СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК ЗВЕЧАН

СЕМИНАРСКИ РАД

ТИПОВИ ХИДРОЕЛЕКТРАНА

Студент Професор
Младен Јовановић бр. инд. 10/2022 мр.Драган Милосављевић

Звечан, 2023. год.

СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Садржај

1. Увод......................................................................................................................1

2. Хидроелектране.................................................................................................2

3. Подела хидроелектрана....................................................................................4

4. Мале хидроелектране.......................................................................................7

4.1 Опис мале хидроелектране...........................................................................9

4.1.1 Проточне мале хидроелектране............................................................9

4.1.2 Мале хидроелектране са акумулацијом воде.....................................11

5. Реверзибилне хидроелектране......................................................................14

6. Закључак...........................................................................................................17

7. Литература........................................................................................................18
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

1. Увод

Из дана у дан коришћење фосилних горива се повећава. Повећањем

њиховог искоришћавања повећава се и негативан утицај на околину, настају
штетни гасови и остале негативне последице. Осим лошег утицаја на околину,
долази и до потрошње велике количине фосилних горива што би с временом
могло резултирати смањењем ресурса. Великом потрошњом нафте, угља и
природног гаса долази и до поскупљења фосилних горива, зато се питамо колика
је исплативост фосилних горива у односу на обновљиве изворе енергије.
Више од 95% потрошене електричне енергије на Земљи производи се у
великим, класичним, хидро и термо-електранама. Технолошки напредак и тежња
да се систем експлоатише на што економичнији начин, довели су до примене два
технолошки нова начина производње електричне енергије. Први је добијање
енергије из обновљивих извора, а други је коришћење дистрибуираних извора
(малих електрана).
У оквиру овог семинарског рада ћемо се упознати са основним деловима
сваке хидроелектране, главним поделама према снази, месту изградње, паду
водотока, начину коришћења воде, запремини акумулације (акумулационог
језера), смештају машинске хале, улози у електроенергетском систему као и
дефинисање мале хидроелектране, њене предности и мане.

2
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

2. Хидроелектране

[1]Хидроелектране су постројења у којима се потенцијална енергија воде

најпре претвара у кинетичку енергију њеног струјања, потом у механичку
енергију ротације вратила турбине и, коначно, у електричну енргију у
електрогенератору.
Вода је најпоузданији и најекономичнији обновљив извор енергије.
Посматрано у светским оквирима, у укупној производњи електричне енергије
хидроелектране учествују са око 20%.Годишња производња у Србији (у 2016.
години) хидроелектрана ЈП ЕПС - 11.308 ГWх, што чини око 30% производње
електричне енергије ЈП ЕПС-а.
Основни делови (Слика 1) хидроелектрана су: брана, канал или тунел за
захват, довод и одвод воде, акумулационо језеро (акумулација), цевоводи, водне
турбине, електрогенератор, машинска хала и разводно постројење

3
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Слика 1. Шематски приказ хидроелектране

Брана је део хидроелектране која има троструку улогу: скретање воде са

природног тока према каналу за њен захват, повишење нивоа воде како би се
повећао пад и остварење акумулације воде у воденој комори. У зависности од
висине бране могу бити високе и ниске. Ниске бране се називају праговима и
користе се код малих хидроелектрана.
Цевовод под притиском служи за довођење воде од акумулационог језера
до турбине. Израђује се од челика или бетона (код мањих падова) и може се
налазити на површини или у тунелу.
На улазу у цевовод налази се главни затварач, који има улогу да спречи
даље протицање воде у случају пуцања цеви. Испред главног затварача поставља
се помоћни. Обилазни цевовод смештен је на почетку цевовода под притиском и
служи за његово поступно пуњње и за изједначавање притисака воде испред и
иза затварача.
Водне турбине представљају средишњи део хидроелектране и служе за
претварање кинетичке енргије струјање воде у механичку енргију ротације
вратила турбине.
Генератор је уређај у коме се механичка енергија обртања вратила турбине
претвара у електричну.Користе се синхрони и асинхрони генретори трофазне
наизменичне електричне струје. Генератор се поставља водоравно код малих
хидроелектрана или у случају када се повезује са две турбине, док се код
великих хидроелектрана поставља вертикално.
Машинска хала је грађевина у којој су смештени сви потребни
управљачки и помоћни уређаји и турбинбе. Машинска хала може бити изграђена
изван речног корита, као самостална зграда или смештена у самом кориту реке.
Машинска хала изграђена у речном кориту може се применити само на довољно
широким рекама. Уколико реком не протичу велике количине воде, машинска
хала се удаљује од бране и речног корита. У том случају се вода доводи
каналима или цевоводима до тачке која је знатно нижа од нивоа успорене воде
испред бране. Најпогодније решење је да се машинска хала налази у речном
кориту, јер је избегнута изградња канала и цевовода тако да је јефтинија
изградња хидроелектране и боље је искоришћење расположиве енергије воде.

4
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Разводно постројење представља везу хидроелектране и

електроенергетског система и изводи се у непосредној близини машинске хале.
Одвод воде може да буде изведен као канал или тунел. Служи за враћање
воде искоришћене у турбини у корито реке или довод воде до захвата следеће
хидроелектране.

3. Подела хидроелектрана

[2]Хидроелектране се могу поделити према снази, месту изградње, паду

водотока, начину коришћења воде, запремини акумулације (акумулационог
језера), смештају машинске хале, улози у електроенергетском систему, итд.
У зависности од места изградње, хидроелектране се могу поделити на:
 површинске и
 подземне.
Према паду водотока, односно висинској разлици између захвата и испуста
воде (Х), хидроелектране се могу поделити на:
 хидроелектране са ниским падом(од 2-30 м)
 хидроелектране са средњим падом (од 30-100 м)
 хидроелектране са високим падом ( од 100м и више)
Према смештају машинске хале могу се поделити на:
 бранске
 прибранске
 деривационе
Код бранских и прибранских хидроелектрана бране се израђују од бетона,
машинска хала се налази у самој брани код бранских или као продужење бране у
случају прибранских хидроелектрана. Код бранског типа хидроелектрана
најбоље је искоришћење расположиве енергије воде. Изградња ових
хидроелектрана најчешће се изводи на великим равничарским рекама.

5
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Код деривационих хидроелектрана брана се изграђује од земљаних

материјала (земља, насути камен и др.) и машинска хала се поставља на неком
одстојању од бране. У том случају вода се доводи до турбине помоћу
специјалних акумулација, цевовода и уређаја који пролазе испод бране или је
заобилазе. Изградња ових хидроелектрана најчешће се изводи када реком не
протичу велике количине воде.
Према начину коришћења воде, односно према регулацији протока,
хидорелектране се могу поделити на:
 проточне хидроелектране
 акумулационе хидроелектране
 пумпно-акумулационе (реверзибилне) хидроелектране
Проточне хидроелектране граде се на каналима и рекама без акумулације.
Овај тип хидроелектрана не користи потенцијалну енергију већ само кинетичку
енергију воденог тока. Овакве хидроелектране су мале снаге, а електрична
енергија која се добија је променљива.
Акумулационе хидроелектране обезбеђују одговарајућу снагу и енергију,
која задовољава потребе потрошача у сваком тренутку. Код ових хидроелектрана
део воде се акумулира у акумулационом језеру и користи када је то потребно, без
обзира на годишње доба или временске прилике.
Реверзибилне хидроелектране раде у пумпном (моторном) и турбинском
(генераторском) режиму. У току ноћи, када електроенергетски систем није
оптерећен. Када има више енергије и када је она јефтинија, хидроелектрана
узима енергију из електродистрибутивне мреже и користи је за транспорт воде у
акумулацију и на тај начин апсорбује вишак енергије у електроенергетском
систему. Тада хидроелектрана ради у пумпном режиму. У току дана, када је већа
потрошња електричне енргије у електроенергетском систему и када је
електрична енергија скупља, акумулирана вода се користи за добијање
електричне енргије и тада помажу у покривању максималне снаге потрошње.
Тада хидроелектрана рада у турбинском режиму.

У зависности од начина пуњења (акумулирања) воде у акумулационом

језеру, хидроелектране могу бити :

6
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

 хидроелектране са дневном акумулациојм, код којих се акумулационо

језеро пуни дању, а празни ноћу
 хидроелектране са сезонском акумулацијом, код којих се акумулационо
језеро пуни у току кишног, а празни у току сушног периода године
 хидроелектране са годишњом акумулацијом, код којих се акумулационо
језеро пуни у току кишних, а празни у току сушних година
Према улози у електроенергетском систему могу се поделити на:
 основне (темељне) које раде непрекидно и покривају основне потребе
потрошача енргијом
 вршне које раде повремено и по потреби
Према снази, на основу критеријума Међународне организације за
производњу и дистрибуцију електричне енргије (UNIPEDE), све хидроелектране
се деле на:
 мале хидроелектране, снаге до10 МW
 средње хидроелектране, санге 10-100 МW
 велике хидроелектране, снаге веће од 100МW
Средње хидроелектране представљају основу електроенергетског система
сваке земље.
Велике хидроелектране дуго се граде и захтевају велика финансијска
средства. Граде се искључиво на местима где то хидроенергетске могућности
дозвољавају.

7
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

4. Мале хидроелектране

Под малим хидроелектранама сматарају се хидроелектране снага до 10МW.

Међутим, у Италији је ова граница 3МW, у Француској је 8МW у Великој
Британији 5МW, у САД мала хидроелектрана је у опсегу (1 ÷30)МW, у Кини у
опсегу (0.5÷25)МW а у Индији у опсегу (1÷15)МW. Вредност снаге до које се
хидроелектрана сматра малом је важна из економских разлога. Уколико се
хидроелектрана не сматра малом, цена произведене електричне енергије која јој
се плаћа је нижа.
Мале хидроелектране се могу поделити на:
 микро хидроелектране, снаге до 100кW
 мини хидроелектране, снаге од 100кW до 1МW
Микро хидроелектране се граде за потребе села, викенд насеља и у местима
која не могу да се снабдевају електричном енергијом на други начин, као и за
мале, индивидуалне индустријске погоне (стругаре, млинове, занатске радње и
др)
Мини хидроелектране граде се када постоји довољна количина воде и
могућност да се укључе у електроенергетски систем као произвођачи електричне
енргије

Погодности су:
 Мале ХЕ су веома поуздане и еластичне у раду. Однос профита
оствареног током експлотационог периода и укупних трошкова је веома
повољан. Просечан период отплате средстава уложених у изградњу
мале ХЕ је, у просеку, (2 ÷ 4)год/кW
 Имају веома дуг период експлотације. Грађевински елементи (бране и
зграде) могу да раде око 100година, уз минималан степен одржавања.
Такође, изградња ових елемената је релативно јефтина. Од тренутка

8
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

израде пројекта до тренутка завршетка изграње мале ХЕ потребно је до

2 године.
 Мале ХЕ могу да раде без сталних посада и да се контролишу даљиски
 Електрична опрема која се уграђује у мале ХЕ је лако уградљива и
заменљива, са кратким периодома накнадне испоруке

9
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Мане малих ХЕ су:

 Могу да имају значајан утицај на екологију места где се граде
 Ако се граде са браном може доћи до поремећаја репродуктивног
циклуса риба или, чак, њиховог угинућа. Такође, дешава се да јата риба
буду уништена проласком кроз обртно коло турбине
 Пропуштање воде кроз преливне елементе може да узрокује
презасићење воде гасовима из ваздуха што, такође, може да поремети
рибљу популацију
 Постојање резервоара или акумулације доводи до “раслојавања”
акумулиране воде. Горњи слојеви су топлији од доњих, што узрокује да
у доњим слојевима буде мање кисеоника, тако да долази до уништења
биљног и животињског света.
 Крчења шума на терену око хидроелектрана доводи до појаве клизишта,
што може да изазове промену текућих вода.
Мала хидроелектрана се састоји од грађевинског, механичког и
електричног дела.
Грађевински део чине брана или устава и елементи за довод и одвод воде.
Главне механичке и електричне компоненте су турбине и генератор.
Велики број турбине је пројектован тако да покрије најшири опсег комбинација
и падова који се јављају, уз максималан степен искоришћења. Генератори који се
користе у малим ХЕ могу бити синхрони и асинхрони.
Од осталих целина-компоненти у малим ХЕ користе се:
 уређаји за усаглашавање брзине обртања турбине са захтеваном
брзином обртања генератора
 контролни вентил за подешавање дотока воде у турбине
 заобилазни цевовод (канал) и контролни уређаји, ако су потребни
 релејна заштита и контролни системи
 електрично постројење са кућним трансформатором и
трансформатором за прикључење на мрежу
 системи за осветљење и грејање и резервно напајање заштитних уређаја
 систем са расхладном водом и систем за подмазивање, ако је потребан
 систем за вентилацију

10
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

 телекомуникациони уређаји, противпожарни и сигурносни системи

4.1 Опис мале хидроелектране

[3]Снага хидроелектране је пропорцијана производу протока и висине пада.

Пад је мали ако је у опсегу од (2 ÷30)м, средњи ако је у опсегу (30÷100)м,
велики ако је већи од 100м. Важно је нагласити да ови опсези нису строги и да се
разликују од државе до државе.
Мале хидроелектране могу бити:
 Проточне (без постојања акумулације)
 Са недељном акумулацијом воде. У ову групу спадају мале ХЕ са
великим падом и назаначеном снагом већом од 1МW
 Са вишенедељом акумулацијом воде. Ако за горњу границу назначене
снаге усвојимо вредност од 10МW, практично нема малих ХЕ са
вишенедељом акумулацијом воде.

4.1.1 Проточне мале хидроелектране

Проточна мала хидроелектрана користи проток расположив у датом

тренутку. Пошто нема акумулиране воде, произведена снага се мења са
променом протока. Ако вредност протока опадне испод минималног нивоа
потребног за рад, производња електричне енергије се прекида. Проточне мале
ХЕ раде паралелно са ЕЕС-ом, због флуктације снаге са променом протока. Ове
електране могу да напајају и изолована потрошачка подрућја уколика је снага
произведена при минималном току довољна да покрије максималну снагу коју
захтевају потрошачи.
У проточним малим ХЕ нема бране, тако да оне немају негативан утицај на
еко-систем. На слици 2 дат је приказ ситема проточне ХЕ.

11
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Слика 2. Систем проточне хидроелектране

Део воде се цевоводом скреће из свог природног тока и доводи до

машинске зграде. У машинској згради могу да буду смештени системи за
акумулирање електричне енергије, који се најчешће укључују у период вршних
оптерећења.
У случају средњих и великих падова граде се уставе, којима се вода скреће
до водозахвата. Конфигурације са цевоводима под притиском су скупе и као
јефтинија алтернатива гради се канал са благим нагибом, паралелно са речним
током, до постројења за обраду воде, а одатле се вода до машинске зграде доводи
кратким цевоводом (слика 3). Уколико конфуигурација терена није повољна за
израду канала, може се употребити цевовод под ниским притиском.

Слика 3. Систем проточне хидроелектране са средњим или великим падом

У случају када је пад мали примењује се и следеће решење: У периодима
вршних оптерећења цена електричне енергије је виша. Да би се обезбедило да
мала ХЕ ради током тог периода, гради се мали резервоар (језеро) у коме се
акумулира вода током периода нижег оптерећења. Ово се примењује најчешће на
рекама које теку кроз долине. Технолошки, могуће су две варијанте: вода се
узима из водозахвата кратким цевоводима, (слика 4) ( слично као и код система
са великим падом) и тада је турбине у хоризонталној равни, или се користе канал
и вертикална турбине (слика 5)

12
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Слика 4. Мала хидроелектрана са кратким цевоводом и хоризонталном турнином

Слика 5. Мала хидроелектрана са доводним каналом и вертикалном турбином

4.1.2 Мале хидроелектране са акумулацијом воде

Изградња већих акумулација у склопу малих ХЕ није економски оправдана.

Међутим, ако је акумулација већ изграђена из неких других разлога (асанација
бујица, наводњавање, обезбеђивање напајања насеља водом) може се обезбедити
производња електричне енргије уз поштовање примарне намене акумулације и
дотока воде. Проблем који тада треба решити је како воду довсти до турбине и
како је одвести.
Ако брана има испуст воде на доњој страни, могуће решење је приказано
на слици 6.

13
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Слика 6. Мала хидроелектрана са малим падом на постојећој акумулацији

Уколико брана није сувише висока, може се инсталисати сифонски
водозахват (слика 7)

Слика 7. Мала хидроелектрана са малим падом и сифонским захватом

Ово је елегантно инжињерско решење у системима са падом до 10м и
назначене снаге до 1МW. Турбина може бити постављена на врху бране или на
низводној страин бране. Опрема се испоручује спакована фабрички, тако да се на
месту полагања монтира без посебних напора.
Канали који су намењени за наводњавање могу бити искоришћени за
изградњу малих ХЕ, и тада је погодна конфигурација на слици 8

Слика 8. Мала хидроелектрана на иригационом каналу

14
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Тада се гради нешто шири канал него што је уобичајено, да би се обезбедио

простор за водозахват, смештање опреме, одвода и бочних испусних
делова.Испусни делови канала треба да обезбеде несметано напајање
планираних површина, уколико из неког разлога, електрана испадне из
погона.Турбина је потопљена, обично Капланова.Изградња овакве електране је
веома скупа.
Ако иригациони канал већ постоји погодно решење је на слици 9

Слика 9. Мала хидроелектрана на иригационом каналу са дугим преливним пољима

Постојећи канал треба благо проширити, ради изградње водозахвата и
преливних делова канала. Да би се ширина водозахвата што више смањила,
граде се дуги преливни делови као на слици 9. Вода до турбине се доводи
цевоводом под притиском, а у канал се враћа кратким одводом. У претходне две
поменуте конфигурације, није потребно градити рибље пролазе и рибље стазе.
На слици 10 је приказана конфигурација система водоснабдевања са
интегрисаном малом ХЕ.
ХЕ се поставља испред улазног вентила у постројење за прераду воде, чиме
се избегава повећање пртиска у систему, због водних удара. Да би
водоснабдевање било безбедно у сваком тренутку, мора се имати систем
обилазних вентила. Отварање и затврање вентила се одвија споро да би се
варијације притиска одржале унутар дозвољеног опсега.

15
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

Слика 10. Систем водоснабдевања са интегрисаном малом хидроелектраном

16
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

5. Реверзибилне хидроелектране

Код конвенционалних хидроелектрана вода из акумулационог језера

протиче кроз постројење и наставља даље својим природним током. Постоји и
друга врста хидроелектрана, тзв. реверзибилне хидроелектране (енг.: pumped –
storage plant), која има две акумулације воде. То су:
 -горња акумулација
 -доња акумулација
Како би се у електроенергетском систему обезбедила равнотежа између
енергије коју производе електране и енергије која је потребна потрошачима,
приликом баланисрања сисмема могуће је ослонити се на реверзибиле
хидроелектране. Оне троше вишак електричне енергије у време смањене
потрошње а улажу енергију у мрежу када је потрошња највећа.
Реверзибилне хидроелектране су хидроенергетски објекти који имају
могућност промене функције агрегата па исти уређај може да ради као
електрични мотор и пумпа, а потом као генератор и турбина.
Када систем ради као пумпа, акумулира воду и покреће га мотор који се
напаја из мреже. Тако акумулирану енергију исти систем, али у другом начину
рада, користи за производњу електричне енергије у доба највеће потрошње.
С обзиром да је тешко управљати производњом електричне енергије која се
добија из термоелектрана, и у последње време све више и из ветроелектрана, у
периодима мање потрошње (обично ноћу) јављају се вишкови електричне
енергије, због чега је у том интервалу и цена нижа.
Реверзибилне хидроелектране плаћају ту нижу цену електричне енергије и
користе је да акумулирају воду у горњем језеру. Након тога, у интервалим са
већом тражњом, ту исту воду користе за производњу електричне енергије, коју
затим продају по вишој цени.
У нашој земљи највећа реверзибилна ХЕ је РХЕ Бајина Башта.

17
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

[4]Реверзибилна хидроелектрана "Бајина Башта" ја акумулационо –

деривационо постројење чија се горња акумулација налази у долини реке Бели
Рзав, док доњу акумулацију чини акумулационо језеро постојеће ХЕ "Бајина
Башта".

1976. године приступило се реализацији пројекта да се вишак воде реке

Дрине, који дотиче у акумулацију језера Перућац, ускладишти у нову
акумулацију на Тари. Акумулација реверзибилне хидроелектране формирала се у
кориту реке Бели Рзав, изградњом насутих брана у кањону и на превоју са леве
стране реке. Веза између горње и доње акумулације остварена је доводно –
одводним системом, у чијем склопу је машинска зграда опремљена са две пумпе
– турбине, односно два мотор – генератора. Доводно – одводни систем чине
подземни објекти: доња улазно-излазна грађевина, доњи цевовод, машинска
зграда и горња улазно-излазна грађевина. Доњи цевовод у оквиру система РХЕ
има двојаку функцију - у пумпном режиму служи као усисна цев којом се вода
узима из доње акумулације, док у турбинском режиму представља продужетак
сифонских цеви из машинске зграде, којима се вода враћа у доњу акумулацију.
Брана у кањону реке Бели Рзав изграђена је од ваљаног камена са
централним глиненим језгром. Висина бране износи 125 м изнад корита реке,
дужина у круни јој је 218 м, а ширина круне 10 м. У темељу бране, опточни
тунел је претворен у темељни испуст уградњом цевовода пречника 1.800 мм са
затварачима.
Брана на превоју, изгађена је од каменог насипа са централним глиненим
језгром. Висина бране износи 45м, дубина у круни 317м, а ширина круне је 6м.
Укупна запремина уграђених материјала (камена, шљунка, глине) износи скоро
1.500.000м3.
Реверзибилна електрана пуштена је у рад 27. новембра 1982. године.
Реверзибилно постројење ХЕ Бајина Башта (1976 – 1982) састоји се из
следећих објеката:
 Бране “Лазићи" коју практично чине две бране у кањону и на превоју
 Доводно – одводног тунела дужине око 8км, пречника 6,3м,
 Водостана висине 141 м са водостанским затварачем,
 Косог цевовода дужине 738 м и пречника 4,8/м,

18
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

 Хоризонталног цевовода дужине 700 и 314 м и пречника 4,2 и 7,0/ м

респективно,
 Машинске зграде са турбином/пумпом тј. генератор/моторима и
помоћном опремом
 Централне команде ХЕ и РХЕ "Бајина Башта"

Доводно – одводни деривациони систем РХЕ "Б.Башта" је укупне дужине

9750 м.
Основна намена РХЕ "Бајина Башта" у електроенергеском систему
Републике Србије је :
 Производња вршне снаге и енергије,
 Покривање шпицева (максимума) дневног дијаграма оптерећења,
 Покривање сезонских мањкова енергије у сучном периоду године,
 Боље коришћење термоелектрана и преливене енергије
хидроелектрана (потрошња енергије у пумпном раду),
 Заштита низводног подручја од плављења због предпражњења ХЕ
„Бајина Башта“,
 Повећање минималних протицаја средње и доње Дрине,
 Секундарана регулација фреквенце ЕЕ Републике Србије.

19
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

6. Закључак

Обновљиви извори енергије, циркуларна економија и промовисање зелених

технологија су важни актери у борби за боље сутра. Све чешће смо у прилици да
чујемо како се побољшањем енергетске ефикасности остварује значајна
еколошка и економска добит.
Будући да подразумева оптималну потрошњу електричне енергије ради
постизања максималних уштеда, спровођење мера енергетске ефикасности је
поље пуно изазова које захтева стручност и непрестано усавршавање како би се
дошло до најнапреднијих решења.

20
СЕМИНАРСКИ РАД Типови хидроелектрана

7. Литература

 [1][2][3]https://sr.wikipedia.org
 [4]https://www.eps.rs

21