AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC, ODSEK

ZA MEDICINSKE I POSLOVNO-TEHNOLOŠKE
STUDIJE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POSLOVNOG

OKRUŽENJA

GLOBALIZACIJA I SIROMAŠTVO

PROFESOR: STUDENTI:
Prof.Zoran Jokić Jovica Simić 4-19/2019
Prof.Jelena Jevtić Nikola Karapandžić 4-40/2019

Šabac
Decembar 2021.
 SADRŽAJ

1.UVOD......................................................................................................................................................3
2. GLOBALIZACIJA..................................................................................................................................4
2.1Nastanak globalizacije...............................................................................................................5
2.2Aspekti globalizacije.................................................................................................................7
2.3Prednosti i nedostaci globalizacije.............................................................................................8
3.SIROMAŠTVO......................................................................................................................................10
3.1Uzroci siromaštva....................................................................................................................13
3.2Borba protiv siromaštva...........................................................................................................14
4.ZAKLJUČAK........................................................................................................................................15
5.LITERATURA.......................................................................................................................................16
 1.UVOD

Za nekoliko pojava na prelomu milenijuma možemo reći da jeste tako često pominjana,
kao što je reč o globalizaciji. Globalizacija je izuzetno široka pojam, za koji ne postoji čak ni
jedna definicija, pa je izuzetno težak pokazati načine na koje se to manifestuje u društvu.
Globalizacija se odnosi na jačanje svesti o svetu u celini. Globalizacija je izuzetno
višedimenzionalan proces i fenomen koji danas, u 21. veku, obuhvata gotovo sve sfere našeg
društva. Blagodati globalizacije nisu ravnomerno raspoređene. Ovo dovodi do velikih
nejednakosti, odnosno velike ekonomske razlike među regionima. O tome svedoči činjenica da je
razlika u prihodima između najbogatijih i najsiromašnijih šest naspram jedan. Manje zemlje u
globalizovanom okruženju često nemaju izbora. Ili moraju prihvatiti sva pravila i obaveze koje
nameće globalizacija ili će ostati i dalje margine razvoja. Tokom 20. veka, na primer, razvili su
se veliki naftni giganti, globalne naftne kompanije, s nametanjem novih kriterijuma učinka
posao. Manje naftne kompanije da bi ostale na tržištu treba da postignu ovi kriterijumi, ali za to
im je potreban veliki tržišni ciklus. Glavni problem je nedovoljna veličina tržišta. U realizaciji i
radu na globalnim tržištima najviše uspeh postižu velike multinacionalne korporacije, što je i
razumljivo. Korporacije koji nisu toliko veliki pokušavaju da se prilagode pravilima ili izgube
svoje pozicije, a takođe nemaju na raspolaganju najpovoljnija finansijska sredstva. To je
globalizacija korist doneta onima koji imaju potrebne veštine, resurse i proizvode za prodaju
širom sveta, a ključno pitanje je da li donosi nešto dobro siromašnima?!

Siromaštvo je nezaobilazna pojava današnjeg sveta o kojoj se svakodnevno govori

raspravljano na različitim nivoima. Utiče na petinu svetske populacije, i iz godine u godinu svet
se suočava sa sve većim raslojavanjem stanovništva. Naime, u ovom drugom se odvija proces
društvene promene trideset godina, što označava prelazak sa industrijskog na postindustrijski
način proizvodnja, dovela je do pojave novih socijalnih rizika, ostavljajući mnoge bez
zaposlenosti, postoji nesigurnost na tržištu rada, a karakteriše je i starenje stanovništva rast
porodične nestabilnosti. Siromaštvom se bavi multidisciplinarna stručna i naučna javnost,
politička i javne organizacije, mediji i razne druge zainteresovane strane sa različitih nivoa i
perspektiva. Problem siromaštva zaokuplja razne stručnjake i naučnike; od ekonomista,
političari, sociolozi, socijalni radnici, psiholozi istoričarima, antropolozima I drugi. Gotovo da
nema profesije koja, barem posredno, ne utiče na određeno način siromaštva.

3
 2. GLOBALIZACIJA

Globalizacija je proces čiji je cilj postepeno uklanjanje ograničenja protoka usluge, robe i
ljudi između zemalja. Uprkos velikom broju izvora, nije pronađen jedinstvena definicija
globalizacije. Potiče od francuske reči „globalno“, koja podrazumeva ukupnost ili celinu. Prvo se
pojavila reč globalizacija 1961. u Vebsterovom rečniku američkog engleskog. Globalizacija je
moguća definisati i razumeti na različite načine. Neki to smatraju optimističnim procesom što
doprinosi razvoju tehnologija, širenju tržišta, većoj dobiti i slično, dok sa druge strane, neki to
smatraju neophodnim zlom, odnosno globalizaciju poistovećuju sa Dominacija SAD u svim
aspektima društvenog života, od kulture do ekonomije. Globalizacija obuhvata mnoge stvari:

 međunarodni tok ideja i znanja,

 razmena između kultura,
 svetsko civilno društvo i
 Svetski pokret za životnu sredinu.

U svakodnevnom govoru globalizacija označava razne pojave, poput rasta dominacija

Zapada, posebno Sjedinjenih Država, u ekonomskoj, političkoj i kulturnoj sferi, a ponekad se
globalizacija odnosi na širenje liberalne ideologije i stvaranja slobodno svetsko tržište. Konačno,
o tome se može govoriti i kao o procesu koji zahvaljujući brzom protoku informacija dovodi do
stvaranja i ujedinjenja sveta zajednice. Potrebna nam je globalizacija da bismo je prevazišli
zajedničkim naporima haotične prirodne teškoće kao i teškoće ljudskog društva. Ona je jedna od
posledica razvoja nauke, tehnologije, demokratije i tržišne ekonomije. U globalizaciju je uvek
imala velike nade u smislu da će siromašne zemlje povećati standard na takav način da
nerazvijene zemlje kroz razmenu dobara I usluge pružaju pristup prekomorskim tržištima kako bi
mogle da prodaju proizvode do niže cene i otvorene granice kako bi se omogućio ulazak novog i
svežeg stranog kapitala u zemlju investitora, a s druge strane da nateraju domicilno stanovništvo
da putuje u druga, razvijenija zemlje, tamo se školovali i vratili se u domovinu sa novim
znanjima i veštinama. Ovo otvaranje tržišta, koje je imalo koristi od globalizacije, trebalo je da
dovede do veći razvoj i rast, ali dogodilo se da je Zapad radio na štetu siromašnih zemlje. Naime,
razvijenim industrijskim zemljama dozvoljeno je dobro proizvedeni u njihovim zemljama
izvezeni u siromašne zemlje i na istoj su robi naplaćivao carine koje su bile četiri puta veće od
carina na robu proizvedenu u druge razvijene zemlje.

4
 2.1Nastanak globalizacije

Evropska dominacija je započela jedrenjačkom plovidbom. Bile su evropske države

tokom kolonijalizma u Novom svetu prenosili svoje političke, ekonomske i državne institucije.
Po završetku kolonijalne ere, počeci globalizacije leže u industrijskoj revoluciji koja je približila
svet. Do početka Prvog svetskog rata svet se zaista brzo globalizovao. A nakon toga sledi
povlačenje u nacionalizam i protekcionizam. Od 1929.- 1933. godine došlo je do velike krize
izazvane uvođenjem trgovine ograničenja. Završetkom Drugog svetskog rata dolazi do porasta
trgovine tj izazvane ponovnom liberalizacijom trgovine.

Pojava globalizacije, posebno u Evropi, pogodovala je situaciji nakon Drugog svetskog

rata. Tada mnoge potpuno uništene evropske zemlje započinju proces međusobno povezivanje.
Takođe su ih finansijski podržale SAD. Glavni cilj njihovog povezivanja bio je stvaranje Evrope
u kojoj će da pomažu i sarađuju jedni sa drugima i izbegavaju neprijateljstva. Globalizacija je
onda ponovo skrenula pažnju na već uspostavljene međunarodne međuvladine institucije:
Ujedinjene nacije, pokušavajući da održe mir; Osnovana Međunarodna organizacija rada (ILO)
1919, koja zagovara „dostojanstven rad“; Svetska Zdravstvena Organizacija (VHO), koja radi na
poboljšanju zdravstvenih uslova u zemljama u razvoju i slično.

Pored međuvladinih organizacija, 3 glavne institucije koje upravljaju globalizacijom

danas i u skorijoj prošlosti su:

 Međunarodni monetarni fond,

 Svetska banka,
 Svetska trgovinska organizacija - WTO.

5
 Globalizacija je prouzrokovala stvaranje globalne ekonomije. Istovremeno sa njom i
stvaranje globalnih kompanija i trgovinskih blokova. Mnoge zemlje su mnogo napredovale
zahvaljujući ekonomskoj globalizaciji zapadnih zemalja. Do kraja Drugog svetskog rata počele
su se sve više okretati jedna prema drugoj. Otuda i počeci globalizacija koju nalazimo u Evropi.
U Evropi je osnovano Evropsko udruženje uglja i čelika, a zatim i Evropske ekonomske
zajednice. To je EU za mnoge je to bila inspiracija za udruženja. EU je ohrabrila druge delove
sveta da međusobna integracija. Danas se globalizacija uglavnom odnosi na trgovinu. Ali ne i
dalje možemo reći da je otvaranje granica i stvaranje trgovinskih blokova pomoglo svima.
Zapadne zemlje su vršile pritisak na siromašne zemlje da uklone trgovinske barijere,zadržavajući
svoje i sprečavajući zemlje u razvoju da izvoze svoje proizvode. Na taj način lišili su ih preko
potrebnih prihoda od izvoza. Govoreći o razvoju globalizacije kakav danas poznajemo, oni su im
prethodili trgovinski blokovi, od kojih je prvi bio - GATT- Opšti sporazum o carinama i trgovini.
GATT je multilateralni sporazum koji je regulisao međunarodnu trgovinu. Njegova svrha je bila
da smanjenje carina kao i drugih prepreka u trgovini.

Slika1. Globalizacija

6
 2.2Aspekti globalizacije

Globalizacija podrazumeva način na koji danas živimo. Nije sama ekonomski, ali i
kulturni, politički i tehnički, i snažno je uticao na globalizaciju razvoj komunikacionog sistema.
To je pogrešan način razmišljanja o globalizaciji odnosi se samo na velike sisteme. Ne javlja se
samo tamo daleko od nas u tuđini I odvojen od pojedinca, to već utiče na sve oko nas i na sve
aspekte našeg života. Globalizacija je stoga složen skup procesa, dok većina ljudi o tome
razmišlja u određenom smislu odvlačenje moći sa lokalnih zajednica u globalnu sferu. Lokalne
zajednice i nacije su sigurno izgubili deo svoje ekonomske moći, ali globalizacija ima suprotan
efekat. Globalizacija ne samo da odvlači moć, već je i potiskuje, stvarajući tako pritisak na nju
lokalna autonomija. Globalizacija nas pritiska sa svih strana, i to je razlog oživljavanje lokalnih
kulturnih identiteta u različitim zemljama.

Razlikujemo tri ključna aspekta globalizacije:

 ekonomski aspekt - globalizaciju pokreće ekonomija, ali ona upravlja

ekonomijom politike i jasno je kako su svetske sile na neki način oblikovale
globalizaciju gde su promovisali sopstvene interese. Pa kad pogledamo svet u 21. veku i
upoređujući najbogatije i najsiromašnije zemlje, jasno je koliko su političke grupe nisu
težile stvaranju skupa pravila koja bi promovisala dobrobit ljudi u najsiromašnijim
zemljama sveta nego da slede svoje interese. Multinacionalne korporacije takođe
uključuju milione ljudi u svoj posao kontrolna tehnologija, kapital i planetarni resursi;

 političko-pravni aspekt - podrazumeva narušeni državni suverenitet koji je

posledica učešća u međunarodnim zajednicama, organizacijama i ugovorima I stvara
sistem globalnog upravljanja koji ograničava trenutnu moć država. Danas globalna
politika postaje multivilizacijska i od nje se napušta stari i prihvatanje novih identiteta;

 kulturni aspekt - podrazumeva, pre svega, uvođenje zajedničkog sveta

Engleski jezik. Na taj način je engleski danas na drugom mestu prema rasprostranjenosti
jezika koji se govore u svetu. Svet je sve više i više zaokupljen vesternizacijom, a time i
stvaranjem globalne kulture, dok time nažalost mnoge kulturne osobenosti nestaju.

7
 2.3Prednosti i nedostaci globalizacije

Kada je reč o pozitivnim i negativnim uticajima globalizacije, obično se radi o tome

demokratija, ljudska prava, područja mira, siromaštva i gladi, zaštita životne sredine I slično. Oni
koji napadaju globalizaciju često ignorišu njene pozitivne efekte. Ne argumenti zagovornika
globalizacije su još neuravnoteženiji. To je za njih napredak globalizacije i zemlje u razvoju
moraju ga prihvatiti ako žele da rastu. Ali za mnoge zemlje u razvoju globalizacija nije donela
obećanu ekonomiju gracioznost. Sve veća razlika između onih koji imaju i onih koji ne odlaze
sve više i više ljudi u Trećem svetu u krajnjem siromaštvu, u uslovima u kojima žive sa manje od
jedan dolar dnevno, uprkos čestim obećanjima datim u poslednjoj deceniji 20. veka da će se
siromaštvo smanjiti, stvarni broj siromašnih je porastao skoro 100 miliona.

Globalizacija je u velikoj meri pomogla pojedinim zemljama, što je očigledno u porastu

njihov BDP, broj proizvedenih usluga i dobara, ali to nije konkretno pomoglo ljudi čak i u tim
zemljama, i stoga se može reći da je globalizacija stvorila bogate zemlje sa siromašnim ljudima.
Postoji nekoliko problema:

 Pravila globalizacije su nepravedna i namenjena su u korist razvijenih države, dok su s

druge strane ta pravila dovela do toga da je bio siromašniji zemlje su postale još gore,

 Pravila koja regulišu globalizaciju su posebno oduzeta od zemalja u razvoju njihov

suverenitet kao i sposobnost da samostalno donose odluke vezano za poboljšanje života
njihovih građana i u tom smislu to možemo reći globalizacija podriva demokratiju;

 Globalizacija ne bi trebalo da znači amerikanizaciju bilo ekonomske politike, bilo

kulturu, ali često upravo to znači, što izaziva nezadovoljstvo manje razvijenih zemlje.;
 Tamnije strane globalizacije manifestuju se u recesiji i depresiji, propadanju životna
sredina, Afrika koja je lišena svog bogatstva, svojih prirodnih resursa i koja je ostala sa
dugom koji uveliko premašuje njenu sposobnost da ga plati.

8
 Danas još razvijenije industrijske zemlje počinju da sumnjaju u globalizaciju, koja za sa
sobom donosi nejednakosti i ekonomsku nesigurnost. Smatra se da to možda i postoji rast, ali da
je većini ljudi možda gore. Mesarić u svom radu ističe da danas 80% svetske populacije živi u
zemljama u razvoju. Karakteristike takvih zemalja su visoko siromaštvo, nezaposlenost i nisko
obrazovanje. Za takve zemlje globalizacija znači rizike i ta globalizacija bi delovala na način koji
obogaćuje celinu sveta, to bi trebalo postići kao primarni cilj da se deluje upravo za ljude u timu
zemlje. EU radi na smanjenju ekonomskih razlika između regiona na primer kroz svoje fondove
kao što su Evropski fond za regionalni razvoj ili Evropski socijalni fond izdvaja više novca za
siromašne. Uvođenjem evra 1. januara 2003. godine stvoren je drugi po veličini valutni blok
svet. Globalizacija sigurno utiče na evro, dok mnogi autori ističu da je evro Ameriku je lišio
prednosti kao jedine rezervne valute na svetu. Uvođenje evra je vodio je SAD da što pre
uspostave pregovore o zoni slobodne trgovine obuhvatajući obe Amerike i tako bi postala
najveća takva zona na svetu. Proces Proširenje EU je važno spoljnopolitičko pitanje, jer zavisi od
položaja EU u proces globalizacije.

Globalizacija još uvek ne funkcioniše u finansijskom, ekonomskom i informacionom

smislu mreža u kojoj su sve zemlje širom sveta. Uslovi globalizacije nažalost nisu isti u svim
zemljama, a globalizacija ne pogađa sve ljude podjednako. Rast umrežavanja u isto vreme
povlači za sobom veliku nesigurnost. Globalizacija povezuje i svet doprinosi ekonomskom rastu,
ali takođe donosi ekonomsku polarizaciju u svet. Posledice globalizacije su često nekontrolisane,
jer su to sve novi procesi koji su veoma teški predvideti. Dakle, kroz globalizaciju se primenjuje
princip tzv velikih sila, koje imaju prednosti na globalizovanom tržištu.

Međutim, to ne mora nužno značiti da manje kompanije ili manje države ne mogu biti, na
primer uspešan. Ako imaju dobru strategiju razvoja i infrastrukturu, mogu uspeti globalizovano
okruženje. Na primer, u Aziji imamo tzv Azijski tigrovi, uspešni poduhvati manjih zemalja kao
što su Tajvan, Tajland, Singapur i Malezija razvio se u vodeće visokotehnološke proizvođače. Iz
ovog primera se može zaključiti da je imale države mogu imati koristi od globalizacije ako
pomno prate globalizaciju procese i da budu uključeni u njih sa sopstvenom strategijom razvoja.
Dakle, i manje države imaju mogućnosti za uspeh ako su sposobni i ako brzo prepoznaju i prave
mogućnosti koristiti ih

9
 3.SIROMAŠTVO

Svi znaju šta je siromaštvo ili bar mogu da kažu da znaju kad ga vide. To često
podrazumeva loš materijalni status, nedostatak društvene moći, loše uslove stanovanje,
nedostatak glasačkih prava, određeni stilovi života i stavovi. Problem sa razumevanjem
siromaštva se javlja sa problemom pokušaja definisanja i merenja siromaštvo. O’Boyle je tvrdio
da „definicije siromaštva opterećen sistemom vrednosti onih koji ih stvaraju “. DiNitto s druge
strane, on veruje da je „definisanje siromaštva politička aktivnost“ odnosno onih koji
zagovaranje programa usmerenog na pitanja siromaštva biće sklonije pri Definisanje
favorizovanog indeksa koji ukazuje na veliki broj ljudi koji žive u siromaštvu. Definisanje
siromaštva u Sjedinjenim Državama je sigurno drugačije nego u Indiji, Bangladešu, Etiopiji ili u
nekim drugim delovima sveta. Deca koja žive na primer u siromaštvu Moldavija, Kavkaz ili
Indija žive u potpuno drugačijim i teško uporedivim uslovima u odnosu na decu koja žive u
siromaštvu u zemljama razvijenog sveta.

Dakle, s obzirom na to ne postoji jednoznačna definicija pojma siromaštva različiti

pristupi ili složenost ovog fenomena. S jedne strane, siromaštvo jeste definisana prvenstveno kao
nedostatak potrebnih materijalnih sredstava da bi bila prihvatljiva životnog standarda, dok se s
druge strane siromaštvo doživljava kao višedimenzionalno fenomen koji je u njegova definicija
uključuje materijalne, socijalne, kulturne i psihološke aspekte života. Ali uprkos naizgled
oprečnim pristupima razumevanju siromaštva, današnji teoretičari će se ipak složiti da je ovo
složen fenomen koji to nije moguće jednodimenzionalno razumeti.

Prema Šućuru, siromaštvo znači socijalno, a ne prirodno stanje. Prema tome, svaka
definicija siromaštva podrazumeva vrednosne sudove i svaka definicija siromaštva je takođe
„socijalna definicija“ jer su sve potrebe zadovoljene društveno interpretirane, kao i resursi
potrebni za njihovo zadovoljenje.

Prema Walkeru & Walkeru, siromaštvo je stanje uskraćivanja dohotka i drugi izvori, bilo
materijalni, socijalni ili kulturni. Utiče na zdravlje I životna očekivanja, kao i pristup društvenim
mrežama, zapošljavanje, učenje I poštovanje. Autori takođe navode da je teško složiti se oko
univerzalnog definicije siromaštva. Materijalni deficit koji najjasnije određuje siromaštvo vuče
praćen širokim spektrom nezadovoljenih osnovnih ljudskih potreba u biološkom, psihološki i
socijalni smisao. Tako je Svetska banka siromaštvo definiše pre svega kao materijalni deficit koji

10
ima posledice slabi socijalni odnosi, nesigurnost i zavisnost od drugih, nisko samopoštovanje i
bespomoćnost.

Multidimenzionalnost siromaštva se manifestuje u državi koju karakterišu dugoročno i

stalno uskraćivanje resursa, sposobnosti, izbora, sigurnosti i moći koji su neophodni za
adekvatan životni standard i realizaciju drugih gradjanskih, ekonomskih, politčkih, kulturnih I
socijalnih prava.

Ne postoji dominantna teorija siromaštva, a verovatno je neće ni biti . Postoje teorije na

makro, mezo i mikro nivou i one se razlikuju od objašnjavajućih do fragmentarnih. Fokusiraju se
na opšti pojam siromaštva, razmatranje i fokusiranje na uzroke siromaštva (npr. nezaposlenost),
posledice siromaštva, živote siromašnih, javne intervencije i pojedinca strategija. Neke od
mnogih teorija siromaštva su: teorija nejednakosti, teorija raspodele dohotka, teorija
stratifikacije, teorija klasa, neomarksistička teorija, teorija marginalizacije, teorija relativne
deprivacije, teorija odstupanja, teorija uspeh, teorija društvenih promena, teorija razvoja, teorija
modernizacije, teorija ekonomski rast, teorija kulture siromaštva, teorija suočavanja itd.

Slika2.Siromaštvo

11
 Među najpoznatijim i najčešće korištenim teorijama siromaštva su tri sociološke teorije:
teorija kruga deprivacije, teorija kulture siromaštva i teorija situacione prinude. Teorija
deprivacijskog krugu zasniva se na tezi da “siromaštvo rađa siromaštvo “i prenosi njegove
posledice s kolena na koleno. Siromaštvo je krug u kome nema ni početka ni kraja. Prema
Waxman-u ključni element siromaštvo je stigma ostalih članova društva koja dovodi do toga
ljudi koji žive u siromaštvu nalaze se u „začaranom krugu“ gde je negativan stav prema njima
dovodi do ograničavanja mogućnosti za njih od strane društva. Kumulativno nasledni karakter
siromaštva uslovljava „gomilanje“ nepovoljnih životnih okolnosti koji se međusobno podržavaju
i ojačavaju, sprečavajući ih da prekinu „začarani krug“. Osnivač pristupa 1902. godine, o.
porodičom začaranom krugu u koji se siromaštvo prenosi generacijom bio je Seebohm Rovntree.
Kasnije je ovaj pristup bio obično kritikovan kao statičan, opisan, normativan i nefleksibilan.
Teorija kulture ili subkulture siromaštva jedna je od osnovnih socioloških teorija siromaštva koja
je u potpunosti razradio američki antropolog Oscar Levis 1950-ih veka. Pristalice ove teorije
smatraju da je siromaštvo najčešće rezultat neprihvatljivih oblika ponašanja, devijantnih
vrednosti i morala, koji ih razlikuju od dominantnog kulturnog i društvenog okruženu. Takvo
„loše“ ponašanje, devijantne vrednosti i moral se prenosi generacijski kroz socijalizaciju. Takođe
kultura siromaštva se uči i internalizuje u procesu socijalizacije. Teorija situacijske prisile, za
razliku od teorije kulture siromaštva, objašnjava ponašanje ljudi koji žive u siromaštvu kao
reakcija na okolnosti ili na „prisilu situacije“. Ponašaju se na određeni način, ne zato što im
određena kultura to nalaže, već životne okolnosti poput nezaposlenosti, bolesti, niskih primanja.
Prema ovome teorija bi, čiji je najznačajniji predstavnik Liebov, ako se situacija eliminiše prisila,
ljudi bez većih poteškoća menjaju svoje ponašanje što je samo posledica prisile. Značajan
nedostatak ove teorije je njeno pojednostavljenje u tumačenju ljudskog ponašanja. Naime, neka
ponašanja se relativno lako menja i ne treba isključiti mogućnost da siromaštvo stvara trajnije
vrednosne orijentacije i obrasce ponašanja.

Slika3. Siromaštvo

12
 3.1Uzroci siromaštva

Neki ljudi misle da u bogatom regionu poput EU niko ne može biti siromašan, odnosno
ako je rezultat nekih ličnih nedostataka ili problema. Naravno da to nije istina. Stalno visoka
stopa siromaštva u EU ukazuje da je siromaštvo najvažnije posledica načina organizovanja
društva i raspodele dobara, bez obzira kako to funkcioniše bilo da se radi o finansijskim ili
drugim dobrima, poput stamnovanja, zdravstvenog i socijalnih usluge, obrazovanje i druge
ekonomskih, socijalnih i kulturnih usluga. Činjenica da su različite stope siromaštva u različitim
državama članicama to jasno pokazuju različiti pristupi u raspodeli dobara i mogućnosti dovode
do različitih ishoda.
Najmanje nejednaka društva u Evropi najčešće imaju najniže stope siromaštva i manje
pogođene krizom. To je pre svega zato što su njihove vlade odlučile da stave prioritet na
osiguranju odgovarajućeg nivoa minimalnog dohotka i kvalitetnog pristup uslugama kroz sistem
socijalne zaštite i pružanjem zagarantovanog nivoa minimalne zarade. Oni su najčešće
najefikasniji u preraspodeli bogatstva kroz poreski i drugi sistemi. To znači da je odluka o tome
kako iskoreniti siromaštvo politička odluka o tome kakvo društvo želimo.
Neki od ključnih faktora zbog kojih je osoba izložena u većem riziku od siromaštva su:

 nezaposlenost ili nekvalitetan rad jer otežava pristup pristojnom prihodu

 nizak nivo obrazovanja i veština jer ograničavaju pristup pristojnim
poslovima koji omogućavaju lični razvoj i puno učešće u društvu
 Veličina i tip porodice, odnosno velike porodice ili jednoroditeljske porodice
imaju veći rizik od siromaštva jer imaju veće troškove, niže prihode i teže dolaze do
dobro plaćenih poslova
 Pol, žene su uglavnom izložene većem riziku od siromaštva nego muškarci,
jer je to manje verovatno će imati plaćeni posao, niže penzije i više su uključene u to
neplaćena briga o članovima porodice, a kada su zaposleni, često su manje plaćene za isti
posao od muškaraca
 invaliditet ili loše zdravlje jer ograničava pristup pristojnom zaposlenju i vodi
prema povećanim dnevnim troškovima
 Pripadnost manjinskim etničkim grupama, kao što su Romi i imigranti /
neregistrovani migranti jer su posebno podložni diskriminaciji i rasizmu zbog kojeg je
manje verovatno da će pristupiti zaposlenju i oni su prisiljeni da žive u siromašnijem
okruženju i imaju lošiji pristup osnovnim uslugama
 život u udaljenim ili teško ugroženim zajednicama u kojima su usluge lošije

13
 3.2Borba protiv siromaštva

U Evropi je 2010. proglašena Evropskom godinom borbe protiv siromaštva I socijalna

isključenost. To su aktivnosti u okviru programa usmerenog na podizanje svesti o siromaštvu i
socijalnoj isključenosti među civilnim društvom, vlade i šire javnosti. Proglasio ga je Evropski
parlament, a u oktobru 2008. odobrio Savet ministara na osnovu predloga Evropske komisije.

Godina ima četiri glavna cilja, a to su:

1. Prepoznajte osnovno pravo ljudi koji prolaze kroz siromaštvo i socijalnu

situaciju isključenost da bismo živeli dostojanstveno i preuzeli aktivnu ulogu u društvu;
2. Promovisati zajedničku i individualnu odgovornost u borbi protiv siromaštva
I socijalna isključenost, kao i podsticanje odlučnosti svih javnih i privatnih učesnici;
3. Promovisati socijalnu koheziju, od koje koristi ima celo društvo
iskorenjivanje siromaštva;
4. Preduzmite konkretne mere za obnavljanje obećanja EU i njenih država član
za borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti.

Treba napomenuti da su ključni principi programa decentralizacija i koordinacija. Iako

brojne aktivnosti se odvijaju na evropskom nivou, a svaka država članica je odgovorna je za svoj
program aktivnosti, u skladu sa prioritetima definisanim na nacionalnom nivou a odobrila
Evropska komisija.

14
 4.ZAKLJUČAK

Zadatak ovo rada jeste bio je da se prikaže povezanost globalizacije i siromaštva.

Svi periodi u čovekovoj prošlosti doneli su svoje promene, ali one industrijske revolucije
i razvoja tehnologije svet je počeo brzo da se povezuje. Industrijska revolucija je bila period
kada su transportni troškovi počeli da opadaju, stanovništvo je počelo da se seli, roba i usluge su
počele da se pružaju i svet je počeo povezati. Ova iznenadna veza trajala je do početka Prvog
svetskog rata, kada je na osnovu političkih poteza došlo do privremenog zastoja u vezi. Period
između Prvog i Drugog svetskog rata takođe je karakterisala Velika depresija, i u tom periodu
globalizacija ne samo da nije išla napred, već se desilo i obrnuto procedura. Dakle, nastupio je
period raspada svetske ekonomije.

Iako su međuvladine organizacije osnovane nakon završetka Drugog svetskog rata koji su
trebali da pomognu u povezivanju zemalja u pogledu trgovine i oporavka ekonomije i
ubrizgavanje svežeg kapitala u zemlje u potrebi, desilo se nešto sasvim suprotno. Ove
međuvladine organizacije u svom poslovanju su odredile kruta pravila i vodila se samo
američkim modelom poslovanja, koji je neke zemlje duže vodio u propast.

Globalisti ističu da se siromaštvo zapravo smanjilo. Kao primere ističu Indiju i Kinu. Od
kasnih 1970-ih, kineski rast je bio gotovo 8% godišnje po stanovniku, dok je indijski iskustva
nisu bila tako spektakularna, ali je stopa rasta više nego udvostručena, 1980-ih sa 1,5% na 3,7%.
U ove dve države dom imaju više od polovine siromašnih u svetu. Globalisti ističu da su najveće
šanse za smanjenje siromaštva imaju one zemlje koje se otvaraju prema svetskoj ekonomiji. Ali
mnoge zemlje koji su bili potpuno otvoreni za trgovinu, što je za posledicu imalo finansijske
krize i razočaravajući rezultati. Latinska Amerika je pretrpela velike nejednakosti nakon koja je
usvojila plan globalizacije devedesetih godina. Iz takvih iskustava može se zaključiti da pravila
ponašanja koja se zahtevaju od siromašnijih zemalja često nisu dobra.

Globalizacija donosi profit, a razlike u distribuciji treba adekvatno rešavati ekonomske,

poreske i obrazovne politike. Šta globalizacija donosi, globalno kompanije, ekonomija i razvoj
sveta kao jedinstvenog sistema uopšte u budućnosti, ostaje vrlo neizvesna.

15
 5.LITERATURA

[1] Pažanin A. , Globalizacija i politika, 2009

[2] Milardović A., Globalizacija, 1999
[3] Jovančević R., Ekonomski učinci globalizacije i Evropska Unija, 2005
[4] DiNitto D.M., Social welfare: Politics and public policy, 1995
[5] Lewis O., The culture of poverty, 1966
[6] O’Boyle E.J., Distribution sensitive measure of poverty in the United States, 1999
[7] Walker C. & Walker A., Social policy,poverty and social work, 2009
[8] Waxman C. The stigma poverty: A critique of poverty theories and policies, 1983

16