PESNIK JE VI{E OD PESNIKA U RUSIJI!

{TA JE ZAJEDNI~KO KREATIVNOJ | INTELIGENCIJI SA MILITANTIMA?

Artamonov i budu}i bomba{i, | teroristi, ~lanovi militantnih | organizacija
socijalrevolucionarne partije | i budu}i pesnici i pisci, | umetnici, provodili su
vreme zajedno.
FANTAZIJE UMESTO SONETA!
NESTANAK KNJI`EVNOSTI | VISOKOG STILA ILI UMETNOST| ZA MASE?
Burovski: Postojala je ideja, revolucija| u slikarstvu i revolucija u knji`evnosti.
Revolucija u poeziji.
OD RE~I KA DELU!
KAKO JE STVARAN AGITPROP?

Mase su se bukvalno uskome{ale..

Uskome{ale su se zbog te masovne propagande.
OD SREBRNOG VEKA U CRVENU ERU.
KOJI PISCI I PESNICI SU| PODR`AVALI BOLJ{EVIKE?
U to vreme se smatralo modernim biti progresivan, revolucionaran
GLASNICI REVOLUCIJE
Februarska revolucija iznenada je | promenila na~in `ivota u Rusiji.
Petrogradski pisci su me&u prvima | reagovali na februarske doga&aje.
Predstavnici Knji`evnog fonda | Sveruskog dru{tva pisaca| petrogradskih mese~nika
i dnevnih novina, | okupiv{i se 9. marta da obnove | Savez ruskih pisaca, zatvoren
| 1901.godine smatrali su | neophodnim da prvo razjasne | svoje stavove o ulozi
ruske knji`evnosti | u pripremi Februarske revolucije | i upute pozdrave njenim
u~esnicima.
Predstavljaju}i nacrt deklaracije, | predsednik knji`evnog fonda | Semjon
Afanasjevi~ Vengerov | izrazio je slede}u misao:
"Knji`evnost se sada ne pridru`uje revoluciji, | revolucionarna Rusija je sada | u
praksi ostvarila ono | {to je propovedala ruska knji`evnost | vi{e od 100 godina."

U to vreme se smatralo modernim | biti progresivan, revolucionaran i tako dalje, |

generalno, svi pisci su u~estvovali | na neki na}in, recimo, bar glavno krilo.
Ako ste bili u crnoj stotini ili ste | simpatisali carizam i tako dalje,| to se
smatralo nepo`eljnim, | smatralo se da je ~ovek | nekakav podlac, nitkov itd.
To jest, umetni~ka inteligencija je, | naravno, u to vreme bila | na strani
revolucionara.
Ne}u re}i da su bili na strani bolj{evika, | vi{e su podr`avali esere.
Istog dana, deklaracija petrogradskih pisaca | objavljena je u novinama
�Izvestija�.
Pisci su pozdravili sve tvorce ovog prevrata:
Dr`avna Duma, �nepokolebljivo | ostaju}i na svom mestu�; | petrogradski radnici,
�koji su nesebi~no | krenuli pred mitraljeze u vatrenoj odlu~nosti | da polo`e
`ivot za ru{enje despotskog sistema�; | petrogradski pukovi, �zahvaljuju}i kojima
se | krvava kupka, pripremljena za rusku slobodu, | pretvorila u svoj najve}i
trijumf�; | Privremena vlada, �koja je, u jedinstvu | sa Sovjetom radni~kih i
vojni~kih poslanika, | uspela da ujedini zemlju i uvede | zastra{uju}i deveti talas
u kanal dr`avnosti�.

I dovoljno je re}i da su u salonima knji`evnih, | knji`evno-politi~kih, javnim

salonima | prelaza iz 19. u 20. vek budu}i bomba{i, | teroristi, ~lanovi vojnih
organizacija, | eseri i budu}i pesnici i pisci, umetnici, | provodili vreme
zajedno, a {tavi{e, | u vreme njihovih zajedni~kih sastanaka, | jo{ uvek je bilo
nemogu}e re}i | ko }e od njih ko postati; uspeli su da | iskombinuju ova dva
talenta.
Najpopularnije su bile socijalisti~ke reforme | koje je predlo`ila partija |
socijalista-revolucionara.
U tim idejama je inteligencija | videla budu}nost nove Rusije.
Socijalisti-revolucionari su smatrali da su sloboda | i demokratija najva`niji
preduslov i | organski oblik socijalizma.
Politi~ka demokratija i socijalizacija zemlje | trebalo je da obezbede miran, | bez
revolucije, evolucioni prelazak | Rusije u socijalizam.
Program esera govorio je o | uspostavljanju demokratske republike | sa takvim
ljudskim pravima | kao {to su sloboda savesti, | govora, {tampe, okupljanja,
sindikata,| {trajkova, nepovredivosti li~nosti i | doma, op{te i jednako bira~ko
pravo.

Treba re}i da je uop{te sa razvojem kapitalizma, | prirodno, popularnost

socijalisti~kih ideja | trebalo da raste, | jer socijalisti obja{njavaju kako se
nositi | sa nedostacima kapitalizma.
A nedostaci su bili vrlo ozbiljni | i u zapadnoj Evropi.
Bilo je siroma{tva, {trajkova i | vrlo nasilnih, ponekad pra}enih nasiljem.
Abdikacijom Nikolaja II sa prestola, | pravni sistem koji se razvijao od 1906. |
prestao je da postoji.
Nije stvoren drugi pravni system | koji bi regulisao aktivnosti dr`ave.
Sada je sudbina zemlje zavisila | od politi~kih snaga, aktivnosti i odgovornosti |
politi~kih lidera, njihove sposobnosti | da kontroli{u pona{anje masa.
Ruska inteligencija, pisci, publicisti, pesnici | aktivno su u~estvovali u `ivotu
dr`ave.
Stvarala{tvo i politika bili su za njih | nerazdvojni sinonimi.
Stvarala{tvo je ujedinilo potpuno razli~ite ljude | suprotnih pogleda, uverenja, |
revolucionarnih ose}anja.

Generalno, gotovo sva inteligencija | odmah je podr`ala revoluciju, | iako je mnoge

od njih bukvalno | othranio carski re`im.
A glavni glasnici revolucije su Majakovski, | Maksim Gorki (Pe{kov), Aleksej
Tolstoj | koji se vratio iz emigracije.
Ve} tada je bio nezadovoljan re`imom i, | po{to je `iveo u emigraciji,| rado se
vra}a u Rusiju.
Mnogo pre prve ruske revolucije, | Gorki se pona{ao kao strastveni | izobli~itelj
postoje}eg sistema.
Shvatao je da bezakonje koje se de{avalo | u carskoj Rusiji ne mo`e dugo trajati, |
da se situacija mo`e promeniti samo | revolucionarnim putem, | da je revolucija
neizbe`na.
U martu 1901. godine pi{e pesmu:
�Pesma o burevesniku�.
U ovom delu zvu~i otvoreni poziv za promenu | trenutnog dru{tveno-politi~kog
sistema | i ru{enju autokratije.
�Bura!
Sad }e grunuti bura!�

1917. godine je do{ao u Rusiju | i aktivno u~estvovao u revolucionarnim doga&ajima,

| ali generalno je bio pristalica | socijalisti~ke koalicije.
Zalagao se za to da se | socijalisti~ke partije slo`e,| ujedine i stvore
jedinstvenu vladu.
Makim Gorki je prili~no aktivno kritikovao| Lenjina uo~i revolucije,| a zatim,
nakon oktobarskih doga&aja, | zbog ~injenice {to Lenjin nije `eleo | da pregovara
ni sa jednom od glavnih | socijalisti~kih partija, {to je, | ako je nekoga i
uklju~io u koaliciju,| onda samo pod njegovim uslovima | poput levih esera.

Generalno, nije imao iluzija o, | ako ne toliko samog bolj{evizma, | koliko o

odre&enim ljudima koje je | li~no poznavao, mnoge od njih.

U njegovoj prepisci sa~uvano je prili~no | zapanjuju}ih karakteristika bukvalno |

svih lidera bolj{evi~ke partije, | uklju~uju}i sve njegove frakcije:
i Zinovjeva, i Kameneva, pa, | Zinovjev je generalno bio li~ni neprijatelj.
I, zapravo, da nije bilo Zinovjeva, | Gorki nikad ne bi bio u emigraciji.
Od prvih dana revolucije 1905, Gorki je postao | aktivni u~esnik u borbi radnog
naroda | za oslobo&enje od jarma kapitalizma.
Dok je bio u Peterburgu,| bio je svedok brutalnog pogubljenja | radnika 9. januara.
Gorki je cara Nikolaja II i | ministra unutra{njih poslova | Svjatopolk-Mirskog |
smelo nazvao ubicama naroda.

kada govorimo o Gorkom, ovde moramo imati | na umu jedan fenomen koji ga razlikuje
| od svih ostalih:
~injenica je da je za svog `ivota | Gorki dobio slavu svetskog pisca.

u tom smislu on zaista nije imao premca.

Gorki je voleo da pokroviteljstvuje mladim talentima | jer je i dalje ose}ao da je
vo&a ruske knji`evnosti | i smatrao je svojom glavnom du`no{}u | sa visine ove
pozicije da pomogne po~etnicima.
Gorki je Vladimira Majakovskog | smatrao jednim od takvih | pesnika �po~etnika�.

Po~etnici, osim ako nisu bili proleterski pisci | kojima su potrebni osnovni saveti
| i publikacije, nisu tim uvek bili odu{evljeni.
Majakovski, sa svojim bolesnim samoljubljem | uop{te nije mogao da podnese
pokroviteljstvo,| ~ak ni ono blagonaklono.

Majakovski je jednostavno bio najsjajniji | i najupe~atljiviji od njih.

Ali, bilo je mnogo netalentovanih dela, | ali kori{}enih u propagandi, | recimo, za
u~enike, | za seoske siromahe itd. na pravi na~in.
Gorki je, na kraju krajeva, propagandista vi{e klase, | pa, jednostavno biolo{ki
pametniji.
Vladimir Majakovski je Februarsku revoluciju 1917.| do~ekao sa odu{evljenjem, koje
je, | me&utim, ubrzo zamenjeno razo~aranjem.
U~estvovao je na brojnim mitinzima, | sastancima i konferencijama umetni~kih
radnika, | govorio je poeziju, pisao ~lanke.
Ali, sve to mu se ~inilo tapkanjem u mestu| i nije ga napustio ose}aj |da
revolucija tek po~inje.

U danima oktobra 1917. | za Majakovskog nije bilo pitanja |da li prihvatiti

bolj{evike ili ne.

Majakovski, da, bio je propagandista | koji je bio spreman da slu`i bilo kome, |
~ak i crnom &avolu, samo da mo`e | da nadahnjuje knji`evnim procesom.
Napokon, ideja je bila revolucija u slikarstvu| i revolucija u knji`evnosti.
Revolucija u versifikaciji.

Majakovski je revoluciju do`ivljavao | pre svega kao priliku | da poeziji dodeli

odgovaraju}e mesto | u stvarnosti, odnosno da ~itav `ivot, | uzdrman do temelja,
bude pro`et poezijom.
Majakovski je bio veoma ponosan | na svoju pesmu od dva stiha | napisanu malo pre
oktobra 1917:
Jedite ananas, `va}ite le{nike, | sti`e vam poslednji dan, bur`uji.

Majakovski je sve vreme propovedao | da svi treba da budu zajedno, u pesnici.

To su bile jednostavne parole | i ljudi su pratili revoluciju.
Tada su se svuda ~uli ovi stihovi:
ulica, koja nije imala �~ime da vice| i razgovara�, po~ela je da | govori u
poeziji Majakovskog.
Za njega nije moglo biti bolje nagrade, | boljeg priznanja njegovog dela!
Posle toga je rekao:
�Kome je potrebna knji`evnost | da zauzme svoj poseban ugao?
Ili }e biti u ~itavim novinama svaki dan,| na svakoj stranici, ili uop{te nije
potrebna.
Nosite do&avola takvu literature | koja se slu`i u obliku deserta!"

Problem je bio u tome {to je na kraju | postao talac svega ovoga, | od njega su
stvorili ovog sovjetskog pesnika, | ali njegovi odnosi sa vlastima | nikada nisu
bili jednostavni i | vremenom su se mnogo menjali.
Ali ipak, ovaj imid` proleterskog pesnika, | poema o Lenjinu i ne samo, | ovaj trag
ove slave, te du`nosti, | on je javna li~nost, postoje odre&eni sastanci, | i tako
dalje, i on je bio| prisiljen po inerciji da igra tu ulogu
~udno, ali tokom ovog prvog postoktobarskog perioda | odnosi Majakovskog sa
bolj{evicima | su zapravo postali mnogo te`i | nego {to se moglo pomisliti.

Majakovski je svoj zadatak | video u ne~em drugom.

�Ne treba nam mrtvi hram umetnosti, | gde mrtva dela venu, ve} `iva fabrika |
ljudskog duha�, rekao je on | na skupu u Zimskom dvorcu.

I ovi ljudi po~inju da rade upravo na agitaciji,| na obrazovanju, kako su se

izrazili,| obrazovali su mase u naletu | revolucionarnog entuzijazma.
Jedan je nula ili jedan nije ni{ta.

Majakovski, smatraju}i se mobilisanim i | pozvanim, odlazi da radi u ROSTA-i.

�Napravio sam tri hiljade plakata i | hiljadu {est potpisa�, primetio je
Majakovski.
Rad Majakovskog u ROSTA-i primer je | masovne agitacije pesnika, | opunomo}enika
Lenjinove | partije u umetnosti.
Plakat sa rimovanim sloganima | za`iveo je u na{oj zemlji | zahvaljuju}i uticaju
upravo | Vladimira Majakovskog.
Treba napomenuti da je rad u `anru plakata | bio vi{ezna~an za Majakovskog.
Na primer, tokom perioda satire Prozora u ROSTA | od 1919. do 1920. godine, on nije
samo pisao | poeziju za plakate, ve} je bio i | organizator produkcije, umetnik.

Podse}amo da je u mladosti Vladimir Vladimirovi~ u~io | u ~uvenoj {koli za

slikanje, vajarstvo i arhitekturu.

I premda je svojevremeno, zajedno sa| jo{ jednim izvanrednim slikarom | i pesnikom

D. Burliukom, | iz nje izba~en zbog javnih nastupa, | i dalje je ostao sjajan
crta~.

Vozovi za agitaciju krenuli su {irom Majke Rusije, | gde je bilo zabavno,

propovedala se | ideja sovjetske mo}i.
Parole su jednostavne, | sviranje harmonike, ples.
I takav voz i parna lokomotiva,| ukra{eni ovim sloganima | kada je stizao na neku
stanicu, | izazvao je odu{evljenje kod ljudi, | novi trend, ne{to novo, napokon.

�Agitacijom i propagandom oduzeli smo Antanti | njene sopstvene trupe �, rekao je

V. I. Lenjin | po~etkom 1920. godine.
~ak je i bela emigrantska {tampa | prepoznala efikasnost i snagu | umetni~ke
agitacije, koja je | bolj{evi~ku istinu prenela u mase.
�U svrhu agitacije i propagande�, primetio je | beli emigrantski list �Rusija� |
(29. novembra 1919), �sve vo&e bolj{evizma | direktno primenjuju svoje talente i
snage, | ali, pored toga, privu~eni su izuzetno | talentovani pisci i pesnici...
Moramo priznati, ne umanjuju}i | snagu neprijatelja:
novine su od po~etka do kraja | pro`ete istim tonom propagande, | pune energije i
nadahnu}a, | plakati su {areni, figurativni, | ta~ni i duhoviti, apeli mo}ni... "
Vrlo brzo je sovjetska vlada shvatila | snagu agitacije, propaganda- agitpropa.
Brojni umetnici, koji su nekada slikali crkve, | po~eli su da crtaju plakate,
po~eli su | da pi{u na plakatima - �Sva vlast Sovjetima!
`ivela revolucija!".
Ova masovna propaganda odrazila se u narodu.
Masa se bukvalno uskome{ala.
Razbuktala se od ove masovne propagande.
Ako je Makim Gorki zaslu`eno smatran | piscem broj jedan u Rusiji | koju je
obnovila revolucija, | lovorov venac drugog pisca | bio je Alekseja Tolstoja.
Tokom Prvog svetskog rata | Aleksej Tolstoj je bio ratni dopisnik.
Utisci onoga {to je video okrenuli su ga| protiv dekadencije, koja je uticala| na
njega od malih nogu.
Pisac je februarsku revoluciju | do~ekao sa odu{evljenjem.
�Gra&anin grof Tolstoj�, koji je tada `iveo u Moskvi, | imenovan je za �poverenika
za registraciju | {tampe� u ime Privremene vlade.

U prvim mesecima revolucionarne | 1917. godine, Tolstoj je napisao:

�Knji`evnost je ~ista umetnost | to je odstojalo vino `ivota.
A {ta mogu kad je vino uzburkano i skuvano,| kad ni sam &avo ne razume | da li je
katran ili med... �

Aleksej Tolstoj, uprkos svom knji`evnom talentu | koji zaista ima, mo`da nije u
prvom planu,| ali ipak jeste, postojala je jedna| generi~ka karakteristika, | on
je grof, Aleksej Nikolajevi~ Tolstoj .
Naravno, dobro se namestio pod sovjetskim re`imom, | o njemu su se ~ule brojne
{ale,| o tome da je grof oti{ao | u Sindikat pisaca.
Naravno, odra&ivao je dru{tvene i dr`avne narud`be, | naravno mogao je napisati sve
| {to se od njega tra`ilo | po ovom nalogu, ali on je grof, | on je druk~iji.
Li~nost Alekseja Tolstoja je izuzetno | kontroverzna, ba{ kao i | njegovo
stvarala{tvo.
U SSSR-u su ga do`ivljavali kao �pisca broj dva�, | posle Gorkog, i bio je simbol
�preoblikovanja� | gospodara, grofa u sovjetskog gra&anina,| ~ija su dela smatrana
umetni~ki i | ideolo{ki besprekornim.
Sa izuzetkom perioda 1923-1927, | kada se Tolstoj vi{e puta `alio | na materijalne
potrebe, `iveo je svoj `ivot | kao veliki gospodin | ~ak i pod sovjetskom vla{}u.

Alekseja Nikolajevi~a su i dalje | povremeno privla~ile razne podvale.

Konkretno, na primer, dvadesetih godina 20. veka | aktivno se bavio falsifikovanjem
| istorijskih dokumenata.
Na primer, on i istori~ar {~egoljev su napisali | la`ni dnevnik Virubove | gde su
pokazali svu gnusnost | privatnog `ivota Nikolaja Drugog, | carice Aleksandre
Fjodorovne itd.
Napisali, objavili i bili otkriveni
Privremena vlada je 4. marta | objavila stvaranje �Vanredne istra`ne| komisije za
istragu nezakonitih postupaka | biv{ih ministara, izvr{nih direktora i drugih |
visokih zvani~nika kako civilnog, | tako i vojnog i pomorskog sektora�.
Ova odluka je objavljena u | �Vesniku Privremene vlade� 5.marta.

Sekretar ove vanredne istra`ne komisije | bio je Aleksandar Blok.

Ovde to treba istra`iti, ali ustanovio sam | da je on bio, kako ja razumem, | da su
njegova veza i prijateljstvo | sa Tere{~enkom uspeli.
Tere{~enko je ministar privremene vlade, | jedna od klju~nih figura Privremene
vlade
7. maja Blok je s odu{evljenjem | prihvatio ponudu da bude | urednik stenografskih
izve{taja | Vanredne istra`ne komisije.
Blok je, nadaju}i se da }e tako do}i | do tajni palog re`ima, | prihvatio ovaj
predlog da poku{a | da prona&e i otkrije | tragi~ne preokrete u istoriji | velike
dr`ave.

Tako da ne znamo {ta je povezivalo, | koji su razgovori bili izme&u njega i Bloka,
| ali da su oni bili prijatelji | i da je Tere{~enko mo`da odigrao ulogu | u
imenovanju Bloka u sastav | ove Vanredne istra`ne komisije, | meni se ~ini sasvim
o~iglednim.

Alekandar Blok je sa odu{evljenjem i | zanosom do~ekao revoluciju.

Me&u malobrojnim tada{njim predstavnicima | umetni~ke i nau~ne inteligencije, |
pesnik je odmah iskazao spremnost | za saradnju sa bolj{evicima, | sa mladom
sovjetskom vla{}u.
Odgovaraju}i na anketu jednih | od bur`oaskih novena | �Mo`e li inteligencija da
radi sa | bolj{evicima?�, On je, jedini od u~esnika | u anketi, odgovorio:
�Mo`e i mora�.
Svi bur`uji da se zatru, | Raspirimo svetsku vatru,
Svetski po`ar, krvlju lo`en � Blagoslovi, | blagi Bo`e! (Pesma �Dvanaestorica�)

Napokon, Blok }e u}i u istoriju ruske knji`evnosti | kao gotovo najrevolucionarniji

pisac, | autor revolucionarne poeme �12�, | �dr`ite korak�. I u tom smislu, dobio
je priliku | da objavljuje i ~ini se da je spolja | njegova situacija bila dobra |
kao i pisca- da mo`e da stvara i da bude slu{an, | za njih je to bilo veoma va`no.

Me&utim, uprkos pozitivnom odnosu prema doga&ajima | iz 1917, mnogi glasnici

revolucije | bili su primorani da napuste zemlju na neko vreme.
1918-1921.
Gorki je mnogo u~inio | na stvaranju kulture u Rusiji.
Stalno je istupao protiv represije u zemlji, | zala`u}i se za nevine uhap{ene, |
posebno u slu~aju Taganijev, | u vezi sa kojim je Gumiljov streljan.
Bolj{evi~ke vlasti izrazile su | potpuno nepoverenje prema piscu:
uhap{eni su gotovo svi ~lanovi | Sveruskog komiteta za pomo} gladnima, | koji je
naporima Gorkog ujedinio | vo&e stare inteligencije;| proveravana je prepiska
samog Gorkog,| pretresan je njegov stan u Petrogradu 1920.| zahtevi za pu{tanje
onih koji su uhap{eni | bez dokaza su ostali bez odgovora.
Ogor~en bezakonjem, | napustio je Rusiju 16. oktobra 1921.
Do aprila 1924. le~en je u sanatorijumima | u Nema~koj i ~e{kim le~ili{tima, | a
zatim je oti{ao u Italiju, gde je `iveo | do kraja 1931. godine.

Gorki ponovo odlazi u emigraciju, kao {to znate, | Staljinu su bili potrebni
dovoljno | ozbiljni napori da ga vrati.
Prirodno, bili su mu obezbe&eni | odli~ni uslovi za `ivot, | a sovjetskoj vladi je
bio potreban| pisac broj jedan, | nije imala takvih pisaca broj jedan, | onih koji
bi bili nosioci visokog stila.
Da, bilo je pesnika, publicista, | ali trebao im je romanopisac, | trebala mi je
osoba koja stvara epove.
Sudbina Alekseja Tolstoja je sli~na.
U jesen 1918. pisac je sa porodicom | oti{ao u Ukrajinu, u Odesu, ali ni u ovo
te{ko vreme| nije prekidao svoju| stvarala~ku aktivnost.
Tamo je zapo~eo rad na noveli �Grof Kagliostro�| i drami �Ljubav je zlatna knjiga�.
Iz Odese, Tolstoj je oti{ao u Pariz.
Pisac odmah po dolasku | zapo~inje rad na romanu| �Hod po mukama�, | koji je
kasnije prera&en| u prvi deo (�Sestre�) |istoimene trilogije o Gra&anskom ratu.
U prole}e 1922. Aleksej Maksimovi~ Pe{kov | do{ao je u Berlin iz sovjetske Rusije i
| izme&u nas su uspostavljeni prijateljski odnosi.
Posle toga je zapo~ela nova | stvarala~ka etapa za Tolstoja.
Najpoznatija istorijska dela Tolstoja | napisana su pod najja~im Staljinovim
uticajem.
~e{}e je bio skriven, ali ponekad je| to bio jasno postavljen nalog.
Piscu je otvoreno dato nare&enje| da umetni~kim sredstvima preispita| istorijsku
sliku Ivana Groznog.

I to da je "Petar Prvi" napisan po narud`bi| je tako&e sasvim o~igledno,|

definitivno je to tra`io jaki vo&a.
Stvaraju}i u svojim delima | sliku nove Rusije, pisci i pesnici | koji su postali
nehoti~ni glasnici| nove ere, glasnici revolucije, | pisali su, pre svega, o svojim
idealima| nove dr`ave li{ene starih mana.
I budu}i da su i sami deo ove dr`ave,| bili su prinu&eni da postanu | provodnici
novog politi~kog kursa, | koriste}i umetni~ke slike | kako bi predstavili novi
socijalisti~ki moral | o kom su mnogi od njih | ma{tali jo{ davne 1905. godine.