ЛОГИСТИКА – 3.

ТЕСТ – МЕТОДЕ + ИСТОРИЈА

1. Чиме се бави скуп метода под заједничким називом Операциона истраживања?

Развојем математичких и других метода под заједничким називом операциона истраживања формирана
је нова област науке.
Ова област бави се изучавањем проблема избора решења организације и управљања процесима са
намером достизања постављеног циља на најрационалнији могући начин, уз поштовање постављених
ограничења.
Укратко речено – бави се истраживањем количинским показатељима за доношење одлука, ради
оптималног управљања сложеним динамичким процесима.
2. Научно прогнозирање
Основа за одлучивање јесте научно прогнозирање неке појаве.
Успешна примена метода и техника на овом подручју директно зависи од успешности прогнозе.
Научно прогнозирање омогућава добијање довољно поузданих улазних података за примену метода и
техника.
Оно што је особено за научно прогнозирање јесте да је оно окренуто будућности, наравно будућност је
увек неизвесна, није је лако погодити, али управо је задатак прогнозирања да распозна тенденцију и
логику развоја прогнозираног процеса чиме се на тај начин смањује утицај неодређонсти будуће
ситуације на резултате донетих одлука.
Примењује се малтене у свим људским делатностима.
3. Хеуристичко прогнозирање
Оно се везује за експерте и користи се за оцену постојеће ситуације, оцену мера које се намеравају
предузети и њихових ефеката, сагледавање трендова развоја појединих процеса и логистичкиих ситема.
У војсци се користи за оцену борбене ситуације, узимање у обзир тактике дејства своје и противничке
стране, прогнозирање намера противника, итд.
Једна од најпримењивијих хеуристичких метода јесте делфи метод.
4. Математичке методе прогнозирања
Математичке методе прогнозирања имају своје етапе при примени:

- избор и (или) грађење модела прогнозираног процеса

- прорачун (експерименти на моделу) истраживаног про-цеса за задани тренутак у будућности
- анализа резултата прогнозирања и оцена тачности добијених резултата.

Математичке методе се деле на методе моделовања и методе екстраполације (статистичке методе).

5. Метод физичког моделовања
У војној логистици она обухвата разне вежбе јединица, испитивања наоружања и војне технике, а у
цивилној логистици су то разне управљачке игре, симулационе игре итд.
6. Методе линералног програмирања
Примењују се тамо где треба оптимално распоредити ресурсе и на том подручју има много радова,
односно истраживања.
Међутим, када је у питању решавање проблема динамике, ове методе нису увек најефикасније. Ипак,
након што се динамика истражи коришћењем других метода и прикупе одређене статистике, методе
линеарног програмирања могу бити веома корисне. На пример, могу се користити за одређивање
организационих структура или за распоређивање ресурса потребних за извршавање разних логистичких
задатака.
Примена ове методе омогућава оптималну алокацију радних и материјалних ресурса у простору.
Пример јесте одређивање распореда складишта и садржаја сваког складишта појединачно.
Најпримењенија метода линеарног програмирања у логистици јесте Транспортни проблем.
7. Теорија игара
Теорија игара или ређе коришћен назив теорија конфликтних ситуација представља математичку
теорију конфликтних ситуација у којима противници имају супротне интересе или бар један играч има
свој интерес.
Предмет теорије игара је анализа понашања учесника у конфликтним ситуацијама, односно
проналажење најбољих начина дејства у условима које намећу конфликтне ситуације
Игра има своја правила, као и сами учесници што значи да је игра апстракција реалне ситуације и да су
неке варијанте понашања противника ограничене или искључене.
Игре које су предмет бављења и разрешавања теоријом игара могу се поделити у различите групе према
различитим критеријумима, један од њих је критеријуму природе противника где се игре деле на две
групе:
– игре са "разумним" противником и
– игре са "природом"

Теорија игара се користи у војној логистици у виду вежби на терену уз ангажовање реалних снага ради
провере одређених решења.

8. Нелинерано програмирање
Нелинеарно програмирање је метода или боље речено скуп специјализованих метода за решавање
проблема у којима функција критеријума није линеарна или ограничења у којима се тражи оптимално
решење не могу приказати скупом линеарних једначина или неједначина. Функција критеријума или
ограничења нису линерани.
Најчешћи су следећи случајеви:
– функција критеријума није линеарна, а ограничења су линеарна;
– функција критеријума је линеарна, а ограничења су нелинеарна;
– функција критеријума није линеарна, а ограничења се не могу изразити скупом линеарних једначина и
неједначина.
9. Целобројно програмирање
Целобројно програмирање, као специјализована метода нелинеарног програмирања се користи у
истраживању појава и проблема различитог типа.
Метода целобројног програмирања комбинована је са захтевом за минимизацијом трошкова.
Обзиром на ограничења које намеће метода целобројног програмирања, за решавање проблема често се
развија хибридни модел, који подразумева хеуристику.
Комбинација два прилаза обезбеђује реалнија решења проблема, а овакав приступ треба да буде
мотивација за будућу градњу бољих хибридних модела.
Применом ове методе решен је проблем распореда оружја за напад, распоред наоружања у нападу на
појасно организовану одбрану.
10. Динамичко програмирање
Динамичко програмирање је метода која се користи у решавању проблема динамичких процеса када
треба у неким различитим временским интервалима доносити низ одлука које утичу једна на другу.
Ова метода примењује се у планирању динамичких задатака управљања, као што су вишестепени
процеси одлучивања. Као метода операционих истраживања се такође, примењује у истраживању појава
и позната је најчешће, као метода за решавање проблема минимум-максимум.
Овом методом се изворно решава проблем оптималне замене машина у фабрици.
11. Стохастичко програмирање
Примењује се за изналажење оптималних решења у проблемима у којима су параметри, који улазе у
функцију критеријума и огранчења, случајне величине.
Услови за примену методе стохастичког прогамирања јесте да су испуњени услови линеарности код
функција критеријума и ограничења.
Решавање проблема стохастичким програмирањем је захтевно јер се суочавамо са ситуацијама где
фактори попут случајности играју кључну улогу. У реалним процесима и проблемима, неизвесност је
уобичајена, и због тога се понекад морамо ослонити на стохастичко програмирање, што захтева
комплексне математичке приступе.
Користи се код стохастичког пројектовања, ако прецизност израде узрокује високу цену појединих
делова или целог средства.
12. Теорија одлучивања
Теорија одлучивања развила се 60-их година 20. века где научници почињу да анализирају проблем
одлучивања са неквантативног аспекта, одлука највише зависи од преференције коју додељује
доносилац одлуке разматраној ситуацији. Различите вредности класификујемо према критеријума,
бројчано одредимо критеријуме и вредности и на тај начин одабирамо најоптималније решење.
Подстрек теорији одлучивања донео је развој рачунарске технике кроз симулације и методе
вишекритеријумског одлучивања.
Овде се ради о значајним одлукама, одређују се према последицама које изазивају, нпр. одлука о набавци
лиценци, набавци опреме, изградњи, инвестирању.
13. Теорија масовног опслуживања
Једна је од области теорија вероватноће. Ова теорија одређује везе између показатеља ефикасности
система опслуживања и карактеристика токова захтева опслуживањем.
Може се применити свуда где постоје редови и када је заступљена ординарност, одсуство последица и
стационираност. Важно је да ови услови буду испуњени у интервалима релевантим за систем.
Конкретна примена може бити пројектовање потребног броја шалтера у шалтер салама, потребног броја
превозних средстава, броја уређаја за претовар, итд.
14. Технике мрежног планирања
То је техника планирања и вођења пројектовања. Она својим постојањем омогућава еластичније,
сигурније и оперативније плпанирање, анализирање и вођење пројеката различите намене у области
привреде, науке, логистике и других делатности.
Својим развојем, технике мрежног планирања, омогућиле су формирање нове научне дисциплине –
управљање пројектима.
Неке од техника су: РАМПС, АМТ, АСТРА, ПЕП.
Ова техника се користила на планирању радова на одржавању као и пројекту изградње ракетног система
Поларис.
15. Теорија препознавања облика
Теорија препознавања облика је интердисциплинарна област која се користи за идентификацију и
класификацију облика у подацима. Она има широку примену у војним системима, а заснива се на
различитим приступима и методама које се прилагођавају специфичним проблемима препознавања
облика.
Суштина је процес којим се нови улазни облик препознаје као члан неке од познатих класа, ту се
упоређују његови атрибути са атрибутима облика познате класе. Суштина је да се повећа број
запамћених информација и тиме утиче на смањење грешке при препознавању облика.
Примери примене јесу препознавање појединих типова авиона на основу радарских сигнала.
16. Теорија залиха
Први модел залиха јесте стохастички модел под називом „модел новогодишње јелке“
Залихе су неминовност у функционисању било ког организовано-технолошког система, од државе до
домаћинства.
Предмет бављења теоријом залиха јесте оптимизација свих врста залиха према два критеријума:
- да функционисање датог система не буде угрожено и
- да се истовремено потраже минимални трошкови
17. Теорија fuzzy скупова
Теорија фази скупова решава проблеме када су скупови дефинисани појмовима мало, средње, велико,
дуго, итд, односно када не постоје јасне границе које раздвајају елементе у скупу од елемента изван
скупа. Такође, када су параметри окарактерисани неизвесношћу, неодређеношћу, вишезначношћу тај
проблем решава ова теорија. Примена: веш-машина, видео-камера, железнички саобраћај.
18. Теорија хаоса
Теорија хаоса се бави законитостима и редом у системима који само на први поглед изгледају
неправилно.
Бави се утицајем мале промене почетних услова на развој појаве у времену (тзв. Ефекат лептира)
Како је и речено, битне су почетне промене услова јер сес сматра да је немогуће прогнозирати развој
појаве након одређеног времена.
Ова теорија се примњује у метеорологији, одакле и потиче.
19. Моделовање и симулација
Симулација на рачунару је нумеричка техника којом се може експериментисати са математичким
моделима који описују понашање сложеног система у времену.
Основ за стохастичко моделовање и омогућавање симулације јесте метода Монте Карло.
Квалитетни симулациони модели се раде у сарадњи стручних људи, аналитичара реалних система и
стручњака за симулационе системе и језике.
Примена ове методе постала је свакодневна: игрице за децу се базурају на њој, сваки пројекат се
проверава симулацијом, пилоти се обучавају на симулаторима итд.
20. Експертски системи
Експертски системи су "софтверски производ који представља структуирано знање експерата
дефинисано скупом правила и уграђено у рачунарске програме са разрађеном управљачком процедуром
претраживања, а са циљем да се програмски дође до перформанси које поседује човек - експерт".
Укратко - симулирање људског размишљања, али на много већем нивоу
Експертни системи углавном решавају проблеме за које нема алгоритамских решења.
Примењују се у многим областима, у војним системима се примељују на аутоматске пилоте и копилоте,
обрада сигнала и разумевање слика и говора, војна роботика, итд...
21. Магацински систем снабдевања
Магацински систем снабдевања означавао је стварање органа који се брину о снабдевању, више то нису
појединци.
У Француској су органи административни савети, а у Пруској комесаријати.
Магацински систем почиње да се примењује у све европске државе и многе војсковође су водиле рачуна
да не изгубе везу са својим магацинама, а са друге стране да непријатељима те везе раскидају и на тај
начин им нанесу губитке.
Мало је настао проблем јер је распоред војске вршен према томе где је лакше подићи магацин што је
довело да ратоци трају дуже, да је војсковођама на уму стално морао да буде магацин, а најгоре је што се
план дејства откривао уочавањем магацина што је непријатљу доносило предност.
Тако развијен систем показао се добрим у опсадним ратовима, али и слабим у ратовима на већим
просторима јер је требало подићи велики број магацина
22. Петомаршевски систем снабдевања
Овај систем снабдевања карактерише то да се војска може удаљити од пет до седам маршева (дана) од
магацина, а динамику даљих наступања условљавала је брзина нових магацинских линија.
Код одступања је настао провлем јер је динамика повлачења зависила од нападача, тако да су магацини
често падали у руке непријатељу, а и бочна кретања су била отежана или потпуно онемогућена.
23. Када се први пут јавила потреба за посебним органима техничке подршке?
Јавља се током Првог светког рата када је потрошња муниције била чак 10 пута већа од предратних
војних планова.
Снабдевање трупа постаје тада основни проблем и јавља се потреба за посебним органима за техничку
подршку и издвајање њених послова из надлежности родова и других служби.
Прва се издвојила у армијама артиљеријско-техничка служба, затим тенковско*техничка, авијацијско и
морнаричко техничка служба.
24. Шта све обухвата интендантура војске у 19. веку?
У Француској, где је и формирана, у њој су били укључени санитетски органи и технички органи са
радионицама. Војна интендантура француске војске била је одговорна за снабдевање јединица
пешадијским и артиљерским оружјем.
У Пруској генерал-интендат одговарао је за снабдевање војске новцем и храном, за коморе, болнице и
депое.
Касније, у делокругу Руске Главне интендатске управе биле су санитетско и ветеринарско збрињавање и
ремонт (поред интендантске)
Крајем 19. века ствара се етапна служба која ће касније обухватити целокупну организацију позадине
(логистике)
25. Појава и појам логистичких операција
Логистичке операције јесу операције које имају циљ да доведу оружане снаге земље агресора у што
повољније материјалне услове за живот, рад и дејства, оне се јављају када постоји могућнпст сукоба или
избијања рата.
Оне се појављују половином 20. века када је пажња била усмерена на осигурању материјалних ресурса
за војне операције у удаљеним подручјима. Кључно је било да се на потенцијалним ратиштима и војним
локацијама формирају резерве оружја и опреме.
У већини локалних ратова, супротстављене стране често су раздвојене воденим површинама, па
прекоморски транспорт игра кључну, понекад и одлучујућу, улогу у снабдевању. Ово се постиже
развојем снага ратног ваздухопловства и ратне морнарице.

МС