TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA

Kada smo govorili o finansijskim institucijama, rekli smo da u svakoj privredi postoji veliki broj različitih finansijskih tržišta koja usklađuju štednju i investicije.
Međutim, da bismo lakše analizirali kako finansijska tržišta usklađuju ponudu i tražnju za slobodnim novčanim sredstvima, pretpostavićemo da u privredi
postoji samo jedno finansijsko tržište – kreiraćemo model jednog opšteg finansijskog tržišta, koje ćemo nazvati tržište zajmovnih sredstava – to je ono tržište
na kojem oni koji žele da štede nude sredstva, a oni koji žele da pozajmljuju radi investiranja, traže sredstva.
Pretpostavićemo da na ovom tržištu svi oni koji žele da štede nude sredstva, a da oni koji žele da pozajmljuju radi investiranja traže sredstva. Takođe,
pretpostavljamo da postoji jedna kamatna stopa (objasnićemo je kasnije), koja istovremeno predstavlja dohodak onoga ko štedi i trošak onoga ko pozajmljuje
sredstva.
Na tržištu zajmovnih sredstava, kao i na svakom drugom tržištu u privredi, deluje zakon ponude i tražnje. Dakle, da bismo razumeli kako funkcioniše tržište
zajmovnih sredstava, moramo da analiziramo izvore ponude i tražnje za zajmovnim sredstvima.
Izraz zajmovna sredstva (ili zajmovni kapital) odnosi se na celokupan dohodak koji su ljudi odlučili da uštede i daju na zajam, umesto da ga iskoriste za
sopstvenu potrošnju.
Ponuda zajmovnih sredstava potiče od ljudi koji poseduju višak dohotka koji žele da uštede i daju kao pozajmicu. Oni višak svog dohotka mogu da pozajme
direktno, kao kada kupuju obveznice nekog preduzeća ili države, ali i indirektno, kao kada ostavljaju novac u vidu depozita kod neke banke koja ga koristi da
bi nekome odobrila zajam. U oba slučaja, štednja je izvor ponude zajmovnih sredstava.
Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćinstva i preduzeća koja žele da dobiju pozajmicu radi investiranja. Tražnju formiraju, npr. Domaćinstva koja
kupuju stan ili kuću na kredit ili preduzeća koja pozajmljuju novac da bi kupila opremu ili gradila fabrike.
U oba slučaja, investicije su izvor tražnje za zajmovnim sredstvima.
Kamatna stopa je cena zajma. Ona određuje iznos koji zajmoprimci plaćaju za zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje štednje.
Kamatna stope na tržištu zajmovnih dobara je realna kamatna stopa. Realna kamatna stopa (r) je nominalna stopa (i) minus očekivana stopa inflacije (πe):
r = i - πe
Obratite pažnju na to da kad god pomenemo kamatnu stopu u ovoj i narednim lekcijama,uvek, mislimo na realnu kamatnu stopu. O tome zašto i kada
koristimo nominalnu kamatnu stopu naučićemo u lekcijama o inflaciji.
Finansijska tržišta funkcionišu na isti način kao i sva druga tržišta u privredi. Pošto viša kamatna stopa poskupljuje uzimanje novca na zajam, tražena količina
zajmovnih sredstava se smanjuje kako se kamatna stopa povećava (slika 1)
kamatna kamatna ponuda kamatna ponuda
stopa stopa stopa
12%

7%

5%
4% 5%
tražnja
tražnja

50 80 zajmovna sredstva 60 80 zajmovna sredstva 60 zajmovna sredstva

(milijarde dinara) (milijarde dinara) (milijarde dinara)
SLIKA 1 (kriva tražnje zajmovnih sredstava) SLIKA 2 (kriva ponude zajmovnih sredstava) SLIKA 3 (tržište zajmovnih sredstava)

Slično, s obzirom na to da viša kamatna stopa čini štednju privlačnijom, ponuđena količina zajmovnih sredstava se povećava kako se kamatna stopa
povećava (slika 2). Drugim rečima, kriva tražnje za zajmovnim sredstvima ima negativan nagib, dok kriva ponude zajmovnih sredstava ima pozitivan nagib.
Na slici 3 prikazano je tržište zajmovnih sredstava. U preseku krive ponude i krive tražnje za zajmovnim sredstvima formirana je ravnotežna kamatna stopa
koja izjednačava ponuđenu i traženu količinu zajmovnih sredstava. U našem primeru ravnotežna kamatna stopa iznosi 5%, dok ravnotežna količina
zajmovnih sredstava iznosi 60 milijardi dinara. Formiranje ravnotežene kamatne stope odvija se kao i na svakom drugom tržištu. Ukoliko je kamatna stopa
trenutno na nivou manjem od ravnotežnog, tražena količina zajmovnih sredstava će biti veća od ponuđene i pojaviće se manjak zajmovnih sredstava na
tržištu. U tom slučaju, zajmodavci će povećati kamatnu stopu na zajmove koje daju, što će imati za posledicu da se tražena količina smanjuje, a ponuđena
povećava. Kamatna stopa će rasti sve dok se ponovo ne uspostavi ravnotežna kamatna stopa pri kojoj su ponuđena i tražena količina zajmovnih sredstava
jednake. Obrnuto, ako je kamatna stopa trenutno na nivou višem od ravtnotežnog, tražena kolilčina zajmovnih sredstava će biti manja od ponuđene pa će se
pojaviti višak zajmovnih sredstava na tržištu. U tom slučaju, zajmodavci će se boriti na tržištu da privuku zajmoprimce, zbog čega će smanjivati kamatnu
stopu na zajmove koje daju, što će imati za posledicu da se tražena količina povećava, a ponuđena smanjuje. Kamatna stopa će se smanjivati sve dok se
ponovo ne uspostavi ravnotežna kamatna stopa pri kojoj su ponuđena i tražena količina zajmovnih sredstava jednake.
Dakle, vidimo da ravnoteža ponude i tražnje za zajmovnim sredstvima određuje realnu kamatnu stopu, baš kao što i na tržištu nekog dobra ravnoteža ponude
i tražnje za tim dobrom određuje njegovu ravnotežnu cenu. Npr. na tržištu mleka, cena mleka se menja sve dok se količina mleka koju nude proizvođači ne
izjednači sa količinom mleka koju žele da kupe potrošači koji piju mleko. Kada se na tržištu zajmovnih sredstava kamatna stopa menja tako da izjednači
ponudu i tražnju za zajmovnim sredstvima, ona usmerava ponašanje ljudi koji žele da štede (koji nude zajmovna sredstva) i onih koji žele da investiraju (koji
traže zajmovna sredstva).