Универзитет у Београду

Филозофски факултет
Одељење за педагогију и андрагогију
Курс: „Увод у педагогију“

Есеј на тему:

Диркемово схватање васпитања

Студент: Марина Бошковић Ментор:Лука Николић

у Београду,
Децембар 2023.
 Диркемово схватање васпитања
Децембар, 2023

Садржај:

Увод:...........................................................................................................................................2
Диркемова теорија васпитања:................................................................................................2
Закључак:...................................................................................................................................4
Литература:................................................................................................................................5

1
 Диркемово схватање васпитања
Децембар, 2023

Увод:

Током развоја педагогије као науке формулисана су различита појмовна одређења

васпитања. У оквиру тих одређења обухватана су различитa суштинскa својства
васпитања као сложеног друштвеног и индивидуалног феномена. Разлике које се
јављају у погледу стављања нагласка на одређена суштинска својства васпитања имају
своје исходиште у општем приступу феномену васпитања као и на основу постојања
разлика теоријске природе у другим повезаним наукама.
Дакле оно што је као заједничка основа присутно независно од широког спектра
разлика у одређењима појма „васпитање” и одређењима улоге и места васпитања као
једног од чинилаца развоја индивидуе је да је васпитање друштвени и индивидуални
феномен.Тако се васпитање сагледава и проучава у различитим областима науке и као
културни, цивилизацијски, антрополошки, историјски, национални, етнички, класни,
институционални, организацијски,групни и породични феномен. За васпитање се може
рећи и да је дубоко хумана делатност, због своје усмерености на што потпунији,
интензивнији и оптималнији развој свих потенцијала индивидуе, њено оспособљавање
за квалитетан и садржајан живот, оспособљавање за живот у друштву и испуњавање
одређених друштвених дужности, као и оспособљавање за успешно обављање
одређеног професионалног позива.

Диркемова теорија васпитања:

Разматрајући природу и основна својства васпитања, Диркем истиче да је васпитање

подесна област проучавања и истраживања. Он то истиче на следeћи начин (1981: 61):
„Васпитање које је на снази у одређеном друштву и које посматрамо у одређеном
тренутку његовог развоја– јесте скуп поступака, радњи и обичаја, који чине савршено
дефинисане чињенице које имају исту реалност као и друге друштвене чињенице”.
Путем анализе природе и основних својстава васпитања, као и улоге коју васпитање
непосредно или посредно има у развоју друштва и појединца, Диркем (1981: 41) износи
следећу дефиницију васпитања: „васпитање је деловање генерација одраслих на
генерације које још нису зреле за друштвени живот.“Кључна реч у овој дефиницији
која суштински одређује унутрашњи начин функционисања васпитања јесте
„деловање”, што се односи на међугенерацијски трансфер који треба да се оствари у
друштву уопште, ужој друштвеној заједници, породици и слично.(2014:9). Он сматра да

2
 Диркемово схватање васпитања
Децембар, 2023

васпитање има за циљ да код детета ствара и развија одређена физичка, интелектуална
и морална стања која од њега очекује друштво у целини, али и ужа друштвена
заједница којој млади припадају. Полазећи од чињенице да је за успешно
функционисање друштва потребан одређени ниво хомогености између чланова
друштва, Диркем сматра да „васпитање одржава и појачава ту хомогеност, усађујући
унапред у дететову душу суштински сличне особине које захтева колективни живот”
(1981:40). Поред тога, он сматра да васпитање треба да има и улогу диверсификовања и
специјализације, што треба да омогући да се путем васпитања код сваког појединца
развију његови унутрашњи потенцијали до неког оптималног нивоа, у складу са
специфичностима које свака индивидуа поседује. Васпитање одређује и као
систематску социјализацију младе генерације, која подразумева припрему сваког
појединца за ефикасно и плодотворно учешће у друштву и друштвеним односима.
Стога, по њему, васпитање има развојну улогу, и у односу на друштво и у односу на
појединца, али је полазиште за његово утемељење концепције васпитања схватање да
„човек је човек само зато што живи у друштву” (1981:45). Према Диркему, васпитање је
свесно деловање (намерно и организовано), усмерено на развијање предиспозиција које
сваки појединац рођењем доноси на свет, те се васпитање јавља као кључни чинилац
њиховог развоја: „Васпитање је дејство које учитељи и родитељи врше на децу. Ово
дејство је стално и опште” (1981: 59). Поред свесног деловања које је карактеристично
за васпитање, које се остварује кроз намерне, целисходне и организоване утицаје на
индивидуални развој, Диркем истиче да постоје и други утицаји који нису свесни и
организовани, који се одвијају ненамерно, у свакодневном животу, кроз различите
спонтане активности и збивања, а који, такође, имају значаја за инивидуални развој.
Диркем ове друге утицаје означава као несвесно васпитање (1981:59), које остварује
значајан утицај у правцу „обликовања душе детета”, тако да се њихово деловање не
може умањити нити потценити.
Диркемов прилаз васпитању заснован је на његовој социолошкој перспективи и
убедљивој анализи односа између образовања и друштва. Кроз концепте као што су
механичка и органичка солидарност, Диркем је обликовао своје разумевање улоге
образовања у формирању социјалних веза и интеграције индивида у друштво.
Његова теорија посебно истиче значај образовања као средства за пренос друштвених
вредности и норми. Сматрао је да образовање обликује менталитет индивидуа и

3
 Диркемово схватање васпитања
Децембар, 2023

преноси им основне елементе културе која их опкружује. Диркем је веровао да

образовање кроз свој процес социјализације доприноси стварању друштвене кохезије.
У својој теорији, Диркем наглашава значај учитеља као ауторитета и посебног месечара
између индивидуе и друштва. Он је видео наставнике као преносиоце друштвених
вредности и учеснике у процесу социјализације ученика.

Закључак:

У тренутку у коме се налазимо као што је Диркем нагласио у контекст „одређеног

тренутка развоја друштва”. јако је битно да не заборавимо ко смо и одакле
потичемо,зато је важно да нам старији пренесу добро васпитање стално и увек.Наравно
сами родитељи и професори морају да га превасходно имају усађено у себи, да буди
ментално здрави и јаки, јер сматрам да је боље да нешто не буде научено него да буде
лоше.Апсолутно се слажем да младе генерације још нису ни свесне ни спремне какав је
друштвени и пословни свет, и да је зато образовање и васпитање кључно да код детета
ствара и развија одређена физичка, интелектуална и морална стања која од њега очекује
друштво у целини.Васпитање треба да развија понашања и моралне принципе које су
опште прихваћени,али да никако не запоставља људску природу,радозналост и све
различитости које нас красе као људе.
Иако је Диркемов прилаз често сматран функционалистичким, његове идеје су значајно
обогатиле социологију образовања и пружиле основу за даља истраживања у области
васпитања и образовања, а његова теорија оставља наслеђе у приступу анализи односа
између индивида и друштва кроз образовање.

4
 Диркемово схватање васпитања
Децембар, 2023

Литература:

1. Диркем, Е. (1981). Васпитање и социолигија. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства.
2. Радован антонијевић(2014.) Утемељење система знања у педагогији, Београд