Aero­

zagadenje (I)

Dr Martin Bogner, dipl. ing., U prillcirpu se zagaduju svri ovozema1j ski

Masinski fakultet, 11000 Beograd, medijulIDi - zemlja, voda .i vaZldiulh. Pr·i zagade­
l1'ju va:od'uha, materija kaja vlrsli zagadenje se
27. marta 80 i znaltno brze siri i bae dola:oi u dodi'r sa covee­
Slobodan Ciric, dipl. ing., jim orga:ll!~:z:mom. Kcmtaikit coveka i vazdJuha je
»Masinoprojekt«, 11000 Beograd, (raja'll za njegovog Zirv ota, odnosno on traje i
Dobrinjska 8a dOik je coveJ.k budan i dok je u snu. Ce9to se
neki. ohLici zagadenja ne mogu 'mbeCi ni najsa­
vreme>fii~im naCinom abrade vazduha, kao sto su
to pos.t·rojenja za provetrarvanje ,i klhmanizaciju.
Koliko savremena industrija i Kada se govoni 0 vazckrsnom zagadenj'll, ono
tehnika pomazu coveku, toliko ga dcluje prakt'i6no na tI1i naCina:
nekim svojim pratecim pojavama a) Licno ·i>Zlaganje vaZJdusnom zagad~vall'ju
izlaiu opasnosti. Jedna od takvih podra!ZUIDeva lti'Ono il: olaganje prasini, ispareTIij.i­
rna [ stetmim gas ov;ima , na pll~m(jr pri1lri1kom pu­
opasnosti je i ona od zagadenja, seruja. Mada s'll negati,vn.i cfe!klt,i ave v,r ste zaga­
koja cesto moze imati fatalne divaillja dobro poznati, resooJe prohlema je re­
posledice, kao sto su bronhijalna lattivno jed110S1avno i lez,j u prestalllku pusenja.
iii kancerogena oboljenja i dr. b) Profesionalno li.Zllagatnje vaZJdiusnom zaga­
U radu se prikazuje glavna divanju je kada su pojedilIlci naradno'm mestu
iZllozeni razliciltim vaZlduSinim ne.ois tocatma od
problematika zagadenja i lehnoJoskih proce.sa, u toku procesa prO'izvodnjc
odrZavanja cistoce vazduha i ,i s1. (,na pJ1~mer radnioi 'll hemi~ lskoj mdustni'j,i,
analiziraju glavni zagadivaci. rudarstvu, metalurgijli itd.). Poznat je veliki broj
Daju se i konkretni racunski obolrjenja u pojedinilm graillama indus,trije, koja
primeri proracuna emisije i se ceslto nazi'va:ju i profesiol7alna oboljel7ja.
imisije, kao i nekoliki slucajevi Ovad problem se reSava pTav'~Lnamprimenom in­
dulstrli~ lske hi'gidene, odnosno zasUiJte na radu,
proracuna visine dimnjaka. Ovi op9tim i licnim zaMi,tnim s'rooSltV'~ma.
racunski primeri su dati za Ret je dakle 0 opasnostJilma od zagadenosti
konkretne objekte. Pored covekove sredine i ce.lokupnog b~ljnog i zivotinj­
postupka proracuna sa racunskim skog Slve ta kao i promeIlJi kilime, kOlja sam.im
primerima, prilozen je niz drugih tim, zahteva i 'naj·viiSe sreds.tava i ulagan~a u
sprecavalll~e i kontmiu njenih pasaed'ica [1].
podataka i dijagrama potrebnih
Sve avo, najijednostavnilje receno, napada
za konkretne proracune sa cLisajne putelVe i organe na koj,ima se taloii pra­
odgovarajucim komentarima. Na sina, sto je predmet o]Jbiljnih razmatranja. Na
kraju je izlozen program Zatlost, pojava praSilne i vaZJdu's nog zagadenja ne
proracuna za racunske masine svodi se same na nepr,ijatnosti. Siiikoze, prouz­
jezikom »fortran IV«. mko'Varne udJi'Saflljem siJt!niili 6vll'stih cesti'ca, i dnu­
ge ¢'llone bolestli ikoje se javJ:jajru kao posledica,
dovo:d.e do fa1l:a:1ni.h :pojava. Nlitje potrebno obraz­
Jagaiui, sa :tog stalllov,jsta, potrebu zas:preeava­
1. Uvod IlJjem i sto je moguce U!SipeSn~jJJffi ISlIDanjenjem
zagaden()lS;ti. vazduiha.
ZagadenJje covekove okolme 'je oduvek po­ 'ZagadiiIVan:je atmosfe.re ad sve v.iiSeilIldu'S'trij­
Slto}ailo, alH ~u opasnos.tli od zagadeIlJja bi-vale sve sbh poSit'rojenja i fabpiika, sta'Lno poveea,v a broj
veCe sa nagHm raZJvojem iilldiLl'Slt'rliue ~ koncCiI1tra­ bolooti . Veeina 90lesiti kOlje donlOSIi praS'iIIla je
ci1jom ,s>ta'llovnika u . veliiJkam gradovima i indu­ prouzrokovana njenim ud'isanjem, ali rak Hi
sltr.ij,SlkimC6Il'trillna. dermati,tliisi nas1taj'll i u kOintakltu pra.$'ine sa ko­

/i./imalizacija grejanje hladenje _ Broj 1/1983. 75

 zorn. Velika specifi6na pov,rslna cestica praslne,
,kDja je finD raosprostranjena, dClije veeu mDgue­
nos·t za hemijlSko aJkitilvilranje . Inltenzifiikaoiija
stetnih emils ija koda je pmvi'la i;ndUJS'tri,j~ku re­
voluoilj'li, u pos\ed!l1jih SltotJi'l1Cl1k godina je i dD­
vela do sm!isljene borbe p,rOltiov pnljan~a vazdllha
i kDntrole njegDve zaprljanDsti . N.a staD je niz
prepoI1Ulka i pro.pi·sa pa i ·za-kona 0 zas'Li,ti vazdu­
ha od zagadenja i kOllltroH zagadenja.
Zastilta vazdiUlha je danaJs impera'ti'v i USE U'\!­
ni predmet socija1nDg inzenjerstva Ikuj:i se bavi
pllltc\lnljliu1lia zals.Cl'leiJilvlo ta !i ,Ljudii na ZelmJji.
2. Zagadenje vazduha
2.1. Vrste zagadenja
SkDro svaka industrija iraa svoje specificne
prDbleme sa otpadnim gasDvima. Cine se DgrDm­
ni napDri da se pDbDljsaju USIDVi rada radnika
i zivuta DkDlnDg stanDvnistva. cia bi se smanjila
DpasnDst Old poj-ave prDfesionalnih Dboljenja.
Il1dustrijskih zagadivaca ima prakticno bez­
brDj. Sa pDjavDm nDvih izvDra zagadenja, dOZVD­
ljene kDncentracije nekih stctnih materija se iz
dana u dan smanjuju. Veoma je vainu da se
PDstuju propisi i da se stalnD radi na izradi
nDvih 'i kurekciji postojeCib propisa i standarda.
ZbDg toga se i cine napuri za stvaranje indus­
trijske zone van llrbanih celina i da se izbaciva­
nje (emisija) stetnih gasova i cestica vrsi kruz
visuke dimnjake.
Osim zbug zastite Ijudi, preciseavanje vazduha
je neuphDdno u, na primer, procesima fermen­
tacije da bi se odstranile stetne bakterije. U nc­
kim slucajevima je potrebnu Ddrzavanje cistoce
vazduha u radnim prDstDrijama, na primer u
industriji racunara, da bi se zastitili usetljivi me­
hanizmi. Ciste prosturije za sastavljanje preciz­
nih mchanizama i urcdaja, iIi pripremu fanna­
ceutskih prDizvDda, tl-aze prakticnD ster,ilan i cist
vazduh, stD je mDguee Dstva!1l11 zahvaljujuei
brzom razvDju DdgDvarajuCih uredaja za ventila­
ciju, klimatizaciju i pripremu vazduha.
Zagadivaci se, u fiziDi aerosDla, prakticnu mo­
gu podditi na Ipras.inu, dim, suspenzije i ma:glu
a, u ,inzenoemSlkio,j 1PI'alkisi, ZJl1l1laiSitu 'Pna!s,inu. Karak­
teristike ovih zagadivaca su sledeee.
Zrnasta praSina. TD su cvrste cestice veee
od 76 mikrona.
Prasina. Cvrste cestice koje su manje Del
zrnaste prasine 'i nastaju pri mehanickim upera­
cijama kau stu su drobljenje, mlever;.je i rusenje
iii razaranje eksplDzijDm.
Dim. cestice, cvrste iii tecne, nastale pri sa­
gorevanju iii kondenzaciji; uglavnDm su manje
Old 5 mikrDna. Dim je relativnD stabilnD disper­
zovan.
Suspenzija. Fini dim Old cvrstih cestica nas­
talih u procesu kDndenzacije. Cestice su Dbicnu
iSPDd 1 mikrDna.
76
~----------------------------------------------_____________
Magla. Tecne cestice, uglavnDmispDd 10 mile­
rona. Magla II koncentraciji kuja smanjuje vidnu
pDlje stvara nevidljivu maglu (uvu se ubicnu
nazi va sa mOl magla). PrirDdna magla nurmalno
sadrii cestice veee Old 10 mikruna.
Ova pDdela nije l<'Onacna, vce uglavnum
principijelna. Pri detaljnijem proucavanju tehnu­
lugije prasine mugu se izvrsiti i drugacije pudele,
s ,obz.i[.Oil11 [}Ia al1!alliizlu 'Uredalj'a za iptl"eciseava,nje.
Cestice kDje prouzwkiuj-u naj'veou upasnust
pri udisanju,su one kDje prDdipu u pluea, i ma­
nje su Old 10 m~krona. Ovakive cesvice zahtevaju
paZljivu uzonkDvanje da bi se dDbi.Ja pravaslika
01 koncenLracilji Ii raospDdeLi pOI ve1i(;i.ni, $-tu se ces­
to procenjuje i udredllje optickim iIi elektron­
slGim mik:roskopom. U 'kDli6ilnski malDm uZDrku
kDji sadrzi mesav,ilnu praSiUna, ponelcad je p.rak­
ticno ncmogucei,z dvojlit'isvaki materilj al. Za i~pi­
ti,vanje i aonaItZJu pra5jue\>'oI1i,ste se, pDred mikro­
skDpa, ranne metode , \kao StD su X-zraoi, spek­
1rDgrafija i za radiDakiti,vu e cestice autoradiDgra­
fi~a, vec prema tomekaoda je k oja me{oda naj­
pogud'l1'ilja.
Svaki pUit kada je iffiuguoe, pazlj iVD pregleda­
nje llzDmka prcthDdi li,,,bDI1U uredajai pDstrajenja
za preCiseavanje, dO'k za sasv:im nova postrojenja
t reba kopisttlti isl~ustva 's rtecena ,na s\i;cnim postro­
jenjima. CestD 's u lulagan~a Ii eksplDaotaciDni t'r os­
kDVi preCiscaovanja vazJduha veDma skup:i, a pre­
ciseavanje 'prema 'iosem Ii pDgll"esnom izboru iz­
gleda kaD da staLno iziiskuje dodatrnc trDskDve.
Tip POSlt'rojenja za preCi'scavan'j e {reba da zavisi
o.d karaktcri'Slti,ka 'Uzetith uzoralka, od protoka gasa
i n~egove temperature. Koji god Dip da se Dda­
bere, rprirnenjuju se sledeci f!i~iJ6ki priil1dpi pre­
Ciseavanja,i tD iJ.i jedan iii 11 kombinaciji:
- grav,itacija (talozne komore),
- centrif!l1giran~e (dkIDni),
- ,j.nercija } (vlakna's ti filtri,
zadrzavanje cestica skI1uberi, elimina­
dif.uz~ja t'Dri)
e lek trOIs tatioke s~le
(elek,tros'tatickii fi.1bri).
A8Ilomeraoilja, koja daje veee cesbice lakse i
joc1nostavnije zarlJdvaja'nJje, talrode je pDzdjan
pwces ill s,manjenj'li emi's ije u atmosferu.
Prema navedenimfizickim 'pnincipima kon­
struisan je veIiki hrDj aoparata ,i uredaja za pre­
ciSeava,nje [2], 'koje se il1lVDdi u dljlU pripreme
vazduha za normalnu radnu atmosferu iii u teh­
noIoSikim proceSlima. S dnUige strane, vrsi se pre­
Ciiscavanje prodllxkata sagorevanlja,diimnih gasova
il\i Dupadnih produkata i.z nekDg tehnoloskDg pro.­
cesa. Ova druga grupa predstavlja zagadivace, i
Lreba na samom j,llVaI1U stD je mog;u.ce vj,se oSoma­
n:j<iti emiisilj u mateI1i1ja kDje zagaduju a,tmosferu i
okolitnu.
Bmi's i1ja ~z kotlova se jednDstavnD smanjuje
talDznim kDmDrama Ii cilkionima, dok se ele'!<Jtro­
stati:ckim precistaCima smanjuju zagadenja 'kDja
cine kotlDvska pDstrojenja, kaD stu su termo­
eiektnme, IHi Ikaoda je IU ,pi1tanlj'usagu,r evanje ug­
Ija u letu u kDtlovskDmili nekDm drugDm 10­
Zi.SitU. Vllaimi skpube!lii 'li y.lailIl!1m kiulama iii ven-
Klimatizacija g"cjanje hladenje • Braj 111983.
-L._________
turi~praoniei nalaze siroku primenu u proeesnoj
i hemijiSkoj indu5triljii. Za odSitranjivanje veoma
sitnihradioakti'vnihcestica, baktterija, virusa i
prasine koja prouzrokmje plucna oboLjenja, ne­
ophodna je primena \~itsokoef,ekhvnih f'iltara. Tak­
vi fiHri meautitm nisu pOitrebni za krupnije ces­
tiee, narccito kada se javljaju ' u vils okoj kon­
ccntracijli.
U radnim pros torij ama, pra§ina koja nastajc
utehnoloskitm proeesima odnasno od v,ise ma­
s1na iii uredaja ne sme da dopre dOl disajnih
organa odnosno dOl dis3ljne zone ooog ko ops'Lu­
zuje masine i uredaje. IZdvajanje se ubicno lizvodi
odsisnim ventilatol11ma preku 'lllslls,nih hauba, iza
kojih se postavljaju fiHri, kojis'll najccSce sa
tkaninCHTI, a zatim se va:zduh pre'ko nekog dim­
njaka cdnosno vent'i,lacione cevi i,zbacuje u at­
mosfera. Gub~tak tuplote pri uvakvoj ventill aci'j i
muze vise da kosta no .instalaci'ja sa v~sokoefek­
tivnim filtrum. Iza uvih fi:lta,r a je muguce vrsiti
recinkulaciju vazdruha~Li u nekom slucaj'll rc­
kuperadju ,toptute. Ovakvi na6ni venti'lacije su
ZnaCa}Ol pri odabira:nju sistema ventJilacije
khmatitz aclje industri1'ski'h objelkata.
testu se efitkasnust postrojenja pugursava
zbog propusta 'U 'redu,"nom ockzavanju. VeziIVa­
llIje prasilne u elektrust<lJti'ck'tm fiLtrilma ,se moze
povecatJi desetak puta, ak,o 'se obraltJi paznja na
propllJstei otvore, i,Li pak zatvaranjem 'r upa na
vlaknast~m filterima. IU suprotnom slucaju moze
dOel do veli:kih ostecenja kuja praktti6no mugu
ins,talacitju izbaciltJj i,z ulpotrebe. U 'nekiim indus­
trrjslkitm pustwjenj~ma je 5hvaHji:vo pogursanjc
rada pOSltJrojenja za preCLscavanje, kada se u
emiis iji dima i mirisa mugu javtti ces1Jiee opasne
pol zdravlje, koje se ne primete odmah \ni~ue1no
iii 'Pu:tem udisanja (na primer radiuaik1Ji,vna pra­
siina, stetne bakterije i sl.). Redavna i puvreme­
naispitivanja iii kuntinualna kuntrula je neup­
hoiCllna. I~~plilt~vaJI1Jjle na lO1esuu ugraJdlIljle ~ Q'aida 'i u
toku oksploatacide je ~dalnas mnogu vaini'j e '001 sto
je bHo nekad.
Ovaj kratak pregled zagadenja 'll!kazJUje na
nagli razvoj tehnolugije prasine Ii preciscava:rJIja.
Otkrivanje i primena novih matenrjala za tpreCis­
tace doprinuSli vecaj efilkasnlOs1Ji luredaja za pre­
Ciscavanje.
2.2. Vrste zagadivaca
Podela i'ZJvora zagadenja po 'ilokakIVim :kvite­
:nijumima ne danosi 'll tehnilc kom s.miSJI'llIlli.s.ta
posobno. Medu1tim ovakve pudele odreduju prav­
ee oriJjcntacije bUl1be, kada je tu maguce, prati·v
aerozagadonja. Evo uobicajene podele [1] zaga­
divaca vazduha:
- prema vrsui izvura zagadenja,
- prerna mesuu i<zvora zagadenja,
- prema kvalitetu izvora zagadenja,
- 'prema 'trajanju zagadenja.
2.2.1. Vrste izvora zagat1enja vazduha
Rrema vDsti zagadenja zagadivac.i vazduha sc
mugu svrstati u dye g'l1upe i tu gnupu prirodnih
KlimatiZQcija greja>lje 11Ia<1ellje • Broj 111983.
i gnL1pu vesta6kiJh iZJVora zagadenj a. Rnirodni i.z­
vuri zagadenja su:
- prasina nosena vot'r om {razli6i,tog purekla),
- alergcni (polen i ostali),
- cestice murske soli i drugih murskih is­
paronja,
dim, 'lelte6i pepeo i gasovi ad sumskih
puzara,
gasovi iz mocvara i clruga priI'udna lispa­
ronja,
mikruOIlgalnizmli (bakJteritje i v,ir'llsi) ,
magla,
vulkanski gasuvi i pepeu,
- priradina :radiua'klti'vnast,
- Imeteorska prasi<na.
Vestacki izvor,i zagadenja su nastali dti rekt­
no iii indirekitnu 'procesima kuj'i:ma cavek uprav­
Ija. Mugu se podeliti u 'Slledece grupe:
- Zagadiiv anje vaZJdlUha radom energetskih
postrujenja. To S'll sVli 'i rnvori zalgadiivanja u pro­
cesima transtormaoiIje hemij;ski vezane eneI1gije
gur;i,va u neki drug'i obliik energije, prvenstvenu
~ r ansfo,nmisaJile u tu.p1otnu i elektri6ruu energiju,
U ovu grupu uglavnum s,padaju glavni energet­
ski abjelctii kau stu su eloktrane0termoelektra­
ne i nUlkleanne ele.ktr3lne), loplane, ,termoelektra­
ne,toplane i!li neka druga Ikombilnovana pustro­
jentja. Ova podela ,ne uzima u obzir kapacitet po­
strajenja, sto znaCi ,da u OVIU grupu spadaju ub­
jekti ,i velikih j malih kapaciteta. Od posebne su
~·a.Znusti prednosti centralizovanih pustrujenja za
grejanje urbanih sredina (toplane), ,i za njih se
vrse pusebni pruracuni aerozagadenja.
- Zagaditvanje vaZJduha u li\DidUiStTiji i poljo­
privredi. U ovu grupu se mugusvrst3itli razlici,te
tebmuluskeOlperacij e i pus,ttlipci kaustosu oni
kuji 'se odviJjaju ill metal'L1rgiji, hemi0tStkoj i cLru­
gilO1 tindustridama 'i 'razme paljoprivredne opera­
diije ,kao stu su kupanje, vrsenje i shenu. Poseb­
tOOl je akttuc1na primena vaZJduhQpluva ill PQljo­
privredne svrhe za nadubnivanje, z3ipra§ivanje i
s1., to ,j odguvarajuce z agadenje vaiZduha.
- Zagadilv anje vazdU!ha svilm vrstama tr3lI1JS­
portnihs:redstava. Ovo Sill IUglavnom zagadonja
koja nastaju sagorevanjem deni'v atanaDte, Mo
CLIl'i i glaV'ruu ~rupu 'p ogoOlslkt.i:h materi'ja.
- Zagadi:va'O'je vaJZJdUiha sagorevarujem ot­
padoih mateI1ija koje nas:taje lkao Ipusledica na­
gomilavanja drubreta i ostallih ollpadnih materi­
~ ala naSilabodnom rprostonu itli u 'posebnim pc­
cima.
- Zagaawalnje vw;duha svifm ostahm delat­
nostima. Ov,de 's:padajill sve vrSlte ostaEh zagadi­
vaca kuj1i se pujavljillju u raznim iruduSitrijama.
2.2.2. Lokacija izvora zagadenja vazduha
U ovu gl1UipU se raspureduju 'i'z vori zagadenja
posvojoj funkciji . To su:
- Pojedinaen'i i,1i tackastli i~vori kuji podra­
zumevaju izolovane, odnosno usam1jene izvore
koj~ S'U medU!Sobno 'D uri:ko udaljeni da ne zaga­
dUjill isti prostor. Pod uvom vrstom tizvura se
obi:6no 'podrazumevalju uprm"u veliki zagadiva­
oi Ikao Stu S'U termoelelktcrane 1i1,i toplane, te ne<ki
77
drugi i'ndll'strij's ki !o bjektli. lako su ovi iZVOEi uda­
Ijeni jecLni od drugih, :zJbogEi,ziDkih pmcesa sc
utica1 zagadi,vaca mo~e osetiut'i ,i na nekol'i'kodese­
tina ktilometara.
- Liniljski rasporedeni j'z vori zagadenja pod­
razumevaju vehki broj zagadiJvaca defin'i!sanih
putevima 'i'E ull icama u gradoviima, tako da sc
zagadenje v>rsi i u bl'izoj Oikohni ovih puteva.
- Koncentrisani [1;voni su oJ1li ko}i su guscc
rasporedeni na jednoj pov,rs]ll'i, te 's e zagadujc
prakticno manji proSitoor. Primer ovakve vrstc
zagadenda su industrij.ski centI1i, te g,r adska jez­
gra sa pojediJnacnim kotlannicama za grejanje ve­
aih ~.rada.
2.2.3. Kvalilel izvora zagac1enja vazduha
Mogl.lce je j~v.rs:i,~i bezbllOj :klasilfilkacija i,ZlVO­
ra zagadilVanja vazduha u skladu sa klasilfikaci­
jom neeisitoca. Naj.jednostavn1je je kvaLi-fi:kovati
ili prema obl'i'ku odnosno agregatnom stanju ma­
terije 'k ojom se v'1's'i zagadenje. P>rema tome nc­
cistoce mogu biiti 1.1 obtliiku cestica, gasova Ii u
kombinadj1i cestica i gasova.
2.2.4. Vrerne lrajanja. zagattenja vazduha
P'r ema tr(l}janju zagadenja se mogu pocteliti
,n a:
- j,z vore trajnog zagactivanja (visoke i druge
metalurSike peai, ,ter.moelektrane j sll.; 1.1 ov:u gl1Uptt
semogu sNrstMi i 'loplane, 'jer su one trajni iz­
vori zagadenja u grejnom periodu koji II na:sim
u slovima 'traJje 6-7 mesec'i godilsll'je);
- izvore povremenog zagadenja jii 'izvore de­
fii.Tliisane 'faktorom jedlnov>remenosti.
Veoma hi bill o i1:ci ko, na primer, izv,rslibi jos
'
podelu po inten~itetu zagadeIlJja. Medutim, ad
vesta6bh .itzvora zagadenja vazdma svakako su
naj'Veoi tehfiolos.kO'hem'iljski procesi odnosno nji­
hova postrojenja i ener.getskii objeMli. Sa tog sta­
lIlov.i.'s1a su od posebnog iu1'teresa ener;getskii ob­
jekiti, ikoj'i 151.1 po prarvilu zagadiva'Ci 5i,mh raz­
mera.
Potrebno je j:os napomenu1Ji da se pri:likom
proraouna iodredivanja IkonceiI1t'racije zagadenja
gasom i leteoim cvrstimcesticama mora voditi
ra6una 0 !lokaci'ji -iZJvora zagadenja. Nairne, u raz­
fiim 'tehniic kim propjs~ma dalju se makiSlim3!lno
dOZlvoljene koncenllrac.iJje (tm. wednos;ti MDK) za
rpojediinaone ~ore. MedutiJm nedos.tatak. till pra­
viIln'iika i lPl'opi's a je ,§ to iSe ne lIlaglasava da iSe mo­
ralju uzeti medusobfili ubicwj'i bliSll<i:h zagadivaf:a.
Pojam bliski z(cgattivac je dos,ta sirok, jer cVll's't e
letece cestice liz neke '{opilane i:Jii Iterunoelektrane
imwju u nekJim s.lucajevima domet i preko SO
tkm. To znaCi da wko se lIla pOSitojeci objekt: vee
ne m&e utJicatJi, 'Onida novi objEikt ne sme da
zagaduje viSe od dozvO'ljenog, allU uillimajuci u
obzill' i utlicwj pos,tojeCih. Prema 'tome, vrednos<ti
MDK Ipralkticno treba smanjliv3!ti za IkoNCilfiU po­
stojeceg zagadenja na ooredenoj Idkacitili,ukoli­
ko je IIljihov faMor jedI10v,remenosti talkav da ih
t1reba uzeti u obzir.
78
3. Emisija i imisija
Dimnj ad termoe'lekrtr3ll1.a, indlllstr-ij skih ener­
gana i toplana ,su stalin'i li'M povremeni zagadivaCi
vazduha, sto za1vri si ad V'1'-ste i zahteva tehJ1010gi'je
koja 's e sprovodi iLl sva:kom posebnom slueaju.
Poluanti su norma:lni produMi sagorevanja
goriva u lozistima parnih iii vrelovodnjh kotlo­
va. Od produka'ta sagorevanja najopaslllJI SLl
sumporn.i ,i azotni ok!s idi, cad i pepeo Ikod!i se emi­
tlllJje II atmosferu, kao ll!zrocnioi mnogobrojonj,h
bronhijalniih j narocito opasnih karncerogenih
obo~jenja. Posebno negarti,vno ,ll!ti'Oli Ii na razvod
biljnog 'i iivotinjskog sveta.
Prol.lca'v3JI1Ije st'Varan.ja ov,i'h po1uanata, njiho­
vog proS'tiranja kroz atlmosfeI1U i uticaja na co­
veku oIkolinu, stva,r jemli'ltiJcJii,sc~pLinar.filih studi­
ja i anaLiza 'u ,kojima nalaze svoje mesto termo­
tehnica'ri, meteorolozi, medioi!nari, bioloz'i, hemi­
cari, uI1banistJi 'i dnug'i speci<jalisti, a zajedni'c ki
im je oHj oouvanje c'istog vazduha, odnosno bor­
ba pro t;iv raznih obE'ka i vrs-ta zagaaiNanja.
Pr.izemni slaj vazduha 's e zagad'llje poluanti­
rna iz dimnjaka. To zagadeIJ!je se odreduje emi­
S'~jom ma,se odgovarajuoih materilja izbacen'ih u
atmosfel'u u jedinici 'Vremena. Emii sija se obiano
jzraza'Va u g/,s.
VeliCil!1a koja karakterise masu zagadenih
materija u odredenoj zapreminj vazduha naziva
se imisija. lmisija se izraiava u mg/ m3 iii ppm
(koncentracija gasova i para u delovii ma na
milion delova vazduha, 1 ppm = 1 cm 3 gasa
u 1 m 3 lVazduha).
Velicil!1a el11Ji,sije se moze iz'r aolllnavat,i na os­
!lOVU poznatih parametara termick'ih postrojenja,
anal>ize goriva 'i meteoroloslcih U!slava oblas,ti u
kojoj S6 nalazi indust~ijska energija iii toplana.
lm~s\iija se moze pribli'.hno iz.raounat,i raznim me­
todama, a dokazuje se mcrenjem u nekom odre­
denom 'Vremens,kam jnrtervalu illi se neprekidno
automats''\('i registruje odgovaraju6ilm mennim
uredajima.
3.1. Proracun emisije iz dimnjaka
Polazni podac'i za p'roraaun effill's'lJe iz dim­
njaka 'Su parametoJ:i 'llgraderJJi.h kotlova elemen­
tarna analioza gori'v a.
PostlllPak proracUifia eml'SllJ e je dat na prime­
ru proraoUll1a dilIllll1!jaika u jednojiiIlJdustrijs'koj
energani*.
Elementarna analiza goriva
- goni:v:o: ibarsik i mr'ki ugal'j, sortiman
0-30 mm;
- ugljen'itk C = 60,22 % ;
- vodon]k H = 4,50%;
- 'sUlThpor, sagodji'v'i Ss = 3,72%;
• Ind(lstrij s ka energana Fabrikc hartije j drvcojate .Bo7.<>
Tomie« u Cacku. Projekat »Masinoprojekta« u Beogradu; realiza·
cija objekt" je u toku.
Klill1ati"i.acija gre;al1;e hladenj" .. Bro; 1/1983.
 -
-
awl + bseonilk N + = 4,46 %;
vlaga W = 6,18%;
° Potrosnja goriva pO kot1u , pri radu sa nor­
ma1nom prodll'koi~om kotJa ~zmosli 1,5 kg/ so
- p ep eo A = 20,92% ; Uk,upna potrosnja za oba ,k,otla cc bib 3,0 kg/ so
- donja toplotna moe go r i'va Hd = 24 .137 Zarpr01TI!inski protok prodUika,ta sagorevanj a
'ld/ k,g.
V ' = Y B = 10,00 3,0 = 30 mJ/ s.
Karakt eristik e ugradenih kotlova
KoliCin a '0000S110 zapremiuskii protok d~m­
nih gasova sveden na stanje koj e vlada na izlazu
PaDni koHovii 9U s a ugaoniJm ce vima . Sagore­ ·iz dimnjaka :je:
varrj e go riva jena la nc aillOj resetkiJ, pro"izvod
"Dl.1re Daiko'v ica« 'i,z SlaVOIl'Sikog Broda : 273 + 180
- nonmalna rprodu'kdija pare 11,1 kg/ s (40 V = y' - - - - - = 49,76iQ13/1S •
t / h) 273
- maks LmaLno ,tmjna produkcija 13,8 kg/s
(50 t/h)
temperatura pregrejane pare 450°C Proracul1 kolitine swnpordioksida na izlaZH zz
- prj,tisak pregreja:ne pare 37 bar climnjaka [4]
- Sltepe n iSikoriscenja 84%
- ,b roj Ll!gradeniih ,kotlova 1 + 1 (laz.no).

K oliCi na climnih gasova [3] gde je:

Teorijska Ikofi'c ina vazduha za sagore vanj e : B = 10,80 t/ h - kolici'na gori!va,

S = 3,72% - sadrzaj sagorljtivog sumpora II
y o = 0,0889 (C + 0,375 Ss) + 0,265 H - 0,03330, gorivu,
yo =
6,5215 m 3 /-kg goriIVa. I)'S02 = 0,1 - procenat S.01 koji se zadrz.ava
ILl letecem PQpelu u gasnom trakbu kotla,

Ko licina troatomnih gasova: 1)"501 = °- p:rocenat S02 koji se za cLdava u

odva>jacu iCes-tica; za StUve odvajace je 1)"502 = 0,
G S02 = 723,16 kg/h = 200,88 g/s.
C + 0,375 So
Y I1U2 = 1,8 6 6 - - - - - - ­
100 ProracuYl koliCin e Clzot,nih oksida na izlazu iz.
climnjaka

Sadriaj awtn'ih oksida 'u ga:sovli ma kaji iz­

~olicina a:wta: laze izdiimn~aka maze 's e, za kotlove lozene ga­
som iii teSkim loznim U1ijem, izraounati 'iz ob­
N rasca:
Y N2 = 0,79 yo + 0,8 - - ,
100

V ' 2 = 5,1876 m 3 /ikg. gde je:

Teor ijska kohCina vodene pare: Dc, m - ekvivalentni precni'k lozista,

q", MW/ m 3 - :zapremins ko toplotno optere­
VOllI0 = 0,11 H + 0,0124 W + 0,0161 Vo, ce nje lo zista ,
aT - v,jsak vazduha uLoiiStu,
Vsg - m 3/'kg goriva, zapre mi'l1a 'sLwih produ­
Vi's ak vazduha nakra ju kotla (prema pocta­ kata sagorevanja (za gasovi'to gOllivo m J /m 3 go­
cirma 'p roizvo daca kotla) iznosti a = 1,45. riva),
B, n/ h - potrosnja goriva (za gasovito go­
Kolicina vode ne pare III vlainim produk,tima rfVO X 103 !m 3/ih).
sago revan ja In a kraJju kotla:
Za odu.-edivanje koLicine awtmih oksiida, pre­
racU!natih na azot.dioksid ikOIlis ti se obrazac:
V1I20 = VOll2o + 0,0161 {a - 1) Vo,
VII 20 = 0,7283 m 3/ lkg. Hd
G NOl = K . B . --, kg/h,
Ul~upna kolic j,na vlaznih produka ta sagore­ Hus
vanja
/
gde je:
V = Y eol + VII20 + (0.-1) V',
V = 10,00 m 3 /!kg.
K - koef~ c'ijent 'koj;i karaktecise os-lobadanj e
TeITtperatura dim-nih gas ova na li zlazu iz kot­ azomih oks ida iz I t USIOIVIllOg gori,va (kgf.t us­
la ,i,z nos'i prema tenmir6kom prol-almJIliU -tg = 180°C. k~vil1og goriiva) ,

K lim al izactja gr e jW 1.jc Itt{l{lclt jc • B ra} .1 / 1983. 79

 B, t/h - potrosnja goriva (za gasovito gori­ MDKso2
vo x 103 m 3/ h) , :EG = Gso2 + G'02 = Gso2 + 5,88 GN02,
Hd ', lkJ/kg - donja toplotna moc goriva, MDKNOZ
Hus ,kJ Ikg - donja toplotma moe uslovnog
gori va (,i,z nosi 29·310 kJ/kg).
1 :EG = 243,5 g/ s.
Za energetske kot,love sa makis'imaLnam pro­
dl~kci<jom D > 75 :l/h:
lmos leleceg pepela i cadi iz dil1mjaka
D
K=28---­
1000 + D

gde 'j e D u t/h.

Za kotlove sa malk!S'hlnalnom produko~jom

D ~ 75 It/h za slucaj s3lgorevanja OVlJ1stog goriva:

D gde je:
K=4,4-.
75 B = 10,80 t/h
- kohCina goriva,
l}c = 70--85% -stepen izdva,janja oiklona
Za IkotJlove sa maksli:maln{)m produkcid om (lUsvojeno 70%),
D ~ 75 ;t/h zasl'llcaj sagorevaIllja Io~nog ulja: q4 = 2% - guibitak taplote u's led mehanicki
nepotpunog sagorevanja,
D A = 20,92% - sadrtaj pepela u gor.i'Vu,
K=2,4-. au = 0,3 - den pepela koji i'z lazi sa dimnim
75 gasovii:ma,
Gp = 73,80 g/'s.
Zamenom odgovarajoucih vredno~ti dobija sc
za navedenii prti'mer: Za proraoun emii'sU~ie i,z d~mn'jalka indus,tJ1ij­
sk,ih eneIigana i Itermoelekitrana merodavan je
50 letmjj~ Irezilffi rada, a za indus,trijoske energ3lne ­
K = 4,4 - - = 2,93, tOtPlane, meI10davan je zimski re~im sa prove­
75 ,rom za letmji rez'im rada.
,P11i zilmskom rehmu rada proracUini se iz­
24.137 vade za makslimalno apterecenje turbine i top­
G'02 = 2,93 10,80 = 26,05 'kg/h, lotno opterecende s,~stema topLi,nka6je pr.i sred­
29.310 njoj tempemtUlri najhladnijeg meseca.
G,oz = 7,24 g/s. P,r overa za letlllj'i rehm se izvodi za srednue
, Oipte.recenje turbine u toklu leta i pI1i tempera­
Ukupan iznos 50 2 NO z iz. dimnjaka rturii vazduha u 13 h u najotopl~jem meseeu.
Koncent,raoilja SOl i N02 u prizemnom sloju (Nastavak u sledecem brojll)
vazduha, proporcio.naJna je ko1icinama tih gaso­
va koje kroz dillllill'jalk izlmze u atmos,feru, pa se
oksid azota maze s·veSiti na oksid slIDlipora, eJkV'i­
'vallentam po stepenu WksioonoSiti po relacijoi:

Gsoz
---+~--
MDKs0 2 MDKso2

gde je:

:EG ,g/'s - ukupnj i.znos iz dilmrujaka,

Gso2 , g/ s - iznos S02 ~z dimn'j aka,
GNU2 ,g/,s - iznos N02 iz dim:l1'jaka,
MDKso2 - maoksJima1no dozvoljena koncent­
racija S02 koja iznosi 0,5 Img/lll13,
MDKN02 - m3iks'~ma!lno 'dozvoljena koncent­
rac~ja N02 koja izmos:j 0,085 mg/m3.

Ukup3in :iznos oks,ida sUlmpora 'i a,z ota jz dim­

njaka, prema navedenom, maze se preracnnati
il1a oksid sumpora: JUGOSTROJ
80 Klima/ i zocija greja nj e hi(l(/e nje • fl ro j / / / 983.