, ali to nije značilo da je
beskrajno voli.
Sve se dogodilo prebrzo. Jednostavno nije imao dovoljno vremena da se
zaljubi u nju.
Ali to sada nije bilo bitno.
Nikada ranije nije poljubio ženu u javnosti. Nije trebalo da dozvoli sebi takvo
ponašanje, pogotovo ne sa Kasandrom.
„Ne voliš me”, odgovorila je, smestivši se u svoju stolicu. Prekrstila je noge
dok joj je papuča visila sa jednog stopala. Spustila je ruke na naslone, oholo zureći
u njega. Prepoznao je masku. „Znam da ti se na neki način dopadam i da si odlučio
da se sprijateljiš sa mnom, uvedeš me u visoko društvo i finansijski me pomažeš
dok ne budem spremna da stanem na noge. Sigurna sam da je reč o nekoj vrsti
požude, budući da si dva puta bio u mom krevetu, zbog čega si verovatno pomislio
da bi mogao da pokušaš ponovo. Ali ne voliš me.”
„Misliš da me poznaješ bolje nego što ja poznajem samog sebe?”, besno je
upitao.
Međutim, na neki način je bila u pravu. Želeo ju je. Njena crvena haljina
presijavala se pod svetlošću sveće. Bila je prelepa čak i sa oholim izrazom lica.
Ponovo je boravio u njenoj kući kasno uveče. Nije mogao da ne pomisli na
zadovoljstvo koje bi mu pružilo vođenje ljubavi sa njom.
„Poznajem te”, odgovorila je. Više nije delovala toliko oholo. „Mislim da si
saosećajan i velikodušan. Titula i bogatstvo te nisu promenili, kao šio bi to bio
slučaj sa ostalim muškarcima. Večeras si javno objavio našu veridbu, a sada
uveravaš sebe da zaista želiš da me uzmeš za ženu. Zbog loga misliš da moraš da
me voliš i ubeđuješ sebe da zaista to osećaš. Ali nije tako.”

~ 152 ~
 Knjige.Club Books
Zapitao se da li je u pravu. Kako bi mogao ovako brzo da se zaljubi u ženu
koja je bila potpuno drugačija od njegovog ideala buduće žene? Kako je mogao
da razmišlja o braku koji bi bio posledica neprijatne situacije?
„Ali ipak...”
„Nisi u pravu”, prekinuo ju je. „Ali to sada nije ni bitno. Situacija se neće
promeniti, bez obzira na to ko je u pravu. Prošle nedelje smo viđeni zajedno u više
navrata, zbog čega smo već izazvali interesovanje i nagađanja javnosti, a večeras
smo uhvaćeni sami na balkonu u strastvenom zagrljaju. Moramo da se venčamo!”
„Dakle, moramo da žrtvujemo ostatak svog života zbog beznačajnog
nepromišljenog postupka samo zato što visoko društvo to očekuje? Zar ne vidiš
koliko je to besmisleno?”, upitala je.
Bilo bi smešno i besmisleno kada ne bi gajili osećanja jedno prema drugom.
„Zbog beznačajnog i nepromišljenog postupka?”, ponovio je. „Zar ti naš
poljubac tako malo znači?”
Podigla je obrve i neko vreme ćutke zurila u njega.
„Proveli smo dve noći zajedno. I to je sve. Ti si veoma privlačan muškarac,
baš kao što sam i ja privlačna žena. Tokom plesa postalo je pretopio. Spas smo
potražili na balkonu, a ono što se dogodilo bilo je neizbežno. Ali i veoma
neprimereno i nepromišljeno”, kazala je.
„Dakle, to je bila samo požuda?” upitao je.
Osmehnula mu se. „Tako je.”
„I sama znaš da nisi u pravu”, pobunio se. „Od čega pokušavaš da se zaštitiš,
Kas?”
„Veoma si sladak”, odgovorila je svojim baršunastim glasom.
Ponovo se iznervirao. Stajao je leđima okrenut kaminu, držeći ruke iza leđa.
„Ako ne prihvatiš moju bračnu ponudu, doći će do užasnog skandala”, kazao
je.
Slegnula je ramenima.
„Ljudi će vremenom zaboraviti na sve. A mi ćemo im pružiti ono u čemu
najviše uživaju, - sočne tračeve”, odvratila je.
Nagnuo se prema njoj.
„Da”, složio se. „Pod normalnijim okolnostima, mogli bismo da se nadamo
da će se sve zaboraviti za nekoliko nedelja. Ali ovo nisu normalne okolnosti.
Pogotovo ne za tebe.”
Veselo ga je posmatrala.
„Biće im drago zbog tebe. Zalutala ovčica će se vratiti u stado. Sve dame će
biti presrećne, a ti ćeš odabrati jednu od njih i živeti srećno do kraja života.
Obećavam ti”, uverila ga je.

~ 153 ~
 Knjige.Club Books
Zurio je u nju sve dok nije ponovo podigla obrve i nesigurno oborila pogled.
Navukla je papuču koja je visila na stopalu, pomerila prekrštenu nogu sa kolena i
pažljivo zagladila haljinu.
„Ponekad je tvoj pogled prilično neprijatan. Tvoje oči govore više od reči, a
ja ne mogu da se raspravljam sa očima”, rekla je.
„Bićeš uništena”, odvratio je.
Nasmejala se. „Zar već nisam?”
„Počela si da se oporavljaš. Ljudi su počeli da te prihvataju i pozivaju te na
društvene događaje. Moja porodica te je prihvatila. Pomirila si se sa bratom. A
sada možeš da se udaš za mene. Zar je to toliko loše? Zar misliš da ću te
maltretirati nakon venčanja? Da ćeš zbog mene izgubiti dete? Zar ti moj pogled
ne govori drugačije?”, upitao je.
Brzo je odmahnula glavom i zatvorila oči.
„Ne mogu ništa da ti ponudim, Stivene. Nemam nade, snova, svetlosti ni
mladosti. Samo lance koje vučem za sobom kao utvare. Znam da me ne bi
maltretirao. Ali ne mogu da se udam za tebe. Jednostavno ne mogu. Tako je
najbolje. Kada bismo se venčali, oboje bismo bili nesrećni”, ispričala je.
Obuzela ga je jeza. Sada nije bilo maske. Glas joj je podrhtavao od iskrenosti.
Nije želela ponovo da se uda, niti je postojao razlog koji će je navesti da se
predomisli.
Ponovo je bio slobodan, sa slobodom koju više nije želeo.
Možda će sutra biti drugačije, pomislio je. Možda će se sutra konačno
urazumiti.
Nastupila je duga tišina. Stiven je seo u stolicu naspram njene i naslonio glavu
na dlan ruke oslonjene na naslon.
Još uvek nije mogao da oseti olakšanje, postojala su druga, mnogo jača
osećanja poput razočaranja i tuge.
A onda je dobio ideju.
„Kas, da li si spremna da napravimo kompromis?”, upitao je.
„Da se napola udam za tebe?”, zamišljeno je upitala, blago mu se osmehnuvši.
„Dozvoli mi da objavim našu veridbu”, predložio je. „Pre nego što odbiješ,
dozvoli mi da završim. Dozvoli mi da organizujem proslavu veridbe u vili
Merton. Ostaćemo vereni do kraja sezone, a zatim okončati veridbu tokom leta,
kada većina plemića ne bude u Londonu. Do tada ćemo zajedno odlučiti kako
možemo da te obezbedimo do kraja života. Ali barem...”
„Nije mi potrebna tvoja pomoć, Stivene”, prekinula ga je. „Osim toga, uskoro
ću ti vratiti novac koji si mi dao. Jutros sam bila kod advokata sa Veslijem, a on
je uveren da mogu da dobijem svoj nakit i novac koji mi pripada prema bračnom
ugovoru i Najdželovom testamentu. Brus me je samo zaplašio svojom nagodbom.

~ 154 ~
 Knjige.Club Books
Da je mogao da me optuži za ubistvo, ne bi mi dozvolio da biram. Shvatila sam
to tokom proteklih nekoliko dana i odlučila da se borim za ono što mi pripada.”
Osetio je iznenadan nalet radosti zbog nje. Poželeo je da je i njemu to palo na
pamet, jer je bila sasvim u pravu. Sadašnji Padžet se oslanjao na svoju sposobnost
da zastraši ženu koju je njegov otac maltretirao devet godina.
Međutim, bilo mu je drago što je pronašla način da bez tuđe pomoći sredi svoj
život i svoju budućnost i, što je još važnije, da žaleći rane.
„Šta ćeš učiniti sa svojom slobodom?”, upitao ju je.
„Kupiću kolibu na selu i ostati tamo do kraja života”, odgovorila je iskreno se
osmehnuvši. „Poželi mi sreću, Stivene!”
„To će biti bolje od braka sa mnom”, zaključio je.
„Hoće”, prošaputala je. „Ali prihvatiću tvoj predlog, Stivene. Dozvoliću ti da
postupiš kao džentlmen. Neću te poniziti pred čitavim visokim društvom. Objavi
našu veridbu, a ja ću se proslaviti sa tobom i ostalim gostima. Igraću ulogu srećne,
zaljubljene verenice do kraja sezone. A onda ću te osloboditi.”
Možda. Nije to glasno izgovorio, samo je klimnuo glavom.
„Pošto ću uskoro moći da ti vratim novac, mogu li da smatram da sam
oslobođena obaveze da ti budem ljubavnica?”, upitala je.
„Naravno”, uvređeno je odgovorio. „Nikada nisam to ni zahtevao. Samo sam
želeo da ti pomognem.”
„Znam i zahvalna sam ti na tome. S obzirom na to da ću uskoro biti u
potpunosti oslobođena duga, dozvoli mi da te pozovem da večeras ostaneš sa
mnom”, rekla je.
Samo ju je pogledao i klimnuo glavom. Uzvratila je pogled i osmehnula mu
se.
Osetio je iznenadni nalet čežnje. Odlučio je da pažljivo razmisli o svom
odgovoru. Da li bi zaista bilo mudro da ostane? Da li je znala kako da spreči
začeće? Nije želeo da rizikuje i ponovo je ugrozi. S obzirom na njihove prethodne
susrete, bio je pravi trenutak da razmisli o tom pitanju.
„Užasno ćeš me poniziti ako odbiješ”, dodala je sa osmehom.
Alis je bila u svojoj sobi na spratu. Baš kao i Meri i Belinda. Poželeo je...
„To je trebalo da bude nešto najlakše na svetu”, zaključila je.
„Šta?”, upitao je, a zatim ustao i približio joj se kako bi spustio ruke na njenu
stolicu i nadvio se nad njom.
„Zavođenje anđela”, odgovorila je.
Poljubio ju je.
Nameravao je da se oženi njom. Iako nije znao kako će to izvesti, odlučio je
da će uspeti u svojoj nameri.
Biće njegova žena.

~ 155 ~
 Knjige.Club Books
Povukao ju je prema sebi, a zatim je zagrlio i strastveno je poljubio.
„Mislim da bi trebalo da nastavimo u mojoj sobi”, predložila je.
„Zato što bi ovde neko mogao da nas vidi?” veselo je zapitao.
„Kao na balkonu plesne dvorane?”, našalila se. „Ne, ali...”
U tom trenutku začulo se tiho kucanje na vratima salona.
Bilo je veoma kasno.
Kasandra je pretpostavila da se nešto dogodilo, požurivši prema vratima.
Meri je stajala pred vratima, a pored nje je bio...
„Vilijame!”, uzviknula je Kasandra, zagrlivši svog pastorka, iako je bio samo
godinu dana mlađi od nje. „Vratio si se! I pronašao si nas!”
„Stigao sam tačno na vreme”, rekao je, spustivši jednu ruku na Merino rame.
„Otišao sam bez razmišljanja i pre nego što je brod isplovio za Kanadu shvatio
sam da grešim. Mislio sam da će se situacija smiriti ako nestanem na neko vreme.
Samo sam se predugo zadržao. Potrebno je mnogo vremena kako bi čovek otišao
do Kanade i vratio se. Pogotovo kada ne ponese dovoljno novca sa sobom. Morao
sam da radim kako bih platio put, a zatim zaradim dovoljno da se vratim kući.
Imao sam sreće što nisam morao da čekam sledeću godinu.”
„Molim te, uđi. Ovde ima više svetla”, predložila je. „Meri, moraš da nam se
pridružiš.”
Vilijam je bio Belindin otac.
„Ne možeš da zamisliš kako sam se osećao kada sam pre nedelju dana stigao
u Karmel i shvatio da su Meri i Belinda otišle, i da si ti...”
Naglo se zaustavio kada je shvatio da je još neko u prostoriji.
„Stivene, ovo je Vilijam Belmont, Najdželov sin. Vilijame, ovo je grof od
Mertona”, kazala je.
Muškarci su se naklonili jedan drugom.
„Nisam vas ranije viđao”, kazao je Stiven.
„Retko boravim u Londonu”, objasnio je Vilijam. „Oduvek sam ga mrzeo.
Proveo sam nekoliko godina u Americi, a zatim u Kanadi. Oduvek su me
privlačila široka, otvorena prostranstva, mada moram da priznam da sam u
proteklih godinu dana dobio mnogo privlačniju ponudu.”
Pogledao je u Meri, koja je još uvek stajala na vratima i ispružio ruku prema
njoj.
„Jeste li upoznali moju ženu, Mertone?”, upitao je. „Kasi, jesi li znala da je
Meri moja žena? Ona kaže da nije, ali ja sam oduvek odbijao da poverujem u to.
Zbog toga smo se onomad žestoko posvađali.”
Kasandra je iznenađeno posmatrala Vilijama i Meri.
„Ti si Vilijamova žena?”, upitala ju je.

~ 156 ~
 Knjige.Club Books
„Žao mi je, gospođo”, odvratila je Meri, još uvek stojeći na vratima. „Kada
se Bili vratio kući i saznao za bebu, otišao je da izvadi posebnu dozvolu kako
bismo se venčali dan pre njegovog odlaska. Obećao mi je da će se vratiti kada
bude mogao.”
Nežno je posmatrala Vilijama.
„Dođi, ljubavi”, rekao je, pozvavši je da se približi kako bi je uzeo za ruku.
Međutim, zaustavila se na nekoliko koraka iza njega. „Meri je veoma jaka žena,
zar ne, Kasi? Ona samo izgleda krhko. Međutim, odlučio sam da ostanem i pazim
na nju i Belindu. Nakon što se pobrinem za tebe. Ne mogu da verujem da Brus
zaista misli...”
Ponovo se zaustavio i pogledao u Stivena, koji je i dalje stajao ispred kamina.
„Sutra ćemo nastaviti razgovor”, dodao je Vilijam. „Ako nemaš ništa protiv,
ostaću ovde sa ženom i ćerkom.”
Kasandra je zamišljeno zurila u Stivena. Nije bila verena za njega, niti bi se
ikada udala za njega. Ali on je bio veoma dobar prema njoj. Zaslužio je da bude
iskrena. Iako ju je ispitivao o njenom životu i braku, nije tražio nikakve detalje.
Čak ni. kada mu je priznala da je ubila Najdžela. Naravno, slagala je i rekla da
jeste.
„Možeš slobodno da pričaš, Vilijame. Grof od Mertona je moj verenik. Danas
smo se verili”, kazala je.
Meri je iznenađeno spustila ruke na grudi, a Vilijam se približio Stivenu kako
bi se rukovao sa njim.
„Drago mi je zbog toga i nadam se da si dobar čovek, Mertone. Kasi zaslužuje
da bude srećna. Dakle, ne veruješ u sve one besmilice o ubistvu sekirom? Mnoge
žene ne mogu ni da je podignu, a kamoli da nanesu ozbiljnu povredu”, dodao je
Vilijam.
„Ne verujem u to”, tiho je odgovorio Stiven, ozbiljno pogledavši Kasandru.
„Čak i da je istina, siguran sam da ga je ubila u samoodbrani.”
„Moj otac je znao da bude nasilan. Alkohol ga je činio takvim, premda to nije
opravdanje za njegove postupke. Kad god bi popio, što nije bilo često, postajao bi
drugačiji. Sigurno ti je Kasi već ispričala pojedinosti”, zaključio je.
„Jeste”, složio se Stiven.
„Nadam se da ti nije rekla da ga je ona ubila. Nisi mu to rekla, zar ne Kasi?”,
upitao je Vilijam, posmatrajući je.
Slegnula je ramenima.
„Mislim da bi trebalo da sednemo”, predložila je, smestivši se na staru sofu,
umesto na svoje uobičajeno mesto. Stiven je seo pored nje, rukavom dodirujući
njenu ruku.

~ 157 ~
 Knjige.Club Books
Vilijam je pokazao prema mestu na kojem je obično sedela Alis, a sada je
Meri sela na to mesto. Činilo se da joj je užasno neprijatno. Smestio se na ivicu
naslona za ruke i uzeo je za ruku.
„Problem je bio u tome što je moj otac retko izgledao kao da je pijan, zar ne,
Kasi? Međutim, oči su ga odavale. Retko je pio kod kuće i skoro uvek je to činio
u društvu. Kada sam mu tog jutra rekao da sam se oženio, verovatno je bio trezan.
Pretpostavljam da je počeo da pije nakon što sam otišao. Nije mu se dopalo ono
što sam mu rekao. Kada bi jednom počeo da pije, teško bi se zaustavljao. Uveče
sam ga čuo kako viče i otišao sam da vidim šta se dešava”, započeo je,
posmatrajući Kasandru.
„Rekli su mi da mu odnesem još jednu flašu”, tiho je dodala Meri, tužno
zureći u Vilijama. „To nije bio moj posao. Ali gospodin Kvigli je opekao ruku na
čajnik, a gospođa Rajs mu je previjala ranu. Nije trebalo da odem. Znala sam da
si mu rekao, kao i da ćeš se vratiti po mene pre mraka. Osim toga, gospođa Rajs
mi je rekla da budem pažljiva, jer je ponovo popio.”
„Nisi ti kriva, ljubavi”, uverio ju je Vilijam. „Nije trebalo da idem da
rezervišem sobu u gostionici, ali rekao nam je da ne možemo da spavamo zajedno
pod njegovim krovom. Kasi te je čula kako vrištiš i priskočila ti u pomoć.
Međutim, i ona je nastradala jer je želela da ti pomogne. A onda je gospođica
Hejtor priskočila u pomoć. Kada sam ušao, čuo sam kako tata viče. Ušao sam u
biblioteku i video ga sa pištoljem u ruci.”
„Mislim da ne bi trebalo da razgovaramo o tome, Vilijame”, dodala je
Kasandra, iznenada shvativši da čvrsto drži Slivena za ruku. „Njegova smrt je
zvanično proglašena nesrećnim slučajem. Tvoj otac je čistio svoj pištolj, koji je
slučajno opalio. Niko nikada neće dokazati suprotno. Ne želim...”
„Ko zna šta bi uradio sa pištoljem da nisam ušao”, nastavio je Vilijam.
„Možda bi ubio jednu od vas. Nameravao sam da mu otmem pištolj iz ruke, ali on
ga je namerno okrenuo prema sebi i upucao se njime.”
U prostoriji je nastupila potpuna tišina. Kasandra je primetila da Alis stoji na
vratima.
„I ja sam to videla, Kasi”, umešala se. „Videla sam da ga nisi ubila. Gospodin
Belmont je stajao između tebe i lorda Padžeta, a Meri je prekrila lice rukama. Ali
ja sam videla da je lord Padžet izvršio samoubistvo.”
„Pretpostavljam da je na neki način prezirao sebe”, zaključio je Vilijam.
„Možda je iznenada shvatio da drži pištolj u rukama, kao i da je nameravao da
počini ubistvo. Možda se bar na trenutak pribrao. Kako god, nisi ga ti ubila.
Upucao je samog sebe.”
Stiven je prineo njenu ruku svojim usnama. Oči su mu bile zatvorene.
„Pobegao sam jer sam pretpostavio da će, kada se sazna da sam se venčao sa
Meri i posvađao sa ocem zbog toga, ljudi pomisliti da sam ga ja ubio. Verovatno
bi me optužili za ubistvo, a Meri kao moju saučesnicu. Pobegao sam jer sam bio

~ 158 ~
 Knjige.Club Books
zbunjen i mislio sam da bi bilo najbolje da prođe neko vreme. Mislio sam da ću
svojim odlaskom zataškati svoj brak, i da će njegova smrt biti proglašena
nesrećnim slučajem, kao što se i dogodilo. Rekao sam Meri da nikome ne govori
za naše venčanje i obećao joj da ću se vratiti po nju za godinu dana. Malo sam
zakasnio i žao mi je zbog toga. Nisam znao da će ljudi okriviti tebe i pretpostaviti
da si ga ubila sekirom. Da li je ovaj svet potpuno poludeo?” upitao je Vilijam.
„Mislila si da pokušavam da te utešim”, nastavila je Alis, stojeći na vratima.
„Nisi želela da veruješ da je gospodin Belmont ubio svog oca, iako si
pretpostavljala da je to učinio kako bi zaštitio tebe i Meri. Mislila si da te lažem
kako bi se osećala bolje.”
„Jesam”, priznala je Kasandra.
Ukoliko je ono što su Alis i Vilijam tvrdili bilo istinito, Najdžel je izvršio
samoubistvo. A to bi značilo da ne bi imao pravo na adekvatnu sahranu.
Da li bi joj smetalo?
Mogao je da ubije nekoga te noći. Međutim, ubio je sebe.
Bila je previše iscrpljena da bi analizirala svoje misli i osećanja.
„Nije trebalo da pobegnem”, zaključio je Vilijam.
„Nije”, složio se Stiven. „Ali svi grešimo, Belmonte. Ipak, savetujem ti da ne
pogrešiš ponovo, tako što ćeš svima ispričati istinu. Istina je previše ružna i veoma
neuverljiva. Predložio bih da se svi vratite u krevet, a ja ću otići kući. Jutro je
pametnije od večeri.”
„To je veoma mudar savet”, odlučno je dodala Alis.
„Alis, nisi bila ovde kada sam saopštila Vilijamu da smo se lord Merton i ja
verili”, kazala je Kasandra.
Alis ih je pažljivo posmatrala.
„U redu”, odgovorila je klimnuvši glavom.
A zatim se vratila u svoju sobu. Vilijam je ustao i izveo Meri iz sobe,
prebacivši ruku preko njenih ramena.
Bili su muž i žena, pomislila je Kasandra. Već duže od godinu dana. Venčali
su se dan pre Najdželove smrti.
Alis je nije lagala.
„Zašto si mi rekla da si ubila svog muža?”, upitao je Stiven, čekajući da i ona
ustane.
Osećala se previše umorno da bi stajala.
„Ionako su svi verovali u to”, odgovorila je. „Osim toga, deo mene je želeo
da sam to bila ja.”
„Želela si da zaštitiš ovu kukavicu”, zaključio je.
„Ne budi prestrog prema Vilijamu. On nije loš čovek. Meri ga voli i on je
Belindin otac. Osim toga, oženio se običnom sluškinjom jer mu je rodila dete. I

~ 159 ~
 Knjige.Club Books
vratio se po nju, iako se plašio da će ga optužiti za Najdželovo ubistvo. Sigurna
sam da je voli. Nisam želela da ga optuže za ubistvo, Stivene. On je Belindin
otac”, objasnila je.
Obuhvatio joj je lice rukama i osmehnuo joj se. U tom trenutku je shvatila da
je duboko zaljubljena u njega.
„Ako je neko u ovoj prostoriji anđeo, to sigurno nisam ja”, rekao je.
Nežno ju je poljubio.
„Hoćeš li ostati?”, upitala ga je.
Odmahnuo je glavom.
„Neću. Ali ponovo ćemo voditi ljubav u našem krevetu tokom prve bračne
noći. Naša ljubav će biti naš srećan kraj”, uverio ju je.
„Hvalisavče!” pobunila se.
A onda je tužno shvatila da više nikada neće voditi ljubav sa njim.
„Nakon prve bračne noći, pitaću te da li je to bilo samo puko hvalisanje”,
odvratio je.
Oči su mu veselo zaiskrile.
Spustio je ruku oko njenog struka i poveo je ka vratima.
„Laku noć, Kas”, dodao je, ponovo je poljubivši. „Moraćeš da se udaš za
mene. Inače ćeš biti strašno usamljena kada izgubiš svu porodicu.”
„Osim Veslija”, pobunila se.
Klimnuo je glavom.
„I Rodžera”, dodala je.
„I Rodžera”, složio se, osmehnuvši joj se, a zatim izašao napolje i zatvorio
vrata za sobom.
Kasandra je naslonila čelo na vrata i zatvorila oči. Pokušala je da se seti
razloga zbog kojeg nije mogla da se uda za njega.

~ 160 ~
 Knjige.Club Books

Devetnaesto poglavlje

„Idem u šetnju”, rekla je Kasandra, premda je i dalje stajala pored prozora u

dnevnoj sobi. Vreme je bilo oblačno i činilo se da će kiša početi da pada svakog
trenutka.
Gotovo da nije ni spavala.
Tog jutra su svi bili neposlušni.
Meri je odbila da prestane da radi u kuhinji, kao i da prestane da persira
Kasandri.
„Ti si mi snaha, Meri”, pokušala je da objasni.
„Neko mora da pripremi doručak, skuva čaj i opere sudove. Bilo bi najbolje
da se ja pobrinem za sve, pošto sam sigurna da se vi, gospođica Hejtor, kao ni
Bili, ne snalazite u kuhinji. Osim toga, moj život se nije značajno promenio”,
objasnila je Meri.
Kada je Kasandra sišla u salon, Vilijam je popravio vrata, koja su se sada
čvrsto zatvarala. Namestio je i kanap za veš tako da više nije postojala mogućnost
da čist veš završi na zemlji. Zatekla ga je kako čisti prozore sa spoljašnje i
unutrašnje strane.
Vilijam je oduvek bio energičan i aktivan, uživao je u fizičkim poslovima,
umesto u beskorisnim gospodskim aktivnostima. Najdžel je planirao da ga pošalje
u crkvenu službu, ali se Vilijam otvoreno pobunio kad je završio studije na
Kembridžu.
Međutim, Alis je bila najgora od svih. Oštro je napadala čaršave svojom iglom
i prekorno posmatrala Kasandru, želeći da joj stavi do znanja da joj je bezbroj
puta rekla da je Najdžel izvršio samoubistvo.
Tog jutra joj je postavila ultimatum.
Ukoliko Kasandra ne ispoštuje veridbu koja je sinoć objavljena na balu ledi
Kompton Hejg, Alis joj je obećala da će prekinuti svaki kontakt sa gospodinom
Goldingom.
Njena odluka je bila smešna i besmislena, ali Alis je bila nepokolebljiva.
„Sigurna sam da me je gospodin Golding pozvao da mu se pridružim jer smo
prijatelji. Verovatno ga nakon tog putovanja više nikada neću videti. Ali, ako
nastaviš da insistiraš sa tim glupim i besmislenim planom da se nastaniš u maloj

~ 161 ~
 Knjige.Club Books
seoskoj kolibi u nekom selu, sama ću prekinuti svaki kontakt sa njim”, objasnila
je.
„Tako izgleda moja savršena budućnost”, pobunila se Kasandra.
„To su gluposti”, kazala je Alis. „Dosadilo bi ti za dve nedelje, Kasi. Bilo bi
mnogo bolje da se udaš za grofa od Mertona. Dopadate se jedno drugom, a on je
bezopasan i pristojan mladić. Osim toga, ako sada raskineš veridbu, ponovo ćeš
se naći u centru skandala. Trebalo je da razmisliš o svemu pre nego što si mu
dozvolila da te poljubi usred bala. Ako toliko želiš da se preseliš na selo,
pridružiću ti se. Ne treba tako da me gledaš. Pogled me neće ubiti. Meri neće moći
da pođe sa tobom. Iako ćeš uskoro imati novca da unajmiš barem desetak slugu
koji bi zauzeli njeno mesto, nećeš poznavati nikoga od njih. Niti bilo koga od
svojih komšija. A šta će oni pomisliti ukoliko se u njihovom komšiluku pojavi
čudna udovica bez družbenice koja će brinuti o njenom ugledu? Ne, Kasi, ako ti
ideš, idem i ja.”
Činilo se da je Alis u pravu.
„I nikada više neću videti gospodina Goldinga”, dodala je Alis, otkinuvši
konac prstima.
„Povešću Rodžera sa sobom”, kazala je Kasandra, udarajući prstima po
prozorskoj dasci.
Ali izdajnik Rodžer je čitavo jutro pratio Vilijama. Kao i Belinda, koja je
držala u naručju lutku i zaprepašćeno zurila u njega.
„U redu, Kasi. Ponesi kišobran”, predložila je, ne skidajući pogled sa igle i
čaršava.
Ali bilo je prekasno. Ugledala je kočiju koja je izgledala suviše velelepno da
bi bila u Portman ulici, a zatim je primetila i vojvodski grb na njoj.
Zaustavila se ispred njene kuće, a Kasandra je radoznalo posmatrala kako
kočijaš u uniformi otvara vrata, spušta stepenice i pomaže vojvotkinji od
Morlanda da izađe. Nije se iznenadila kada je ugledala i groficu od Šeringforda i
ledi Montford.
Naravno da su sve tri došle.
Njihov brat je prethodne večeri objavio svoju veridbu.
„Imamo goste, Alis”, rekla je Kasandra.
Alis je spustila pribor za šivenje.
„Ostaviću te sa njima. Ja moram da se spakujem”, odgovorila je.
Izašla je pre nego što je Meri uspela da pokuca na vrata i najavi goste.
Velika šarada će početi svakog trenutka, pomislila je Kasandra.
„Ledi Padžet, bićete naša sestra”, rekla je vojvotkinja od Morlanda, približivši
joj se kako bi je zagrlila. „Mogu li da te zovem Kasandra? Ti mene možeš da
zoveš Vanesa. Oprosti nam što nismo mogle da dočekamo odgovarajuće vreme
za posete. Morale smo da dođemo!”
~ 162 ~
 Knjige.Club Books
Toplo joj se osmehnula.
Grofica od Šeringforda je takođe zagrlila Kasandru.
„Sinoć su nas mnogobrojni gosti sprečili da ti čestitamo onako kako smo
želele. Bilo je užasno neprimereno što te je Stiven poljubio na balkonu - nisam ga
tako vaspitala, ali bile smo oduševljene kada smo shvatile da je toliko zaljubljen
da nije mogao da se suzdrži. Stiven se nikada ne ponaša nepromišljeno. Veoma
nam je drago da je odabrao baš tebe. Oduvek smo želele da pronađe ljubav i sreću.
Molim te, zovi me Margaret”, objasnila je grofica.
„A mene Ketrin” dodala je baronica Montford pre nego što ju je zagrlila.
„Stiven je veren i planira venčanje! Još uvek nisam svesna svega što se dešava.
Ali imamo toliko obaveza da ne znamo ni odakle da počnemo. Znamo da nemaš
majku i sestre, premda smo se prijatno iznenadile kada smo saznale da je ser Vesli
Jang tvoj brat i da nisi sama na svetu. Nakon što se udaš za Stivena, Meg, Nesi i
ja ćemo biti tvoje sestre, ali nemamo nameru da skrštenih ruku čekamo venčanje.
Pomoći ćemo ti da isplaniraš svoju veridbu i venčanje.”
„Znam da ne bi trebalo da se radujemo što nemaš ženske rođake, ali ipak nam
je drago”, dodala je Vanesa. „Zajedno ćemo uživati i zabavljati se do kraja sezone,
osim ukoliko ne planirate da se venčate ranije. Gde ste...
„Nesi!”, veselo ju je prekorila Margaret i uzela Kasandru za ruku. „Kasandru
će zaboleti glava ako se ne obuzdamo i ne prestanemo da brbljamo. Došle smo da
te izvedemo na kafu i kolače, pod uslovom da nemaš druge planove. A kada
sednemo i opustimo se razgovaraćemo o veridbi u vili Mertonovih. Potrudićemo
se da to bude događaj sezone.”
Kasandra je posmatrala lepe i elegantne dame pred sobom, zapitavši se da li
su zaista oduševljene bratovom veridbom. Bilo je očigledno da ga obožavaju.
Sigurno nisu bile oduševljene, već zaprepašćene, uznemirene i zabrinute.
Verovatno su želele da izvuku najbolje iz čitave situacije.
Donela je impulsivnu odluku. Nije mogla da nastavi sa pretvaranjem i
zavarava njegove sestre.
„Hvala vam”, odgovorila je. „Sa zadovoljstvom ću vam se pridružiti i pomoći
vam oko organizacije bala. Ali neće biti venčanja.”
Zbunjeno su zurile u nju.
„Neće biti venčanja”, ponovila je.
Nijedna od njih nije progovorila. Vojvotkinja je sklopila ruke na grudi.
„Dopada mi se vaš brat. On je najljubazniji i najpristojniji čovek kojeg sam
ikada upoznala. Osim toga, veoma je lep i privlačan. Sigurna sam da i on mene
smatra privlačnom, jer je taj poljubac rezultat naše uzajamne privlačnosti, premda
je naš postupak bio neprimeren sa obe strane. Grof od Mertona se poneo kao
džentlmen, ali ne možemo dozvoliti da ostatak naših života bude određen
impulsivnim poljupcem, iako on oseća obavezu da zaštiti moju reputaciju. Ne
mogu da ga ponizim i odmah okončam veridbu, zbog čega sam pristala da
~ 163 ~
 Knjige.Club Books
sačekam do kraja sezone. Uveravam vas da neću narušiti reputaciju vašeg brata.
Sigurna sam da će svi odahnuti kada naša veridba bude okončana, uključujući i
vas”, objasnila je.
Njegove sestre su razmenile poglede.
„Bravo, Kasandra!” kazala je Vanesa.
„Drago mi je što si bila iskrena prema nama”, dodala je Ketrin.
„Sada moramo da odlučimo da li ćemo reći Stivenu da znamo istinu”,
zaključila je Margaret. „Da li će se naljutiti na tebe jer si bila iskrena?”
„Verovatno hoće, pošto smatra da će me naterati da se predomislim. Ali
sigurna sam da ne želi zaista da se oženi mnome, iako je postupio kao džentlmen”,
pretpostavila je Kasandra.
„Ali on je ludo zaljubljen u tebe!”, pobunila se Vanesa. „To je očigledno! Pre
nekoliko dana mi je otvoreno priznao da mu se dopadaš. Mislim da je to izuzetno
značajno priznanje, budući da dolazi od jednog muškarca. Smatram da su muški
jezik i usta formirani tako da ne mogu da izgovore reč ljubav, pogotovo ne u
kombinaciji sa rečima ti i ja!”
„Nažalost, ne slažemo se sa tobom, Kasandra. Nama se čini da Stiven zaista
želi da se oženi tobom”, dodala je Margaret.
Nije znala šta da im odgovori.
„Nećemo reći Stivenu”, obećala je Ketrin, pogledavši svoje sestre kako bi se
složile sa njom. „Ali moramo da te upozorimo da nam je njegova sreća veoma
važna. Ako njegova sreća zavisi od braka sa tobom, onda ćemo dati sve od sebe
kako biste se venčali.”
„Ne možete da odobrite njegov brak sa mnom”, pobunila se Kasandra. „Imam
dvadeset osam godina, bila sam u braku devet godina, a moj muž je umro pod
nerazjašnjenim okolnostima zbog čega me javnost optužuje za njegovo ubistvo, a
lorda Mertona poznajem svega nekoliko dana.”
Nabrajala je mane prstima slobodne ruke.
„Moraš da znaš nešto o nama”, rekla je Margaret sa uzdahom. „Nismo rođeni
i odgajani kao plemići, zbog čega je nemoguće da razmišljamo poput njih, iako
smo se svi dugo trudili da prilagodimo ponašanje njihovom. Sve tri smo sklopile
brakove koji su bili potencijalno katastrofalni i uspeli da napravimo od njih nešto
i ispunimo ih ljubavlju. Zašto bismo smatrale da je brak sa tobom potencijalna
katastrofa ukoliko postoji mogućnost za sreću?”
„Naučile smo da verujemo u ljubav”, dodala je Ketrin sa osmehom. „Mi smo
večiti optimisti. Jednog dana ću ti ispričati svoju priču.”
„Ako uskoro ne krenemo, popićemo kafu i pojesti kolač za ručak, umesto
prepodnevnog osveženja”, zaključila je Vanesa.
„Idem po šešir”, odgovorila je Kasandra.

~ 164 ~
 Knjige.Club Books
Nije bila sigurna da li je postupila ispravno kada je Stivenovm sestrama
priznala istinu, ili izazvala još veće komplikacije.
Rekao je Vanesi da mu se dopada.
Osmehnula se i brzo potisnula suze u očima.
Vilijam je bio na spratu i nameštao podnu dasku koja je škripala otkako su se
uselile u kuću.

Nakon što je napustio Dom lordova, Stiven je krenuo kući, umesto kod Vajta
kao što je obično činio. Ionako bi se tamo osećao neprijatno. Bio bi žrtva
nemilosrdnog zadirkivanja zbog onoga što se dogodilo na jučerašnjem balu. Kod
kuće niko neće iznositi otvorene primedbe zbog njegovog postupka. Na putu do
kuće, nekoliko prolaznika mu se značajno osmehnulo.
Najgora noćna mora svakog muškarca bila je da upadne u bračnu zamku zbog
male, nenamerne indiskrecije na društvenom okupljanju.
Ali njegova indiskrecija nije bila mala. Niti nenamerna.
I želeo je da se oženi.
Zaljubio se u Kasandru. Prošle noći je ležao i pokušavao da bude iskren prema
sebi, odbacivši osećaj krivice, časti i požude, kako bi spoznao svoja istinska
osećanja. Međutim, istina sada nije bila važna. Morao je da ubedi Kasandru da se
uda za njega.
Uprkos svim njegovim nagovaranjima, još uvek je bila nepokolebljiva.
Bio je zaljubljen u nju.
Ali da li je zaista želeo da se oženi?
Nije trebalo da se opterećuje pitanjima. Bio je uhvaćen u zagrljaju sa njom i
morao je da se oženi njom. Pogotovo zbog njene narušene reputacije.
Dok se približavao vili Merton, odlučio je da će ručati kod kuće, a zatim otići
da razgovara sa Vilijamom Belmontom. Iako mu je laknulo što je konačno saznao
istinu o svemu što se dogodilo, nije bio siguran da je javno iznošenje istine bilo
ispravna odluka.
Padžet je izvršio samoubistvo u trenutku besa i pijanstva.
Njegovo telo bi verovatno bilo ekshumirano iz crkvenog dvorišta i ponovo
sahranjeno na neosvećenom tlu.
A Kasandra je bila njegova udovica.
Bila bi upletena u novi neprijatan skandal.
Pod uslovom da poveruju u Belmontovu priču. Postojala je mogućnost da će
ljudi nastaviti da veruju u staru priču o ubici sa sekirom. Nova priča bi samo
oživela skandal koji se polako pretvarao u staru vest. Većina ljudi verovatno nije
ni verovala u to, niti su želeli da razmišljaju o tome.

~ 165 ~
 Knjige.Club Books
Možda bi Belmontovo svedočenje učvrstilo zvaničnu presudu o nesrećnoj
smrti. Mogao je da potvrdi da je bio tamo i da je video šta se dogodilo. Njegova
reč bi ipak imala određenu težinu, osim za one koji bi bili rešeni da veruju u
najgore. Ipak je on bio sin pokojnog Padžeta.
Odlučio je da će posetiti i Kasandru i odvesti je na neko sunčano mesto.
Počeče sa ubeđivanjem. Iskoristiće sav svoj šarm kako bi je ubedio da se zaljubi
u njega.
Jedva je čekao da je ponovo vidi.
Popeo se uz stepenice do ulaznih vrata i lagano pokucao, umesto da izvadi
svoj ključ. Predao je svoj šešir lakeju koji mu je otvorio i osmehnuo se svom
batleru, koji se upravo pojavio u hodniku.
„Ne paniči, Polsone! Malo mesa, hleb i puter će biti sasvim dovoljni umesto
ručka. Možeš li da se pobrineš za to u narednih pola sata?”, upitao je.
Ali Polson je imao nešto da mu kaže.
„Ledi Šeringford, vojvotkinja od Morlanda i baronica Montford su ovde”,
obavestio ga je. „U plesnoj dvorani su. Rekle su da neće ostati na ručku, ali ovde
su već sat vremena. Sigurno su zaboravile na vreme, zbog čega sam odlučio da
pripremim hladnu zakusku. Postaviću tanjir i za vas. Sve će biti spremno za deset
minuta”, odgovorio je batler.
Zapitao se šta njegove sestre traže u plesnoj dvorani?
A onda je shvatio da su odlučile da se pobrinu za proslavu njegove veridbe.
„Hvala, Polsone”, rekao je, okrenuvši se prema stepeništu.
Preskakao je po dvà stepenika.
Da li bi trebalo da im kaže da je njegova veridba lažna? Nakon što se popeo
uz stepenice odlučio je da im neće reći, pošto je to bilo nebitno. Do kraja sezone
će je ubediti da se predomisli. Venčaće se tokom leta u Voren holu, osim ukoliko
se ona ne odluči za Crkvu Svetog Džordža u Londonu.
Zatekao je svoje sestre kako stoje nasred plesne dvorane i posmatraju lustere.
Bila je to veličanstvena prostorija, ali nije bila često korišćena, budući da
neoženjen gospodin nije imao mnogo prilike da u svom domu organizuje raskošne
zabave.
Ali proslava njegove veridbe će biti izuzetak. Radovao se predstojećem balu.
Stiven je stajao na vratima, ruku sklopljenih iza leđa.
„Izbrojala sam sedamdeset svećnjaka u lusteru. U drugom lusteru ima još
toliko, a ovaj u sredini sigurno sadrži preko stotinu. To je najmanje dvesta pedeset
sveća, ne računajući zidne svećnjake. To je preskupo. Samo sveće će koštati
čitavo bogatstvo”, rekao je ženski glas.
Glas je dopirao sa podijuma za orkestar na drugom kraju prostorije. Stiven je
nije primetio pre nego što je progovorila.
Bila je to Kasandra.
~ 166 ~
 Knjige.Club Books
I ona je posmatrala lustere.
Bio je uveren da Polson i domaćica bez brojanja znaju koliko je sveća
potrebno da se osvetli plesna dvorana.
„Hteo sam da pošaljem vojsku kada sam čuo da je moja kuća pod opsadom.
Tek sada vidim da bi to bilo besmisleno. Pretpostavljam da će biti pod opsadom
do vereničkog bala”, rekao je Stiven, podigavši glas.
„Osim ako ne želiš sâm da organizuješ bal”, odgovorila je Margaret.
Osmehnuo joj se, a zatim je poljubio u obraz i okrenuo se prema Vanesi i
Ketrin.
„Možda bi ipak trebalo da pozovem vojsku kako bi se pobrinula da neko ne
pobegne”, dodao je.
Kasandra se približila plesnom podijumu. Delovala je posramljeno.
Približio joj se i sklopio ruke oko njenog struka, pre nego što ju je poljubio.
Uživao je gledajući je u svom domu.
„Ljubavi!” kazao je.
„Stivene”, odgovorila je nakon što su se okrenuli prema njegovim sestrama.
Sve su imale isti samozadovoljan izraz na licu.
„Izašle smo na kafu i kolače. Čestitalo mi je najmanje desetak ljudi, iako se
obaveštenje još uvek nije ni pojavilo u novinama. Sve mi još uvek deluje
nestvarno, mada je veoma ugodno”, objasnila je Kasandra.
„Onda je sreća što smo bili smo ozbiljni kada smo sinoć objavili veridbu”,
zaključio je.
Njene oči su mu se osmehnule. Na licima njegovih sestara blistali su identični
osmesi. Pitao se kako se zaista osećaju u vezi sa njegovom veridbom.
„Jeste”, složila se Kasandra. „Iako si je samo ti objavio.”
„Postupio si ispravno. Ne mogu ni da zamislim kako bi ljudi reagovali da je
Kasandra to učinila”, umešala se Meg.
Dame su se glasno nasmejale njenom komentaru.
„Šta bi se tek dogodilo da Stiven nije mislio ozbiljno? Ili da se Kasandra
pobunila?”, zapitala se Vanesa. „Osećam se loše od same pomisli na tako nešto.”
„Ali onda ne bismo mogle da organizujemo ovaj raskošan bal. Ili još
raskošnije venčanje tokom leta”, složila se Kejt.
Ponovo su se nasmejale, kao da su u nekoj zaveri protiv njega.
Stiven je zagrlio Kasandru i osmehnuo joj se.
„Vidim da se odlično slažeš sa mojim sestrama. Trebalo je da te upozorim da
neće čekati venčanje kako bi te primile pod svoje okrilje”, zaključio je.
„Razgovarale smo o bojama buketa pre nego što smo primetile lustere”,
objasnila je Kasandra. „Svi se slažemo da osvetljenje mora da bude odlično, iako
još nismo odlučile kako će izgledati cveće, niti koliko će ga biti.”
~ 167 ~
 Knjige.Club Books
„Žuto i belo sa puno zelenila”, predložio je.
„Savršeno!”, odgovorila je sa osmehom.
„To je zanimljiva kombinacija”, umešala se Nesi. „Kasandra će nositi žutu
haljinu, koja će se odlično slagati sa njenom kosom, iako bi izgledala odlično i u
smeđoj boji. Užasno sam ljubomorna na njenu kosu!”
„Polson će me grditi u narednih mesec dana ako vas odmah ne povedem
prema trpezariji. Pripremio je hladnu zakusku za sve nas”, kazao je Stiven.
„Zaista ne bih smela”, zaustila je Kasandra.
„Da odbiješ”, brzo ju je prekinuo. „Slažem se. Ne bi želela da se zameriš
Polsonu do kraja života, Kas.”
„Veoma sam gladna. Nije trebalo da odbijem kolač uz kafu”, kazala je Kejt.
Stivenove sestre su izašle iz prostorije, a on je zadržao Kasandru dok konačno
nisu ostali sami.
„Nameravao sam da te posetim kasnije. Jedva sam čekao da te vidim. Čitavo
jutro sam mislio na tebe, umesto da se koncentrišem na poslove u Domu lordova.
Izgledaš divno u toj nijansi ružičaste. Iako bi ljudi rekli da se nikako ne slaže sa
tvojom kosom, ti bi ih uverila u suprotno”, rekao je.
„Oh, Stivene! Volela bih da se jučerašnji poljubac na balu nikada nije
dogodio. Ti i tvoje sestre ste veoma fini”, odgovorila je.
Osmehnuo joj se.
„Ako još uvek želiš da ovo bude privremena veridba, otkrićeš da mogu da
budem izuzetno nepristojan, Kas. Boriću se za tebe svim prljavim taktikama kojih
budem mogao da se setim”, uverio ju je.
Osmehnula mu se i obuhvatila mu obraz dlanom.
Poljubio ju je, produživši zagrljaj tek toliko da je ostavi bez daha.
„Anđeo sa prljavim taktikama. Kako kontradiktorno”, zaključila je.
Uzeo ju je za ruku i poveo je n pravcu trpezarije. Bio je zahvalan svojim
sestrama što su je dovele ovde.
U njegov dom.

~ 168 ~
 Knjige.Club Books

Dvadeseto poglavlje

Kasandra je bila srećna da su je obaveze oko njene privremene veridbe i bala

toliko zaokupile. Njen advokat ju je upozorio da će, uprkos prvobitnoj proceni.
proces potrajati duže nego što je očekivao, ali da nema potrebe da brine.
Međutim, dugo joj se nije javio, a ona je bila zabrinuta.
Uprkos svemu, bila je neverovatno zauzeta. Trebalo je da prisustvuje večeri
kod Veslija. Kasandra mu nije ispričala za svoju privremenu veridbu. On to ne bi
odobrio i sigurno bi okrivio Stivena, što bi bilo krajnje nepravedno. Bio je
oduševljen veridbom. Smatrao je da je to rešenje za sve njene probleme.
„Čak i da povratiš svoj novac i nakit, i dalje ćeš biti sama. Osim toga, i dalje
će postojati ljudi koji će misliti sve najgore o tebi. Merton će moći da te zaštiti od
toga”, rekao joj je.
Ispričala mu je ono što joj je Vilijam rekao o Najdželovoj smrti. Dodala je i
to da joj je Vilijam obećao da neće otkriti šta se dogodilo, dok se advokat ne
pobrine za sve. Vesli se nevoljno složio da ne bi trebalo pominjati skandal iz
prošlosti baš kada su ljudi počeli da gube interesovanje.
Morala je da prisustvuje još jednoj večeri i malom okupljanju kod ser Grejema
Karlinga, kao i privatnom koncertu na koji je pozvana istog dana kada se u
novinama pojavilo obaveštenje o njenoj veridbi. Dan nakon toga bila je
organizovana zabava u bašti za koju je takođe dobila poziv.
Stiven ju je svaki dan vodio u šetnju parkom. Na dan zabave u bašti, odveo ju
je na jahanje u Roten rou, unajmivši konja za tu priliku. Nije mogla da se seti kada
je poslednji put jahala. Gotovo je zaboravila koliko je uzbudljivo sedeti u sedlu,
vešto kontrolisati konja i uživati u njegovoj moći i energičnosti.
Ali pripreme za bal su joj oduzimale mnogo vremena, zbog čega je jednom
prilikom zaključila da ne bi trebalo ni da spava dok se bal ne završi.
Postojale su beskonačne liste koje je trebalo sastaviti i postupiti po njima.
Morali su da pošalju pozivnice, poruče cveće, angažuju orkestar, osmisle jelovnik
i plesni program, kao i još mnogo toga. Činilo se da zadacima nema kraja.
Kasandra je znala da su Stivenove sestre mogle da se pobrinu za sve bez nje. Iako
su odrasle u seoskom namesništvu, sada su bile iskusne dame iz visokog društva.
Međutim, insistirale su da podele dužnosti sa Kasandrom.
„Jedva čekam da postaneš naša sestra”, rekla je Vanesa, ignorišući
Kasandrinu tvrdnju da se nikada neće udati za Stivena. Iako imam dve snahe iz
~ 169 ~
 Knjige.Club Books
prvog braka i tri iz drugog, uvek ima mesta za još. Ne postoji ništa lepše od
porodice, zar ne?”
Kasandra je počela da veruje da je Vanesa u pravu. Stivenove sestre nisu bile
neraskidivo vezane. Imale su svoje živote i živele u različitim delovima zemlje
osim na proleće, kada su se sastajale u Londonu. Ali među njima je postojala
bliskost koja je u njoj izazivala zavist i čežnju.
Činilo se da je porodica zaista dragocena.
Uz sve obaveze oko bala, ni situacija kod kuće nije bila ništa mirnija.
Vilijam je bio bogat čovek. Osim svog dela nasledstva, koje mu je pripalo
nakon Najdželove smrti, zaradio je deo novca trgujući krznom u Americi i
Kanadi. Sada je bio spreman da se skrasi. Želeo je da kupi imanje i postane farmer,
zajedno sa Meri i Belindom.
Meri je bila izuzetno tvrdoglava. Da nije bilo ledi Padžet, verovatno bi sada
lutala Engleskom kao skitnica, ili završila u zatvoru. Uprkos svojim problemima,
pristala je da povede Meri i Belindu sa sobom, zajedno sa Rodžerom, daleko od
Karmela. Meri nije želela da napusti svoju gospodaricu samo zato što se Bili
vratio kući. Nameravala je da ostane sa njom barem dok se ne uda za grofa od
Mertona, kojeg je smatrala pravim džentlmenom bez obzira na ono što je uradio
kada ju je prvi put sreo, iako je njegovo ponašanje pripisivala činjenici da se
verovatno zaljubio u ledi Padžet. Od tada je okajao svoje grehe. Dodala je i to da
će, ukoliko ledi Padžet odluči da se ne uda za grofa od Mertona, ostati sa njom
dok ne dobije svoj novac i angažuje odgovarajuću poslugu. Želela je da vidi te
sluge svojim očima, kako bi se uverila da mogu da kuvaju i čiste za nju. Poručila
je Biliju da, ukoliko želi, može da ode i pronađe mesto gde će se nastaniti pre nego
što ona bude spremna da mu se pridruži.
Kad god bi Meri održala svoj dugački govor, završila bi u suzama i sa
keceljom preko lica, dok ju je Vilijam tešio i veselo je uveravao da nema nameru
da ide nikuda pre nego što se Kasi skući.
Ni Alis nije bila ništa bolja. Nakon povratka iz Kenta izgledala je barem deset
godina mlađe.
„Kasi, Alanova porodica je zaista divna! Otvorili su mi vrata svog doma i
prihvatili me kao da sam jedna od njih”, rekla je čim se vratila kući.
Primetila je da ga sada oslovljava po imenu.
„Drago mi je”, odgovorila je Kasandra. „Hoćeš li ponovo videti gospodina
Goldinga?”
„Taj šašavi čovek želi da se udam za njega!”, dodala je Alis.
„Da, zaista je šašav”, složila se. „Jesi li prihvatila?”
„Nisam”, odgovorila je Alis, spustivši šolju na tacnicu uz blago zveckanje.
„Nisi?”
„Nisam. Rekla sam mu da moram da razmislim”, odlučno je dodala.

~ 170 ~
 Knjige.Club Books
I Kasandra je spustila svoju šolju na stočić.
„Pretpostavljam da sam ja razlog”, kazala je.
Alis je napućila usne, mada nije ništa rekla.
„Alis, ako me ti i Meri naterate da se udam za Stivena, biće mi teško da vam
oprostim”, odvratila je, ne trudeći se da sakrije ozbiljnost.
Alis je tvrdoglavo zurila u nju.
„Znam da ćete obe poreći da činite to zbog mene. Obe se odričete svoje
budućnosti ukoliko se ne udam za njega. Neću dozvoliti tako nešto. U tom slučaju
ću vas obe otpustiti”, objasnila je.
„Otpustiti?”, upitala je Alis. „Nisam primila platu već godinu dana. Mislim
da to znači da više nisam tvoja sluškinja, Kasi. Ja sam tvoja prijateljica. Ne možeš
da otpustiš prijatelje. A ako pokušaš da otpustiš Meri ona će razvezati jezik,
briznuti u plač i osećaćeš se bedno. Onda će ostati i odbiti tvoj novac, pa ćeš se
osećati još gore. Gospodin Belmont će ostati sa njom i sa Belindom, a ti ćeš se
večno saplitati o njega dok bude popravljao sve što u ovoj kući treba da se popravi.
Na kraju ćeš se osećati užasno.”
Kasandra je odmahnula glavom i ponovo uzela šoljicu.
„Kupiću kolibu sa samo jednom sobom samo za sebe”, dodala je.
Rekavši to, zadovoljno je popila svoj čaj.
Pitala se kada su Alis i Meri prešle na njegovu stranu? Do pre dve nedelje su
ga smatrale oličenjem đavola. Naravno, to je bilo pre nego što su ga upoznale.
Kako bi bilo koja žena mogla da odoli tom anđeoskom pogledu i toplom šarmu?
Bio je u prednosti. Kad god bi došao da ih poseti, a dolazio je svaki dan, ljubazno
bi se osmehivao Meri i Alis, deleći im komplimente.
Nije igrao pošteno. Osim toga, bila je prinuđena da ga gleda svakog dana i
podleže njegovom šarmu. A tu su bile i uspomene.
Večito ju je opterećivalo jedno mučno pitanje: zašto nije mogla da se uda za
njega kada ga je volela svim svojim bićem?
Znao je da nije ubila Najdžela. Nije bila toliko nedokazna da i dalje veruje da
je svaki muškarac na svetu pokvaren. Ona se, nažalost, udala za čoveka sa tužnom
bolešću koja je bila destruktivna kako za druge, tako i za njega samog. Nije bila
kriva što nije mogao da se izleći od te bolesti, kao ni za sve batine koje je dobila,
iako je tokom svog braka krivila sebe.
Nije postojao pravi razlog zbog kojeg se ne bi udala za Stivena i pokušala da
bude srećna nakon svih ovih godina ispunjenih bolom. Međutim, osećala se
iskorišćeno, prljavo i umorno od svega, a Stiven je delovao sasvim suprotno. Nije
mogla da ubedi sebe da mu udajom za njega neće naneti štetu. Nije želela da
ukrade deo njegove svetlosti.
Da li ju je zaista voleo? Da li ga je taj poljubac naterao da je zaprosi i počne
da je uverava kako je zaljubljen u nju? Da li bi je zaprosio i bez tog incidenta?

~ 171 ~
 Knjige.Club Books
Možda će vremenom povratiti svoje samopouzdanje i samopoštovanje do te
mere da će razmisliti o ponovnoj udaji. Ali sada je još uvek bilo rano za to.
Znala je da nikada neće poželeti nikoga osim Stivena.
Sada je bila uverena da ga voli svim svojim bićem.

Stiven nije bio zauzet kao Kasandra. Zapravo, nije bio zauzet više nego
obično. Ponudio je svoju pomoć oko planiranja bala, iako su mu sestre uputile
nestrpljiv pogled kao nekada, kada je kao dečak dolazio kući sa pocepanim
pantalonama i blatnjavim čizmama dok su se one spremale za crkveni bazar.
Činilo se da muškarci nisu poželjni u organizaciji balova ni u kom svojstvu,
osim da plešu sa damama.
Te nedelje je usmerio većinu svoje energije na ubeđivanje Kasandre da se uda
za njega tokom leta, premda nijednom nije direktno spomenuo tu temu.
Nije se radilo o odgovornosti, već o njegovoj sreći.
Ali nije joj to rekao. Nije želeo da je uvede u zamku i natera je da se uda za
njega iz sažaljenja. Jednom joj je rekao da je voli, ali sada će postupcima morati
da je ubedi da je govorio istinu.
Balska dvorana je izgledala prekrasno. Podsećala je na letnju baštu obasjanu
suncem. Iako nije bilo sunca, žuto i belo cveće pružali su iluziju svetlosti, a
svećnjaci iznad njih bili su toliko uglačani da je tri stotine sveća delovalo suvišno.
Osim toga, sala je mirisala na baštu. Činilo se da je ispunjena svežim
vazduhom, iako će za sat vremena gosti početi da pristižu, zbog čega ni otvoreni
prozori neće obezbediti dovoljno hladnog vazduha. Meg je predvidela da će bal
biti najposećeniji događaj sezone, a Stiven se složio sa njom. Ne samo da su
balovi u vili Merton bili retki, nego je ovaj još bio organizovan u čast njegove
veridbe sa ženom koja je ubila svog muža sekirom. Taj opis se još uvek koristio
po klubovima, mada je Stiven znao da više niko ne veruje u njegovu istinitost.
Želeo je da svima ispriča istinu, premda je znao da bi bilo pametnije zaboraviti na
sve.
Organizovao je pre bala porodičnu večeru, kojoj su prisustvovale njegove
sestre, njihovi muževi, Kon i Vesli Jang. Zajedno su šetali balskom dvoranom,
opuštajući se, pre nego što se prostorija napuni gostima.
Muzičari su postavili svoje instrumente na podijum, a zatim otišli na večeru.
„Da li ti se dopada?”, upitao je Kasandru, prišavši joj iza leđa i zagrlivši je
oko struka.
„Divno je!”, odgovorila je sa osmehom.
Nosila je svetložutu haljinu, kao što je obećala. Svetlucala je kad god bi se
pomerila. Bila je sjajnija od zlata. Njeni kratki put n isti rukavi i duboki dekolte
bili su talasasti, ukrašeni sitnim belim cvetovima. Nosila je ogrlicu u obliku srca

~ 172 ~
 Knjige.Club Books
koju joj je poklonio njen brat i narukvicu c. i sitnih dijamanata poređanih u obliku
srca, koju joj je Stiven poklonio nakon veridbe, a koja se slagala sa lančićem.
Kada joj je tog popodneva dao narukvicu, rekla mu je da će mu je vratiti kada
se veridba završi, i to je bio prvi put da su pomenuli događaj koji će uskoro
uslediti.
„Veče će biti savršeno. Sigurno će mi svi muškarci zavideti”, rekao je.
„A ja mislim da će sve neudate mlade dame biti veoma tužne, osim one kojom
odlučiš da oženiš”, odgovorila je.
„Ovog leta?”, upitao je i osmehnuo joj se.
Okrenuo je glavu prema vratima, pošto je začuo Polsonovo glasno i
uznemireno obraćanje.
„Gospodine, linija za doček još uvek nije formirana. Prijem gostiju počinje
tek za sat vremena. Dozvolite mi da vas odvedem u salon za posetioce i donesem
vam posluženje”, ponudio je.
Stiven je podigao obrve. Ako je ovaj preuranjeni gost bio toliko uporan,
uprkos Polsonovoj molbi, bilo je izvesno da neće otići u salon za posetioce.
Krenuo je prema vratima, a Kasandra mu se pridružila.
„Briga me za bal, salon za posetioce i ostale goste!”, nestrpljivo je odgovorio
muškarac. „Gde je ona? Prevrnuću svaki kutak ove kuće kako bih je pronašao!
Sigurno je u balskoj dvorani!”
Stiven je primetio da su se članovi njegove porodice okrenuli prema vratima,
posmatrajući muškarca sa crnim ogrtačem, visokim šeširom i izuzetno
namrštenim licem.
„Bruse?”, Kasandra mu se obratila.
Muškarac je pogledao u nju, a Stiven je laganim pokretom glave dao Polsonu
znak da se povuče.
„Padžete?”, Stiven je istupio napred i pružio mu desnu ruku.
Ali lord Padžet ga je ignorisao.
„Šta nameravaš?”, upitao je, oštro se obrativši Kasandri.
„Bilo bi bolje da razgovaramo nasamo. Sigurna sam da će nam grof od
Mertona ustupiti salon za goste ili biblioteku”, prošaputala je, a Stiven je primetio
da joj glas podrhtava.
„Ne želim da razgovaramo nasamo”, odbrusio je, a zatim ušao u prostoriju.
„Želim da ceo svet sazna kakva si. Šta...”
Stiven mu se približio. Padžet nije bio sitan i slabašan čovek. Ali Stiven ga je
uhvatio za revere košulje i podigao ga. Približio mu se, smanjivši rastojanje
između njihovih glava na samo nekoliko centimetara.
Zglobovima je lagano pritiskao njegovo grlo, zbog čega je Padžetovo lice
postalo blago ljubičasto.

~ 173 ~
 Knjige.Club Books
Nije povisio ton.
„Nećeš razgovarati ni sa kim bez moje dozvole. Niti ćeš se izražavati
neprimereno pred damama, čak i kada ti dozvolim da govoriš”, rekao je.
„Kakvim damama?”, upitao je Padžet. „Žena koja stoji preda mnom nije
dama!”
Stiven je izgubio strpljenje. Prislonio je Padžeta na zid, još uvek držeći ruke
na njegovom vratu. Drugu ruku je sklopio u pesnicu i podigao je u visini njegovih
ramena.
Padžetov šešir se nakrivio i pao na pod.
„Možda te nisam dobro čuo, Padžete! Zbog toga ćeš mi se izviniti”, nastavio
je Stiven.
„Zaboravi na izvinjenje!”, besno je dodao Vesli Jang. „Prepusti ga meni,
Mertone! Niko ne sme da se obrati mojoj sestri na taj način!”
„Bolje se izvini, Padžete, i postupi onako kako je ledi Padžet predložila. Gosti
će uskoro početi da stižu. Siguran sam da ne biste voleli da vas zateknu sa
razbijenim nosom. Nastavite svoju diskusiju u drugoj sobi. Siguran sam da će vam
se brat i verenik ledi Padžet sa zadovoljstvom pridružiti”, hladnokrvno je
predložio Eliot.
„Izvinjavam se damama na svom izražavanju”, procedio je Padžet, zbog čega
je Stiven bio primoran da spusti ruku i pusti Padžeta, premda je bilo očigledno da
izvinjenje nije upućeno Kasandri.
Padžet je popravio svoj ogrtač i skrenuo pogled na nju.
„U prošlosti bi te odavno spalili na lomači zbog veštičarenja, pre nego što bi
uspela da naneseš bilo kakvu stvarnu štetu. Uživao bih u prizoru i potpirivao
vatru”, rekao je Padžet.
Stiven ga je snažno udario pesnicom, zbog čega mu se glava odbila o zid, a
krv mu je šiknula iz nosa.
„Bravo, Stivene!”, uzviknula je Vanesa.
Padžet je izvukao maramicu iz džepa i obrisao nos, pre nego što je spustio
pogled na maramicu.
„Pretpostavljam da te je već ubedila da nije hladnokrvno ubila mog oca.
Verovatno je već uspela da uveri i svakog drugog muškarca u Londonu, pa čak i
neke od dama. Sigurno ti je obećala da nećeš završiti isto kada joj budeš dosadio
i kada odluči da pronađe novu žrtvu. Da li te je ubedila da podržiš njenu
besmislenu ideju da joj pripada novac i nakit koje joj je poklonio pre nego što mu
je pucala u srce? Ona je pravi đavo, i to veoma lukav!” objasnio je.
„Nemoj, Stivene”, molila ga je Margaret. „Nasilje donosi samo trenutno
zadovoljstvo, ali ne rešava problem.”
„Nemoj, Vese”, dodala je Kasandra.
Stiven nije skidao pogled sa Padžetovog lica.
~ 174 ~
 Knjige.Club Books
„A ja pretpostavljam da si čitavog života uveravao sebe da se tvoj otac nije
opijao i zlostavljao ljude. Sigurno to ni ne smatraš nasiljem, budući da se radi o
ženi - žene moraju biti disciplinovane, a muževi imaju zakonsko pravo da
sprovode disciplinu. Čak i kada zbog njihovog nasilja žena izgubi dete koje nosi”,
odvratio je Stiven.
„Oh, Stivene...”, dodala je Ketrin prigušenim glasom.
„Moj otac je retko pio”, bunio se Padžet, prezrivo posmatrajući sve oko sebe.
„Pio je ređe od većine muškaraca. Neću dozvoliti da se sećanje na njega ukalja
lažima ove žene. Kada bi popio, znao bi da bude grub, ali u
opravdanim situacijama. Nabacivali su joj se svi muškarci iz komšiluka. Ko
zna...”
„A tvoja majka?” prošaputao je Stiven. „Da li je i tvoja majka zaslužila da
bude kažnjena?”
Znao je da je preterao. Međutim bio je ljut i nije imao vremena da razmisli o
svojim rečima.
Padžet je prebledeo i ponovo obrisao nos.
„Šta ti je rekla za moju majku?” upitao je.
„Sve i da je Kasi ubila Padžeta, podržao bih je. Aplaudirao bih joj. To kopile
je zaslužilo da umre! Izviniću se damama, ali neću povući svoje reči. Međutim,
ona ga nije ubila”, umešao se Vesli.
„Šta ti je rekla za moju majku?”, ponovio je Padžet, ne obraćajući pažnju na
Veslijeve reči.
„Ispričala mi je za glasine koje su kružile”, odgovorio je sa uzdahom. „Svi
znamo da su glasine često nepouzdane. Ali ono što je moja verenica trpela tokom
devet godina braka sa tvojim ocem nije glasina. I ti to vrlo dobro znaš. Sve i da
ga je ubila, učinila je to da spase svoj život ili život druge osobe ugrožene
njegovim nasiljem. Verovatno znaš da ga ona nije ubila. Međutim, odgovaralo ti
je da se pretvaraš da jeste i pretiš joj da ćeš je kazniti za taj zločin kako bi se ti
obogatio i zastrašio je.”
„Moja majka je umrla nakon pada sa konja. Pokušala je da preskoči ogradu
koja je bila previsoka za nju”, objasnio je Padžet.
Stiven je klimnuo glavom, iznenada se zapitavši koliko je sati.
„Ako želiš da razgovaraš sa mnom, možeš me pronaći u Portman ulici”,
kazala je Kasandra, a Stiven je okrenuo glavu da je pogleda.
„Znam. Upravo sam došao odatle”, odgovorio je Padžet.
„Nisam ubila tvog oca”, nastavila je. „Ne mogu dokazati da nisam, niti ti
možeš dokazati da jesam. Njegova smrt je proglašena nesrećnim slučajem, a tako
je i bilo. Ne želim da ti smetam i mešam se u tvoj život. Niti želim da živim u kući
koja mi pripada, kao ni u kući u Londonu. Samo želim ono što mi pripada, kako

~ 175 ~
 Knjige.Club Books
bih mogla da nastavim sa svojim životom. Možeš da prihvatiš razumne zahteve
mog advokata, budući da nemaš dokaze koji govore suprotno.”
Ponovo se razbesneo. Uperio je prst u nju i duboko udahnuo. Ali neko se
pojavio na vratima. Stiven je na trenutak pomislio da su gosti već počeli da
pristižu. Bio je to Vilijam Belmont.
Prešao je pogledom preko ljudi u prostoriji. „Vratio sam se kući pre pola sata
i Meri mi je rekla da si bio ovde i tražio Kasi. Znam da ti je ona rekla da ćeš je
pronaći ovde, premda Meri obično ne odaje takve informacije. Vidim da su ti
razbili nos. Pretpostavljam da je to bio Merton. Ili Jang.”
„Ne želim da razgovaram sa tobom”, namršteno je odgovorio Padžet.
„Ali ja želim da razgovaram sa tobom”, nastavio je Belmont, ponovo se
osvrnuvši oko sebe. „Pošto nisi postupio promišljeno i zamolio Kasi
da razgovarate nasamo, reći ću ti ono što imam pred svim ovim ljudima.”
„Nemoj, Vilijame”, umešala se Kasandra.
„Hoću. On je bio i Brusov otac, baš kao i moj. Zaslužuje da zna istinu, baš
kao i ljudi koji će te uskoro primiti u svoju porodicu. Kasi nije ubila našeg oca.
Nisam ni ja, iako sam bio tamo i držao ruku na njegovom zglobu kako bih mu
oteo pištolj iz ruke. Maltretirao je Meri jer sam mu tog dana rekao da sam se
oženio njom i da je Belinda moja kćerka. Kasi i gospođicu Hejtor privukao je
Merin vrisak, a mene povišeni glas koji je dolazio iz biblioteke. Uperio je pištolj
u Kasi. Kada sam pokušao da mu oduzmem pištolj, namerno ga je uperio u svoje
srce i povukao obarač”, ispričao je Belmont.
„Lažeš!”, vrisnuo je Padžet.
„Gospođica Hejtor je već ispričala istu priču pre nego što sam ja ispričao svoju
verziju priče, koja se poklapala sa njenom”, dodao je Belmont. “A ako misliš da
bih lagao kako bih zaštitio maćehu umesto sopstvenog oca, onda ne znaš ništa o
porodičnoj odanosti. Niti o noćnim morama. Ubio se dok je bio pijan. I ako
budemo dovoljno mudri, prihvatićemo zvaničnu presudu o nesrećnoj smrti i
tretirati Kasi sa poštovanjem koje joj dugujemo kao udovici našeg oca.”
Padžet je oborio glavu i zatvorio oči.
„Bal će uskoro početi”, zaključio je Stiven. „Gosti će početi da pristižu za
petnaest minuta. Padžete, jedan od mojih zetova će te odvesti u gostinjsku sobu
da se umiješ i upristojiš. Nije važno što nisi prikladno obučen za jedan bal.
Pridruži nam se. Osmehni se i budi srećan zbog Kasandre. A ako neko pomene
smrt tvog oca, reci mu da je to bio nesrećan slučaj, ali da si srećan jer je tvoja
maćeha nastavila sa svojim životom. Reci im da je to ono što bi tvoj otac želeo.”
„Jesi li poludeo?” zlobno je upitao Padžet.
Ali tada su im se pridružili Kon i Monti. Obojica su se osmehivali.
„Stigao si u London u pravom trenutku”, rekao je Monti.

~ 176 ~
 Knjige.Club Books
„Sigurno ti je ledi Padžet napisala da se verila i da želi tvoj blagoslov, zar ne,
Padžete?”, upitao je Kon, snažno stegnuvši njegovo rame. „Ali ti si odlučio da
dođeš i lično joj daš blagoslov. Jahao si bez prestanka kako bi stigao na bal, zar
ne?”
„I stigao si na vreme, iako nisi imao vremena da se presvučeš”, veselo je
dodao Monti. „To je veoma dirljiva priča. Dame će završiti u suzama kada im
budeš ispričao.”
„Ali trebalo bi da smislimo objašnjenje za nos”, zaključio je Kon dok su ga
izvodili iz sobe. „Ni to neće biti teško. Ipak se čovek susreće sa raznim nedaćama,
pogotovo kada žuri da svojoj maćehi poželi sreću u novom braku.”
Stiven je uzeo Kasandru za ruku. Delovala je bledo, a ruka joj je bila izuzetno
hladna. Osmehnuo joj se i pogledao Vilijama Belmonta.
„Hoćeš li i ti ostati?” upitao je. Pozvao ga je i ranije, ali je Belmont odbio,
pošto je Meri odlučno odbijala da prisustvuje tako velikom događaju, iako je bila
gospođa Belmont i snaha lorda Padžeta.
„Neću. Moram da se vratim kući na večeru, iako se verovatno završila pre
pola sata”, odvratio je Belmont. „Brus je obožavao našu majku, ali nikada nije
želeo da prihvati istinu. Mislim da se plašio istine. Nakon njene smrti trudio se da
se drži što dalje od Karmela. Baš kao i ja. Trebalo je da ti pomognem, Kasi.
Užasno mi je žao zbog toga, iako je sada prekasno.”
A zatim se okrenuo i otišao.
Stiven je pogledao u Kasandru.
„Jesi li dobro?”, upitao je.
Klimnula je glavom. Ruka je počela da joj se zagreva u njegovoj.
„Kakva melodrama...”, odvratila je. „Oh, Stivene, tako mi je žao! Sigurno
proklinješ dan kada si me video u parku!”
Polako joj se osmehnuo i poljubio je, svestan prisustva svoje porodice, koja
je još uvek razgovarala o onome što se dogodilo.
„Slavim taj dan!”, kazao je.
Samo je uzdahnula.
„Stivene, vreme je da formiramo liniju za prijem. Gosti će početi da pristižu
svakog trenutka”, žustro je dodala Meg.
Stiven se široko osmehnuo.
„Veridba se slavi samo jednom u životu”, zaključio je.
Njegove sestre su nastavile da grle njega i Kasandru.
„Imaćeš decu sa Stivenom”, čuo je kako Vanesa šapuće Kasandri. „Iako ništa
neće moći da ti vrati decu koju si izgubila, vaša deca će ti zagrejati srce.
Obećavam da hoće.”

~ 177 ~
 Knjige.Club Books

Dvadeset prvo poglavlje

Kasandra se pitala kako je uopšte mogla da stoji u redu za prijem, s obzirom

na ono što se dogodilo. Sat vremena je pozdravljala goste, osmehivala im se i
zahvaljivala se na lepim željama i čestitkama zbog veridbe.
Kako je uopšte mogla da pleše ostatak večeri i sve vreme se osmehuje, baš
kao da je ovo zaista bilo najsrećnije veče u njenom životu?
Ali učinila je to.
Čak je i uživala.
Međutim, izjedao ju je osećaj krivice zbog činjenice da je obmanjivala sve
osim Stivena i njegovih sestara, za koje je pretpostavila da su već ispričale istinu
svojim muževima.
Proslava je bila divna, a plesna dvorana bila je lepša od svih drugih koje je
ikada videla. Stiven je delovao srećnije nego ikada. Izgledao je onako kako je
budući mladoženja trebalo da izgleda na svom vereničkom balu.
Možda je i ona izgledala tako.
Plesali su uvodni set zajedno.
„Ostao je na balu”, rekao je Stiven dok su čekali da muzika počne. „Da li si
iznenađena?”
Brus je zaista došao na bal. Čak je bio i prikladno obučen. Izgledao je kao da
je upravo stigao u London. Njegove torbe su još uvek bile u putničkoj kočiji ispred
vile Merton. Otišao je u ulicu Portman, a zatim došao ovde, ne zaustavivši se u
hotelu.
„Brusu je ugled oduvek bio važan. Godinama je bio daleko od kuće želeći da
se distancira od Najdžela i sačuva ugled, ako ikada dođe do skandala - što se i
desilo nakon njegove smrti. Verovatno je i mene oterao kako bi se zaštitio od
glasina koje su počele da kruže. Možda je večeras shvatio svoju grešku i odlučio
da se drži zvanične presude o smrti svog oca. Najbolji način da to izvede bio je da
stane uz mene i pretvara se da je došao u London da blagoslovi naš brak. Siroti
Brus”, ispričala je.
Stiven joj se osmehnuo, a potom i svojim gostima. Bio je to uvodni set na
njihovom balu, zbog čega su gotovo svi pogledi bili uprti u njih.
Izgledalo je zaista stvarno, pomislila je Kasandra nakon što je muzika počela.
Oboje su se nasmejali i zaplesali energičan seoski ples.

~ 178 ~
 Knjige.Club Books
Tokom večeri, Kasandra je plesala sa sva tri Stivenova zeta, kao i sa svojim
bratom. Plesala je i sa gospodinom Goldingom, koji je došao sa Alis, i sa
gospodinom Hakstablom.
„Ledi Padžet, čini se da su vas pogrešno procenili. Mislim da ljudi to shvataju
tek sada, pošto vam se Padžet blagonaklono osmehuje na svakom koraku. Žao mi
je njegovog nosa, ali zaista je trebalo da obrati pažnju na vrata kočije, koja su se
zbog vetra iznenada zalupila ispred njegovog lica”, rekao je gospodin Hakstabl.
„Sigurna sam da se pojedinci još uvek nadaju da ču zamahnuti sekirom iznad
glave pre nego što se sve ovo završi”, odgovorila je sa osmehom.
Podigao je jednu obrvu.
„Nadam se da mislite na bal, a ne na nešto drugo, ledi Padžet”, zaključio je.
„Moj rođak je po prirodi veseo, ali nikada ga nisam video ovako srećnog.”
„Mislite da mogu da ga usrećim?”, upitala je.
„Očigledno možete”, odgovorio je.
„Onda mi opraštate što sam se sudarila sa njim na Margaretinom balu?”,
nastavila je.
„Oprostiću vam nakon venčanja.”
„Onda ću se radovati svom venčanju, gospodine Hakstable”, odvratila je,
ponovo se osmehnuvši.
„Možete da me zovete Kon”, dodao je. „Ali tek nakon venčanja.”
Bio je veoma misteriozan čovek. Nije mogla da proceni da li mu se dopada ili
ne. Kao ni da li voli Stivena.
Set uoči večere plesala je sa Brusom. Zamolio ju je za ples i nije mogla da ga
odbije. Međutim, teško je obuzdala gorčinu zbog svih užasnih reči koje je
izgovorio pre nego što ju je oterao iz Karmela, kao i zbog straha koji je osećala
dok je putovala ovamo sa svojom malom svitom, ne znajući kako će se brinuti o
njima, niti o sebi, zbog užasnih glasina koje se nije trudio da uguši, kao i zbog
načina na koji je stigao ovde, ne obazirući se na druge ljudi. Srećom, stigao je u
pravom trenutku.
Jedino zadovoljstvo pričinjavao joj je njegov crveni, blago natečeni nos.
Iako je znala da ne sme da uživa ni u jednom obliku nasilja, bilo joj je drago
što se neko borio za nju, a ne protiv nje. Osim toga, znala je koliko boli udarac u
nos.
„Nikada mi se nisi sviđala. Udala si se za mog oca zbog njegovog bogatstva.
Nisi imala ništa, jer je tvoj bezvredni otac sve spiskao. Želela si da živiš
luksuznim životom i zamalo si uspela u tome. Sigurno znaš da je nakit koji ti je
moj otac poklonio veoma skup. Ali platila si za svoje spletke. Dobila si ono što si
zaslužila. Ovoga puta si bila pametnija i odabrala Mertona, koji je slabić i
kukavica. Ako je verovati Vilijamu, nisi ubila mog oca, i zato ću večeras dati sve
od sebe da opovrgnem glasine koje su te pratile. Biću srećan kada se udaš za

~ 179 ~
 Knjige.Club Books
Mertona. Tada ću konačno moći da te se rešim i zaboravim na tebe, a ako budem
imao dovoljno sreće, više te nikada neću videti”, izgovorio je.
Sve vreme joj se ljubazno osmehivao.
Ples je trebalo da počne svakog trenutka.
„Ne nameravaš da se oženiš?”, upitala je, uzvrativši osmeh.
„Ne”, odgovorio je.
„Drago mi je - zbog žene koja bi završila sa tobom”, kazala je.
„Sutra ću posetiti advokata i zajedno sa njim otići kod tvog advokata. Ako
želiš, pozivam te da nam se pridružiš u podne. Dobićeš sve što ti pripada, pod
uslovom da potpišeš dokument kojim garantuješ da nećeš tražiti više ništa od
mene”, dodao je.
„Doći ću sa Veslijem. Moj advokat će me posavetovati da li bi trebalo da
potpišem ili ne”, objasnila je.
Plesali su u tišini, osmehujući se jedno drugom. Kasandra je znala da ih
radoznali gosti posmatraju, pokušavajući da protumače zašto se lord Padžet
pojavio na balu. Verovatno su pretpostavljali da nije ubila njegovog oca i da joj
zaista želi sve najbolje, jer se u suprotnom ne bi ni pojavio na balu i blagoslovio
njen drugi brak.
Kasandra je mogla da predvidi o čemu će javnost razgovarati u narednim
danima.
Možda će reći da su pogrešili u vezi sa njom. Ipak su glasine bile prilično
preterane. Nijedna žena ne bi mogla da podigne sekiru dovoljno visoko i zamahne
njome toliko snažno da prepolovi muškarčevu lobanju. Premda nisu verovali u te
glasine, ona ih nikada nije demantovala. Osim toga, bilo je opšte poznato da su
crvenokose žene sposobne na sve. Ali verovatno su pogrešili u proceni. Ne samo
da je lord Padžet došao, već je i plesao i razgovarao sa njom. Očigledno su bili u
dobrim odnosima.
Padžet se ponašao primereno, pomislio je Stiven dok se veče bližilo kraju.
Konačno je mogao ponovo da zamoli Kasandru za ples.
Nije bio srećan zbog Padžetovog dolaska i činjenice da je morao da ga pozove
da ostane na balu, umesto ga da ponovo udari kao što je i zaslužio.
Međutim, možda je tako bilo najbolje. Iako će uvek postojati ljudi koji će
misliti loše o Kasandri, bio je uveren da je većina plemića shvatila da je pogrešila.
Mnogi će govoriti kako nikada nisu ozbiljno shvatali glasine i verovali u njih.
Kasandra će uspeti da povrati svoju reputaciju.
Osim toga, Padžet je plesao sa Kasandrom. Nije mogao da joj ospori pravo na
imovinu ili na novac koji su joj pripadali testamentom i bračnim ugovorom.
Stiven nije znao koliko će novca dobiti, premda je pretpostavljao da će biti
izuzetno imućna i nezavisna. Moći će da uradi sa svojim životom šta god poželi.

~ 180 ~
 Knjige.Club Books
Nije bio tužan zbog toga. Znao je da ne bi mogao da je prisili da se uda za
njega samo zato što nije imala drugog izbora. Proveo bi ostatak života pitajući se
da li je zaista želela da se uda za njega, i da li je on nju zaprosio samo iz sažaljenja.
Sada je mogao slobodno da se bori za nju. Želeo je da pristane da se uda za
njega svojevoljno, baš kao što je i on nju svojevoljno zaprosio.
Privukao ju je prema sebi i osmehnuo joj se. Iako ju je posmatrao čitave
večeri, u tom trenutku je shvatio kolika je snaga njegove ljubavi. Još uvek nije
mogao da veruje da se zaljubio mnogo ranije nego što je nameravao, u ženu koja
je sasvim drugačija od onoga što je tražio.
„Pretpostavljam da još uvek nameravaš da raskineš našu veridbu”; rekao je.
„Naravno. To je jedino ispravno rešenje. Neću te izneveriti, Stivene, niti ću te
uhvatiti u zamku”, objasnila je.
Zapitao se da li oseća nešto prema njemu? Iako je bio svestan fizičke
privlačnosti, nije bio siguran da ga voli i da prema njemu oseća naklonost.
Sada je bila slobodna da voli.
Ili da ne voli.
Ali nije mogla da mu kaže da ga voli. Ipak mu je obećala da će na kraju sezone
okončati njihovu veridbu.
Biće mu teško da joj se udvara. Bili su zarobljeni u veridbi koju je ona morala
da raskine, a koju je on želeo da kruniše brakom.
Činilo se da je ljubav sporedna.
Osim što je ljubav predstavljala sve.
Plesali su u tišini, kao da su sami u prostoriji. Mogao je da oseti miris cveća,
miris njene kose i tela. Osećao je njenu toplotu i čuo njen dah. Posmatrao je njeno
ponosno držanje, njeno lepo lice i veličanstvenu kosu u kontrastu sa žutom
haljinom.
Činilo mu se da je tama u njoj nestala, i da ju je zamenila svetlost. Da li je on
imao doprinos u tome? Sve i da jeste, na kraju sezone će je izgubiti i truditi se da
pronađe utehu u usamljenim godinama sa kojima će se suočiti pre nego što počne
da je zaboravlja.
Premda je znao da mu neće biti lako da pronađe utehu.
Većina stvari u životu mu je padala lako. Čak i kada je bio dečak znao je da
se Meg trudila da sačuva majčin miraz kako bi on mogao da ode na Oksford i
stekne odgovarajuće obrazovanje kako bi kasnije pronašao stabilan i isplativ
posao. Pošto je nasledio titulu i sve što uz nju ide, život mu je zaista bio veoma
lak. I veoma srećan. Nikada nije morao da se bori za ono što je poželeo.
Ali sada će se boriti.
Želeo ju je.
„Izgledaš opasno”, rekla je.

~ 181 ~
 Knjige.Club Books
„Opasno odlučno”, objasnio je.
„U čemu si odlučan?”, upitala ga je. „Da prestaneš da me gaziš tokom
poslednjih nekoliko minuta valcera?”
„I to takođe”, složio se. „Ali ne samo to. Odlučio sam da uživam u onome što
je ostalo od sezone i pobrinem se da i ti uživaš sa mnom.”
„Kako da ne uživam u deliću večnosti u društvu jednog anđela?”, upitala je.
Osmehnula mu se, a oči su joj veselo zaiskrile, zbog čega Stiven nije mogao
da proceni da li je samo olako odgovorila na njegovo pitanje, ili su njene reči bile
toliko iskrene da su zvučale izuzetno sentimentalno.
Valcer se bližio kraju, baš kao i njihov bal.
U roku od petnaest minuta svi gosti su otišli. Ostali su samo članovi porodice,
a unajmljena kočija Veslija Janga zaustavila se pred vilom Mertonovih. Jang je
čekao svoju sestru. Gospođica Hejtor i gospodin Golding su već bili u kočiji.
Stiven je stajao na pločniku u dnu stepenica, držeći Kasandru za ruke. Prineo
ih je svojim usnama.
„Laku noć, Stivene”, rekla je.
„Laku noć, ljubavi.”
Pitao se kako može da je ubedi u svoje reči, a da je ne optereti istinom?
Udvaranje nije bilo nimalo lako.
Setio se izreke da je za sve ono najdragocenije u životu neophodno boriti se.
Stare izreke su obično bile istinite i mudre. Nekoliko trenutaka kasnije
mahnula mu je iz kočije, a zatim nestala sa vidika.

Sledeći mesec je za Kasandru prolazio presporo i prebrzo u isto vreme.

Nadala se da će se što pre završiti kako bi mogla da započne ostatak svog
života. Situacija sa Brusom je lako rešena zahvaljujući Vesliju i advokatima. Ne
samo da će joj biti isplaćeno ono što joj prema bračnom ugovoru pripada, već će
joj biti isplaćena i naknada na koju je imala pravo na osnovu Najdželovog
testamenta, uključujući sve zaostale isplate. Njen nakit je već bio poslat iz
Karmela.
Postala je imućna žena. Mogla je da živi više nego udobno do kraja svog
života, pogotovo zbog činjenice da je nameravala da živi na selu, pokrivajući
troškove za malu kolibu i nekoliko slugu.
Meri je odlučila da pođe sa Vilijamom. Već je bio u procesu kupovine malog
imanja u Dorsetširu. Nadali su se da će se preseliti tamo na jesen. U međuvremenu
su ostali sa Kasandrom, a Meri je insistirala da ostane domaćica, sluškinja i
kuvarica.
Belinda je bila uzbuđena zbog činjenice da će se uskoro preseliti sa svojim
roditeljima u veliku kuću.

~ 182 ~
 Knjige.Club Books
Alis je trebalo da se uda za gospodina Goldinga u narednih mesec dana.
Kasandra joj je besramno obećala da će se udati za Stivena, a Alis joj je
poverovala i odlučila da sledi svoje srce. Sijala je od sreće, a Kasandra nije osećala
ni najmanji osećaj krivice zbog svoje laži. Samo će morati da ubedi Alis da se
iznenada predomislila i da ipak ne želi da se uda za Stivena.
Ali tada će već biti prekasno da se Alis predomisli.
Kasandra je želela da Alis bude srećna. Samo je tako mogla da oprosti sebi
zbog godina koje je njena prijateljica provela sa njom. Vreme je teklo presporo,
iako je Kasandra imala razloga da bude srećna i zadovoljna. Agent koji je
pomogao Vilijamu da pronađe imanje, sada je tražio odgovarajuću kolibu za nju.
Osim toga, svaki dan ju je približavao Stivenu i produbljivao njeno poštovanje
prema njemu. Viđala ga je svakodnevno, ponekad i više puta. Često su odlazili na
jahanje tokom jutra, dok su uveče posećivali zabave.
Veoma joj se dopadao. Mogli su da ostvare doživotno prijateljstvo. Bila je
uverena u to. Osim Alis, koja joj je godinama bila guvernanta i zamena za majku,
nikada nije imala prijatelje. Nije postojala osoba sa kojom je mogla da se opusti,
nasmeje i razgovara o bilo kojoj temi, a da taj razgovor ne deluje usiljeno. Niti je
postojala osoba sa kojom bi uživala u tišini, bez potrebe da započne neku temu
koja bi prekinula tu tišinu.
I ona je njega volela. Fizički je čeznula za njim, a želja je bila još gora od
činjenice da je dva puta vodila ljubav sa njim, i da je znala koliko je savršeno bilo.
Međutim, gajila je i osećanja koja su bila previše duboka i složena kako bi se
opisala rečima. Sve i da su postojale adekvatne reči, ona ih nije znala. Reč ljubav
predstavljala je samo sićušan ulaz u ogromnu prostoriju, veću od univerzuma.
Ponekad se pitala zašto ne može jednostavno da se uda za njega i živi srećno
do kraja života. Jednom joj je čak rekao i da je voli. Osim toga, bio je srećan u
njenom društvu.
Pretpostavila je da je razlog tome bila činjenica da je bio častan čovek.
Nije mogla da ga prisili na brak.
Kad god bi počela da se pita zašto, primoravala je sebe da navede razloge.
Namerno je odabrala da ga zavede i naterala ga da postane njen zaštitnik. Uzela
je od njega novac, iako ga je u međuvremenu u potpunosti isplatila. Nije ga
sprečila da je poljubi na balu ledi Kompton Hejg i dozvolila mu je da odmah
nakon toga objavi njihovu veridbu. Sutradan nije učinila ništa kako bi zaustavila
farsu. Imala je... Obično bi se tu zaustavila. Nije imala razloga da nabraja dalje.
Lista je bila beskrajna.
Naravno da nikada ne bi mogla da se uda za njega.
Ponekad je lista u njenoj glavi postajala sve duža, čak i kada je pokušavala da
prestane da razmišlja. Ona je bila tri godine starija od njega i već je imala brak iza
sebe. Njen otac je bio kockar, a muž pijanac. Takva žena nije bila prikladna za
mladog i harizmatičnog grofa od Mertona.
~ 183 ~
 Knjige.Club Books
Iako je poslednji mesec sezone prolazio previše sporo, istovremeno je
galopirao alarmantnom brzinom. Kada se sve završi, Stiven će se vratiti u Voren
hol, a ona će otići u nepoznatom pravcu, u svoj novi dom.
I više ga nikada neće videti.
Bio je jul. Ljudi su već počeli da napuštaju London i vraćaju se na svoja
imanja, ili traže hladniji i svežiji vazduh u blizini mora ili u nekoj od banja.
Sednice parlamenta su bile pri kraju. Užurbani ritam društvenih aktivnosti počeo
je polako da jenjava - do naredne sezone.
Kasandra je napustila grad i otišla u Kent, kako bi prisustvovala venčanju
gospođice Hejtor i gospodina Goldinga. Stiven je bio nervozan. U proteklih mesec
dana nemilosrdno joj se udvarao, ali još uvek nije bio siguran da li prema njemu
oseća nešto više od naklonosti i prijateljstva.
Ali to mu nije bilo dovoljno.
Sada kada je bilo prekasno, pitao se da li je trebalo da joj svaki dan govori da
je voli. Međutim, da je to učinio i da nije uspeo, verovatno bi se sada pitao da li
je trebalo da sakrije svoja osećanja.
Činilo mu se da joj se nije dovoljno udvarao. Uprkos svemu, nije postojala
garancija da će i najuporniji napori uroditi plodom.
Nije mogao da čeka kako bi pokrenuo to pitanje. Shvatio je da odugovlači jer
se plaši njenog odgovora. Kada joj konačno postavi pitanje i dobije odgovor, više
neće moći da se nada.
Pod uslovom da odluči da ga odbije.
Zapitao se kada je postao toliki pesimista?
Očekivao je da će se Kasandra vratiti u grad u utorak, nakon venčanja. Ali
slučajno je sreo Vilijama Belmonta u ponedeljak i otkrio da se vratila kući baš pre
nego što je on izašao iz kuće.
Stiven je odlučio da je odmah poseti.
Nije ga očekivala. Meri je već navikla na njega, pošto ga je viđala skoro
svakog dana u poslednjih mesec i po dana. Nije otišla u salon da proveri da li će
ga Kasandra primiti. Bila je napolju i glancala mesingani zvekir. Kada ga je
ugledala, samo se osmehnula, a zatim ušla unutra i kucnula na vrata salona.
Otvorila ih je ne sačekavši odgovor i pustila ga da uđe.
Kasandra je stajala ispred kamina, jednom rukom naslonjena na njega, dok je
drugom prekrila usta. Glasno je plakala.
Okrenula je glavu prema njemu, a zatim brzo na drugu stranu. Oči su joj bile
crvene.
„Iznenadio si me”, rekla je, pokušavajući da zvuči pribrano. „Izgledam
užasno! Stigla sam kući pre samo sat vremena i presvukla se u garderobu koja je
udobna, ali ne izuzetno elegantna.”
Spustila je jastuk na stolicu pored kamina i okrenula mu leđa.

~ 184 ~
 Knjige.Club Books
„Kas, šta je bilo?”, upitao je, brzo joj se približivši.
„Sa mnom?” vedro je upitala, a zatim ustala, vešto izbegnuvši njegov dodir
tako što se zaputila da pomeri vazu na sto iza stolice. „Oh, ništa... Nešto mi je
upalo u oko.”
„Da. Suze!” složio se. „Šta se desilo?”
Krenuo je za njom i pružio joj maramicu. Uzela ju je i obrisala oči pre nego
što se ponovo okrenula prema njemu, odbijajući da ga pogleda. Osmehnula mu
se.
„Alis se udala i živeće srećno sa gospodinom Goldingom, a Meri i Belinda
odlaze sa Vilijamom, zbog čega me je na trenutak obuzelo samosažaljenje. Ali to
su bile i suze radosnice. Srećna sam zbog njih”, objasnila je.
„Siguran sam da jesi. Hoćeš li i ti dobiti svoj srećan kraj, Kas? Hoćeš li se
udati za mene? Znaš da te volim, i da ti ne govorim to tek tako, kako bi se osećala
bolje povodom svega ovoga. Stvarno te volim. Ne mogu da zamislim život bez
tebe. Da li i ti mene voliš? Da li možeš da zaboraviš na okončanje naše veridbe i
udaš se za mene ovoga leta u Voren holu?”, upitao je.
Sve joj je priznao. Imao je mesec dana da pripremi pristojan govor, međutim,
u tom trenutku je shvatio da uopšte nije bio spreman. Niti je izabrao dobar
trenutak. Očigledno je bila uznemirena, a njegove reči joj nisu nimalo pomogle.
Pre nego što je rekao sve što je imao, približila se prozoru i zagledala se napolje.
Ali nije rekla ne. Zadržavao je dah, čekajući njen odgovor.
Nakon nekoliko trenutaka, shvatio je da ponovo jeca, neuspešno pokušavajući
da prikrije zvukove.
„Kas, to nije samo zbog samosažaljenja, zar ne? Da li pokušavaš da pronađeš
način da me odbiješ? Zar zaista ne možeš da se udaš za mene?”, upitao je i ponovo
joj se približio, mada ovoga puta nije pokušao da je dodirne.
Trebalo joj je nekoliko minuta da se smiri.
„Mislim da ću verovatno morati. Mislim da sam trudna, Stivene. Ne, ne
mislim. Znam. Već nekoliko nedelja pokušavam da uverim sebe da nisam, ali
ciklus mi je već drugi put izostao. Sigurno sam trudna”, objasnila je.
Zatim je nekontrolisano briznula u plač. Sve što je mogao da učini bilo je da
je uzme u naručje i zagrli je, dok mu je ona jecala na ramenu..
Kolena su mu klecala, a srce se spustilo u pete.
„Zar je to toliko strašno?” upitao je kada se konačno smirila.
Vodio je ljubav sa njom dve noći, iako nije trebalo to da čini, zbog čega su
sada oboje morali da snose posledice.
Zabacila je glavu unazad i namršteno zurila u njega.
„Nisam tako mislila”, odgovorila je. „Pitala sam se kako je to moguće. Mislila
sam da više nikada neću moći da imam decu. Prošlo je više od dve godine. Kako
je moguće da sam ponovo trudna?”
~ 185 ~
 Knjige.Club Books
Oči su joj ponovo zasuzile, ali Stiven ju je razumeo.
„Ne mogu ništa da ti obećam”, prošaputao je i obuhvatio joj lice rukama,
palčevima brišući njene obraze. „Voleo bih da mogu, ali ne mogu. Međutim, ono
što mogu da ti obećam jeste da ćeš biti voljena i pažena, i da ćeš dobiti najbolju
medicinsku negu tokom narednih devet meseci. Dobićemo bebu ukoliko naša
ljubav i želja mogu da nam pomognu da je dobijemo.”
Brzo je trepnuo, pokušavši da zadrži suze.
Kas će roditi njegovo dete.
I plašila se da će ga izgubiti.
Baš kao i on.
„Mogu da ga podižem sama, Stivene. Ne moraš...”
Strastveno ju je poljubio.
„Moram. To je moje dete, a ti si moja žena. I volim te! Nije mi bitno da li ti
mene voliš, jer ću nastaviti da ti se udvaram u nadi da ćeš me jednog dana zavoleti.
Obećavam ti da ću te usrećiti!” odgovorio je.
„Zavolela sam te od prvog trenutka”, brzo je dodala. „Ali, Stivene,
nepravedno je...”
Ponovo ju je poljubio, a zatim joj se osmehnuo.
Nesigurno je uzvratila osmeh.
„Da li si bila kod lekara?”, pitao je.
„Nisam.”
„Sutra ćeš ići. Zamoliću Meg da pođe sa tobom”, objasnio je.
„Biće užasnuta”, pobunila se.
„Zaista ne poznaješ moje sestre”, zaključio je.
Prislonila je čelo na njegovu bradu.
„Kas, obećavam ti da ću te zaštititi”, uverio ju je. Ponovo ga je obuzeo strah.
Znao je da su njegove reči besmislene, jer svaka žena, zapravo, kroz trudnoću
i porođaj prolazi sama.
Nije ni čudo što su mnoge žene smatrale da su muškarci bespomoćna i
beskorisna stvorenja.
„Znam da hoćeš”, odvratila je, sklopivši ruke oko njegovog vrata. „Oh,
Stivene, nisam želela da bude ovako! Ali zaista te volim i pobrinuću se da nikada
ne zažališ zbog ovoga!”
Ponovo ju je poljubio.
Osećao je vrtoglavicu. Sve je bilo gotovo, ali ne na način na koji je on
planirao. Ne kao rezultat njegovog pažljivog udvaranja, već zato što joj je jedne
večeri pre više od mesec dana dozvolio da ga zavede, a zatim pristao da bude njen
zaštitnik, jer je ona bila siromašna, a on ljut.
Bio je to veoma nepovoljan početak.
~ 186 ~
 Knjige.Club Books
Ali početak koji će im doneti dete.
Pomalo jadan početak koji je nekako rasplamsao zajedničku ljubav i strast.
Život je bio čudan.
A ljubav još čudnija.
Kas će postati njegova žena. Zato što je bila trudna i zato što ga je volela.
Trebalo je da se venčaju.
Stiven se nasmejao, a zatim sklopio ruke oko njenog struka i zavrteo je.

~ 187 ~
 Knjige.Club Books

Dvadeset drugo poglavlje

Kasandra je stigla u Voren hol, Stivenovu glavnu rezidenciju u Hempširu,

jednog sunčanog i vetrovitog dana u julu. Trebalo je da ostane u Finčli parku,
jednom od imanja vojvode od Morlanda, udaljenom od Voren hola svega
nekoliko kilometara, međutim, Stiven je odlučio da je prvo dovede ovde. Želeo je
da joj pokaže njen budući dom.
Čim je kočija skrenula prema visokoj kamenoj kapiji koja je označavala ulaz
u park, Kasandra se odmah zaljubila u imanje. Prilaz se protezao kroz gustu šumu,
odajući utisak povučenosti, mira i osećaja pripadnosti. Verovatno zbog činjenice
da ju je Stiven držao za ruku i da je bio srećan što je ovde.
Stegnuo joj je ruku.
„Izgleda da se dobre stvari često dešavaju na račun nekog drugog”, rekao je
Stiven. „Džonatan Hakstabl je morao da umre sa šesnaest godina da bih ja
nasledio imanje, a Kon je morao da bude proglašen nelegitimnim naslednikom.”
„Džonatan je bio njegov brat?”, upitala je.
„Imao je neku bolest. Kon mi je jednom rekao da ga je otac uvek nazivao
imbecilom. Ali Kon ga je smatrao oličenjem ljubavi. Voleo bih da sam ga
poznavao”, objasnio je.
„I ja”, složila se Kasandra, uzvrativši stisak ruke. „Kako je umro?”
„U snu. U noći nakon svog šesnaestog rođendana. Kažu da je živeo duže nego
što su lekari predvideli. Kon kaže da bi me Džonatan voleo, iako sam ja bio taj
koji je nasledio titulu nakon njegove smrti”, ispričao je.
„Mislim da je ljubav uvek čudna”, odvratila je.
Nisu imali prilike da nastave razgovor na tu temu.
Kočija se udaljila od drveća, a Kasandra je, približivši glavu prozoru,
primetila veliku četvrtastu vilu od svetlosivog kamena, sa kupolom i tremom sa
stubovima i mermernim stepenicama koje su vodile do ulaza. Postojala je i
kamena ograda koja ju je okruživala, stvarajući široku terasu ispred kuće, sa
jednim otvorom za stepenice koje su vodile do velikog parterskog vrta sa cvećem,
stazama i niskim rastinjem.
„Prelepo je!” rekla je Kasandra.
Da li će ovo zaista biti njen dom? Nakratko se prisetila impozantnog sjaja
Karmela, koji je oduvek smatrala nekako sumornim i dosadnim, čak i tokom prvih

~ 188 ~
 Knjige.Club Books
šest meseci svog braka. Ali odbacila je uspomene. Više joj nisu bile bitne. One su
bile njena prošlost, a ovo njena sadašnjost.
„Jeste. A za dve nedelje će dobiti novu groficu”, kazao je, zvučeći radosno i
uzbuđeno.
Kupio je specijalnu dozvolu, predloživši joj da se venčaju za dve nedelje. Iako
su okolnosti zahtevale da se venčanje održi bez odlaganja, želeo je da imaju
venčanje za pamćenje, okruženi porodicom i prijateljima. Isto tako, želeo je da se
venča u maloj kapeli na imanju, a ne u Londonu, ili u seoskoj crkvi.
Kasandri nije smetalo čekanje, premda je osetila nedostatak porodice i
prijatelja. Međutim, Vesli je otišao pravo u Finčli park sa vojvodom i Vanesom,
gde će je večeras dočekati. A Alis i gospodin Golding, kao i Meri, Vilijam i
Belinda, trebalo je da dođu dan pre venčanja.
Dolazili su i svi članovi Stivenove porodice, kao i vojvodina majka i njegova
najmlađa sestra i njen muž, zatim ser Grejem i ledi Karling, pa sestra lorda
Montforda sa svojim mužem, kao i gospodin Hakstabl. Ser Hemfri i ledi Dju su
dolazili iz Randl parka u blizini Trokbridža u Šropširu, sa svojim ćerkama i
njihovim muževima, kao i tamošnjim vikarom, koji je bio Stivenov učitelj do
njegove sedamnaeste godine.
Kasandra je saznala da je porodica Dju bila bliska sa porodicom Hakstabl dok
su živeli u Trokbridžu. Dozvoljavali su Stivenu da jaše konje iz njihovih štala.
Vanesa je bila udata za njihovog mlađeg sina, koji je nakon godinu dana braka
preminuo od tuberkuloze. Oni su Vanesinu decu smatrali svojim unucima.
„Nova grofica”, rekla je Kasandra. „Grofica od Mertona! Sa zadovoljstvom
ću odbaciti titulu ledi Padžet! To je jedini razlog zbog kojeg se udaj em za tebe.”
Pogledala ga je u oči i nasmejala se.
Usne su mu se izvile u osmeh.
„To je divan zvuk!”, odgovorio je.
Zbunjeno je podigla obrve.
„Tvoj smeh. Kao i ono što čini tvojim usnama, očima i čitavom licu. Mislim
da se tokom života nisi dovoljno smejala. Činjenica da sam uspeo da te nasmejem
je dragocenija od imena, ili titule”, objasnio je.
Ponovo se nasmejalà, shvativši da joj se suze slivaju niz obraze.
„Možda je tvoj rođak podario ovom mestu auru mira i ljubavi”, zaključila je
kad je kočija skrenula ka terasi, „ali ti si mu dao auru sreće. Možda su me sudbina
ili neki anđeo svih ovih godina čekali da dođem ovde i oporavim se. Kao i svi oni
koji budu delili ovaj dom sa nama. Preneću mir, ljubav i sreću svima koji ovde
dođu, Stivene. Čak i našoj deci.”
Poželela je da nije izgovorila poslednju rečenicu. Ponovo ju je obuzeo strah
koji je često vrebao iz prikrajka.
Privukao ju je prema sebi i poljubio je.

~ 189 ~
 Knjige.Club Books
Usudila se da veruje u sreću.
Rodžer, ispružen na sedištu prekoputa, duboko je uzdahnuo u snu dok je
kočija usporavala, a zatim se promeškoljio i podigao glavu.
Kočija se zaustavila pred kućom, a Stiven. je pomogao Kasandri da siđe.
Kočije u kojima su bili Margaret, grof od Šeringforda i njihova deca, kao i Ketrin,
lord Montford i njihov sin, kretale su se iza njihove.
Konačno je bila kod kuće. Uskoro će biti okružena porodicom.
A Stiven će biti pored nje.
Njen zlatni anđeo.
Sve joj se činilo nestvarnim.
Rodžer je izašao iz kočije, a zatim podigao glavu, očekujući od nje da ga
pomazi ispod brade.

Kapela u parku Voren hola bila je izuzetno mala. Retko se koristila jer je u
selu postojala velika, živopisna crkva, koja je od kuće bila udaljena svega
nekoliko kilometara.
Ali kapela se tradicionalno koristila za porodična krštenja, venčanja i sahrane,
a tradicija je Stivenu bila izuzetno važna. Tokom poslednjih osam godina često je
lutao dvorištem ispred kapele, posmatrajući nadgrobne spomenike svojih predaka
koji su tamo sahranjeni, osećajući bliskost sa njima. Bilo je trenutaka kada nije
blagonaklono gledao na svog pradedu, koji je izbacio svog sina, Stivenovog dedu,
jer se oženio ženom koja nije pripadala plemićkom staležu. Otuđenje je trajalo sve
do Džonatanove smrti, odnosno, sve dok Stiven nije pronađen.
Porodične svađe bile su veoma tužne. Ali nije želeo da zamera bilo šta
mrtvom čoveku. Glavni baštovan je dobio instrukcije da redovno održava sve
porodične grobove.
Stiven je oduvek sanjao o venčanju u kapeli, iako je bio svestan da bi njegova
buduća žena mogla imati drugačije ideje.
Vanesa se ovde udala za Eliota.
A on će se na istom mestu oženiti Kasandrom.
Kapela je bila ukrašena ljubičastim i belim ovećem. Na oltaru su gorele sveće.
Sve klupe su bile zauzete. Čulo se tiho šaputanje porodice i prijatelja. Neko je
progovorio naglas, a Nesi i Eliot su brzo utišali svog sina, Sema. Neko se
zakikotao, a Meg i Šeri su oštro prekorili Sali.
Stiven je sedeo u prvom redu, pažljivo posmatrajući plamen sveće. Nekoliko
puta je tiho uzdahnuo. Bio je nervozan. Tokom poslednje dve nedelje nije ni slutio
da će se tako osećati, premda je imao utisak da ovaj dan nikada neće doći. Nos ga
je svrbeo, ali se odupirao da ga počeše, setivši se da je to učinio pre svega nekoliko
minuta, a možda i minut-dva pre toga. Bio je uveren da će Šeri ili Monti primetiti
i posle ga zadirkivati zbog toga.

~ 190 ~
 Knjige.Club Books
U mesto toga, pucketao je zglobovima, a zatim se trgnuo kada mu se učinilo
da je nekakav zvuk ispunio čitavu kapelu. Eliot ga je pogledao ispod oka, a Stiven
je shvatio da mu je njegovo ponašanje izuzetno smešno.
A onda su se začuli točkovi kočije koja se približavala kapeli. Pošto su svi
gosti već stigli, bio je uveren da je to Kasandra. Ubrzo su se začuli i koraci u
dvorištu, kao i glas koji nekome govori da sačeka dok ispravi nabore njene haljine.
Konačno se pojavila na vratima, a Stiven je brzo ustao.
Nosila je ljubičastu satensku haljinu visokog struka i kratkih rukava, sa
ekstravagantnim šlepom. Nije nosila šešir već samo ljubičasto cveće ispreplitano
sa njenim crvenim loknama.
Stiven nije uspeo da nađe odgovarajuću reč kojom bi opisao njenu lepotu.
Na trenutak je zaboravio da diše. Iznenada mu je palo na pamet da bi trebalo
da se osmehne, a onda je brzo shvatio da to već čini.
Zašto ga niko nije pripremio za ovaj dan?
Tokom doručka, nije pojeo ni jedan zalogaj. Kad se priseti, Meg je bila
prilično ljuta na Šerija i pitala ga da li zaista ne primećuje da je siroti Stiven već
prebledeo i da li bi dozvolio da mu pozli.
Primetio je da mu je Kasandra uzvratila pogled. Vesli Jang se stvorio pored
nje nakon što je završio sa nameštanjem šlepa. Njene primamljive zelene oči,
izgledale su krupnije nego obično. Grickala je donju usnu i Stiven je znao da je
nervozna kao i on.
A onda mu se osmehnula.
Osetio je iznenadni nalet sreće, jedva potisnuvši glasan smeh.
Prisećao se prizora iz Hajd parka, trenutka u kojem ju je video u crnini, koja
nije dozvoljavala da joj vidi lice. Dan kasnije video ju je na Meginom balu, u
živopisnoj smaragdno-zelenoj haljini, sa prezrivim izrazom na licu.
Bio je uveren da ju je već tada prepoznao.
Kao što bi je prepoznao bilo gde u čitavom univerzumu.
Bila je njegova ljubav, premda tajanstvena, ogromna i sveobuhvatna moć
njegovih osećanja nikako nije mogla da stane u tu jednu jedinu reč.
Približila mu se i okrenuli su se licem prema vikaru. Jang je predao ruku svoje
sestre čoveku koji će je čuvati i paziti do kraja života. Nakon vikarovog obraćanja
prisutnima, Stiven se zavetovao da će je voleti, poštovati i čuvati, kao i ona da će
voleti, poštovati i slušati njega. Uzeo je prsten iz Eliotove ruke, nadajući se da ga
neće ispustiti, a zatim ga stavio na njen prst i široko joj se osmehnuo kada ih je
vikar proglasio mužem i ženom.
Odjednom je shvatio da je propustio sopstveno venčanje. Kas je postala
njegova žena. Znao je da će se užasno osramotiti ukoliko je odmah ne odvede iza
oltara da se pričeste, rizikujući da glasno vrisne od silne radosti.

~ 191 ~
 Knjige.Club Books
Nakon pričešća i potpisivanja dokumenata, izašli su iz crkve, a gosti su im se
pridružili u dvorištu kako bi im čestitali.
Zasuli su ih laticama ruža.
Naposletku se ipak nasmejao.
Svet je bio divno mesto, ispunjeno trenucima sreće, koju bi trebalo čvrsto
prigrliti i poneti sa sobom kako bi nam olakšala teška vremena.
Danas je bio srećan, a sudeći po njenom izrazu lica, i ona je.
Svadbeni doručak, na kojem se gostima pridružilo i nekoliko komšija, završen
je tek predveče. Konačno su svi napustili Voren hol, ostavivši mladence same.
Njena spavaća soba bila je četvrtasta i prostrana. Imala je veliku garderobu i
pripadajući dnevni boravak. Vrata na suprotnoj strani dnevnog boravka verovatno
su vodila do Stivenove garderobe i spavaće sobe.
Delili su prostorije sa pogledom na fontanu i cvetne bašte ispred kuće.
Kasandra je češljala kosu - iako ju je njena nova sluškinja već počešljala -
zureći u tamu i slušajući umirujući zvuk fontane kroz otvoren prostor. Čekala je
Stivena.
Ubrzo joj se pridružio. Začuvši kucanje na vratima, brzo se okrenula kako bi
ga dočekala sa osmehom.
„Konačno smo sami”, rekao je, ispruživši ruke prema njoj. „Sve ih mnogo
volim, ali mislio sam da nikada neće otići.”
Nasmejala se.
„Tvoje osoblje bi nam se podsmevalo da su svi otišli rano i da smo se povukli
u krevet pre mraka”, zaključila je.
Uzvratio joj je osmeh.
„U pravu si. Premda će nam se svakako podsmevati zbog činjenice da ćemo
u narednih mesec dana preskakati doručak”, odgovorio je.
„Dakle, planiraš da spavaš do kasno?”
„Ko je pominjao spavanje?” upitao je.
Izvukla je ruke iz njegovog stiska i olabavila pojas njegovog kućnog ogrtača.
Bio je potpuno nag. Približila mu se, osetivši njegovo toplo i snažno telo uz finu
svilu svoje spavaćice.
„Stivene, da li se kaješ?”, upitala je, prislonivši usne na njegov vrat.
Provukao je prste kroz njenu kosu, a zatim joj obuhvatio lice rukama i podigao
joj glavu.
„A ti?”, uzvratio je pitanjem.
„Nije fer”, pobunila se. „Prva sam pitala...”
„Mislim da se život sastoji od stalnih odluka. Gde bi trebalo da idemo? Šta da
jedemo? Šta da radimo? Svaka odluka nas vodi u pravcu u kojem odlučimo da
organizujemo naše živote, pa čak i nesvesno. Kada smo se, nakon susreta u Hajd
~ 192 ~
 Knjige.Club Books
parku, ponovo videli na Meginom balu, suočili smo se sa izborima. Nismo imali
pojma kuda će nas na kraju odvesti, zar ne? Mislili smo da idemo u jednom
pravcu, ali zapravo su nas doveli ovde, kroz brojne izbore i odluke koje smo do
tada doneli. Ni na trenutak se nisam pokajao”, objasnio je.
„Misliš da nas je sudbina ovde dovela?” upitala je.
„Ne. Sudbina samo predstavlja naše izbore. Mi donosimo odluke. Mogla si
da odabereš nekog drugog na Meginom balu, a ja sam mogao da odbijem da
plešem sa tobom”, dodao je.
„Nikada me ne bi odbio. Bila sam previše dobra”, kazala je.
„Jesi”, priznao je sa osmehom.
„Možda sam te pustila kada sam shvatila da ćeš nastaviti sa našom vezom
isključivo pod svojim uslovima”, pretpostavila je.
„Naravno da nisi, Kas. Bio sam previše dobar”, rekao je.
„Ali za šta si sada dobar?”, tiho je upitala. „Zar želiš da provedeš prvu bračnu
noć razgovarajući sa mnom?”
„Budući da te reči ne zadovoljavaju, bolje da pređem na dela”, zaključio je.
Osmehnuli su se jedno drugom, a zatim ju je poljubio.
Poznavala je njegovo telo. Znala je kako će voditi ljubav sa njom. Poznavala
je njegov pogled, njegov miris i osećaj kada im se tela spoje. Ali tokom noći koja
je usledila, otkrila je da ne zna apsolutno ništa. Poznavala ga je samo u trenucima
požude i krivice, osećajući isključivo uzajamno zadovoljstvo.
Nije ga poznavala u ljubavi.
Te večeri je prepoznala njegovo telo i njegov način vođenja ljubavi, ali i
otkrila još mnogo toga. Nisu morali da se kriju iza maske. Vodili su ljubav četiri
puta, zajedno se vinuli preko provalije strasti na nepoznato mesto koje nisu mogli
da opišu rečima, premda bi ga se jasno sećali kad god bi se ponovo našli na njemu.
„Kas, voleo bih da postoji hiljadu načina na koje bih mogao da ti kažem da te
volim”, rekao je kada je dnevna svetlost već prikazala svoje lice na prozorima, i
jedna rana ptica već uvežbavala svoje horske veštine negde u blizini.
„Zašto? Da li bi iskoristio sve te načine da mi iskažeš svoju ljubav?”, upitala
je. „Mislim da bih zaspala pre nego što bi uspeo da završiš.”
Nežno se osmehnuo.
„Ipak, mislim da se nikada ne bih umorila od slušanja tih reči”, dodala je.
„Volim te”, rekao je, nežno dodirnuvši njen nos svojim.
„Znam”, odgovorila je pre nego što se spustio na nju i ponovo joj pokazao šta
oseća, ovoga puta bez reči.
„Volim i ja tebe”, konačno je rekla.
Umesto odgovora, pospano je progunđao i utonuo u san.

~ 193 ~
 Knjige.Club Books
***
Još jedna ptica zapevala je još nekome ko se već davno probudio. Nije proveo
noć u Voren holu. Niti je otišao u Finčli park sa ostatkom porodice, pošto on i
Eiiot već godinama nisu razgovarali.
Eliot ga je optužio da je potkradao Džonatana, koji je bio lak plen. Isto tako,
optužio ga je za razvrat i brojnu vanbračnu decu rođenu u komšiluku.
Eliot mu je nekada bio najbolji prijatelj i saučesnik u nestašlucima.
Konstantin nikada nije porekao optužbe.
Noć je proveo u kući Filipa Grejndžera, starog prijatelja u komšiluku.
Sada je stajao u crkvenom dvorištu ispred male kapele u kojoj se Stiven
prethodnog dana venčao. Staza je još bila prošarana laticama ruža, koje su deca
bacala na mladence.
Stajao je kraj jednog groba, zamišljeno zureći u njega. Njegov dugi crni ogrtač
i visoki šešir činili su da deluje opasno.
„Džone, izgleda da će tvoja porodica dobiti još jednu generaciju naslednika.
Niko još ništa nije priznao, ali siguran sam da je ledi Merton već trudna. Mislim
da je ipak dobra žena. Znam da on jeste, iako sam nekada želeo da nije. Oboje bi
ti se dopali”, prošaputao je.
Nekoliko latica završilo je i na grobu. Kon se sagnuo da ih ukloni sa
spomenika.
„Siguran sam da bi ti se dopali. Uvek si voleo snažno i neselektivno. Čak si i
mene voleo”, nastavio je.
Nije često dolazio u Voren hol. Bilo bi pomalo bolno, pogotovo kada bi istina
izašla na videlo. Ali ponekad mu je nedostajao Džon. Sve što je ostalo od
njegovog brata bila je mala humka i nadgrobni spomenik, već potamneo od
starosti.
Džon bi sada imao dvadeset četiri godine.
„Sada moram da idem. Vidimo se sledeći put! Počivaj u miru!”, dodao je Kon.
A zatim se okrenuo i otišao, ne osvrćući se za sobom.

~ 194 ~
 Knjige.Club Books

Epilog

Svet se svodio na čauru bola i nekoliko blagoslovenih trenutaka predaha u

kojima bi tek nakratko odahnula.
Bio je to dug i težak porođaj, ali Margaret ju je satima uveravala da je upravo
to razlog zašto se rođenje bebe naziva porođajem.
„Muškarci ne znaju ništa”, rekla je kad je Stiven opet, po ko zna koji put, ušao
u sobu. Više se nije ni trudila da ga natera da izađe. „Oni ne mogu da podnesu ni
pogled na bol.”
Pomislila je kako je verovatno teško posmatrati bol voljene osobe, pogotovo
u trenucima kada čovek ne može ništa da učini kako bi ga zaustavio ili umanjio.
Ali nije mnogo razmišljala o tome. Umesto toga, uveravala je sebe da više nikada
neće dozvoliti Stivenu da joj se približi.
Molim te, molim te, molim te, razmišljala je, duboko dišući usled još jednog
naleta bola koji joj je nepodnošljivo stezao stomak i kidao njenu utrobu.
Zapitala se za šta se moli.
Da bol prestane?
Da se dete konačno rodi?
Da bude živo i zdravo?
Sedam meseci njenog braka bili su ispunjeni srećom.
Ali i strahom.
I Stiven je bio uplašen, mada je strah uvek uspešno maskirao žustrom
vedrinom.
„Dobro joj ide.” Čula je miran glas lekara, koji je ipak bio muškarac i nije
ništa znao.
„Iscrpljena je”, začula je Margaret.
„Uskoro će sve biti gotovo”, uverio ju je lekar.
Duboko je udahnula.
A onda je osetila nepodnošljiv nagon za guranjem. Gurala je sve dok je nečiji
glas nije naveo da se zaustavi i sačuva energiju za nove kontrakcije.
Nastavila je da se moli.
Usledilo je besomučno, beskrajno guranje, sve dok nije ostala bez daha, a njen
svet se pretvorio u trenutke bola i guranja.

~ 195 ~
 Knjige.Club Books
Iznenada je shvatila da je oslobođena nepodnošljivog pritiska i duboko
udahnula.
Začula je plač bebe.
„Dobili ste sina, gospođo!”, rekao je lekar. „Ima deset prstiju na nogama,
deset na rukama, nos, dva oka i usta koja će vas obavestiti kad god bude gladan.”
Margaret je žurno izašla iz sobe da kaže Stivenu, kojem nije bilo dopušteno
da uđe u sobu sve dok ona nije oprala bebu, ušuškala je u toplo ćebe i spustila je
u majčino naručje. Potom je obrisala Kasandru i krevet, osmehnuvši se majci i
rumenom detetu.
Margaret i lekar su napustili sobu dok je Kasandra iznenađeno zurila u lice
svog sina.
Zapitala se gde je Stiven.
Stajao je na vratima, prebledeo, sa tamnim krugovima ispod očiju, kao da je
on bio na teškom višečasovnom porođaju. Polako je ušao u sobu, kao da se plaši
da priđe bliže i pogleda u smotuljak u ćebetu.
„Kas, da li si dobro?”, upitao je.
„Toliko sam umorna da bih mogla da spavam narednih mesec dana”,
odgovorila je, a zatim mu se osmehnula. „Upoznaj našeg sina.”
Nagnuo se bliže, iznenađeno spustivši pogled.
„Da li postoji išta lepše?”, upitao je nakon nekoliko trenutaka.
Gledao je dete očima oca, baš kao što ga je ona gledala majčinski. Margaret i
lekar su je uverili da će se blago izobličenje bebine glave ispraviti u roku od
nekoliko sati, ili najviše nekoliko dana.
„Ne, ne postoji”, uverila ga je.
„Plače. Šta treba da uradiš, Kas?”, upitao je.
„Mislim da želi u tatino naručje”, zaključila je.
Izgledao je prestravljeno. „Da li smem da ga uzmem?”
Podigla je smotuljak i predala ga Stivenu. Dečak je odmah prestao da plače.
„Toliko o ljubavi prema majci”, zaključila je.
Stiven se tiho nasmejao, dok ih je Kasandra posmatrala.
Njena dva muškarca.
Njene dve ljubavi.
Možda će nakon dobrog i dugog odmora ipak dozvoliti Stivenu da je ponovo
dodirne.
Naravno da hoće.
„Hvala ti, ljubavi!” kazao je.
Imala je dete, pomislila je, uzvrativši mu pogled. Bila je previše iscrpljena da
učini nešto više, osim da mu se blago osmehne.

~ 196 ~
 Knjige.Club Books
Imala je živo dete.
I život ispunjen ljubavlju.
I nadom.
Imala je Stivena.
Šta bi još mogla da traži?
Imala je svog ličnog anđela.

~ 197 ~