1

Akademsko pisanje u društvenim naukama

Novembar 4, 2023.
 2

Sažetak: Ovaj seminarski rad istražuje zamršenosti akademskog pisanja u društvenim naukama,
nudeći sveobuhvatan vodič za razumevanje osnovnih principa, tipova dokumenata, procesa
pisanja i bitnih elemenata stila i formatiranja. Putovanje kroz ovo područje akademske
komunikacije razjašnjava značaj empirijskih dokaza, kritičke analize i rigoroznog istraživanja u
oblikovanju dobro strukturiranih dokumenata. Upuštamo se u izbor istraživačkih tema, vršenje
pregleda literature, formulisanje istraživačkih pitanja i hipoteza, prikupljanje i analizu
podataka, izradu i reviziju, citiranje izvora i pridržavanje specifičnih smernica za formatiranje.
Takođe ističemo važnost odgovarajućeg stila pisanja, tona i glasa u postizanju jasnoće i
objektivnosti. Tokom ovog seminarskog projekta, sveobuhvatni cilj je opremiti pojedince
veštinama neophodnim da se efikasno snalaze u zamršenom pejzažu akademskog pisanja u
društvenim naukama.

Ključne reči: akademsko pisanje, društvene nauke, istraživanje, stil pisanja

 3

Sadržaj

1 Uvod.............................................................................................................................................4

2 Razumevanje pisanja u društvenim naukama...............................................................................5

3 Vrste radova u društvenim naukama.............................................................................................6

3.1 Istraživački radovi..................................................................................................................6

3.2 Eseji........................................................................................................................................7

3.3 Izveštaji..................................................................................................................................7

3.4 Recenzije literature................................................................................................................7

4 Stil pisanja i formatiranje..............................................................................................................8

5 Proces pisanja akademskih radova...............................................................................................9

6 Zaključak....................................................................................................................................11

Literatura........................................................................................................................................12
 4

1 Uvod

Akademsko pisanje je kamen temeljac naučnog diskursa u oblasti društvenih nauka, služeći kao
kritički medij kroz koji istraživači, naučnici i studenti saopštavaju svoje ideje, uvide i otkrića.
Ovaj seminarski projekat se bavi zamršenom umetnošću akademskog pisanja u okviru društvenih
nauka, nudeći prosvetljujuće istraživanje njegove svrhe, principa i alata neophodnih za
savladavanje ovog suštinskog zanata (Šuvaković, 2010). Dok krećemo na ovo putovanje,
otkrićemo zamršenosti pisanja koje premošćuju teorijski i empirijski svet, gde preciznost,
jasnoća i argumentacija zasnovana na dokazima dominiraju.

Akademsko pisanje u društvenim naukama igra ključnu ulogu u unapređenju našeg

razumevanja društva, ljudskog ponašanja i složenih interakcija koje oblikuju naš svet (Paltridge,
2004). Omogućava širenje znanja, potvrđivanje teorija i razmenu ideja među naučnicima,
nastavnicima i studentima. Bilo kroz istraživačke radove, eseje, izveštaje ili preglede literature,
akademsko pisanje služi kao platforma za kritičko razmišljanje, rigoroznu analizu i formiranje
zaključaka zasnovanih na dokazima (Šuvaković, 2010).

Svrha ovog seminarskog rada je da osnaži pojedince koji se bave društvenim naukama da
postanu vešti u umetnosti akademskog pisanja. Obezbedićemo sveobuhvatan okvir za
razumevanje jedinstvenih zahteva, izazova i najboljih praksi koje podupiru uspešno pisanje
društvenih nauka. Kroz ovaj projekat, cilj nam je da vas opremimo znanjem i veštinama
neophodnim za izradu ubedljivih, dobro strukturiranih i rigorozno istraženih dokumenata koji
ispunjavaju rigorozne standarde društvenih nauka (Šuvaković, 2010).
 5

2 Razumevanje pisanja u društvenim naukama

Pisanje u društvenim naukama zauzima jedinstven prostor u domenu akademske komunikacije.

Služi kao moćno sredstvo za istraživanje, analizu i širenje znanja o ljudskom ponašanju,
društvima i zamršenoj mreži društvenih interakcija (MacDonald, 2010). Da bismo istinski
shvatili suštinu pisanja društvenih nauka, neophodno je razumeti njegove osnovne karakteristike
i ciljeve.

Pisanje društvenih nauka karakteriše njegov naglasak na empirijskim dokazima i kritičkoj

analizi. Za razliku od nekih drugih oblika pisanja, on stavlja snažan naglasak na argumente
zasnovane na podacima i korišćenje nalaza istraživanja da podrži tvrdnje (MacDonald, 2010). U
društvenim naukama, od pisaca se očekuje da ne samo artikulišu svoje misli i teorije, već i da ih
utemeljuju na zapažanjima i dokazima iz stvarnog sveta, često izvučeni iz eksperimenata, anketa,
intervjua ili obimnih pregleda literature.

Jedan od primarnih ciljeva pisanja društvenih nauka je da doprinese unapređenju znanja u

ovoj oblasti. Društveni naučnici imaju za cilj da prošire naše razumevanje društvenih pojava,
objasne složeno ljudsko ponašanje i pruže uvide koji utiču na donošenje političkih odluka.
Akademsko pisanje u društvenim naukama igra ključnu ulogu u ovom procesu stvarajući
platformu za istraživače da predstave svoje nalaze i teorije svojim kolegama i široj akademskoj
zajednici (MacDonald, 2010).

Pisanje društvenih nauka nije ograničeno na jedan format ili stil. Obuhvata raznovrstan
niz dokumenata, uključujući istraživačke radove, eseje, izveštaje i preglede literature. Svaki od
ovih oblika služi posebnoj svrsi, zahtevajući od pisaca da prilagode svoj pristup kako bi
odgovarali predviđenoj publici i ciljevima (MacDonald, 2010). Bilo da izrađuje ubedljiv
argument u eseju ili predstavlja empirijske nalaze u istraživačkom radu, pisac mora da se
pridržava principa jasnoće, koherentnosti i strogosti koji definišu pisanje društvenih nauka
(Paltridge, 2004).

Kritičko mišljenje je u srcu pisanja društvenih nauka. Od pisaca se očekuje da svojim

temama pristupe sa analitičkim i radoznalim načinom razmišljanja. Oni moraju preispitati
 6

pretpostavke, procijeniti kvalitet dokaza i odmjeriti snage i slabosti različitih teorija i

perspektiva. Ovaj element kritičkog mišljenja razlikuje pisanje društvenih nauka od drugih
oblika pisanja i naglašava njegovu posvećenost intelektualnoj strogosti (Paltridge, 2004).

Objektivnost i nepristrasnost su osnovne vrednosti u pisanju društvenih nauka.

Održavanje neutralnog i nepristrasnog tona je ključno kako bi se osiguralo da istraživanje i
predstavljeni argumenti budu oslobođeni nepotrebnog uticaja i predrasuda. Dok potpunu
objektivnost može biti teško postići, društveni naučnici nastoje da minimiziraju pristrasnost i
subjektivnost, koristeći empirijske dokaze i pažljiv izbor jezika da podrže svoje tvrdnje.

Ukratko, pisanje društvenih nauka je dinamična i višestruka disciplina, definisana

fokusom na empirijske dokaze, kritičku analizu i potragu za znanjem. Služi dvostrukoj svrsi
unapređenja našeg razumevanja društvenih fenomena i olakšavanja razmene ideja unutar
akademske zajednice. Razumevanje ovih osnovnih karakteristika i ciljeva je od suštinskog
značaja za svakoga ko krene na put akademskog pisanja u društvenim naukama.

3 Vrste radova u društvenim naukama

U oblasti akademskih radova u društvenim naukama koristi se mnoštvo tipova dokumenata, od

kojih svaki ima različite karakteristike i ciljeve. Ovi različiti oblici pisanja zadovoljavaju
različite svrhe i publiku, omogućavajući društvenim naučnicima da efikasno prenesu svoja
istraživanja, analize i uvide (Gea-Valor, Rey-Rocha, & Moreno, 2014).

3.1 Istraživački radovi

Istraživački radovi su okosnica akademskog pisanja u društvenim naukama. Oni su sveobuhvatni

dokumenti koji istražuju specifična istraživačka pitanja ili hipoteze kroz strukturirani pristup.
Istraživački radovi obično se sastoje od različitih delova, uključujući uvod, pregled literature,
metodologiju, analizu podataka, zaključak i preporuke. Ovi radovi zahtevaju pomno ispitivanje
postojeće literature i predstavljanje originalnih nalaza istraživanja. Cilj je da se doprinese skupu
 7

znanja u ovoj oblasti i pruži zaključke zasnovane na dokazima (Gea-Valor, Rey-Rocha, &
Moreno, 2014).

3.2 Eseji

Eseji u okviru društvenih nauka mogu poprimiti različite oblike, kao što su argumentativni eseji,
ekspozitorni eseji ili uporedni eseji. Argumentativni eseji predstavljaju jasnu argumentaciju ili
izjavu teze i koriste dokaze da ubede čitaoca u njihovu validnost (Gea-Valor, Rey-Rocha, &
Moreno, 2014). Ekspozicijski eseji se fokusiraju na objašnjenje koncepta ili pružanje informacija
na jasan i koncizan način. Uporedni eseji uključuju analizu i suprotstavljanje više perspektiva,
teorija ili studija slučaja kako bi se izvukli smisleni zaključci.

3.3 Izveštaji

Izveštaji iz društvenih nauka dolaze u različitim formatima, uključujući laboratorijske izveštaje i

izveštaje o terenskom radu. Laboratorijski izveštaji su uobičajeni u psihologiji, sociologiji i
drugim disciplinama koje uključuju eksperimente. Oni prate standardizovanu strukturu sa
detaljima o svrsi, metodama, rezultatima i diskusijama u vezi sa eksperimentom. Izveštaji o radu
na terenu, s druge strane, koriste se u antropologiji, geografiji i drugim disciplinama koje
uključuju istraživanje na licu mesta (Gea-Valor, Rey-Rocha, & Moreno, 2014). Oni obično
uključuju zapažanja, metode prikupljanja podataka i dubinsku analizu nalaza.

3.4 Recenzije literature

Pregledi literature su suštinske komponente pisanja društvenih nauka, često služe kao samostalni
dokumenti ili kao odeljci u okviru istraživačkih radova. Njihova svrha je da pruže sveobuhvatan
pregled postojećih istraživanja na određenu temu. Pregledi literature sintetišu i analiziraju
literaturu, identifikujući praznine, trendove i oblasti u kojima je potrebno dalje istraživanje. Ovi
dokumenti igraju ključnu ulogu u utemeljenju istraživanja u kontekstu prethodne stipendije.
 8

Izbor vrste dokumenta u društvenim naukama zavisi od ciljeva istraživanja, ciljne publike
i specifičnih zahteva akademskog ili profesionalnog konteksta. Društveni naučnici moraju biti
vešti u prilagođavanju svojih stilova pisanja i strukture kako bi odgovarali svrsi i očekivanjima
odabranog tipa dokumenta. Bilo da se radi o konstruisanju ubedljivog argumenta u eseju,
sprovođenju rigoroznog istraživanja u istraživačkom radu ili pregledu postojeće literature u
pregledu literature, savladavanje ovih različitih oblika pisanja je od suštinskog značaja za
efikasnu komunikaciju u oblasti društvenih nauka (Gea-Valor, Rey-Rocha, & Moreno, 2014).

4 Stil pisanja i formatiranje

Stil i format pisanja su suštinske komponente akademskog pisanja u društvenim naukama. Oni
igraju ključnu ulogu u poboljšanju jasnoće i koherentnosti vašeg rada, osiguravajući da je u
skladu sa standardima i očekivanjima akademske zajednice. Ovi aspekti vašeg pisanja takođe
olakšavaju efikasnu komunikaciju i širenje znanja, istovremeno pokazujući vašu pažnju na
detalje i profesionalizam (Gea-Valor, Rey-Rocha, & Moreno, 2014).

Jedan od najčešće korišćenih i najpoštovanijih stilova u društvenim naukama je stil

Američkog psihološkog udruženja (APA). APA stil je poznat po svojim strogim smernicama i
obično se usvaja u psihologiji, sociologiji i srodnim disciplinama. Ove smernice obuhvataju
različite aspekte, uključujući pisanje sažeto i jasno, održavanje odgovarajućeg tona i glasa,
pridržavanje specifičnih stilova citiranja (kao što su APA ili MLA) i poštovanje zahteva za
formatiranje (Nalan, 2009).

Pisanje sažeto i jasno je osnovna veština u društvenim naukama. To uključuje izražavanje

složenih ideja i argumenata na direktan i lako razumljiv način. Ovaj stil pisanja ima za cilj da
eliminiše dvosmislenost i zamršen jezik, olakšavajući čitaocima da shvate vaše koncepte i slede
vašu liniju rezonovanja.

Upotreba odgovarajućeg tona i glasa je kritična u akademskom pisanju. Društvene nauke

često zahtevaju objektivan i formalan ton, koji prenosi nepristrasnost i profesionalizam.
Neophodno je odabrati pravi jezik i stil koji će odgovarati vašoj publici, temi i očekivanjima
terena.
 9

Stilovi citiranja kao što su APA, MLA ili drugi propisani formati su fundamentalni za
pravilno referenciranje. Ovi stilovi diktiraju kako citirati izvore u tekstu i sastaviti listu referenci.
Dosledno korišćenje ispravnog stila obezbeđuje da vaš rad bude transparentan, verodostojan i da
se pridržava akademskih standarda (Nalan, 2009).

Smernice i zahtevi za formatiranje, posebno u APA stilu, obuhvataju margine, razmake,

fontove i strukturu dokumenta. Obezbeđivanje da je vaš dokument usklađen sa ovim pravilima
oblikovanja poboljšava čitljivost, doslednost i profesionalizam (Nalan, 2009). Pridržavanje ovih
smernica znači da vaš dokument ne samo da ispunjava akademska očekivanja, već i efikasno
komunicira vaša istraživanja i ideje.

Sposobnost da savladate stil pisanja i da se pridržavate zahteva za formatiranje je veština

koja poboljšava kvalitet i uticaj vašeg rada u društvenim naukama. To osigurava da vaše pisanje
nije samo akademski ispravno, već i dostupno i razumljivo vašim vršnjacima i široj akademskoj
zajednici. Pravilno citirani i formatirani rad ne samo da pokazuje vašu pažnju na detalje, već i
olakšava širenje znanja u okviru vaše oblasti.

5 Proces pisanja akademskih radova

Proces pisanja u društvenim naukama je sistematsko i često iterativno putovanje, koje obuhvata
niz ključnih faza. Počinje odabirom istraživačke teme koja je relevantna i kojom se može
upravljati, a idealno se bavi istraživačkim jazom ili pitanjem u okviru društvenih nauka.

Sprovođenje sveobuhvatnih pregleda literature je kamen temeljac istraživačkog procesa.

Ovi pregledi uključuju temeljno ispitivanje postojeće stipendije i istraživanja u vezi sa
odabranom temom, omogućavajući vam da razumete trenutno stanje znanja, identifikujete
nedostatke i precizirate svoja istraživačka pitanja ili tezu (Paltridge, 2004).

Kada se izvrši pregled literature, treba formulisati istraživačka pitanja ili hipoteze koje
vode istragu. Ova pitanja ili hipoteze treba da budu jasne, specifične i istražne, oblikujući pravac
vaše studije.
 10

Prikupljanje i analiza podataka su sastavne komponente istraživačkog procesa, u

zavisnosti od odabranog istraživačkog pristupa. Ovo može uključivati ankete, intervjue,
eksperimente ili analizu postojećih podataka. Podaci koje prikupljate treba da budu u skladu sa
vašim istraživačkim pitanjima i podvrgnuti rigoroznoj analizi kako biste izvukli smislene
zaključke (Paltridge, 2004).

Pravi proces pisanja počinje sa izradom nacrta. Tokom ove faze, počinjete da organizujete
svoje ideje, nalaze i argumente u koherentnu strukturu. Naglasak je stavljen na jasnoću, logiku i
tok vašeg dokumenta. Nakon početnog nacrta, revizija i uređivanje postaju najvažniji. Revizija
podrazumeva kritičku ponovnu procenu i usavršavanje vašeg sadržaja, strukture i argumenata,
dok se lektura bavi gramatikom, interpunkcijom i stilom (Paltridge, 2004).

Uključivanje odgovarajućih citata u tekst je osnovna komponenta procesa pisanja. Ovi

citati priznaju izvore informacija i ideja, omogućavajući čitaocima da prate poreklo sadržaja.
Posebno je važno pridržavati se specifičnih stilova citiranja, kao što su APA, MLA ili drugi
propisani formati, osiguravajući da vaš rad bude transparentan, kredibilan i da prati akademske
konvencije (Paltridge, 2004).

Proces pisanja u društvenim naukama retko je linearan; često uključuje više krugova
revizije i usavršavanja kako se vaše razumevanje istraživanja produbljuje i vaši argumenti
postaju nijansiraniji. Sposobnost da se efikasno upravlja ovim procesom je veština koju svaki
naučnik društvenih nauka mora da neguje. Pažljivim planiranjem, istraživanjem, sastavljanjem i
revizijom, možete izraditi dobro izrađen i rigorozan dokument, doprinoseći kolektivnom znanju
u vašoj oblasti i efikasno prenevši svoje nalaze i uvide svojim kolegama i široj akademskoj
zajednici.
 11

6 Zaključak

U svetu akademije, posebno u zamršenom domenu društvenih nauka, akademsko pisanje stoji
kao primarno sredstvo za komunikaciju znanja, potvrđivanje teorija i razmenu ideja. Dok
zaključujemo ovaj seminarski projekat, razmišljamo o značaju i višestrukoj prirodi akademskog
pisanja u ovoj oblasti.

Putovanje kroz akademsko pisanje u društvenim naukama otkrilo je kritične

karakteristike, različite vrste dokumenata i zamršen proces pisanja. Istražili smo neophodnost
mudrog odabira tema istraživanja, sprovođenja sveobuhvatnih pregleda literature i formulisanja
istraživačkih pitanja i hipoteza koje unapređuju naše razumevanje složenih društvenih fenomena.

Prikupljanje podataka i analiza pojavili su se kao integralni koraci, omogućavajući

istraživačima da uđu u empirijske dokaze i oblikuju zaključke zasnovane na dokazima. Proces
izrade i revizije, iako je često iterativan i izazovan, je mesto gde se temelj ideja transformiše u
dobro strukturisane dokumente.

Citiranje izvora i pridržavanje specifičnih smernica za formatiranje, kao što su APA,

MLA ili drugi stilovi citiranja, pokazali su posvećenost akademskom integritetu i efikasnom
širenju znanja. Štaviše, naglasili smo važnost stila i tona pisanja u društvenim naukama,
naglašavajući potrebu za jasnoćom i objektivnošću. Dobro osmišljen stil pisanja i upotreba
odgovarajućeg tona i glasa postavili su scenu za efikasnu akademsku komunikaciju.

U suštini, savladavanje akademskog pisanja u društvenim naukama je putovanje koje

zahteva posvećenost, preciznost i sticanje raznovrsnog skupa veština. Dok učestvujemo u ovom
putovanju, osposobljavamo se da doprinesemo kolektivnom znanju iz ove oblasti, da se
uključimo u smisleni diskurs i da oblikujemo svoje razumevanje ljudskog ponašanja i društva.
 12

Ovaj seminarski rad je pružio prosvetljujuće istraživanje akademskog pisanja u

društvenim naukama, nudeći temeljno razumevanje koje će poslužiti kao kompas u vašim
budućim naučnim nastojanjima.

Literatura

Šuvaković, U. (2010). Akademsko pisanje u društvenim naukama. Dosije.

MacDonald, S. P. (2010). Professional academic writing in the humanities and social sciences.
SIU Press.

Gea-Valor, M. L., Rey-Rocha, J., & Moreno, A. I. (2014). Publishing research in the international
context: An analysis of Spanish scholars' academic writing needs in the social sciences. English
for Specific Purposes, 36, 47-59.

Nalan, K. Y. P. D. (2009). The academic writing of Turkish graduate students in social sciences:
Approaches, processes, needs and challenges.

Paltridge, B. (2004). Academic writing. Language teaching, 37(2), 87-105.