BOLIVAR

Ovde smatraju ~udakom onoga ko se kupa i lepo miri{e,

kao da je to ne{to odvratno.
Ne, hvala. Prijatno.
Zar se ljudi u [paniji ne kupaju i ne doteruju?
Naravno. Ja sam se okupao jednom pro{log meseca.
Stvar je u tome {to u ovom stanu nema vode.
Da ima, ko{tao bi vi{e. Ali to }e se promeniti
kad mi moj prijatelj Maljo na&e posao koji mi je obe}ao.
Zasad je tako kako je. Zapravo, vlasnica }e se pojaviti
svakog trenutka da nam naplati dodatnu upotrebu vode.
Slu{ajte, ne `elim da budem naporan po ovom pitanju,
ali ako zaista planiramo da se pribli`imo kaljici i kralju,
ovo nije pravi put. [ta je bilo s g. Maljom?
Jeste li uspeli da razgovarate s njim? -Naravno da jesmo,
i nije se bunio. Ali on je vrlo zauzet ~ovek
i mora da se organizuje. Zna{ da je kralji~in telohranitelj.
Mora da na&e malo vremena, ovo je hitno.
Mnogo je zauzet, jer danono}no pru`a telohraniteljske usluge.
Estebane. -Pazi {ta govori{. -Stvarno sam zaboravio
da je mladi gospodin sada markizov u~enik i gnu{a se
pri~a o kralji~inom seksualnom `ivotu. -Ja se gnu{am.
Ne, ja se ni~ega ne gnu{am. Ali ako nema dokaza...
Ne, re}i }u ti ne{to. Kao {to sada voli{ da ka`e{,
dragi moj Aristotele, stvari su onakve kakve jesu. -Kakve jesu.
A kakve su? -Vi{e ni za koga nije tajna da je kraljica
poznata kao strastvena `ena i razuzdanih `elja.
Po{to utehu ne pronalazi u postelji Njegovog veli~anstva,
tra`i je u postelji Manuela Malja, na{eg dragog prijatelja.
Je li?
Gospodin Maljo `eli da razgovara s vama. Da ga uvedem?
Ako je do{ao ~ak ovamo, sigurno donosi dobre vesti.
Da. Neka sa~eka samo trenutak. Hajde, Simone.
Odli~no, kucno je taj ~as, najdra`i moj sestri}u.
Miri{e{ na sir. -Na {ta? Mnogo se ose}a?
U redu je. Vino.
Nadam se da vam se dopala moja nova rezidencija.
To je prva od dve usluge koju mi je u~inila kraljica.
Odlu~io sam da vas pozovem da tu `ivite. -Hvala, Maljo.
Hvala, Alirio. -Alirio.
U svakom slu~aju, ovo }e biti samo privremeno.
*im nam stigne novac, iznajmi}emo ku}u, zar ne? -Naravno.
Odli~no razumem. Nemate razloga za brigu.
Vas dvojica mo`ete odmah da pre&ete da `ivite ovde.
Sve }u srediti da bi svako imao svoj prostor.
Mnogo vam hvala, nemate pojma koliko me to raduje.
Samo trenutak, Maljo. Ja jo{ uvek nisam pristao,
imam neke uslove. -A druga usluga
koja mi je u~injena je ovo.
"*ime smo doneli odluku da imenujemo
g. Estebana Palasiosa i Blanka za ministra glavnog
ra~unovodstvenog suda. U Madridu, 27. aprila 1800. godine".
U potpisu Savedra. -To mi se svi&a.
Zar si tra`io funkciju? -@ivoti }e nam se promeniti, zar ne?
Ako novac ne stigne... Oprosti, Maljo,
za kakvog ministra sam imenovan?
Glavnog ra~unovodstvenog suda. -Izvinite na znati`elji,
ali {ta je posao takvog ministra? -Nadam se da nema
mnogo ra~unovodstva, jer nisam nimalo ve{t u tome.
Dobro, to je jasno, ali ne mora{ to nikome da ka`e{.
Preuze}e{ tu funkciju i prima}e{ dovoljno veliku platu
da mo`e{ lepo da `ivi{ i dostojanstveno se obla~i{.
Ali upravo je rekao da nije ve{t...
Zaboravite na ve{tine, obojica. Jeste li mo`da videli
nekog kompetentnog slu`benika ovde? -Naravno da ne.
Ne. Stvar je u tome da vrlo odano slu`im kraljici
i ona je umela da to nagradi. -Siguran sam da su
tvoje usluge kompletne, Maljo. -Izgleda da joj se svi&aju,
tako da, dobrodo{li u svoj novi dom.
@iveli. Hvala. -@iveli.
Gospodine Bolivare, izvinite. -Gospo&ice.
Nisam znala da ste ovde. -Upravo idem.
Zavr{avao sam neki posao. Ali uskoro }u do}i ponovo,
da nastavimo s plesom. -Nadam se da }e tako biti.
Voleo bih da imam ~ast da otvorim bal sa vama.
Bojim se da to ne}e biti mogu}e, ve} sam dala re~.
Ali sigurno }emo na}i neki trenutak da ple{emo i razgovaramo.
Izvinite me.
[ta radi{? Po`uri!
Ne! Pomozi joj, molim te, da vi{e ne vi~e.
Neka vi{e ne vi~e, molim te. Moja `ena...
Ne zate`ite se.
Sad, gospodarice Marija Antonija.
Tako je. Upamtite kako treb.
Moramo da sa~ekamo da bol pro&e.
Brzo, molim vas, brzo.
Dosta, mnogo me boli. Ne mogu, mnogo me boli.
Mo`ete. Jaki ste kao gazdarica Marija konspsion.
Dobro, dobro. Di{ite. Pro{lo je.
Ne gurajte, koliko god vas teralo.
Sa~uvajte snagu, jo{ nije vreme.
Dobro. Odmah se vra}am.
Tomasa~ Tomasa, ~ekajte. Je li se rodio? Rodio se?
Je li de~ak, devoj~ica? -Ne, jo{ se nije rodila.
Ali gleda nagore i stomak je okrugao.
Devoj~ica je. -Devoj~ica koja gleda nagore.
Devoj~ica, devoj~ica... Devoj~ica je do{la na ovaj svet
da je ljudi iskori{}avaju. Devoj~ica koja je do{la
na ovaj svet da bi je svinje, krmaci, idioti pupali,
da je povrede, da joj napravave dete. Ne, ne.
[ta je bilo? [ta je bilo?
Ndam se da imamo vremena. |Babica gore, babica dole.
Majmun~e moje...
Guraj. Tako je, guraj. Jo{ jednom.
Ne mogu. -Guraj. -Ne. -Da vidim.
Guraj. -Kako anpreduje? -Mama, pomozi mi, ti ume{.
Ovaj bol me ubija. -Hajde, k}eri, guraj.
Guraj.
[ta je bilo, mama? Za{to me tako gleda{?
Tvoje dete dolazi naopa~ke. Te{ko je, to nije dobro.
Proba}emo da ga okrenemo. -Naopako?
To je zbog odratnog demona koji je zaposeo don Karlosa.
Za sve je on kriv! On mi je ovo u~inio!
Smiri se, da ne pogor{a{ situaciju.
Rekla sam da je te{ko, a ne nemogu}e.
Tomasa! Tomasa, gde si? Gde si, Tomasa?
Ne gledajte. -Ne, ne, ne gledam, Tomasa.
Ne gledam. Tomasa, molim te, odmah idi
kod Marije Antonije, mnogo joj je lo{e.
Mora{ da se pobrine{ za moju `enu, molim te. Idi odmah.
Za nju ima vremena. Da zavr{im ovde i dolazim, gazda.
Ne, ne, nema vremena. Nemoj da ostaje{ ovde, molim te.
Moja `ena ra&a moju }erku. Marija Antonija }e mi pu}i.
Idi, u~ini ne{to, molim te.
Umre}e, gospodaru. Umre}e. -Da, da, umre}e.
Moja `ena }e umreti ako ne ustanete odatle
i ne prekinete s tim {to radite. -Ne, gospodaru.
Crn~e kopile i crnkinja kopile. -Ne, gospodaru,
nemojte da nas vre&ate. Vas dve joj morate pomo}i.
Sna`no je masirajte odozdo, da se beba pomeri navi{e,
da se okrene da bi mogla da iza&e. Ako to ne uspe,
morate da ga okrenete unutra. Znate li kako?
Ne, ali sna}i }u se. -Idemo, smesta, `eno, molim te.
Umre}e mi `ena. -Mama, ne ostavljaj me samu
Mama!
Guraj. Hajde, guraj. Jo{ jednom.
Predaj se, jadni~e, i priznaj. Ti si niko i ni{ta
za g&icu Mariju Teresu. -Ta `ena je suvi{e pametna
da bi bila sa ~ovekom bez osnovnog znanja. -Predaje{ se?
Va{e veli~anstvo. -Ne. -Tu{e.
Dobar trik. Izvedi jedan ovakav popodne
i onaj idiot Lorenco Uljoa ne}e mo}i da vidi `enu tvojih snova.
Hvala. Nadam se da }e tako biti. -@iveli. =@iveli.
Gospodo, savetujem vam da ne podgrevate
ljubavne fantazije ovog momka. Podse}am vas
da na{ put u [paniju nema za cilj da mu na&emo `enu
niti da ga o`enimo. Na{ glavni cilj je da dobijemo titlulu
markiza de San Luisa, bilo za tvog brata Huan Visentea
ili za tebe, Simone. -Tu tituli }emo morati da kupimo
i da je skupo platimo. -Osim toga, moramo da platimo miraz
i ne znam jesi li spreman da dola svog bogatstva
potro{i{ na ovaj put. -Ako nisi spreman,
mora}e{ brzo da izabere{ izme&u titule i braka.
Dobro, moram da vas podsetim da }u tek kad se o`enim
mo}i da preuzmem nasledstvo. Tek dada }u mo}i
novcem, imovinom ili ~ime god `eli{, da kupim titulu.
Tako je. Brak je neophodan uslov. -Uslov koji nisam
nameravao da ispunim sve dok nisam upoznao
`enu svojih snova, da. Ovde se ne radi o tome
da moram da biram, ve} da sve dobijem.
Da dobijem ljubav, nasledstvo i titulu koju toliko `elite.
Ako je to sve, po~e}emo od ljubavi, nju je najte`e na}i.
Sve je re~eno. Za ljubav. -Za ljubav. @iveli. -@iveli.
[ta mo`e biti va`nije od udaje?
Moja majka ka`e da je za dug brak potrebno
udati se za nekoga koga malo poznaje{.
Je li to rekla iz iskustva? -Udala se preko punomo}nika,
nikad pre toga nije videla mog oca. Ja nisam spremna
na tako ne{to ni po koju cenu. -Ni ja.
Nikad se ne}u udati za nekoga iz obaveze. -Ni ja.
Mislim da `ena traba da se uda za nekoga koga poznaje,
za nekoga plemenite krvi, iz vi{e klase,
nekoga ko }e je ostaviti bez daha,
da njegov {arm bude garancija za dugotrajnu strast.
Deluje mi da govori{ o nekome koga ve} poznaje{.
Mislim da postoje razli~ite vrste {arma.
Meni se, na primer, vi{e svi&aju duhoviti
od lepih mu{karaca. -Samo ti tako razmi{ljaj
pa }e{ se udati za ru`nog i siroma{nog pajaca.
Govori{ kao da }e taj bal biti sto~na pijaca.
Zar nije tako? Za{to bismo ih ina~e upoznavale
i plesale s njima? -Da bismo na{le sebi mu`eve.
Ako se jednog dana udam, to }e biti za nekoga
ko deli moju senzibilnost i moje strasti.
Ako nije tako, onda mora da bude spreman da ih usvoji.
Poput g. Lorenca, koji je po~eo da ~ita romane
samo zbog tebe. -Nije to u~inio zbog nje. -Nije?
Uradio je to da bi impresionirao markiza. -Da, naravno.
Zato joj je poklonio potpisan roman. -To je bilo vrlo ljubazno
s njegove strane. -Radite {ta god ho}ete.
Mislim da je glavni cilj svake `ene da {to pre na&e
zgodnog mu`a koji }e svojim bogatstvom uve}ati
bogatstvo njene porodice i koji }e mi {to pre podariti dete.
To je prava sre}a. -Tebi je sve kristalno jasno.
Govorim o onome {to znam. -I mi.
Rodila se, gospodarice. Devoj~ica je.
Kako je lepa! Uzmite je, gospodarice.
Zdravo, mila. Zdravo, proncezo moja.
Devoj~ica je i dobro je. Izvinite me. -Devoj~ica je.
Za{to pla~e? Za{to pla~e ako je devoj~ica?
Gospodaru, budite spokojni, obe su dobro.
Tomasa, jesi li joj izbrojala prste? Jesu li svi na broju?
Dvadeset. -Dvadeset? Je li to normalno? -Jeste.
Devoj~ica je, rodila se zdrava i sna`na,
ali obe su vrlo umorne. -Da, umorne. Tomasa, je li kao ja?
Ne razumem {ta me pitate. -To ho}u da znam, Tomasa.
Ho}u da znam ho}e li biti kao ja, je li se rodila kao ja.
Ne `elim da neko od moje dece bude kao ja.
Izvinite, g. Pablo, moram da vidim {ta je s Mateom.
Da, `eno, idi. Molim te, idi.
Guraj! Hajde, guraj! -Jeste li uspeli da okrenete bebu?
Mama, pomozi mi, ti to ume{.
Guraj. -Da nastavim da guram?
Mrtva je. -Nije trebalo da gleda u lice gazdu Karlosa.
Nebitan je razlog. Moramo da ga izvadimo. -Ne, mama.
Budi jaka. -Mama!
Daj mi da ga vidim. -Bolje nemoj.
Bolje je ovako, k}eri.
Deca su kao seme koje posejemo.
Neka izniknu, a neka ne.
Moje dete bi bilo `ivo da si me ti pora&ala.
Simone. -Kako ste?
Drago mi je {to si uspeo da do&e{. -Sa zadovoljstvom.
Marki`e, drago mi je da vas opet vidim. -Don Estebane.
Va{a ekselencijo. -Don Pedro, po&ite sa mnom,
`elim da vas upoznam s nekim.
Oduvek me je ples odu{evljavao.
Ako `ena ume lepo da ple{e, smatram da je to znak
obrazovanja i otmenosti. Naravno, treba naglasiti
da ne ple{emo samo mi, ljudi iz civilizovanog sveta
i iz vi{ih krugova. Ple{u i divljaci
i tako pokazuju svoju prirodu i obrazovanje.
Iznosite sudve sa kojima se ne al`em, g. Uljoa.
Nikad nisam videla divlja{tvo u plesu.
Lepo ste rekli, nikad niste videli,
ali to je neosporna ~injenica.
Gospodin Bolivar je mlad i talentovan u~enik.
Moram da proznam da je za ovih nekoliko meseci sa mnom
nau~io i pro~itao vi{e nego {to mnogi ljudi u~ine
za ceo `ivot u eropskim {kolama.
Poseduje kriterijume, o{troumnost i inteligenciju.
Ne, marki`e, molim vas, to je sve va{a zasluga.
Kad su me brat i sestre poslali u Evropu,
nisu imali nikakvu nadu, ali su mi dali mnogo odgovornosti.
A vi ste ih sve ispunili. -Mnogo vam hvala.
Bernardo Rodrigez del Toro i Askanio.
Drago mi je, g. Bernardo. Dozvolite da vam ~estitam.
Koliko sam shvatio, vi ste otac g&ice Marije Terese.
Moram vam re}i da je ona emituje lepotu
koja dira pravo u du{u. Osim toga, u sebi nosi iskrenost
i otvorenost koja mo`e da zastra`i i najhrabrijeg
me&u nenim udvara~ima. Zaista je posebna.
Ako mi dozvolite, marki`e.
Bilo mi je zadovoljstvo, g. Berbardo. Dovi&enja.
Ne mo`ete pore}i da je momak o{trouman i pametan.
Ali mlad je, zar ne? Mla&i od Marije Terese.
Dve godine. To sad deluje mnogo,
ali za nekoliko godina to se ne}e prime}ivati.
Dobro. U va{e zdravlje. -@iveli. -@iveli.
@iveli.
Dozvoljavate? -U redu.
Ne mogu da dozvolim poni`enje da presedim ovaj ples.
Mo`ete me pitati {ta god ho}ete. Jasno je da me
niste pozvali na ples jer toliko u`ivate u mom dru{tvu.
Oprostite, pomalo sam rasejan. Ne razumem.
Da, vidim da }e vam o~i isko~iti gledaju}i Mariju Teresu.
Da sam na va{em mestu, bila bih vrlo zabrinuta.
Zabrinuta? -Da. Gospodin Uljoa je stru~njak
za osvajanje `ena. -[ta pod tim podrazumevate, da ~ujem?
Poklonio joj je knjigu koju je sam autor potpisao,
a i sam ju je pro~itao iako se radi o `anru
koju ne voli. Se}ate se? -Naravno.
Kako to da zaboravim. Mo`ete li mi re}i koju knjigu
joj je poklonio. -Na francuskom.
Da je nisam zagledao u nju pre drugih `ena,
bi biste mi bili miljenica na ovom balu. -Znam to.
Bili ste vrlo ljubazni {to ste se pomu~ili da mi poklonite knjigu.
Kad vidim radost u va{im o~ima, to zna~i da s eisplatilo.
Kniiga je jedinstvena. Snaga njegovih pisama,
na~in na koji je pisao o svojoj ljubavi,
njegov prikaz sveta u kome `ivimo, sve to je zaista dirljivo.
Kako da se ~ovek ne promeni dok vas slu{a kako govorite.
Pretpostavljam da vam je neki momenat iz knjige bio upe~atljiv.
Koji vam je omiljeni odlomak? Ili pismo? -U svom `ivotu
nisam do`iveo upe~atljiviji momenat od ovoga.
Da ple{em s vama, da vas dr`im.
Nisam dosad do`iveo sna`niji i sre}niji trenutak.
Promena.
Gospodine Bolivare, nisam znala da ovako dobro ple{ete.
Kako biste znali? Rekli ste mi da nemate vremena
da ple{ete sa mnom. Stvar je u tome da mi va{e odbijanje
nije najdra`e iskustvo u `ivotu. -Samo }u vam re}i
da sad imate sve vreme ovog sveta da ple{ete sa mnom.
Hosefa. -Jedva sam pobegla.
Ne brini, niko nas ovde ne}e proma}i. -A moj tata?
On radi. -A gospo&a Marija Antonija?
Zauzeta je ra&anjem deteta.
U&ite, gospodine. Prelepa je. -Hvala.
Do&i, Pablo. Ne}e{ je uzeti? -Ne, ne...
Pablo, uzmi je. Pogledaj kako je lepa.
Ne, ne mogu da je uznem. Ne, ne. Ja sam njen tata.
Ne, ne mogu da je dr`im, ne. -Mo`e{, Pablo.
Hajde, pri&i. Ustani, hajde. -Vidi ovo.
Zdravo. -Ru~ica. Uhvati je za ru~icu. -Ne mogu, ne.
Tata!
Gde si? -Evo me.
Ne mislim na tebe. Gde je taj prokleti crnac koga krije{?
Gospodine, ovde nema nikoga. Kunem se, tata.
Nikoga? A {ta je ovo? Skoro da si naga
u napu{tenoj ku}i. Reci mi istinu.
Upropastila si svoj `ivot. Ti si prljavi otira~
koji spava s crncima.
Nije sa crncem, sa mnom je.
Ne gledajte me tako. Na{a ljubav je stvarna.
Stvarna? Nikad se ne}e o`eniti tobom.
Nikad te ne}e odvesti pred oltar. To nikad ne}e biti ozbiljno.
On ka`e da je ozbiljno, tata. -Nikada ~ovek poput
don Huana Visentea ne}e shvatiti ozbiljno nekog poput tebe.
Napravi}e ti gomilu dece i odbaci}e te kao stari name{taj,
ali nikad te ne}e shvatiti ozbiljno.
Upropastila si svoj `ivot, k}eri, upropastila si ga.
Izvinite me, gospodine.
Vra}amo se na staro. Da Njegovo veli~anstvo
ima bolje savetnike... -Ako je ta~no to {to govorite,
onda smo u kralji~inoj milosti, a znamo da nije uvek milostiva.
Problem je u tome, a vi to odli~no znate, marki`e,
{to su kralj i njegovi saradnici zaslepljeni.
@ele da kontroli{u celo kraljevstvo, Indijance,
trgovinu, rat, ne `ele da mi pojedinci imamo svoje poslove
i da ostvarujemo napredak. -To je istina i nije ni{ta novo.
Moj deda je to napisao u svojoj knjizi, koju su citirali
veliki umovi poput Voltera, koga dobro poznajete, i Smita:
"Jedna nacija nikad ne}e mo}i da bude velika
ako nema veliku trgovinu".
Mi smo, bez svake sumnje, dekadenta dr`ava.
Osim toga, treba imati u vidu koliko nas osiroma{uje
rat i odbrana Indijanaca.|-Zanimljiv zaklju~ak.
Ali mi koji `ivimo tama znamo da smo odavno kraljeva banka.
Naravno, mo`da vam nedavni izlet u `anr romana
ne dozvoljava da se obrazujete o ekonomiji
i realnosti u prekookeanskim zemljama.
Vidim da sebe smatrate jedinim sposobnim
za ulazak u druge svetove, g. Bolivare.
Da, potpuno ste u pravu. Pro~itao sam jedan divan,
fantasti~an roman i poklonio sam ga
Mariji Teresi Rodrigez del Toro. Bez ikakve sumnje,
Ruso je jedan od najsvestranijih i najzanimljivijih
pisaca na{eg doba. -Uzgred, u [paniji ga
nepravedno cenzuri{u. Recite mi, {ta vas je
najvi{e iznenadilo u tom romanu? -Ceo mi se dopao.
Naravno, ali uvek postoji neki pasus, neki lik
ili neka situacija koji nam najvi{e privuku pa`nju.
[ta je vas fasciniralo? -Bez svake sumnje,
dva ljubavnika i njihova borba za ljubav.
Za razliku od vas, na mene je najja~i utisak ostavio
kreten koji se pretvara da je pro~itao roman
da bi osvojio jednu damu i misli da niko ne}e primetiti
da ga nije pro~itao i da ~ak i ne govori francuski.
[ta vi mislite o tome, g. Uljoa?
U potpunosti se sla`em. To je i meni omiljeni deo.
Marki`e, moram da idem.
Sutra rano ujutru nastavljamo s ~asovima.
Za mene je ovo bilo zaista posebno ve~e.
Hvala na svemu.
Gospo&ice. -Idi da u~i{, Simone.
[ta se drugo mo`e o~ekivati od takvog ~oveka?
Osim toga, znate {ta? To je i meni omiljeni deo.
Va{a visosti.
Oprostite, nisam `eleo da vam smetam. Izvinite me.
Sa~ekajte, mladi}u.
Vi ste u~enik makriza De Ustariza?
Va{ verni sluga, veli~anstvo. -Nemate nI{ta protiv
da ostanete na kratko, da porazgovaramo?
Bilo bi mi zadovoljstvo.
Koliko sam shvatila, dolazite iz Latinske Amerike.
Znate li {ta }ete mi tra`iti? -Ne razumem.
Niko ne razgovara sa mnom ako nema neku molbu,
pa vam predla`em da to odmah re{imo,
pa da pre&emo na razgovor.
Gospo&ice, molim vas, dozvolite da vam objasnim.
Nemate {ta da mi obja{njavate, g. Uljoa.
Zar }ete verovati tako bezna~ajnom ~oveku kakav je Bolivar?
Zar ne prime}ujete da je upravo to hteo?
Da se nas dvoje posva&amo. Namera~io se
da nam upropasti ples i uspeo je u tome.
S obzirom na va{u sitni~avost, jasno mi je da mislite
da je g. Bolivar sve upropastio jer je izneo na videlo
va{e bezo~ne la`i, a ne vi, onaj koji je lagao.
Mislite da su va{ polo`aj i titula iznad po{tenja.
@ao mi je {to ste uspeli da me ubedite,
makar to bilo i na trenutak. Treba}e mi vremena da sebi
oprostim takvu slabost karaktera. -Oprostite mi.
Dozvolite da vam doka`em {ta zaista ose}am prema vama.
Nikad nisam upoznao `enu koja je sposobna da prodrma
moja uverenja i sa isku{a moju ljubav.
Dozvolite mi da vam doka`em koliko... -Dozvolite mi da vam
ka`em {ta `elim, g. Uljoa. @elim da nestanete.
Nikad me ne zovu na te balove, ali uvek govore o meni.
Kao da nemaju svoje `ivote, kao da nemaju ljubavnike.
*ak me opisuju kao ~udovi{te.
Ali pretpostavljam da ste to ve} ~uli.
Svi govore o meni, o onome {to govorim,
o onome {to radim, krive me za kraljeve neda}e
i nikad ne odaju priznanje mojim uspesima.
Mene vi{e zanimaju ljudi, Va{e veli~anstvo,
a ne pri~e koje kru`e o njima. -Onda ste na pogre{nom mestu.
Jeste li zastali da razmislite kako kralj i svi njegovi ministri
mogu da `ive kako god `ele, a ja, kraljica, ne mogu?
Za{to sam onda kraljica?
[panija je u velikoj krizi, a oni jedino govore o kraljici
i o njenim avanturama. -Va{e veli~anstvo, znate,
kad sam stigao ovamo, i sam sam stekao taj utisak.
Primetio sam tu tendenciju. Kad sam do{ao
na ovaj kontinent, zami{ljao sam da }u zate}i mesto
prepuno napretka i znanja, ali, uz du`no po{tovanje,
bez `elje da vas uvredim, veli~anstvo,
ovde vidim samo propadanje. -Ne vre&ate me,
sla`em se s vama. Svoje bekstvo iz dekadencije
nalazim u `ivotnim zadovoljstvima. [ta mi drugo preostaje?
Jeste li zaljubljeni? -Jesam.
Ovde sam upzonao pravu ljubav, iako...
Onda morate da poegneto odavde. Uzmite svoju dragu
i vodite je daleko od tra~eva, od indiskrecije i intriga.
U ovo vreme ovde ni{ta ne cveta, sve vene.
Pogledajte mene. Ovde me samo osu&uju,
niko me ne razume. Ne mogu da shvate
da `ivot mo`e biti druga~iji od onoga kako ga oni vide.
Pretpostavljam da je tamo odakle dolazite sasvim druga~ije.
Jeste, sasvim je druga~ije, Va{e veli~anstvo.
To vam tvrdim. -Onda, ako jo{ imate vremena,
poslu{ajte moj savet.
Moram da idem. Mo`ete li me otpratiti do palate?
Naravno, Va{e veli~anstvo, bilo bi mi zadovoljstvo.
Hvala. Mo`ete li mi staviti kapulja~u?
Dozvolite. -Izvolite. Hvala.
Vrlo ste odva`ni. Ako nas vide...
Ne znam {ta }e re}i o nama. -Neka ka`u {ta god `ele.
Isplati se rizikovati za ovako dobar razgovor, veli~anstvo.
Izvolite.
U potra`i za jo{ malo u`ivanja. -Hvala.
Jo{ malo? Ja uop{te nisam u`ivao.
Kuda }ete? -Idemo na privatnu zabavu, zabavniju.
Sa damama. -Tako je. U ku}i gospodina Malja.
Idete s nama? -Mo`da kasnije svratim da vas pozdravim.
Dobro, onda dovi&enja. Zbogom, dobri ~Ove~e.
Va{e veli~anstvo, rekli ste da mugu ne{to da vam tra`im.
A kako sam ja vrlo pokoran ~ovek, u~ini}u to.
Ako mi tra`ite titulu, znate da morate da platite,
ne dobija se gratis. -Ne, ne}u vam tra`iti titulu.
Ako moji ujaci saznaju da sam bio s vama
i da vam nisam tra`io titulu, ne verujem da }e mi oprostiti,
ali nije titula ono {to zaista `elim, Va{e veli~anstvo.
Nije? -Ne. @elim da vas zamolim da po{aljete
nekoga od poverenja u Karakas. -U Karakas? -Da.
Za va{e i za na{e dobro. -Za moje dobro?
Da, veli~anstvo. Va{e sluge tamo su ogrezli u korupciju,
uni{tavaju celu proizvodnju.
Je li to sve? Ne}ete mi tra`iti neku funkciju, imovinu?
Da, Va{e veli~anstvo, to je sve. -To je sve?
Da. Ako to u~inite, ve~no }u vam biti zahvalan, zaista.
Mogu li ne{to da vas zamolim?
Mene? -Da. -Molim vas, veli~anstvo, pa vi ste kraljica.
Mo`ete mi tra`iti {ta god `elite. -U~ini}u ono {to `elite,
ali ovaj razgovor se nikad nije desio,
niko ne sme da sazna za njega.
Ne znam ta~no na koga mislite.
Ni{ta nisam ~uo, ba{ ni{ta nisam video,
nikoga nisam video, ne znam o kom razgovoru govorite.
[teta {to ste toliko mladi, zaista.
KRAJ 8. EPIZODE
Prava i distribucija: DI&MA VISION D.O.O.