Ćelijski ciklus

Ćelijski ciklus je život ćelije između dve deobe, pri čemu je jedna deoba uključena u ciklus. Prema
tome, ćelijski ciklus se sastoji od dve faze – faze deobe (D-faza) i interfaze. Interfaza obuhvata
period u toku koga se ćelija priprema za deobu. Pre deobe ćelija mora da udvostruči svoju masu, da
bi sve svoje delove podjednako podelila između kćerki-ćelija. Faza deobe kod eukariotskih ćelija
obuhvata podelu jedra (kariokineza) i podelu citoplazme i njenih organela (citokineza). Ćelijski ciklus
ima različito vreme trajanja kod različitih ćelija (kod bakterija najčešće traje 20-30 min, a različitih
ljudskih i životinjskih ćelija od 16 – 25 sati).

Interfaza
Interfaza (lat. inter = između) je period ćelijskog ciklusa između dve deobe. Ona je najduža faza u
životu ćelije zato što se za vreme te faze obavljaju obimne pripreme za deobu.(Kao što je već
rečeno, ceo ćelijski ciklus ljudskih ćelija traje 16-25 sati, od čega deoba traje oko 1 sat, a sve ostalo
vreme je interfaza.)
Deli se na tri faze:

 presintetička (G1),
 sintetička (S) i
 postintetička (G2).
Iz naziva ovih faza se uočava da je ključna S-faza prema kojoj i ostale faze dobijaju naziv. U svim
ovim fazama se odvija transkripcija RNK, neophodnih za sintezu proteina.

G1 faza
Presintetička (G1 - od engl. the growth = rast; po nekim autorima i G od engl. gap = prekid) je period
koji obuhvata, s jedne strane, rast ćelije do veličine koja odgovara datoj vrsti ćelija i, sa druge strane,
procese koji pripremaju jedro da uđe u S-fazu. Zbog rasta ćelije sinteza proteina u citoplazmi je u
ovoj fazi vrlo intezivna. U ovoj fazi svaki hromozom se sastoji od jedne hromatide, odnosno jednog
molekula DNK. Kod sisarskih ćelija ova faza traje 6-12 h u zavisnosti od tipa ćelije.

S faza
Tokom S-faze u jedru se odvija udvajanje (replikacija) DNK. Svaki hromozom, koji je u prethodnoj
G1 fazi imao 1 molekul DNK, na kraju S-faze izgrađen je od dva molekula DNK (dve hromatide).
Replikacija homologih parova hromozoma obično se odvija istovremeno, osim jednog X
hromozoma kod žene. To je inaktivni X hromozom koji formira Barovo telo.
U ovoj fazi se odvija i sinteza histona i dupliranje centriola (od jednog nastaju dva para centriola koji
se u deobi raspoređuju na polove ćelije). Sintetička faza traje 6-8 h.

G2 faza
Postsintetička faza (G2) je period u kome se ćelija priprema da uđe u deobu, a hromozomi počinju
da se kondezuju. Rast ćelije se nastavlja i sintetišu se proteini neophodni za deobu. Pošto se odvija
posle replikacije, u ovoj fazi je količina DNK u ćeliji duplo veća nego u G1 fazi. Posle G2 faze ćelija
ulazi u deobu.
Prokariotske ćelije imaju ćelijski ciklus u kome nema G2 faza. One ulaze u fisionu deobu odmah po
replikaciji DNK. Ćelije embriona, dok ne dostignu određeni broj ćelija, u tzv. procesu brazdanja,
uopšte nemaju G-faze. Njihov ćelijski ciklus se sastoji samo od S-faze i deobe (mitoze).

Najvažnije o interfazi
Ključni procesi u interfazi su:

 rast ćelije do veličine karakteristične za njenu vrstu; ćelija koja ne dostigne određenu
veličinu neće moći da se podeli;
 replikacija DNK koja omogućava da u deobi kćerke ćelije dobiju međusobno istu količinu
DNK, odnosno iste gene; sestrinske hromatide su, ustvari, budući hromozomi kćerki-
ćelija koje će nastati deobom.
Ćelijski ciklus se odvija od momenta nastanka neke ćelije (deobom majke-ćelije) pa sve do momenta
kada se ta ćelija deli na dve nove ćelije (sada su one unuke-ćelije one početne). Smene ćelijskih
ciklusa (majka > kćerke > unuke) omogućavaju rast i obnavljanje tkiva kod višećelijskih organizama,
dok kod jednoćelijskih dovode do uvećanja broja jedinki.

Kontrolne tačke ćelijskog cikluca - G1, S i G2 podfaze intefaze, M - mitoza

Ciklirajuće i diferencirane ćelije

U višećelijskim odraslim organizmima eukariota tipičan ćelijski ciklus koji se sastoji od sve četiri faze
(deoba, G1, S i G2) ima samo jedna malobrojna grupa ćelija, nazvane ciklirajuće ćelije.
Ciklirajućim ćelijama pripadaju stem ćelije (matične ćelije) i ćelije koje su u deobi. Te ćelije deobom
daju dve ćerke ćelije od kojih će jedna zadržati ciklus života identičan majčinom (ostaće stem ćelija),
a druga će ući u diferencijaciju i nepovratnu G0 fazu. Većina ćelija višećelijskih adultnih organizama
ima upravo takvu sudbinu ulaska u G0 fazu u kojoj živi svoj vek i završava ga smrću. Ta velika grupa
ćelija (gotovo 90%) nazivaju se diferencirane (interfazne ili neciklične) ćelije. One se nikada ne dele
pa je njihov ćelijski život ravna linija a ne krug (ciklus). među diferenciranim ćelijama ima izuzetaka
kao što su hepatociti (ćelije jetre). Ove ćelije mogu da posle diferenciranja zadrže sposobnost da se
vrate u ćelijski ciklus, da iz G0 uđu u S fazu ( da se dediferenciraju).
Ćelije koje nemaju sposobnost deljenja, kao što su poprečno-prugaste mišićne ćelije, nervne ćelije
ili, recimo, eritrociti ulaskom u G1 fazu u njoj trajno ostaju. Pošto G1 faza istovremeno predstavlja
čitav ćelijski ciklus ovih ćelija, ona se u tom slučaju označava kao G0 faza. Ćelije koje se tokom
celog svog života nalaze u G0fazi nazivaju se neciklične ćelije. One svoj životni vek okončavaju
ćelijskim umiranjem, a ćelije koje imaju sposobnost deobe završavaju deobom na nove ćelije.
Kontrolne tačke ćelijskog ciklusa eukariota
Smenjivanje podfaza ćelijskog ciklusa, odnosno, prelazak ćelije iz jedne u narednu fazu kontrolisano
je mehanizmima iz same ćelije (intarcelularno) ili ekstracelularno (iz spoljašnje, vanćelijske sredine).
Mehanizmi same ćelije koji kontrolišu njen ćelijski ciklus jesu tzv. kontrolne tačke. Nalaze se u
interfazi i mitozi na prelazu jedne podfaze u drugu i obezbeđuju pravilnu podelu ćelije:

 G1 tačka je prva kontrolna tačka koja se nalazi na prelazu iz G1 u S fazu; njome ćelija
proverava da li je sredina povoljna za ulazak u S fazu, u replikaciju DNK; povoljna
sredina zanči da nema oštećenja na molekulima DNK, da u ćeliji ima dovoljno hranljivih
materija, vitamina, da je ćelija dovoljno porasla; ako ovi uslovi nisu zadovoljeni ili ako je
npr, temperatura okoline neodgovarajuća, ćelija ulazi u G0 fazu u kojoj miruje sve dok se
uslovi ne promene i postanu povoljni;
 G2 tačka se nalazi na prelazu iz G2 faze u mitozu; njome se proverava da li je pravilno
izvršena replikacija DNK;
 M tačka se nalazi u samoj mitozi na prelazu između metafaze i anafaze; tada ćelija
proverava da li su svi hromozomi pravilno zakačeni za konce deobnog vretena i kada se
utvrdi da jesu, započinje se podela hromozoma na sestrinske hromatide i njihovo
razdvajanje (anafaza).

Faza deobe
Ćelija koja je završila interfazu i pripremila se za podelu na dve nove ćelije, ulazi u deobu.
Prokariotske ćelije se dele amitozom, fisionom deobom (direktnom ili prostom deobom), dok se
eukariotske dele mitozom ili mejozom. Promene, koje se u ćeliji deševaju za vreme deobe, mogu se
uočiti mikroskopom što sa promenama tokom interfaze nije slučaj.