КУЛОНОВ ЗАКОН

Грчки филозоф Талес из Милета 600 г.п.н.е када се ћилибар (једна врста смоле – жута смола
четинара, окамењена после дугог стајања) протрља вуненом тканином привлачи ситне комадиће
Овој појави дат је назив електрицитет по ћилибару који се на грчком назива електрон.
Наелектрисање тела може да се врши на различите начине, а најједноставнији начин је
наелектрисање трењем.
На основу огледа дошло се до закључка да постоје две врсте наелектрисаних тела. Једна врста је
означена као позитивна а друга негативна. Наелектрисана стаклена шипка је означена као
позитивна (+), а наелектрисана пластична шипка као негативна (-).
Тела се привлаче ако су наелектрисана супротним врстама наелектрисања, а одбијају ако су
наелектрисана истим врстама наелектрисања.
Тек када је објашњена структура материје односно грађа атома дошло се до одговора о
наелектрисању.
Модел атома: (језгро – протони и неутрони, омотач – електрони)
електрони (е)
протони (p)
неутрони (n)

Атом је електронеутралан (број протона једнак је броју електрона).

Када има вишак електрона атом је негативно наелектрисан, а када има
мањак електрона атом је позитивно наелектрисан.
Тела се наелектришу тако што електрони прелазе са једног тела на
друго.

Пошто тела садрже мноштво атома ако су сви атоми електронеутрални и тело је
електронеутрално. При трењу долази до преласка електрона са једног тела на друго.
Нарушавањем равнотеже броја протона и електрона тело постаје наелектрисано.
Електроскоп је инструмент помоћу кога може да се утврдили је неко тело наелектрисано, врста
наелектрисања и количина наелектрисања.
Електрометар има скалу на којој може да се мери скретање казаљке – скретање зависи од
количине наелектрисања.
Количина наелектрисања означава колико је неко тело наелектрисано. Количина наелектрисања
обележава се словом q.
q=n⋅e
n - број који показује разлику броја протона и електрона у телу
e - наелектрисање једног електрона (елементарно наелектрисање)
Јединица за количину наелектрисања је КУЛОН, а означава се великим словом C.

1 e = 1,6 * 10-19C (0, 000 000 19 000 000 000 000 16)

Појава при којој се повећава или смањује број електрона на телу назива се наелектрисавање
тела.

ЗАКОН ОДРЖАЊА НАЕЛЕКТРИСАЊА

Наелектрисање се не може створити нити уништити, може се само преносити са тела на тело
или се померити унутар једног тела.
На основу резултата експеримената француски физичар Шарл Кулон је утврдио да сила између
наелектрисаних тела зависи од количине наелектрисања и растојања између тела.

q1 q2
F=k
r2 Кулонов закон (1875. године)
k - константа сразмерности која има одређену вредност за неку средину
Nm 2
k =9∗109 2
за вакуум C
q1,q2 - количине наелектрисања
r - растојање између наелектрисаних тела

Сила узајамног привлачења или одбијања два наелектрисана тела је сразмерна производу
количина наелектрисања, а обрнуто сразмерна квадрату међусобног растојања.

Кулонов закон може да се напише и у следећем облику:

1 q1 q2
F=
4 πε 0 r 2
0 – диелектрична пропустљивост вакуума
C2
ε 0=8 , 85⋅10−12
Nm 2

Интензитет електричне силе зависи од особина средине у којој се налазе наелектрисања. Ако је
средина између наелектрисања неки изолатор (диелектрик) електростатичка сила узајамног
деловања биће мања.
Величина која показује колико пута је интензитет силе узајамног деловања између наелектрисања
мањи у некој средини него у вакууму назива се релативна диелектрина пропустљивост. Релативна
диелектричка пропустљивост обележава се са r. За вакум и ваздух r=1.

1 q1 q2
F=
4 πε 0 ε r r 2

Ова сила се често назива и електростатичка сила. Електростатика је део физике у којем се
проучава узајамно деловање непокретних наелектрисаних тела. Кулонов закон може да се
примени само на међусобно дејство тачкастих наелектрисања. Као тачкаста наелектрисања могу
да се сматрају тела чије су димензије много мање у односу на њихово међусобно растојање.
У простору око наелектрисаног тела делује електрично поље. Узајамно деловање (привлачење
или одбијање) наелектрисаних тела остварује се посредством електричног поља.
Физичка величина која описује електрично поље се назива се јачина електричног поља.

⃗
F
⃗
E=
q0
Е - јачина електричног поља
q0 - количина наелектрисања
F - електрична сила
Јачина електричног поља у некој тачки бројно је једнака електричној сили којом то поље делује на
јединичну количину наелектрисања тела које се налази у тој тачки.
N
Jединица за мерење јачине електричног поља: C њутн по кулону
Јачина електричног поља је векторска величина – правац и смер се поклапају са правцем и
смером електричне силе.
1 qq 0
F=
Пошто је интензитет силе, којом ова два наелектрисања међусобно делују, 4 πε 0 r 2 тада је
интензитет јачине електричног поља које ствара наелектрисање q једнак:

1 qq 0
4 πε 0 r 2
E=
q0
1 q
E=
4 πε 0 r 2
где је:
E - јачина електричног поља,
q - количина наелектрисања која је извор поља,
r - растојање од извора поља