ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА РАДА ХОТЕЛА ОНОГОШТ НИКШИЋ

ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ - НОВИ САД
ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА РАДА
ХОТЕЛА "ОНОГОШТ" НИКШИЋ
МЕНТОР КАНДИДАТ
Др Алекса Ковачевић Марсенић Валентина
ДИПЛОМСКИ РАД
ПРЕДГОВОР
Избору теме Oрганизације и технологијa рада Хотела "Оногошт"

допринијело је повремено ангажовање у љетним мјесецима за вријеме студија у
објектима ХТП "Оногошт" на пословима рецепционара, упознавање са садржајима
које пружају угоститељски објекти у којима сам обављала посао, средине у којима
сам боравила везане су за туризам, туристичке дестинације које сам посјећивала и
жеља да изучавам туризам.
Захваљујем се пријатељима од којих сам увијек имала пуну подршку,
професору Алекси Ковачевићу због његових корисних савјета, особљу ХТП
"Оногошт" који су ми изашли у сусрет и пружили потребне податке, а посебну
захвалност дугујем родитељима Миодрагу и Роси којима посвећујем овај
дипломски рад.
1
УВОД
Туризам је скуп односа и појава које произилазе из путовања и боравка

посјетилаца неког мјеста ако се тим боравком не заснива трајно пребивалиште и
ако тај боравак није везан за обављање привремених дјелатности.
Савремено друштво и туризам представљају два најтјешње повезана појма.
Као једна од најмасовнијих појава у том друштву, туризам је одраз развијености
производних односа који у њему владају. Мада код великог дијела човјечанства
постоји велики број нерјешених проблема (економских, социјалних, културних,
здравствених), ипак се данас у туризам на разне начине укључује сваки пети
становник, а сваки 10-ти представља туристу на Земљи.
Гдје год се појавио туризам је узрок или последица побољшања стандарда и
општег привредног развоја. Тај се феномен у последњим деценијама развија врло
интезивно, а та тенденција ће се наставити и у будућности.
Развој туризма утиче на бржи развој привредних дјелатности. Он својом
потрошњом највише користи услуге угоститељства саобраћаја, трговине,
занатства, комуналија и сл.
Угоститељство се као дјелатност јавља у свијету још у вријеме када је
почела размјена добара, када су људи почели да путују из мјеста у мјесто. Развој
угоститељства тијесно је повезан са начином живота људи, са њиховим
разноврсним потребама, са изградњом путева, усавршавањем превозних
средстава развојем привреде и културе.
Гостопримство које се у најстарије доба пружало путницима који су
долазили из удаљених крајева, прерасло је постепено у угоститељство. Услуге су
почеле да се плаћају у натури за преноћиште је давана нека врста робе.
Југославија је из II свјетског рата изашла са великим материјалним
губитком. Угоститељство је такође претрпјело знатна разарања. У послератном
периоду отпочело је пословање са смањеном угоститељском мрежом капацитета и
малобројним кадром. У послератном развоју угоститељства као и у развоју наше
земље и привреде разликујемо неколико периода. Период административног
2
управљања који траје 1945 - 1950 године и период радничког самоуправљања

односно период преласка на више социјалистичке облике продукционих односа и
слободног дјеловања економских закона.
Већ почетком 1952.године омогућено је непосредно управљање привредом
од стране радника, извршена је децентрализација у привреди, укинута су
републичка и предузећа савезног значаја и умјесто њих основане су самосталне
угоститељске радње које су до 1955.године, основни облик организовања у
угоститељству.
Од 1953 - 1962.године у развоју угоститељства јасно се уочавају 4 различита
периода:
1. 1952 - 1957.год. у коме број угоститељских радњи опада;
2. 1957 - 1962.год. када број угоститељских радњи расте;
3. 1963 - 1970.год. карактерише динамизацију у развоју и изградњи свих
врста угоститељских објеката;
4. 1970 - 1975.год. када је урађен велики број нових комфорних кревета
на подручју Србије. Тако су настала предузећа према значају:
савезна, републичка и локална.
У Црној Гори угоститељство се почело развијати доста касно јер нису биле
изграђене путне комуникације. Међутим, први хотел код нас, изграђен је управо на
Цетињу.
Изградњом путничке жељезничке мреже, изградњом аеродрома, увођењем
бродских међународних линија, Црна Гора је данас афирмисана и позната
туристичка дестинација.
Посебно је развијен сезонски, планинско приморски, односно зимско -
љетњи облик туризма у Црној Гори.
Данас Црна Гора располаже са многобројним угоститељским објектима у
унутрашњости и дуж Јадранске обале.
3
ТУРИСТИЧКО ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ НИКШИЋА
У Никшићу и око њега, све је као на некој изложби истакнуто и видљиво:

старо и ново, мало и велико, добро и лоше. И све то, јасније него у ма ком крају
Црне Горе, добија свој смисао, своју причу, своје мјесто по чему га лако можете
пронаћи и препознати.
Географски положај је важна основа развитка сваког града. Никшић је
смјештен у континенталном дијелу Црне Горе. Повољни природни услови истакли
су предност географског положаја Никшића на ширу околину. Пространо поље -
погорје - жупни крај, на додиру географски различитих крајева, било је погодно за
подизање градског насеља. К. Каyсер истиче да је Никшићко поље природно
одређено да буде апсолутни центар западне Црне Горе. За функцију Никшића као
регионалног центра од великог значаја била је отвореност котлине Никшићког
поља преко превоја и удолина. Превоји и удолине, које се зракасто шире,
омогућили су развој саобраћаја, а Никшићу да постане раскрсница путева,
чвориште за економско повезивање планинског, средњег и приморског простора
Црне Горе.
4
ПАНОРАМА НИКШИЋА
ПРОМЕТНИ ПОЛОЖАЈ Никшића много је добио на значају изградњом

жељезничке пруге Никшић - Подгорица, пруге Београд - Бар и модерних
асфалтних цеста: Никшић - Подгорица, Никшић - Требиње и Никшић Шавник.
ТОПОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ Никшића са старим језгром на малом брежуљку,

названом по утврди, Бедем, између хумова Студеначких главица, Требјесе и
Чађалице (приградско насеље у Никшићу), био је повољан посебно у вријеме
већег значаја стратешке функције града, у доба историјске несигурности.
РЕЉЕФ
Доминантан изглед и значај у рељефу има раван Никшићког поља. Раван
поља је издјељена у више дјелова: Горње поље, Мокра њива, Растоци, Рудо
поље, Крупац, Капино поље, Кочанско поље, Вртац, Лугови, Кличево, Суво поље и
Сливље.
У равни поља истичу се хумови Требјеса (752 м) и Студеначке главице (684
м).
5
Предио који чини јужни оквир Никшићког поља се протеже између

Острошких греда и Гошца. Ту су посебно значајне рељефне цјелине: превој
Планиница, планина Будош и планине Пусти Лисац и Гоштац. Читав овај предио
можемо укључити у дубоки крш.
Западни оквир Никшићког поља који се протеже од превоја Трубјеле до
Јаворка, у највећем дијелу је крај изразито дубоког крша. Заједничка је
карактеристика тог предјела, у чијем саставу преовладавају чисти кречњаци, јака
набраност стијена,. велика рашчлањеност рељефа, богатство дубоких јама,
шкрипова, шкрапа и пећина, што највећи дио тог терена чини непроходним.
Сјеверно од Трубјеле, западним ободом Никшићког поља протеже се
планински оквир са којега се уздижу врхови: Велика кита (1240 м), Ђурковац (1027
м) и други који прелазе у планину Злу гору. Планина Његош, која се као наставак
Зле горе, према сјеверозападу протеже на дужини око 14 км, типичног је динарског
правца пружања.
Између Горњег поља и Крупца увлачи се у раван поља кречњачко узвишење
Уздомир (852 м), које је због свог доминантног положаја над пољем имало у
прошлости значајан стратешки значај.
Сјеверни, сјевероисточни и источни оквир поља чине планине које се у
облику била протежу динарским правцем. Овај дио околине Никшићког поља,
карактеришу блаже форме рељефа и бујни биљни покривач, па и повољни услови
за привредно искоришћавање. У највишем планинском вијенцу овог предјела
истичу се планине: Војник, Журим и Маганик.
Велики дио планинског подручја на сјеверу и сјевероистоку Никшићког поља
захватају заравни. Највише су заравни: Лукавице и Крново, које се протежу на
дужини од 14 км, а ширином до 5 км. Висине су око 1600 м са нагибом према
сјеверозападу.
У источном ободу Никшићког поља посебну рељефну цјелину чини долина
Грачанице (Никшићка Жупа). Послије равни поља ово је свакако и економски
најважније подручје регије. Долина је дуга 20, а широка 1 - 4 км.
Југо-источни планински оквир Никшићког поља чини планински крај између
Никшићког поља, лијевих страна долине Грачанице и Острошких греда. Велики
6
дио овог оквира поља чини изразити крашки пејзаж у којем се доминантно уздиже
планина Прекорница. Никшић је окружен високим планинама са богатом флором и
фауном а у непосредној близини веома су значајна језера Крупац, Слано,
Ливеровићи и Вртац.
КЛИМА
Клима Никшића је условљена положајем у односу на Јадранско море, од
кога је овај крај удаљен 30 км праве линије.
Рељефни односи омогућују медитерански утицај до Никшићког поља од
Скадарског језера, долином Зете и преко превоја Планинице.
Средња годишња температура ваздуха је 10,9 оС. Најхладнији је јануар са
1,4 оС, а најтоплији јул 21,1оС. Средња годишња вриједност релативне влажности
ваздуха у Никшићу је 69,4%. Никшић спада у умјерено влажна подручја. Количина
и распоред падавина у Никшићу условљени су близином Јадранског мора откуда
јужни вјетрови због ортографског ефекта доносе велике количине падавина. Поред
одлика прелазности од маритимних ка контитенталним утицајима, што се
испољава у многима видовима, плувиометријски режим, годишњи распоред
падавина, има прије свега одлике Средоземља.
У оквиру климатских карактеристика Никшића, учесталост и бризина
ваздушних струјања има важно мјесто и овом крају дају значајно обиљежје клими.
Највјетровитије годишње доба је прољеће а најмање вјетровита је зима.
Континентални вјетрови преовладавају у прољеће, зими и у току љета, док је у
току јесени њихова учесталост мања од маритимних вјетрова.
На подручју општине Никшић која захвата 2065 км 2, живи 70.000 становника,
што значи 34,6 становника на км2. Налази се на надморској висини 630 м. Урбано
језгро новог града почело је настајати 1883.год. на основу регулационог плана
Јосипа Сладеа.
Никшић је мијењао господаре: Илире, Грке, Римљане, Словене, Турке као и
имена: Андерба, Анагастум, Оногошт. Данашњи назив добија по племену Никшићи
и под тим именом први пут се помиње у једном Дубровачком документу из
1355.године.
7
ПРИВРЕДА
Развијеност појединих грана привреде у општини Никшић, види се по
њиховом учешћу у остваривању дохотка. Највећи проценат дохотка формира се у
индустрији. Она је најважнија грана привреде и даје општи печат крају. Од осталих
привредних грана значајно је учешће пољопривреде, грађевинарства и трговине,
док остале дјелатности имају знатно мање учешће. Привредна важност Никшића,
другог по величини града у Црној Гори и регионалног центра широке околине, не
умањује значај и осталих његових функција.
Никшић је од давнина био средиште: управе, просвјете, културе, здравства и
комуналних дјелатности.
Управна функција Никшића и данас је важна. Од органа управе у Никшићу
се истичу: Суд, Тужилаштво, СО Никшић и Органи безбједности.
КУЛТУРА И ОБРАЗОВАЊЕ
Никшић је средиште основног, средњег и високог школства. Посебан значај
имало је отварање Гимназије 1913.год, од 1949. у Никшићу је радила Учитељска
школа, од 1959. Средња техничка школа а од 1961. Средња економска школа. Из
Цетиња је пресељена у Никшић Виша педагошка школа. Спојена је са Учитељском
школом у Педагошку академију која је прерасла у Наставнички факултет.
Сада у Никшићу постоје следеће културне установе: Музеј (смјештен у
дворцу краља Николе), Архив, Галерија, Градска библиотека, Раднички
универзитет, два биоскопа, Радио НК, Издавачко - штампарско предузеће "Коле".
Традицију аматерских културних друштава настављају "Захумље" и "Челик".
У Никшићу и околини су многи културно историјски споменици. Бедем
(остатак римског, средњевјековног турског града), средњевјековни стећци и црква
Св. Петра и Павла, мост на Моштаници, Царев мост, Манастир Св. Василија
Острошког, црква у Драговољићима, Пивски манастир, Манастир Св. Луке ( у
Жупи), тврђава Кулина (у Заврху) и др.
8
У непосредној близини, у селу Петровићи налази се локалитет Црвена

Стијена - археолошко налазиште европског значаја.
Здравство и социјалне установе у Никшићу пружају услуге становништву
општине Никшић и шире гравитационе зоне.
Комуналне функције намјењене за задовољавање сложених и веома важних
потреба градског становништва, од становања и снадбијевања водом и енергијом -
заштитом човјекове околине, добија све већи значај са територијом и географским
ширењем града и са порастом животног стандарда грађана.
За спортске активности у Никшићу велики значај имају разни спортски
клубови - Никшићки џудо клуб, карате клуб, кошаркашки клуб, фудбалски клуб,
шаховски, одбојкашки, алпинистички клуб, ронилачки клуб, тениски клуб.
Активности спортиста ових клубова обављају се у већини у Спортско
рекреационом центру у Никшићу, разним салама и теренима на подручју општине
Никшић.
ТУРИСТИЧКА ВРИЈЕДНОСТ НИКШИЋА

Туризам као сложена привредна и друштвена дјелатност може да постане
значајни чинилац општег напретка краја, посебно ако за ту дјелатност постоје
повољни природни и друштвени услови.
Никшићки крај спада у најближе залеђе приморју. Динамика и разноликост
пејзажа Никшићког краја, повољне климатске прилике, на прелазу између приморја
и очуваних природних љепота планинских предјела, пружају изванредне услове да
туризам постане значајна привредна грана.
Крупним техничким захватима у многоме је измијењен првобитни изглед
краја, посебно подизањем вјештачких језера. Тиме је повећана разноликост
пејзажа, привлачност краја и општи туристички значај.
У низу туристички још неискоришћених природних и других услова којима је
богат Никшић, феномени крша по својим специфичностима заузимају посебно
мјесто. Бројне су морфолошке, хидрографске и биогеографске појаве које чине
сложеност пејзажа изузетно интересантним, а то су: шкрапе, шкрипови, пећине,
9
јаме, вртаче, увале, поља, кањони, планински гребени, врела, понори, језера,
шуме.
СЛАНО ЈЕЗЕРО
Мотиви доласка у Никшић су највише везани за пословну сарадњу, јер је

Никшић прије свега индустријски град. Највећи значај свакако има Жељезара
"Никшић", у којој се ствара 70,3% доходка индустрије. Од изузетно великог значаја
је и Пивара "Требјеса" која је почела са радом 1911.годин, а 1937. подигнута је и
модерна пилана "Омбла".
Мотив доласка, прије свега пословних партнера огледа се у пословној
сарадњи електропривреде која заузима значајно мјесто у развоју Никшићког краја
постојањем двије хидроцентрале "Перућице" и "Пиве" које обезбјеђују око 70%
потрошње електро енергије у Црној Гори.
10
МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ЗА РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКО

УГОСТИТЕЉСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ У НИКШИЋУ
СМЈЕШТАЈНИ КАПАЦИТЕТИ
Највећи смјештајни капацитет обухвата хотел "Оногошт" који има 8
спратова, 126 соба са 154 лежаја и 56 помоћних лежаја.
Мотел "Требјеса" се налази на истоименом брду и располаже са 16 лежаја,
рестораном и кафаном са по 120 мјеста који имају терасу са по 40 мјеста.
Депаданс Синдћел је био са смјештајним капацитетом 13 соба, од тога два
апартмана, двије једнокреветне, док су остало двокреветне собе. Собе су
максимално луксузно уређене. Свака соба има телефон, ТВ, и прикључак на
интернет што одговара пословном госту.
У свом склопу депаданс је до 1998.године имао само аперитив бар и служио
је искључиво за услуге пословних сарадника Жељезаре. Објекат је 1998.године
реновиран и дограђен је нови дио зграде у коме се налази кафана капацитета 20
мјеста и ресторански простор капацитета 48 мјеста.
Читав комплекс је сада једна цјелина која носи назив "Синдћел пословни
ресторан Жељезаре" мада се услуге пружају свим заинтересованим гостима.
У Никшићу постоји и Самачки хотел чији капацитет је 60 соба, од чега шест
трокреветних соба док су остало четворокреветне собе.
УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ У НИКШИЋУ

Поред хотела у Никшићу у околини се налазе следећи угоститељски објекти:
на атрактивној локацији Требјеса - Мотел "Требјеса" одакле се може посматрати
панорама града Никшића и ближе околине, кафе ресторан "Плажа" поред
акумулационог језера Крупац које је у љетњем периоду привлачно за посјету
становника Никшића и околине на крупачкој плажи, а попречном обалом језера
налази се освијетљено шеталиште дужине 2000 м; ресторан у склопу спортско -
рекреативног центра - капацитета око 160 столица, а сам спортско - рекреациони
центар има широку лепезу садржаја за спортске активности нпр.: (спортска
11
дворана капацитета око 5000 сједишта, базен олимпијских размјера, куглана,

теретана и различите видове услужних дјелатности. У градском језгру налази се
низ угоститељских објеката и то: кафана "Ловћен", Градска кафана, кафана
"Требјеса", кафана "Никшић", ресторан "Јадран", пословни ресторан Жељезаре -
"Синдћел".
У широј околини Никшића су објекти: мотел "Вучје" у чијем склопу је и
жичара (значајан је за зимске спортове), хотел "Шавник" у Шавнику 40 км удаљен
од Никшића. На 80 км од Никшића налази се центар зимског туризма Жабљак, а
зими и љети, висоравни Крнова, Прекорнице, Војника и кањона Невидио у близини
Шавника и зими и љети, просто плијене љубитеље планинског туризма. Хотели у
Шавнику и Боану увијек су спремни да пружи услове за одмор, рекреацију и
стваралачки рад.
Све ово, уз развијено угоститељство пружа изванредне могућности за пуну
валоризацију у облику транзитног туризма, културног туризма, рустикалног
туризма уз планинарство, разне облике спортског туризма, лова и риболова.
Табела 1. - Смјештајни капацитети у Никшићу

БРОЈ БРОЈ ПОМОЋНИ УКУПНО
Р/Б НАЗИВ ОБЈЕКТА
СОБА ЛЕЖАЈА ЛЕЖАЈЕВИ ЛЕЖАЈА
1. Хотел "Оногошт" 126 154 56 211
2. Мотел "Требјеса" 8 16 - 16
3. Самачки хотел 60 234 - 234
Пословни ресторан
4. 13 24 - 24
"Синдћел"
5. Мотел "Вучје" 10 30 - 30
Табела 2. - Ресторански капацитети у Никшићу

Р/Б НАЗИВ ОБЈЕКТА РАСПОЛОЖИВИ КАПАЦИТЕТИ
Ресторан Спортско рекреативног
1. 160 столица
центра
2. Ресторан "Јадран" 65 столица
ресторан = 80 столица
3. Кафе ресторан "Плажа"
кафана = 120 столица
12
Табела 3. - Кафански капацитети у Никшићу

Р/Б НАЗИВ ОБЈЕКТА РАСПОЛОЖИВИ КАПАЦИТЕТИ
1. Кафана "Ловћен" 125 столица
2. Градска кафана 60 столица
3. Кафана "Требјеса" 30 столица
4. Кафана "Никшић" 30 стпчоца
Смјештајни, ресторански и кафански капацитети у Никшићу задовољавају

потребе становника Никшића и гостију који посјећују овај град.
Овако расположиви смјештајни и услужни капацитети одговарају
туристичком развоју Никшића и утичу на раст дужине боравка гостију, као и на
укупан туристички промет.
САОБРАЋАЈНИЦЕ И САОБРАЋАЈНА СРЕДСТВА

Никшић је значајан транзитни центар. Од Подгорице је удаљен 52 км, од
Рисна 80 км, од Дубровника 90 км, а од Жабљака 70 км. Са свим овим мјестима
повезан је асфалтним путевима, посебним краком је повезан са пругом Београд -
Бар и лежи на саобраћајници Фоча - Подгорица. Године 1981. завршена је
изградња модерног асфалтног пута Никшић - Требиње. Један крак овог пута треба
да се одваја од Вилуса за Боку которску. Овај пут је повезао Никшић са
Јадранским приморјем и укључио га у географску цјелину приморског крша.
Асфалтиран је пут од Никшића до Шавника, па је тако олакшано одржавање
проходности овог пута у току зиме.
Изузетно велики значај за развој туризма и општи развој у Црној Гори има
изградња тунела "Созина". Дужина тунела ће износити 4.148.88 м. полази од
мјеста Глухи До код Вирпазара и води до мјеста Ђурмани који је удаљен 1 км од
Сутомора. Он ће скратити пут од Подгорице до приморја за 27 км и тиме
омогућити још бољу повезаност континенталног дијела Црне Горе са приморјем.
Развијеност саобраћаја илуструју и подаци о регистрованим моторним
возилима у Никшићу 2002.год. Путничких аутомобила има око 20.000 или на сваког
четвртог становника један аутомобил.
13
Аутобуса у локалном саобраћају има око 60, теретних аутомобила 720 и

специјалних возила 64.
Аутобуски саобраћај је развијен у свим правцима, а посебно на релацији
Никшић – Подгорица. У овом правцу је 30 полазних термина. Локални аутобуски
саобраћај између града и насеља у Никшићу врло је развијен и омогућава дневно
кретање становништва село – град, које је карактеристично за овај крај.
Године 1979, са жељезничке станице у Никшићу отпутовало је 347.000
путника, а промет робе износио је 949.000 тона (546.000 утовар, а 406.000
истовар). У односу на претходне године осјетан је пад промета жељезницом, због
већег коришћења новог пута Никшић – Подгорица.
14
УГОСТИТЕЉСКА ДЈЕЛАТНОСТ, ЊЕН ЗНАЧАЈ И

УЛОГА ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА
Организовано пружање угоститељских услуга јавља се у давној прошлости у

организованим државама Асирије, Вавилона, Египта, Рима. Постоје трагови да су
постојале точионице пића више од 3000 год. п.н.е. У Египту, су отворена прва
коначишта за путнике и трговце. Већа коначишта под називом "каравансераји"
служила су за смјештај цијелог каравана људи, коња и камила. Осим
каравансераја, отворени су и ханови. Један број ханова постепено је прерастао у
механе - што значи куће пића (мех - значи пиће а хан - кућа, дом).
Први трагови о угоститељству код Грка потичу од око 500 год. п.н.е. У
сваком мјесту одређиван је старјешина, који се бринуо о смјештају путника. У
историјским списима се помињу општински конаци за ноћење путника под називом
"Лесхе" у којима је било обезбјеђено и купање, затим "Капелиони" који су били
слични данашњим гостионицама, гдје је могла да се добије и храна. Грци су имали
и неку врсту барова гдје су се могла добити топла и хладна пића. Римљани су
најбоље организовали мрежу угоститељских објеката. Дуж путева градили су
прихватна мјеста за путнике, гласнике и чиновнике. Из тог времена позната су
преноћиште "Статионес" - станице које су пружале услуге за путнике и запреге.
Затим "Мутатионес" - гостионице - "Таверне" и најзад љечилишта "Терме".
Римљани су оставили трагове у многим земљама и знали су за љековите воде
Врњачке бање, Сијеринске бање и других бања у Србији. Распадом Римске
империје није било обезбјеђених коначишта Карло Велики, француски краљ,
наредбом је одредио да сви манастири морају да примају у коначиште и
трпезарије све путнике бесплатно. Касније су настала прихваталишта за болесне
"Хоспитали" - болнице.
Развитак угоститељских објеката, прошао је кроз различите временске
периоде, почев од Асирије, Вавилона, Египта, Рима и тако пренешен у нашу
земљу, најприје у Словенији и Хрватској у другој половини XIX вијека увођењем
15
жељезничког и бродског саобраћаја који омогућава бржи развој трговине, туризма

и модерног угоститељства.
Процес развоја угоститељства у Југословенским земљама одвија се са
великим закашњењем у односу на друге индустријске земље. Због ових околности
до краја 19 вијека не може се говорити о развоју угоститељства у Југословенским
земљама посебно у Србији.
У механама и крчмама пружане су услуге на врло ниском нивоу. Претежно је
точено алкохолно пиће а опрема ових угоститељских објеката била је врло
скромна.
Тек 1827.год. појавила се прва кашика од метала за супу и то на двору
Милоша Обреновића а 1834. почело је да се точи пиво у "Манојловој" башти у
Београду. Поред карата, у Београду се 1822. појавио и први билијар, а двије
године касније и први клавир.
У другој половини 19 вијека почео је да се осјећа утицај и других развијених
земаља, нарочито у већ формираним насељима и мјестима. Године 1843. у
Београду је дошао неки Швајцарац који је у Савамали отвори кафану или
гостионицу "Златни крст". То је била прва кафана у Београду са европском
кухињом. Утицај развијених земаља Европе осјећао се и у Војводини (Нови Сад и
Суботица). Нарочито се осјећао утицај развијеног угоститељства Беча, Пеште и
Прага. Почетком XIX вијека Нови Сад има око 20.000 становника. Због релативно
брзог економског и културног развоја добио је назив "Српска Атина".
Главни центри модерног угоститељства јављају се у већим градовима,
приобалним и климатским мјестима наше земље и имају карактер као и
угоститељство у другим капиталистичким земљама, мада је неразвијено, због
неразвијености производних снага наше земље. Тада се сва угоститељска
предузећа и радње налазе у рукама приватних, домаћих и страних капиталиста.
Страни капитал имао је нарочито значајну улогу у изградњи хотела на
приморју и другим туристичким мјестима. Све до 1940.год. у Југославији је
преовладавао занатски начин производње који се заснивао на старим класичним
облицима пословања.
16
Угоститељство је за разлику од осталих капацитета народног богатства

ангажованих на туристичком тржишту, у знатно већем дијелу своје дјелатности,
ако не у потпуности, упућено на туристичко тржиште. (У Југославији угоститељство
у структури укупне потрошње домаћих туриста учествује са око 50%, а код
иностраних до 60%). Због тога се дешава да се у пракси, хотелско - угоститељска
дјеланост поистовјећује са туризмом.
Туризам је као масовна појава савременог свијета јединствен по видовима
свога испољавања у простору и времену, што је резултат дјеловања
најразличитијих комбинација бројних фактора. У том контексту угоститељство је
један од видова испољавања туризма, тачније привређивања у туризму.
Дјелатност угоститељства везује се за простор и кретање људи. Омасовљење
кретања (без обзира на мотиве њиховог предузимања) омогућено је у туризму.
Туризам се, дакле, не може замислити без кретања. Кретање подразумијева
задовољење егзистенцијалних потреба током путовања, што се остварује
дјелатношћу угоститељства. Другим ријечима, угоститељство представља
материјалну основу туристичке привреде. Економски ефекти туризма највећим
дијелом се остварују у угоститељству. Просторне атрактивности од значаја за
туризам нису доступне корисницима уколико не постоје објекти угоститељства.
Као нужна последица задовољења примарне туристичке потребе, јављају се
потребе егзистенцијалног карактера (смјештај и исхрана), чије задовољење
обезбјеђује угоститељство.
Постојање објеката угоститељства иницирано туристичком атрактивношћу
простора, квалитетом хотелског продукта, односно степеном његове
прилагођености захтјевима тражње, подстиче даљи развој туризма. Ово се огледа
у већем броју туриста, њиховом дужем боравку и већој потрошњи.
Према процјенама у структури туристичке потрошње око 66% од укупне
потрошње реализује се у угоститељству. То истовремено значи да се и осталих
34% туристичке потрошње не би могло реализовати да нема угоститељских
објеката. Угоститељство има велики значај за економски развој земље, на прилив
девизних средстава и повећање платног биланса, за бољи стандард људи и развој
друштва у цјелини. Али исто тако тачно је да угоститељство не би ни издалека
постигло данашње размјере у свом развоју да нема туризма и масовних
туристичких путовања.
17
ПОДЈЕЛА, КЛАСИФИКАЦИЈА И КАТЕГОРИЗАЦИЈА

УГОСТИТЕЉСКИХ ОБЈЕКАТА У ЦРНОЈ ГОРИ
У новијем периоду врши се подјела угоститељских објеката према основним

угоститељским услугама. По том критеријуму угоститељство се дијели на двије
групе и то: хотелијерство са услугама смјештаја и ресторанство са услугама
исхране, пића и разоноде.
Угоститељске радње у којима се пружају услуге смјештаја сврставају се у
групу хотелијерства. Хотелијерство обухвата угоститељске радње са смјештај као
што су хотели, мотели, пансиони, кампови, туристичка насеља и угоститељске
радње за смјештај на превозним средствима.
Настанком савремених угоститељских радњи - хотела, настају и различите
дефиниције хотела што зависи од схватања законских прописа, статутарних
рјешења хотелских удружења, од великих разлика у схватању и тумачењу појма
хотела што је имало утицај на хотелску праксу. Хотелијери су настојали да
прецизирају ријеч хотел и да отклоне конфузију у њеном схватању и тумачењу.
Према намјени хотели се обично дијеле на 3 основне врсте:
1. Градски хотели који се налазе у граду или индустријско -
административном центру и који су углавном намијењени пословном
свијету и путницима;
2. Туристички хотели који се налазе у туристичким мјестима и
намијењени су смјештају туриста, и
3. Излетнички хотели који су намијењени излетницима и који се због тога
лоцирају у излетничким мјестима или мјестима погодним за
рекреацију.
Друга уобичајена подјела хотела заснива се на комплетностима

угоститељских услуга које хотел врши. У том смислу хотели се дијеле на 2 типа:
1. потпуни хотели који поред услуга смјештаја врше и друге услуге, а
најмање услуге исхране и
18
2. гарни хотели, који врше искључиво услуге смјештаја укључујући у

ову услугу доручак.
Хотели се разврставају по категоријама, узимајући у обзир квалитет услуге и

комплетност одјељења. Са тог становишта хотели се разврставају у 5 категорија
(Л, А, Б, Ц, и Д) а мотели, пансиони и кампови у три категорије (I, II, III). Поменута
категоризација хотела односила се на период 1975 - 1995.год. када је донесен
Службени лист Црне Горе, на основу члана 19 Закона о начелима организације
државне управе, број 56/93 у Подгорици 28.12.1995 год. Члан 3. поменутог
Службеног листа назначује услове у погледу изградње, уређења и опремања
угоститељских објеката (у којима се пружају угоститељске услуге). Члан 4 овог
службеног листа предвиђа подјелу угоститељских објеката према врсти
угоститељских услуга које се претежно пружају у објекту, начину њиховог пружања
и према организационо - техничким карактеристикама угоститељских објеката.
Према члану 5. угоститељски објекти се разврставају у:
1. Угоститељске објекте за смјештај и
2. Угоститељске објекте за пружање услуга исхране и пића.
Угоститељски објекти за смјештај су: хотели, мотели, туристички апартмани,

туристичко насеље, резиденција, пансион, камп, собе односно куће и станови за
изнајмљивање.
Према новој категоризацији дефиниција хотела била би следећа:
Хотел је угоститељски објекат који пружа услуге смјештаја,, услуге
исхране и пића као и друге услуге уобичајене у угоститељству.
Хотел је у смислу овог правилника угоститељски објекат који пружа услуге
смјештаја и само услуге доручка - гарни хотел - који има депадансе као одвојене
грађевинске цјелине, лоциране у његовој непосредној близини, услуге смјештаја
пружа у депадансу, а услуге исхране и друге угоститељске услуге, по правилу, у
основном објекту хотелу.
Угоститељски објекти категоришу се према условима у погледу уређења
опреме и услуга и то:
19
1. Услови које ти објекти могу по прописима испуњавати (обавезни

елементи);
2. Други услови које ти објекти по пропису не морају испуњавати, али
којима располажу (изборни елементи).
Из групе изборних елемената угоститељски објекат мора остварити најмањи
број бодова прописаних за одређену врсту односно категорију објекта.
Ако угоститељски објекат ниже категорије не оствари прописани број бодова
по основу изборних елемената, недостајући број бодова може остварити по основу
обавезних елемената прописаних за објекте ниже категорије.
Категоризација хотела заснива се на јединственим елементима и
критеријумима.
Елементни и критеријуми категоризације хотела сврстани су у 3 основне
групације: "уређење и опрема", "услуге", "положај и изглед објекта". Прва група
елемената тиче се изградње и техничко - технолошких одлика уређаја и опреме.
Друга група се односи на услуге (врсте услуга, начин пружања, радно вријеме,
кадрови), док се у III-ој даје оцјена локације и саобраћајне повезаности, стања
фасаде и уређења простора око објекта. (У оквиру прве двије групације
критеријума поред обавезних налазе се и изборни, односно факултативни
елементи. Трећа групација обухвата искључиво изборне елементе).
Минимални број бодова који хотели морају да остваре по основу изборних
елемената, да би били рангирани у категорију за коју испуњавају услове по основу
обавезних елемената су следећи: хотели са једном звјездицом 20 бодова, са двије
звјездице 30 бодова, са три звјездице 50 бодова, са четири звјездице 60 бодова,
са пет звјездица 60 бодова.
ХОТЕЛ
 ПРВА КАТЕГОРИЈА ***** пет звјездица
 ДРУГА КАТЕГОРИЈА **** четири звјездице
 ТРЕЋА КАТЕГОРИЈА *** три звјездице
 ЧЕТВРТА КАТЕГОРИЈА ** двије звјездице
 ПЕТА ГАТЕГОРИЈА * једна звјездица
20
ОЗНАКА ВРСТЕ И КАТЕГОРИЈЕ УГОСТИТЕЉСКОГ ОБЈЕКТА
Врста и категорија угоститељског објекта једнобразно се означава на

петоугаоној подлози с заобљеним угловима која има танку оквирну линију. У
горњем дијелу су шестокраке звијезде чији број означава категорију објекта. У
доњем дијелу исписан је назив објекта ћирилицом или латиницом и на енглеском
језику, односно исписан назив објекта ћирилицом или латиницом и нацртан
графички симбол.
Подлога је тамноплаве боје, а оквирна линија, звијезде, слова и симболи су
жуте боје. Ознака категорије за хотел је плоча ширине 30 цм и висине 28 цм, која
се поставља са спољне стране на главни улаз у објекат. На улазу у депаданас
који има вишу или нижу категорију од категорије хотела коме припада, поставља
се ознака која у горњем дијелу садржи одговарајући број звјездица.
У цјеновницима и пропагандним публикацијама уз мотив угоститељског
објекта мора се означити одговарајућим бројем звјездица категорија у коју је
разноврстан.
21
Изглед ознаке врсте и категорије угоститељских

објеката
22
Бодовање хотела предвиђеном новом категоризацијом
Табела 4. – Бодовање хотела предвиђено новом категоризацијом

ОБАВЕЗНИ ЕЛЕМЕНТИ
Р/Б НАЗИВ ЕЛЕМЕНТА БОДОВИ
ЗА КАТЕГОРИЈУ ОД * * *
1. Приступи
- Приступи за возила до улаза у објекат X 1
- Приступ за инвалиде (рампе за колица,
рукохвати и др.) - 2
2. Паркиралиште и гараже
- Капацитет паркиралишта или гараже
(једно паркиралишно односно гаражно
мјесто по соби), у односу на број соба; За
најмање 40% соба X 2
3. Улази
- Наткривени главни улаз X 1
4. Пријемни хол с рецепцијом
портирницом и информацијама
- Најмање 15 м2 за 0,5 м2, по соби рачунато
на капацитет преко 20 соба X 1
- Декорација зидова (умјетничке слике,
таписерије, мозаици и др.) X 2
- Декорација простора (жардињере са
цвијећем, вегетација) X 2
- Више гарнитура за сједење X 1
- Посебни пултови за рецепцију и
портирницу - 1
- Мјењачница с видно искатнутим називом
на српском и најмање једном страном
језику и курсном листом, прегледно и јасно
исписаном X 1
- Посебна просторија за привремено
одлагање пртљага X 1
23
- Прихватање кредитних картица од
најмање двије фирме X 1
- Бар (аперитив) у пријемном холу или у
непосредној близини X 2
5. Лифтови (најмање 1, а у новим
објектима са више од 40 соба најмање
2 лифта)
- У објекти с 3 нивоа (2 спрата и више) X 2
6. Степеништа и ходници
- Главно степениште најмање ширине 1,30
м а ходници 1,50м, прекривени теписоном
или теписима X 2
7. Просторија за пружање услуга исхране
(ресторан сала) и просторија за
боравак гостију
а) Ресторан сала са 80% сједећих мјеста у
односу на број кревета. У пансионима број
столова мора одговарати броју соба. X 3
б) Просторије - салони за боравак гостију.
Најмање двије просторије за боравак
гостију X 3
8. Телефонски стандард
- Телефон у свим собама X 3
9. Сефови за чување вриједности
- Хотелски сеф с појединачним касетама за
најмање 30% соба X 1
24
10. Радио и тв пријемници
- Радио, ТВ пријемник и видео у заједничким
просторијама за госте X 1
- Музичко озвучење заједничких просторија
за госте X 2
- Сателитска антена X 2
11. Уређење и опрема соба
- Зидови декорисани сликама или другим
естетским елементима (умјетничке слике,
таписерије, рељефи). X 2
- Уметак за заштиту мадраца - 2
- Гарнитура за сједење - 1
- Сталак за кофере, осим у случајевима када
се кофери могу држати у орману - 1
- Детектор дима - 1
- Фен и прибор за шивење могуће добити на
захтјев госта - 1
- Информативна мапа с информацијама и
проспектом хотела X 1
- Штампарска обавјештења ("не сметај" и
"молим поспремите собу") - 1
12. Собе за инвалиде
- У објектима капацитета 50 соба најмање
једна доба за инвалиде и на сваких даљих
50 соба - 3
13. Купатила у саставу соба
- Проценти соба с купатилом у хотелу 100 6
- Завјеса уз каду X 1
- Биде X 2
25
- Један већи пешкир за купање и два мања
по кревету X 1
- Два сапуна по кревету X 2
- Простирач за ноге X 1
- Хигијенске врећице - 1
14. Апартмани
- Најмање два апартмана X 1
15. Просторије за собарице (офис)
- Офис на сваком спрату, односно нивоу
опремљен умиваоником, с могућношћу
одлагања рубља, прибора и средства за
чишћење X 1
16. Простори и опрема за рекреативно -
спортске активности и друге
погодности за госте
- Просторије за игру дјеце или отворено
игралиште за дјецу - 3
- Обезбјеђено чување дјеце гостију - 2
- Просторије за игру (шах, билијар, аутомат
за игру) - 1
- Игралиште за мини голф - 2
- Игралиште за голф - 10
- Стони тенис - 1
- Тенис игралишта - 6
- Игралишта за тенис, одбојку и рукомет - 2
- Игралишта за сквош - 2
- Спортска дворана - 5
- Затворени базен - 10
- Отворени базен - 6
- Посебан базен за дјецу - 4
26
- Базени за хидромасажу "јакуззе" - 3
- Куглана - 5
- Гимнастичке собе, теретане - 2
- Сауна - 3
- Соларијум - 3
- Просторије за масажу - 1
- Просторије и опрема за пружање
здравствених услуга коришћењем природног
љековитог фактора - 5
- Стоматолошке и друге здравствене услуге - 2
- Обезбијеђен љекар по позиву - 2
- Фризерски салон X 2
- Педикирски салон - 2
- Казино - 4
- Биоскоп - 4
- Библиотека - 3
- Дискотеке, ноћни клубови - 2
- Конгресна сала - 5
- Пословни салони - 2
- Банкет сале X 2
- Љетње баште, терасе X 2
- Зимске баште - 2
- Снек барови, фаст фоод - 3
- Посластичарнице X 3
- Бутици и трговине X 1
- Рент-а-цар служба, авио компанија - 2
- Туристичка агенција X 2
27
- Чување и изнајмљивање скијашке опреме и
спортских реквизита - 2
- Уређена плажа - 5
- Хелиодром - 4
II УСЛУГЕ
1. Рецепција - пријем и испраћај гостију
- Служба рецепције и служба портирнице X 2
- Особље с основним знањем 2 страна
језика - 1
2. Пренос пртљага гостима
- Колица на располагању гостима - 1
3. Услуге чувања вриједности
- У хотелском сефу с радом 16 сати у оквиру
24 сата X 1
4. Услуге доручка
- Континентални доручак, пециво, тост,
могућност избора топлих и хладних јела од
сухомеснатих производа, јаја и млијечних
производа X 2
- Вријеме услуживања доручка:
Најмање 2 сата и 30 минута X 1
5. Услуживање главних оброка (ручак,
вечера) других јела и пића у ресторан
сали и другим просторима за
услуживање
- Вријеме услуживања главних оброка:
* најмање 2 сата за сваки оброк X 1
* услуживање током 12 сати у 24 сата X 1
- Услуживање топлих јела на загријаним
(топлим) тањирима X 1
28
- Услуживање пића у одговарајуће
дизајнираним чашама за поједине врсте пића X 1
6. Услуживање јела, пића и напитака у
собама
- Обезбјеђено услуживање пића и напитака:
* током 16 сати у 24 сата X 2
7. Јеловници - понуда јела (мени)
- Најмање 3 менија по избору и 10 јела по
поруџбини X 1
8. Услуга бара (аперитив бар, шанк) у оквиру
објекта
- Услуга током 16 сати у 24 сата X 2
9. Знање страних језика из подручја струке
- Обезбјеђена услуга гостима на:
* два страна језика X 1
10. Услуге телефонске централе
- Услуге телефонске централе обезбјеђење од
стране одређеног особља:
* 16 сати у 24 сата X 2
- Непрекидан рад телефонске централе или
могућност директног бирања из собе X 1
11. Промјена постељине
- Постељина (чаршави и јастучнице):
* сваки трећи дан X 1
- Пешкири у собама:
* сваки други дан X 1
12. Промјена столног рубља
- Промјена столњака и платнених салвета за
сваки оброк X 3
29
13. Чишћење обуће
- Апарат за чишћење обуће на располагању
гостима - 1
14. Продаја штампе
- Продаја дневне и недјељне домаће штампе X 1
III ПОЛОЖАЈ И ИЗГЛЕД ОБЈЕКТА
1. Смјештај објекта на локацији (поглед, у
центру, парк и др.)
- Одличан X 2
2. Приступ и саобраћајна повезаност
- Добар X 1
3. Спољни изглед објекта (одржавање
фасаде, хортикултурно уређење,
спољна информатика, уређење
саобраћајница и др.)
- Одличан X 2
4. Простор око објекта на располагању
гостима (ливаде, паркови...)
- Од 51 до 75 м2 по соби и апартману X 3
ИЗВОР: Службени лист РЦГ бр.42, Подгорица, 28.децембар 1995.године.
Према новом закону о категоризацији и постојећим условима хотел

"Оногошт" има 40 бодова те посједује услове за категорију од ** (двије звјездице).
30
ЛОКАЦИЈА, ИЗГРАДЊА, РАД И РАЗВОЈ СТАРОГ

ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"
Стари хотел "Оногошт", изграђен је и почео са радом 1956.год. Хотел је

лоциран у центру града у ул. Моше Пијаде. Удаљеност хотела од жељезничке и
аутобуске станице је 500 м. Околина хотела је била лијепо уређена, Испред
хотела постојали су цвјећњаци. Са главне улице несметано се могло доћи до
улаза хотела, а позади хотела је био ограђен паркинг за око 30-ак аута и аутобусе.
Када је хотел отворен добио је име "Београд". Под тим именом пословао је
веома кратко, свега неколико мјесеци. Приликом првог боравка тадашњег
предсједника Црне Горе Блажа Јовановића, на предлог истог хотел је промијенио
назив у "Оногошт" - који назив и сада има. Оногошт је стари назив за Никшић, у
близини постоје и сада рушевине старог града,
У почетку хотел је имао статус А категорије и ту категорију је задржао све до
1969.год. Од 1969.год. хотел је прекатегорисан у "Б" категорију - који статус има и
сада.
Хотел "Оногошт" је изграђен са великим приземљем и 4 спрата. Предња
страна хотела је окренута према главној улици, а ту је био и главни улаз у хол,
рецепцију и улаз у ресторан и кафану. Хотел је имао двије веома уређене терасе.
Тераса кафане која је окренута према главној улици, располаже са око 250
сједишта и посебним подијумом за плес, и тераса која је повезана са рестораном а
лоцирана је у дворишту хотела, располагала је са око 100 сједишта. На 4-ом
спрату хотела постојала је тераса са око 80 мјеста која је била повезана са салом
за банкете. И ова тераса је гледала на главну улицу. Све собе које гледају према
главној улици имају терасу. Изградњом новог хотела стари хотел је знатно
измијенио свој садржај. Тако нпр. у дијелу гдје се налазио ресторан налази се
кафана и једна мања банкетска сала. У истом нивоу терасе налази се и млијечни
ресторан. Смјештајни дио, једним дијелом је претворен у канцеларије управе
хотелско - туристичког предузећа "Оногошт", а један дио се издаје гостима по
потреби за спавање.
31
ФУНКЦИОНАЛНА ПОДЈЕЛА СТАРОГ ХОТЕЛА

"ОНОГОШТ"
ДРУШТВЕНО СМЈЕШТАЈНИ ДИО
Главни улаз заштићен је надстрешницом, тако да гости у случају невремена

несметано улазе у хотелске просторије.
Хол је пространа просторија опремљена удобним намјештајем (фотеље,
столови, персијски теписи и жардињере са цвијећем), што даје изванредан
визуелан изглед. Гости који су одсједали имали су могућност за пословне
разговоре, читање штампе уз коришћење услуга аперитив бара, који је био
лоциран у лијевом предјелу хола.
Рецепција је обухватила неколико просторија различите намјене. Рецепција
је дислоцирана изградњом новог хотела а на том мјесту проширен је хотелски хол.
Кућна телефонска централа била је смјештена у посебној просторији уз рецепцију.
Сада се налази у склопу рецепције у новом дијелу хотела. Гостима хотела биле су
на располагању двије телефонске кабине за обављање међумјесних и
међуградских разговора. То се такође дислоцирало у новом дијелу хотела. Десно
од улаза налазила се гардероба, која је била на располагању гостима хола,
ресторана и кафане. Гардероба је премјештена у склопу пријемног одјељења
новог хотела.
Смјештајни дио старог хотела "Оногошт" чине 3 апартмана, 14
једнокреветних соба, 3 трокреветне собе, 6 соба посједује француски лежај, док су
остало двокреветне собе. Тридесет соба има телефон, док ТВ постоји само у
апартману.
Сваки спрат посједује собни офис за дежурно особље које обавља радне
послове и задатке у хотелским собама.
Собе су опремљене модерним лежајима. Поред лежаја налазе се наткасне а
на једној страни налази се радни сто и столица. Одмах после улаза у собу налази
се орман за гардеробу.
32
ЈЕДНОКРЕВЕТНА СОБА СТАРОГ ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"
Зидови су обложени тапетама. На њима су постављене двије зидне кугле

које омогућавају расвјету и једна умјетничка слика. На прозорима су завјесе
диоленске и дизајниране. Под је прекривен итисоном.
Купатило је опремљено кадом са туш батеријом, умиваоником са топлом и
хладном водом, огледалом са стакленом полицом на којој се налази фен за косу.
Поред огледала налази се метални држач за двије чаше за воду. Ту су и држачи за
тоалетни папир, пешкире за лице, купање и ноге, ВЦ шоља и корпа за отпатке. У
купатилу постоји парно гријање и довољан одвод за пару. Освијетљено је
електричном енергијом.
Апартман посједује дегажман са орманом за гардеробу, дневну собу у којој
се налази клупска гарнитура са удобним фотељама и ниским столом на коме се
33
налазе пепељаре и украсни миљеи, тросјед, али и фрижидер, ТВ апарат и

телефон. На зидовима су постављене умјетничке слике.
Апартман располаже једном једнокреветном и једном собом са француским
лежајем као и терасом.
АПАРТМАН СТАРОГ ДИЈЕЛА ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"
У једнокреветној соби налази се радни сто и столица, двије наткасне,

фотеља и на зиду умјетничка слика.
Под апартмана пресвучен је итисоном. Просторије су функционално
повезане. Апартман располаже са санитарним чвором, купатилом и тоалетом.
Купатило посједује каду са туш батеријом, умиваоник са топлом и хладном
водом, витражно огледало, фен за косу, пешкире за лице, купање и ноге, држач за
тоалетни убрус и тоалетни папир, чаше за воду на држачима, тоалетни сапун, ВЦ
шољу, корпу за отпатке, парно гријање и вентилацију. Апартман би требало да
посједује и туш кабину и посебно одвојен тоалет.
34
ПРОИЗВОДНО УСЛУЖНИ ДИО
Кухиња је производњи блок који се састојао од главне кухиње, хладне

кухиње, посластичарнице, перионице посуђа и кафе кухиње. У том простору
налазила се точионица пића и други приручни економати. Она је остала на истој
локацији уз модернизацију уређаја, опреме, машина и инвентара. При самом
пројектовању водило се рачуна о функционалној вези свих одјељења.
Иако су у структури гостију доминирали индивидуални гости, кухиња је у
свом јеловнику сваки дан за ручак припремала по 10 - 12 готових јела, по чему је
хотел био познат.
Посуђе и есцајг су били врхунског квалитета. Хотел је располагао и
позлаћеним прибором за 40 особа што је у то вријеме био један од услова за
добијање "А" категорије.
Ресторан је заузимао једно од најважнијих мјеста у хотелу. Располагао је
капацитетом од 90 мјеста.
Кафана се налазила десно од улаза. Располагала је са око 250 сједишта. Од
тога 20 ложа са по 7 сједишта. У доњем дијелу сале налазио се подијум за музику
и плес.
Између ресторана и кафане налазио се "зелени салон" са излазом у
цвијећњак, који је у средини имао водоскок са кипом "купачице". Он је и данас
остао на истом мјесту.
ЕКОНОМСКО ТЕХНИЧКИ ДИО
Хотел се загријавао на мазут, а котларница се налазила у подрумским

просторијама гдје се и сада налази.
Перионица рубља, магацински простор и економат налазили су се такође у
саставу хотела.
35
ЛОКАЦИЈА, ИЗГРАДЊА, РАД И РАЗВОЈ НОВОГ

ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"
Локација представља битан интегрални дио ткз. тоталног хотелског

производа у маркетиншком смислу и предуслов успјешног пословања.
Нови хотел "Оногошт" изграђен је 1983.год. Налази се у центру града у
Његошевој улици 82. Прилаз хотелу могућ је улицом Његошевом која се налази са
западне стране, улицом Николе Тесле која се налази на сјеверној страни, улицом
Вука Караџића са скретањем у улицу Николе Тесле, и другим улицама у
непосредној близини. Представља јединствен случај модерне архитектуре (у овој
области) не само у Црној Гори већ и у Југославији. Изглед хотела је у виду чаше,
што симболизује одређени вид угоститељских услуга.
Хотел има блистав и хармоничан изглед. Терасе су истурене читавом
површином фасаде на спратовима. Обзидане су и на назидку се налази двострука
метална конструкција као заштита тераса што чини фасаду атрактивном.
Хотел је Б категорије. На врху хотела се налази писана реклама крупним
словима Хотел ОНОГОШТ. Има 7 спратова и простире се на површини 2000 м2.
Око хотела налази се знатан број дрвећа, зимзеленог и листопадног а у
љетњем периоду у истуреном дијелу жардињера на дијелу терасе знатан број
зеленила и цвијећа. Остали простор око хотела оскудан је са израженим
зеленилом и цвијећем.
Испред улаза хотела обезбјеђен је паркинг са простором од око 80 мјеста.
Паркинг је освијетљен и обиљежен линијама за паркирање. Поред паркинга
налазе се на одговарајућем одстојању корпе за отпатке, а ноћу је паркинг
освијетљен рефлекторима.
У непосредној близини хотела са југоисточне стране налази се већи паркинг
простор који није власништво хотела, али се посјетиоцима хотела омогућује
паркинг на том простору.
36
НОВИ ХОТЕЛ "ОНОГОШТ"
Од садржаја има кафану са 301 мјестом, ресторан са 212 мјеста, двије

банкет сале са 30 и 40 мјеста, таверну са 125 мјеста. Ресторан и кафана имају
терасу, а хотел има и посебну велику терасу са 480 мјеста.
Хотел посједује следећа одјељења: пријемна, услужна, производна,
магацинска, техничка, комуникативна и одјељења за запослено особље.
37
ФУНКЦИОНАЛНА ПОДЈЕЛА НОВОГ ХОТЕЛА

"ОНОГОШТ"
ДРУШТВЕНО СМЈЕШТАЈНИ ДИО
Хотел има два улаза - за госте, и посебне улазе за запослено особље. Оба
улаза повезана су са услужним просторијама и осталим хотелским одјељењима и
налазе се у истом нивоу са услужним просторијама.
У пријемном одјељењу хотела (хотелском холу) налазе се следећа
одјељења - одјељци: рецепција, гардероба, аперитив бар, продавница сувенира и
штампе, берберско - фризерски салон и у сутерену санитарни чвор за госте.
У склопу рецепције налази се благајна, мјењачница, телефонска централа,
каса депозита и претинци за остављање кључева за хотелске собе.
Испред рецепције налази се клупска гарнитура за краћи одмор гостију.
РЕЦЕПЦИЈА ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"
38
Техника пословања у рецепцији обухвата следеће послове:

 кореспонденцију са гостима и туристичким агенцијама;
 резервацију услуга;
 прихват гостију;
 смјештај евиденције у стамбене јединице хотела;
 вођење евиденције у вези са смјештајем, боравком и услугама;
 давање информација гостима;
 наплата рачуна;
 задужење гостију;
 мијењање валута.
Рецепција сарађује са економско - техничким одјељењима првенствено са

перионицом и хемијском чистионицом рубља, гаражом и возним парком,
радионицом и другим одјељењима.
Рецепција води следеће књиге и евиденције:
 цјеновник свих врста услуга које пружа рецепција;
 шематски преглед хотелског смјештаја - простора;
 подсјетница са планом и локацијом хотела;
 књигу утисака гостију;
 пријаве и одјаве и књиге за домаће и стране госте;
 подсјетник за давање информација о хотелу;
 евиденција приспјеле поште, телеграма и др. вриједносних пошиљки;
 евиденција пријема ствари на чување;
 евиденција међуградских и градских разговора;
 евиденција о резервацији смјештаја;
 евиденција - књигу буђења гостију;
 хотелски журнал;
 хотелски рачуни;
 евиденција о изгубљеним - нађеним стварима у хотелу;
 евиденција о извршеној посјети гостију у соби;
 преглед дневног пазара рецепције;
39
 књигу требовања пазара рецепције;

 књигу требовања рецепције и
 евиденцију о планским потребама рецепције.
Портирска служба је у склопу са рецепцијом. Послови портирнице и

рецепције су обезбјеђени. То истовремено значи да нема чврстих разграничења у
раду портирнице и рецепције, па је особље на портирници је обучено и за послове
рецепције.
За правилно функционисање портирске службе нужно је остварити
континуитет сарадње са службом рецепције. Руковање кључевима као једна од
најважнијих задатака портирске службе подразумијева упућеност у преглед
слободних и заузетих соба. Портирница рукује кључевима заузетих соба, тако што
их издаје гостима и одлаже у одговарајућу преграду када гости нису у соби.
Локација портирнице омогућава добру прегледност главног улаза у хотел, а
такође и читавог предворја из кога се остварује комуникација са осталим
хотелским просторима.
У пријемном одјељењу налази се одјељак гардероба гдје гости остављају
дио своје гардеробе коју неће користити у услужним просторијама, као нпр.:
мантиле, бунде, кишобране, путне торбе и сл. Гардеробер, као лице запослено у
гардероби, госту даје одсјечак блок - талона одговарајућег броја и серије. Један
одсјечак се прикачи уз дио остављене гардеробе, а други узима гост и са њим
може узети своју гардеробу.
У дијелу пријемног хола налазе се телефонске говорнице.
Улога аперитив бара је да се гости брзо услуже, обично прије ручка или
вечере са одређеним асортиманом аперитивних пића или неким другим којим
располаже аперитив бар, ако то гости желе.
Најважнији дио опреме бара је пулт. Барски пулт обавезно има двије плоче:
плочу за рад опрмљен свим предметима нужним за нормалан рад мјешача пића
(бармена) и плочу за издавање пића која истовремено служи гостима при
конзумирању хране и пића.
40
За пултом гости сједе на барским столицама. Барска столица је висока, са

веома малим и тврдим сједиштем без наслона. Пулт има држач за руке..., и држач
за ноге који је тако подешен да одговара гостима који сједе и гостима који стоје за
пултом. Такође пулт је освијетљен на одговарајући начин.
Горња површина пулта служи за издавање конзумација и као мјесто гдје
гости користе одговарајуће конзумације. Унутрашњи доњи дио пулта служи као
радна површина за услужно особље бара.
Санитарни чвор за госте је посебно за мушкарце, посебно за жене. Зидови
су обложени керамичким плочицама читавом површином. У одјељењу за жене
налази се витражно стакло, умиваоник са топлом и хладном водом, држач са
папирним убрусима, тоалетни сапуни и тоалет папир, кабине са WЦ шољама.
У дијелу за мушкарце су писоари, кабине, витражно огледало, умиваоник са
топлом и хладном водом, држач са папирним убрусом, тоалет сапун, папир. У
санитарном блоку су ангажовани радници за одржавање чистоће која увијек мора
бити беспрекорна.
У санитарном чвору постоје вентилатори, централно гријање као и
одговарајући број корпи за отпатке.
Хотелско домаћинство
Активности хотелског домаћинства као саставна компонента реализације

услуге смјештаја, везане за одржавање хигијене, отпремање потрошним
материјалом, на располагању гостима, као и прање и пеглање рубља госта,
намећу потребу за комуникацијом особља са корисницима услуга.
Комуникација се остварује телефонским путем, односно преко посебних
уређаја за позив, са свјетлећом и звучном сигнализацијом. Позив особља
хотелског домаћинства од стране госта углавном се односи на промјену
постељине и пешкира и допуну уобичајеног асортимана потрошног материјала у
собама и купатилима, давање рубља на прање, коришћење фена за косу, пегле и
сл.
41
Подаци о статусу соба свакодневно се уносе у евиденцију под називом

извјештај собарице. На основу извјештаја собарица саставља се извјештај
домаћинства који се односи на комплетан смјештајни простор, односно капацитет
хотела. Подаци о евентуланим кваровима, односно техничким недостатцима
евидентирају се за сваку собу и уписују у извјештајима о прегледу собе. Хотелско
домаћинство саставља налог за поправку који се доставља служби техничког
одржавања. Техника пословања хотелског домаћинства подразумијева
обезбјеђење повратне информације од стране службе техничког одржавања, која
се односи на извјештај о отклоњеним кваровима.
Набавка материјала потребног за рад остварује се комуникацијом са
службом набавке. Потраживање материјала се врши на посебном обрасцу -
требовање - закључница набавке. Овај вид пословне евиденције попуњава
менаџер хотелског домаћинства - домаћица хотела.
Извјештај о потрошњи материјала за одржавање хигијене води се по
спратовима у складу са задужењима на основу примљених количина.
Инвентарске листе представљају посебан вид евиденције у коју се уноси
списак свих елемената опреме у јединицама за смјештај (Према домаћим
прописима о категоризацији обезбијеђеност инвентарске листе у свакој соби је
обавезан услов за хотеле свих категорија).
Хотелска домаћица преко одјељења перионице рубља остварује
комуникацију са свим пословним цјелинама чије се рубље доставља на хигијенску
обраду. Фаза предаје рубља на прање посебно се региструје за сектор смјештаја
на обрасцу евиденција предатог хотелског рубља на прање и за сектор исхране,
на обрасцу евиденција предатог ресторанског рубља на прање. Ови обрасци
садрже податке о врсти и количини рубља као и о датуму предаје.
Хотел посједује смјештајни дио са 7 спратова, који су повезани лифтовима,
степеницама и ходницима.
Капацитет објекта у смјештајном дијелу је 154 лежаја и 56 помоћних лежаја,
смјештено у 56 двокреветних и 70 једнокреветних соба. Све собе су са излазом на
терасу.
42
Хотел посједује 3 апартмана. Све собе имају купатило са топлом и хладном

водом, телефон и централно гријање. Осамнаест соба посједује ТВ апарат, а 84
собе имају директне телефоне са излазом. Собе су опремљене савременим
лежајима. Поред лежаја налазе се двије наткасне, а са једне стране лежаја радни
сто и столица. Ту су плакари за гардеробу, умјетничке слике и стоне лампе.
Спољашњи изглед намјештаја је живих пастелних боја (црвена) што даје
осјећај пријатности. Зидови су бијеле боје, а изнад лежаја на зиду су постављена
два зидна лустера.
У хотелу не постоји посебан собни сервис, али се гости послужују у собама и
наплата услуга конзумација је 20% већа у односу на постојеће цијене.
ЈЕДНОКРЕВЕТНА СОБА
Апартмани располажу са двије спаваће собе, дневним боравком , два

купатила као и терасама. Опремљени су савременим намјештајем. Посједују ТВ
апарате, фрижидере, плакаре у дијелу соба за гардеробу. У дневној соби постоји
трпезаријски сто и удобне столице. Према броју кревета у апартману се налази
43
потребан инвентар за услуге исхране и пића у собама, умјетничке слике и други

естетски елементи.
Купатило посједује - туш каду са топлом и хладном водом и одводом, завјесу
уз каду, WЦ шољу, биде, умиваоник са хладном и топлом водом, огледало са
полицом за тоалетни прибор, електрично освјетљење изнад умиваоника, један
велики пешкир за купање и пешкир за руке, држачи пешкира и сапуна, један сапун
по кревету, чашу за воду, фен за косу и корпу за отпатке.
У апартману је одвојен тоалет од купатила. Подови су обложени итисоном
браон боје а на поду трпезарије налази се тепих.
ДВОКРЕВЕТНА СОБА КОЈА ЈЕ ПРЕУРЕЂЕНА У АПАРТМАН
Комуникационим просторима се обезбјеђује повезаност свих просторија које

су на располагању гостима хотела.
Незаобилазни елементи просторне функционалности хотелског објекта као
цјелине су степеништа и ходници.
44
Степеништа су простори којима се обезбјеђује вертикална комуникација у

хотелу. Главно степениште за госте повезује све спратове, односно све нивое на
којима се налазе простори намијењени гостима. Степеништа су прекривена тепих
стазом, која је причвршћена металним држачима.
Ходници обезбјеђују хоризонталну комуникацију и повезују просторије на
истом нивоу.
Подови ходника на спратовима обезбјеђени су од клизања и имају подлогу
која дозвољава кретање без изазивања буке. Интензитет осветљења слабији је
него у јавним просторима и прилагођен основној функцији, односно обезбјеђењу
мира и дискреције, у циљу очувања приватности гостију који користе услуге
смјештаја.
У хотелу постоји лифт за госте као и лифт за персонал. Лифт за госте се налази са
десне стране пулта рецепције.
Одјељење за запослено особље посједују посебан улаз за особље, а та
одјељења су опремљена санитарним уређајима: купатилима, умиваоницима,
огледалима и ормарима за оставку гардеробе. Ту се радници припремају за посао.
На сваком спрату налазе се противпожарни апарати. Противпожарни
апарати смјештени су у предјелу комуникацијских одјељења - ходника.
На спољњем дијелу фасаде налази се метална конструкција степеништа у
висини хотела која служи за противпожарну заштиту и друге елементарне
непогоде.
ПРОИЗВОДНО УСЛУЖНИ ДИО

Производна одјељења у хотелу чине кухињски блок и точионица пића.
Кухињски блок чине кухиња са свим пратећим одјељењима. У кухињи се
припрема разноврсна храна за госте који бораве у хотелу, као и за госте ала карт
(слободан избор јела). Кухиња је лоцирана у приземљу хотела у непосредној вези
је са свим услужним просторијама има добру климатизацију и осталу опрему.
Главна кухиња сачињава централни дио кухиње и опремљена је следећим
уређајима: штедњацима на електричну енергију и плин, фритезама (уређајима
топле кухиње за пржење у дубљој масноћи), конвертоматом (микро таласна
45
пећница за припрему разних врста јела од меса до посластица), роштиљ плочом,

кипером (уређај за пржење у плићој масноћи), казаном на пару за производњу
течних јела, бен мари (топла водена купка која служи за одржавање јела у свјежем
стању). У склопу кухиње постоји печењара која служи за припрему и производњу
печења од разних врста меса. Изнад главне кухиње уграђен је паро хватач за
одвод дима, паре и осталог. Од опреме у главној кухињи постоји одређен број
топлих столова, радних столова, неутралних столова, пањ за месо, електрични
млин за месо, универзална кухињска машина.
ГЛАВНА КУХИЊА
На главну кухињу од кухињског блока отпада 55% од чега топла кухиња са

кафе кухињом заузима 32,5% хладна кухиња заузима 10%, топла посластичарница
7,5%, хладна посластичарница 5%.
Топла кухиња је језгро читавог кухињског блока. Зидови кухиње су
обложени бијелим пличицама читавом површином. Као и све остале просторије
топла кухиња има довод топле и хладне воде као и више одвода за нечисту воду.
Кухиња би због честих прекида струје требала имати властити агрегат. Под кухиње
је од керамичких плочица и стално се одржава у чистом стању.
46
Хладна кухиња је посебан одељак у кухињи у коме се налазе уређаји и

опрема за кухињу као нпр.: хладна купка за одржавање салата, ЛТХ уређаји за
одржавање сухомеснатих производа, сирева и сл. на одговарајућој температури,
фрижидери, замрзивачи, радни столови, машина за резање сухомеснатих
производа, дио инвентара хладне кухиње (овали, тањири, стаклене посуде и сл.).
Намјена хладне кухиње је за припрему, производњу и издавање хладних предјела.
Кафе кухиња је дио производног одјељења у склопу точионице пића.
Намијењена је за припрему и издавање кафе, топлих напитака (слатко млијеко,
бијела кафа, какао, чоколада, чај, чај са млијеком), а у неким случајевима и
одређених врста јела за доручак нпр. (омлета, кајгана, виршли, хемендекс и сл.).
Топла посластичарница опремљена је одговарајућим уређајима и опремом
као што су: троетажна печењара, саламандер (уређај топле кухиње који служи за
гратинирање - запијецање посластица - јела), универзална машина за мијешање
тијеста и радни столови, судопере и потребан инвентар за припрему намирница.
Хладна посластичарница је посебни одјељак главне кухиње у коме се
налази одговарајућа опрема и уређај као и апарати за припрему хладних
посластица, као нпр. (радни сто за мермерном површином, радни сто са дрвеном
равном површином), машина за мијешање намирница, миксери, фрижидери,
конзерватори (уређај хладне кухиње који служи за дубинско замрзавање, парфеи,
касато и сл.).
47
ПОСЛАСТИЧАРНИЦА
Припремница обухвата 18% од кухињског блока, од чега припремница воћа

и поврћа 10% и припремница меса 8%. Припремница поврћа је кухињски одјељак
који служи за прање чишћења стругање и љуштење разних врста поврћа. Она
посједује и машину за љуштење кромпира. Припремница воћа обухвата
разврставање, сортирање и одабир воћа, прање, чишћење и издавање.
Припремница меса обухвата расјецање разних врста меса на дјелове,
рашчлањивање врста меса и слагање у расхладне уређаје. Од уређаја обавезни
су: замрзивачи, фрижидери, с тим што су за меса риба и дивљачи обезбјеђени
посебни уређаји, а за рибље месо - пањ за припрему рибљег меса.
Кухињски блок посједује довољан број судопера са доводом тополе и
хладне воде и довољан број инсталација за одвод отпадних вода.
Кухиња је обезбијеђена противпожарним апаратима и средствима за
пружање прве помоћи.
Праоница посуђа обухвата 9% - праоница бијелог посуђа 5% и перионица
тамног посуђа 4%. У перионици постоји машина за прање посуђа и лавабои за
прање прибора и посуђа са топлом и хладном водом.
48
Кухињски магацин обухвата 8% - дневни магацин 5% и приручни магацин

3%. Дневни магацин обезбјеђује све намирнице за дневну потребу производње
јела, а приручни магацин за производњу дневних оброка (доручка, ручка и вечере).
Магацини посједују одговарајуће сталаже, рафове и ваге за мјерење.
Офис (припремница) обухвата 10% Офиси - пролази су дио кухињског
блока гдје се креће производно особље при извршавању радних послова и
задатака. Кабина шефа кухиње заузима 2% и налази се у склопу кухињског блока и
служи шефу кухиње за боравак приликом писања магациснког налога, за распоред
производног особља за рад у смјенама, за састављање и писање
стандардизованих дневних јеловника, мени карте, за вођење евиденције дневног
утрошка намирница за сваки дан посебно, за увид и контролу особља запосленог у
кухињском блоку.
Ускладиштење намирница врши се послије пријема и разврставања
намирница по врстама. То се ради у централном магацину за дужи временски
период, и у приручним магацину кухиње, обично за краћи временски период и
дневну употребу (припрему оброка). Чување намирница осим у магацинским
просторима врши се у одговарајућим уређајима нпр. ЛТХ уређај већих капацитета,
замрзивачима конзерваторима (уређаји за дубинско хлађење) и фрижидерима.
Под грубом припремом подразумијевамо прање, чишћење, стругање и
љуштење разних животних намирница.
Финализација спремања хране обухвата термичку обраду животних
намирница која се може вршити разним методама нпр. кувањем у води, кувањем
на пари, бланширањем (припремањем намирница упола) поширањем
(прокувавањем у одговарајућим маринадама (нпр. вода, сирће, со и сл.).
Спремање хране после термичке обраде обухвата процес кувања,
динстања, печења, пржења и сл. на разним кухињским уређајима и у
одговарајућем кухињском инвентару.
Ресторан је опремљен ресторанским и једним дијелом у сали банкетским
столовима. Ресторански столови су површине 80 x 1,20 и 1 x 1м, висине 80 цм,
прекривени су чојом и молтоном. Банкетски столови су димензија 1,20 x 1,60 м,
што је и предвиђена ширина банкетског стола, док је висина као и ресторанских
49
столова. Столице су са тапацираним сједиштем и високим наслоном а у једном

дијелу ресторана гдје се налазе банкетски столови су полуфотеље са удобним
сједиштем и наслонима за руке.
У ресторану на сваком реону кога чини 24 - 32 госта налази се по један
помоћни ресторански сто, а на свака два реона по један сервисни ресторански сто.
Ови столови су прва помоћ услужном особљу за припрему и одлагање дијела
инвентара и за припрему одговарајућих конзумација хране или пића. У склопу
ресторана налази се изложбена витрина са одговарајућим асортиманом значајних
врста пића. На улазу у ресторан са његове лијеве стране налази се већи акваријум
који одржава особље ресторана. На западној страни зида ресторана налази се
умјетнички вриједна слика дјевојке. У ресторану постоји доста зеленила и цвијећа
као нпр.: филаделдрон, фикуси, палме, олеандери и сл.
РЕСТОРАН
Под ресторана је од мернерних плоча читавом површином прекривен лијепо

дезенираним итисоном. Ресторан је повезан са осталим услужним просторијама и
производним одјељењима и налази се у истом нивоу са поменутим одјељењима.
50
Природно је освјетљен дневном свјетлошћу, а у вечерњим часовима расвјету чине

раскошни лустери. Такође, обезбјеђен је са довољном вентилацијом и парним
гријањем. На прозорима се налазе дневне - диоленске завјесе, а за вечерње
часове завјесе од дезенираног платна.
Осим опремљености и намјештаја, ресторан, кафана, банкет сале, таверна,
аперитив бар морају да располажу са довољном количином инвентара и
инстурмената понуде нпр. (јеловници, карте пића, винске карте, цјеновници
различитих конзумација) које се користе у тим услужним просторијама.
Кафана хотела "Оногошт" је бечког стила што подразумијева да у њој у
вечерњим часовима постоји музика са извођењем живог умјетничког програма.
Природно је освјетљења у дневним часовима док у вечерњим расвјету чине
лустери. Обезбјеђена је са довољном вентилацијом и парним гријањем. У склопу
кафане налази се точионица пића која служи за издавање конзумација пића,
напитака за кафану у току читаве године а у љетњем периоду за издавање
конзумација на тераси кафане.
Столови су од материјала који се лако одржавају. То је мермерна плоча,
површине 70 x 70 цм, има их и округлих, висине 70 цм. Столице у кафани су
удобне за сједење. У кафани се налази потребна количина зеленила и цвијећа.
Под је од мермерних плоча, а између редова столова налази се тепих стаза.
У једном дијелу кафане налазе се ложе са удобним сједиштима и столовима
за послужење конзумација. На зидовима кафане налазе се орнаменти израђени од
бакра и сличних материјала као и одговорајући број умјетничких слика што
омогућава удобан боравак у кафани.
Једно од значајних производних одјељења је точионица пића у којој се
чувају припремају и издају алкохолна и безалкохолна пића и напици. Опремљена
је пултом за издавање конзумација у чијем склопу се налазе витрине за хлађење
пића, лавабо са топлом и хладном водом и одређени апарати нпр. апарат за
експрес кафу, апарат за сладолед, апарат за коцке леда, апарат за точење пива,
радни столови и изложбени дио витрине за пиће.
Банкет сале су израђене у посебном стилу. Једна је овалног облика. На
поду је читавом површином тепих. Располаже са довољним намјештајем који се
51
користи за свечане прилике банкетским столом, столицама за свечане пријеме,

одговарајућим текстилом који се користи у банкетним салама (банкетским
столњацима, салветама, прибором, одговарајућим бројем помоћних столова). На
зидовима су постављали умјетничке слике, пејзажи. Расвјету чине раскошни
лустери, обезбијеђена је са довољном вентилацијом и парним гријањем.
БАНКЕТ САЛА
Друга банкет сала је квадратног изгледа. Једна страна зида урађена је у

огледалу. Намјештај и инвентар су такође одговарајући као и у претходној сали, и
нешто је већег капацитета. Обје су повезане са офисом, а из веће постојиизлаз на
рецепцију.
Сала за састанке је просторија модерно опремљена и са лијепим
амбијентом. У њој постоји одговарајућа звучна сигнализација и уређаји који
омогућавају одржавање свих врста састанака, као и многих семинара,
конференција и сл.
52
Таверна посједује кухињу и точионицу пића. Опремљена је одговарајућим

намјештајем и инвентаром. Радно вријеме је од 21:00 - 04:00.
Хотел посједује ТВ салу капацитета 80 мјеста.
Главна тераса хотела која ради обично у љетним мјесецима опремљена је
столовима са металном површином. Столови се прекривају столњацима у боји.
Столице су од металне конструкције на којој се постављају јастучићи на
сједиштима и наслонима.
ЉЕТНА ТЕРАСА
ЕКОНОМСКО ТЕХНИЧКИ ДИО

Техничка одељења сачињавају разне радионице, ложионице, перионица
текстила (хотелског рубља). У хотелу постоји универзална радионица за електро и
водоводну инсталацију, као и оправку дијела хотелског намјештаја и опреме. У
радионици су запослена два кућна мајстора који познају шири обим послова
везаних за техничку службу, водовод, електрику, браварске радове и сл.
53
Енергент за загријавање је мазут тако да хотел увијек посједује топлу и

хладну воду.
ВЕНТИЛАЦИЈА
У склопу хотела изграђен је савремни систем вентилације, како у услужним
тако и у производним одјељењима хотела. У хотелским услужним одјељењима
укључењем вентилатора за краће вријеме се измијени свјежина ваздуха, док у
производним одјељењима на више мјеста је изграђен систем вентилације, нпр.
изнад уређаја у главној кухињи налазе се три већа парохватача (куполе), који
одводе димове пару и остало.
У другим дјеловима кухиње као нпр. у сластичари и у близини перионице
посуђа такође постоје решетке преко којих се врши одвод у вентилациони систем.
КЛИМАТИЗАЦИЈА
Климатизацијом је обухваћен читав систем хотела. У котларници се
загријева вода и системом цијеви долази до радијатора који су постављени у свим
хотелским одјељењима.
ИНСТАЛАЦИЈА ВОДЕ И ОДВОДА

Водоводни систем повезан је са централним градским водоводом, тако да у
сваком временском периоду у хотелу постоји довољна количина воде. Изграђен је
и низ хидраната за воду у случају смањења капацитета воде у водоводној мрежи.
Хотел посједује довољну инсталацију одвода отпадних вода нарочито из
смјештајног дијела, кухињског блока и санитарних просторија.
ЕЛЕКТРО ИНСТАЛАЦИЈЕ; РАСВЈЕТА, СНАГА ТЕЛЕФОНИЈЕ, ТВ И РАДИО,

АЛАРМНА СИГНАЛИЗЦИЈА, ГРАМОФОН, ОЗВУЧЕЊЕ
Хотел има изграђен систем електро расвјете мада у дневним часовима
већина услужних просторија су природно освјетљене, док у вечерњим часовима
расвјету чине лустери.
54
Хотел посједује у склопу рецепције модерну телефонску централу

телефонске апарате, телефакс, ТВ и радио систем у собама, озвучења у услужним
просторијама, алармне уређаје и сигнализацију везану са телефонском
централом.
РАДИОНИЦЕ
Перионица рубља посједује машине за прање, сушење и пеглање
хотелског рубља и по потреби гостинског рубља.
Хотел "Оногошт" посједовао је и хемијску чистиону у оквиру перионице
рубља, међутим, стицајем околности (она) сада не постоји.
Складиштење инвентара, потрошних роба (намирница) обухвата простор
дијела приручног магацина и ту се разврстава и ускладиштује одговарајући
инвентар и потрошни материјал.
ГАРАЖЕ
Хотел посједује гараже мањег капацитета за службена возила и возила
особља које је запослено у хотелу.
ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА
На сваком спрату налазе се противпожарни апарати. Противпожарни
апарати смјештени су у предјелу комуникацијских одјељења - ходника.
На спољњем дијелу фасаде налази се метална конструкција степеништа у
висини хотела која служи за противпожарну заштиту и друге елементарне
непогоде.
ПРОПИСИ О ЗАШТИТИ НА РАДУ

Обухватају хигијенско техничку заштиту (ХТЗ), прописану радну одјећу и
обућу, изолацију на одређеним уређајима и опреми којом се врши припрема хране,
одговарајућу изолацију подова, изолацију за струју, изолацију за воду, изолацију
зидова, електро уређаја и машина.
55
ЕЛЕМЕНТИ РАДНОГ ПРОЦЕСА У ХОТЕЛУ
КАДРОВИ КАО ЧИНИЛАЦ РАДНОГ ПРОЦЕСА У ХОТЕЛУ

Организационо - технички аспект пословања, у оквиру сагледавања тока
радних операција и регистровања одговарајућих промјена, указао је на
специфичности два основна сектора и припадајућих служби и одјељења, а с тим у
складу и на основне одлике запосленог особља. Мисли се, прије свега, на бројност
и хетерогеност занимања, посебности хотелског продукта, нарочито у фази његове
реализације чији су носиоци кадрови, а сходно томе и на психо-физичке
способности, црте личности, стручну оспособљеност и обученост као посебне
одлике кадровске екипираности хотела.
Фактори као што су: тип, капацитет и категорија хотела опредјељују обим и
структуру запослености у хотелу. Терцијарни (услужни) карактер детерминише
хотелијерство као дјелатност интензивну радом. То подразумијева велики дио ткз.
живог рада у реализацији продуката хотела.
СРЕДСТВА КАО ЧИНИЛАЦ РАДНОГ ПРОЦЕСА У ХОТЕЛУ

Основну функцију сваке дјелатности у привредном систему чине средства.
Пословна средства представљају неопходан предуслов успостављања радног
процеса. Издвајају се двије основне групације пословних средства - основна и
обртна.
ОСНОВНА СРЕДСТВА ХОТЕЛА

Вишеструка употреба средстава за рад условљава њихово постепено
трошење и парцијално преношење њихове вриједности на нов производ.
Мада се појављују у новчаном облику, као и у облику одређених права и
потраживања, опредјељујућа форма основних средстава су материјалне ствари.
Основна средства као материјалне ствари у суштини представљају средства
(оруђа) за рад. У основна средства као материјалне ствари убраја се
инвестициони материјал, као и машине и уређаји који још нису инсталисани па су
56
привремено ван функције. Новац који припада категорији основних средстава

намјењен је куповини оруђа за рад.
Диференцирање средства за рад по врстама посебно долази до изражаја у
хотелу.
Простор, односно земљиште је неопходан услов изградње и функционисања
хотела. Не ради се само о просторном оквиру за унутрашњу организацију
угоститељских и неугоститељских садржаја, већ и о земљишту које чини
непосредно просторно окружење хотела и које се користи за успостављање
одређених додатних садржаја (паркиралишта, зелене површине).
Грађевински објекти као основна средства, чине појмовну суштину и
функционални оквир дјелатности хотелијерства. Услуга смјештаја се реализује у
хотелу, па је разумљиво што његов највећи дио чине собе као јединице за
смјештај.
Различите категорије и врсте уређаја (енергетски: електрична мрежа,
инсталације, цјевоводи и сл.; производни: пећи, котлови и сл.; уређаји у
унутрашњем транспорту: лифтови; расхладни; телекомуникациони; аудио -
визуелни и др.) у функцији основних средстава, карактеристичне су за
успостављање материјалне основе хотелског продукта.
Технолошке карактеристике и хетерогеност радног процеса у хотелу
подразумијевају употребу различитих врста машина и апарата у функцији
средстава за рад: машине за чишћење и уређење просторија (усисивачи, машине
за чишћење подова, намјештаја и сл); машине за прање, пеглање и сушење
рубља, машине за механичку и термичку обраду животних намирница (за
чишћење, цијеђење, мијешање воћа и поврћа, за резање, мљевење меса,
шпорети, роштиљи, кипери, казани, фритезе); машине за прање посуђа и чаша,
машине за точење и мијешање пића, машине за производњу леда, апарати за
припрему експрес кафе, регистар касе, електронски рачунари и др.
Технологија рада у хотелу подразумијева и употребу различитих алата.
Алати могу бити машински (ножеви за машине) и ручни (ножеви, тестере и др.).
Користе се у фази грубе обраде животних намирница, као и у процесу техничког
одржавања уређаја и опреме у хотелу.
57
Транспортна средства су све присутнија у хотелу. Хотел располаже са

сопственим возним парком: доставним возилима (за допрему сировина и осталог
материјала) као и аутобусима за превоз гостију. Категорија инвентара представља
специфична средства за рад, карактеристична за хотел. У инвентар спада
намјештај у просторијама хотела намијењеним гостима - јединицама за смјештај
(собама и апартманима), ресторанима, аперитив баровима, хотелским
предворјима, просторијама намјењеним за пружање додатних (конгресних,
спортско - рекреативних, културно - забавних) услуга и осталим јавним
просторијама. Хетерогеност угоститељских садржаја у сектору исхране (ресторан,
аперитив бар, посластичарница), подразумијева и одговарајућу заступљеност
средстава за рад у облику уређаја, машина, инвентара.
ОБРТНА СРЕДСТВА ХОТЕЛА

Ради се о предметима рада као једном од три фактора репродукције која се
под утицајем рада и средстава - оруђа за рад трансформишу у нове материјалне
форме. За ова средства је карактеристично да се троше једнократном употребом.
Према фази репродукционог циклуса може се говорити о обртним средства
у производњи и обртним средствима у промету.
Обртна средства у производњи обухватају залихе основног и помоћног
материјала, горива, амбалаже, полупроизводе (недовршену производњу). Обртна
средства у промету обухватају готове производе, трговачку робу на лагеру,
новчана средства (готовинска средства у обрачуну). У обртна средства се убрајају
и новчана потраживања по основу реализованих (продатих) производа и услуга.
Посебна категорија обртних средстава, карактеристична за хотел,
обухваћена је ситним инвентаром. Ситан инвентар представљају материјалне
ствари које се у процесу рада понашају као средства за рад, али немају статус
основних средстава због релативно ниске појединачне набавне цијене и кратког
вијека трајања. Статус ситног инвентара обухвата и следеће ствари чији је вијек
трајања дужи од једне године: кухињско и ресторанско посуђе и прибор за јело од
уобичајених материјала, приручне кухињске и ресторанске справе и алате,
58
заштитну и радну одјећу и обућу, уређаје и прибор за личну употребу у функцији

заштите и санирања пожара.
ТРОШКОВИ ОСНОВНИХ ЧИНИЛАЦА РАДНОГ ПРОЦЕСА У ХОТЕЛУ

Трошкови представљају новчани израз вриједности утрошених чинилаца
радног процеса.
ТРОШКОВИ РАДА
Трошкови рада представљени су зарадама особља запосленог у хотелу.
Трошкови зарада у бруто износу обухватају и све доприносе које је хотел као
привредни субјект у обавези да надокнађује у складу са важећим прописима. Дио
зараде који се исплаћује запосленима по основу утрошеног рада (на бази
утрошених радних сати) представља зараду у нето износу.
Трошкови зарада запослених у хотелу у просјеку се крећу на нивоу од 20 -
25% укупних трошкова у објекту.
Вредновање висине зарада запослених полази од најниже цијене рада
утврђене на бази општих, колективних уговора, утврђених на нивоу Републике.
Цијена рада одређена колективним уговорима, мијења се, односно повећава
примјеном одговарајућих коефицијената, заснованих на степену сложености посла
и условима рада. Корекција се врши и на основу минулог рада, односно радног
искуства.
ТРОШКОВИ СРЕДСТАВА ЗА РАД

Учешће трошкова средстава за рад у укупним трошковима креће се у
просјеку на нивоу између 10 и 15%. Суштину трошкова средстава за рад чине
амортизација, трошкови одржавања и осигурања, камате на кредите за набавку
средстава за рад, трошкови ситног инвентара и амбалаже.
Трошкови амортизације настају као последица постепеног трошења
средстава за рад током репродукционог процеса. Новчани еквивалент постепеног
трошења средстава за рад којим се обезбјеђује њихова проста репродукција,
односно замјена, означава се као амортизација.
59
У структури трошкова средстава за рад по врстама далеко су

најзаступљенији трошкови амортизације са учешћем између 60 и 70%.
Трошкови одржавања обухватају трошкове текућег и инвестиционог
одржавања. Текуће одржавање је одржавање превасходно превентивног
карактера и предузима се у току функционисања средстава за рад. Инвестиционо
одржавање подразумијева крупније (инвестиционе) захвате корективног карактера
што изискује привремену обуставу рада. То значи да су током инвестиционог
одржавања средства за рад привремено ван функције.
Трошкови осигурања средстава на рад у хотелу произилазе из
концентрације бројних и разноврсних уређаја и опреме велике вриједности.
Уплатом премија осигурања хотел се осигурава са комплетном опремом од
пожара, стаклене површине од лома и прскања, уређаје, машине и друге апарате
од оштећења и провалних крађа, возни парк и сл.
ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА
Трошкови предмета рада, односно, материјала у хотелу опредјељени су
обједињеном услугом смјештаја и исхране.
Трошкови предмета рада у хотелу обухваћени су трошковима свих врста
материјала. Њихова заступљеност у укупним трошковима пословања креће се у
распону између 30 и 40%.
Технологија радног процеса у сектору исхране опредјељује највећу
заступљеност трошкова материјала за израду, представљеног животним
намирницама. Они укључују и пиће, и обухватају у просјеку између 45 и 50%
укупних трошкова материјала.
У хотелу је значајна заступљеност трошкова електричне енергије и гријања
у структури укупних трошкова материјала. Они се у просјеку крећу на нивоу између
20 и 25%.
Производна димензија репродукционог процеса у хотелу, везана за сектор
исхране, опредјељује употребу животних намирница чији су утрошци тачно
утврђени на бази норматива који представљају саставни дио рецепата за
припрему конкретних јела, односно оброка. То значи да се трошкови као
вриједносни еквивалент ових утрошака, могу директно обрачунавати по свакој
јединици производа.
60
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА, ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ

ПРОЦЕСА У ХОТЕЛУ
Организација рада у хотелу одвија се распоредом радника на радне послове

и задатке по смјенама у зависности од броја гостију који посјећују објекат,
организовањем разних свечаности у хотелу, организовањем значајних јубилеја
како радних организација тако и појединаца. Тако нпр. дочек нове године, божићни
празници, организовање првенства у шаху, пријем спортских екипа, друштва
љекара, одржавање конференција, организовање свадби, рођендана, матурских
вечери.
Извршавање радних послова и задатака обавља особље запослено у
производним и услужним одјељењима контролисано од стране руководства у
угоститељском објекту.
Технолошки процес рада одвија се у највише случајева у производним
одјељењима кухињског блока и точионицама пића. Огледа се у набавци,
ускладиштењу, термичкој обради, припреми намирница, производњи разних врста
конзумација хране и пића, правилном одржавању припремљених јела и
одговарајућих пића, правилном одабиру посуђа за сервирање, начин и сервирања
и издавања хране и пића.
Технички дио организације рада обухвата технику служења гостију која се у
хотелу обавља примјеном различитих система организације рада: нпр. ревирног
система (рад једног извршиоца на одређеном сектору - реону) реонски систем
рада - рад два извршиоца на радним пословима и задацима нпр. шеф реона и
помоћник.
Технику рада контролишу шефови сала и шеф сервиса у хотелу, а у
производним одјељењима шеф кухиње и смјеновођа. Они имају организовану
сарадњу приликом састављања и израде писања инструмената понуде (јеловника,
карте пића, винске карте), састављања мениа, одређивање пића уз мени и сл.
Техника рада се огледа и кроз начине услуживања гостију па се у хотелу
примјењује неколико начина услуживања као нпр. бечки начин служења (ношење
61
конзумација на рукама), француски начин служења (постављање јела да се гост

сам служи директним сервисом на принципу сервирања јела гостима, директан
сервис) - форлеговање (послуживање гостију прихватним прибором форлегером
(кашика, виљушка) и поступак се по правилу обавља са лијеве стране госта;
енглески начин служења (пресервирањем јела, припреми пића за служење која се
обавља на помоћном столу у близини и на очиглед гостију па пресервисано јело
или припремљено пиће госту се услужује по правилу са десне стране) а поступак
пресервирања може се извршити и на конобарским колицима. Ређе се примјењује
руски начин служења. Поменути начин се огледа у богатству трпезе и све што је
могуће од предвиђених конзумација за служење поставља се на унапријед
постављени сто, и обично се примјењује код личних јубилеја - женидбе, удаје,
свадби.
За све поменуте системе рада и начине служења постоји верификовано
особље које је способно да изврши припремне радње, технику служења гостију и
завршне радове.
62
КАДРОВИ У ХОТЕЛУ, РУКОВОЂЕЊЕ И

УПРАВЉАЊЕ ХОТЕЛОМ
РАДНА СНАГА - СТАЊЕ И ПОТРЕБЕ ЗА НАРЕДНИ ПЕРИОД
Табела 5. - Радна снага - стање и потребе за наредни период

Директор хотела 1
Помоћник директора хотела 1
Домаћица хотела 1
Кућни мајстор 3
Собарица 2
Баштован 1
Чистачице 6
Шеф обезбјеђења 1
Чувар 3
Шеф рецепције 1
Рецепционер 3
Ноћни портир 2
Журналиста 1
Шеф кухиње 1
Кувар 9
Праље суђа 5
Шеф сластичаре 1
Сластичар 6
Бурегџија 1
Шеф сале 5
Конобар 19
Шанкисти 17
Касири 6
УКУПНО РАДНИКА НА ДАН 16.11.2002.ГОД. 96
ИЗВОР: Архива Радне организације "Оногошт"

Систематизацијом радних мјеста предвиђен је број радног особља као да
хотел функционише попуњеним капацитетом. Међутим, особље које је запослено
63
није увијек ангажовано на радним пословима и задацима, јер то прије свега

условљава годишње доба, па је број особља већи у односу на хотелске потребе.
Руководна функција у угоститељству се састоји у томе да организује
стручно извршавање одређених послова. Руководне функције обављају руководни
органи на разним нивоима у предузећу, од главног директора - менаџера до
руководиоца најмањег погона, шефа смјене или шефа реона.
Руководилац мора бити поштен, како према професији коју обавља, тако и
према себи. Радни дан руководиоца скоро никада није сређен и предвидљив.
Ако се уопште може говорити о вјештини коју сви руководиоци треба да
посједују, то је онда способност брзог прилагођавања и супротстављања
непрекидном низу изазова путем брзо донијетих одлука за рјешавање проблема и
преузимање контроле над новонасталом ситуацијом.
Управљање хотелом било које величине не може бити добро, ако то обавља
само један човјек. То се може учинити само у тиму који заједнички дјелује.
Последице збивања која воде наглој појави кризе обично буду неочекиване
и далекосежне. Обично је потребно много дуже вријеме за рјешавање кризе од
времена потребног за њено стварање. Најчешћи прилаз у процесу рјешавања
кризе је онај који се користи код руковођења пројектом: задаци се разлажу на
краткорочне послове којима се може цјелисходно управљати.
Данас, када владају агресивни услови пословања, прави ефекти могу
произаћи само из квалитета производа, нивоа услуга, значајне еластичности,
сталног прилагођавања и коришћења својих предности. То практично значи да
успјех зависи од људи.
Веома често је присутно и схватање да пословни успјех предузећа не зависи
само од пословне стратегије, нивоа технологије, квалитета производа и услуга,
већ исто толико и од начина понашања запослених људи односно од њихове
културе понашања.
Пред руководиоца се свакодневно постављају многобројни захтјеви које он
мора да рјешава. Посао је изузетно узбудљив, јер не постоји унапријед
дефинисана структура по којој би било могуће шаблонски радити.
64
Руководилац је упућен на рад са људима, а клима сваког предузећа је

различита, па се руководилац мора трудити да је обликује по својим
критеријумима.
Захтјеви су изузетно велики и разочарења су честа, јер нема довољно
времена, а понекад ни довољно средстава, а присутна су бројна ограничења
којима је руководилац окован при вршењу посла.
Најтеже је када руководилац зна да проблем постоји, а не зна како да
приступи његовом рјешавању.
Руководилац треба да зна како да обједини велики број особа из различитих
нивоа организације у један ефикасан тим. И управо ту се показује стварна мјера
вјештине, здања и способности руководиоца, кроз степен његове организације и
организације његових подређених.
Најважнији задатак руководиоца јесте да развија људе. То неће само
олакшати његов посао, већ ће на тај начин људи бити спремни да преузму његове
послове када се појави могућност за његово унапређење.
Задатак руководиоца је да обезбједи развој сваког свог сарадника до
његовог пуног потенцијала, да његов допринос усмјери тако да организација
постигне своје циљеве.
Активности руководиоца морају бити рангиране по одређеним
приоритетима. Ту прије свега спадају:
 брига о људима;
 креативни дио посла;
 свакодневне обавезе и
 изградња климе предузећа.
Малобројни су руководиоци који имају јасан појам о томе како троше своје
вријеме. Када би анализирали своје вријеме, постали би много ефикаснији, јер би
тада схватили да много времена троше на активности које уопште не доприносе
њиховој ефикасности.
65
Руководилац мора научити своје подређене да му не долазе са проблемима

већ да му умјесто тога доносе добро осмишљена рјешења и препоруке. Та метода
ће уштедјети вријеме руководиоцу и допринијети развоју подређених.
Људи су основи узрок успјеха или неуспјеха. Према томе, врло је важно
разумијети људе и њихове међусобне односе. Нужно је посветити довољно
времена за разговор са њима, ослушнути њихове проблеме, укључити их у процес
доношења одлука.
Руковођење према циљевима је много ефикаснији начин за обављање
послова од система руковођења заснованог на доминацији гдје шеф непрекидно
контролише.
Руководиоцу је потребно велико искуство да научи како да поруку пренесе
на друге, како да разговара и како се саговорник слуша. Вјештине руководиоца се
стално дограђују.
Руководилац мора овладати следећим вјештинама:
 упознавањем самог себе;
 отклањање сопствених предрасуда;
 комуникација (како да се разговара, како да се слуша);
 како владати међуљудским односима;
 приступ саговнорнику;
 откривање надарених особина;
 признавање његовог успјеха;
 адекватно награђивање;
 ангажовање људи (делегирање).
Регулисање међуљудских односа је најважнија вјештина коју руководилац

мора да посједује.
Руководиоц мора сам да покуша да утврди сопствене предности и
недостатке. Учење на грешкама представља један од начина да се развије
одређена вјештина.
66
Руководилац који нема моћ морао би бар да има утицаја на оне који доносе
одлуке. Успјешан руководилац мора да има способност саосјећања и да разумије
шта људе чини онаквим какви јесу.
Основна реалност за сваког радника је да он проведе осам сати на послу.
Да би се омогућило раднику да буде успјешан, он прво мора да преузме
одговорност за свој посао. То захтијева:
1. продуктиван рад;
2. повратне информације;
3. непрестано учење.
Бесмислено је тражити од радника да преузима одговорност за његов посао

када тај посао није осмишљен, успостављен стандард рада и контрола.
Други предуслов за преузимање одговорности радника за свој посао јесте
да тај радник увијек има повратну информацију о свом раду, квалитету и
стандарду рада.
Трећи предуслов за успјех у раду и за одговорност радника је непрестано
учење. Непрестано побољшање стручности радника и знања на његовом радном
мјесту треба да буде уграђено у свакодневном раду. Треба стално тражити начин
како да се неки посао уради на нов и бољи начин.
67
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ МАРКЕТИНГА ЗА ПОСЛОВАЊЕ

ХОТЕЛА
Од посебних садржаја у саставу хотела постоји ТА "Оногошт турист" која иза

себе има 19 година туристичког рада и обавља све маркетиншке активности на
нивоу ХТП "Оногошт".
ТА "Оногошт тоурс" пружа следеће туристичке услуге:
 Хотелски смјештај (љетовање, зимовање);
 Авио карте;
 Бродске карте;
 Аутобуске карте;
 Трансвере и излете;
 Ђачке екскурзије у земљи и иностранству;
 Манастирске туре;
 Школе у природи;
 Курсеве језика у иностранству;
 Организује семинаре и конгресе.
Гости неријетко траже посјету Манастиру Острог, светилишту подигнутом у

стијени, удаљеном 20 км од Никшића. Ту је 1665.године Св. Василије Острошки
Чудотворац први зазвонио звонима Манастира, који је сам саградио и у којем су
његове мошти за ходочашће свим вјерама и конфесијама.
Такође, веома значајне су посјете Дворцу, Саборној цркви, Царевом мосту
који спадају у ред споменика новијег датума, а задужбина су Николе I Петровића.
Полазећи од чињенице да је за даљи развој угоститељства, туризма и
трговине у хотелу "Оногошт" веома важна и пресудна, маркетиншка активност на
домаћем и ино тржишту, одлучено је да се донесе програм туристичке
информативне дјелатности предузећа за 2002.годину.
68
МАНАСТИР ОСТРОГ
69
Програм туристичко - информативне и пропагандне дјелатности има за циљ

стварање позитивног имиџа хотела, као и повећање профита од угоститељства и
туризма у свим радним јединицама.
Циљ програма је да се јединственим програмом пројектују све маркетиншке
активности које ће на агресивнији, модернији и технолошки савременији начин
приближити понуду "Оногошт"-а туристичком тржишту, посебно иностраном.
Реализација програма информативно - пропагандне дјелатности зависила је
и до сада од издвојених средстава за ове намјене, па је потребно планирати
средства, те формирати и кадровски екипирати службу која ће се бавити овим
пословима стручно и систематски.
Имајући у виду конкуренцију, систематски и интензивно истраживање
потенцијалних тржишта, један је од предуслова за правилно спровођење политике
продаје на иностраном и домаћем тржишту, а то је и основа за доношење
правилне стратегије маркетиншких активности и пропагандног наступа на
конкретном тржишту.
Из досадашњих искустава на плану продаје и пропаганде неопходно је
урадити следећа истраживања:
 истраживање потенцијалних емитивних тржишта;
 урадити карактеристике туристичких тржишта;
 утврдити основне правце кретања на тим емитивним тржиштима;
 анализирати конкурентност понуде агенције на тим тржиштима;
 утврдити могућност пласмана капацитета на тим тржиштима;
 анализирати привредну ситуацију која утиче на туристичка кретања;
 пратити трендове у туристичкој тражњи;
 испитати пропагандни и пословни наступ конкуренције;
 направити анализу медија и начин информисања на сваком поједином
тржишту.
Међутим, наведене анализе подразумијевају велики рад и непрестани

контакт са тржиштима, и лично присуство на тим тржиштима. До потребних
података за анализе може се долазити користећи изворе информација, као што су
70
Туристичка организација Црне Горе, Туристичка и привредна представништва и

Интернет.
Хотел "Оногошт" је и до сада наступао на неколико ино, а једним дијелом и
на домаћим сајмовима, берзама и презентацијама у склопу ТО Црне Горе,
користећи њихове штандове и за то уговорене и припремљене просторе. На тај
начин "Оногошт" је смањио трошкове наступа на сајмовима, а сам наступ био је
много ефикаснији и садржајнији. "Оногошт" би требао презентовати своју понуду
на следећим сајмовима:
1. СЛОВАКИАТОУР - БРАТИСЛАВА
- Јануар
2. АЛПЕ АДРИА - ЉУБЉАНА
- Март
3. МИТТ - МОСКВА
- Март
4. БТБ - ОХРИД
- Април
5. ТОУРС - БАЊА ЛУКА
- Крај Маја
6. ИНТЕР ТОУР - САРАЈЕВО
- Март
7. ГОСТУР - МАРИБОР
- Октобар
8. ГОСТУР - ЈАХОРИНА
- Октобар
Посјета и презентација на наведеним сајмовима се сугерише из разлога што

су успостављени пословни контакти са туристичким агенцијама на тим тржиштима
и остварен за сада мали број ноћења који показује тренд раста.
Осим наведених презентација и сајмова хотел "Оногошт" требао би
сагледати могућност наступа на следећим сајмовима:
71
ЛЕВАНТИНСКИ САЈАМ У БАРИЈУ - април

Близина италијанске обале и добре саобраћајне везе требају се искористити
за туристичку понуду, као и за могућност успостављања трговинских веза.
ПХИЛОXЕНИЈА СОЛУН - новембар
Овај сајам веома је интересантан за проширивање туристичке понуде
"ОНОГОШТ - ТОУРС"-а, односно аранжмана које организује агенција.
Хотел наступа и на домаћим сајмовима и то:

1. ЛОРИСТ - НОВИ САД
- октобар
2. МЕТУБЕС - БУДВА
- април
3. ВРЊАЧКА БАЊА
- мај
Овај сајам интересантан је за рад туристичке агенције " ОНОГОШТ - ТОУРС"
и програме које Агенција ради за бањски туризам.
4. БИТТ - БЕОГРАД
- крај маја
Једна од најзначајнијих активности у промоцији самог хотела је:

1. организовање и спровођење студијских путовања за новинаре и ТВ
репортере;
2. прихват представника турооператора и агената који се желе укључити
у продаји туристичких аранжамана хотела;
3. конференције за штампу.
1. Хотел "Оногошт" се може веома ефикасно укључити уз минимални трошак

у организовању и спровођењу студијских путовања новинара и ТВ репортера, на
начин да у сарадњи са ТО Црне Горе дио новинара који по програму ове
туристичке организације обилазе Црну Гору, у свој програм уврсти и овај хотел.
72
Затим да Оногош организује сам презентацију свог објекта на начин да

позове интересантне новинске куће и новинаре да кроз натписе у новинама,
магазинима, репортажама, ТВ емисијама прикажу понуду хотела и на прави начин
презентују хотел.
2. "Оногошт" је и до сада поклањао пажњу прихвата турооператора,
представника туристичких агенција и пословних партнера који су у своје програме
уврстили овај хотел.
Директан контакт са представницима агенција најбољи је начин да се
туристички агенти упознају са хотелом и квалитетом услуга, што ће се најбоље
одразити на директну продају туристичких аранжамана везаних за хотел.
Да би се пратио ефекат оваквих презентација било би потребно да се:
 прати прихват представника агенција из земље и иностранства;
 евиденција ко је присуствовао разговору;
 интересовања туристичких агенција;
 како је презентација осмишљења;
 који је ефекат обављених разговора и презентација.
3. Конференције за штампу и сталан контакт са средствима информисања,

како локалних тако регионалних и осталих требало би постати пракса одговорних у
хотелу, односно службе која је задужена за контакт са јавношћу.
Оногошт је последњих година много учинио у дијелу истраживачке
дјелатности на информативно - пропагандном плану. Штампан је нови проспект
Оногошта са цјелокупном понудом, и 6 мотива разгледница.
Поред овог штампаног материјала, набавка компјутера, омогућила је да сви
цјеновници и понуде који се дистрибутирају туристичким агенцијама и пословним
партнерима на адекватан начин буду осмишљени ликовно и дизајнерски а самим
тим и понуда хотела побуђује веће интересовање од потенцијалних агената и
гостију. Извршено је прикључење на интернет.
Хотел Оногошт не располаже са туристичким филмовима, а овај вид
презентације је незамјенљив у презентацији туристичке понуде. Иако је још
1989.године био урађен сценарио и књига снимања за филм до реализације није
73
дошло. Стога је неопходно да се покрене активност на изради туристичког филма

"Оногошта" и за то обезбједе потребна средства.
Наступи на домаћим и ино сајомовима и туристичким презентацијама данас
су незамисливи без филма о туристичкој понуди хотела. Наступи на сајмовима и
презентацијама као и контакт са представницима туристичких агенција постаће
интересантнији, сврсисходнији и запаженији када "Оногошт" своју понуду буде
презентовао путем филма.
Хотел је урадио спот у коме је истакао све садржаје хотела са понудом.
Урађен је и фото албум за хотел.
Прикључење на интернет и инсталирање провајдера у Црној Гори омогућава
"Оногошту" да уради комплетну туристичку презентацију на интернету. Овакав вид
рекламне пропаганде пружа велике могућности јер се дати подаци у презентацији
могу стално допуњавати са новим елементима тако да је објављена понуда увијек
актуелна.
Хотел је користио и рекламу оглашавањем у штампи и на ТВ-у, објављујући
кратке огласе у новинама и ТВ. Овај вид рекламе треба више користити, иако је
веома скуп и за ове намјене треба обезбиједити већа средства. Израдом спота, ТВ
би требала бити више коришћена у рекламирању понуде Оногошта.
Сувенири и рекламни материјал који се дијеле у пропагандне сврхе треба
осмислити и дати му прави значај.
Све наведене маркетиншке активности захтијевају велика материјална
средства, па је потребно планирати средства и као што је већ истакнуто
формирати и кадровски екипирати службу која ће се стручно бавити овим
пословима.
74
ПРОМОЦИЈА И ПОЛИТИКА ЦИЈЕНА У ХОТЕЛУ
Политика цијена као инструмент пословне политике обухвата процес

доношења одлука о конкретним цијенама.
Обликовање цијена хотелских услуга је под утицајем бројних спољашњих и
унутрашњих фактора. У унутрашње факторе убрајају се трошкови, организациони
фактори, услови рада. Трошкови спадају међу најважније унутрашње факторе
формирања цијена. Међутим, њихов утицај је ограничен, с обзиром да одређује
само доњу границу цијене.
Међу факторима тржишног карактера издвајају се: стадијум у животном
циклусу, еластичност цијена, конкуренција, диференцирање производа (услуга).
За хотел је карактеристично опредјељење за цијене на нешто нижем нивоу у
односу на тржишно реномиране објекте истих категорија.
Лимитирајући фактори који одређују горњу границу цијене су (опште стање
на тржишту, платежне могућности сегмената тражње и др.). Што се доње границе
продајне цијене тиче она је одређена трошковима пословања.
Реаговање тражње у односу на промјене цијена подразумијева повећање
или смањење тражње (обима промета) сразмјерно смањењу, односно повећању
цијена.
На одређивање цијена дјелују фактори екстерног карактера, међу којима се
издвајају: просторно - географски критеријум (локација хотела у односу на
различите врсте и типове туристичких ресурса различитог степена атрактивности)
и временски критеријум (вријеме коришћења услуга, дужина боравка); различити
критеријуми сегментације тражње (национална припадност, мотивација посјете,
пол, старост и др.); усови наплате; врсте услуга и др.
75
ПЛАНИРАЊЕ ПРОДАЈЕ ХОТЕЛСКИХ УСЛУГА
Функција продаје има за циљ да доведе госта, да се задржи гост и да се

гради база како би хотел био стално попуњен што је и његов крајњи циљ.
Да би се опстало у данашњој конкуренцији и изборило са врло високим
трошковима рада, потребно је повећати посао у сваком одјељењу. То значи
продаја више соба, више хране и пића.
Неопходно је да се стално ради и да се говори људима о квалитету хотела и
зашто они треба да користе капацитете хотела. Ниједно друго одјељење нема
толико утицаја на профит као одјељење продаје.
Персонал продајног одјељења се састоји од директора продаје, помоћника и
секретарице.
Постоји седам елемената које треба предузети током продаје. Потребно је
одлучити:
1. Шта продајете? - Потребне су чињенице на којима ће хотел заснивати
продајну кампању. Из ових анализа сазнаће се гдје посао опада и који дио треба
стимулисати - продаја соба, продаја хране, вешераја и сл. Хотел има следеће за
продају: собе (услуге хране у собама), банкети (услуге пића), ресторан, остале
услуге (вешерај), продавница сувенира и штампе и фризерски салон.
2. Коме се продаје? - Потенцијални гост је дефинисан као "било која
пожељна особа за кога можемо очекивати да га имамо као госта или муштерију - и
до ког можемо допријети уз разумну цијену која ће оправдати уложена средства за
његов долазак."
Потребно је знати ко су гости, одакле долазе и број посјета које је направио
сваки гост у хотелу.
3. Када треба продавати? - Најповољније вријеме за продају је када је
посао слаб, слаб мјесец у години и слаби дани у недјељи. Профитабилан посао је
када се обезбиједи посао у периоду када би хотел био празан.
Хотел користи промоције, добар однос са јавношћу, рекламирање и
публицитет што се сматра средствима продаје.
76
Хотел користи унутрашњу у спољашњу продају.

4. Унутрашња продаја је комбиновани напор свих запослених да
промовишу и продају капацитете хотела и услуге када су гости стигли у хотел. Од
момента када гост уђе у хотел, он тражи начин да попуни слободно вријеме
између доласка и одласка из хотела. Интерна продаја има за циљ да упозна госта
са свим садржајима који му стоје на располагању који ће допринијети његовом
комфору и задовољству. Ресторан га привлачи на миран објед после његовог
путовања, вешерај треба да га освјежи после путовања, фризерски салон и
продавница сувенира и штампе ће му омогућити да испуни потребе без одласка у
град.
Хотел улаже велика средства да би гост дошао у хотел. Потребно је такође
упознати госте са свим садржајима и услугама које се пружају. Са гледишта
продаје, много је мање скупо да се прода нека додатна услуга или производ госту
у хотелу него да се доведе гост кроз скупу рекламу или огласе.
Хотел се служи и спољашњом продајом која користи сва продајна средства
и личне контакте да закључи продају и доведе госта у хотел.
5. Који персонал користити? - У хотелу је запослен референт специјалиста
за продају који има одговорност да надгледа и спроводи све фазе програма.
6. Који буџет користити? - Намјенски одвојена средства из укупног
прихода за продају.
7. Који метод контроле да користе? - Хотел има књиговодствену контролу
која даје детаљну информацију о садржајима и услугама које су резервисане.
Веома је важно истакнути потенцијалном купцу разлоге за куповину
капацитета и услуга. Потребно је и мотивисати потенцијалне купце да изаберу
коришћење капацитета и услуга хотела.
Лична продаја је најснажније средство продаје. Међутим, фактори као што
су ограничена финансијска средства, недостатак људства и презаузетост другим
пословима ограничавају употребу ове методе продаје. Због тога хотел користи и
друга средства као што су телефонирање, рекламирање, директна писма, како би
се развило интересовање за хотел и услуге које нуди.
77
ДОЛАСЦИ, НОЋЕЊА И ПРИХОД ОД УСЛУГА У

ХОТЕЛУ
ОБЈЕКАТ: Хотел "Оногошт" БРОЈ ЛЕЖАЈА:

- Основних лежаја 295
- Помоћних лежаја 28
Табела 6. - Преглед броја ноћења по мјесецима за 1997; 1998.год.

1997.год. 1998.год.
ПОСЈЕТИЛАЦА НОЋЕЊА ПОСЈЕТИЛАЦА НОЋЕЊА
МЈЕСЕЦ
ДОМАЋИ СТРАНИ ДОМАЋИ СТРАНИ ДОМАЋИ СТРАНИ ДОМАЋИ СТРАНИ
I 288 9 666 11 205 7 356 35
II 470 16 1193 62 372 144 691 542
III 535 13 1373 28 428 27 797 96
IV 633 113 1164 119 415 20 874 47
V 488 37 1097 96 435 37 850 107
VI 452 40 938 107 362 30 769 69
VII 245 22 636 35 299 27 563 62
VIII 365 45 1680 204 275 37 525 113
IX 435 53 2059 356 391 20 796 64
X 544 44 804 156 405 12 714 30
XI 401 22 693 110 371 30 615 148
XII 464 28 791 102 358 34 793 172
СВЕГА: 5320 442 13094 1386 4316 425 8343 1485
ИЗВОР: Књиговодствена служба хотела "Оногошт"
78


1999.год. 2000.год.
МЈЕСЕЦ
I 179 31 435 241 204 35 473 67
II 240 11 418 33 247 43 582 62
III 318 11 669 46 338 60 622 146
IV 97 2 279 2 296 43 979 140
V 106 1 272 1 274 57 924 177
VI 130 2 273 4 447 104 968 234
VII 210 19 732 28 18 176 448 38
VIII 214 19 732 28 224 38 448 38
IX 326 111 986 209 243 63 386 172
X 297 31 845 51 220 77 595 158
XI 286 23 816 47 322 53 1030 114
XII 479 22 800 22 320 43 515 72
СВЕГА: 2882 276 7029 702 3311 649 7931 1426
79


2001.год. 2002.год.
МЈЕСЕЦ
I 135 27 301 29 89 14 450 20
II 131 38 291 67 158 49 569 59
III 189 14 490 21 184 43 678 61
IV 172 65 432 136 176 35 670 65
V 242 93 487 250 257 99 818 144
VI 161 29 500 59 107 52 373 79
VII 182 38 422 65 97 59 446 72
VIII 152 31 263 37 172 41 835 49
IX 125 49 336 66 139 42 797 113
X 197 45 961 97 190 62 912 134
XI 438 34 1079 71
XII 164 39 433 61
СВЕГА: 228 502 5995 959

У наведеним периодима од 1997. - 2001.год. број ноћења показује
тенденцију пада што је условљено прије свега објективним разлозима који су се
дешавали због неповољне политичке ситуације, ратним стањем, елементарним
непогодама и смањењем извоза. У 2002.години забиљежен је осјетан раст броја
ноћења и туристичког промета обзиром на промјене друштвених кретања, развој и
стабилност држава у окружењу, стабилност политичке ситуације, слободан промет
роба и капитала. У "Оногошту" чине све потребне активности како би и у наредном
периоду број ноћења и туристички промет имали тенденцију раста.
80
Бројчани показатељи пословног резултата (прихода) указују на динамику

кретања пословности хотела "Оногошт" за 2002.годину, тако да је највећи раст
пословног прихода у мају мјесецу, уједначено кретање прихода од услуга у
јануару, октобру, марту и априлу мјесецу, док у осталим мјесецима пословни
резултат је у опадању што се изражава у другом, седмом, осмом, деветом,
једанаестом и дванаестом мјесецу а најмањи приход од услуга за 2002.годину је у
у шестом мјесецу (разлог је веће интересовање гостију за планине и море).
81
МЈЕРЕ И ПРЕПОРУКЕ ЗА БОЉИ РАД ХОТЕЛА
"Оногошт" је израстао и проширивао се захваљујући великом ентузијазму

радног колектива који је проширену репродукцију, односно развој капацитета
стављао испред властитог стандарда и редовно се одрицао дијела личног дохотка
у корист нових капацитета.
"Оногошт" је уз напоре за остваривање бољих пословних резултата водио
исправну кадровску политику којом се успјело да квалификациона структура буде
знатно повољнија.
Позитивна је тенденција да у квалификационој структури опада учешће
полуквалификоване и неквалификоване радне снаге. Модернизација објекта и
захтјеви за савременијим начином услуживања изискују и преструктуирање радне
снаге у правцу побољшања квалификационе структуре.
Будући да се мијењају односи према Црној Гори и отварају нови простори и
могућности за развој туризма и угоститељско туристичке дјелатности и хотел
"Оногошт" треба искористити све могућности да свој туристички производ
приближи међународном и домаћем тржишту. Потребно је да се у хотелу ангажује
за што веће повезивање туризма са континенталним дијелом Републике.
Да би се у цијелости сагледала ефикасност понуде хотела потребно је
наставити са анкетирањем гостију у хотелу, са циљем да се добије што јаснија
слика о квалитету туристичке понуде,
Прикључење на интернет и инсталирање провајдера у Црној Гори омогућава
хотелу "Оногошт" да уради комплетну туристичку презентацију на интернету.
Овакав вид рекламне пропаганде пружа велике могућности јер се дати подаци у
презентацији могу стално допуњавати са новим елементима тако да је објављена
понуда увијек актуелна.
Даља перспектива Оногошта је да се његови капацитети проширују да
успоставља, одржава и развија везе са ино тржиштем као и домаћим тржиштем,
да развија маркетинг, оспособљава кадрове за савремени вид пружања
угоститељских услуга, ствара могућност проширене репродукције, да постојеће
82
објекте стави у функцију нових захтјева за категоризацију угоститељских објеката,

да уведе нове методе брзих комуникација за учешће на разним берзама увођењем
интернета и посебно посвети пажњу на усавршавању младих кадрова.
Особље хотела треба да улаже максимални напоре да и у наредном
периоду учини све што је у његовој моћи да би колико толико ублажили проблеме
са којима се сусрећу.
Обзиром на веома сложене и обимне задатке који предстоје, очекује се да
ће се овај колектив са успјехом супротставити свим негативним факторима и
сигурно све задатке успјешно обавити.
Као резултат наведених активности, а уз примјерено залагање свих
запослених "Оногошт" је и ове године забиљежио позитиван пословни резултат.
Дакле, солидно пословање, сачувани добри међуљудски односи, дају за
право запосленима у хотелу да се додатно ангажују на остварењу зацртаних
циљева и истовремено обавежу да створе боље сјутра, имајући пред собом само
три већ много пута казане ријечи рад, ред и дисциплина.
83
ЗАКЉУЧАК
Обзиром на изабрану и одређену тему мом настојала сам да прикажем

хотел "Оногошт" као пословну и радну јединицу, угоститељски објекат у склопу
ХТП "Оногошт", његове садржаје, организацију рада и пословност, при чему сам
наилазила на проблем обухватности и тачности података. Настојала сам да
прикажем све показатеље везане за садржаје и рад хотела.
Желим да мој рад учини удио у сагледавању пословности хотела и за даљи
просперитет хотела.
Једна од тешкоћа при састављању рада била је неадекватно давање
информација и података нарочито код пословних књига које хотел посједује.
Ипак надам се да сам успјела обухватити организацију и технологију рада
хотела "Оногошт" и представити га према предвиђеним правилима и начину рада.
1. Хотел "Оногошт", у самом центру Никшића, пружа потпуни конфор за
преко 300 гостију.
2. У саставу хотела су: ресторан, мала и велика кафана, двије банкет сале,
таверна, сластичарна и млијечни ресторан с познатом каменом терасом.
Уз мотеле на Требјеси, језеру Крупац и Вучју "он" нуди заиста изванредне
садржаје.
I Квалитетна и богата туристичка понуда, послован однос и конкурентне
цијене главна су обиљежја хотела "Оногошт".
Хотели у Никшићу, хотел "Никшић" у Сутомору и хотел "Теута" у Рисну који
су у саставу ХТП "Оногошт", два мотела и више различитих садржаја од морске
обале до планинских врхова, обезбјеђују гаранцију да ће понудом "Оногошта" бити
задовољни и најпробирљивији гости.
Географски положај Никшића, града у којем се налази сједиште предузећа,
посебно је интересантан. Близина акумулационих језера, планинских излетишта,
мора и аеродрома доприноси развоју љетњег, зимског и риболовног туризма.
На простору Општине Никшић, гдје остаци првих насеобина потичу из
времена прије римских освајања, налази се низ културно-историјских споменика
84
(Црвена стијена), Мост на Моштаници, Црква св. Петра и Павла, Стеци, Црква св.
Василија Острошког, Царев мост, Дворац Николе I а у непосредној близини чувени
манастири Острог и Пивски манастир, свједоци бурних времена половине XVI и
XVII вијека.
Уз бољу организацију и предности које Никшић има због географског
положаја и културно - историјског значаја, хотел "Оногошт" као главни носилац
туристичких понуда треба да постане још јачи у организационом и техничко -
технолошком смислу. За то има све услове, захваљујући обичном кадру, као и
традиционалном гостопримству и љубазности људи са овог подручја. Има ли ишта
љепше од споја лијепог и корисног, и да истовремено буду задовољни и гости и
домаћини. Није добро да домаћин само угости посјетиоца (са јелом, пићем,
преноћиштем), него да му покаже и све природне, културно - историјске љепоте и
вриједности. А тога у Никшићу и околини има заиста доста. Близина мора и
планине чине Никшић, а самим тим и хотел "Оногошт" још љепшим и
атрактивнијим. На туристичким је радницима да то што боље и ваљаније
искористе.
85
ЛИТЕРАТУРА
1. Ковачевић Алекса, 1999 - Услуге у угоститељству, Београд, Меридиан.
2. Косар Љиљана, 1998. - Хотелијерство, Београд, Савезни центар за

унапређење хотелијерства и угоститељства.
3. Миленковић Бора и Миленко Красавчић, 1997. - Пословање у угоститељству,

Београд.
4. Бакић Огњен, Попеску Јован и Миодраг Николић, 1993. - Агенцијско и

хотелијерско пословање, Београд.
5. Фрлић Анте, 1972. - Угоститељско пословање, Загреб.
6. Спасић, Оливера, 1979. - Економика и Организација у удруженом раду

угоститељства, Београд.
7. Фрлић Анте, 1976. - Хотелијерство, Загреб.
8. Службени лист Републике Црне Горе, бр.42, Подгорица.
9. Томић Павле, Јован Ромелић и Лазар Лазић, 1999. - Светска привреда и

туризам, Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Природно математички
факултет, Институт за географију.
86
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ИНФОРМАЦИЈА
РЕДНИ БРОЈ:
РБР
ИНДЕНТИФИКАЦИОНИ БРОЈ:
ИБР
ТИП ЗАПИСА: Текстилни штампани материјал
ТЗ
ВРСТА РАДА: ДИПЛОМСКИ РАД
ВР
АУТОР: ВАЛЕНТИНА МАРСЕНИЋ
АУ
МЕНТОР: Др АЛЕКСА КОВАЧЕВИЋ
МН
НАСЛОВ РАДА: Организација и технологија рада хотела
"Оногошт"
НС
ЈЕЗИК ПУБЛИКАЦИЈЕ: СРПСКИ / ЋИРИЛИЦА
ЈЗ
ЈЕЗИК ИЗВОДА: СРПСКИ
ЈИ
ЗЕМЉА ПУБЛИКОВАЊА: ЈУГОСЛАВИЈА
ЗП
УЖЕ ГЕОГРАФСКО ПОДРУЧЈЕ: ЦРНА ГОРА
УГП
ГОДИНА: 2003.
ГО
87
ИЗДАВАЧ: Ауторски репринт

ИЗ
МЈЕСТО И АДРЕСА: 21.000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 3
МС
ФИЗИЧКИ ОПИС РАДА: страна_____ (8 табела) 14 слика
ФО
НАУЧНА ОБЛАСТ: ТУРИЗАМ
НО
ПРЕДМЕТ ОДРЕДНИЦА/КЉУЧНЕ Туризам, Хотел "Оногошт"
РИЈЕЧИ:
ПО
ЧУВА СЕ: У Библиотеци Института за географију
ЧУ Природно - Математичког факултета у Новом
Саду, Трг Доситеја Обрадовића 3, 21.000
Нови Сад.
ВАЖНА НАПОМЕНА: Нема
ВН
ИЗВОД: Оногошт је израстао и проширивао се

ИЗ захваљујући великом ентузијазму радног
колектива који је проширену репродукцију,
односно развој капацитета стављао испред
властитог стандарда и одрицао се дијела
личног дохотка у корист нових капацитета.
Смјештајни дио хотела односно опремљеност
соба према савременим стандардима
доприноси све већем интересовању и дужем
боравку гостију.
Тенденција пада у броју ноћења последњих
година условљена је неповољном политичком
ситуацијом, ратним стањем, елементарним
88
непогодама и смањеним извозом. У 2002.год.

имамо раст броја ноћења и туристичког
промета обзиром на промјене друштвених
кретања, развој и стабилност држава у
окружењу, стабилност политичке ситуације,
слободан промет роба и капитала.
Маркетиншким активностима и даље се све
више настоји представити понуда "Оногошта"
на домаћем и инотржишту. Обзиром на веома
сложене и обимне задатке који предстоје
очекује се да ће се овај колектив са успјехом
супротставити свим негативним факторима и
сигурно све задатке успјешно обавити.
- ДАТУМ ПРИХВАТАЊА ТЕМЕ:

ДП
- ДАТУМ ОДБРАНЕ:
ДП
- ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: ПРЕДСЈЕДНИК:
КО ЧЛАН:
ЧЛАН:
89
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР....................................................................................................................1
УВОД................................................................................................................................ 2
ТУРИСТИЧКО ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ НИКШИЋА..................................................4
МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ЗА РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКО УГОСТИТЕЉСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
У НИКШИЋУ.................................................................................................................. 11
УГОСТИТЕЉСКА ДЈЕЛАТНОСТ, ЊЕН ЗНАЧАЈ И УЛОГА ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА. 15
ПОДЈЕЛА, КЛАСИФИКАЦИЈА И КАТЕГОРИЗАЦИЈА УГОСТИТЕЉСКИХ ОБЈЕКАТА
У ЦРНОЈ ГОРИ..............................................................................................................18
ЛОКАЦИЈА, ИЗГРАДЊА, РАД И РАЗВОЈ СТАРОГ ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"...............31
ФУНКЦИОНАЛНА ПОДЈЕЛА СТАРОГ ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"....................................32
Друштвено смјештајни дио....................................................................................32
Производно услужни дио.......................................................................................35
Економско технички дио........................................................................................35
ЛОКАЦИЈА, ИЗГРАДЊА, РАД И РАЗВОЈ НОВОГ ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"................36
ФУНКЦИОНАЛНА ПОДЈЕЛА НОВОГ ХОТЕЛА "ОНОГОШТ".....................................38
Друштвено смјештајни дио....................................................................................38
Производно услужни дио.......................................................................................45
Економско технички дио........................................................................................53
ЕЛЕМЕНТИ РАДНОГ ПРОЦЕСА У ХОТЕЛУ...............................................................56
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА, ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ ПРОЦЕСА У ХОТЕЛУ........61
КАДРОВИ У ХОТЕЛУ, РУКОВОЂЕЊЕ И УПРАВЉАЊЕ ХОТЕЛОМ........................63
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ МАРКЕТИНГА ЗА ПОСЛОВАЊЕ ХОТЕЛА..................................68
ПРОМОЦИЈА И ПОЛИТИКА ЦИЈЕНА У ХОТЕЛУ.......................................................75
ПЛАНИРАЊЕ ПРОДАЈЕ ХОТЕЛСКИХ УСЛУГА.........................................................76
ДОЛАСЦИ, НОЋЕЊА И ПРИХОД ОД УСЛУГА У ХОТЕЛУ........................................78
МЈЕРЕ И ПРЕПОРУКЕ ЗА БОЉИ РАД ХОТЕЛА........................................................82
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................... 84
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................ 86

ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА РАДА ХОТЕЛА ОНОГОШТ НИКШИЋ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА РАДА ХОТЕЛА ОНОГОШТ НИКШИЋ

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА РАДА ХОТЕЛА ОНОГОШТ НИКШИЋ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ - НОВИ САД

ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА РАДА

ХОТЕЛА "ОНОГОШТ" НИКШИЋ

Избору теме Oрганизације и технологијa рада Хотела "Оногошт"

Туризам је скуп односа и појава које произилазе из путовања и боравка

управљања који траје 1945 - 1950 године и период радничког самоуправљања

ТУРИСТИЧКО ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ НИКШИЋА

У Никшићу и око њега, све је као на некој изложби истакнуто и видљиво:

ПРОМЕТНИ ПОЛОЖАЈ Никшића много је добио на значају изградњом

ТОПОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ Никшића са старим језгром на малом брежуљку,

Предио који чини јужни оквир Никшићког поља се протеже између

У непосредној близини, у селу Петровићи налази се локалитет Црвена

ТУРИСТИЧКА ВРИЈЕДНОСТ НИКШИЋА

Мотиви доласка у Никшић су највише везани за пословну сарадњу, јер је

МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ЗА РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКО

УГОСТИТЕЉСКИ ОБЈЕКТИ У НИКШИЋУ

дворана капацитета око 5000 сједишта, базен олимпијских размјера, куглана,

Табела 1. - Смјештајни капацитети у Никшићу

Табела 2. - Ресторански капацитети у Никшићу

Табела 3. - Кафански капацитети у Никшићу

Смјештајни, ресторански и кафански капацитети у Никшићу задовољавају

САОБРАЋАЈНИЦЕ И САОБРАЋАЈНА СРЕДСТВА

Аутобуса у локалном саобраћају има око 60, теретних аутомобила 720 и

УГОСТИТЕЉСКА ДЈЕЛАТНОСТ, ЊЕН ЗНАЧАЈ И

Организовано пружање угоститељских услуга јавља се у давној прошлости у

жељезничког и бродског саобраћаја који омогућава бржи развој трговине, туризма

Угоститељство је за разлику од осталих капацитета народног богатства

ПОДЈЕЛА, КЛАСИФИКАЦИЈА И КАТЕГОРИЗАЦИЈА

У новијем периоду врши се подјела угоститељских објеката према основним

Друга уобичајена подјела хотела заснива се на комплетностима

2. гарни хотели, који врше искључиво услуге смјештаја укључујући у

Хотели се разврставају по категоријама, узимајући у обзир квалитет услуге и

Угоститељски објекти за смјештај су: хотели, мотели, туристички апартмани,

1. Услови које ти објекти могу по прописима испуњавати (обавезни

ОЗНАКА ВРСТЕ И КАТЕГОРИЈЕ УГОСТИТЕЉСКОГ ОБЈЕКТА

Врста и категорија угоститељског објекта једнобразно се означава на

Изглед ознаке врсте и категорије угоститељских

Бодовање хотела предвиђеном новом категоризацијом

Табела 4. – Бодовање хотела предвиђено новом категоризацијом

ИЗВОР: Службени лист РЦГ бр.42, Подгорица, 28.децембар 1995.године.

Према новом закону о категоризацији и постојећим условима хотел

ЛОКАЦИЈА, ИЗГРАДЊА, РАД И РАЗВОЈ СТАРОГ

Стари хотел "Оногошт", изграђен је и почео са радом 1956.год. Хотел је

ФУНКЦИОНАЛНА ПОДЈЕЛА СТАРОГ ХОТЕЛА

Главни улаз заштићен је надстрешницом, тако да гости у случају невремена

ЈЕДНОКРЕВЕТНА СОБА СТАРОГ ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"

Зидови су обложени тапетама. На њима су постављене двије зидне кугле

налазе пепељаре и украсни миљеи, тросјед, али и фрижидер, ТВ апарат и

АПАРТМАН СТАРОГ ДИЈЕЛА ХОТЕЛА "ОНОГОШТ"

У једнокреветној соби налази се радни сто и столица, двије наткасне,

ПРОИЗВОДНО УСЛУЖНИ ДИО

Кухиња је производњи блок који се састојао од главне кухиње, хладне

ЕКОНОМСКО ТЕХНИЧКИ ДИО

Хотел се загријавао на мазут, а котларница се налазила у подрумским

ЛОКАЦИЈА, ИЗГРАДЊА, РАД И РАЗВОЈ НОВОГ

Локација представља битан интегрални дио ткз. тоталног хотелског

НОВИ ХОТЕЛ "ОНОГОШТ"

Од садржаја има кафану са 301 мјестом, ресторан са 212 мјеста, двије

ФУНКЦИОНАЛНА ПОДЈЕЛА НОВОГ ХОТЕЛА