Univerzitet „Educons“

Učiteljski fakultet
Sremska Kamenica

Seminarski rad
Tema: „Jezik i nauka o jeziku“

Student: Milica Dimitrijević

Mentor: Dragana Litričin Dunić

1
 SADRŽAJ
Uvod 3
1.Jezik (pojam i definicija) 4
1.1 Definicija jezika 4
1.2 Osnovne funkcije jezika 4
1.3 Narodni, književni i standardni 5
2. Nauka o jeziku (lingvistika) 7
2.1 Definicija 7
2.2 Proučavanje lingvistike se može razvrstati u tri pravca 7
2.3 Polja kojima se ligvistika bavi 7
Zaključak 8

2
 UVOD

U ovom seminarskom radu ću pisati o jeziku uopšteno, sve njegove

karakteristike, takođe i o nauci o jeziku. Jezik je veoma bitan za sve ljude.
Pomoću jezika možemo da se sporazumemo sa drugima.

3
 1.JEZIK (POJAM I DEFINICJA)
1.1 DEFINICIJA JEZIKA

Jezik je veoma složen sistem znakova pomoću kojih se ljudi u određenoj

društvenoj zajednici sporazumevaju, iskazuju jedni drugima svoje misli i
osećanja i obeležavaju se kao pripadnici upravo te zajednice.

Postoje četiri osnovna tipa jezika:

1. Fleksivni ( naš jezik, svi slavenski i drugi indoevropski jezici)
2. Aglutinativni (turski jezik, mađarski jezik, finski jezik i dr.)
3. Korenski (kineski, burmanski, vijetnamski)
4. Polisintetički (indijska plemena, čukotsk, itd...)

1.2 OSNOVNE FUNKCIJE JEZIKA

Jezik ima tri osnovne funkcije:

1. Komunikativna
2. Ekspresivna
3. Simbolička

1. Komunikativna funkcija
- može biti verbalna i neverbalna
*tri faktora:
a)komunikatori
b)komunikacijski kod
v)komunikacijski kanal

4
2. Ekspresivna funkcija
-ispoljava se pri svakom izražavanju vlastitih misli i osećanja, ali je najviše
izražena u književnoumetničkom stvaralaštvu, posebno u onim književnim
vrstaama u kojima je u većoj ili manjoj meri zastupljena emocija.

3. Simbolička funkcija
-ne možemo izgovoriti ni jednu reč i ni jednu rečenicu , a da se pri tome ne
obeležimo kao predstavnici ove ili one govorne ili društvene zajednice, ili pak
određenog varijeteta ili skupine unutar nje, da ne pokažemo stepen svog
obrazovanja, kulture, inteligencije, itd....
- naš narod kaže:“ Progovori, pa ću ti reći ko si i šta si!“

1.3 NARODNI, KNJIŽEVNI I STANDARDNI JEZIK

Ako pođemo samo od osnovnog značenja termina jezik, videćemo da se pod
tim podrazumevaju tri različita fenomena: narodni, književni i standardni jezik.

1. Narodni jezik
Narodni jezik je skup svih narodnih govora ili dijalekata koji po nekim svojim
bitnim karakteristikama, predstavljaju celinu i razlikuju se od drugih, susednih
dijalektskih sistema.
Osnovno obeležje nardonog jezika jeste njegova raznolikost, neujednačenost.
Narod, naime, u različitim krajevima na području jednog jezika različito govori.

2. Književni jezik (jezik knjige; jezik pismenosti)

Književni jezik se javlja kada se neki narod opismeni, tj. kad dobije svoje pismo.
Kod nas se to desilo pre više od 1100 godina, kada smo zaslugom sledbenika
Ćirila i Metodija dobili svoje prvo pismo glagoljicu, a potom ćirilicu i latinicu.
Naš najstariji književni jezik je bio staroslovenski, zatim sprskoslovenski,
ruskoslovesnki i slavenosrbski.

5
Književni jezik je poseban, relativno homogen jezički idiom, uglavnom bez
eksplicitne norme i s nedovoljno ravojenim funkcijama, koji služi kao
instrument knjižrvnog i uopšte kulturnog stvaralašta kao i pismene
komunikacije na užem ili širem prostoru.

3. Standardni jezik
Standardni jezik je posebno odabran, normiran idiom koji je, zbog
zadovoljavanja mnogostrukih društvenih potreba, funkcionalno polivalentan, tj.
funkionalnostilski razuđen.
Standardni jezik nastaje izborom supstancije i strukture jednog dijalekta ili pak
mešavine više dijalekata.
Prof. Milorad Radovanovi dao je pregledan prikaz jezičke standardizacije sa
deset različitih postupaka. To su:
-selekija
-deskripcija
-kodifikacija
-elaboracija
-akceputacija
-implemntacija
-eksanzija
-kultivacija
-evaluacija
-rekonstrukcija

6
 2. NAUKA O JEZIKU (LINGVISTIKA)

2.1 DEFINICIJA
Lingvisitika ili jezikoslovlje je nauka o ljudskom jeziku. Reč lingvistika potiče od
latisnke reči lingua što znači jezik. Ljudi koji se bave naukom o jeziku se zovu
lingvisti.

2.2 Proučavanje lingvistike se može razvrstati u tri pravca:

1. Sinhronijski i dijahronijski - gde se sinhronijski bavi samo jednovremenskim

jezičkim prikazom, dok se dijahronijski bavi opisom strukturalnih promenama
koje su se dogodile i istorijom jezika.

2. Teorijski i primenjeni - teorijska lingvistika se bavi stvaranjem modela,

baziranim na teoriji, za opis pojedinačnih jezika, uz to i o teorijama jezičkih
univerzalija. Pod primenjenom lingvistikom se smatra obrada nekog konkretnog
jezičkog materijala.

3. Kontekstualni i nezavisni - kontekstualna lingvirtika opisuje način na koji se

jezik ponaša u svetu, njegovu društvenu funkciju, ali i njegovo prihvaćenje i
način na koji je percepiran.

2.3 Polja kojima se ligvistika bavi:

Fonetika - je nauka i različitim glasovima u ljudskom jeziku. Izučava osobine

govorinih glasova (fona) ali i negovornih glasova, njihov nastanak, fizičke
osobine i percepciju. Razlikuje se od fonologije. Fonetičare zaima glas, a ne
simbol kojim je glas napisan.

Fonologija je disciplina koja proučava jezičnu funkciju i ponašanje govornih

jedinica. Te jedinice se nazivaju fonemi i one se srednišnji pojam fonologije.
Ona proučava sastav glasova u jeziku, nivoe glasovnog sistema i apstrakte
glasovne jedinice.

Morfologija je nauka o unutrašnjoj strukturi reči. Ona se bavi tvorbom reči,

vrstama reči i njihovim oblicima. Proučava morfeme, koje predstavljaju

7
najmanji deo reči ili najmanja jezička jedinica koja ima svoje značenje. Morfeme
se mogu podeliti prema značenju i prema položaju. Prema značenju mogu biti
leksičke i gramatičke, a prema položaju koreni reči, prefiksi i sufiksi.

Sintaksa je nauka o načinu kombinovanja reči u rečenice. Ona proučava

dstrukturu gramatičkih rečenica. Savremena sintaksa pokušava pronaći pravila
za sklapanje rečenica koja se mogu primeniti na sve jezike. Cilj sintakse je da
opiše gramatička pravila, a ne da ih stvori.

Semantika se bavi proučavanjem značenja reči i znakova.

Stilistika je lingvistička nauoka o stilu u jezicima. Bavi se proučavanjem

karakteristika i svojstava pisanog i govornog jezika.

8
 ZAKLJUČAK

Mislim da je bitno da svi ljudi znaju bar osnovne pojmove i definicije vezane za
jezik i lingvistiku. Jezik je za nas sve veoma bitan jer se pomoću njega
sporazumevamo jedni sa drugima. Takođe i lingvistika, koja stalno otkriva
novitete vezane za jezik.