Burnout

Sagorevanje na poslu
Ciljevi obuke:
▪ Širenje svesti o važnosti ove teme
▪ Upoznavanje sa sindromom sagorevanja
▪ Razmotriti uticaj organizacione klime i kulture
▪ Upoznati se sa uticajem komunikacije i međuljudskih
odnosa na sagorevanje
▪ Osvestiti značaj prevencije
▪ Edukovati se o koracima saniranja posledica
Uvod u
Sagorevanje na poslu
Šta je burnout?

▪ Burnout je posledica dugotrajnog nerešenog stresa na

radnom mestu, ili dugotrajne neusklađenosti zahteva posla
i mogućnosti zaposlenog.

▪ Podrazumeva postepeno emocionalno trošenje, gubitak

motivacije, kao i smanjenu posvećenost.
Karakteristike
Može se posmatrati kroz 3 dimenzije:

1) Osećaj iscrpljenosti ili nedostatka energije

2) Povećanu mentalna distanca od posla ili
osećanja negativnosti i cinizma u vezi sa
poslom
3) Smanjena profesionalna efikasnost
Kad se obično javlja?
Godinu dana od početka rada

Razlozi:

1. Gubitak početnog elana

2. Smanjenje motivacije
3. Razočaranje u lidere
4. Uočavanje manjkavosti sistema
5. Osećanje ograničenja
Proces i nastanak
Sagorevanja na poslu
Kako nastaje burnout?

Psihološki i fiziološki odgovori na stres:

1. Bori se ili beži -

primitivna, urođena
reakcija

1. Uloga hormona stresa

1. Uticaj hroničnog stresa

na mentalno i fizičko
zdravlje
Kako nastaje burnout?
▪ Važno je da prepoznamo znake hroničnog stresa i da
preduzmemo aktivnosti kako bi ga držali pod kontrolom.

▪ Upravljanje i ublažavanje efekata odgovora na stres je od

suštinskog značaja za opšte blagostanje.
Zanimljivosti
Sagorevanja na poslu
 Burnout Statistika
28%
51%
više

Rad od kuće Zdravstveni

(u odnosu na rad u
kompanijskom
radnici
okruženju)

22% 50%

Zaposleni u Radnici u
IT sektoru neprofitnom
sektoru
Burnout Statistika
51%

Zdravstveni
radnici

50%

Radnici u
neprofitnom
sektoru
 Burnout Statistika

22%

Zaposleni u IT sektoru

28%
više

Rad od kuće (u odnosu na rad u

kompanijskom okruženju)
 Burnout Statistika
300 biliona $
godišnje

Kompanije gube
novac (zbog smanjene
produktivnosti zaposlenih kao
posledice burnouta)

7 biliona $
godišnje

Su izdaci u prosveti (zbog

smanjene produktivnosti zaposlenih kao
posledice burnouta)
Simptomatika
Sagorevanja na poslu
 Fizički simptomi

1. Umor
2. Poremećaji spavanja
3. Glavobolje
4. Gastroenterološki problemi
5. Oslabljen imuni sistem
6. Napetost mišića
7. Kardiovaskularni problemi
 Emocionalni simptomi

1. Cinizam i odvojenost
2. Razdražljivost
3. Poremećaji raspoloženja
4. Depresija i anksioznost
5. Nedostatak motivacije
6. Smanjena koncentracija i
pamćenje
 Bihevioralni simptomi

1. Smanjene performanse
2. Odugovlačenje
3. Povlačenje
4. Zanemarivanje brige o sebi
5. Zloupotreba alkohola i
psihoaktivnih supstanci
Kako ga prepoznati kod sebe?
1. Delujete bespomoćno, umorno, iscrpljeno i preplavljeno
obavezama.
2. Imate osećaj praznine, zarobljenosti, napuštenosti i odvojenosti
od sveta.
3. Evidentna je smanjena efikasnosti, izbegavanje kolega i
povlačenje u sebe.
4. Izražavate ciničan i negativan stav prema poslu, okruženju i svom
životu.
5. Preosetljivi ste, sumnjate u sebe, svoje sposobnosti i vrednosti.
6. Odugovlačite da stvari završite i za sve vam je potrebno dodatno
vreme.
 Faze sagorevanja:

1. Faza medenog meseca

2. Početak faze stresa
3. Faza hroničnog stresa
4. Faza sagorevanja
5. Sagorevanje kao način
života
Posledice
Sagorevanja na poslu
Posledice za kompaniju:

1. Česta odsustva sa posla

2. Smanjena posvećenost
poslu
3. Česte promene zaposlenih
4. Period vakansije
(popunjavanje upražnjenog
radnog mesta)
 Posledice po zaposlenog:

1. Emocionalna iscrpljenost
2. Mentalna iscrpljenost – nema novih
ideja, kreativnosti, rešavanja problema
3. Depersonalizacija
4. Smanjeno profesionalno postignuće
5. Stanje opšte iscrpljenosti
6. Cinizam prema profesiji i samom sebi
7. Osećaj “niže vrednosti”
Intervencije
Sagorevanja na poslu
Preporučene mere
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (2019.):

1. Primarne preventivne mere (Izbegavanje/ uklanjanje

faktora koji dovode do obolenja)
2. Sekundarne preventivne mere (Rano prepoznavanje –
intervencija manifestne bolesti)
3. Tercijarne mere (Suočavanje sa posledicama bolesti –
rehabilitacija)
 Prevencija
1. Kreiranje podržavajuće i ugodne atmosfere na radnom mestu

2. Radna sredina koja ima razvijenu socijalnu podršku

3. Omogućen razvoj ličnih kapaciteta zaposlenih unutar kompanije i

njihovo osnaživanje za borbu sa stresom

4. Poboljšanje društvenih odnosa na radnom mestu

Kompanijske intervencije za
oporavak:
1. Tehnike za smanjenje stresa

2. Socijalizacija

3. Podsticanje diskusija o teškoćama sa kojima se susrećemo

na poslu

4. Obezbeđivanje adekvatnih treninga i edukacija

5. Podsticanje međusobnog razumevanja

6. Način rešavanja konflikata

7. Održavanje kontinuiranih praktičnih radionica na ovu temu

Individualne intervencije za
oporavak:
1. Rasporediti vreme

2. Raditi samo po jednu aktivnost

3. Fizička aktivnost

4. Raspoređivanje odgovornosti

5. Podeliti posao na manje celine

6. Prepoznati kada ste na izmaku energije i kad je potreban

odmor

7. Izraziti svoja osećanja

Zamke pri dijagnostici
Sagorevanja na poslu
 Kako možemo pogrešiti?
1. Ne praviti razliku između stresa i
sagorevanja
2. Ne obratiti pažnju na simptome
sagorevanja
3. Podrazumevati doživljaj stresa kao
sastavni deo poslovnog okruženja
4. “Gurati stvari pod tepih”
5. Uočiti simptome, a ne preduzeti ništa
6. Ne rešavati situaciju na pravi način
7. Ne tražiti podršku
Razlika između stresa i sagorevanja
Veliki stres:
1. Preterano angažovanje
2. Emocije su preaktivne
3. Proizvodi hitnost i
hiperaktivnost
4. Gubitak energije
5. Dovodi do anksioznih
poremećaja
6. Primarna šteta je fizičke
prirode
Burn-out sindrom:
1. Preterano popuštanje
2. Emocije su otupljene
3. Proizvodi bespomoćnost i
beznađe
4. Gubitak motivacije, ideala i
nade
5. Dovodi do izolovanosti i
depresije
6. Primarna šteta je emocionalne
prirode
 Razlika između stresa i sagorevanja

tn je
Fizič e sme
ke s
metn on aln
je oci
Em
Preangažovanost Bespomoćnost

ađ e
Hitnos Bezn
t

pu s t lj i vost
Po
Hiperaktivnost
Izolovanost

e m ocije ost Gubitak De

pre
Gubi
tak i
Ot

t ivne ioz n Gubitak sija d eala

up

a k s
Pre n k motivacije
lje

A energije
nos
t
Zaključak
Sagorevanja na poslu
Zaključak:
▪ Ključni uzroci pojave sagorevanja su u radnom
okruženju
▪ On je individualni, kompanijski i problem celog
društva
▪ Svaki sindrom sagorevanja ima korene u lošim
međuljudskim odnosima
Rezime ključnih koraka u borbi sa
sagorevanjem:

1. Prepoznati - pratiti znakove

2. Promeniti - sanirati štetu
3. Graditi otpornost na stres - rezilijentnost
 U organizaciji
Dragana Mitošević
063/80-91-808
k.dragana84@gmail.com