МАЛА ЛЕК СИ.

КОГРАФСКА БИБЛИОТЕКА

Иван Клајн

Уреднтгк
Вндак Периh
РЕЧНИК

Издаље приредила
ЈЕЗИЧКИХ НЕДОУМИЦА
Анђелка Секулиh
Шt:C'JV• .дОЛуFЬСНО 11 ИЗИСЊСЈЈО 1/Здање
Рецензепти
Др Миодраг Ипьатовиh.
књижевю1к и педагог

Милица Шутnиh ,
професор Земунске гимназије

ISBN 86-83565-12-2

СРПСКА illKOЛCKA ~ЊИГд

IJco1·paf(. 2004

© Copyright: аутор и Српска школска кљига

 НАПОМЕНА УЗ ПЕТО ИЗДАЊЕ

f!&pa-ep ~
(Уз пето издање)

~ СЈ«Ј ј/' 1tqюji..LИЩt6 ~ ра Ово је nрво hирилично издање РеЧЈшка

~.at-tfџи c4Jt .аш:аtЈ, ра д6 се -н-~k ~. језичких ш:доумлан. no саставу једнако четвртом
u~-aтza а.ш иаии ~ U.И6 ~ ~ (1997). У одн.осу на раюrја издања додато је блтrзу
J 'Y'Po/;.tl ~;'Z ~ М ?ЈIШ -Nt9' wрию 500 ноDих одредница, а мноrе друге су nрерађене и
р_&ти O(}.aa..иtZZa « ..ш;~ 17~~ Н" доnуLьсне. Избачене су одреднице које су се
W.&ut ~~- 1Zl??UZ-tiZa ?uzyr:?"""- &t&tJ~ f{C16e?t « односиле frскљу•шво на хрватску варијанту.
tla?t 1jttt'Ж4-f.{{Z ?UZ'/IМ ,Uд..D&. Правописна тумачеља усклаl)ена су с новим

.9}ен.а./ па~ ~ ,Й iZ~fHИ? Правописом Матвце срnске (1993), уз извесн а мала

kpшt ,1а '?Utс.д.&?июtгZ, uoи·tf ~Ј,? pak ~ ~· одстулања кој;1 су назначена као такRа . За rrојсднне
кdtJдt '1Za ,?tJ о/иzу~ 1юуишk ,h?И.а речи и даље се упуhује па Прлвоmrс ш 1960. гсщине
~п- 'flZ() ,~е kta ,uz ~ 1Юр;,?tщу. (скраhеюща П 60). будући да је он имао знат11о
обт.rниј п речн11к , л да су њего.ва оснnвuа начела
fko/IO~-N w&yt tt 1U«J,дe?ЮCIZZ tJd~ задржа на и у н оnом Правопису.
~ ,1а cl'e Juzt:. ~ о&,_а .f~uJ.a k ра ~
луАала ?I'Юft)a1lle 4~ :Jf(;~?(.(}t ~а.
Јат(} ?tfJI'- t'tf d'a rща, и/',pp.()/'1'-r:JI,i~t с:&џиz,
tlO«Ahю ?taw-a.a Jt..L.a,;z;u.tt ~.to/l'(ltf<~aa а
llfUX ·kfZZo/Ut.tta d'uz ~y.fa.
~/> .4~ 2 ~ t:atftШZ?Ш~
ЛU'Ж~ ~е !JlkzpJ:~ ~
 НАПОМЕНА УЗ ШЕСГО ИЗДАЊЕ О НАМЕНИ И УПОТРЕБИ РЕЧНИКА

У овом издању додато је око осамдесет Циљ је овог речюпш да на што сажетији н
нових одредница . У педесетак досадашњих одредница преrледшrји начин помогне у тешкоћама и

начињене су мање измене и допуне, а избачено је днлем ама које се јављају nрл свакодневном

неколико одредница које су изгубиле сваку изражавању. Састављен је на основу постојећ е

актуелност.
норме н предлога изнетих у стр~'чној линrвистн'lкој
mtтературн. За разтtку од неких ранијих
приручтщка, ре•шик се не оrрiшичава на правоnис н

изговор, него се бави 11 питањима значења ,

граматике и употребе речи. Отуда ни су систематски
пописиване речи са одређеним "тешким ' ' гласовима
(ч и h, х, ј и слично), међу којима је подоста рt:тклх
и непотребmtх. већ се тежило да се одаберу онн
изрази, обтrци п конструкције који стварно задају
тещкоnе у јеэичкој пракси нашеr доба.
Посебна пажња nоклоњена је новијим речима и
Јtмен11ма која се редовно ј ављају у штамnи. Акценти
ннсу бележепи. будуkи да је њихово нор?.шрање 11
теоријсюt 11 технички неюводљиво у приручшщима
овог об11ма. Иј екавскп обmщи давани су само у
оннм случајевима кад постојн колебаље. или кад се
у нетом слогу јављају 11 друкчије обличке
неизnесв остн.
 Тип употребљених слова (обична, полуцрна, СКРАЋЕНИЦЕ
курзивна, црвена) нема везе с правилношhу или
неправилношћу поједине речи. За сваки облик треба
сматрати да је добар уколико није друкчије речено.
в.- види П 60 - Правопис срн­
Известан број појмова обраlјен је nод ген. - rенитив скохрватскога књн­
о тnтим називом, који је штампан великим црвеним гр.- грчки жевнога језика, Нови
сл овима, нnр. ДАТУМИ, ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ , дат. - датив Сад - Загреб 1960.
ИМЕНА НАРОДА и сл. Веhина одредница дата је енгл. - енглески порт. - nортугалски

у облику засебне речи, али има и таквих које се ж.- женски ПР - I1равописни реч­
нзг. - изговара се ник (у Правопису из
односе на поједини глас или слово, на nочетак или
нјек. - ијекавски 1993)
завршетак речи. Стога, ако се у речннку не нађе
нтал. - италијански ПР 60 - Правописни
одређена реч, треба потражити њен суфикс или Т<њиж. - књижевн.и речник (у Правоnису
з авршни део: дерматлrнс под ·lfТHC, куттрешки под лат. - латински из 1960)
м. - мушки ср. - средњи
-шкн, пренети под -нетн; итд.
мн. - множина ех - српскохрватски

нем. - немачки ум. - уместо

П - Правопис српскога )'П.- упореди

језшса, лриредиЈГИ М. фр. - француски

Пешикан, Ј . Јерковић шп. - шnански

и М. Пижурица, Ма·
тица срnска, Нови Сад
1993.
 Абдулах: в. ВОКА­
ТИВ.
аболиратв эначи укину­
А ти, аболнднја је уки­
даље. Могу се односи­
ти на судски поступак
или пресуду, али не
а, непосгојано: в. НЕ­ на човека. Није добро
ПОСТОЈАНО а- "био је аболиран"
·а (ИМЕНА). Имена уместо "бЈЮ је осло­
као Пера, йва, .Бора, бођен пресуде".
Миша итд. мељају се
Абориџиии (не Абори­
као именице ж. рода
џани: енгл. Aborigi-
на -а: од Пере, Пери,
nes). Потребан израз,
за Перу итд. У ијек. под условом да се не
крајевима ова имена употребљава као за­
гласе Перо, Иво итд. једkичка именица уме­
и имају двојаку про­ сто урођеннк или
мену (в . -о). Фран­ староседелад, него с
цуска мушка имена на
великим словом као
-а боље је мељати национално име аус­
као именице м. рода:
тралијских доморода­
Мара (Marat). Мараа ца.
(Marata) , Марау (Ma- АВС: в. Еј-Бн-Сн.
ratц) итд. Ипак се за Авар и Аварин; мн.
поједина имена уоби­
А вари.
чајила промена као у Авrаквстак, итд. : в.
ж. роду: Дима, Диме,
Афганистан.
Дими, Димин. В. п авио-карте, авно-ыеха­
ИМЕНИЦЕ МУШ­ ннчар, авно-саобраhај
КОГ РОДА НА -а. итд. У неким реЧЈtма,
аа. Двоструко а јавља нпр. авнофлота, авио­
се у именима као
парк, П прописује са­
Баас (в. то) , Баал
стављено писаље, "за­
(фенички бог), Варла­
висно од обједињено­
ам (из срецњовековне
сти акцента и зна­
књижевпости), "Хаа­ чеља".
рец" (израелски лист), АВНОЈ, АВНОЈ-а и
l.fаадајев (руски кљи­
Авној, Авноја; авној­
жевник: неоправдано
ски, боље него авно­
П 60 сажима ово име јевскн.
у Чадајев).
11
ara и бег. За праве аге ајде, ајд (без апостро­ јарх зове се Алексије нам прихватљивија ''.
и беrове (историјске фа). В . хајде. 11, што је црквеносло­ У реченицама као
личности) титула се Ајзенштајн, не Ејзен- венски облик имена "Постоји још неколи­
nосле имена nпwe с штејн. В. РУСКА (у руском Алекснif). ко алтернатива", а
цртицом: Сманл-аrа, ИМЕНА Друго је Алексеј(Але­ поготову у споју "је­
Мехмед-аrа, Ибрахим­ а камоли. ксей, руско народно дина алтернатива",
-бег, Гази Хусрев-беr аквариЈум и акварнј. име) . боље је употребит;и
итд. Ако се додаје Акира~Куросава, јапан- алиби (мн. алнбнјн) другу именицу: мо­
само из nоштоваља ски редитељ): не А ки­ значи nрвенствено rуhност, решење, из­
или у шали, пише се ро. "доказ да се у време лаз, пут, или одскора

састављеЈ!'о с именом: акорд: ген. мн. акордd извршеља кривичног популарни аяглицизам

Авдаrа, Суљаrа, О.ме­ и акорада. дела окривљени нала­ опција.

ращ. Мехмедбег итд. аксиом и акспома. зио на другом месту" , алфа: алф;I .зраци, ал­
Аrи.11ар, Аrире (шn. акт: множина је акто/311 Проширено значеље фа честице (цртица
Agui/ar, Aguirre). у значењу .,слика на­ "изговор" или .,оправ­ необавезна); алфа, бе­
arpo· спојена: атро- гог тела", акти у дање" flастало је у та и гама зраци (без
комбинат, агротехнн­ (ретком) значењу.,чин, америчком енглеском црпще). В. ЦРТИЦА
ка итд. поступак", акти (м.) и данас се пренело и 5,6.
ад (подземни свет) , или акта (ср.) у у друге језике , али га Аљехин (уобичајено,
адски: боље хад, хад­ значењу ,,списи''. По­ строги стилисти не мада је руски изговор
скл. неки граматичари су одобравају. Аљохин).
адресавт значи пошн­ без стварног разлога алијанса; Света алијан­ ам, амајлија, амал,
љалац {nисма и сл.) ; забрањивали облик са . амам: в. х.
nрималац је адресат. акта, преузет из ла­ А.'lиталија (Alitalia, ваз­ Амазонка, дат. Ама­
адхезија, адхезиван, ад- тинског, захтевајуlш духопловна компани­ занки (У грчкој мито­
хезЈrонн, адхерентаи
да се каже "ставити у ја): не Ал Италија. логији), с малим а у
(не атх-) . акте" и сл. а.r1ка (дат. алцй, ген . значељу џ ратоборна
аеро· увек састављено;
актуеЈ1ав, ак7)'елност, мн. алки), обичније жена " .
аероклу(f. аеромитинт. . обичније него актуа­ него халка; Снњска амбар, боље неtо хам­
аерозагаftење итд. лан, актуалност. алка, алкар увек без бар.
азбестuи. вла (аждаја, чудовиш­ х. амерички: в. ЈfflДнјан•
Азија: Азијац, Азијка , те) обичније и боље алко-тест (с цртицом Цlf.
азијсюt (данас обич­ неrо хала. према П). амино-киселива, амЈmо­
н.ије) и Азијат, Ази­ алапљив не него ха- ало и хало (телефон­ ·труnа.
јаткиња, аз11јатскн лапљив. ски nозив). аморалав значи "коме
(обичн<> с nризвуком алатка, дат. алатки, алтернатива. Ову реч у недостаје осеhање мо~
U{ЖМИТИВНОСТ1i, вар­ rен. мн. алаткл. начелу треба употре­ рала"; није исто што
варства и сл .). алва: в . х· бљавати само кад су и неморалан (поро­
Аиша и Ајша. алга, дат. алгп, ген. 1-m. посреци две могућ­ чан, rюкварен).
ајатолах, мн. ајатоласи. алrи и алт . ности, нпр.: "Друга Амундсев, не · Амуяд­
ај вар, обичюrје него Алекс1tје. Руски nатри- алтернатива изгледа зен.
хајвар.

12 13
аиаЈU"езяја, аналгетнк; го анrлофонсхи. Yn. авТ~ПSЈ~адии в. меЬувла­ њег (тражеll, знају/Ј),
аналгетнчки (не анал­ франкофон. днн· вити у старинским

гсзнчкп). Авдалуэнја, андалуски Автихрисr, с малим а обЛИЦЈfМа као међ (од

аиаЈЈЈI, Ова яменица (боље него андалу­ у опmтем значењу меgЈ1, ннт (од ннтн),
има само множину; знјскн) , Андалужанин , "безбожник, невер­ рад (од ради). Не
погрешно је "анал" у -анка (не Андалузи­ ни~t". уnотребљава се ни
укрш-геним речима. јац, -ијка). Антоав (фр. Antoine), nри сажима.њу са мо­

анализирати и аналн­ ав~елскн и анђеоски. не Антуан. В. -оа. гласника (в. то). Види
зовати подједнако су анексија: глагол је Аитоанет.(а) (фр. An- и: де; ле.
добри облици. анектира ти. toinette), Ан-говијета а приори (две речи
аиrа.жмаи: у nреносном анкетни одбор је израз (итал. Antonielta) и у латинском; ло ПР
значењу (nолитnчки, у nолитичком речни­ Ан-гонела (итал. An- састављено, априори);
друштвени а. , а. писца ку, настао буквалним tone//a).Не постоји аориоран, апрворност,

11 сл.) боље је реhи превођењем францу­ име Ан-гоанела. аирнорнСТlТЧкн. апрло­

аеrажованост или ан­ ског commission d1en- Антонио, А:нтониом, рнзам. Супротно: а
rажовање. quete. Код нас треба Антониов (не -нјем, лостернорн.

авr.•tизам и англiщизам реhи нстражнн одбор -нјев): в. -но. авсцес, не аидес.

(реч или израз енгл. (фр. enq11ete значи

ис­ Авчвца, Анчицин: в. аuсциса, не апцйса.

nорекла). трага). -ЧНI(а· Аnулија, покрајина на

Ак:rло-Америкакци (= ав.самб.!Ј, ген. мн. ан­ ао и -о: в. САЖЕШ јуrоистоху Италије ; не
Енглези и Америкаn­ самбала. САМОГЛАСНИЦИ. треба код нас упо­
ЦЈ1); англо-а.мсрнчкн Ан1'арктик, антарктич­ -аоц nогрешно, треба требљавати итал . об­
и анrло-американски. кн. -алац (слушалац, гле- лик Пуља (Puglia)
Састављено лисање Аитверnен (фламак- далац. читалац. позна­ или Пуље (Puglie).
Анrлоамериханци, ан­ ски) и Анверс (фран­ валац., орегалац итд. ; арабеска: као гротеска
глоамернчю~, -лканскн цуски) равноnравне су генитив мн. слушала ­ (в. то).
долушта се кад је вариј а нте. мада је код ца, гледалаца, чита­ Араrов, боље него
значење ,,Американци нас nрва обичнија. лаца итд.) Уп. -ноц. Арагонија; арагонсктr.
енглеског nорекла ". антедат 11р11ти и антн­ апевдвцитис, не аоен­ арбитар, арбитра (зло-
А нrлосаксоици, англо­ датнрати (ставити ра­ ДИI(ИТ. уnотребљава се у
саксонсюЈ. Поред oc- нији датум од nра­ АПОСfРОФ се ставља спортским извешта-
IIOBHOГ зна чеља (нека­ вог). уместо једног или ви­ јима уместо обичя ијеr
дашљи становници анти· се nише саетав­ ше изостављених сло­ "судија"). Не арбитер,
Енглеске). код нас и љено: 8Т/ТI18ЛКОХОЛЛ­ ва: ал: ил : је л~ 'ohy, осим као латииизам:
у друrим евроnским чар, антиталенат, ан­ ви'ш, гос'н. извол'те, Летроније Арбитер
језнцима употребљав а тинсторијскл итд. С итд. Не ставља се у (рИМСКИ ШIСац), arЬi·
се JI у значењу "на­ цртицом само испред речима с, к, нек, у ter elegantiarum (изг.
роди енглеског је­ к.'fена (Анти-Дтrринг) крњим облицима ни­ елеrавцијарум), назив
зика". и ис nред поновљеног финитива (раднт, чи­ за отменог човека
аЈtrлофок (који говори nрефикса, нпр. антн­ таг, доh) и глагол­ или кицоша .
еяrлески). боље не- -анТЈmуклеарlЏI. ског прилога садаш- Арговаут в арrоиаут:

14 15
 11. МИТОЛОШКА асnект. нз аспекта (не­ ауАиториј(ум) значи ауто.: nише се саста­
ИМЕНА чега), боље него са слушаоннца или слу­ вљено кад значи "соn­
Аркакэас (Arkansas): у аспекта. шалачка публпха. Ни­ ствен", .,сам себи",
енглеском се изговара Астек (не Ацтек); мн. је добро примељивати нпр. аутобиографија,
Аркенсо, али је код Астеци (не Ацтек:и) ; овај израз на гле­ аутопортрет, ayroroл.
нас уобичајен изговор астечктr (не астешкн). даоце телевизије ищ1 С цртицом се пише у
Арканзас (какав је астма, астматичан, аст­ сnортских лриредаба, значењу "аутомобил­
некада постојао и у матнчар. уместо лублнха или ск.и", нпр. ауто-трке,
САД). асура, атар: в. х. гледалнште. ауто-делови. ауто-сер­
Арктик, арктнчюr. асфалт, асфалтнн, ас­ Аустралија: Аустрали­ впс. Ипак, эа речи ко­
Ар.rrекии или Арлек11- фалтнратн, асфалтер, јанац, -ијан.ха, аустра ­ је се ocehajy и изго­
но (лик из итал. ко­ не асвалт итд. лнјскл, ређе Аустра ­ варају као јединстве­
медије}; арлекнн или атеље (м. рода), ми. лац, -алка, аустралскн. не, нпр. аутопут, ау­
харлекнн (лакрдијаш). аrељен. Аустроуrарска или томехан:нчар, ауто­
Армеа итд. : в. Јермен. атентат. Није добро Аустро-Угарска (П, у стол, ауrостопер(ка),
артериосклероэа. "nокушај атентата", тачки 49 ф (1), П даје nредност сnо­
артески (бунар), боље јер сама реч атентат допушта оба облюса , јеном nисању.
веrо артешкн: по- (од лат. attentare - уз напомену да је АУТОМОБИЛСКЕ
грешно је артерскн. nокушати) има nрво­ ,.лоrичније спојена МАРКЕ: в. МАРКЕ.
артихл и артпкал; ген. битно значење поку­ лисање "). Придев је а}'ТО·мото: само с је­
множине артнкала. шај убнства. аустроугарски. без цр­ дном цртицом, у сnо­
артиљерија (не артиле- Атина (град): (Палада) nще; Аустроугарска јевима као ayro-мo­
рнја), артпљернјскн, Атена (богиља). монархнја, Аустро­ ro клуб, ауто-мото са­
артнљерац. Атлантик, атлантсюt; угарска царевнна (с вез и сл. (вemn:o А
apnrб1tcкyn: norpeunю А тлантскн океан; А т­ ветtким А). кад је назив одређене
ум. надбнскуп (в. то); лантскн ЛВА"Т (в. НА - аутархији. Веhина реч­ оргюmзације).
архнепископ (без ј јер Тй). ника разликује аутар­ Афrаuистан, афганис-
је сложена реч); архн­ атмосфера, а тмосфер- хију (самовладу, само­ танскн су правилнији
јереЈ: архнјерејскн. схл, не атмосвера, влашhе) од аутаркије облици, али се код
(nривредне самодо­ нас употребљавају са­
архnв и архива у зна­ атмосверск11.
мо АвгаЮfста.н, 811-
чењу "збирка докуме­ а1'р11јум и атриј. вољности, независно­
ган:нстански. Термин
ната" и ,,одељење ус­ Аугзбурr, аугзбуршкл сти од увоза ту~их
Афrани (Авгани) или
танове у коме се чу­ (по новом Правош1су: nроизвода). Прва реч Афrанци (Авганци) ,
вају службени сnиси"; no П 60 било је сложена је с грчким КОЈ И озн а~а ва најброј­
само архив као назив Ауrсбург). arhein, .,владати", дру­ НИЈУ на!ЏfЈУ на nодруч­
научн е установе или aytџro-: no аналогији са га с грчким arkёin, ју Авганистана, треба
име стручног часоnиса. рt1ДЈЮ. најбоље га је ..бити довољан". разликовати од тер­

арчити: боље харчлтн. писати с црпщом: ау­

ау'то: м. рода; множина мина Афганистанци
Је обично fiyтa (ср. (Авганистанци) - ста­
асимилирати Jl асsrмu­ дно-;ређај, аудно-ка­
род), али Је боље
ловатн nодједнако су сета. ауди~визуелан новници или држав­
употребити пуни об­
добри облици. итд. љани Авганистана .
лик аутомобили.

16 17
Аплеј (боље), али и бака, дат. баки.
Ахил: само ово друго Бакволд, Арт (Art
у изразу Ахнлова пе­ Buchwald): не Бач­
та. (Правопис не даје Б волд, Бухвалд.
основа за писање ма­ Баку, из Бакуа, у Ба­
ли:t.r словом ахнлова куу.

пета). бакцил не него бацил.

б: ВИДЈЈ В. Балатов (не Бапатоњ):
Баас (арапска странка): може се употребити и
не треба писати БА­ наш назив Блатно
АС, јер није скраће­ језеро (мађарско име
ница. такође долази од
баба: баба Мнца, али словенске речи бла­
баба-Мнце, баба-Мн­ то).
цнн итд. (или све без Балканско полуострво.
цртице): в. ЦРТИЦА бадсам, балсамоватн
УЗ ИМЕНА. {балсамнратн) и бал­
Бабароrа (личност из зам итд.
бајке) и бабарога Банги (главни град
(као заједничка име­ Централноафричке
ница). Републике); "Бангуи"
бабуи: погрешно се јав­ је француска графија.
ља у преводима с ен­ Бангкок, бангкочкн (не
глеског (енгл. baboon) бангкощки, банкош-
уместо наше речи па­ .кн).
вијан. банка, дат. банци, ген.
бадмнвтов и бедмнн­ мн. банака.
тон; не бадмннrтон. банкнота.
Бадљи дан; Бадњак ( = Баљалука (Баљалуке,
Бадњи дан); бадњах Баљалуци), Бањалуча­
(храстова грана). нин, -анка, бањалучкн;
Баэедовљева болест, не данас ретко Бања Лу­
Базедова. ка (Бање Луке, Бањој
базен је уобичајено код Луци), Бањолучанин,
нас: правилније би -анка, бањолучкн.
било басен (од фр. БАЉЕ. ПР разликује
bassin), у свим значе­ "Врњачка Бања" (на­
љима.
сеље) и "Врњачка
баэука, дат. базукн бања" (бања); малим
(ретко базуцн).
словом "бања Кови­
Бајрам; Курбан-бајрам; љача" и сл.
Рамазански бајрам.

18 19
баријум и барнi барн­ баш управо nлеоназам, скн, бесцарннскн, бес­ увек умеhе на то,
јум-сулфат итд. треба само баш или хлебан (не "безкамат­ нпр. "Без обзира на
Баримор (Barrymore), само управо. ни" итд.); бешчулан, то .шrо . је предлог
не Баримур. Башчаршвја и Баш- бешчаш!tе (не "без­ закаснио ...", "Без об­
барка, у барцн, ген. -чаршија (у Сарајеву); чулан"); бесадржајан, зира на то да ли се

ми. баркн. с малим б у значељу бесубјекатскн, бестра­ остали слажу вли

Барвард (Barnard}, не "главни трг"; башчар­ стан (не "безсадр­ не ...". У пракси се
Бар,~tар. шнјскн (сnојено). жајан" итд.); безем­ ово на то врло често

барокомора. ВВС по мо_rућсnу љаш, безакоње (не изоставља због гло­

Барселова је најтачнија треба писати латини­ "безземљаш''); бежу­ мазности. Уп. с обзи­
транскриnција за mn. цом, као енгл. скра­ чан, бежнчан, бежнво­ ром на.
Barcelona. ћепицу ( у падеЖЈЈМа: тан (не "безжучан" беэ суми.е.
Бартон, уобичајена ВВС-ја, ВВС-ју итд.) итд.); бешаван, бету­ бејзбол, боље него без­
транскриnција за енгл. или према изговору ман (не "безшаваи") бол (по П).
Burton; тачније би би­ Би-Би-Си, Би-Би-Сија , итд. Бејсн, Каунт {Count
ло Бертон. Уп. Тар­ итд. Исто важи и за беэбедиостав, -сна, -ено; Basie), не Бејзи; Беј­
нер. називе америчких те­ безбедносна ситуација си, Ширли не него
Баск, Баски, не Бас­ левизијсК1fх мрежа (не "безбедоносна"). Беси (в. то) .
кијац, Баскијци. Прif­ NBC (Ен-Би-Си), CNN безбм и бејзбол. бејснк, (енгд. Basic,
дев баскнјскн је рђаво (Си-Ен-Е11) итд. беэ да, недопуштепо у компјутерски језик):
скован (в. -нјскн} али бдети., ијек. бдјетн; књиж. језюсу. "Ушао не бејзнк.
му нема замене. Бас­ бдllМ, бднш, они бде; сам у авион без да ми Бејсингер (Кim Basin-
Кllјскн залнв: погреш­ бдео, бдела, ијек. је ико прегледао прт­ ge.r}, не Бејсинџер.
но ум. Бискајски за­ бдјење: бдеlш, (про)б­ љаг" - треба : а да ми бекство, не бегство.
лив. девwп, ијек. (про)б­ нико није прегледао бекхевд (у тенису) , не
бата: бата 'Боле, али дјевшн. Допуштени су nртљаг. .,Отпутовали бекенд.
бата-Ђолета, бата-'Бо­ и облиц:и бднјtщ бдн­ су без да су утврдили Бела кylla (у Вашинr­
летов итд. (или све јеш, они бднју, бднју­ шта је посреди" - тону).
без цртице): в. ЦР­ Јш, бднјење. треба: не утврдившп белети се, белео се,
ТИЦА УЗ ИМЕЈfА беr: в. ага шта је посреди. ијек:. бнјељетн се,
Бахама или Бахаме
беrати ( ијек. бјеrатн) беэ даљег: боље без бнјеляо се, бнјељела
(или Бахамска остр­
ва), боље него Баха­ уместо беЖЈЈтн (бјежа­ омевања, одмах, сва­ се; белнтн (чинити
ми. Уп. Бермуда. тн) не сматра се за како и сл. белuм), белно, ијек.
бацил, не баюџш. књиж. облик. БЕЗЈIИЧНИ ГЛАГО· бнјелнтн, бнјеmю, бн­
БачвоЈЈд, не него Бак­ бедуин (мало б, јер ЛИ: в. се. јелнла. В. -нтн:
волц (в. то). није народност). безмаво (готово, умало). белешка, дат. белешцн,
Бачка Палакка, Бачха беэ·. У префиксу без-, безначајан: в. значајан. ген. мн. бележака,
Тоnола, Бачко Петро­ з се увек прилагођава без обзwра. Грамати- боље него белешкн.
во Село, бачкопала­ следеhем суrласнику чари захтевају да се Ијек. би;ц.ешка.
начкн, бачкотопол­ или се стапа с њи:м: између овоr израза и Белучи (итал. Bellucci),
скн. бескаматн:и. бестежнн- речепиде која следи не Белући.

20 ·============ 21
бе.в: в . е-л. BCG-a. Уп. ВВС; DDT. вом ако означава <Р ли би хтели да до­
бео: ијек. је бнјел и Беси, Ширли (Shirley цређену изложбу (нnр. ђете" и сл . В. бнх.
(ре))е) бно; компа­ Bassey), не Бејси. Бнјенале у Венtщнјн). бисrа: в. сломеннк.
ратив бјељн (не бје­ беспризораи значи са­ БВЈ( Који Седи ( индн­ · битисати, реч турског
лнјн). мо "који је без над­ јански поrлавица): бо­ порекла, првобитно је
Бераве, ж. род мно­ зора, напуштен''. Бе­ ље Седећи Бик, nре­ значила "пропасти ,
жине: у Беранама. смислени су спојевн ма П npohи" (особито у из­
бериберв, берноернја као "беспризорна из­ Билбао, Билбаоа, у разу бнло н бнтн­
((Юлесr). јава", "беспризорно Билбаоу (боље него сало); данас је дефи­
Беркшајр погрешно : понаmан.е" и сл. Билбаа, Билбау). нитивно примљена у

Berkshire се у Ен­ бестраrа (нпр. ндн бес­ Билеliе, у Бмлећи (ж. значењу "живети, nо­
глеској изговара Бар­ трага, бестраrа ти род); бнлеhкн; Виле­ стојати, бивствовати".
ЈФШр, у САД Берк­ глава, бестраrа дале­ hанин, -нка. битка, бнцн н бнткн (в.
шир. ко). Неки nут (нпр. с билиов је хиљаду ми­ -тка), ген. мн. битака,·
БерЈIИВСКВ зид. глаrолом отнhн) има лијарди, или милион Косовска битка, бliТка
БерМIПП'ем (Вirming- готово мету вредност милиона ; под америч­ на Косову (в. ИСЈ'О­
ham), боље него Би:р­ као и без трага. ким утицајем често се РИЈСКИ ДОГАЂА­
м:инrем. бестселе.р. nогрешно уn<Уl'ребља­ ЈИ).
БермуА8 или Бермуде; Бети Дејвис (Bette ва уместо милрјарда Бнтољ: в. Скопље.
П допушта и м. Davis}, не Бет. (хиљаду милиона). . БиХ (Босна и Хер­
облик Бермуди, "као Беч: инструментал Бе­ бwto одвојено: било ко, цеговина).
Балеари и сл." чом; Бечанин, Бечан­ било какав, бнло где, бих, бисмо, бисте у
Бернард, Бертравд: у ка ми Бечлија, Беч­ бнло шта; бнло с кнм, облицкма погодбеноr
француском крајње d лнјка (Бечлика). итд. начина не смеју се
ј е немо (Бернар, БеР" биатлов (без ј јер је био- састављено: бно­ замењивати са бн:
тран), у енглеском се сложена реч). детерџент, биохемнја, ,,Да знам, рекао бих
изговара (нпр. Ber• Библија (велико Б). бностаннца итд. Само вам''; "Ми бисмо Х'fе­
trand Russell - Бер­ биј, бнјмо, бијте, а за био-библноrрафнја ли да уђемо''; ,. Кад
транд Расел) . исто и убнј, набнј, П допушта и писаље бисте чекали, поrре.
Бервс (енгл. Burns). лребнј, пробнј, лрибиј, с цр'ЛЩом, ради бо­ шили бнсте''. ·
Друго је презиме забнј, одбнј, раэбЯЈ: љег раздвајаља два БихаЬ, бихаfuат; Биха­
Барнс (Barnes). нзбиј итд. В. ЗА ­ nрефикса. ћае.ин, Бихаhанка ,
Бервпrrаји (Bernstein) ПОВЕДНИ НА ЧИН Биоград на Мору. . обичније него Биw­
као немачко nрезиме ; бијел: в. бео. биоа.:обuија ( фам.или­ ћаяин, Бишћанка.
Бернстајн нли Берн­ Бијељина, не Бјељина. јарно). бицикл, ген. ми. би­
стин као америчко. бијеиале (изложб!l кој а Бирмиигем (Birming- днка.ла (боље) или
бесав, бешњн, најоеш­ се одржава сваке дру­ ham), уобичајено: тач­ бицнкла.
њн. ге године). М . рода, у није би било Бер­ бјељн: в. беа
бе-се-же, бе-се-жеа ил и множини обично ср. мянгем. благодари.ти, благода­
(по француском, са­ рода ( бнјенала). С ве­ бисмо, бисте: nогрешно ран, благодарност, су-
мо латиницом) ВСО, ЈЈЈIКНМ почетним сло- "Ми би могли", "Да вишни русизми поред

22 23
 вашег захвалНТif, за­ његова фнлозофнја та дје11(иц)а Марнја, светлоснв, . загаснто­
хвалан, захвалност. заправо је тражеље светн Кузман н Дам­ црвен}, али се · при
бледети, бледео, ијек. бога), у устаљеllИм јан, прелодобнн муче­ пореlјењу растављају:
блнједјетн, блнједио, изразима и узречица­ ник Теодеснје. В. и: отвореније плав, зага­
блнједјела. Уп. избле­ ма (за име бога, боже МНТОЛОШКА ИМЕ­ снтнје црвен итд.
детн. помози, не дао бог, НА,· светн. бој В8 К~СОВ! (мало
бледожут, бледозелен краде богу дане итд.), Бmull. б): в. НСГОРИ)СКИ
итд., увек састављено. а поготову ако се Божиii-Бата, Бо:ж:иh- ДОГА'БАЈИ.
Б.11екберв (Blackhurn), односи на nаганско - Бате итд. (цртица не­ Бока которска и Боха
не Блекбурн. божанство (грчки бог обавезна). Которсп (П допушта
бЈЈИзак, ближи, нај- рата и сл.). В. и БО­ бо:жји и божнјн; не Б-, оба начина писаља),
бЛЈlЖН (у свим зна­ ЖАНСТВА; божји. осим у црквеним тек~ дат. Боки, бококо­
чењима); пorpeurno је богами (али бога ти, стовима (П, тачка 15 торскн; Бокељ, Бо­
у ПР "блискији". бога му, бога вам и 38). кељка , бокељскн.
бЈЈИэу није погрешно у итд.). бојазан, -знн, не бо­ бопешљнв и болежљнв:
зиачењу "скоро, rото­ боrзиа: богзна какав, јазност (осим у зна­ овај други облик врло
во" (нпр. Чекао је бла­ богзна где, богзна чељу .,бојажљивост"). је чест и у ије­
зу два месеца). шта итд.
бојати се да." no- кавском, мада би
БJJRCkJI исток, блиско­ богме и боме. rpeШJto, као и надати према П 60 требало
нсrочнн. Боrојављеаье (празник). се да (в. то). ту да гласи само
бломба, бломбирати БогороДIIца: в. БО- БОЈЕ. Сложени при­ бољежљнв.
иек.њижевно ум. ллом­ ЖАНСТВА цеви пишу се са ­ Бољшој театр (или
ба, пломбнратн. боди-билдииг, бодЈI- стављено ако озиача­ театар), Бољшог теа-
бљесu (поред блнјс- билдер (или с:амо вају прелазну нијансу, 7р8, Бољшом театру.
сак), бљештав, бљеш­ бнлдер). нпр. плавозелен (на бомбов (м.) и бомбова
татн (поред блијсщ­ БОЖАНСТВА. Имена средини између пла­
(ж.); бомбОннјера (бо­
тати), бљсснутн ије­ бо:ж:анстава ПИ1DЈ се вог и зеленог), бело­
великим словом: По­ ље) и бомбоњера. Не
кавски су облици. ;кут, сивомаслинаст
Екавски је само бле­ сејдон, Хера, Јупитер, итд. Пишу се с црти- бонбон итд.
сак, блештав, блеш­ Перун, Буда, Хр!fСТОС цом: кад су боје бщпон се обично пише
татн, блеслугн. итд.; тако и Саваот, одвојене, напоредне , састављено; правопис­

Бог, великим словом Јехова, Господ , Све­ нпр. плаво-зелен (мес~ ни приручници га не

ако се односи на хри­ виunьи, Богородица, тимично плав а мес­

помињу.

шhаяског (одн. јевреј­ Госпа, Алах. За Бог тимично зелен), .црно­ борилац ( борноца, ген.
ског, муслиманског) в . ту одредницу. У ви­ -белн филм, црвено- мн. борнла.ца) значи
бога и ако има осо­ шечланим устаљеним -жутн дрес итд.
што и борац: цанас се
бине посебног имена , називима пише се ве­ Придеви који означа­ највиш~ уnотребљава
нпр . У почетку ство­ лико слово прве речи вају светлију или придев борилачкн
ри Бог небо н земљу (Света тројица, Дух тамнију нијансу пишу ( борилачки спортови:
Малим СЛОВОМ у уоn­ светн) осим ако назив се састављено (отво­ бокс, рвање, мачева­
штеиом значељу (нпр. садржи име, нпр. све- реноплав, тамнозелев,
ње, џудо, карате итд.).

24 =========== 25 ============
бормашвва, "боље него или је означавало нарочито при поређе­ БРОЈЕВИ (писаље).
бор-машкна" (П). разне руководеће чи­ њима (све бројнији, Према Правопису, ви­
Борв:мут (Bournemouth): нове, од nодофицира маље бројан, ваiброј­ шечлани бројеви (ос­
в. Портсмуг. до бриrадног генерала Юiјн). новни и редни) пишу
Борџија (итал. Borgia) (тако и код нас у БРОЈЕВИ (збирни). се растављено, нпр.

код нас је одавно некадашњој црногор­ Бр~не именице на сто четрдесет девет,
укорењен облик; nра­ ској војсци). Брпта­ -ица (двојiЩа, тројица хнљаду шест стотина

вилна транарипција днст(а) се у новије итд.) употребљавају се седамдесет пета итд.;

била би Борђа . време уnотребљава и само за мушкарце: тако и две стотнне,
боса.скохерцеrовачки за припаднике теро­ двојнца људн, четво­ трн стотнне, итд. до

(који се односи на ристичких организа­ рiЩа бра.lщ вас пето­ девет стотнва (али
државу Босну и Хер­ ција као што су итал. рица, бнло JIX је десе­ састављено сложенице
цеговину), 60санско­ Црвене бркrаде (Вri­ торица. двеста, триста ... девет­
-херцеговачкн (који се gate rosse). Облици двоје, тро­ сто и двестотн, три­
тиче Босне с једне и Бриж.ит (Brigitte) или је, чепюро, петоро стати... деветстот).
Херцеговине с друге Брижита ; Брижите, итд. употребљавају Од овог правила по­
стране). В. СЛОЖЕ­ Брижити отд. В. -е се данас углавном у стоје два изузетка
НИПРИДЕВЛ (ФРАНЦУСКО). трп случаја: (1} за које Правопис не по­
Браэвл, браэнлскн, брвјатн (се) , брнјем скуп мушкараца и миље, али се могу

Бразилац, Бра.зилка. (се), OIOI (се) брнју; жена, нпр. двоје извести из појединих
Некадашњи обл ици не брнјам итд. супружннка, четворо примера у ПР 60. То
Бразилија, бразюrлјан­ бриљантан, не брили­ бpalie н сестара, де­ су: (1) Састављено се
скн, Бразилијанац, јантая; брнлијант, сеторо младнhа н nишу редни бројеви у
-анха данас се упо­ брнлнјантскн (уоби­ девоiака, у породнl(Н којима је на другом
требљавају само за чајено, мада је и ту нас је бнло двадесет месту број стотине,
град Бразилију (nре­ боље бриљант, бри­ троје; (2) уз збкрне хиљаде или милиона:

стоницу Бразила од љаятскн). именице, нnр. троје шестстотн, двеmља­

1960). Брисел (Bruxelles), Бри­ деце, петоро јапЫЈ­ днтн, тромнлнонНТlf,
брејкденс. села, у Бриселу; не дн, седморо господе, стохнљаднтн, двеста­
Б ретања, Бретонац, Брисла, Брислу. . четворо браЬе (по­ хяљадитн, стомнлн­
Бретонка, бретонскн. Брјус не него Брус (в. ред седморЈЩа госпо­ овнти итд. (2) Са­
Брсша (Вrescia, Ита- то); Брјустер не него де, четворнца браlщ стављено се пише я

лија), не Бpenmja. Брустер (Вrewster). в. горе); (З) уз име­ именитељ разломка.:

брже-бо.rье к бржебоље бровивт, бровнннг нице које имају само двадесетпетнна (1125;
(по П). (врста mmrroљa) по­ мпожину, у ком слу­ уп . двадесет петина
бри rади р и брига- грешно ум. браунннг. чају се број обично = 20/5), две четрде­
днст(а): обе речи зна­ бројаи се може упо­ слаже с кмекицом сеrтреhнне (2/43), итд.
че "члан радне бри­ требити к у смислу по завршетку: двоја С цртицом се пишу
гаде" . Поред тога , многобројан. Неки врата, троје маказе, спојеви од две речи
брнrаднр у страним пут је и nоrодније од седмора кола. В. и који означавају при­
армијама означава овог другог придева , следеће одреднице. ближ:ну вредност: пет-

26 =========== =========== 27
 -шест, троје-чеriЮро, је, троје, четворо, пе­ човека". Уз бројеве бројка (дат. број'дн,
десетак-двадесеrах, торо итд. имали су у . од пет па навиmе ген. ми. бројкн) значи
дан-два, реч-ДЈЈе итд. старијем језику мнош­ глагол је у средњем цифра; не треба је
В . ЈЈ : СЛОЖЕНИЦЕ тво различитих па­ роду, а именица у употребљавати уместо
С БРОЈЕМ; Щ-ЈФРЕ; деЖНЈЈХ облика, али генитиву множине : број (погрешно је
ТА ЧКА УЗ ЦИФРЕ. се данас готово увек ,.Јавмо се тридесет нпр. "Инфлација се
БРОЈЕВИ (промена) . употребљавају као ве­ седам кандидата", иери троцифреним
Основни бројеви од променљиви (жена с .,Спасло се 55 људи". бројкама '', треба: тро­
пет вавиmе непромев­ троје деде и сл.). Није поrрешно ни ако цифреним бројевима).
љиви су у српскохр­ Донекле су се сачу­ се глагол у роду и бpoJIXJIТilc, не бронхнт.
ватском. Бројеви два вали само облици броју слаже са суб­ бруu, дат. бруl(Н.
(ж. две, ијек. двкје), rенитива двога, трога јектом: ,. Тих пет го­ БруЈUЈвв (Brooklyn),
трн, чепrри још су и датива двома, трома динs брзо је прошло" брухлннсктr: не брук­
задржали извесне па­ (Од тог двога морамо или " .... брзо су прош­ лянDIКН.
де.жне облике, и то: нешто Н38бр8ти, Њн­ ле", "Примљено је Б~~ус (Btuce), Б_еустер
за ге1П1'ГИ11 двају (м. и ма трома ннсу дали свих 29 приправника" Br_ewster), не Брјус,
ср. род), двеју, ијек. нншта и сл.); у мно­ или ,.Примљени су рЈустер.

двију (ж. род), трају, ЖИШI се још употре­ свих 29 nриправнmса ". бруто: бруто тежнна,
четирију,· за датив, бљава сред њи род Уз број не именице бруто доходак и сл .
•mструментал и лока­ двоја, троја, четвора на -нца уrтотребљава (без цртице nрема П,
тив двама (м. и ср. итд. (двоја кола, се именица у генитиву поготову у вшnе­

род), двема, ијек. двје­ четwора врата и сл.). множине (тројица љу­ члани:м изразима \{ао

ма (ж.. род), трнма, БРОЈЕВИ (слагаље с дн, лнсмо четвортщн бруто рС!.!fЕ:'!Р_ска то­
четврнма (застарела и:менкцом и rлаго­ студената) односно ге­ на). В. Цl'ГИЦА 4.
је четнрма). П осле лом). Уз бројеве са нитив збирке именице БрЧiо, из Брчког(а), у
предлога се и ови један на крају, име­ (шесторица браhе}; Брчком(е) ; Брчащm
бројеви најчешће упо­ ЈD[Ца и rлаrол се глагол је у облику (или Брчак), Брчанка.
требљавају као иепро­ употребљавај у у јед­ двојине или множине бубамара.
менљиви, нпр. нзмеру нини: "Јавио се триде­ м. рода: Из наше чете бубащваба.
две ватре, са четнри сет један кандидат", остала су днојяца ил и Бубка (Сергеј): по П ,
прста; кад нема пред­ ,,Прошла је сто једна ... ОСТ8Лif су ДВОјНС(а. тачка 76 ф (2), пра­
лога, у књиж. језику година". Уз бројеве Уз збирне број еве вюЈ.није је Буnка .
се препоручује проме­ два, трн, четнрн и све двоје, троје, четворо, бугивуги (састављено),
на по падежяма, нпр. сложене бројеве са 2, итд. глагол је у бугнвугнја, ми. буги­
односк двеју земаља, З, или 4 на крају, среДЈьем роду: дошло вугнјн.
договор двају председ­ именица и глагол су у је њнх петоро. За Бугој~о, бугојанскн,
БугоЈанац, -анка.
вшщ уз учешhе rрнју облику двојине: ,,Јави­ облик именице в.
одредницу БРОЈЕВИ будзашто.
фабрика (боље него: ла су се тридесет три
(збирни). буди боr с нама (од­
односн две земље кандидата", "Прошле
итд.). су сто две године", бројИЈЈац (не бројиод), војено, по боље n
ми. бројноцн, бројТЈЛа­ него буди-бог-с-нама);
Збирни бројеви дво- "Спасла су се 54
ца. не буднбоксна.чд.

=========== 28
29
БУДУЋЕ RPEME (фу­ бутан·rас. вајда, увајднтл се ши­
тур) пише се саста­ бутер, путер (лутера) и роко се употребљава
Ћљено од глагола на данас ретко путар у књиж. језнку и пра­
- тн (нпр. раднЬу, na- (путра) једнако су в вилно је као и фајда.
шliy), а одвојено од добри · облици (nоред вакуум, вакуумнраи, не

глагола на -liн (на/ш домаhеr маспац и вакум, вакумпран.

liy, реЬн hy, помоhн масло). Ba.'lac (Wa/lace: П nред­

liy). Хрватско одво­ Бучер (енгл. Butcher), .в. Енглеска w на по­ лаже да се задржи

јено nисаље (paдll_T Буч (Butch): не Бачер, четку речи испред као традиционално,

Ьу, паст Ьу) чис:rо је Бач. самогласника код нас мада би ближе е.нrл.
графичка варијанта , Бушмав (не Бушма.­ се nреноси са в (не изговору било Волас).
јер је изговор и у том 'lfин). са у): Вајлд (Wilde), ван (у страним име­
случају раднliу, naш­ BCG: в. бе-се-~е. Ворен (Warren), Вест нима): в . де.
hy. (Wese), Вилкинс (Wi/- вандалистичхи (често у
Буевос Ајрес _(шп. kins) итд. Између два преводима са енгле­

Buenos Aires}, са Ј, бо­ вокала преноси се као ског) не него вандал-

ље !fего са н; придев у: Хауард (Howard), CKif.
буеносајрескн. Пayepc(Powers), Роуан ваннаставни; ваннауч­

бука, дат. буци. (Rowan) и сл. вн; ваннацнонйлан (и

Бу..-урешт, букурешкн У щnанском, Ь из­ изваннаставни, итд.).
и букурештанскн; Бу­ међу вокала има з.в ук ваrrити: ваплјем, вапи­
сличан нашем в, али јеш, они вamfjy и
курештанац, -~нка.
се код нас преноси
бvлевар: стануЈеМ на вапим, ваш1ш, они
"булевару, долазим са са б: Куба, Ибањес, вале.
булевара, не у булеш~­ Сан Себастијан итд . варијанта, ген. мн.
ру, нз булевара. Изузетак су само Ха­ варијаната, боље не­
булка, дат. булЦЈf. вана (uш. /а НаЬапа) го варијанти. В. ГВ­
буиrалов, бунгалова. и Кордова (C6rdoba), .fШТИВ МНОЖИНЕ
Облици бунгало и имена која у свим ев­ (именице~- рода).
банга.ло, који се нала­ роnским језицима по варити НИЈе препоруч­

зе по речницима, ни­ традицији имају в. љива у значељу за­

када се нису употреб­ Име или надимак варивати. Уместо ва­
љавали у nракси.
Cordobls треба пре­ рштац, варилачки бо­
) носити као Кордобе.с
Буњевац, Буње-вка , дат. ље је заваривач, зава­
-вки; буњева чки. . (не Кордовес). ривачкн.

буреruија, бурегџщсКЈf, Вавилон, Вавилоња}mН, варка, дат. варцl~ ген.

вавплонски.
бурегџнннца. мн . варкн.
вага, на ваги.
буржујски и 6)17~0- Васкрс је црквено-
ваrон-рестораfl; вагон­
аски. словенски облик: у
бурлеска: као ГЈDОтеска -лн.
обичном говору нема
(11· то) . ваза, боље него вазна.
разлога да му се даје

30 31
 nредност над народ­ издаја, велепошто.ван односuо цара и цари­ множиви (слаrање по
вим обликом Ускрс. итд. це , док се височан­ смислу: Веlшна људи
васкуларви (који се Велиха Госпојива (пра­ ство (ИЛИ ВИСGСТ) подржавају ОЈЈу одлу­
тиче крвних судова): зник); Велика Морава. употребљава за прин­ ку).
не васкулни. велики: Петар Велики ttеве и принцезе. ве-це (нужник), ве-тща
ват: ген. мн. ваm: ват­ и сл. (в. ИМЕНА У обраhању пише се или WC. WC-a (ВЦ,
-час, ват-саr. ВЛАДАРА) ; Велика малим словом ("Нада­ ВЦ-а) ; не VC.
Ваwаавске uа\tјестк се Морава; Велика Бри­ мо се, величанство, да
веш-машиuа (с црти-
код нас употребљава танија; Велики петак ћете ...", П) али вели­ цом; боље: машлна rза
као множина , док је у (в. ПРАЗНИЦИ). Ви­ ЈСИМ Ваше величан­
прање).
чешком једнина ср. ци и: тtсати велтпаrм ство, а необавезно
вештичјк, боље него
рода . Најбоље је nре­ словом. велико Њ у замени­
вештичији.
вести тај назив као Велики медвед, Велика цама треhег лица
Ви, Вас, Вам(а), Ваш:
Вацлавскн (или Вац­ кола (сазвежђе). (Њеrово, Њено вели­
у ПQСЛОВRОј I1рСП1fС­
лаЈЈљев) трг. ВЕЛИКО ПОЧЕТНО чанство). В. његов;
ЦИ (али не и у дру ­
в.аw добија велико В у СЛОВО: в. Бог; ваш.
гим врстама текстова)
куртоазним изразима БОЖАНСГВА; Ви: вересија: сматра се да
уобичајено је да се
Ваша висостн. Ваше ВОЈНЕ ЈЕдиницЕ; треба тако да гласи и
nишу великим словом
величанство, Ваше ГЕОГРАФСКА ИМЕ­ у ијек. (не вјересиј'а).
кад се односе на једну
преосвештенство и сл. НА: де.: ЖИВОТИ!Ь­ nошто ни-је изведено
особу. Уп. ти.
Види и: велн•танство; СКА ИМЕНА; ЗА ­ од речи вера (вјера),
Yia(као лат. реч, нпр.
Ви. КОНИ.· Земља; ЗНА- него је турског nо­
ЦИ ЗОДИЈАКА; рекла.
Беч via Будимосшта);
вашЈ<а, дат. вашкн и
вапщн, ген. мн . ИМЕНА НАРОДА: Версај (Versailles), .вер­ hирилицом само вија.
ИСТОРИЈСКА PIME- сајскп, боље и данас видео: вц«ео-урсђај
вашака и вашкн (по­
видео-касета, впдео­
ред: вйш, ген. t.ur. ва- HA; ИСТОРИЈСКИ обнчније него Версаљ,
ДОГА 'ЕАЈИ; КЛУ- -клуб, видео-спот итд.
шнју). версаљсКIЈ.
БОВИ (ИМЕНА}; Всрсаче Вер­ П допушта и одвојено
в.д. (вршилац дужно­ (Versace),
МАЛА СЛОВА; nисаље, а увек одво­
сти). сачеа, Версачеов ; не
веrетаријанац, веrета­ МАРКЕ; Mecer(: НА ­ Bepcahe, Версаћи. јено у вишечла ним
рвјанка, -анскн, -ан­ ДИМЦИ; НА СЛОВЈ,.f; весели ме: в. радује ме. сnојевима као ВI!део и
НЕБЕСКА ТЕЛА: Вестаsнтхаус (Westing- ауд11о уређајп, в1щео
етно, не вегетернјанац
огласи н рекламе.
итд. ОДЛИКОВАЊА; !Jouse), не Вестинг-
всжбаи.rа, дат. веж­ ОЦЕНЕ; ПОКРЕТИ; хауз. В. с и з (из­
вuдео-рикnрдер R влwео

сЈЈети; СТРАНЕ СВЕ­ рнкордер. У ИСТОМ

банци. говор).
значењу може се уnо­
веза: у вези. ТА; Сунце: ТИТУЛЕ; веhина с имеющом у
ВЕКОВИ: в. РАЗДОБ­ УЛИЦЕ; УПИТНИК; rенитиву тражи гл а­
требити и мапiето­
ЉА. УСТАНОВЕ; IЏКВЕ; гол у једнини (Ве!Јтrна скоп. с придевом маг­
нетоскопсюr.
Всласке.з или Вела- и појед~не речи. људн лодржава ову
скес (Velazquez): n. еэ. величанство је титула одлуку). али није Видовдан: в. ПРАЗ­
веле- састављено: .веле- краља и краљице, nоrрешан ни глагол у НИЦИ

32 33
Вкзаитија (држава), ви­ ввљушка, дат. виљуш­ вицеад~~tнрал, втще - вожд: малим словом
эантнјскн и впзаFГГНU­ цн, ген. мн. внљу­ краљ, втщешю.тнон nрема П .
скн, Византинац (бо­ шака. итд. ВОЗИЛА: в. МАРКЕ.
ље не.го Византијац); ВИRОВНПК је русизам, вн.. екца (Vicenza), не Војни, Војислав, не
Визант (старо име али га не треба Brrheнцa. Воин итд.
Цариграда, а у nрене­ одбацивати, јер има виwе-~~tање. ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ.
сеном смислу и Ви­ нешто другачије зна­ вкв. (малим словима): Називм војски , пара­
зантије) , византскн. чење него паша реч "8. кв. војних формацнја , је­
визиткарта ( = nосет- крнвад. влаrа. дат. влази. диница. гарнизона и
шща): састављено ВИЈiчевцо (итал. Viл- ВЛАдАРИ: в. ИМЕ­ војних обласrи пишу
према П. cenzo ), не ВлнЬенцо. НА ВЛАДАРА. се великим словом
визуелаи (обичюrје) и ввртуоэ, влртуозан, владика, дат. владнцњ прве речи: Југосло­
визуалан. виртуоски, виртуо- властела иде с гпа ­ венска народна арми­

војоглав, вflјориrН, се знrет или внртуоз­ голом у множини ја, Шеста флота,
(са Ј). ност; не внртоуз, (као госnо/(а, браhа): Збор народне гарде,
В илњус (Vilnius), rлaв­ внртоузан. властела су била уз Бањалучкн корпус,
IUI град Литваmtје; не Вис, BRIIТКif (обичније краља, не властела је Схоиска армтrјска об­
Виљнус. Раније су него еПски). бltла. ласт; тако и: Срем­
уnотребљавани п об­ висок, впшн. највтrшн вЈtастеос.ки, властеоство ски ФЈЮнт, Источнн
лици Вилно, nрема (не вншљи ни внсо­ и властелскн, властел­ фронт, Tpelfл украјян­
nољском, и Вилна , чијн). ство. скн фронт итд.
према немачком обли- ВIIСОКОучен, ВlfСОКОКВ8- ВЈЈ&т може бити ж. и војко: ПР бележи само
ЛИфИКОВВН (в. и: м. рода: све влати, сви сложене придеве који
"-'У·
Виља. Пр~зиме Villa КЈЈ), внсохок.валнте- влатовл. се nишу састављено,
тан, внсокофреквен- ВМА: в. Војномедн­
у мтаЛИЈ ЗИСКОМ се као војногеографсхн,
та~ внсокохалорнчан,
изговара Вила, у rџrнска академија. војноисторијсхн, вој­
внсокорадrюалЋrван;
IDТlанском Биља: тако во,ценица је млии на нотехннчкн, војноме­
висохоQењен, висохо ­
н Панч о Биља обали реке или днцински. ВОјiЈОС8ЕШ­
ооштова.н (увек са­
(Pancho Villa). стављено no n ). потока; nогрешно се ТСТСКН, војнообавеш­
Виљем није погодна впсост: као внсочан­ уnотребљава за ручне тајнн итд. Иnак, они
транскрипција за енгл. ство ~- то). сnраве (водеинQа за као војно-l7оморскн,
Wil/iam и сродна име­ височанство НЈЈје исто кафу - треба: млин војно-дивнлнн морали
на из других јежха. што и велвчанство (в. за кафу). би се писати с цр­
Боље је енглеска име то). Уnотреба великог ВОДИ'I, не воднЬ. тицом, јер су у њима
nреносити као Вили­ почетног слова као за водка је писани облик оба дела равноnравна.
величанство. В. и ње- у руском, али се ход Понеки се могу пи­
јем. а из цруrих је­
гов, ваш.
ЗЈ!Ка nрема изворном нас nише и изговара сати на оба начина,
витамиu: витампн Б, вотка.
обЈlИ ку; немачки В ил­ зависно од тумачеља,
ВИТШ•ШЛ Ц ИТД. ИЛИ водовоuнја, фамилијар­ нпр . војнополнтнчкн
хелм OVilhe/m) , хо­
Б-вятамнн. Ц-внтаМFГН
ландски Вилем (Wil- на. (који се одпоси на
итд. (П mrшe Бе-ви­ воl)ство, не воlЈство. војну nолитику) и
lem) итд.
тамнн, Це-витамтт).
34 35
 војио-политпчкн (вој­ IOip. Ма чек, Ч11чак. воки-тоо (од енгл. или врно, врела (само
ни 11 потrrички) . В. Паљетак. Кривец, walkie-talJ...ie): не то.кн­ ијек.) Једнако се
СЛОЖЕНИ ПРИДЕ­ Сремец, Бунушевац, -вокн. мењају и сложенице
ВИ. Коларац, Ибровац Волта, на Boлni. лровретн, уэавретн
Rнј tiОМСДЈЩИuска ака· (али и; Колар'!е, волт, ген. мн. волта и итд.
демија,с..:раhено ВМА Ибровче); (З) за стра­ волти. врло и веома nодјед­
(юговор .. ве-ем-а ", не на имена и презимена воља за неШ1'0 (нnр. нако су добри изрази.
..вe-t-te-a"). на -к. -г, -х. -ц, нnр. воља за рад) , али и Врњач.ка Баља. В.
Војтјех (Vojtecl!, ч еш­ Џек, Жак. Да г, Кинr, за нечнм. БАЊЕ.
..:и): Bojhex ( Wojciech, Хајнрих. Ерих, Бах, Ворвер брадерс (War- врстав, врсна, врсво.
nољ ски) . Франц, К ац итд.; (4) ner brothers) или скра­ врti.и: в. вршнтн.
ВОКАТИВ (nети nа­ за nрезимена на - olJ ћено Ворнер. Не тре­ вpyli , врЈ!щ najвpyhn.
деж) . Именице са и -нн (в. под -ов); (5) ба писати " Ворнер BpxiiJ{I(a, у Врхники.
за вршетком на nред­ за муслиманска имен а Брос" јер је Bros. Врховец, Врховца (не
њо непчани суrл асник као Сал их, Рефик, само скраћеница од Врховеца): в . -ец.
(h. /Ј. ч, Џ, щ ж, љ. Абдулах (где се јавља Brothers. врховник: мало в. Уп.
њ. Ј) добијају у и наста вак -у: Рефику. Ворчестер логреiUНо логлавннк.
вокатив у настава к -у: Абдул а ху). ум. Вустер (в. то). вршвлац (не вршиоц),
.Матнhу. ковачу, КЈIЦО­ Лична имена на -а вотка, дат. вотю1. Не мн. вршнодн, врштr­
шу, лупежу. коњу, (ж. и м.) углавном водка. лаца.

змају итд. Отуда и имају вокатив једяак воtiка, дат. воliкл, ген. врwити, врhн (жито).
Мitлошу, Рt.щошу итд .. номинатиuу : Мnрија! , мн. воhака. У новије време упо­
боље него Мтrлоше. Никола! , Лука! , М ар­ вражји (боље) и вра­ требљава се с истим
Радоше. За име нице
та! , Олrа ! , итд. На­ ЖЈtјн. облицима као и гла­
ставак -о добијају Врањска баља. В . БА ­ гол вршптн (= обав-
на -р јавља се и
двос.IЈо жн а нмена с
наставак -е и н ас­ ЉЕ. љати); по старијој
дугоуз лаз ним а кцен­
та в<Ј к -у царе. npo- враочји и вра.пчнјн промени инфинитив
том , као М а ра, Љшьа ,
фt:cope. господару. (друrи облик је лак­ гласи врlш или вреhн
Гоца, Божа. Жика
фршер;~ пастире 11 ши за изговор). (ијек. врлјеlш), са­
и·гд. (Маро! , Љиљо!
лacrupy, mrcape и
»тд.). Имена на - IЩП временом. Боље с вре­ дашње време вршем,
rmcapy 1пд. добијају у вокативу меном, нпр. "Градови вршеш, они врху,
Вокатив једнак но­ завршета к -е: Милице , се с временом мења­ эаnоведни начин врсн,
ми наткву допуштен је Данице I!Тд. За мушка ју", "С временом је врснмо, врсите, радни
(не 11 обавезан ) у имена као Перtща , постајао све раз­ nри:дев врхао, врхла,
следеhнм случајевима : Јовица, Радојица rра­ дражљивији " и сл. трnня nридев вршен.
(l) за нме11и це као матича ри проnисују времен ски период: прва Исто и сложени гла­
ма чак, патак, тстак. вокатив ј еднак номи­ реч је сувишна. гол оврЬ~r, овреlш
од којих је иемогуће нативу, али је и ту врети (не врнтн); врнм, (ијек. оврнјеhн) однос­
н аправити вокатнв на МНОГО ОбИЧliИЈИ наста­ врнш, они вру; радни но овршитн.
-е; (2) за презимена вак -е: П ерице, Јови­ прЈ.Iдев врео, врела врwити (= обављаnt).
на -ек; -ак, -ец, -ац, це итд . (екавски и ијекавски) Треба избегавати упо-

36 37
требу глагола вршнтн, гама: гама зраци (в .
издршити, извршавати UРТИЦА 5).
са именпцом тамо где faua, ганскн; Ганац,
се исти nојам може r Ганкиња или Гања­
означити nосебним нин, -анка.

rлаголом: уместо вр­ гарантија и гаранција.

шнти преглед боље је гарсољера (обичније) и
преrледатн. ум. вр­ г.: в. господпн. rарсоннјера.
ШНТЈf замену - заме­ газда: ген. мп. газда, не fаск.ојн (Gascoigne}, не
њиватп итд. газди; газда Мнлутпи_ Гаскоин.
Вустер (Worcester}, не rазда-Мљтутнна, газда­ гастритис, не гастрнт.

Ворчестер; вустер­ -Мнлутннов итд. (или гаучо: в. -о (ИМЕНИ­

шир(скп) сос (Worces- све без цртице); в. ЦЕ}.
tersllire sauce) . ЦРТш.(А УЗ ИМЕ­ fацко, Гацка, у Гацку;
вучји (боље) и ву<rији. НА. Гачанин, -анка; гатач­
Газеда (великим сло• кн.
вом као назив моста где тод (било где) ,
у Београду). гдегод (nонегде); в.
Газиместан, не Гази год.
Места п. где, куда, хамо. Не
гајк.а, дат. гајцн, rен. сматра се правилном

мн. rајкн. уnотреба речи где,

гала: гала ручак, гала негде, игде, нигде за
представа и сл . (цр­ ознаку циља кретања,
тица није nотребна: в. нnр. "Где ћеш?", "Где
ЦРТИЦА 4). сте кренули?", "Пош­
Галбрејт (Ga!Ьraith), не љи ra негде" , "Не
Гал брајт. идем нигде". У овак­
гаЈШјот. вим реченицама треба
fалилеј , галнлејеЈЈскн, уnотребити куда, не­
али именом и прези­ куда, m.уда, нн.куда,
меном Галилео Гали- односно камо, некамо,
леи. нкамо, ннкамо (данас
галиматијас означава углавном застарела,
само нејасан, заплетен осим у хрватској ва­
говор или писање: ријанти). Облици .ку­
nогрешно га је уnо­ д(а), некуд(а), нкуд(а),
требљавати у значењу ннкуд(а) у старијем
"збрке" уоnште ("га­ језику нису означава­
лиматијас око девиза" ли циљ кретаља него

и сл.). nут којим се пролази

38 39
 (уп. овуда, туда, ону~ примедби, марки итд. непостојано а, бмо Не треба стављати
да), па се разлиховало С тим ипак не треба да то а могу добити и ове знаке када је
Камо идеШ? (одго­ nретеривати: мало ко у номиџативу једнине јасно да је посре­
вор: На море, У би употреб.ио облике ил:и не: елемен(а)т - ди множина, било
nодрум итд.) од Куда мајака, поморанаџа, елемената, пројек(а)т no облику именице
идеш? (одговор: Кроз служаба, опазака, до­ - пројеката, концепт (пројеката, молби)
брда , Преко дворишта гама.. фуната итд., - концепата, патент - или no суседним

итд.). какви се могу наћи у патената итд. Препо­ речима (,.Имам доста
rl}a (госпо!)а ), rрнца појединим граматика­ ручљи.вији је ген. мн. пријатеља", ,,подаци
(госnођица). ма. За ове nоследље контаката, деликата, из свих института" и
rејзир и гејзер. именице најчешћи ннсерата него контак­ сл.).
fенерала Ждаиова: у наставак је -н, а т и сл. Глас а се ГЕНИТИВ. П РИСВОЈ ­
Улици (улнцн) генера­ такође и за многе умеће и код једног RИ: в. irРИСВОЈНИ
ла Жданова, не "у друге које никад не дела именица са за­ ПРИДЕВИ.
Генерал Ждановој". убацују непостојаяо а: вршетком сутласmrк + ГЕНИТИВ, СЛОВЕН­
в . и УЛИЦЕ. лампн, молби, борби, л: бнцнкала, ансам­ СКИ: тако се назива
rеиерал-мајор (придев: неправди. хорди, чав­ бала iбоље него ан­ rенитив употребљен
rенералмајорскн), ге­ кн, војсюft алпт. самбла), али само уместо акузатива у

нерал-пуковник, гене­ кавгн, калфп, шанси, спектакла. Са другим одречним речеmщама ,

рал-потпуковник; ге­ бранши. копчп, канџи, сутласнячким заврше­ нпр. ,,Не знам му
нерал армије. тајни, цнстерюr, смет­ цима уметање а није имена", "Нисмо чули
rенералштаб, генерал· њи, радњн. норми, уоб'ичајено: облици вашег одговора",
штабнн или rенерал­ табли, пертли итд. као акорада, обелнса­ " Приђи, Марко, не
штапски. Понеке од ових име­ ка, днфтонага, патрн­ замеliн кавге". ОваЈ<ав
и гениј.
t·eJtltje ница могу имати и јараха данас су углав­ генитив својствен је
ГЕНИТИВ МНОЖИ· наставак -а (хорда, ном изишли из упо­ стариј.е.м и народском
НЕ (именице ж. ро- a.nra, цистернfl). Ис­ требе. В. НЕПОСТО­ језику; данас се углав­
да). Ако се основа кључиво или претеж­ ЈАНО а. ном чува у хрватсхој
именица на -а завр­ но наставак -а јавља ГЕ. НИТИВНИ ЗНАК варијанти, док се у
шава с два или три се код основа са ставља се на послед­ српској замењује аку­
сугласника, у ген. мн. завршетком на ст, зд, ље слово да би се зативом (Не знам м:у
оне могу изме1)у њих шт, шч, шli, хс, лс: разликовао ген. мио­ име, ятд.).
да уметну иеnосто­ много врста, ласта, живе од облика једни­ ГЕОГРАФСКА ИМЕ­
јано а ил и да добију звезда, башта, гошliа. не, нпр. имам прнја­ НА (.rmcaњe почетпоr
rен итивни завршетак боwча, такса, елнпса тељ/i, подаци нз нн­ слова). Према Право­
·Л. Првом начину се итд. стнтулi, значење pe- пис.у, у именима насе­

даје предност, па је ГЕНИТИВ МНОЖИ· чfl. Са истом вред­ ља, држ:ава, земаља и

боље нnр. примедаба, НЕ (именице м. ро­ ношћу употребљава континената све речи

марака, приповедака, да). Именице са за­ се и водоравна црта , осим везника и пред­

светиљака, крошаља, вршетком кт, нт. пт, знак дужине: прнјате­ лога nюду се великим

сабаља, баС<IНа него рт у ген. ми. умеhу љii, ннC1'If'l'Y'Лi, речй. почеТЈ~ЈIЫ словима:

40 41
Врњачка Бања, Нови словом обеју речи, ГЕОГРАФСКА с главном реченицом.
Сад, Црна Гора , Бос­ будући да су "за наш ИМЕНА У АПОЗИ· Стога је nогрешно
на и Херцеговина, језички систем немо­ ЦИЈИ. Кад име стоји нnр. "Гlрешавши једв а
Петровац на ~ави, тивисана и неnрозир­ неnосредно nосле за­ стотинак метара, ука­
Сједпњене Америчке на" . То не важи за једтrчке именице, nо­ зала нам се још једна
Државе. У осталим nреведена страна име­ :жељно је да оба буду рушевина"; треба или
географским називима на као Огњена земља, у истом падежу , нпр. ,Лрешавпm... угледа­
само прва реч има Жута река, Аралско на реци Рзаву, у гра­ ли смо још једпу
велико слово (Јад­ језеро, нити за имена ду Сентн, из покраји­ рушевннј' и ли "Пош-
ранско море, Тихи која нису географска не Вестфалије. Ипак, 1'0 смо прешли... ука­
океан. Балканско nо­ 61. УСТАНОВЕ, НА­ географско име може зала нам се још једна
луострво, Црногорско СЛОВИ). остати у номинативу рушевина".
приморје, Голи оток, За називе држава из ако је вишечлано ГЛАГОЛСКИ ПРИ-
Блиски исток , Суецки nрошлости в. ИСТО­ (нnр. у насељу Малн ЛОГ САДАШЊИ
.канал, Рт добре наде), РИЈСКА ИМЕНА. Мокри Луr) или ако гради се додаваљем

осим у случају да је и За слојеве nридева с је мало nознато, тако настазка -lш на З.

нека друга реч вла­ географским именом да у nадежу не би л.ице множине садаш­

стито име (Велика нема сигурних про­ било јасно како тачно њег времена : чекају­
Морава). На исти на­ nиса: ПР 60 даје с гласи: у граду Габро­ -Јщ раде-Јш, лознају-
чин пишу се и називи једне стране јужна во, на језеру Тнтика­ -lш. Овај облик увек
администрати:вншс ј е­ Европа. јуrоисто чна ка, у провинцији Љао­ се односи на субјект
диница: Јужноморав­ Европа, источна Ср­ шшr. главне реченице, ua
ски регион , ~осков­ бија, западпа Босна, с rеополитячки. су погрешне нпр . ре­

ска област. Само у друrе стране Средња Гет81П'ен (Gottingen), чени.це "Прегледајући
неким случајевима где Европа, Средња Аме­ гстингснскн: не rстнн­ евиденцију, пао нам је
је ,,некадашња оnшта рика, а у неким слу­ rеншкн. у очи велики бр~
пменица углавном ... чајевима nрави раз­ гето, м. рсща , у мно­ изостанака" (треба;
nостала сама по себи лику: западна Eqpomz жини ср. рода (гета). Док смо прегледа­
власrито име" , као као географски nојам, Ги (фр. Guy), не Гиј. лв... или: Прегледају­
Горски Котар, Српска а Зааадпа Европа кад Гнбсов (Gibson), не ћи евиденцију, запази­
Крајина , Хрватско За­ озна•tава ,.земље и Џибсон. ли смо...), "Каква су
rорје. 11 nрописује народе". У сваком fилберт: Gi/Ьert се у искуства стечена гра­
оба вещп<а слова, с случају, НаЗIПIИ КОНТИ• енглеском изговара дећи ово насеље?"
тим што ни мало нената и држава писа­ Гилберт (не Џил- (треба: док се градило
слово у друrој речи hе се с оба велик а берт), у француском ово насеље, у току
не. би било погрешно. слова: Северна Аме­ Жилбер. градње овог насеља u
Транскрибов:ща стра­ рика, Јужна Америка , ГЛАfОЛСКИ ПРИ. сл.).
на имена као Сијера Северна Кореја, Нози ЛОГ ПРОШЛИ, као и У функц:ији nриде:ва ,
Невада, Рио Гра.нде, Зеланд итд. садашњи (в. следеhу овај облик се употре­
Ист Ривер, Лонг Ај­ В. и следе.hу одред­ одредницу), мора има­ бљава да означи стал­
ленд пишу се вел.ик.и.м ницу. ти заједнички субјект ну особину: владају!iа

42 43
 класа, олакшавајуЈЈ е што год рекао, кога гол-аут, гол-р8ЗЛ1f1(а, горУ'• ( горуhе пнта-
околности, светлеhа год на~еш. какви год rол-лнннја (с црти­ њс и сл .) није пог­
реклама, лете/tя та­ били, где год се цом) ; го~тер (са­ решно, јер је то при­
њир итд . Није nра­ налазио, куд год да стављено). дев наслеђен из ста­
вилно употребљавати одем, кад год желнш ГоЈIИјат(библијска лич­ рословенскоr, а не
га као глагол, везан итд. Састављено се ност); голнјат (див, rлаголски прилог (ко­
за одређено време mtшe у обл ицима који снажан човек). ји гласи ГО]'еh)() .
11 nраћен nрилошк:им значе неодређеност. ГoJDt оток; Голоото­ госпа: госпа Мара, али
одредбама, нпр. ..тре- нпр. штогод ( nоне­ чаиин (векадашњи ло­ госп~Маре, госпа-Ма­
нутно недостајуhа што) , когод (поне ко) . гораm на Голом ото­ рин итд. (или све без
средства", "недоста- какавгод (некака в), ку), голооточкн. цртице): в . ЦРТИЦА
јуh а средства за гдегод (понегде), ка­ Голс.ворди (Galsworthy), УЗ ИМЕНА .
rрrщњу", ,,савре ме није когод (не ка ко) , кадгод не Голсворти. Госпиfi, rос"нhкн, Го­
мислеhи читаоци " :и (покатк ад) итд. Као Гомеэ или Гомес (G6- спићанин, -анка.
сл. год се п ише одвој ено. mez): в. -ез . Господ (и Госnодин,
r11 а;щк, rла/јн. најrлађн ГОДИНЕ И ДЕЦЕ­ Гов3алес или Гонсалес када је у том зна­
н гла ткяји. најглат­ НИЈЕ. Седамдесете (Gonza/ez);в. - ез. 'iењу); мало г у уэви­
юtјТI. гаwше ХХ века јесу ГОВИЈUЩ (ве ГОННО!l), цима и псовкама (го­
тедмац (н е гледаоц), ГОД11Не ОД "1970. ДО ми . гонноцн, гоннла­ спода му његовог, о,
.мн. rледс?оцтr, гледала­ 1979, осамдесете годи­ ца. господе! и сл.). В.
ца . не од 1980. до 1989, горе-доле. БОЖАНСТВА.
rл 11коза и глукоза. ДВL/ДеСеТС ГОДИНе ОД rореимеиовави, горена ­ господар: вокатив го­
Глостер (Gioucester), не 1920. ДО 1929. ИТД. ведени, rореломенути сподару, pel)e госпо­
Глочестер. Глоссстер; Напротпв, деценије (састављено по П), даре; господаром и
Глостершир (Giouce- поч ињу једиmщом и али: вeli горе нмено­ - ем; господаров и
srershire). не Гло- за врш авају се нулом: ванн. -ев; Господар Јовано-
стершајр. осма децеинј'а обу­ гор8.118 је мушкоr рода, ва ил11 Госnодар-Јова­
гн е в, гневан, ГFfCBFfTif, хвата rоднне од 197'1. у мно:жини женског нова (улица).
разmевити (екавск.и); до 1980, девета деце­ (оне горнле). господив: скраћено г.
обл ици rњев итд. су ниЈа од 19R1. до 1990, Горн.и Милановац, (не г-н, г-на и сл.); у
ије ка вски. т;реhа децеиriја од Горња Стубида итд. м:ножини гг. (али је
n1е:що (не гњездо) , 1921. ДО 1930. ИТД. (оба почетва слова боље титулисати поје­
гнезд1m1 се. уrнсзднти П оследња година велика у именима диначно, нпр. г. Ма­
се; ијек. гтгЈездо, ХХ века је 2000; прв а насеља); Горњн rрад тнЬ и г. Снм:н:1Ј.. или
(у)птЈезДТfТn се. годи на XXl века је (име градске че1Ћрти писати уцело, нпр.
Гњолапе, у Гњилану 2001 . в . и ДА ТУМИ. или општине); горња госттода посланнцн).
(не у Гњилаюtм а, годипу-две . Босна. ГОСПОДЈЬИ (у ЦрКВеНИМ
Гњил анама). rоЦЈfшњи, rодrгшњнца rорњо-: горњоварошкн, текстовима и Го-
год се пише одвоје но (у споју с бројем): горњоrрадскн итд. сподњи).
кад има з начење в. СЛОЖЕНИЦВ С ГopciUf вијенац. госnођа: скраћено Јђа;
сваки. било КОЈ'л. н nр. БРОЈЕМ Горсu котар. госпо!Јнца: скраћено
гfјица.

44 45
I'OCIIOШTHHЭ (не ГfЈСПОД­ t·ранат~ је само арти­ знатом опсерватори­ губитак, ми. губици.
ШТIIН8). љерИЈСКИ метак, по­ јом изговара се Гри­ rубиташ: лоше скована
готово: в. скора грешно је "ручна гра­ нич (или Гриниџ); не­ реч, али јој досад није
rошћа: ген. мн. roшЬti ната '' (буквалан nре­ колико насеља истог нађена замена.
(не гошћи). вод енгл. или фр . имена у САД изгова­ rубитвик је скована по
rравира и гравур,7 (од grenade) уместо ручна рају се Гренпч: тако угледу на добитник,
фр. gravu1·e). Фран­ бомба. и Гренич Вилиџ: (Gre- не сасвим исправном

цуски наставак -ure г рак при (фр. grand enwich Village), умет­ аналогијом (не nосто­
код нас се неки пут pt·ix): великим почет­ ничк.а четврт у Њу" ји именица која би
nреноси са и (лек­ ним словом ако ј е јорку. одговарала именици
тира. увертира), а назив одреl)ене мани­ грвстиt rрнзен (не rри­ Д()бнт), али је данас
неки пут са у (бро­ фестације. жен: тако и изrрнзен, у широкој уnотреби.
шура. авантура). Грахам: традиционална нагризен, угризен, ()Д­ Сувяшан је анrлици­
Градац: предложено је транскриm(ија код нас rрнзен, загрязен итд., зам лузер.

да се мења Градца , (наро1.што у изразу али заrрнжен као rугутатв, г)ТУћеАr и

Градцу. по аналогији Грахамов хлеб), али nридев, в. то). гугукатн, гуrучем (по­
с. при мерим а
ж ава ња д које даје П
60 (Забрд.ца, Брrудца) ,
задр­ стварни

је Грејем или Грем.

rрсбати и
енгл.

грепсти:
изговор
1 rро·плав (боље: први
или крупнн план).
гротеска, у гротескн
ред гукатн, rучем).
гуrутка,

ген. мн.
дат. гуrутки,

rугутака или

а 1'f ради разлико­ гребно, гребала и гре­ (боље него rротесци); rуrутКЈЈ.
ваља оц имеяа Грац бла.: гребаhу и rрел­ 1 ген. ми. rротескн гуска, дат. гускн (обич­
(у Аустрији). Други шhу. (ретко rротесака). није него гусцн, како
стручњ<ЩМ сматрају Греrорчич (словен ач- Гроцха, у Гроцкој; је у ПР), ген. мн. гу­
да је прав11лно само ки), Грегорчић (срп­ Грочанин, -анка; I]ЈО­ сака; гушчица (мала
Града ц - Граца, Гра­ скохрватски). чанскн. rуска) и гускнца (ац­
цу (кз о судац - суца rрејпфрут: у Хрватској грудиt ген. rpyдii (не мила).
и сл.). и БиХ употребљава rpyдR]'y) . Гутенберг, не Гугем­
Градишк.а, у Градишки се и скраћени облпк. Грузија: rрузннскн и берг.
и Гр адиШЦ}f; Босанска грејп или греп. Пред­ rрузијскн,· Грузин, -ин­ гушчји и rушчији (дру­
Градишка , Нова Гра­ ложеие замене лиму­ ка и Грузијанац, -анка ги облик је лакши за
дишка , Градишчанин, ниkа, горчак, жуrуња (не Грузијац, -11јка). изговор).
-н ка. и сл. нису nрихваћене грувдиF (марка) , Грун-
Градншliански Хрвати , у nракси. диг (фабрика); не
с вели·ким Г "као гренд елем (ознака Грундинг.
етно.графска скупина" тениских турнира) , пе Гручо Маркс nогреш-
али и с малим , грен CJtcllf. но , треба Граучо
"описно" (ПР). гриз, не грис. (енгл. Groucho Marx).
ГРАДОВИ: в. IЕО­ Гринич (Greenwich), не ГРЧКА ИМЕНА: в.
ГРАФСКА ИМЕНА. Гринвич; rринички -ос; Си З.
ГРАДСКЕ ЧЕТВРТИ: (меридиј аи итд.). Лон­ rрЧkО·римски.

в. УЛИЦЕ. донс.ка четврт с по- Губец, Гупца, Гупчев.

46 47
 њеmща. Отуда he се употреби да и уз прошлост, чему је
уnотребити што (а не поједине обтrке који склон новинарски је­
да) у речеНЈщама као изражавају стварно зик ("Још давне 1984.
д " Радујемо се што је стање , па .се однос године речено је ... " и
све у реду", ,. Раз ум­ ових везника мора сл.)
љиво је што се на посматрати еластич­ давиоврошлн (rрама-
одговор мора чекати", није. Реченице "Чн­ тички термин: давно­
Ј нсnред безвучних .,Како објашњавате њеннца да је роман прошло време).
суr:шс юrка прелаз и у што вас нису позва­ забрањиван само nот­ ·дп: в. - так. •
т. откад, отладак, тt? " . ..Штета је што врђује његову вред­ Даw:ар (престоница Се­
потдеНЛ7'н, натчовек, nредлог нису тюдржа­ ност", " Чудно је да негала) , Дахара , у Да­
от.rраннтя. пре7'Хvдни ли и лекари ", "Роба то нисмо раније при­ кару; не Дакра, Дак­
итд. 0С1'аје аеизмење­ нс само што лежи метили" , "Добро је да ру.
но са~ю испред с и ш: него се и квари'' . си остао жив" (мада далај-лама (малим сло-
средство, одсек, пред­ Haпponm, у случаје­ би и у њима било вом, в. ТИТУЛЕ);
седнllк, подишшати. вима кад речеюща прикладније што) ви­ панчен-лама .
одшетати. У промеЈ:rn исnред веэника може ше се не ocel\ajy као Да.;1ехи исток, далеко­
IЈ~ !еНЈща, и спред ц и им ати значе ње гово­ лоrрешне. нсточнн.
ч. д се rуб11: суд;щ - рења ил и мишљења. даб.... ју, назив за ла­ далеко. Употребу овог
суца, суче, предак - могућан је и један и тиничко слово W (no прилога уз комnара­
преци; одt--тупања од други везник, према енглеском), данас је тив и суперлатив (да­
ooor правила мo ryhRa томе да ли се ре­ лретежно ИС1'иснуло леко лакше, далеко
су код нехих ређих чеюща после ве :шика раније дубл ве (ло бољи, далеко најпо­
имена (у Л је на­ схвата к ао и сказ или француском). Ниј е до­ годнији) безразложно
ведено руско през1rме као узрок: .,Ono мemf­ бро називати ra ,.ду­ су осуђивали понеки
Гудцов, а у П 60 тe га да касm1 '' (= пло ве", што се не би пуристи, тражећи да
Кадчлћ, З абрдац уnозорите ra да ка­ разликовала од удво­ се замени са иного,
Забрдца и Брrудац - сни), ,.Оn оме шпе ra јеноr слова V. У не­ знатно или кудикамо
Брrудца). В. Града.ц. што к ас.m" ( = он мачком се ово слово (само овај последљи
д' 11 да у романским касни, и због тога зове ве ( нnр. BMW - прилог мoryt\ је уз
презименима: в. де· треба да га оnо- "бе-ем-ве"), за разли­ суперлатив).
да н што. H('ljonwтиje менете); ,.За~fерају ку од V које се зове Дw1ес (Dulles, nрезиме:
узето, разлика између Француској да Је из­ фау. Отуда и наш из­ погрешно је у ПР 60
ов1rх д вају везЈ~ЈУХа је дала савезнике " (твр­ говор ве-це за WC (од Дале).
у томе што д<'1 уводи де да је издала), енгл. water closet). да ли; скраћено да л~
рад њу о којој се тек "Замерају Француској дабоме и дабогме. Далматввац, Далматин­
говор и, за кој ом се што је юдала савез­ давалац (не даваоЦ) , ка (дат. Далматинки);
те жи или која би се юrке" (због тога што мн . даваоцн, давалаца. далматпнац (пас).
м огла догодити , а је издала). Иnак , у давни: nазити да се даљии и даљњи; до
што - ону која се данашњем језику све не уnотребљава за даљег, боље него до
узима као готов а чи- је јач а тежња ка релативно блиску даљљег.

48 49
дaм nliИr, не демтшг: дарма р. 06 25. Такав начин двоје, двојнда итд. ; в.
ДB,\fПliHШKJI. Дартмут (Dartmouth): в. пис.аља примељује се БРОЈЕВИ (зблрюr).
;жа н. Када се rен . мн. Пшrмуr. у техннчкој докумен­ двоје-троје, двојица-
дami додаје имени­ даска, дат. дасци. тацији, комnјутерским ·1рО;iща.
цама недеља, месец. датЈt: nоред дам. ддш, изводима и сл. , али двојка, дат. двојкн н
година, придев или они дају доnуштају се нпје nоrодан за уnо­ двојци, сен. мн. дво­
заменица требало би и народски облици требу у обичном тек­ јака, боље него двој­
,па се слажу с nрвом дадем, дадеш. они сrу. кн.
ltмеmщом: сваки ме­ даду и даднем, дад­ дажтати: сасвим је двосrавачив : в. једно­
сец дана, последњн неш, они дадНЈ'. Ао­ уобичаје на промена ставачни.
.vесец дана, целу рист: дах, онЈt даше дахhем, дах1Iещ, они ДВОСГРУКА ИМЕНА
недељ_v данн. послсд­ или дадок, о нп д;l­ дах11.у (мада ПР 60 у француском пишу
њу гоДЈfну даяа итд. доше. беле}Ю! само дашhем). се с цртицом, нпр.
nра виляије је него ДАТУМИ. При micaњy дача (вила, летњиковац Јеап-Раи/,Jean-Jacques,
СВаКИХ, ПОСЛСДЈЫЈХ цифрама моrу се сва у Русији); даhа (rозба Marie-Therese, ла цр­
ИТД . три броја означити у част покојника). тицу треба задржати
За називе Дан Ре­ Сlрапскнм цифрама с дапrrо-ми-тв-дашто и при фонетском ли­
публике и сл., као Јј тачком. или се ме­ (према П 60), юm саљу: Жан-Пол, Жан­
за промену облика сец означава римским одвојено, без цртица -Жа к, Мари-Терез.
Ђурђевдан и сл., вкди бројем без тачке: (тако у речнику Ма­ Мења се само друтп
ПРАЗНИЦИ. 4.1 0.195'7. Ј! Л И 4. х тице српске). део (Жан-Пола, Жан­
да нас-сутра. 1957. Није неопходно два (nромена): R. БРО­ -Полу итд .).
)lшас ујутру, данас уве­ иза nоследњег броја ЈЕВИ (rrромева). ДВОСТРУКА ПРЕЗИ­
че погрешно, треба: додавати реч .,годшtе" ДВА ПРЕДЛОГА: в. МЕНА и nрезимена с
јутрос. вечерас. или .. rод. " . Писаље ПРЕДЛОЗИ, УЗА - иацимком ло nравилу
да 11-данас; дан-дањи. нуле испред једно­ СГОПНИ. се nишу без цртице:
:~а к и иоћ пли дан-и­ uифреноr броја, нnр. Д.В811ут; два nyra. Андрија Качяћ Ми­
-ноli (биљка). 07. 03. 1982. није два-три (нnр. два-три ошић, Николај Рим­
Д' Аирщио(D 'Annunzio), препоручљива изван пута) . ски Корсаков. Петар
с д· Анунциом, Д'А­ техничких текстова и две эе м;ье, двеју зе­ Петровић Њеrош. Цр­
нунщюв (не Д' Анун­ пословне кореспон­ маља: в. БРОЈЕВИ тица се nише само у
ц~rјем, Д'Анунцијев); денције. (промена). женским презименима
nридев данунlЏlјаясюr Између имена места двеста и две стотнне; (Љиљана Молнар-Та­
или данунциовскп; Да­ и даrума увек се двестотн и двестотн­ лајић) и мушким када
нитп.
НЈ'нцнјада (роман В. пише зарез, нnр.: В р­ је први део неnромен­
две хвљаде, двехиља­
Цара Емина). шац. 25. УН 1971. љив (Михаило По­
дити.
дар11валац и даровалац Југословенским и лит-Десанч:и:h). Страна
(не -аоц) , мн. Дt'iрЮЈа­ меЪународним стан- двоrодац, двогоца, мн.
презимена углавном
двогоци.
оцн (дароваоцн), дарн­ дардом проm-1сан је се управљају nрема
валаљ1 (даровалаца); - двоипос:обuи, двоипоса-
редослед година ме­ изворном обичају:
тrян, ДВОНПОГОДНШЊН
та кође дародавац. сец - дан, нпр. 1997 француска су увек са
итд.

50 51
 црпщом, нпр. Тулуз­ Бетовен (Lщl}t'ig van девојчица: в. -чнца. Yn. депандавс; кон­
-Лотре.к (Toulouse-Lau- Beethoven). Ако се Девоншир (Devonshire), јункrура.
u·ec),Ceн"Cимoн (Saint- употребљава само пре­ не Девоншајр. делити: без разлога су
-Simon}, а према П и зиме, онда према П Деда Мраз, Деда- осуђивани слојеви као
руска. и када су им треба писати велико -Мраза , Деда-Мразов делити (нечије) мнш­
оба дела променљи- слово: Де Гол, В ан (или све без црти­ љење, делити (вечију)
1!а (Римски-Корсаков, · Гоr итд. це: в. ЦРТИЦА УЗ забринутост, делити
Салтиков- Ш чедрин) . Француско (/е тран­ ИМЕНА) . славу (с некнм) и сл.
flво~rруки стандарди скрибујемо као де (не дезен, дезениран: бо­ Делфи (у Грчкој) , из
ил и дуплп стандардл д): Тур де Франс ље деоен, десениран Делфа, у Делфим:а ;
буквал ан је превод (Tour de France), Фер­ (фр. dess1'n). nридев: делфс.кн (не­
енглеског douЬle stan- динан де Сосир дезерт не него десерт. оправдано је дел­
danls. Треба рећи дво­ (Ferdinand tfe Saussur e) . деэинтокс11кацuја; дез­ фнјскн у ПР 60).
јаки, неједнаки или Д са аnострофом до­ ннтоксШЏiратн и де­ Делхи или Њу Делхи
различити стапдарди, лази само исnред зтmтокснковатн. (Ne:w Delhi); делхнјскн.
односно двојак,1 (не­ вокала (Д' Ал амбер - дејство, (.из)дејствовати Није оправдан изго­
једнака, различит<1) D'Alembert),као и у уnотребљавају се и у вор Дели, према ен­
мерпла. италијанском (Д'Анун­ ијекавском поред дјеј­ глеском.
DDT: боље дпдитл, цио - D'Anmmzio). ство~ (из)дјејствовати. дељење (ијек. дијеље­
дидтrтнј;r, скраћеницу У шпанском и nор­ декада значи "десет ље), tre делење.
DDT (у падежима: туrалском овй пред­ дана"; rтоrре.шно се ДЕЉЕЉЕ НА СЛО­
DDT-ja, DDT-jeм И'1'д.) лози не чине део понекад, под утицајем ГОВЕ; в. РАСТА ­
треба nисати само презимена: отуда је енrл.ескоr, уnотребља­ ВЉАЊЕ РЕЧИ НА
латиницом, будући да боље Фаљяне колmо­ ва ум. деценија (десет КРАЈУ РЕДА.
се изговара по ен­ ЗЈIЦије. Гамино путо­ година). деманти, деманлfја (не
глеском. Yn. ВВС. вање, tieгo Де Фаљи­ деколте (м. рода) , мно­ деманi), мн. деманти­
де, да, л : фон, ван и не, Да Галшно. жина деколтеи. ји (не демавтн).
СЛ ifЧНИ предлози у У географским име­ дели: дели Радивоје, деi\Оiuутив и днмнну­
С'Граним nрезименима нима ови предлози дели Радивоја (без тнв. Облик на дн­
пишу се мали:м сло­ такође имају мало цртице). В. ЦРТИЦА уобичајен је у свим
в ом кад претходи, још слово, а мења се само УЗ ИМЕНА; НА­ евроnским језицима;
неко име: Шарл де лоследња реч: Рио де ДИМЦИ. безразлоЯGRо је забра­
Гол (Charles de Gau/le), Жанеи ро (Rio de делилац (не делншi), мн. њен у ПР 60.
Калдерон де ла Барка Janeiro ), Рио де дедиоl(lf, делилаца. Демир капија ( одво­
(Calderon de la Вшса), Жанеира , итд.; Мар дел~нквепт, делннк· јено, боље него с
Жискар д'Естен (Gis- деп Плата, у Мар дел венција (од лат. цртицом, према П);
cш·d d'Esialng), Леонар­ Плати , итд. В. ел. delinquere): погрешни мало к за клисуру, а
до да Винчи (Leonar- деветсто, девет стоти­ су (мада унети у ПР велико (Демнр Капи­
do da Vinci), Вернер на, деветстотн; девет 60 и друге при­ ја) за насеље.
фuн Браун (Wernher хиљада, девет:rтrљади· ручнике) облици де­ Демпсв (Dempsey), бо­
von Braun), Лудвиг ван ти. лнквент. делнквенција. ље него Демлсеј .

52 ============ 53
Деиr Cjaorrииr. решно уместо де­ (не "дилет.ационе"). до: в. од, ЦРТА, као и
Денев (Deneuve), не ЦЈIДЈrрап, децтщ1rрано Двливџер (Dillinger): не nоједине ре'!'И са до-
Данев; Катрин (Catћe­ (али и једно и друго Дилингер, осим када доба се у данашљем
rine), не Кетрин. може се увек з аме­ је немачко презиме. језику мења као
;хе Јiаидаис, не дела- нити нашим изразима Дама: в. -а (ИМЕНА). именице средљег ро­

дане. одлучан, одсечан или дипосаур, боље него да: том добу_ тим до­
дellper(иjaцnja (новца) , недвосмислен). диносаурус. бом ИТД. У МНОЖИНИ,
депрецпратл; nогреш­ дечј и (боље) и де чији. дипломирани (студент уместо добнма боље
но је депресијацнја, Дещаи (фр. Deschamps). и сл.) није поrреuшо: је употребити другу
депресирi1ТИ; реч до­ ДнвЗЈI (фр. Duva/): кад в . ТРШШ ПРИДЕВ. реч: временима, раз­
ла:нr од лат_ pretium, је америчко прези ме, Дирас, Маргерит (Мar­ добљима, периодима.
цена и нема везе с преноси се као Дувал. guerite Du.ras), не Ди­ добар вече: в. добро
речју депреснја. дива.,.., дивљијн, вајдив­ ра . вече.

Аерати (се) и драти љијн. ДИрИII'IВТИ И днрннџн­ добар дан.

(се); дерао. дерала и Д11в.rьи запад. ТН. добијати, добијао и до­
драо. драла: дepaliy и д•свот- изцање (nосебно, двр~Lа, дат. днркн и биватн, добнвао.
дpil}jy. М еђу СЛО$е­ раскошно оnремљена ДНрL(Н. добитак, щ. добици;
lШМ rлаrолима , облик издање). Диселдорф (Dйsseldorj), добвти: добијен и до·
без е највише се ДltеЈrехтрих, д11елек- не Дизелдорф. бивен.
употребљава у rлаго­ тричан (без ј јер су диско: днско-клуб, дн­ добога и до бога (ПР
лу одрати, одран (по­ сложене речи). ско-рнтаЈ,/ итд. (црти­ даје примере "То је
ред одерати, одеран), д111ед: дизел мотор, ца није. обавезна: в. добоrа лоше", али
ређе у ГЛШ'ОЛИМЗ НЗ­ ДЈђел гориво итд . ДР1ИЦА з и 4). "До бога се чује!'); до
дератл, гrродерати се, (необавезна цртица: в. двскус~Qа пorpeUIНo кад бога мнлога.
раздерати. док поде­ ЦРТИЩ З) . се прпмењује на је­ добро вече; у народном
раrи, лодеран има Дttзелдорф не него дног човека (у мојој језику и добар ве­
са мо обл ике са е. Диселдорф . днскуснји, ПОВОДОМ че(р), с акцентом на
Десанка, Десанки , Де­ дrrјабетес , боље него днскуснје гослоднна а.

саюшн. ДЈфбет; не дијабетис, НН и сл.) . Треба добродошао (као при­

десерт, не дезерт. љ~јаз ИЈtИ Цијас (Dfaz) : рећи учешЬе у дн­ дев, нnр. ., Свака про­
детерџснт је код нас в. -ез·
скуснјн, нзлагање, нс­ мена биће добро­
усвојено са енгл. из­ дпјадектаЈЈаи (који при- тупање, изјава, речн и дошла"; растављено
говором; nравилније пада дијалекту: боље сл. као узвик: Добро
би било детергент, дијалекатски иmr дија­ Диwав (фр. Duchamp). дошли!}
али се тај облик упо­ лектнл); дијалектички Дјягиљев (Сергеј Па ­ добро јутро.
требљава само као (који се тиче дија­ влович, руски органи­ довек(а).
стручни хемијски тер­ лектике) , затор балета). Не Ћа­ довести: довезен (не
мин. дијапозитив, дијапро- rиљев. довежев).
ДЕЦЕНИЈЕ: в. ГОДИ­ јектор итд . дјути-фри шоп или довеч.е(р).
НЕ. дttлатащtја (ширење) ; скраћено фрн-шоп (в. до виђеља (одвојено;
з:ецидан, децидно nor- дилатационе спојнице ЦРТИЦА з и 7). "у емисијама и до

54 55
 слwања. до гледа­ доимати се, донмам се домородац, домороца, nочетва слова велика
ља-. према ПР). и донмљем се. мн. домороци, домо­ у именима насеља):
:{О воље (одвојено. доисrа. родвца. Доњн град (градска
пре ма П) . дојахати, дојашем, они дов и фра, непро­ четврт или општина) ;
:хово:ьно: лраhено на­ дојашу. менљиве титуле, пишу доњи Дунав итд. (до­
~ ер но-nосл ед ичном дојенче: в. одојах се без щrrи:це, малим њи ток реке).
речеюrцом , често се до ј есенас. словом (дон Ннко, доњо-: доњоградскн,
norpeumo јавља уме­ дој11ља, не доиљд. фра Брне итд.), осим доњолапачкн итд.
сто сувише, нnр.:.,Ор­ дојха, дат. дојrџr. ген . кад су стални део до подне, али доподне
га mfзам је довољно мп. дојктт и дојака. имена: Дон Кихот као именица : уп. џре
слаб да бисмо га до ј утрос. (в.то), Дон Жуан (в. подне.
счел и излагати новим до ју••с(р). то), Фра Апlјелюсо допола.
наn орима". треба: Ор­ до када и ДОКLIД(а). (Fra Ange/ico), Фра Ди­ до nролетос.

га низам је сувише док год; докле год. јаволо (Fra Diovolo) итд. до сада и досад(а).
с:1а6 ... итд. докон, докона и (ређе) Дон (Dа}..щ енгл. ж. до сетка, дат. досеrКЈI,
ЈО врага. доколан, доколна. име). не Даун, Доун. ген. мн. досеткн и до­
;~,оврnтак, мн . доврацн. до храја (П даје nред­ донедавна и донедавно. сетака.

:{оврх (nредлог, нnр. ност одвојеном nиса­ донети: в. -неттl досије, доснјеа: боље
:J(}B[IX бурета). amr: до љу) . Дон Жуаи је код нас досје; мн. досијеи
врха. до куда и докуд(а). традиционални обли к (досјен).
.зоговорити се о нече­ докумен(а)т: множину за шп. Don Јиап, али до синоЈi •
иу. не договорити не­ у сср. роду. документа. је боље Дон Хуан , доскора (али: до скора
што. неки језикословци су према стварном изrо­ шфења); такође до­
"ОIОДИНе. забрањивали из истих вору. Уnотребљен као скоро.

:to данас. разлога као и акта (в. заједюrчка именица са дослух (бити у дослуху
зодатак, мн. додаци. то) и факта значењем " љубавник, с неким): дослук само
:JOJl)'IUe. Долац (код Травника) , женскарош" пише се ако се употребљава у
:~n ђавола. Доца. у Дацу. малим словом и са­ првобитном значењу
Ј,ОЗDОЛ ИТИ, ДОЗВОЛа ре- долепотписани и доле стављено, донжуан. лријатељС'ГВо (од тур­
411 су руског порекла, пOTШICaJIJf (ОВО друго Изведеmще: донжуан­ ског дост, nријатељ).
ал11 данас једнахо ,.када се nрил ог жemf скн, допжуаество. Дос Савтос: в. ПОР-
об11чне као и наше нагласити", према Дов Кпхот, донкн- ТУГАЛСКА ИМЕ-
допустити, допуште­ ПР). Уколико нем а хотски, донкнхотство. НА
ље: дозвола има и та к ве потребе за донхнхотернја. Струч­ Достојевски: романи
слецitфична значења наrлашавањем , довољ­ њаци за шпански Достојевског, не "до­
кој а допушrење нема Јю је и само пот­ кажу и Дон Кихоте , стојеаскијеви".
( возачка дозвола и писанЈf. према ори.rинатюм до сутра.

сл). доЈштн : долиј, доляјмо, изговору (шп. Don до тsада н дотад(а).

:Јоэ.1абоrа. долијте. Quijote ). до тамо (боље него
аоз рстn: као зретл (в. до малоr1ре и до- Доња Стубаца, Доњн дотамо, према П).
ТО). малопре. Палац итд. (оба дотле може имати и

56 57
 временска значења, че ње .. а потека "; у Ев­ дубљен. Много су Дулчииеја допуштено у
..до тада " ( нпр. Ја се роnи означава про­ ређи данас облици П као "традиционал­
све дотле нисам
давюrцу хра не и _дру­ дупстн, дубем, они ни изузетак", nоред
пtх nрои:~ вода КОЈа Је дубу; дубао, дубла,· правитmјег Дулсинеја
буило) 11 ли .,за то
отворена до касно у
време" (Док буде пу­ дубен. Исто и за (IШI. Du/cinea).
ноh.)
блике. дотле he се 1-r сложен е глаголе нзду­ думдум метак (цртица
дрвноинцустријскu.
прпказиватн). бнтн (ретко издуттстн), необавезна , в. L(~-
дрво н р е раl)ив а ч, дрво­
дохакатк (некоме), бо­ удубнтн, лродубнтн. ЦА ~·
прера/јив:Ј чкн.
ље него доакати. Дубровник: Дубровча­ дур: D-дур, F-дур итд.
дрека, дат. дрецп.
дох одак, дохотка, мн . нин , Дубровчанка или (велико слово no
ДРЖАВЕ ИЗ ПРОШ­ Дубровкиња; Дубро­ могуhству латиницом),
ДОХОl(ТГ.
ЛОСТИ: в. ИСТО­ вачка република. обИЧЈfије него Де-дур,
доходовни је створе­
РИЈСКА ИМЕНА дуг и дуга чак. Оба Еф-дур, како nропи­
но ЛОСЈ1СДЊИХ Г ОДИНа
држ - не дај (црта с
nрем а имеющи дохо­ nридева уnотребљава­ сује ПР. Уп. мол.
ра зма хом) ил и држ не
дак. Бољи је облик ју се како у про­ Духови (празник); ду­
да/ в. ЦРТА. сторном тако и у ховскн.
ДОХОД!Ш. који су И
др~·га чијlf и друкчији (и
раниј е употребљавали временском значењу: дуче (Duce, М усолини-
друrојnчпји).
еконо мисти.
дуга или дугачха да­ јева титула): малим
Дpyrat Ctl e'l'cки рат: в .
дошколоnати, дошко-
ИСТОРИЈСКИ ДО­
сха, дуг или дугачах словом, према n.
лпнnњr.:: не дошко­ ловор итд. Степени Душав: Душан Силни
ГА'ЬАЈИ лоређења су дужн,
ловпва тп, дошколова­ (в. НАДИМЦЈР; Ду-
друШ ТВСН ОЈЈОЈIИТИЧ:Хif
вдњс.
најдужи или дуљн, шанов з аконик.
или друштвено-пошт­
др. (с 'l'UЧKOM) СКра­ најдуљн. душебрижииl(, душегуп­
ТЈf<fКЈI, завис но од то­
ћеюща је од други. Дуги оток (али у ка, расnрострањени
га ~~:ол ико .. на глаша­ називима насеља оба облици, мада је nра­
К ао скраћешща од
ва~ю nосебност ком­
дпкrор, пише се без почетна слова велиха: вилније душобрпжннк,
nонената " (П . тачка
та чке, маm1 м словом Дуго Село, Дуrа Реса душогулка.
58ф(З)) . Исто би мо­ итд.). Душица, Душичин.
(ал и веmt ким Д ако гло заж}!тn n за при­
је на nочетку потписа дуrо времена: није ду wмав и дущманнн,
дев друштвеноеконом­
или рече нице) . Није плеоназам, мада се мн . душманн.
скlt.
nрихо а h ен а у пракси nонекад реч времена Душ Сантуш: боље Дос
дрхтати; nр до nушта
може иэоставити. Ду­ Сантос (в . ПОРТУ­
одредба ПР 60 по дршhем, дршћуhн,
којој се у паде жим а го rоднна: боље мао­ ГАЛСКА ИМЕШ.
др.rh.ем, дрхhуhл и
nише дра, дру, дром ло годлна или го­
дрхтю.t, дрхтеhл; Не­
итд. Doctor scienHae (у динама.
књижевно је дрктатн. дуrодвевица, боље него
лекарским титулама)
дрхтјетп. дугодневница.
скраhује се clr sc., не
дршка, дат. дршцл, ген.
dr sci. дуrожввеliи (радяоах-
мн. дршки (ретко др­ тивни елементи), не
драгстор. (У америч­
жахп) . дуrожнвуhн.
ком ен глескш.!, ода­
ыtе је узето, dmg,.~tore дуб11 ТИ , дубЮ.f, ОНИ
дужити и дуљнтн.
има nрвенствено зна- дубе.: дубио. дубила,

58 59
 Ћураlј. Ђурђа , Ћурђу, падежима: Чипе, Чи­
Ћурђев (не Ћурађа леа, у Чилеу, Хајне,
итд.). Хајнеа, Визе, Бизеа
Ћ Ђурђевдан: в. ПРАЗ- Е итд. И мукло (неизго­

lј~ енгл.
ворене) е, nрема Пра­
juice) вопису, эадржава се
требало би да гласи уколико се пише из­
ђ Писање овог гласа , у џус, али је реч не­ ·е (ЗАВРIПЕТАК ворно: Voltaire, Volta-
латшuщи, nомоћу дЈ!а потребна nоред нашег ИМЕНА). За скраће­ irea, Voltaireov итд. В.
слова (dj) често је израза (воh.ни) сок. не облике као Миле, следеhу одредницу.
неизбежно на nисаћој Друrо је l)yc као те­ Коле, Раде, Дане, Бо­ ·е (ФРАНЦУСКО).
машини, .ал и у руко­ ниски термин, од л~. Дуле итд. гра­ Мухло е на завр­
mЈсу и у штамnи тре­ енгл. deuce (тачније матике nризнају само шетку фр. женских
ба обавезно уnотреб­ би било: дјус). nромену Мила, Милу, имена као Franr,:oise,
љавати знак D а. Милов итд., али се Brigitte, Simone може
ђаковички је придев данас мора доnусти­ се у транскриnцији
nрема имену Ђакови­ ти и nромена Миле­ изоставити ( Франсоаз,
ца , а /)аковачк11 nрема та , Милету, Милетов. Брижит, Симон) или
Ђаково (али и Ђако­ Она важи и за сло­ заменити нашим -а
вица). Имеюще Ћако­ веначка и македонска ( Франсоаза, Брижита,
вац, Ћаковчанин, -ан­ имена (Стане, Стане­ Симона). У падежима
ка односе се на с•га­ та итд.). Напротив, је боље уnотребити
новннке оба ова ме­ имена Ђорђе и Павле наставке као за име­
ста. у nадежима гласе са­ нице на -а: Франсоазе,
Ћахомо (Giacomo): на­ мо Ђорђа, Ђорђу, Франсоази итд.
гласак је на Ђа, не на Павла, Павлу итд. (в. -ев: в. -ов.
ко. под тим одредницама). евавlјеље, итд. : в. је-
ђакузu не него џакузи У западнијим гово­ ванђеље.
(в. то) . рима, а nосебно у -еви: в. -овн.
Ћевђе.!Јијu: в . Скопље­ Хрватској , имена од­ Еврипид и Eypиrrnд.
ђенер:м застаре.ло (да­ мила као Мате, Јуре , евро, не еуро (назив
нас генерал); Ъенерал Вице, Јоже мељају се новчане јединице);
Јанковиh (место). као именице на -а: од множина еврн.
Ъердапска клисура. Мате, Мати, эа Мату евро· (не европа-): ев­
ђерlјеф, данас ретко птд. Иста nромена роцентричан, евроцен­
/)ер/)ев. важи и за nрезимена трнзам, еврокомуни­
Ђорђе, Ђорђа, Ђорђу, Храсте, Чале, Смоје зам, . Евроазија, Евро­
Ъорl)ев; не Ћорђета , итд. визијl,l. евровнзнјски
Ђор.\)ету, Ћорl)етов. Имена из живих итд.
Ћ)•зеое (Giuseppe), Ћу­ несловенских језика Европа: Еuропљанин,
зе nа. задржавају -е у свим -анка, европски, ређе

60 ============ 61
 Евроrrејац ( оби•шо у в. РУСКА ИМЕНА . али је први облик (с Садат, Моамер ел
смислу " човек евроn­ Еј-Бк-Си, Еј -Би-Сија делимичиим прихвата­ Гадафи, Шат ел Араб ,
с!<е културе "), Евро­ или (само латиющом) њем француског изго­ Дар ес Салам, Зија ул
nејка, европејски. АВС, АВС-ја АВС-ју. вора) много обичнији. Хак, Ахмед бен Бела,
·СВСЈ(К: В. ·OBCKU· Вид-и ВВС. ексnервмевт (ређе ехс­ Мохтар улд Дадах
еrсјски, Егеј, Егејско ејдс: боље сида (в. то). пернменат). ЈtТД. Уколико дођу на
море, данас обичније -ек: в. -ец. ексооаат је лоше ско­ почетах, nишу се ве­
него јегејскн итд. еквпвалевт (ређе еквн­ ван облик (од лат. ли:к:им словом (Ел
еrзибиција, сгзибнцло­ валенат). exponere, изложити , Аламејн, Бен Бела,
нпст(а). -1rсткlfња. - но­ eiUiora, дат. еклопт. nарткцип је expositum Ибн Сауд), али се
нюам данас је опште еко· с цртицом према а не expoпatum): бо­ још чешће изоставља­
nрихваhено, мада је П: еко-.~ттннг. еко­ ље је употребити до­ ју: Садат, Гадафи итд.
ПР 60 допуштао само -странка. еко-систем. маhу реч нзложак. Елдорадо, no П ве­
ексхлблцтrја итд. еко-тероризам и сл. ексnрес: експрес кафа, ликим словом, али
егзодус, не ексодус. еколоr, поред струч- експрес ресторан, екс­ малим у фигуратив­
сд-мемоар. њака за екологију, прес DОШ1fЉК8 ИТД. ном значељу ,,земља

Ед~ем: в . Мидхат. може озпачавати и (необавезна цртица: в. богатства".

-ез као за вршетак nрипадника еколо ­ ЦРТИЦА 4). електро· увек састав­
шпанских презимена шког покрета (покре­ екстра no ПР се пише љено: елехтродисrрн­
код нас се обично та за очување чове­ састављено ( екстрадо­ буцнја, електропри­
преносило према пи ­ кове средюн:). CyB1i- бит, екстраэарада), вреда, електроахустн­
сму (Лоnез, Родриrез, lШHf је англицизам али се може схватити чкнитд.
Веласкез итд.) и П "е КОЈЮГИСl'". и као непроменљпви елемент и f::леменат,

nредвиђа да се задр­ економиста, економнја: придев и nисати одво­ ген. мп. елемената.
жи таква транскриn­ скраhеница је ек., не јено (нпр. роба екстра Елена, :женско име у
ЦЈiја . Према шn. из­ ес. или есс. КВRЛН'!'еТа; ТН МИСЛИШ ЈtТалијанском, шпан­
говору било би ис­ екс (бивши): ПР про­ да ен нешто екстра). ском и другим јези­
правније Лош~с. Ро­ писује спојена nисање , е•страдиција (изручеље цима. Руско Елена
дрнrес. Веласкес итд. ; нпр. екскраљ. ексшам­ злочинца ), не екстра­ треба nреносити као
нека презим ена, као ппон, а с цртицом са­ дикцнј'а. Глагол је Јелена, јер се тако
Маркес (Marquez), мо испред властитог ехстраднратн. изговара.

Гонзалес или још тач­ имена : екс- Чехословач­ екстракт, не екстрат. Елза или Елзе (нем.
Юiје Гонсалес (Gonza- ка. екс-Слав11ја. Ис­ екстроверта8, боље не­ Else): Елса (енгл .
nримљена су ис­
le=), пред вяшечланог из­ го екстравертан. Elsa), Елен (екгл.
кључиво у том об­ раза најбоље је пи­ ексцес; ексцеснн. Elsie: погрешно је у П
лику. Исто важи и за сати одвојено, нпр. ел, ес, ул, нбп. бен и "Елзи").
презимена на -аз екс Совјетски Савез. други nредмеци у e-mail: види н-мејл
(Дијаз ил11 Дијас). -нз Екс ан Провавс (Aix- арапсюп.t именкма -ем, ·ом: в. Иll-
(Руиз или Руис) и -оз en-Provence). (личним и географ­ СТРУМЕНТАЛ
(Муњоз или Муњос) . екселенција: правилније ским) лишу се малим емајл, емајлнратн
еј у руским име1rnма: би било ексцеленцнја, словом: Апвар ел ( обичније) и еыаљ,
емаљнратн.

62 63
Ен-Би-Сиt Ен-Би-Сија ескудо (nортугалска се употребљава у сми­ ње: (1) ех. и словена­
или (само латиницом) новчана јединица: бо­ слу "махннтање, пома­ чха имена са три или

NBC, NBC-ja. Види ље него ескудос, што ма, рушилачки бес". више слогова увек

вв с. је облик множине )- ефект и ефекат. губе е, нпр. Врховец

Енцру (Andrew), не ЕТА: в. СКРАЋЕНИ­ ефендија: ефенди Мујо, - Врховца, Цесарец -
Ендрју. ЦВ НА -а. ефенди Мује (без цр­ Цесарца, Чаковец -
Енцруэ (Andrews), боље етарt етра и стер. ете­ тице: в. ЦРТИЦА УЗ Чаковца, Кумровец -
него Ендрус; не Ен­ ра (у свим значе­ имвНАЈ. Кумровца, Водоnивец
дрјус. В . С и З (нз­ љима). -ец и -еа. (ИМЕНА)· - Водоnивца. (2) Дво­
rовор). ·етиt ·ити: в. -нтн, За промену словен­ сложна ех. и слове­

Е н ејида. -етн. ских имена с неnо­ начка имена на -ец

снз 11м, боље него ен­ етикетаt nоред значења стојаиим е до данас углавном губе е, нnр.
цим. налепюrца, зttачи и није нађено сигурно и Сремец - Сремца, Гу­
ЕНКЛИТИ:КЕ: в. је, cк_vn правила о лепом јединствено решење. бец - Гупца, Крањец
су, he, се. понашању или цере­
Према П 60, срn­ - Крањца, али га за­
Енрике и Енрикес (En- ыоннјал. Није добар скохрватска, тј. кај ­ државају тамо где би
rique, Hem·iquez); по­ облик eтnкeuffja.
... кавска имена у завис­ се испадањем е до­

грешно је Енрикве. В . етu:t-алкохо.'l или ета­

ним nадежима губе е, био неуобичајеи об­
-ез. нол.
нпр. Ткалец - Ткалца, лик, нпр. Зебец - Зе­
енти: в. н-тн. Етиопија, Етиолљанин, док га имена из беца, Јазбец - Јазбе­
еп охаt дат. епохи и етпоnсКЈf (не Етно­ других језика задржа­ ца, Прелчец - Прел­
~ЛО(.,'Ј/. nијац, еrнопијски). вају, нnр. \.fапек чеца. (З) Сва имеяа
еркондиши (саставље­ Е111ИЦИ: в. ИМЕНА Чаnека, Муромец на -ск и сва имена из

но). Често су nогод- НАРОДА. М уромеца. Овом nро­ других језика задржа­
1/IЈји изрази клпматл­ етно- састављено: emo- пису је замерено што вају е, дакле Мачек -
зацпја или КЛТf/оtа­ napк, етпогенеза, ет­ не прави разлику у Мачека, Франтишек -
-уреlјај. номузиколог итд.
nромени кајкавских и Франтишека, Јиречек
Ер11аи«?вt ерлалгенскл Етоал (париски трг, штокавских облика - Јиречека, Муромец
(Ерланrенсхи руко- nуним називом Etoi/e- (нnр. Сремец и Сре­ - Муромеца итд.
nис): не ерлангеншкл. -Chat·les de Gaul/e); не мац) , што словенач.ка Еч:ка, у Ечки.
есеј, есејисr(а), есејист­ Етуал. имена насилно одваја ешедон, ешелонирати.

Кifња, есејистнка, есе­ Етруријаt Етрурац.-рка , од кајкавских, а nого­ боље и данас обич­
јпстичкл. етрурски; данас ретко тову што намеће не· није него ешалон,
есkа!lацпја значи nо- Етрушч аmш , -нка , ет­ оби\fНе облике као сшалоннратн.

степено rтојачавање рушчансют.

Зебец - Зеnца, Мачек
(ратних наnора, или и Еурпдикаt дат. Еуриди­ - Мачка, Змазек -
не чег другог у фи­ ки.
Змаска и сл. На осно­
гуративној употреби); еуфо рија је осећање ву новијих истраж:и­
не може бити сЈшо­ nријатности , одатле и вања, као најпогод­
ним за " .. инвазију" , раздраганост. занос, није могло би се nри­
.. офанзиву и сл . }~буђење; norpenrнo хватити следеће реше-

64 65
 се; преждератн се, Инес, Инrрид, Лив , (председник итд.). По­
гтреждерем се. Не Пила р итд ., а посеб­ себно треба пазити да
сматра се правил ним но код енглеских ве дође до грама­
ж ждра ТЈЈ, на.ждрати се. као Џкн (Jean), Ше­ тичхог несклада изме­
Обл ик ждрети (ијек. рон (Sharon), Мернлин ђу имеюще и глагола:
ждрттјети) углавном се (Marilyn) итд., нај боље уместо "Министар је
чува још само у је избеl'lи промену по изјавила ... " треба на­
;катtбо:же (лрилоr). сложеници прождрети nадежима . Уп.: -е, вести име и презиме
:жал1шаu (не жалпоц). (в. то). ФРАНЦУСКО. дотичне жене-м.ини­

мн. ждлпоц11. жалпла­ :жега, жеги и жезп. ЖЕНСКА ПРЕЗИМЕ· стра. Уместо преми­
па. желуцsщ. желуца, мн. НА. Облици као јер или непри:кладвог
жа.·10 о ојка, дат. жалп­ жс:луци, желудаца. "Симиhева" до почет­ премнјерка, може се
појцл, rен. м.н. жало­ :жељезара, жељезо. же­ ка нашег ве.ка упо­ рећи гтредседннца вла­
појки. љезлпца, жеље.зНlfчкл требљавал и су се за де.

Жана (Jeanne, фр. ж. итд. ијекавски су неудате, а "Сими:ћка " жетелац, не жетеоц;

име-) боље него Жан, облици: екавски је за удате жене. Данас мн. жетеоцн, жетела­
да би се разликовала железара, железо, же­ се настава к -ка са­ ца. В. -ноц; -аоЦ;_
од мvшкоr Жан ле.чница, железнтrчки чувао само у фами­ жети (не жњетн). Ос­
(Jean). В. -е (ФРАН­ итд. лијарној употреби, па тали облици као код
же1111 борац, же;т .'1с­ се мора реhи "Си­ глагола пожњетн (в.
ЦУСКО}.
трпнаут итд . (без цр­ мићева", "Тачерова'', то).
:Ж81ЈД3 р И ЖaiiДllpМ.
:жаока, дат. жапци, rен . тице). wrд. уколико се ке ЖИВОТИЊСКА
:жешпи (с.с): в. оже­ ИМЕНА пишу се с
Ш! . Жr10KQ (реТКО ЖВ· наводи лично име.
великим nочетним
лака). нити. Ниј е добро ,,Селеш је
словом ако представ­
жарко црnе н ( саставље­ :жепка, дат. женкн, rен. nобедила'' и сл. В. и:
љају властито име од­
но). мн. женки. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ.
Ж е tt.мив жпбао, Ж ен­ ређене животиње( Ша­
Ж3р·IIТIЩЗ. ЖЕНСКИ ОБЛИЦИ
мин жибаоа, Женмин руља, Зеленко, Брун­
жбун (данас ретко за н азиве зани:мања и
ЖЈiбаоу (боље него до, Цуле, Фифн, Бел­
џбун). nоложаја често кедо­
жибаа, жибау). стају, или су нело­ ка итд.); ако су
ЖШЈкатн бн nрема
гоnни због фамилијар­ употребљена само као
фонетскл:м законима ЖЕНСКА ИМЕНА са
ноr призвука (млни­ озкака за боју, па­
требало да 11ма жво­ завршетком ва су­
смияу и сл. ПИUI)' се
чеы, жвачеш, nок би гласпяк, према члану старка, шеф(ов)тща,
НЈЗ е Пра воmtса ~ моrу амбасадорка итд.). Та­ малим словом (тару­
жваhем, жваhеш било
ља, зеленко, рундов,
од облака жвататн. У остати непро~1ењена мо где постоје, нпр.
или се мељати 1шо
жуhа итд.)
пракси су данас оста­ председннда, уредни­
жиrоло, ЖlfГОЛоа.
ш• само облици жва ­ да се завршавају на ца, сарадннца, чнта­
-а: Карме н, Карме­ ж:идак, жнrка, жнтко;
катл, жваhем, жвй­ тељка, преводнrељка,
не . Карме ни, Карме­ жнткнји, најжнткијн и
ћеш. Уп. звпждукатп. лекарка, яема разлога
нип итд. Код многи х жнlјн, најжrфн.
iiGlepanr, ждерем; на­ да се за жену упо­
жилавка, дат . жилавцл
ждератlf се, наждерем име ка као Нивес , требљава м. облик
и жллавкн.

66 67
жири, жнрија, мн. Жlf· ности с одговарајућом
рнјн. нашом речју неки пут
жнро-рач уи (необавез­ би се могла прихвати­
на цртица: в. ЦР­ з ти и транскриnција з:
ТИЦА з). Газета (Gt:tzzetta), Зе­
Жвсх.а р је основни део фирели (Zeffire/li).
у двос-rрухом пр езп­ эа. У ех. се nредлоз и
мену Жискар д'Естен з: слово z у шпанском не могу употребља­
(Giscard d' Estaing); језику увек се изгова­ вати уз гла гол у
а ко се не узима пуни ра као ~ али се код инфинитиву: стога су
обmtк, употребљава нас у многим именима логрешни сви слојеви
се само Жискар. а ни ­ преноси nрема nиса­ као "То је за ло­
када само Д'Естен. љу, нпр. Заnата, За­ лудети" (треба: То је
ж.аеб (не жљеб); ијек. мора , Алказар, Лаза­ да човек полудп), "То
жлнјеб. риљо, Сомоэа. Гонза­ је за не веровати "
ж.11езда (не жљезда); га. Нови П је тран­ (треба: То је неве­
ијек. жлнјезда. При ­ скрипцију са з пропи­ роватно) , "Је ли бу­
цев жлездаюЈ (ијек. сао као нормалну, рек за овде или за
жлнјездашi). осИЈd испред безвуч­ понети" (треба: или
~mгавац и мшавац. ног сугласника, нпр . га носите и сл). В.
Жо рже (nорт. Jorge), Веласкез (Velazquez), надати.
не Жорrе. Куско (Cuzco), и у Погреш ан је пред­
жуљптн, жуље ra руке , оним имеtшма где је лог, падеж или обоје
жуљнле су га руке и .,ушло у обичај с'~ у слојевима као скло­
жуљатн, жуљају га, нnр. Сарагоса (Zarago- ност за раснпањем
жуљале су га. za), Панса(Рапzа). Ви­ (треба: ка растшању),
Жупавчич (Оrон):. није ди и -ез. притисци за повеЬа­
оправдано Жупанчиh, У италијанском z се њем цена (треба: за
мада га ПР толерише некад изговара као ц повеЬање цена или да
као ,.традиционално". а неки nут као од­ се повеhају цене),
журка, дат. журкн. говарајуhи звучни су­ решеносr за проме­
жутетн се, жугео се., гл асник (сливено Д3): нама (треба: да се
ијек. жугјеrн се, жу­ nошто овог другог остваре промене и

тно се, жутјела се. гласа нема у српском, сл.). Види : воља, за­
Ретко се употребљава мора се увек прено­ хтев.

глагол жутитн, "чини­ сити као ц: Енцо Безразложно су nо­

ти жуnrм". В. -нтн. (En.zo), Мацини (Maz- једини rраматичари
zini), Манцопи (Мan­ осуђивали употребу
zoni), Цаватини (Zavat- предлога за уз гпа­
tini), Катанцаро(Саtап­ голе кретаља, нпр.
zа~·о) итд. Због слич- .. Сутра полазим за

68 69
 Скоnље" , "Ова роба завндљнв (завидан чо­ заграду само ако је к њима бди и да га
иде за Италију". век). Погрешно се цела реченица у њој, зато nрекорева" , где
за и протка~ за или nримељује на негатив­ Ш!р.: "Од nристани­ је уместо заграда тре­
против није добро ис­ не појаве, нпр. ,.исnо­ шта до центра СТПГЈП! бало ставити зарезе
nред именице: за н љили су завидну ко­ смо за 35 минута! или црте.

против модерннзације, личину незнаља". (Аутобус на истој заrребати и загрепсти

за илн против струч­ завијутак, мн. завнју­ релацији путује nреко (в. греба1Vf).
вог образовања (тре­ ци. два сата.)" У про­ загрижев, у значељу

ба: за модерНllзацнју эависаи (који зависи од тивном тачка долази задрт, окорео, фана­
н протнв ње, за некоrа, нечеrа); не ван заl"раде, иrтр.: " Он тича!f, нори'<!лно се

стручно образовање завнстан, осим кад каже да су возила употребљава у књиж.

нли лроТIIВ њега). значи завидљнв. била у квару (то је језику. Друго је за­
Исправно је у nри­ завршетак, мн. за- ИСТ~tна) ." грл.зен, трпни nридев

лошкој употреби (без вршецн. Уrласте заграде [ ] од загристя (нпр. за~

цмеяице), Шiр. "Има загасито-: в . БОЈЕ. уnотребљавају се у гризена јабука).
гласова за и против '', заговарати (нешто): у­ научннм и критичким задавати: задају!щ не
,.Јесте ли за или nотреба у значењу текстовима кад жели ­ ЗВДl/Вајући. В. и:
против". Ул. са и без. заступати, бранити, мо у цип1рани текст ЗАЛОВЕДНИ НА ­
заЈЗllМатн се за (неш­ да убацнмо сопствене ЧИН.
забав:иомузичхи (који
то) није уобичајена
се тиче забавне му­ код добрих стилиста.
напомеRе , допуне или задатак, мн. задаци.

зике); забавно-музнч­ исправке. Исти знак задљи у значењу ио­

Чеш.ћа је именпца
юt (забавни и музич­ се предвиђа :~а случај следtьл није погреш­
заговорник (нечега) -
ки) . В. СЛОЖЕНИ ко се заузима за заграде у заrраци, ал и но: настало је нор­
ПРИДЕВИ нешто, бранилац. при­ таква употреба није малним проширењем

забадааа. сталица. ~шого распрострање­ лросторпог значења

забелешка: као белеш­ заrонетка, дат. заго­ на. и П саве'tује да је (ово што је задње у
ка (в. то). нетки и загонецн, ген. уместо два пара за ­ неком реду истовре­

забити: забнј; забијмо, мн. загонетака (боље града боље искори­ мено је и nоследње
забијте. него загонетки). стити зарезе-. црте, при nројању). Како је
забдеснvти (екавски), ЗАfРАдА. Знак ин­ Irли изменити склоn показао М. Стсвпно­
забљеснупr (само и­ терлункције који се реченице. вић . таква уnотреба
ј ех.). В. блесак: односи на текст у Реченица .,мора ос­ придева задњн cpehe
забога; за бога мнлога. загради ставља се и тати граматички пра- се код мноштва до­

завидан, nоред тога cat-t у заграду, нпр .: _вилна и кад се брих писаца, од Вука
што значи "који иза- "Педаrози се жа11е да изостави заграђени и Даничића па до
зива завист или ди­ телевизија (зар само те.кст" (П . тачка 205 наших савременика .

вљење" , "приличан", она?) одвраћа младе а): стоrа су rюгрешне зацљоuе••чани.

,,несвакидашњи" (нnр. од читаља.'' - "Захте­ речеюще као .. Он зад..уrо; за дуго вреые­

завидна велнчl/На, за­ вали су (у аnрилу!) ца троши много (али на.

видан успех), може се појача rрејање." своје новце) и нико . заl'јевющ. Пра tшлно би
бити u синоним за Тачка се ставља у нема права да над било задевица ( екав-

70 71
ски) односно задје­ сам, али као nридев се и ту најчешhе пи­ ускоро или за кратко

вШ(а (ијек.), али је закаснели, закаснела, ше велико само nр­ време) , али: за мало
облик са ђ много закаснело (нnр. зака­ ва реч (нпр. Пред­ времена, .за мало нов­

обичнији и у екав­ снеле реформе и сл.). лог закона о основ­ ца итд. ; лопта је
ским и у ијек. кра­ закључак и закључити ном образовањ;1, ма­ прохујала за мало
јевима (налази се и употребљавају се у да лма аргумената и у (не: замал о) изнад
код Вука и у речнику политичком речнику корист nисања пред­ пре<Јке.

ЈАЗУ). погрешно као да зна­ лог Закона... оююсно за ме (= за мене).

зажвветв: првобитно че одлуку, уз изо­ Предлог Закона... замерка, дат. замерди.

значеље је поживети, стављаље nојма треба. закономсраи, законо- заметак, мн. за меци.

остати дуго у жнвоту Нnр.: ,,Донет је за­ мердост: русиз.ми који за мном .

У ХХ -веку први пут кључак да се оrра­ се најчеwhе могу за­ занавек.

је забележено значе­ яичи радно време " менити нашим речи­ занемарујуliи као nри­
ље почети жнветн, а уместо: "Дояета је од­ ма законит (закони­ дев ("Има разлика ,
одатле и развнтн се, лука да се огра­ тост), редован, пра ­ али су занемарујуће" ,
ухватити корена и сл. ничи ... " или: ,,Донет внлан итд. .,у занемарујућим ко­
У nолитичком речни­ је закључак да треба за кратко. личинама ") погрешно
:ку последљих година оrраничити ... ". "За­ закутак, мн. закуци. је, треба зшrемарљив.
таква употреба се ра­ кључеве је да се залагати се, залажуЈ11г занемети, занемео,

ширила до те мере да 1\ривци позову на се (не залагајуhп). ијек. занијемјети, за­

је nостала мода коју одговорност" уместо: Залив, пон-екад скраhе­ нијемно. занијемјела.
добри стилисти избе­ "Одлучено је да се но за ПерсијсКЈt за­ Облик занемптн ,.учи­
гавају. кривци nозову ..." или: лив (в. то). Заливски нити немим" не упо­
за инат. "Закључено је да кри­ рат или рат у Залнву требљава се. В . -нтн.
заинтригиратв (према вце, треба nозвати на (1991): погрешно је завети: в. -нетн.

француском}значи по­ одговорност". "Голфски рат", што за њ (= за њега).

буд11ТН радозналост, ЗАКОНИ. Према опш­ је буквалан превод запад: в. СТРАНЕ
заголнцатл, копкати. тем правилу за на­ енглеског GulfWar. СВЕТА
зајахати, зајаше.м (не слове 63. НАСЛО­ заЈаистак, залнска; мн. западна (Западна) Ев­
зајашнм) , онн зајашу ВИ), називи закона и залнсц~ залистаха (на роааа, западноевроп­

за кад(а) (само од­ других правних аката биљци; у срцу); за­ ски; Западна Морава; .
војено , према П) . mnny се с великим лизах, залиска, мн . Западно римска царс­
захАзати: у спојевима почетним словом nрве залисци, зализаха (део тво (П доnушта и
као· уређаји су зака­ речи, нnр. Закон о косе). Западноримско царс­
зали, заказала је ор­ управном постуттку. залити: зали}. залијмо, тво). В. ГЕОГРАФ­
rанизаiЈНја посла и сл. Није решено како залнјте. СКА ИМЕНА .
боље је употребити треба писати називе залиха, дат. залихи (П запаљење, не запалење;
нзневерliТН, издати, законских nредлога, доnушта и залнси). запаљењскн (не запа­
покварити се, отка­ који no'Diњy речју за;аоr и залога.. љенскн).
затн послушност. нацрт, преднадрт, пре.­ замало (у значењу: запета Је русизам, сво­

за'Касввти, закаснио ;щог и сл. У nракси: умало, само што не, јевремено уобичајен у

72 73
Србији, као точка (в. трошкове" ( = на ос­ "Пољаци, који су ве­ рачунати на нафту.
то) у Хрватској. Пра­ нову тоrа hемо их ковима били nод ту­ Њена ће налазишта ...
воnисом из 196Q. усво­ оцредити). У миоrим итд.); без запете "Ро­
ђом владавином, знају
јен је термин зарез, дитељи чија се деца
случајевима запета се шта то значи." -
који се употребљава и
може али не мора "Криза се nоготову враћају са зимовања
у Правопису из 1993,
уnотребити, зависно oceha у опери, која треба да до~у пред
мада nод насловом
од тоrа колико исти­ захтева веће издатке. '' школу" (само ти ро­
"Запета ~ли зарез". ~
дитељи), ,,Место на
школскоЈ верзИЈИ чемо везу с осталим У таквим случајевима
Правоnиса уnо­ Јадрану где ће се
(2001) делом текста: "У увек се може иска­
одржати турнир заса­
требљава се само тер­ Америци(,) без сум:­ зати исти смисао пре­
да юrје познато " (са­
МЈIН залета. ње(,) раде друкчије." тварајуhи реченицу са
ЗАПЕТА (ЗАРЕЗ). Од мо то место), итд.
- "Време nролази(,) а који у независну ре·
ЗАПЕТА (ЗАРЕЗ)
свих знакова интер­ ти си и даље без ста­ ченицу ( .. Пољаци зна­
ИСПРЕД ,,НЕГО" и
пункције запета има на." ју шта то значи: ою1
најразноврснију и нај­ др . Према чл ановим~
Редовно се запетом су вековима били ..."
сложенију уnотребу, 187е(2) и 191ц(5) Пра­
одваја вокатив: "Деја­ итд.) . вописа, испред вега и
која се само мањпм не, nобогу, шта то Запета се не сме ШI­
ве!i не пише се запе-та
делом може nодврг­ радиш?" "Седи, сати кад-а реченица са
ак о nретходи неки
нути строгим nрави­ nријатељу!" - ,,Ви то, који ограничава зна­
комттаратий или юраз
лима. Основно начела децо, не можете ни чење претходне име­
је да се заnетом од­ ш: само: ,,Он се бо:ье
замислити." Такође је nице , нпр.: ,,У рома­
спремио него ОС1'алл " ,
вајају реченице или запета обавезна nосле нима које је објавио
делови реченица ако
..Изгубио је не само
реченица у инверзији, nосле 1860. пустолов­
те белешке веh и све
се њима износи не­ тј. кад зависна ре­ ни дух уступа место
што посебно.. накна­ личне исправ е", "Го­
ченица долази пре медитацијама" (= са·
миле 01:пад а ка не са­
дно додато, а да се главне: "Кад нам је мо у тим, не и у ра­
мо што ружно изгле­
заnета не ставља ако то рекао, запреnа­ нијим романима).
дају него су и ruтетне
су смислом тесно ве­ стили смо се."- ,,Што "Посмр1Ћо ће бити
по здравље ". У дру­
зани за остали део си тражио, то си и одликован полицајац
гим случајеви::ма ис-
текста. Тако нпр: нашао." - "Не знају­ који се голим рукама
11ред nезника супрот­
"Био је дан, кад су hи шта да ради, бац.ио на атентатора"
ног звачења (него,
људи на послу" (= а обратио се полици.ји." (само тај nолицајац),
веh, а, алп, а камоли)
дању су људи на ЗАПЕТА (ЗАРЕЗ) итд.
може се писати заnе­
послу); ,,Био је дан МСПРЕД "КОЈИ" Исто важи и за од­
кад су људи на послу'' та , нnр. "То није био
nише се у оним слу­ носне pe'Jemrцe које
( =био је радни дан). он (,) него њеrов
чај,евима кад односна почЈrњу са чији. ка­
- ,,Ми ћемо, према кав, штс, где: са
брат". ..Није био на
реченица пружа до­
томе, одредити тро­ запетом " Они не могу Цетињу(,) веh у Бе­
пунски податак о
шкове" ( = Ми hемо, рачунати на нафту, чу", "Ти си крив (.) а
претходној именпци,
чија ће налазишта не qн" , .,Задатак је
дакле ...); "Ми ћемо ничим не сужавајући
према томе одредити ускоро _ бити исцрn­ тежак(,) али не и не­
њеио значеље, нnр.:
љена" ( = Они не могу остварљив". Hehe се
74 75
 nисати заnета у сnо­ даuпьем времену. Ј\ко зарl)ати (не захрђатн). обичније је за стал­
јевима као једна али је кратак, заnоведни заредом као nрилог но).
вредн~ млад а ис­ начин завршаваће се (нnр. трипут заредом) засукати, засучем, они
кусан, где се цео из­ на -ј, -јмо, -јте: број, најбоље је писати засучу; заС.У'ЈИ, -чймо.
раз oceha као једна бројио, бројrе (тако састављено, мада га -Чlf'Ге (nромена као
целина. и: нзброј, лреброј ПР ue бележи. викати, влrтем). Гра­
заплитати, заплн!Јем и итд.), крој (лрекрој, зарез: в. запета. матпчари не допу­
заллетатн, заплеЬем. итд.), лај, лодоЈ; про­ зарзати (не захрзатн). штају облЈ.Јке засуци,
ЗАПОВЕДНИ дај (од продати), задај засад(а) (састављено , засуцимо, они засуку.
НАЧШI (имnератив). (од задати), итд. Ако nрема П, у значењу затамuети J.f затамннти:
Глаголи који у 1. је вокал у садашњем nривремености, нпр. као потамнети (в. то)
лицу садаi.IIЊег време ­ времену дуг, наставци ,,засад(а) се добро др­ и потамнити.
на имају завршетак заnоведног начина би­ жи"; одвојено, за са­ затворе110·: в. БОЈЕ.
-ијем (нnр. пијем, ће -ји, -јнмо, -јнте: rа­ д(а), кад значи наме­ затим (= потом), али:
убијем) имаће ј у сва јн, гајнмо, rајнте; тајн, .ну, нпр . ., неш то за са­ "Ја за тим не бих
три облиха заповед­ затаји, блејн, продаји д( а) а нещто за ка­ жалио".
ноr начина: пнј, пнј­ (од лродаваТif) , задајн сније") . зато (= стога, отуда):
мо. пнјте, убиј, убиј­ (од задаватн), итд. заспа 1 ·да. за то (нпр . ; ,.Нисам
мо, убијте. Тако исто В. и појединачне за се (:.: за себе). крив за то" : "Сви смо
и поnИЈ; (наляј, отпнј глагол е . засеЈtак, засеока и за- за то да се рад на­

итд.) , бнј (сабнј, нзбиј, заподеиути, ређе зало­ селка; мн. засеоцн и стави"). НиЈе добар
лpemfJ; пробиј, набнј, детн и заподести; за­ заселцlf; заселака. • спој зато јер: треба
забнј итд.), крнј (от­ поденем, заподенеш засиrурио (= свакако. зато што илл само
крнј, покрнј, сакрнј итд.; заподео, -ла, за­ без сумње: тако у јер.
итд.), шнј (сашиј, за­ подевен, заподенуf н речнику Матице срп­ затрти: као сатрти (в.
шнј, лришнј итд.), лиј заподет. ске, мада га nраво­ то).
(улиј, долнј, одлИЈ; нз­ запослен, запосленост. писни приручници не эатрудоети, затруд11ел<1.
лиј итд.), савиј (пре­ запослеље и (ретко) бележе). з;lтруднеhе. ијек. за­
ВИ]; завиј, навнј, увнј. запошљен, залошље­ заспатш садашње вре­ трудњети, затрудњел-1.
одвлј итд.), брнј (об­ ност, залошљење. ме је засппм, заспиш .. Не затруднитй.
риј, нзбрИЈ) JI други. зanpera, цат. залрезн. ОЈШ заслt:, не заспем, заувек.

Поrрешни су облици завреха, дат. залрецн. заспеш... (што су об­ за рврат (ПР доrtу-
као убн, поnи, обрн запрепаститв: зaпpe- лици од глагол а засу­ шта и спојена nисање,
се, саш:нте, долнте naiiilieн. -шhеност н ти = затрnати) . По­ заузврат).
захваЈаuти, захвањива­
итд. запрелаштен, -ште­ једини граматичари
ност; запрелашliење и ти, це: захвалити се,
Код осталих глагола итш к сматрају да у 3.
са гласом ј у основи -штење; запрепашiш­ лицу множине треба захваљнвати се (осим
облик императива за­ ватн и запрепашта­ допустити и облик кад значи одреlш се,
виси од дужине вока­ ваТif. заспу, због велике m1p. "Захвалио се на
части, предлажући да
ла који се налази заоршl'а, дат. залршцн. распрострањености.

:испред тога ј у са- зарана (прилог) . застално (према ПР; место њега узму не­
кот млађег").
76 77
захваљујуllи. Ст:цлс.ки танн путевн развоја Земаљац или Земља­ бабвеанск11, Зимбабве­
је неnрикла,цно уnо­ и сл. постали шаблон нин (ста новник плане­ а нац, -анка.

требљавати ову реч у одређеним врстама те Земље). Yn. Мар­ Зимерма к (Zimmerman},
за негативне nојаве политичкоr језика. совац. Зинеман (linnemann),
(захваљујуlfн весташн­ зачас; за часах. земља: с великим З са З ако су америч кэ
цн, захваљуј'уЈш сла­ зачаурвти се, обичније као назив пла нете, а презимена .

бом здрављу, захваљу­ него зачахурнтн се.

с малим у значељу ЗИ111УС: В. -с.

ју/Јн крнтнхама и сл .): зачетах, мн. за чеци. тло и у свим осталим элосре~ аи и ~qосрета11.
треба рећи збоr, ус­ зачудuти: в. чуди ме значењима. Примери: Змај Ј оо а, Змај-Јове.
лед, под дејством итд. эачудо; за чудо велнко. двадесет километара Змај-Јовин итд. (цр­
захватати, боље него зашитв: зашиј, зашнј- изнад земље, али сто ТЈща необавезна) ~ Јо­
захваhатн. мо, зашнјте. хиљада километара ван Јовановиlt Змај
захтев за нечим (нnр. збирка, дат. збнрцн. далеко од Земље: (увек без цртице).
захтевн за правеДНЈf· збити: збнј. збнјмо, авлон шаље сигнале зм nјолиiL.
јом расподелом) данас збнјте. сг<tющЈt на земљи, ЗНАК ПИТАЉА: в.
је све чешћа кон­ збрда-здола. аЛИ KOCMTfЧKlf брод УПИТНИК.
струкција (ло уrледу зве рка, дат . !1Веркн, шаље снгнt/Ле стпници ЗНАЦИ ЗОДИЈАКА
на именицу жеља), ген. ми . зверкп. ш1 Зем:ыr: ., У августу ннсу нор мн рани у П,
али је nравилннје за­ звиждукати, звиждуЈiем ~шопт мстеори падају аЈН1 nошто нмају свој­
хтев за нешто, за­ (поред звнждучем, на З е мљу", ал 11 ., Ме­ ства имена. тrеба их
хтеви за правилнију теор ј е пао 1:1а земљу nисати всЈтн.-нм сло­
што је фонетски пра­
расподелу. у Канад н". тюм. ппр. Љнз . Дсвиця ,
вилније али неуоби­
зацввлети~ задвнлео, Ра кета земља-зем- Стрела ц, Bnrн итд.
чајено).
заl]Вилеiiе, ијек. за­ ља. зе.цљi/-ваздух, с з tщ•щјu н се чее1·о nо­
зrодитах, мн . зrоДНЈЏf.
IIВНљетн, зацвнлно, цртом (не цртsщом) грешно уп отребљава
здесна, не с десна.
зацвнљела: не зацвн­ без разм а ка. према П. место знатан, нпр.
зеј тив, не зеитнн. У
лнтн. Земља излазећеr сун ца .. Утрошена су значај­
књиж. језику треба
зацело. (Ј алан), Зе мља хиља­ на средства ". Рече­
дати nредност речи
зацевити се (од смеха , ду језера (Ф~sнска). В . НЈЩа "Ј авиле су се
уље.
nлача, кашља) и за­ ГЕОГРАФСКА ИМЕ­ значајне разл ике;. би­
зелембаЈI, не зеленбаh. НА.
оенуrн се; задевнм се, hе ислравтiа ако се
зелевети се, зеленео
онн се защ:не н за­ зе н будпэам (в. ЦР- хтело рећи да су
се, ијек. зелењетн се, ТИЦА 4).
цевем се, онн се разлике важие или да
зеленно се, зелењела Зе нuц,а, зенпчки. Зецп­
задену. нешто посебно значе,
зацртати у метафорич­ се. Глагол зелеННПI чанин (и Зеничак). ал и не и ако се мнс­

кој уnотреби није no- .,чинити зеленим" го­ Зен-ичанка (и ЗеRИч­ лило на знатне (nри­
rpen.mo, алк га треба тово се никад не упо­ киња). личне, осстн е) разли­
умерено уnотребљава­ требљава. В. -лтн. зсчј~• (боље) и зечнји. ке . На и сти на•шн .
ти, јер су изрази као Зелени коитииент(Јуж­ Знмбабве: у недостатку безначајан (неважан)
зацртана линија, задр­ на Америка). Ул. Цр­ бољих могу се уnо­ треба разликовати од
тане смернице, зацр- ни KOH'l'UlltШТ. треби!fи облици знм- незнатан (ситан).

78 79
з вачu, дат. значкн; Ибзев (уобнчајено код
ген. мн. значаха и нас; према норвешком
значкн. изговору тачније је
Зодијак (велико З). В. и Ибсен).
ЗНАЦИ ЗОДИЈА ­ ибн: в. ел.
КА. Иваниti Град, нвпни!t­
зoo;tor, зоологнја, эоо­ градскн.
и. Поrрешне су кон­
лошХII; зоолошхн врт -ивач је чест суфнкс у
струкције као ,.нера­
(с вели:ктt З кад је новијн!II речима, за
звијене и зе-мље у
назив одре~еяе уста­ људе н за сnраве.
развоју", ., на лоштап­
нове); зоо-врт, зоо (не не само од глагола
ским и шалтерима
З ОО). на -нватн (истеривач,
банака", ,.измене nен­
зр ети (== сазревати), разре!нrвач, потпаљн­
зијског и закопа о
зрем, зреш, они эру, а вач итд.) него и од
доnриносима", где је
такође зрнм, зрнш, оних на -.7s,?Tif (по-
атрибуr оста вљен б~,з'
они зре; зрео, зрела ја чива ч, :замр:пrва ч.
име11и це. У таквим
(екавскн и ијекавски) случајевима именица
оглашпвач. омекш/1-
и зрно, зрела (само вач итд.).
се мора nоновити (не­
ијек.). Једнако се ме­ Иuо: Иве Андриhа,
развијене земље л
њају и сложени rла­ Иви Андриhу, Инин,
земље у развоју) или
rоли сазрети, дозретн, оби•1није. неrо Ива.
уnотребити друкЧ1·ф·1
итд. Иву, И non. В. -о
склоn реченице (Ее­
зубатац, зубада, мн. зу­ (ИМЕНА).
развлјене земље и оне
баци; зубатада. Иглес•rјас (Iglвsia:;. шп.
у развоју: на шалте­ презиме): не И нгл е­
рима пошта н бана­ СIIјас, И глезијас.
ха). и rлу (есю1мска куhица
ВИДif и: нн. од леда) , не иrло.
11-: в. нн-. иrнорантски значи ., не­
иако саставље!fо у з на ­ :шалачкн"; Jle може
чењу .м;щп, премда
значити "кој и н ешто
( "Помоhи hy вам иа ­ или некога игнори­
ко сам уморан"). ина ­ ше". У том значењу
че растављено ("Ако треба уnотребити ИЛЈI
можеш я ако знаш ,
неки облик глагола
пом ози' ': "И ако пад-
..
не, неnе се ~
разоитн ").
игнорНС11ТЛ или nриде­
ве немаран, нrrподаш­
Иберяја; Иберац (боље тавајуЈщ потцењнвач_­
него Иберијац) ; ибt:р­ кн и сл. Ипrорапцн;а
СЈШ (боље него нбе­ значи "незна ње", није
рлјсюr), Иберско nо­ исто што и нrнорн­
луострво. сање.

80 81
Иго (фр. Нцgо), Игоа, извезев, не извежен (у итд. Наши наставци извршилац (не нзвр­
Игоов. оба значеља). при том се не одвајају шиоц), мн. изврпт­
Игумавова палата. је известан, извесна, изве­ цртицом , нпр. Johna оци, нзвршнлаца.
одомаћен назив у Бе­ сно. Updikea, Updikeov итд. извршити: в. вршнтн.
ограду. Требало би да Известија је множина Уколико је текст hи­ изrладиети, нзгладнео,
rласи Иrумановљева ср. рода, не ж. род: рилички, или лати­ ијек. нзгладњети, нз-
палата, nошто се до­ Известнја су јавнла, у нички с фонетским rладнно, изгладњела.
бротвор чијим је московским Известа­ (трансхрибованим) Изгладннти, нзгладнтю
средствима nодигнута јима (не .,у Извести­ преношењем имена , з'Нач.ило би .. учинити
звао Сима Андрејевић ји"). изворtm обли~ треба r11адним". В. -нrи.
Игуман ов. взвечери (= nредвече). дати приликом првог изrребати и изrрелсти;
идентичав, ндентнтет, извинити (се), извнннм навођења имена , у за­ в. rребатн.
ндеl/Тнфнковатн, не (се), нека (се) они гради. у фусноти или иэгризеи, не нзгрижен:
индентнчав итд. извине, извннио, -ила: у индексу. в. rрнстн.
иди ми - дођи ми не извннем, извину, Изван тпга, употре­ нздаЈ1ека: издаље.
(црта с размаком): в . НЗВRНУО ( llfГO су об­ ба извор~е латиничке юдатакt мн . издаци.
ЦРТА . ЛИЦИ од глагола из­ rрафије у ћирили•rком издубити: в. дубнrн.
ижџикљати и нжi)нка- вн.нутн = савити) . Гла­ тексту није оправдана. изж- не lfero пж-:
тн. гол извнннтн (се) осу­ n је цопушта (тачка лжарнти, иженити,
изашта (изашто) или и ђиван је као русизам, 10 1 а) само у случа~ у ижuвети rпд.
за шта, н за што (П али је потребан у да аутор текста НИЈе изје;цна.
допуruта оба начина књиж. језику и не услео да са:зна како изј)тра.
m1сања). Ул . низашта. може се заменити са се нзmвара дотично и:!Јiожба, rен . мн. пз­
избити: нзбнј, нзбнјмо, опростити или испри­ лпжбlf и (ређе) юлп­
име: наводи се
нзбнјте. чатн. жаба.
пример "Mel)y имени­
избледети, нзбледео, изволевати (ијек. нзво­ из.ъубити (не. нжљуби­
ма уписаю1 су и неки
ијек. изблиједјетн, из­ лнјеватн, боље него ти).
\Vuyts и Bayzew, а
блнједно, нзблиједјела. нзвољеватн). измадеиа.
'Nuyts-oвo име пона­
Употребљава се и ИЗВОРНО ПИСАЉЕ: између. У у nо'Треби с
вља се и касније ''. У
у прелазном значељу, У научним и струч­ овом случају. као што бројевима. не треба
"учинпти бледим", ма­ ним текстовима, стра­ се види ю npm.•epa, ве ЈН\1К и заме.њива ти
да би no правплу ту на имена из језика с ех . наставак тшше се
цртом: нс ,.између
морао доhи глагол латиничким nисмом 18-20 часоnа" него
hирилицом и одваја
нзбледнтц нзбледно треба навести у И3- .. између 18 и 20
цртицом.
(ијек. нзблнјtщнтн, из­ ворном облику, је_р часов·а". Уп. од.
Вишечлане стране
блиједио). В . -lfТll. без тог облика НИЈе изразе (за разлику од измссти1'11: обнчније је
изблиза; изближе. моrуhно консултова­ имена) треба увек пи­ преместити, пресели­
изван; извана. В. ван. ље стручне литерату­ ти. У .зпачењу ишча ­
сати у оригиналу, нпр.
и:ЈваивастаЈSви; нзван- ре, превођење на ,.С' est lэ vie" (не .,Се ШИТЈf, yraлyrlf не спа­
научнн; нзваннаЦЈlо­ стране језике, дописи­ да у књиж. језик.
налан (и ваннаставни
ла ви "), .,Time is !Тio­
ваље са странцима ney" и сл. измусти: измузен (не
итд .). mмужеп).
82 83
пэиебуха. изц- не него нсц-: nје!'авски~ Јfјекавац. зубнју, устнју, груднју,
изнети: в. -нетл. исцртаrн, нсцепкатн щеканштнна, обичније вратнју. Види и свију.
IIЗOJI.OJ18, итд. него јекавскл иrд. ·ијум и -иј од лат. -ium
ИЗОСГАВЉЕНИ изч- не него ншrт-: -ији: в. -јп. (нпр. калцнју.>Ј - кал-
fJIACOBИ: в. АПО­ ншча.(х)урптн се, нш­ -ијка: в. -нјац. циј, критеријум
СТРОФ; САЖЕТИ чешљатн итд. -ијски: овај нас.тавак крmерн;: аудиторијум
САМОГЛАСНИЦИ. изw· не него нш-: јавЈЪа се у ттридевима аудиторнј итд. )
из почетка: в. нспо­ пшетатн се, нштрнка­ изведеним од имеюща подједнако су добри
t'fетка. тн, ншуњатн се итд. на -lfi1(исторнјскн. настав цн; први се да­
израз: доhи до израза ~ -и~: в. - нјум. . телевизlfјски, комшиј­ нас у Србnји више
доhн до нзра~а;а •ИЈЗЦ се ЈаВИЛО у ски, аустријскл) и од уnотре бља11а . Погреш­
једнако су добри об­ новије време под ути~ свих 11меница чији се но је висање без ј
лици .
цајем руског језика. геЈfитив завршава на (кплЦI~ум и сл.).
из рана ( =
рано, зара­ За нека имена је -пја (Мали , Малија - икад(а) (бпло кад).
на), нзраннје (= од­ такав завршетак неиз­ ,.щлијскн, Токио, То­ икакав, и од каквог. Jt
раније). бежан (нпр. Сиријац, кија - тоюdски. алу­ за какву итд. В . нн-.
изреда (= редом). Либијац), али где rод миниј, алуминија икамо (било кам о ; би­
uэс- не него нс-: нс­
је могуhе треба му алумшшјскл) . Уnо- ло куда).
ллкатн, испјаватн итд.
nретnоставити суфпк­ требља.ва се и у ико , икога; и о коме:, и
изузев. Сматра се да је се -ац или -нјанац: неким друrим случа­ за кога итп. В. нн-.
правилније са акуза­
Сомалац, Танзанац, јеви:ма rде не постоји икоји, и од ко(јс)r(а)
тивом (нпр. "Прегле­ Боливијанац, не Со­ погоднији суфикс: re- итд. В . нн-.
дали су с.ве про­
малијац итд. Тако и rrdcктr. тоскијсюr ( lfR- иходико (м<~кар коли­
сторије изузев балкон Грузин (или Гру­ зиви двају основних ко).
и кухиљу"), мада је зијанац) и Баск , не дијалеката албанског икс-ноге; икс-зр.1цп
данас обичнија уnо­ Грузијац и Баскијац. језика , од .именица (или без цртице: в.
треба с генитивом (по -ије и -нј. Латински Геrа и Тоска) , ба­ ЦРТИЦА 5).
угледу на предлог
наставак -ius код нас t.·кијски (од Ба ск, в. икуд(а) (било куда). В .
осим: " ... с·ве просто­
с.е у именима заме­ то ). где, куда, камо.
рије изузев балкона и
љује обавезно са -нје, -ију, као наставак за fMИpCКII nокрет, Јiлн­
кухиње" . нпр. Јулије,
Julius - rенитив множине, ја­ ризам ~- ПОКРЕТИ) ;
озузетак, мн. изузеци,
Ovidius ~ Овидије и вља се у гост - го­ IIЛitpaц.
ген. мн. нзјэётiiка
сл. У заједничким стију, кокош - коко­ ималац (не имапц); мн .
(нагласак на зу, не на
зе).
именицама се уnо­ шију, ваш - вашију и лмпоцн, нмалаца.
требЈЪава и наставак у Шi.ЗЈfвима делова те­ и маЈIО (= макар мало,
изузетан има нагласак
-иј' геније, патрнцнје, ла: очпју, ушију, пр­ иоле): П не предвиђа
на првом слогу: nо­
нунцнје и ген.нј итд. стију (nоред лpcrd}, nисање имало.
rрешно је изузетан,
В . -нјvм. ноктiiЈ.У (и ноката), имао-немао, имала-не­
изузетно. иједаи~ (икоји), н од КОСТЛЈУ (и костfi), мала.
uзх· не него нсх-:
једног, н о једном прснју (nоред лраi и ИМЕ И ПРЕЗИМЕ.
нсходнште, нсхраЈШТи
итд. лрсй). Поrрешно је Лично име увек дола-
итд.

84
85 ===============
зи испред презиме­ имена где не знамо ПОРТУГАЛСКА Еnроnљанин , Сnовен,
»а, нлр. Петар Васић; тачно да ли је nо­ ИМЕНА; РУСКА Шваба, Војвоlјанин.
обрнути поредак (Ва­ среди име и nрезиме ИМЕНА,· КЛУБОВИ Личашrn, Заrорац, Ба­
сић Петар) треба nри­ или вишечлано име, {ИМЕНА}; НАДИМ­ варац, Дубровчанин,
мељивати само у нnр. Секу Туре, Иди ЦИ: МАРКЕ; такође Лондонац итд. Код
сnисковима, rде је не­ Амин Дада, Вани поједина имена л ка­ имена која се могу
опходан због азбучног Садр, Пол Пот итд.; рактери:стичне завр­ схватити и као ознаке
реда. исто и код свих ки­ шетке. раса nостуnак није
Мушка IЈре:щмена се неских имена (в. то). ИМЕНА ВЛАДАРА уједначе н : зеликим
морају мењати по В. и: ЈАПАНСКА данас се угла вном не словом се nишу Ин­
nадежима као и ИМЕНА; ДВОСТРУ­ nреводе: Елизабета дијанац, Јеврејин, Ром ,
имена (за Петра Ва­ КА ИМЕНА. (Eiizabeth), Луј (Louis), Циганин (ПР nредви­
сп!щ с Петром Ва­ и-мејл, електронска по­ Хуан Карлос. (Јиип ђа и циrашш "фигу­
снhем; не за Bacнli шта: у адресама, на Carlos), не Јелисавета, ративно") , увек малим
Петра и сл.). Ако ис­ посетницама и сл. мо­ Лудовrtк или Људевит, белац, црнац и црве­
том npeзlilмeнy прет­ же се писати и по ен­ Јован Карло и сл. нокожаl(.

ходе мушка и женска rпеском e-mai/. Код И nal< се превецени Употребљено као за­
имена, nрезиме ће би­ нас се употребљава и облик мора употреби­ једничкд именица за
ти неnроменљиво је­ у значељу nоруке ти у случајевима где ознаку предме.та, жи­

дино ако је женско nримљене тим nутем је одавно прихваhен: вотиње , биљке 11 сл. ,
име на nоследљем ме­ (" Стигао ми је један Пета р Велики, Карло име народа се nише

сту: ол Гордане, Пе­ и:-мејл" и сл.). V итд. Ако се редни малпм слов()м: V!ар­

тра н Бранка Васп!щ· ИМЕНА. Поред nрет­ број nише словима , пшпшнац (пас), хер­
ол Петра, Бранка н ходне и следеhих од­ нма велико почетно цеговац (дуван). ара­
Гордане Bacuh.. В. и редница D. п: ИМЕ слово: Карло Пети , ПIIН (коњ) итд.
ЖЕНСКА ПРЕЗИ­ И ПРЕЗИМЕ; ДВО­ Петар Први Kapaljop- Присвојни прицеви
МЕНА . СТРУКА ИМЕНА,· !)eB11h. Види и: НА· од ових имена пишу

Страна ~ка имена ЖЕНСКА ИМЕНА; ДИМЦИ; Фрањо Јо- се великим словом

исnред nрезимена не ЖЕНСКА ПРЕЗИ- сиф; Хенрнк; Виљем. (Немчев, Сплиhанкин

треба остављати не­ !v!ЕНА; ГЕОГРАФ- ИМЕНА ЛИСfОВА и итд.); придени на
nромељена: уместо са СКА ИА1ЕНА; МИ­ часоnи:са не треба -ски, -ш.ки, -чки кма­
Реј Чарлсом, ЖЈfл ТОЛОШКА ИМЕНА: nреводити: ,.Мувман ју мало слово (пзлј­
Вервовн ромаин_ при­ ЖИВОТИЊСКА уврије". не ,.Раднички скп. енглески, њујор­
ча о Чарлн Чаплнну, ИМЕНА; ХОЛ.4НД покрет" ; .,Нејчер" , не шки) , осим ако су у
треба с Рејом Чарл­ СКА ИМЕНА ; ИТА­ "Природа" итд. састазу rеоrрnфског
сом, романи Жнла ЛИЈАНСКА ИМЕ­ ИМЕНА НАРОДА, имена (Сремски Кар­
Верна, прича о Чар­ НА; ЈАПАНСКА држављана, становни­ ловци, Бечка шума).
лију Чаплнну Иnак ИМЕНА; ЈЕРМЕН­ ка места и покрајина В. Чллеанац; козак;
лроменљивост nрвог СКА ИМЕНА: КИ­ пишу се великим по­ Муслнман; Прнморад;
дела изостаје код НЕСКА ИМЕНА; четним словом: Ара­ пречаннн; Снк: салу­
многих ваневроnских ПОЉСКА ИМЕНА; пин. Грк, Француз , над.

86 87
ИМЕНА ПАПА треба ни употреба мушких ииаџија, инаџнка, дат. ондоевроnски; Инда-
увек давати у при­ облика придева и ннаџнкн. европљани .
лаrођеном облику, а глагола у множини пнrереицяја значи ме­ ИнДонезија: Индонежа­
не у италијанском; (слаrање по значељу), шање (у нешто) или нин, не Индонезяјац;
Јован (не Ћовани), као у nримеру из Иве учешће (у нечему). индонежанскн. боље
Павле (не Паоло), Андрића "И ј едног и Код нас се неnравил­ него индонезтrјсюf.
Пије (не Љю), Гргур другог су подстицалл но одомаhило у зна­ Itнжењер: боље него
(не Гре горио), и тако моhни паше". чењу 'надлежност' ипжнњер/ скраћеmща
исто Бенедикт, Кле­ Имотски, из Имот- или 'овлашћење '. ннж. (не юЈr.) Инже­
мент, Сикст, Ур­ скоr, имотскн (при­ пид11rо: пндиrо папир. њерннr (енгл . engine-
бан, Бонифације итд. дев), Имоhанин, -hан­ итщиго копија (цртица ering прилагођено на ­
Итал. Jnnocenzo код ка. необавезна, в. ЦРТй­ шем облику лпже­
нас гласи Инокентије имперфект и имперфе­ ДА :1). њер) .
или Иноценције, а кат. ЈlнднјаttаЈЈолис (lndiana- Иttжщьер11ја 1 инжшьер­
итал . Leone Лав или имплавтат(усаl)ени зуб, po/i,~). не И ндијанопо­ ски, инжпњерац уоби­
Леон. део ткива йли орган) , лис.
чајен о Jt: у војној
и~ЈеЈtИЛац (не н.менноц) , боље него нмплант ющ11јанс"а имена: в. терм11нолnr11јн. мада
мн. ТfМеFtиоци, нменн­ (по енглеском). НАДИМЦИ. бИ l'ilЧIЩjC f>IIЛ O /Ш­
лаца. имплементација је ан­ Јfнд11јаю~п: сувпшно је жењерија и; д.
..а меричкп Индијанци"
ИМЕНИЦЕ МУШКОГ глицизам који се увек Июбру к (боље неrо
РОДА НА ..а у може заменити са
(обично у n ре водима Инсбрук. према П).
једнини добијају атри­ спровођеље, прнмена, са заnаднпх језика. у
Ул. Аугзбурr. Хаб­
бут у м. роду: наш реализација, као и којима иста реч 3начи
збург.
слуга, добар судија, глагол имплементнра­
и Индијанац и Инди· иttиц•tјатмва :Jil нешто.
велнкн војвода, бога­ тн са спровести (У де­ ј а ц). Кuд нас nридев не о неч е ~tу .
и~1а сми сла с амо а ко
ти газда и сл. Оне ло), применити, остЈ;а­ инјеtщпја. Изговор са
се ·гов орп о север­
'Које по смислу нису рити. њ ( ињек циј а) вюп е
нтвtеричюtм, с.редњо­
изричпто везане за имnулсавав, боље него одговара гл асовню,r
амерлчкнм одн. јуж­
мушкарца могу имати импулзиван. законима наш с 1· јези­
Ј! атрибут у ж. роду; имун, имунитет на жщмеричлпм Инди­ ка него ин-јекщуа_
Он је велика пи­ нешто (или према /'lнщп.rа. како нроnисују лри­
ј.шица, Био је наша нечему), не од нечега . Н tЦ11јски oкeatr, ручmщи. Поrрешно је
-ив: в. -ов. uндицнја је з нак на
добра муштернја. У "ИЈ-секција". Уп. кон­
иначе: понекад се основу кота се изводи
мно.жи:ни све ове јунктура.
именице прелазе у ж.
уnотребљава као су­ неки закључак (обич­ мио· се ј авила најпре
род: те слуте, све
виmан уметак ("Пе­ но О КрИIШЧНОМ делу) ; у Јfнокореспондент и

суДТfје, старешине су тровиh је иначе ро­ IШДЈfкација је уnутст­ шюкоресионденrщја, а:

ђени Београђанин" и во , указивање, а у
у новије време и у
наредиле, дошле су
колеге и сл. По сл.); маца таква упо­ медицини означава
инопартнер, иziоза­
мишљењу М. Стева­ треба у на челу није обољење ил и симnтом стулник. шюкредит и
погрешна, не треба с код кога треба при­
новића, није nоrрешна сл. Овакве сложенице
њом претеривати. менити одређени лек.
88 89
 нису поrрешне , али пежом, Бечом, зецом, њеr (ннтермеца), мада дежнпх нае1·авака -а,
изван уско сrручних месецом итд. Од пр­ П Р 60 даје. .,интер­ -у. -н: са раднја, на
текстова боље је рећи вог правила моrу од­ меци ". радију, у студојн:иа
инострани партнер и ступити именице на I.Јнтериацноиала (вели­ (али: радном, сцена­
сл. П допущта и -ш (јурнтом, плншом, ко И као наслов рпом). Инструментал
писање с цртицом к-ад rулашом, поред јури­ химне и назив од ­ има завршета к -лом

су у nитању "слобод­ тем ит,ц.), од другог ређене орrанязације), (ue -ијем) , nрисвојии
не, каткад ировичне nоједине именице на али: Прва (Друга, придев (код имена)
спреге", нпр. нпо-фуд­ -ц и на -љ (стрелцем, Tpelia} ннтернащюна­ заврш<.оа се на -ЈЈов

балер; н:но-ЈlllЏктнве. свецем; пријатељем, ла; исто и с римским (нс - llj t'o)· Марно ,
иисект и ннсекат. учитељем, управнте­ бројем, Ј (11, 111) ин­ Ма рtю~Ј . Марн ов; Ан­
нисерт з!fачи уметак љем, nоред ређег тернационала. тоtШl•. А нтu щю11-r, АЈi­
(од лат. inserere прнјатељом итд.). Ме­ Иuтерuет и тmтерт~т тониов (за разли~у
уметнутн), посебно ђу именицама на -ар, (није расправљено да од: Антоније, Антони ­
филмски снимак који цар има само царем, ли ra треба nисати јем, Антониј еs); То­
се убацује у телеви­ док за остале нема м ал им или великим кио. Токиом итд.
зијску емисију. По­ сигурног правила: ле­ словом). иоuако (нпр . ..Не жу­
грешно се употре­ харом и лекарем. IIHT0Jo:CIIK3ЦIIja (трова - рнте, воз иов u ..:о ~.:а­

бљава у значењу од­ воденнчаром ., воде­ tье), JJJ/TOKCIJЦIIpaTif ени "; али .. Може н
ломак или нсечак. ннчарем, итд. В. и 11ЈIИ JIН7'0KCТIA.ODM"If. овшш и онако'') .
инстант: ннстант cyna, пут. За уnотребу ин­ Н е lfнтокспнацЈf}iЈ, пн­ -ио11ар и -попер под­
инстант кафа и сл. струментала уз rлаго­
токсшlир<lтlf. јеАнако су добри
(цртица није неопход­ ле види С{А) + ИН­ 11111·риrа, "ат. интрТfПI. наставци; е ј е да нас
на: в. ЦРТИЦА 4 ). СГРУМЕНТАЛ; оце­ tшф :tркт, не тшфрак1·. oб~ttiН IIje (цнлпонер.
инстаиц(иј)а: в. -нца. нити; окарахrернсатл; ltttфopмaтttкa је наук а мнл1щнонер. колекци ­

инстИII.КТt ннстинктн- оквалнфиковатл; озна­ о ..:ориlllћењу и пре· онер. функционер

ван. ЧDТЈI. ношењу инфоры ацнј а итд.) осим у речи мл­
ИНСТРУМЕНТ АЛ ивсулвв, боље него (nрве нствено noмol\y снонар и доне~.:ле ре­

нменица мушког рода ннзулнн. рачунара) ; nоrрешно .зхцпонар. Сn м о cu е

има наставак -ем иитендант, ннтенданту­ је уnотрt:бљаnати ту јаnља се реч пензи­
уколико се именица ра, лнтендантсхн. реч да означ и ..скуп онер.

завршава на меки ввтереrиум. ннформац11ја '' или ноткуд(а).

сугласних, тј. на ;; љ, интерес није noгpeumкo ,. начин обавештавања -поц погрешно. треба
Њ, }), JI, Ж, Ш, Ч ИЛИ у значењу ннтересо­ j3Rif0CТII ". -илац: носилац. ту-

ц: змајем, коњем, !Юње, заннмање (нпр. 1шфра- састављено: нп- жилаи. члтrпа~ пре­

ножем, хројачем, нов­ ,.Нема интереса за фрацрвеп, инфра- водилац. поверилац,

цем итд. Али ако овај предлог" ; "Са структура итд. пратилац итд. У rен.
суrласнику неnосредно интересом су пратили шщсст: придев шщес­ МН. HOClfЛOЩI (не но­
nретходи гла с е, на­ догађаје"). rпи или пнцестуалан. СЈГОЦа), тужffлаца (не
ставак ће гласити - ом: интермецо је м. рода, у -но. Именице на -110 тужиоц,1) , итд. Уп.
спрејом, хмељом, лу- множини обично сред- добијају ј жпред na- -aQI(.

90 91
и оо: в. по(= пола). и (pet}e) нскорнштен, егонст, соiЏЈјалнст. вина итд. То се од­
ИРА: в. СКРАЋЕНИ­ нкорнштаватн. Множива је данас у носи 11 на незван ич ­
ЦЕ НА -а искоса. сваком случају на -и не називе прошлюс

-врати, -всати, -овати. исЈ(рваритв, искрвавн­ (peaлffcтJI итд.) и садашњих зема-

Сва три наставка ти: као крварнтн, кр­ Истамбул (тако је у ља као Република
јављају се у rлаголи­ вавнти (в. то). ПР 60, nод одред­ светог Влаха, Земља
ма страног nорекла ; испити: нсrrнј, нспнјмо, ницем Стамбол; обич­ излазеhег сунца (Ја­
често хрватским обли­ испяјте. није нето И ста м бул). nан), Земља хиљаду
цима на -нратн ( опе­ испотиха и нстнха (в. Само у историјском језера (Финска), Тре­
рнраrи, реrулнратн, то}. контексту уnотребља­ lш рајх, Источна Не­
орган11знратн, комло­ вспочетu: no П сnо­ вају се називи Стам­ мачка, Заn адна Не ­
ннраm итд.) одговара­ јена у значељу 'ис­ бол (Ста м бул). Цари­ мачка итд. , као и на

ју срnски на -нсатн nрва ' (нпр. "исnочетка град, Кшiстантиноnољ НаЗlfВС адМЮiистраmв­

(опернсатн, регулнса­ је тако мислио"), али: ( Константинопол), Ви­ ЮI.Х једшuща (Бео-
тн) односно на -оватн "крени:мо из nочетка". зант (в. Внзантнја}. градски пашалу1<.

(органнзоваТЈr, компо­ исnоштовати је неоло­ IIСТИ као замеmща, Дравска бановина).

новатн). Мноrи глаго­ гизам , скован као свр­ уместо 011, овај и сл. Мало слово Л nре­
ли, иnак, имају и у шени глагол nрема (нnр. "за натска делат­ поручује за "неуста­
Србији само наставак несвршеном поппова­ ност и трошкоои који љепе , слободие оnис­
-нраm: цнтнраm, сту­ тн: нема разлога да су за нсту везанЈI'') не називе ", навоцећи
днраrн, треннращ те­ се сматра яеnравил­ недоnустиво је изва н nримере "односи нове
лефоиираm, ттрово­ нкм. к анцел ариј ског ј е:тка. српске краље вине и

[(ltрати, фннанснраrн исправка, дат. исправ­ истиха (= потихо, не­ црногорске кнежеви ­

итд. В. и поједине [(Н, ген. мн. нсправкн nриметно) и исrтотпхи. не", .,горди Албаон ",
глаголе. (ређе нсправака). истоварнвати, пстпвару­ ,.црножута монархија' '
Ириr, Ирижанин, Ири­ испрва и нспрве. јем. не истовараттr, и сл.

жанка , нрнШit.'Н; Ири­ испред. Није добро у ЈТСТОВйрам. ИСfОРИЈСКИ ДОГА­

шки. венац. значељу у лме, нпр. истовјетан се данас ЋАЈИ, према П , nи­
иридијум и нри.ц)9: "говорити испред ко­ nри знаје као nравилан шу се ве.'ПIЮIМ СЛОВО!>-1

Ирод (не треба из за­ лектива", "Поздравио ијекавскн обли к. мада nрве речп кад ron
п адноевроnских језика их је испред свог је раније nроnиснвано имају облике вла­
преносити облих Хе­ nредузеt\а". да се и у ијек . каже ститог имена . Прак­
род); Иродијада (жена вспрека (иј е к, нспрЈ9·е­ само истоветан. ТII ЧНО то значи да ћ е
Ирода Антиnе). ка): no ЛР увек са­ ИСfОРИЈСКА ИМЕ· се великим слово м

ископети , нсюшео, ис­ стављено, na и кад НА. Називи цржава писати назщщ с nри-

кнпеhе (ијек. нскн­ значи "с оне стране из nрошлости, nрема цс:вом ИЛИ реДН\!М

пјетн, нсхнпно, иски­ Саве, из Војводине". П, nншу се великим бројем на nрвом

ГТЈ"ела), не иск.нmrтн Ређе нспреко. словом са мо прве ре­ месту, као Други
итд. ·ист(а): реалиста, его­ чи: Турско царство. светски рат. Стогодп­
искористити: искоряш- иста, rol(IIjaлнcтa итд. Млетачка реnублика , ш њи рат, КримскИ
ilен, Rскорншliаватн (обкчпије) и реалнст. Аустроугарска царе- рат, Сарајевски атен-

92 93
тат, Косовска би'Г1<а, ис:то такође плеоназам: Боље је у том смислу За юrовор итал.
Сељачка буна, Први треба само исто (н) уnотребит-и неки дру­ имена види ч, с, з,
српски устанак, Вар­ или само такође. ги израз: лренаrљен, као и појединач.на
толомејска ноћ , Дуги ис:точва (Источва) Е-в· брзоплет, непромнш­ имена.
марш итд. Ово обу­ рооа, нсточноеврол­ љен, нзнуlјен и сл. итд. (не н т. д.).
хвата и називе фрон­ стщ· нсточна србија исхдапити, нсхлаmю, в те ка~tав, н те како,
това, ратних операци­ итд.; Источно римско -пла и ис:хлапети и те колико.
ја и сл. (Солун­ царство (Л доnушта и (ијек. нсхлапјетн), пс­ -ити, -ето. За многе
ски фронт, Сремски Иоточноримско цар­ хлапео, -ела (ијек. rл.аrоле изведене од
фроuт, Tpeha офанзи­ ство). В. ГЕОГРАФ~ исхлапно, -пјела). придева rраматичари
ва, Београдска опера­ СКА ИМЕНА,; в. и ••сцраsсти и исцрnнти;
nрописују завршетак
ција) и мировних и ИСТОРИЈСКА ИМЕ­ исцрпљен (обичније) -лтн када су прелазни,
других споразума (По­ НА. и нcupneFТ. Мења се тј. }.(аца показују да се
као црпсти одн. цр­
жаревачки мир, Мин­ Ис:т Ривер (оба велика на некога или нешто
тtти (в. то).
хенски споразум, Беч­ слова према П). преноси особина иска­
uсцурити, исцурно, нс­
к.и доювор). ис:трулети и нструлН1'н: зана придевом, а за­
цуриће, fle исцуретн
Малим словом пишу в. трулетн. вр wетаЈ< -етн (ијек.
итд.
се називи у множ:ини иступ нормално у зf/а­ -јети) кад су не·
ЈIСШ· не него нш-:
(оба српска устанка, чењу јавно иступање, прелазни , тј. кад
ишколовати, ищуњати
крсташкн рато1ш), као појава пред светом и значе да неко или
се итд.
и називи ратова у сл. Уп. FТаступ. нешто стиче дотичну
ИТАЛИЈАНСКА
којима се именују обе н сувише. особину. Та разлика
стране (француско­ ИМЕНА (НАГЛА­
исукати: као 3асукати се још чува код
САК). Многа итал.
-пруски рат, нрачко- (в. то). мањет броја глагола
-лранскн рат), јер се uсхи'l'реи. Глагол нсхн­
имена код. ttac се
као што су отупнти
схватају као описни. nоrреш'Јю наrлашава­
трнти. који је данас (учинити туnим) -
За револуцију в. ту ју на претпоследњем
изишао из употребе , отуп(ј)етн (постати
реч . Називи с име­ СЈЈОГу, ДОК ИМ је
значио је нзмнслнтн, туп), ослепити, ослн­
ницом на nрвом месту стварни нагласак на
пронаlш. Поред тога , јелити (одузети вnд) -
пишу се малим сло­ тређем слогу од
за трnни nридев нс­ ослепети, осл11јепјеm
вом, нпр. бој (бЈГТка) хитрен речници дају и
краја. То су пре свега
(изгубити "ВIЩ), поцр­
на Косову, буна про­ М~ена (римује се
значеља нзвештачен, ЈЈНТН ( обојити у црно)
тив дахнја, устанак с ,,водена") , ЂАкомо
намештен и вешт; до­ гюцрнетн (поцр­
у Херцеrовннн, осим (римује се с ,,лако­
внтљнв, лукав. Данас њетк) (постатn црн).
оних СИМООЛПЧЈ{ИХ и мо" ) , затим РЈЉrи­
се углавном употреб­ Код већи11е дpynfX
фигуративних, који нц, ПЕзаро, БРИН­
љава у значељу ура­ глагола ова разлика
имају карактер имена: дюи, БЕРtамо, ТА­
ђен на брз1шу, недо­ се деЈfи:мично или
Рат двеју ружа, Сеоба ранто, КАљари, СfЕ­
народа, Ноћ дуrих вољно лрнпремљен, потnуно изгубила.
заре, Аllђело, МЕди­
иожева.
као у слојевима "ис­ Глаrоли оздравити,
tfЈi, ЂиРОламо, До­
В. Ј!: ПОКРЕТИ; хитреьа одлука", "ис­ слабити, осл/lбнтн
МЕника, МАНгано и
РАЗДОБЉА. хитрен потез" и сл. употребљ&вају се да-
др.

94 95
 нас само у облику на сле речениuе која је тражити излаз у ло­ ичији, н од •тега, тr за
-лтп: тако и оhе­ no смислу завршена, скуnљењу" и сл. чијег итд.
лавнтн, омлнтавнтн, тј. тамо где би могла -кум не него -ијум (в. ишта, и од чt:га. Jt о
олабавнтн, оhоравнтн да дође и тачка. то). чему итд. В . нп-.
(мада ови још имају и Исnравно је, нnр. : -ица. Од имена с овим ишчаурити се: в . чаура .
радни придев на -ео: .,Накнада се ллаћа по завршетком nрисвој­ ИШЧUЈrе-.·и, ИШ<fЈfЛСО,
оhелавео итд.). Пара­ квадратури стана, ЈУ ни nридев завршава НШЧЈШела (11е 11Шtf11-
ви осиједнтн - оснје­ то: за стан до ЗОм се на -нчин: кра- Лl!TJ/ итд.): ијек. 1/Ш­
дјетн, остарнтн - ос­ 100 динара ... " итд. По­ љнчин, другарнчнн, чнљети, НШ'IИЛЈ/0, лш­
тарјетн, омршавнтн - грешно је: ,.Накнада Даннчтт, Ми~шчин, ЧЈtљела.
омршавјети још доне­ nрема квадратури ста­ Щујичпн итд.. не кра­
КЈЈе чувају ту разлику на износи , и то ... " или ЉНЦЈ!Н итд. И зузетак
у ијекавском, док се у .,Накнада се nлana на су именице на - чица

екавском употребља­ следеl\и начин , и то ..." (в . то).

вају само обтщи где је н то сасвим -ич, не -иh. у свим
оседетн, остарнти и су вишно после израза словенсюш nрезиме ­

омршавитп. Глаrоли на следе!ит начин. нима осим срnскохр­

као зеленетн (зеле­ и т. сл. (= и томе ватских (словеначким,

њети) се, шруб(ј)етл, слично). nољским, украјннским
запемети (заннјемје.тн) rrllи. Израз "Како итд.), као и у руским
и други остали су без иде? " nуристи назива­ именима по оцу: Сер­
nарња.ка на -нти, јер ју германизмом и тра­ rејевич , Николајсви•r
се одговарајући nре­ же да се замени са
итд. Оnлици као
лазни rлаголи готово ..Како је?"; иnак, дру­ ,.Отон Жуnанчиh",
уопште не уnотребља­ ги слични слојеви,
,,Петар Илић Чајков­
вају. Оrуда разли:ко­ нnр. "Иде ли?", "Ка­
ски", мада их n
(тачка 105е) доnушта
вање завршетака -ffТit ко иде посао?" , "Ова­
,.као дУбЛе1ЋУ могућ­
н - ети нема у да­ ко не иде" дефини­
ност", данас су за­
нашљем језику ни тивно су усвојени у
старелп.
nриближно онај зна­ књиж. језкку.
Од срnских личюfх
чај који су му ло И1ш на (нешто) у имена нека имају -ич
традицији придавали значењу тежитн (не­
а нека -п!Ј: Радич,
граматичари. В. ожн­ чему) приnада биро­
Добрич али Милић,
вети. кратском стилу. Рече­
Батриh итд.
-итис (не -нт) у юще као "Ми идемо
Именице које озна­
називима обољеља: на што већи извоз ",
чавају вршиоца радње
бропхнтнс, апенднцн­ "Не треба ићи на
имају наставак -нч:
тис, гастрнтпс, дерма­ nоскупљеља" могу се
ВОДИЧ, ГО/!ИЧ, брllШIЧ,
ТЈIТНС. КОЛНТНС НТ!{. боље исказати: .,Циљ
теклич, рпбнч. В . и:
п то. Овај израз сме се нам је да што више
-јевнч; л.yndJ; мосх­
уnотребити само по- извеземо", "Не треба
внч.

96 97
 ника, између њих се }ајета, nет ЈаЈа. До­ 9) треба према n
не nише I наиме, пуштена је и промена преносити са џ:
кант, далре, ланк, на- јаје, јаја. јају, јаје.м, Фуџијама или Фуџи
Ј 1lВ8Н, ненмар, сеиз, два, три, четири јаја. ~- ту реч ), Иво
оквнчити, стонк, рун­ Јајце, Јајчанин, Јајчан­ Џима, Меиџи, Сеиџи,
ннрати итд. Ј се ипак .ка, јајачюr. Генџи итд. (као и у
nише у с~ајевима јак, јащ најјачњ заједничким именица­
ј. (1) Између н и кад приnада основи Јадта: састанак, конфе­ ма џудо и ЏЈrјуџицу.)
другог самогласника речи: нздајнца (према: ренц»ја у Јадти, не на За разлику од веЈшне
изузев о, ј се пише: лщаја), дојиља (до­ Јалти. азијских језика, јапаи­
нја, лје, нју. нјњ јнтн), кујлца (куја), Јамајка, на Јамајци или скн јасно разликује
Изузетак су сложене Грујица (Груја), Кајин па Јамајк.и; јпмајкан­ ИЈ\fе и презиме, па код

речи, нпр. лако, архн~ (од Кај а; али Каин, С!Ш, Јамэјканац, -анка. нас треба оба мењати
t:liJfcтmџ, длелектрнк, библијско м. и.ме) , јамац, јамчити. јамство по тщежима: Јасуна­
р;щнесгезлја, антнаме­ Војин, Војислав, Ми­ и јемац. јемчити. јем­ ри Кавабата, Јасуt!а­
рлчкл, лриучен, као и лојица, Радојица, ка­ ство (али само: јамач­ рија Кавабате итд.
глагол лриањатн. (2) лајисати, есејистички но). јарl{•щр.всн, 1~1ркожут
У споју но не nише итд. Отуда је nравил­ јамб, јампсктг. 11тд., састављено. в.
се ј (био, купио, мн­ није и Грујић, Пејић, ја1ш•шр и (данас рет­ БОЈЕ.
лнон, фиока), осим Остојић, али пошто ко) јањ1fчар. Јармут (Yarmoutl!) : в.
кад се основа речи nравоnис не нормира ЈАПАНСКА ИМЕНА .Портсмуr:·
завршава на ј' судлјо, презимена, не може долазе нам готово Japyra, у ррузи.

судidом (према : суди­ се забранити поједин­ увек у енгл. тран­ јаса11, јаснији, наЈЈаспн­
ја), з,о.mјо, змнјом, цима да своје презиме скрипцији. Сл01нюм јЈr.
змлјолнк (према: ЗМЈf­ nишу Груиh , neиh rpyнo:\f ts означен је јасnка, дат. јасици.
ја), старија - стари- итд. ( 4) Посебни слу­ суrласник ц; отуда Јuсна пољана (у Руси­
јом, артерија чајеви: са ј се пише код нас треба писати ји), боље неrо Јасиаја
йртерлјом (нnак: арте­ глагол лројiЩНрати Мпцубиmн, Цушима, nољана (Правопис, у
риосхлероза), галнја - (уп. пројекција); без ј Уrецу, Дацун, Шиrе­ тачки 21 д, прописује
гашdот, М.ијо, Цвијо се пишу хероин, хе­ ыпцу, а не Митсу­ мало п уз напомену

(као Мија, Цвија) итд. роина, хероизам, хе­ биши и сл. Гляс "као локалитет"; по
Писање нјо имамо ронка (иако су изве­ означен енглеским сћ правилу о именима

још и у речима вл­ дени од хероЈ). у јапанском звучи от­ насеља било би
јоритн се, внјоглав, :Види: -ије; пјскл: прилике као наше /i, оnравданије велико
вијорог, у имену Ра­ -ијум; -но; -ји; љ; ЗА­ али n предлаже да се П).
вијојла, као и у речи­ ПОВЕДНИ НА ЧИ.I-1. задржи: већ уобича­ јасЈtоцрвеп, јаснозелен
ма из француског: јадиковка, дат. јаднков­ јена транскрипција са итд.

Гијом (Guillaume), Ви­ ци. ч: Ми•1ико, Хитачи , ЈАТ, ЈАТ-а, ЈАТ-ов .

јон (Villon), семнјон. јазавячар и јазавчар. Ичикава, Маиничи јахати, јашем. они ја­
(3) Ако л долази л~ јаје, }ајета, јајету. јаје­ итд . Слично томе, ен­ шу; nотрешно је ја­
сле другог самоглас- том; два , три, четири глеској (у јапанском шнттr, јашим.

98 99
је: овај глаголски об­ оскн; ј)еван/јелнста једиакостравичви, јед­ само хеленизам. хеле­
лик је е~, ~о (писац јеванђеља); вакокрак: роrобатне m!ста, -пстлчкл.
значи да чини акце­ евангеллстнчка и (ре­ кованице, безразлож­ јелка, дат. јелкн и
натсху целину с nрет­ ђе) еванђелнстнчка но усвојене у nо­ јелцн. ген. мu . јелкл;
ходном речју и мора црква; еванrелик, ре­ јединим уџбен:ицЈ!'ма Јелка (име), дат. Јел­
бити с њом у сt.ш­ ђе евашеллста или математике наместо ки.
саоној вези. Отуда је еванi)елнста (припад­ уобичајеног равно- Јенки (Yankee), Јеикија,
не сме доhи после ла­ ник евангелистwqке стр,щ равнrжрак. (Ра­ мн. Јен.киј и.
узе, после било ка­ цркве). вно може имаrги јерес (ж. рода: то
квог знаха интерлунк­ ·јеви ч (не -нјевнч, и значење .,једнако" , јерес. те jepecJf):
ције или nосле умет­ -нјевнЬ) у nољским као у равномеран, јеретик: jepc7·u•raн, је­
нуте реченице: у та­ nрезимен има; QеЈfК­ равно-тежа. рдвнодне­ ретячкп.
квом положају треба јевич (Sienkiewicz), вица итд.). Јержи не него Јежн (в.
га заменити наrnаше­ Мищсјевич (Mickie- је;џ~оиnособuЈt, Једно- то ).
ним обл иком јест(с) wicz), Ивашхјевич ппогодпшњл. Једно- Јермеп и Јерменнн (мн.
или изменити ред ре­ (Jwaszki~nvicz) итд. ппосатни итд. Јермени), Ј ермею:а ,
чя. Примери греша­ Јеврејин и (ређе) Јев­ ј ецtаостаuачии, двоста­ Јерменнја, јермеяскп
ка: "Један од пробле­ реј; мн. Јевреји . вачнтt, тростовачни традиционални су об­
ма кој и онемогуhавају јсгсјски: в. еrејскл. нтд. уnотребљава се у лици у Србији; нема
да се више nостигне једа~. јетка, јетко; јет­ музичкој термююлn­ разлпrа ца се заме­
ј е одсуствовање с по­ кпјн, на;ј"етклји. гији за комnозицију љују облицима Лрме­
сла" - треба: јесте један и друrн. Упо­ од једног, два, три н (ац), Арменија итд.
одсуствовање с посла; требљени да означе итд. става (ставка). ЈЕРМЕНСКА ПРЕЗИ·
.,Неодrоварајућа ис­ узајамност. ови броје­ Ови оfiющн су nо­ МЕНА занрщавају се
храна, ма шта тврди­ ви би:hе у средњем требни nошто би скоро сва на -јан
шt лекари, је ло мом роду ахо се односе на једноставни имало (нnр. Петросјан. Сар ­
миmљењу главни уз­ муШЈ{арца и жену: други смисао. !Шсјан, Хачатурјан.
рок обољења" - тре­ .,Маја и Горан зазиру Јежи (Jerzy, nољско Багдасарјан, \ l\ аумјан.
ба: по мом је ми­ име): не Јержи. У че­ Саројан итд.) , на -њан
једно од другог':
шљењу...; ., Кривац за шком је Јиржи (Jifi). (Симоњан. Вагањан)
"Питам се шта су
неуспех nредставе, језички (који се тиче или яа -љан (Араке­
супружшщи рекли јед­
ако можемо веровати језика, говора); jeш•r­ љан). Не треба nи­
но другом':
изве~ајима из днев­ Hff (као анатомски сати -ијан (., Сарк и­
једанпут.
не urraмлe, је сам 'l'срмин). сијан'' и сл .), осим
једи1ака: по ПР 60 има ~<од наших грnђана
аутор '' - треба: За јекавски итд.: в. нје­
дат. једНЈПЏГ ,.за нежи­ јерменскоr rrорекл а
неусnех... кривац је кавсх:н.
во" а јединки "за жи­ је .•ш; схраћено је л:· је rде је такво rтисање
са м аутор. Види: су;
he; се. Види и ју. во "; ген. мн . једl/НКН. л' да; је л' те"! ушло у обичај. lll!p.
јеванђеље и еванlјеље; ЈЕДИIЬЕЊА: в. ХЕ­ Јелии, јешшсю1, Јеладt?: Вартабеднја н. Барон·11-
(Ј)е11авђељскн, UЈеван­ МИЈСКА ЈЕДИЊЕ­ данас чешЬе Хелен. јан (пзворпо: ЈЗартабе­
ђелски и (ј)еваЩе- ЊА. хелс>нскн. Хелада. а дјан, Бароњав ).

============ 100 ============ ========== ======== 101

ј ероrлиф: боље хнјеро­ Јован Павле (палско глаголск им обликом Јужва Америка, Јужна
глнф. име). У Хрватској се је. нnр. " Она је Кореја, Ју~и Вијет­
Јеруе&Јlкм (не Јеруса­ употребљава облик nлакала, а он је те­ нам (али : ЈУЖна Дал­
лем, Јерузалем). шио" (треба: а он ју мацнја, јужна Евро­
Иван Павао, а у Бо­
је rешно) , "Темпера­ па); јужна Африка (=
јесенас: в. -с . сни и Херцеговmm и
тура је упорна и те­ јужни део континента;
ј есте је данас много Иван Павле.
али с великим Ј кад
чешЬи облик него јои, јоннзнрати (јоннзо­ шко је снизити" .(тр~­
значи Јужноафричка
јест, и по речима М . ватн), јоннзацнја. јо­ ба: н тешко ЈУ Је
Реnубли:ка);Јужни пол ,
Стевановиhа "не мо­ ннзујуhн: иије уобича­ СNН3RТН).
-. Јужно ледено море;
же му се спорити јено нон итд . jyr:в. СТРАНЕ СВЕ­ Јужнп Слоl!ени.
књижевни карактер ". Јовr (Ерика) не него ТА.
Ј)')КН8 Морава, јужно-
Јест се још чува у Џонr. jyro, југа, југу. Као име
моравскн; Јужномо-
споју ro јест и у Jorge: в. Хорхе и Жор­ аутомобила мушхоr
равсЮЈ ре гион.
изреци што јест, јест. рода, а најчешће и
же .
као назив ветра, мада
јужни, Јужннјн, нај}уж­
јефТИ11, јефтнюГЈif, нај­ Јоркшир (Yorkshire), не ннј'н.
у том случаЈ у неки
јефrнннјн, јефтнноhа, Јоркшајр; јоркшнрскн; јужноамерички, јужпо-
граматичари допушта­
данас обичније него јоркшнр(ац) (прасе) . афрнчкн, ј'ужнос.ло-
ју само ср. род.
јевтин, јевтнпоhа. Јоsе: в . Хосе.
j vro- састављено: југо­ венскн итд.
-ј,и: овај пркдевски Јоwаничка Бања: в.
. исток, јуrозаиад, Ј уго­ Јунајтед прес (United
суфикс може имати и БАЊЕ . Press).
nетрол итд.; такође у
облик - нјн, тако да jow увек (1:1пр. "Још јун, ју;1 и јуни, Јули.
WaЉИl!lfM СЛОЖеl-ЈИЦа­
је поред правилпијег увек га нема ") налази Облици без ,.и " су
Ма као југофудбал,
дечји, чове •(јir. мачјн, се и код добрих пи­ п равилнији с обзиром
јуrоянфлацнја, Југо­
козјн, вучјн, вражјн саца, али га пур исrи на промену (јуна, јула
шваба итд. С цртицом
итд. допуштено и де­ забрањују као герма­
jyro-jyroяcroк, југо-ју­
итд.), али се данас
чнјн, човеЧИЈИ итд. RИзам, тражећи да се допуштају и дужи об­
гозапад.
(али само пасјн). Об­ каже н даље, још лици.
Јуrославија: акденат је
лику -пјн n даје једнако, или само још. на ro, краткоузлазни.
Јурај , Јурј а, Јурју итд.
предност nосле су­ ј у. О бл ик ју уместо је (не Јураја. Јурају).
Дуrосилазни акцент
rласничхих rpyna(нnp. (заменица 3. лица) ј урисдmщија.
на сла, мада распро­
овчнјн, гушчнјн, врап­ може се уnотребити Јуроuвјен (Тће Euro-
страљен, не сматра се
чнјн), ради лакшег само уз глаrолске об­ pean, нме листа).
nравилнкм , јер у стан­
изговора . лике је, ннје (Нашла ЈУС, по ЈУС-у.
дардном wто кавском
јова и јоха: в . х . ју J't;; Ннје ју вндео), Јута, из Jyre ( Utall,
rовору снлазни акцен­
Јованка, дат. Ј ова нки. а у ијекавском и по­ аме рiiЧ:ка савезна др­
ти не моrу доћи ва
Јованкин (не Јован ­ сле других речи са жава): не Jyrax.
унутрашње слогове
чин). завршетком ·Је (нпр. jywre (ретко јуцер), ју­
речи . Јуrославпја је черашњУ (обичније
Јовав КрС'ПIТељ, Јован Лрнје ју погледај па иек њижевно као што него јучерањн); јуче­
Златоусrи (свеци); Јо­ онда ре/lН). Нису до­ је некњЈfЖевнn забо­ ·лрек}уче. Јуче увече
ван без Земље (енгл . бре реченице где је
рiiвпо, лив.'iда, девОјка погрешно, треба: стr­
владар) . заменица сливена с
и сл. ноh.

============102============ ============103============
 када), кадrод (nокат­ Калемеrдаи, боље него каида (као да).
кад); в. год. Калимеrдан. Кантон, кантонски (не
кадикад = каткад. калијум и кал11ј; ка- кантоншкн).
к кацли (= а оно, а кад лнјум-јоднд итд. каиџија и каМЏllја (у
тамо); али: Кад лн !Је калиф: уобичајено код изворном турском аб-
доhн? нас; изворном облику лику ј~ м).
кад•тад.
више би одговарало хво rод.
ка: основни облик је к кадmто =каткад.
халиф или халифа. капаљка, дат. калаљцн.
(без апострофа: уп. КазаблавЈ;а (СщаЬ/ап - калодонт (nогрешно капричо (м.), не калри-
са), па је боље к са), у Казабланки. каладонт) посебна је /io; ми. калрнча (ср.).
менн, к небу него ка хаэаљl(а (боље него фабричка марка. коју каоучиио (наnитак): не
менн, ка небу. /(а је сказаљка), дат. казаљ­ не треба употребља- капуhнно.
вати у општем зна- карабивијер, карабишf-
уобичајено испред су­ цн, ген. ми. казаљкн.
гласничких група (ка Казахстав:, Казах, мн.
чењу "паста за зубе". јерскн, не караблњер.
IШЈщкјум
. и калциј; кал- карактерисати: в. ока-
прозорј) а неизбежно Ка_заси; казашкн (не
цн;ум-карбонат итд.
испред к или г: ка казахсiт). Каљари (Cagliari): на- рактернсатн·
ку!щ ка граду и сл. казнио: в. каснна . харате хлуб, карате
хабаљеро, мн. кабаље­ Каин (личност из Би­ гласак је на првом ударац итд. (цртица
росн: в. -о (И.МВ­ блије). слогу. необавезна, в. ЦРТИ-
каљуга~ дат. каљузи. ДА з).
НИЦЕ}. хаиш; каишар, калша­
Камоевс. Презиме нај- Карачоло (Caracciolo,
хабаре (м. рода, мн. рнтн.

КАЈКАВСКА ИМЕ·
веkег пор.тугалског итал. презиме): не
кабарен) ретко каба­
рет; придев кабарет­ НА: В. -ец.
књижевника, Camдes, Караћоло. Нагласак
како rод (ма какав).
nрема П транскрибује је на слогу ра.
с.кн.
кабе.11, кабела и кабл, какавгод (некакав): в.
се као Камоис, а Карибн, карнпскн (не
ближе изворном изrо- карнбскн): Карипс.ко
кабла; придев кабел­ ГОД .
вору било би Камојш море.
скн и кабловск11. кахав-тахав.
или Камојнш. Може карикаt дат. карици.
Друго је кабао, кабла какао, какаоа, :какаоу
се ипак задржати и Карло Велики.
(= ведро, чабар ). (nрема П боље него
одомаћени облик Ка- Карлове Вари, прихва-
кавrа, дат. кавзн и какаа, какау) .
моенс, какав се упо- ћено у п као облих
кавгн; ген. мн. кавгн. како rод (било како),
требљава и у другим уобичајен код нас; у
кадар, кадров11 код нас какогод (некако): в.
европским језицима ориГI:Iналу је Карлови
означава целокупно год.
(енrл. , фр., итал . Вари (Karlovy Vary).
особље неке службе :како-тако.
Camoens, руско Камо- Карнеги (Carnegie) , не
или nрофесије: није калајисати.
энс итд.) . Карнеџ:и : погрешан је
добро употребљавати каламбур (од фр. Кампуliија или Кампу- назив београдске ули-
га за појединца ("Он calembour) значи игра чија (nрви облик, ка- це "Карнеџијева".
је на ту дужност peчlfM<L Погрешно · се
ко се тврди, бл:ижп је карта, ген. мн. карата
послат као nроверен употребљава у значе­
оригиналном изгово- (не карта). Уп. ТЕ-
кадар" и сл.). љу "збрка, гужва,
ру); данас поново НИТИВ МНОЖИНЕ
кад rод ( сваки пут сплет" и сл .
Камбоџа . (именице ж. рода) .

============104============ ============ 1~============

КарталtВа, картаrнн- каудиљо (мало к: в. Кеебек, квебечхн IUIJIOвaт-чac, хнловат-
скн, Картаrињани11; ТИТУЛЕ) . (енгл. Quehec: фр. из­ сат.

данас неуобичајено кациrа, дат. кацнгн. говор је Кебек); не UMOBO је М. рода , у

Картага , харташкн, каwца. дат. кашнцн. квебешкн. Сrановници множини обиЧ1fо сред­
Картажанињ КВ (=квалификовани) су Квебечани (не љег (клмона), мада
касина (врста rра~ан­ и ВКВ (= високо­ Квебешани). ПР даје "кимонн".
скоr клуба у nро­ квалифи ковани) : по­ квопа, дат. квочхн, КИНЕСКА ИМЕНА.
шлости) аля казнно што се великим сло­ ген. ми. квочака. Друrи в треhи слог у
(отмена коцкарница) . вима у скраћеницама прrа, дат. квргн. кинеским именима

Неоправдано је у П Р бележе само uочетяа п (без тачке), не кrр. људи чине целину, па

60 .,казнно не него слова речи, исправни­ В. СКРАЋЕНИЦЕ су раније готово у

касинd', будуhи да је би било кв. и вкв. МЕРА. свим европским јези­
се реч у орятиналу кваэи- састављено: ква­ Кеведо (Quevedo), не ЦЈfма спајаии цртицом,
(итал . и фр. casino) зиуметност, квазннау­ Квеведо. нnр. Мао Це-тунг; по­
изговара са з. Нови ча~ кваз1rродољубље Кејотаув (енгл. Cape- грешан је био наш
ПР допушта оба об­ итд. town), данас обичниј е начин писања Мао Це
лпка. кваха, дат. кваки. него Кептаун. Тунг. Према новој ла­
Кастюьа (CastШa) боље uа.'IИтативан (који се Кејс• (енгл. Casey), не тин:ичкој тра.нскрилци­
и обичtmје него Ка­ тиttе квалитета, нnр. Кејзн. ји "pin'jin", кој а је на
стилија (према н ема ч­ квалитативне проме­ Кејт је енгл. женско предлог самих Кинеза
ком) . Изведеюще: ха­ не), квалитетан (који име (Kate); не треба прихваЬена код пас н
стffљански, Кастиља­ је доброг квалитета , га мешати с мушким у већини других је­
кац. -анка. нпр. квалитетна ро­ именом Кит (Keith). зика, та два слога
кзта.аоисо, Каталонац, ба). Ова друга уnо­ Кембел, не Кемnбел (у nишу се састављено.

-онка (од Каталонија), треба без разлога је енгл. Campbell р се не Истовремено је до­
бољ е него каталанскн, забрањtrвана (уп. уку­ изговара). шло и до фонетскнх
К аталанац (према об­ сан -
који је доброг Кембри• (Cambridge), промена у одмосу на
укуса, звучан - који хембрНfЈКН.
л ику који постоји у ранију транскриnцију:
јасно звучи, обиман ­
романским јез ицима). Кеитербери (Canterbu- Мао Цедунг, Џоу Ен­
великог обима итд.) . ry), хентер(Јериј'скн.
катарза: придев катар­ лај (ум. Чу Ен Лај),
Не треба уnотребља­
тнчан (не катарзи­ Keouc и Хеопс. Денг Cjaoпmrr (ум.
вати квалитетан уз
чан). Кербер (митско чудо­ Тенг Хсиј ао Пинг),
имеtтце које не оз­
катарк.а, дат. катарцн, виште), кербер (строг Хуа Гуофенг (ум. Хуа
начавају материјални чувар на улазу).
ген . мн. катаркн. Куо Фенг) итд. Одав­
производ: није добро
катеrорија: мува кате­ кертриџ погрешно, тре- но устаљене облике
квалнrеmа утахмнца1
горија, бантам катего­ ба картрнu (екrл. не треба мењати, па
квалитетна музика и
рија итд. (цртица не­ cartridge). he остати нпр. Пекинг
сл .
обавезна. в. ЈЏУГИЦА
квалификовати:
кечиrа, дат. кечнгн. (не "Бејђинr"), Шан­
Ј). в. оквалпфнковатн.
кијати, кнјавнца, кнја­ гај (не ,.Шангхај"),
катодЈПmња. не катол- парц-ламnа (с црти- вад (иеуобичајено кн­ Конфучије или Кон­
юrња. цом nрема П). хатн итд.). фуцкје (не "Кунг

=========== =========== 106 ============ 107============

 Фуце"), Лао Це итд. Кирrиэ, Киргизија, ЮIВВ•ЧОрба. Кнез Михамова улица
Исцрnна правила за кнргнскн (не кирrиј­ IUUIWe (м. рода) , мн. (без цртице nрема П):
преиор.~ење кинеских ски) . клншен. в. Ј.1iтханло.
имена дата су у кир Ја.а, кир Јање(без К.IЈОВВ,КЛОВНОВСКН.' бли­ Кu.acn KpajRia.
новом Правопису (та­ цртице: в. ЦРТИЦА же оригиналу било би КЊИЖЕВНИ ЛИКО·
чке 124-135). УЗ ИМЕНА) . клаун, клаун{ов)скн, ВИ: в. НАДИМЦИ.
Кинески зид (у Кини), Киркеrор је иајтачЮfја али ни облици са књижевво-историјски
кинес.кя знд (у пре­ транскрипција за дан­ "ов" не могу се (књижевни и историј­
несеном смислу). с.ко Кierkegaard; може сматрати поrрепmим. ски); књнжевноисто­
кино с цртицом: кнно­ се прихват"Ити и Кјер­ Код старијих анrлици­ рнјскн (који се тиче
-програм, кнно-пред­ кегор или Керкегор зама често се наш историје кљижевно­
става, кнно-пројектор (изговор овог прези­ облик управља према сти); књнжевяотеориј­
итд. ; саставље но у ки­ мена варира и у дан­ писању а не nрема скн; књнжевно-Језнчкн
нотека, кннотечкн. ском) . изговору (уп. rунел, (који се тиче књи­
КИЈIО•ОDератер, Не КН­ Кит (енrл . Keith), не трамвај, ват, rомахавх жевности и језика);
НО-аnаратер. Кејт. итд.). књнжевнојезячкн (ко­
кинофккација је рђаво хиhаiП(а, дат. к.нhанцп, К.IЈОПа, у клолцн; ген . ји се тиче књижевног
скована реч; боље је ген . мн . кнhанкн. мн. клопки. језика). В. С!ЈОЖЕ­
уnотребити описни Кјото Gan.), не Киото . клуб, клупскн (не НИ ПРИДЕВИ.
израз (нзrрадња био­ Кјушу Gan. острво). клубсюt). ко уместо као: в. СА ­
скопа и сл.). Кnарк(енгл. Clark, Clar- КЛУБОВИ (ИМЕНА). ЖЕТИ САМОГЛАС­
Кинтеро (Quintero), не ke). Погрешно се Ова имена могу се НИЦИ.
Квинтеро. код нас уобичајило писати с наводницима коабитацвја не него
кнвути, обичније него "Клерк" (Гебл). и;m без њих . Велико хохабнтацнја.
юrхнутн. клеветати, клевеhем, почетне слово и ма ко бајаrм (одвојено
-киња је наставак за о ни клевеhу, клевеhу­ само nрва реч (нnр. према ПР) Jf као
жива бића женског Јш. али и клеветам, Црвена звезда, Ман­ бајаги. Погрешно је
рода: nоrрешно је честер јунајтед). бојати. кобојаги.
клеветају, клеветају­
..дванаесткиња", "uет­ !ш. Имена мушкоr ро­ коверат (и коверта,
наеС'ПОtља" и сл. уме­ да .која значе нешто
IШека, дат. клеК11. куверат, куверта: no-
сто дванаестнца, пет­
кпеwта (екавски) и живо могу имати rpemнo је коферта и
НаестЈЩа. У изведени­
клнјешта (ијек.); не акузатив једнак rени­ сл.).
uама од именица
кљешта. тиву, нпр. победнhе­ Ковкљача: бањ а Ков•t­
сrрз ног порекла чува
клиэаљка, дат. клнзаљ­ мо "Обишrhа •·. нади­ љача (13. БАЉЕ) .
се за вршио т. сту­
цн, ген. мн. клнзаљкн. гралн су ,,Хајдука ·~ ко год (било ко) , коrод
дентюгња, гнмназнст­
к.<rиэатк (се), клизам, или једнак номинати­ (понеко). В . год.
КНЈЫI. соцнјалнсткнња
итд. ; изузетак је мо­ они клвзају, клнзају!ш ву (нарочито ако код са глаrолима кре­
и клнже/11, они клнжу_ nретходи предлог): на ­ та ња , нnр. "Код кога
дпсхнња.
кnneтw, Ј..7tпео, кнттеће
КЛЈDАуiш. впја за "Хајдук '~ пре­ идеш? ", ..Хајдемо код
клика, дат. кл~ шао је у ., Партизан ·: мојих" , "Свратиhу код
(ијек. юшјетн, КIШllO,
кли~•а·уреl)ај. пеrиња (не књегнња). пријатеља " и сл. , об-
кттјела), не КlПЛIТ1Ј,

============108============ =========== =========== 109

 Ш1К је у најширој Облик акузатива ко­ која год (ма који), раз ком11 треба заме­
употреби у савреме­ јег(а)/кога сме се уnо­ кojlfroд (понеки) . В. нити нашим реч}tма:
ном rоворном и писа­ требљавати само за -год. 5,3 - "nет за рез три" ,
ном језику; бесмисле­ жива биhа: човек ко­ која nут. "пет запета три" или
но је тражити да се га смо сре1тн и сл. кока-кола (rrиhe); Ко­ .,пет целих три ".
увек замењује nредло­ Када се замеmща од­ ка-Кола, изворно Со­ КОЈ\tВИЈП{е, -еа и ко­

зима к, до или да­ носи на нешто не­ са- Со/а (компанија ыунпке, -еа (али и
тивом. Није добро живо или на и:менкце юm фабрика). једно п друго је су­
код које означава збирног зна чења (као кокоmји (боље) и ко­ вишно поред наше
истовременост, нnр. народ). мора задржати кошнји. речи саоiТШТење).
"код отварања nаке­ облик који: предлог колаnс: гла гол је ко­ комuтеит (наручилац
та", "код nријема бо­ који сте поднели, по­ лабираm (не колап­ посла), не ко.чнвтент.
лесЮ!ка", .. код вече­ следњи фнлм којн је слрати). комоција tmje добро
ре", "код тоrа", где снлмно, скуп који колац, колца и коца; као именица од при­
имам част да по­ дева комотан. Треба
се могу употребити мн. кочевн, колчевп,
здравим и сп. коц11 и колrџr, ген. рећи КОМОДЈЈ'IУ:Т, КО­
други предлози: при
Односна замешща кочева, колчева и ко­ МОТНОСТ ИЛИ још
отварању пакета, прн­
лнхом пријема болес­ треба да стоји не­ лада. боље удобност, без­
ника, за вечером итд.
посредно после име­ колевка (ијек . кол11јев­ брнжност, нехај, ле­
нице на коју се одно­ ка) , у колевl(}l, rен.
В. и: у (со гени­ жерност итд..

тнвом). си. Уместо "Стигла је мн. колевкн (ПР даје компакт-диск (или без
коефиЦијент и коефи­ вест да су терористи и колеваха). цртице: в. ЦРТИЦА
lЏ!јенат. подметнули бомбу у колскцпонер и колек­ .'ђ.
краљевском дворцу ,
козак: према ПР, ма­ rџrонар. компјутер (ентл. com-
лим словом .,у зна­
која је експлодирала колики-толики ; КОЛlЈКО­ puter). Погрешно је
у току ноћи" треба: ·толико. компјутор. Домаhи из­
чењу сталежа , врсте
војске и сл.". великим ...да су у краљевском Колмен или Коулмен раз је рачунар, али је
"као етнички огра­
дворцу терористи под­ (енгл . Coleman): не потребна и енглеска
нак". метнули бомбу, која ... ; Колеман. реч, nрвенствено због
уместо ,.Седница ће колокв11јум JI колокви;: изведеница компјуrер­
Козара: ко!lараЧЮЈ или
козарскн (међу је­ се одржати 14. маја у коЈ1ор фотографија, скн, КОМПјутерЈfЗОВВТIЈ,
зихословцима nостоје Ваљеву, на којој ће колор Дffјалозr!ТlfВ -НЗЭЦГiја.
различита мишљења о
о лmсу премэшулог итд. ( цртпца 1rnje оба­ "омnост: придев кои­
научн:иха говорити везна: о. ЦРТИЦА З).
томе који је облик посrнн.
Н.Н. " треба: У Ваље­ Колумбо, Кристифор комфор, комфоран.
правилнији) ; Козарча ­
нин, -нка.
ву lie се 14. маја ил и Кристоф (П ): не хомшика (тако у реч­
одржаrн седтща на Кристофер. urro је ницима САНУ и
козји (боље) и коэнјн.
к~и: којег~~ којем&) којој.. или после ре­ енгл. облик; Колум­ Матице српске; ПР
чи .,Ваљеву" ставити бооо јаје.
значи исто и једнако доnушта с.амо ком­
је правилно као и ко- тачку и почети нову кома: у <ЈИтању деци­ шијка). Уп. 11Шражџл­
га, коме.
реченm~у: На њој lie мал них разломаха, из- ка.
о лику итд.

============ ============ 110 ============= ============ 111

К оиа.вл и, из Конавала, чима: хонсехвенц(нј)а, &О11троверэа н, ма таЮiе глаrолске
у Конавлкма ; конаво­ консехвентан, хонснс­ контроверза или кон­ основе), али се мора
скн и хонављад~· тенднја, конснстентан, троверзнја (ве кон­ nрихватити, јер му не­
К онављанин, Конав­ консултовати (ант, тра-). ма замене.
љанка и Конавока. -аднја), хонсумнратн конформизам, -иста. хореспоидеицвја, -ент,
конвексан значи "ис- (-aдlf}a). Ипак, изго­ -нСТЈЈЧКR (не хомфор­ не коресподенција
пупчен", конкаван вор са з ( примљен из мнзам итд.). итд.

"удубљен". немачког) преовладао Ковфучнје, хонфуЧllја­ ко рзо, корзоа, корзоу,

конвер (еигл. Convair ), је у речима хонзерва нац, конфучијански и обичинје него корза.
t~екадашња ма рка пуг­ (-ативан, -иратд итд.) , Конфуције итд. корзу.
ниЧ1(оr авиона; не бр­ ХОН3ЈЈЛЈ1ј(ум), конзул, кооперација (коопе- користити иешто: веhи­
конзулат, хонзуларни рант); кооптираrн; ко­
кати са коЯБејер - на стручњака данас
nреносна трака.
и другима. Није јасно ординација (координа­ допушта и прелазну
Конто, Конrоанац, кон­ збоr чега ПР n(>O- та, коорднннратн}. употребу овог глаго­
rоански; nредложени
IШcyje ,,конзола (ве Копар: в . Схошье. ла , мада је доскора
консола) ": у речниц:и­
облпци .. Конжанив " копачка, дат. колачкя. сматрано за правил­
ма се јављају оба
n ., кокшюt ", мада бп ген. мя. колачкlf, pel)e но једино ,, користити
облика.
били правилнији , нису копачака. се нечим". Прелазна
консеквекц(иј)а в. -нда.
nрихваhени. t(OIJej кa, дат. колејкл, уnотреба нужно nро­
консензус, не концен­
КО НГР ЕСИ: в. УСТА­ ген. мн. колејака или излази из пом•ојања
зус.
НОВЕ копејки. трnног придева (ко­
контактирати с неЮЈМ,
КОНДИЦИОНАЛ: в. Копе нхаrеи, колеЈtхаш- ришhен и коришrеlЈ,
не контахтиратrг не-
бих, бисмо. к.н; Коnенхажаюm, према ПР) , И1 уnо­
ковз-: в. конс, кога. -анка. требе rлаголске име­
конјувхтура (не коњук- контакт 11рограм, кон- коородукц11ја (не "ко­ нице с генитивом,
тура). конјунктнв (не такт емисија (цртица опродукција"), копро­ нпр. хорлшhење (ко­
кољукТIТВ), конјунхти- необавезна : в. ЈЏУГИ- дуцевт. риштење} средстава, и
ВЈfТТfС (не коњуктнвн- ЦА З). кор ак-два. безличне конструкЦЈr­
тнс). Све три ове ко нтеј нер (не контевер Кораи и Куран . је. нпр. средства се
речи, као и ков- НllТИ контајнер). Корцова, Кордобес: ви- редовно користе; сви
југаднја, конјугирати коuткаrеит, не контн- див. ови облици моrуhни
(-оваrн), пишу се са гент. Кореј а: Северна Коре­ су само од прелазних
конј- (будући да са- контра- састављено: ја, Јужна Кореја ; Ко ­ глагола. У nојединим
држе кон- и основу контрареволуција, рејац, -јка , коре.јскн, изразима, као корн­
на ј-), али се обич но контрашлијунажа, Северяокорејац, сс- СТlfТН боловање, кори­
изговарају с гласом контраобавештајнн, вернокорејскlr, итд. стити ГОДЈШЈЊЈI ОДМОр,
њ. Yn. ннјсК!.(Яја. контраадмлрал итд. боље него Кореанац. једино се nрелазна
liО н хвстадор (шпански Цртида (према П) кореавски итд . конструкција и уnо­
освајач): погрешно је само nри удвајању, корелпрати је накнадно требљаза.
конквнстадор. нпр. контра-ковтраре-
юведепо из Јtм еиице корозuј а: rлаrол је ко­
ко н ~ је боље него волущrја. коре.лацлја (у лат. не- родиратн.
ковз- у латинским ре- ко ктрастии.

============ 112 ============ ============113 ============

Корушха, у Корушкој ; кофер, обичније него кратка прича је погре­ погрешно, треба: грс­
корушюr Словенци. куфер. шно у значењу прпло­ шнти, вараm се, не

хт:ха, дат. коскн и кохабитација (термин ветка (буквални пре­ бнтн у праву.
косцн, ген. мн. коски. из фр. политике), не вод енrлеског sJшrt кривуља и крива: ова

космос, космнчхн, хо­ коабнтацнја. story). друга мења се као

смонаут, боље него кочви (нпр. уређај), кратки метар: рђаво права (в. то).
козмос итд. боље него кочнонн. скован израз ум. критеријум и крнтерsџ:
Косово: Косовац, Ко­ коштатн је из не- краткометражнlf (или Кричтов погрешно:
совка (не Косовар, мачког; nрепоручује кратки) филм. енгл. Crichton се и зго­
што је албански об­ се дома1щ глагол сrа­ кратходвсвпца, боље вара Крајто}{.
лпк); Косовка девојка. јатн, али ЗЗ1.fена није него краткодневнтща. крвшка, дат. крНШilЛ,

Косово по;ье (битка па увек моrућпа (нпр.: кратко.живеЬи (радио­ ген. мн. крлшака и

Косову nољу) ; Косово летто је, ал1f н кошта; активни елементи), не крншки.

Лоље (насеље). нек коПЈТа шта ко­ краткожттуhн. Крк, крru.Ћ, Крчанин ,
Косовска битка, Ko- шта; кол;rко хошта краЬати и крачатн (са -анка.

coвc~rn ~9ј _ (В. ИС­ стајаље? итд.). Уместо истим значењем). краетка, у крлеткн и у

ТОРИЈСКИ ДОГА­ цена коштања nред­ крварити значи првен­ крлеци.

ЂАЈИ). лаже се пронзводна ствено ттуштати крв кроасаи, не кроасон.

Костарика (Costarica). цена. (нпр. ран.1 крв.1рн). а кроз је сасвим исправ­

у Костарики. Koшllywкo (Кosciu- крвав/fти зна •rи чини­ но у временском зна­

костии (допуштено у szko), rен. Кошћуш.ка ти крвавим, али се чељу, било да озна­
ЛР као придев од (не Кошhуш:ког). cpehe и обрнута упо­ trава трајање (кроз
кост) nоред косни и крај: в. накраi треба. Окрваритн зна­ векове, кроз цео дюi)
коштани. Крајина: Неготинска чи исто што и окр- или тренутак у бу­
КостоЈtац, Костолца, у Крајина , Книнска вав.нтл. дуhности (доhн he
Костолцу. Крајина итд.; мало к креветац, кревеца, мн. кроз две недеље).
котеџ, не котеж (реч у историјским нази­ креведл. Није добро уnотреб­
је енглеска , не фран­ вима Војна крајина, Крека , у Креют; хрека љавати га за ознаку

цуска). Кочяна крајина. (врста угља). средства или лосrед­

Котор Bapow (без цр­ Крајиш11ЈЈК (становник крематорпјум и крема­ ства, нпр. .,Кроз своје
Тlще П). Ло тра­ Крај ине), крајifшннк торлi стихове изразио је
д•щији је м . рода (из (rраничар); крајншкн, кремпита; кремшнт1rа. тежље народа" (тре­
Котор Вароша, у Ко­ боље него крајински. креоак, крепчи !1 кретт­ ба: Својим стиховима
тор Bapowy}, али се у Краљев111i Мархо. КЈЈјл. ...), "Деловаmr су кроз
новије време јавља lf Краљево: Краљевча- xpeп-nanup, креп-сатен своје представнике"
као ж. род (из Котор ни:н , -анка , краљевач­ (с цртицом по ПР). (треба: преко својих
Вароши). Которваро­ ки. креше ндо, не крешчен­ nредставника), итд.
ШаЈШН, -анка, коrор­ краста, ген. мн. xpacm до. Реч је обично м. кројачица, кројачлцпн
варошхн. (не красти). рода, '/ множини сред­ (в. -lfнца) .
Коуто не него Кото красти: краден (не хра­ њег (хрешенда) . кроки, крокија, ми.
(порт. Couto). Ьен). криво. Имати кртгво крокијн.

============114============ ============ ============ 115

кромав.оиац, крома- (к)Ьеркнца и (к}hер­ не историје) ; култур­ Кфор, Кфора. Изго­
њонскн. чнца. но-нсторнјскн (култур~ вара се као што се
крос, кросовн и кро­ кЬи, кЬерн: кЬер је ни и историјски) . пише, не .,кејфор"
севн. акузатив (llозовнте културно-уметвячки; (као у енrл.) ни ..ка­
кротак, кротклјн, нај­ моју кhер); у новије културно-забавни,· фор" (као у фр.).
кроткнјн. време понеки грама­ кулrурно-просветНil.
крошто (у споју зашто тичари га допуштају и кум, кума: кум Лера,
н крошто, нн заЈDТо као номинатив (Ово кума Бранка; у nаде­
нн крошто). је моја xliep - поред жима с цртицом (не­
крстити може имати н бољег и nравилнијег обавезном, в. ЦРIИ­
шире значење "lfМе­ Ово је моја кlш). Кhн ЦА УЗ ИМЕНА):
новатн , дати име (не­ је искључиво номина­ кум-Пере, с кума­
чему)", независно од тив , па је nогрешно -Бранком, кума-Бран­
црквених обреда. Та­ нпр. " Позовите моју ЮЈВ ИТД.
ко исто, прекрстнтн кћи ", ,,гроб Вукове Кумровец, Кумровца;
може значити "проме­ кћи Мине" и сл. кумровачкн.
нити име" (нечему). куга , дат. куги. кунстдрук хартија (чвр­
кртичји (боље) и кр­ куд(а) год (било куда) , ста бела хартија за
тнчији. кудгод (некуда): в. квалитетну штамnу;
крузеиро (бивша бра­ -год. нема одговарајуhеr
зилска новчана ј едп­ куда, камо: в. гд~ домаhеr израза).
юща, сада крузадо). кудttкамо. купе (м. рода), мн . ку­
крунски принц: nогре­ кyjtra, кујнск.н: боље пен.
шно у преводима са кухиња, кухпњскн. Kynpec, Куnрешанин,
енглеског или немач­ кука, дат. кукн. Куnрешанка , купрескн
ког ум. нашег израза кукавичји (боље) и и купреилш.
престолонаС!lеднлк. кукавичији. Кураи к Коран.
Крупска и Круnскаја кукумавка, дат. куку­ Куросава, Акира (не
(Лењинова суnруга); у мавкЈr и кукумавци. Акиро).
падежима само Круп­ куЈtа Небојша, не Не­ курс: мн. курсеви (рет­
ске , Крупској, Круп­ бојшина кула. ко) и курсоВЈr.
ску, Крупском , не култни значи 'који се кутак, множина (flеуо­
Крупскаје итд. односи на култ, обре­ бичајена) куrщ.
Крушевац: Крушевља­ дни' или 'око кога се куhи уместо код куЬе,
нин, -љанка, круше­ ствара култ'. Не ваља с rлаrолпма мкровања
вачкн. ra уnотребљавати та­ (.,Нема ra кућн",
крушха, дат . крушдп, мо Где је ДОВОЉНО И ., Боље је да седпш
relL мн. крушака. чувен. С!lаван или по­ куhи"), не спада у
Ксенофонт, боље него пуларан. књи:жевни језик.
Ксенофон. културиоисторијски куфер: боље кофер.
кћерка 11 liepкa (в. то) ; (који се тиче култур- КФОР, КФОР-а или

============116============ ============117============
 ласо (м.), ласа
него ласоа), ми. ласа
(боље 95-98.
-ос.
ВИДir и: -нје; лев и лењ;
најленнјн н лењlf, нај­
левнјн,

(ср.), боље него ла­ Лаутон не него Лотон лењн,· ијек. лијен,
л соя. (Laughton). љевнјн, најљеннјн н
ластавичји · (боље) и Лахор (Пакистан), у љењн, најљењн. Име­
ластавнt~йјн. Лахору; не: Лахоре, у ница је леност (ије к.
Латвнја је Леrrонија (не Лахореу (слово е при­ лнјеност) или лењост.
лабораторија и лабора­ треба је бркати с nада енглеској тран­ -лење: в . -љење.
торнј; лабораторијски. Литванијом, в. то); с"рипдоји. н не из­ Ле · Пекt Жап~Мари
Лавов је код нас одо­ Латвијац, -ијка = Ле­ говара се). (Jean-Marie Le Реп) : не
маћено име града; не тонац, -онка . -лац: в. -IIOI(, -аоц и Леnен.
треба га замењивати Јtатиноамерички (и ла­ nojeдttнe ре•rи. леnојка, дат. лепојкп и
руским Љвов. тпвсхоамеричкн), Ла- Лацвјум и Лацнј (по- лепојцл; лепојь:71Н.
Јtаrати некоме, ти јој тиноамериканац. По крајина око Рима); не леска, дат. лескн и ле­
лажеш и сл. била је значењу је шире од Лацио (Lazio), 0сим сцн.
нормална конструкци­ јужноамеричкн, јер као име фудбалског Лестер (енгл. Leicester),
ја у старије:м језику, обухвата и земље клуба. не Лејчестер и сл.
честа и данас у Хр­ Средње Америке и ЛД (лични доходак). летак, мн . леци.
ватској, док се у Ср­ Мексико. правиmrnје би било летел ица ( ијек. летје­
бији овај глаго.т1 уnо­ Латинска Америка. л.д.; најбоље је писати лица) и летилнца: по
требљава с акузати­ ЛАТИНСКА ИМЕНА. цео израз без скра­ тумачењу П (тачка 68
вом (лагати некога, Према клас'ИЧifом hивања . д) овај други: облик
тн је лажеш). (римском) изговору с ле (le) : француски од­ није nогрешан.
.<Јаик, лаиттки, ланцн· се увек изговарале ређеЈш члан у Ј1асло­ Ле1·онија је облик зас­
зам. као к, ае као а;, ое вима треба изостави­ нован на средњоnе~
ЈЈајтмотив. као ој, а s и t увек ти (в. НАСЛОВИ); ковном лат. називу
лама: в . далај-лаџа. су изговарани како се ако се мора пренети, те земље , код нас
ЛамаВID (код нас обич- пишу. Стручњаци за пишемо га као ле (не обичнији него Латвија
но састављено у фо­ латински отуда тран­ л ни л'}: Ле Корбизје (в. то).
нетској транскрип­ скрибују нnр. Cae:.;;ar (Le Corbusier), Бар-ле­ летос: в. -с.
цији, ул. Љујорк - као Кајсар, Cicero као -Дик (Bar-le-Duc) итд. ли: одвојено (је ли, да
Ne.v York). Изворно; Кикерон, Horatius као Јаево-цесно. ли, би ли, шта ли, где
La Мапсће. Хоратије итд. Изван леди је устаљен облик ли, ако ли итд.) али
oiaмбoprnНit (Lambor- уско стручннх текста­ код нас. не треба га састављено у везни­
gћini, марка спорт­ ва не треба одстуnати замењивати са лејдн. цима доли, хадлн, не­
ских аутомобила): не од давно утврђених дежаљка, Jfa леж~љцп, голи, (а) камоли, (а)
ламборџинн. облика Цезар, Цице­ ген. ми. лежаљки. некмолн.
ЈЈаНе и ланн; преклане рон , Хорације итд. Лобертивил (LiЬerty-
лежећке и ;rежеliки.
и лреклани; лањски; Подробtrnје о прила­ ville), не Либертвил.
де3бијскя, лезбпјка, бо­
лреклањски. гођавању лат. имена либрето: м. рода , у
ље него лезбејсюr,
Ла Рошфуко (La Roclle- и лат. речи уоnште
лезбејка. множини обично ср.
foucauld). говори П у тачкама рода (либрета).

============118============ ============119============
лига, у лнгн. В. локмпатриот(а), -тн­ .rtутка-филм: боље лут-
СПОРТСКА ТАК- зам, -тскн. карскн фнлм или
МИЧЕЊА. Ловr Ајлевд (Long ls- фнлм с луткама.
лиј, лнјмо, лнјте. В. /and). Луцерв (Luzern), лу-
ЗАПОВЕДНИ НА - лов1'11Јlеј: лонrплеј пло­ цернскн: не луцерн-
ЧИН. ча (цртица пије оба­ шхн.
Лијам (Liam, крско везна, в . ЦРТIО.{А 7). Лучаво (итал. Luciano),
име); не Лајам. Лоаез или Лоnес (LO- не Лућаво ни Лучи-
Лијаовпr не него Ља­ pez); в. -ез. јано.
онинr (кинеска про­ Лорел, Став или Стев Лучt1ја (итал. Lucia), не
винцнја). (енr. Stan LaureQ, не Лућија. Нагласак је
Лика, у Лици (ретко Лаурел. на другом слогу.
Лики). Лорева (област у Лучивдав: в. ЛРАЗFlИ­
димеика, дат. лнмеНДЈl
Француској), не Ло­ ЦИ.
и лнменхн, ген. ми.
рен.
Луwков, не Лужков.
лнменкн.
Лорка: боље Гарсија
дисичји (боље) и ли­
Лорка (Garcia Lorca,
снчнјн.
Federico; у шnанском
дитар (м.), боље него
се никад не изоставља
литра (ж.).
nрво презиме).
Литваниј а, литвански,
Лос Анl)елес (Los A n-
Литванац, -анка тра­
geles), лосан.ђслески;
диционални су облици
не Лос Анђелос.
код нас, обичпији не­
лото: лотоа, на лотоу
го Литва (чему би
одговарало лнтавскн,
(уобичајено, мада би
Литавац, -авка). nравилније било лота,
Литературиа rаэета, на лоту). Не треба
боље него Литератур­ писати Лото нити
наја (Правоnис, чл. лото.
157 б) . Лотов (Laughton), не
лити: в. лнј Лаутон.
ЈПЈТијум И ЛТIТНј лубања и лобаља.
.'Шфтбој. Лужички Срби; лужнч­
косрпскн.
личносrи У књи­
ЖЕВНИI\1 ДЕЛИМА: Лужкоа не него Лу­
в. НАДИМЦИ шков.

добања и лубања. Лука, дат. Луки (Вуков

лож-уље: боље уље за облик .,Јеванђеље no
ложсње. Луци" данас је за­
;аоэнвка, дат. лознндн, старео).
ген. мн. лозннкн.

============120============ ============121 ============

 дино поколење има л
Мадрид, мадрндскн,
у екавском (ијек. по­ Мадриђаmm, -анка
кољење), будуlш да (не Мадрижанин).
љ долази од речи коле­ м Mal)ap,-ица, ма~арскн;
но (ијек. кољено). Мађарска и Маџар
Љермонтов.ъева улица итд.
или Улица Љермонто­ мађарои (мало м).
љ и ј. Француско il ва: norpeпnю ,.Љер­ м (мало, без тачке као Мазииа (итал. глумица,
или ill код нас се у монтова улица", ,,био скраhеница за метар). GiuLietta Masina) : не
заједничким именица­ сам у ЉермонтовоГ. ма одвојено; ма који, Масина .
ма преноси као љ: љубав: за љубав не­ ма колико, ма какав, ма.зурка, дат. мазуркн и
фељтон_ павнљон, фо­ чему. некоме, не не-­ ма шта, ма куд итд . мазурцн. rен. ми.
теља, гиљотнва, де­ чега, некога. (али састављено мада мазурки.
таљ, порrфељ, па љубитеЈLка, дат. љубн­ =иако). мајка, мајцн, мајчнн,
отуда н емаљ (од фр. тељкн, rен. ми. љубн­ Маваl?, Мавра (не Ма­ rен. ми. мајки (допуш­
email), nоред емајл. У тељюr. вара) , ми . Маври (не тено и мајка и маја­
властитим именима, Љубица, Љубични. Маварн); маварсхн. ка). Мајка (= баха , с
старија транскрипција љубич~tца, љубичнцнн магацин и магазкн у дугоузлазним а) има
била је такође љ, као ( в. -чнца). значељу складяште; датив мајкл, nрисвојни
у речи Бастиља (BaJ- људи жабе: в. човек само магазян у зна­ придев мајкнн.
ti/le), али је данас жаба чељу листа (али је Мајкрософт (Мicrosoft:
уобичајено ј, nрема љуљашка, дат. љуљаш­ неnотребно поред из­ изговор 1<ао у енrле­
савременом фр. изrо­ цн, ген . м н. љуљашкн. раза r.raconнc, ревија, С1<ОМ, ј ер ј е властито
вору: Вијон (VШоп), љусха, дат. љусцн, ген. журнал). име).
Миреј (Mireille), Ка­ ми. љусака. маrационер уобичајено Мај.'1ер (Норман), рас­
миј (Cami/le), Рамбу­ љутиЬ и љутнч (цве7). али пеnравплно : треба лрострањена али по­
је (Rambouillel}, Неји љуштпти: љупгген, љу­ магащшер (магазннер) грешна транскрипција:
(Neuilly) н'Тд. В. Мар­ штење; П Р допушта и ИЛИ СКШ1ДНШТар. енгл. Mai/er юrовара
сељ; Версај. љушl!ен, љушliење. Магбет (ло традицио­ се Мејлер.
љ и л: в. "љење налној транскрипциј и Мајорка, на Мајорки.
љага, дат. љапr и љазн. енrлескот Macbeth): не мајстор: мајстор Стева.
Љаонявr (кИЈ/еска про- Макбет, Мекбет. мйјстор-Стеве, лrај­
винција), не Лиаони н г. магистеријум и мam­ стор-Сгевнн итд. (или
-љев: в. -ов све без цртице: в.
cтepni
·љев.е. Правилно је са­ ЦРТИЦА УЗ ИМЕ­
М аrлај: Маrлајац или
мо одељеље, обоље­ НА).
Маглајлија, Маrлајка.
ље, осветљење, деље­ маrлајскн.
мајчяца, мајчяrџrн: в.
- чнца.
ље, паљеље, запаље­ маrнез11јум и маrнt:Знј;
ње, rруљење, цвнље­ мппu:зrrјум-окснд итд.
Макијавеm• (Macbla-
ње, итд., а не оделе­ Маrреб ( северозаnадна velli), махнјавелизам.
ње, оболење итд . Је- Африка), магрепскн. макнјавелнста, -сткн­
ња, макнјавелнстнчкн.

============122 ============ ===========ln ===========

макро- састављено: ма­ малтене ( и малне). веденице: .маонста, ма­ маркетивr, с n рiЩевом
кроплан, макрофото­ .маидатор је само онај онзам, маонстнчкн. маркетнншкн, озпача­
графнја. макробнотн­ ко издаје мандат (за Марбељ. (МщЬе//а), не ва пре свега истражи­
ка итд. састав владе и сл.); Марбе.ла . вање тржишта и ве­
макси: као минн (в . онога ко nрима ман­ Мардок не него Мер­ штину пласирања про­
то) . дат, тј . будуhег пред­ док (в. то). извода. Није добро
Малага (MaJaga), у Ма­ седника владе, треба Марија, вокатпв Мари­ уnотребљавати га као
лати. Нагласак је на звати мандатар. ја или Маријо. синоним за рекламу.
првом слогу. Мавдма (Нелсон), ве Марио, Марија, Мари­ Марсељ (Marseille), по
Мала rоспојива (лраз­ Мендела. ју, с Мариом. П боље него Марсеј.
Ш!К) . манекеика (поред ма­ марица (полЈЩЈfјски Само са љ уnотре б­
МАЛА СЛОВА. Писа­ некен) , дат. манекен­ аутомобил: мало м). љавају се изведенице
ње наслов а и н атm1са Кif, ген. мп. манекен­ Наводници нису неоп­ Марсељац, Марсељха,
искључиво малим сло­ кн. ходни . Марсељеза. В. љ.
uима (у књиrама. ча­ мавжетва: боље ман· марка: дат. марки. ген. марсовац (у тексту n
соnисима , на nлака­ шеrа (фр. manchette). мн. марака. Уп. ГЕ­ 60), Марсовац (у реч­
тима, wmщама итд.), Ниједан од предло­ НИТИВ МНОЖИНЕ нику): свакако је бо­
l!ЗЗЗВЗНО ЛО'I'ребама жених домаh}!Х изра­ (именице ж. рода). ље велико слово, као
ли ковне обраде тек­ за, као завратак. су­ МАРКЕ к фабрич.-и и за називе станов­
ста, све је чешhе вратак. оруквнда, за­ на зиви пишу се малим ника држава итд. на
nоследљих година код рукавље итд., ниј е словом (обично под Земљи.
нас и у свету. Н ема при~аћен у nракси. наводющима) кад оз­ Марфи, рашире на али
разлога да се сматра манути, манем, у зна­ начавају предмет, нлр. погрешна транскр ип­
погрешним, као што чењу оставнтн (не­ "застава 101 ", ,.мерце­ ција за енгл. Murphy:
није погрешно (у ис­ што) , окашпл се (не­ дес", ,,дрина", ,.марл­ треба Мерфи .
тим таквим те ксто­ чега) , као и повратно боро", ,,nентрексил·•, марwрута (обичније) и
вима) ни nиса ње ис­ манутн се, обичнnје је .,колт", ,,калашЈьи ­ боље него марш-рута.
кљ уЧ"иво в еликим сло­ него мйхнути (се). Уп . ков'', ,.боинг", ,.рон­ маска, маски и масцн:
вима. И OM8H)'Tif. сон " итд. Великим по­ ген. мп . маскп.

В. ВЕЛИКО ПО­ Макчиuи (Mancini), четним словом nишу маслииа (дрво и nлод);
ЧЕТНО СЛОВО. итал. nрезиме), не се кад означавају маслннка (nлод) , дат.
Мали (држава), Мали­ Maнt'llmи . фабрику: 1111'рајк у маслннцн, ге н . МЈI •
ја, малнјскн. маљ (осим) без аnо- .. Снтроену'~ директор маслннкн.

мало- састављено у строфа: маљ ако... ,.Фолксвагена " и сл. мас·медиј, ми. мас-ме­
сложеницама: мапока­ мањ да ... За аутомобилск е днјн.
либарскн, малопродаја маље-више. марке м. рода акуза­ мастаи, масна, масно.
итд. Мао, Маоа, Маоу, тив је једнак номи­ Матарушка ба ља: в.
мало- помало. Маом. У П)ЋОМ об­ нативу: Вознм "опел", БАЊЕ.
малопре и мало пре. ли ку: Мао Цедунг, Имам " форд'', Продао мати, акузатнв матер;
Мw1та, Малтежаюm , Мао Цедунrа (ра није: сам ,,москвнч ': не: вокатив мати: у оста­
-анка; малтешкн. Мао Це Тунг) . Из- Вознм " опела" и сл. лим падежима меља

===========124 ============ ===========125 ============

 се као именице на -а је облик меднј: тако и Leon), али Меклејн (или у цнљу нечега),
(маrере, маrерн, ма­ придев меднјскн). кад је шкотско пре­ не о нечему.
тером_ наше мате­ Медвчи (Мedici): нагла­ зиме: Фицрој Меклејн. Мердок (енгл. Mur-
ре, нашим матерама сак је на првом слогу. Мексико, Мексиканац, doch, Murdock), не
итд.). међ (стари или пес­ -анка; мекснчки или Мардок.
Матнца српска. нички облик од мefty) мехснханскн. Главни мервлац (не мериоц),
мdеха, дат. маЛехн и без апострофа (П, град носи исто име мн. мерноцн. мерила­

маhесн. тачка 220 б). као и цржава , а зва­ ца.

Маутхаузев (Мauthau­ међу· састављено у нични назив на шпан­ Меридив (Marily n}, не
sen),не Матхаузен. сложеницама : ме/Ју­ СЈСом је Ciudad de Мерл:ин.
мах&I'ОНИ и миагоннј. простор, ме!Јуљудскн Mblco (изг. Сјудад де мериио: мернно овца,

махати, машем, машу­ итд. Мехико). Није оnрав­ мернно вуна (ЦрТИЦа
hи (и:ије добро махам, међувладпи (нпр. међу­ дано употребљавати није потребна) .
махајуhи. мада га ПР владин комитет) , про­ енгл . облик Мексико месец: два, три , четири
допушта). вп~ (провладин Сити {Mexico City). месеца, nет месеци,

махиит, махиитост (не лист) , антнвладнн, не­ мелбуриски, не мел­ nроШЛО је МRОГО
маннт). владин (невлаnина ор­ бурншхн: в. -шхн. месеl(Н (anJ!: Неколи­
ма'tевалац (не маче­ ганизација) лоше су Меидела (Нелсон) не ко малих месеца кру­

ваоц), мн. мачеваоЦ11, сковани облици. У не­ него Мандела. жи око nланете). Као
ма чевалаца. достатку бољих треба , Мендељејев: Мендеље­ назив Земљиног пра­
мачјв (боље) и мачнјн. кад год је могућно, јевљев систем (= nе­ тиоца пише се с

мачка, дат. мачкн, ген . употребити описне из­ риодЮt систем елеме­ великим М (путовање
ми. мачака. разе: " комитет за ве­ ната). на Месец и сл.).
маwивu, дат. маш:ннкн зу између влада" и мени Uеловнn:к), мени­ (Ипак, nрема П, и
и машннцп, ген. м:н. сл. ја. мн. меннјн. тада је препоручљиви­
машннк.н. Међумурје, Међумурац, Мекхети (најприближ­ је мало слово када се
медецииа, медещшсхн, -урка (боље) и Међи­ mlја транскрипција за не м-исли на са мо

не него медндЈmа, ме· мурје, Ме})кмурац, енгл. Manhattan). У небеско тело, него на
днцннскн. -ур ка . Менхетну (као град­ његов изгл ед са Зем­
медвевалаи ( средњове­ меlјутим. ска четврт), али и на ље: излазак н залазак

ков-ни), меднев(ал)н­ Меј (енгл. Мае и Мау), М енхетну Uep је остр­ месеца. месечев сјај.
сга, меднев(ал)нстнка, не Ме. во). млад месец, пун месец

без ј. јер је реч Мека, у Меки. мсњати (неког човека) итд.)

сложена (лат. medium MeiU'po {McGraw), Мек не може значити Yn. сунце; в. 11 дан.
aevum - средњи век). Гро (Мос Graw). По­ "см ењи вати '' liЛИ ,,за­ месец-два.

медијум и медиј (у грешно Мек Гроу. мењиоати": nогрешно МЕСЕЦИ ( календар-

свим значењима: ипак, Мекдовалд (МcDonald); ,.Мариh мења Периh а ски). Није добро "у
у значељу средстава Мекдоналдс (McDo- на nоложају дирек­ nетом месецу", у
масовне кому-никације, nald's, назив рестора­ тора" и сл. "деветом месецу'' и
под утицајем епrл. на). мера: nрецузети, доне­ сл., него треба сва ки
mass media, преовлађу- MeiUIIJB (Мaclean, Мс ти мере за нештп месец означити име-

============126 ============ ===========127 ============

 ном: у мају. у cen- ми.:ро- увек сзставље- МИС.'IВЈiаЦ (не МТЈСЛНО.цј; Мнханло, Улица КЈЈе­
тембру итд. В. и но: мнкроорганнзам, ми. мнслноцн. мвслн­ за Мнханла или Кнез
ДАТУМИ. мнкроклнма, !>шкро- лаца. Мнханлова улнца,
мета· састзвље:но: ме- прощ:сор итд. МИТОЛОDIКА ИМЕ­ према ПР).
тајеЗIIК, металогнчан Михрософт: не него НА се пишу великим Миџјев&ч (Мickiewicz),
итд. Мајкрософт (в. то}. nоqетним словом као боље него Мицки-
метак, мн . меци. Миле, Милетз (Мила): и сва друтз: Аф­ јевич.
метало· састављено: в. -е (ЗАВРШЕТАК родита, Јуnитер, Те­ мишј.и (боље) и мншн­
металостругар, мета­ ИМЕНА) зеј итд. У грчкој јн.
лопрера~нва ч итд. милеtn~јум и мнлеННЈ: митологији, ме~утим, Мишлев (Michelin), не
метар·два. Милеwева (манастир). nостоје и nлурална Мишлин, Мишелин.
метеородоr, метеороло- милион: в. БРОЈЕВИ имена божанстава , мјузвiUI (од енrл.
шки, метеорологнја. (опслње). као Ерин:ије (Еуме­ musical [comedy}) нз-
не метереолог и сл. мнлиовар и милионер. няде), Горгоне, Хесле­ rл ашено је на nрвом
мети.'l-алхохол или ме- Мил1ща, Миличин. риде, Мојре (код Рим­ слогу. Погрешно је
тапол. мклицяокар 11 МНЛ/ПlН· љана Пзрке) итд. наглашавати га на н

Метузалем (мало м у онер (и .юmицајац, Пошто она означавај у (као бнцнкл).

фигуративном знзчењу фамилијарна). само одређен број младвhкв (не младпЈI­
"човек у дубокој Милојица. личности (обично се­ скп).
старости"). Милоw: вокатив Мило­ стре), имају све осо­ младотурчин. младотур­

Мефистофед, боље не­ ше 11ли Милошу. бине личног имена, цн.

го М ефистофелес. мtшш према П од­ па и њих треба писа­ млажљак је фонетски

миrава ц и жмигавац. војено кад се односи ти велихим словом . лравилнији облкк (yn.
M11reJ1 (шn. и порт. на одећу, нр. мини Отуда и Музе (девет пазнтн - пажња, во­

Miguel): погрешна је сукња, мини костим, Муза; али мало м у знтн надвожљах,

транскрипц11ја Мпгу­ мини мода, а с цр­ пренесеном зна чељу : кукуруз - кукуруж­

ел.
тицом у другим спо­ муза га је изневерила, њах), зли је у пракси
Мид:хат: према П, тач­ јевима(мннн-голф, мн­ песннх ју је назНВ8о знатно чешће млаз­
ха 76 ф (3), у му­ ни-сернја, мини-рат својом музом и сл.); њак.

слиманским именима
итд.). Арrонаути (али: арго­ млаз: ми. млазевп и

Мидхат, Едхем, Суб­ миuут и мннуrа. наутн као заједничка млазовн.

хија не врши се јед­ миражџиха (о би •rnиj e именица у значељу МJiaiC, млаrщ, најмлачп.
на чење ло звучности.
него мнражџијка); "смели морепловци"). Мде.ЦВ, Млетака ; Мле ­
Са r he се nисати са­ дат. миражџнкн. Митровдан: в. ПРАЗ· та чка република (в.
мо одrоварајућа ал­ М1tрча (румунско и ници ИСГОРШСКА ИМЕ­
молдавска Mircea), не Митровица (Сремска, НА). Млеч-ани или
банска имена , Митхат
Мирчеа . Косовска), М•rтровчз­ Млечя.ћи ( = Венеци­
односно Етхем (тачка
мисао водиља (без цр- н:нн, -.нка , мiпровачхн. јанци).
108).
Мкклоwвч, Фрзнц (П тице према П, тачка Михаило и Михајло, млечак: с хрзтк:им е

до nушта и Микло- 59 з). Михаиловић и Мю::ај­ (млёчан, ијек. мље­

мисиовар ( обичнпј е) и
шиh). ловић (али само кнез чан) у израз има
мисионер.

============128============ ============129 ============

 као млечнн производ, операнди: меља се тан од spontaneus). нпр. мото-трке, мото­
~шечна чоколада н сл ; само прва реч (модуса Неоnравдано је у ПР -ктхх;_ мото-једнннца
с дугим е (мле чан, внвендн итд.). "моментално, не мо­ итд. В. и ауто-мото.
1rјек. млпјечан) у зна­ можда. Није књижевна ментанd'. мотоциu (не мотор­
чељу ,,који има мле­ употреба садашљег момчад: не може увек цнкл), ген. мн. мото­
ка" (мле<rна крава). времена у значељу да замени изразе тим цнкала или мотоцн­
Млечии пут (в. НЕ­ будућег: " Можда га и екнпа, због тешкоћа кла.
БЕСКА ТЕЛА). нађем", "Можда пр~ у падежној nромени, Мохикавац: нема раз­
многооошт.овав.и, мно~ стане киша" (треба: у грађељу сложеница лога за писаље малим
rоцењени, многоува­ Можда ћу га наtш, (уп. првоrнмацЈ и словом, пошто се фи­
женн (нови П не Можда he престати због непрккладности гуративно употребља­
предвиt)а растављено кита). израза женска мом­ ва само у изразу ло­
писање) . мож:ебити (nрилог, нпр. чад. следњн Мохнканац.
ьtlforo шта, мЈrого чега; ,.Он је, можебити, у Moвпeлиje(Мontpellier), мочуга, дат. мочузн.

f.fHOГO КО, МНОГО КОјИ, праву"), али: "Може не Монпеље. мр (QД магистар) пише
много кад итд. бити да је он у монтаж:ер је само онај се као др (В. то). у
J\ffiOЖИHA ЈЕДНО­ nраву". енглеском Mr. је
ко обавља филмску
СЛОЖНИХ ИМЕНИ­ мој: мојег(а), мојем(у) скраћеница од mister
или телевизијску мон­
ЦА: в. ГВНИТИВ значи исто и једнако (госnодин), с веЛ'ИКИМ
тажу; радник који
МНОЖИНЕ; в. -овн. је правилно као и М и тачком по аме­
монтира :машине и
мљење је и екавски и мог(а), мом(е). ричком обичају, без
ypel)aje зове се мон­
ијекавски облик, бољи мол: с-мол, fмол итд. тачке по британском.
тер.
(nрема ПР) неrо мне­ (прво слово би по мраз: мн. мразевн и
Монте Карло.
ње (екавски) и мнн­ правилу требало писа­
мораторијум и wорато­
мразовй.
јењв (ијек.). ти латиницом), обич­ рнј.
мрзак: мрскнјн, најмр­
моrуЬ и мотуhан (nри­ није него це-мол, еф­ скијн и мржи, нај­
мормов, мормонка, дат.
дев), могуltе и могуiЈ­ -мол итд . Према уста­ мржн.
мормон.кн.
но (прилог) имају ис­ љеном обичају у му­ мрзети, мрзим; мрзео,
морфијум и морфнј.
то значење . зици, називи дурских мрзела; ијек. мрзнтн и
москвич (аутомобил),
моrуliство: по мoryli­ тоналитета се nишу мрзјетн, мрзио, мрзи­
не москвнli.
C1'ВY и по могућностн. великим , а молских
мотика, дат. мотнцн.
ла н мрзјела.
модискпња је традици­ малим словом. Yn. мрк, мркијн; најмркнјн;
мотка, дат. моткн, ген.
онални облик, без т дур. мркоцрвен, мркожут.
мн . моткн и мотака.
јер за раэлику од молплац (не молноц) , Мркоњиli Град (без
мот.о-: према П са­
других именица . тог мн. молноци" молила­ цртице према П), мр­
стављено кад значи
тиnа (В. -кнња) не ца. Молнтељка, дат. хоњнhrрадскн.
"моторни", нпр. мото­
nостоји мушки облик. молнтељкл. мршавити, pelje мрша­
пумпа, мотокултнва­
П 1rnaк сматра да ни моментаи и моментано ве.тн (ијек. мршав­
тор, .чотонауrнка; с
моднсткнња није nо­ правилно је изведе­ јетн).
цртицом кад значи
грешно. но од каснолатинскоr муволовха и мухолов­
модус вовеиди, модус momentaneus уп. слон- "мотоциклистички", ка, дат. -вцн.

========~==130============ ============131============
Муза (у грчкој мито­ вабити: набнј, набнјмо,
логији), муза (nрене­ набнјте.
сено): в. МИТОЛОШ­ набоље.
f(А ИМЕНА. н ва брзину.
мувrос, мунгоса (живо­ вавек; на вјекн вјеков.
тиња). ПР 60 даје навелико (нпр. прича
,.мунго.. мунга, мн. (по се навелико), али:
шпан.) мунгосн", али п и м. Промена н у м продаја на велико.
nогреmно, јер реч испред б или n врши вавече.
није шпанска нити у сеуизведеним ваввтв: навлј, навнјмо,
шnанском има тај речима, тј. испред навнјте.
облик. суфикса: стан - стам­ навише.

мvсака, дат. мусакн. бени, прехрана - пре­ НАВОДНИЦИ. Пре-

Муслиман, Муслиман­ храмбенн, зелен - зе­ ма П 60, тачка, уз­
ка, с великим М као лембаli; тако и црм­ вичник и упитник пи­

етнички назив (данас пураст (nрема ПР 60), шу се унутар навод­

Бошњак, -киња) ; с мада за завршетак ника " ако је реченица

малим м у значењу -n}Pacr, непознатог под наводницима пот­

,,припадник исламске порекла, није сигурно пуно завршена" , нпр.

вере". Придев мусли­ да се може сматрати А он га упита: " Када
мански, када је упо­ суфиксом. у с л 0- мнслнте поново у
требљен у овом дру­ ж е н и м речима н Дубровнлк?" - На­
гом значењу, може се остаје непромењено: смејао сам се л одго­
заменити са ислам­ једанпут, ванбрачнн, ворно: ,.Добро сте
скя. ванлартнјски, С7]ЈВН­ учинили." Напротив,
мусти: музен (не му­ путнца, црвенперка наводник he доћи пре
жен). итд. другог знака ако се

мучилац (не мучноц), на: погрешно "на уп­ цитира само део ре­

мн. мучлоцн, мучила­ равном одбору је од­ ченице, нnр. Чувајте

ца. лучено ... ", " на редак­ се њнхове "братске
цији смо говорили ... ", помоh.н"! - Бранко ту
"на месној заједни­ прекида стихом "да
ци ... " и сл. Треба: на он умре прилика је ':
састанку управног од­ У пракси ове право­
бора, у редакцији итд. писне одредбе нису
В. и: Цетнње; Нови довољне, јер he и при
Београд; Ријека; Уб; навоlјењу потnуно за­
Умка; телефон. вршене реченице дру­
набавка: дат. набавцн, ги знак ипак доћи
ген. мн. набавкн и и з в а н наводника
набавака. ако по смислу не

============132============ ============133============
припада тој реченици, ма, !'vf.пематика је ЧIIТИ, њщстрешюща), Хајдук Вељко, Ричард
нпр. Сви сте чули за његова "слаба тачка '' иначе испред безвуч­ Лаnово Срце.
изреку "Мислrtм, да­ наводници су сасвим ноr cyrлacюfl<a прела­ Надимак уnотребљен
кле лостојим'~ - Зар сувишни. зи у нат-: наткрилитн, .,иза личног имена,
је било тещко да Лри навођењу тек­ натчовек итд. У речи као њеrова замена",
кажеш "Извините, по­ ста од више nacyca наддруштвен пишу се по тачки 56а Пра­
грепшо сам"? треба сваки: од њих два д. вописа, везује се
У дијалозима , умеци nочети наводн.иком, над(а): нада мнш.t, на­ цртом (не цртицом) .
као .,рече он " одв.ајају док се само на крају да ме (= над мette), ипр. Милосав - Мија
се с обе стране последњеr nacyca ста­ нада се (= над себе) Алексиf;.
зарезима или цртама, вља, завршни навоц­ итд. Л~чности из књи­
а оба дела навод а ник. нада.ТЈеко; над.-1ље. жевних п сценских
(укључујући тачку, В. и ПОЛУНАВОД- надасве. дела, бајки, стрипова
узвичник или уnитнпк НИЦИ. ЈЈадати се (је) да •.. итд. пишу се великим

на крају) долазе ме­ иаврат·наиос. погрешно као и "за словом nрве речи:

ђу наводнике: "Знаш на време. надатlf се је ". Мора Слушкиља, Први вој­

шта'~ шапну ми она, наuре•пr (= паваяити) , се уnотребити друга ник, Човек с ташном;
..,ја hy да се вратим. '' ијtж. навријети; на­ конструкција: надајмо великим словом nишу

- "Да ли би при­ врем, они навру; ва­ се, треба се надати, се и остале речи ако

хватили лоскулљење •· вревши (иј ек. наври­ можемо се н;щати и

су употребљене као
- пнта јещш чЈп'алац јевџти); навро, наврла. сл.
властито име нnр.

- " кад би сами мо- ва врх (састављено кад иадбпскуп (у католич: Мајка Храброст, Деда
М раз, Снешко Белић,
ршш аутобусом да ј е nредлог, нпр. наврх кој и антликанскоЈ
долазе на посао?" куhе, наврх језнк<1), цркви): надбискуn од Паја Патак. Овако се
Наводницима се обе­ nишу й индијанска
али: попео се на врх Кентерберија , од Јар­
имена: Црвени Орао,
лежаl!аЈУ и шаљиви, наглас (= гласно). ка, не архибискуп, ка­
Седећи Бик (боље не­
ироtrиЧiш, жаргонски нагнути (се): промена ко се понекад пo­
го " Бик Који Седи",
или фамилијарни из­ као саrнути се (в. то). rpeШflo јавља у пре­
према П). Наnротив,
рази, али с таквом 11arope (у оба значења : водима са енглеског.
пмена упо'l·ре бљена
употребом не ваља "окренут је нагоре" и У nравославној цркви:
као ознаке nредмета
претерпвати. Погреш­ "час набоље , час на­ архиепископ.
добијају мало почетно
но је стављати међу горе"); Ј{rтак: са зла надвоје; надвоје-натро- слово: бела рада, лепа
наводнике сваки: фи­ на горе; доlш hемо на је.
ката (цветови), марТ!­
гуративно или мета­ горе (= на веhе зло ) . иаддруштвеи.
ца (полицијски ауто­
форички уnотребљен ва готове. надесно.
мобил), фнliа, стоја­
израз : у реченицама .НАfРАДЕ: в. ОДЛИ­ НАДИМЦИ и атрибу­ дин итд.
као Руководиоци тре­ КОВАЉА. ти, када су стални део
надлстати, ладле/iуhи
ба чешliе да се на гризе н , Jie ЈЈШрижен. имена , пишу се вели­
(не ттдлетајуtпr).
" спусте" у базу, Пуг­ В. грнстн. ким словом: Душан вадио (к ао 11редлог,
нике " очеЈ..·ује " кйоск над- остаје непромеље­ Силни , Плиније М л а­ нпр. надиа улrще; али:
с освежавајуliим mdш- но испред с (надско- ђи, Проклета Јерина, П ао је на дно реке).

============134============ 135 =============

_в адоле. вuрети: као прозретн наједном. ка мало.
надомак; на домаку. (в. то). ва jeceL ка мах.
вадоuаr, на дохвату. ва вэrлед и наизглед вајловхаt дат. најлонкн, ва ме (= на мене).
вадрв· и назовн- пи- (П доnушта оба начи­ ген. ми. најлонКТЈ. вамесrо (предлог, нлр.
шу се састављено: на nисаља). вајпрвв, најпоследњи. "Ја радим наместо
надрнлекар, надрнпес­ ва измаку (одвојено најзадњн моrу се тебе") али: ,,Стави га
ннк, назовнуметност према П ; али нанз­ уnотребити као поја­ на место'~
итд. М8Ј4 састављено). чани облици од лрвн, вамртво.
наде·, не вате-. ваизмевце (боље) и на­ последњи, задњ11. на весреhу.
надстреwница, нзменнце (поред: на­ најрадије, не најра~е. нанети: в. -ветп.
надтрчати . нзменнчно). В. радо. ваниже.
надугачко; надуго. наизуст. вајстрожиt не најсrро­ наново.
на ду wак (одвојено наиме (прилог), алн: жнјн. В . строжн. на носе.

према П). Послао сам му позив након је добра реч као ва њ ( = на њега).
ва~лост (састављено, на нме. н noc.nc; cpetie се код ваова.чо.

nрема П; али: на наискаn. најбољих nисаца у на одмет.

жалост свнх нас). вај ·: у суперлативима Србији, од Вука Ка­ наоко у значењу "на
нажао. придева који nочиљу раџиhа надаље. За изглед", .,nривидно ",
н аждерати се: в. жде­ са ј пишу се два ј: сложени везник након на око у дословном
ратlf. најјачн, најјефтнннјн, што в. nодпошто . значељу.
ва:жи во (састављено, најјаснији итд. накосо . наочаре (мн. ж. рода)
према реч1Iику Мати­ најавити и најава су ва крај: одвојено када и наочарн (ми. ж. или
це срnске, мада га ПР изрази новијег nоре­ се крај може тума­ м. рода); датив само
не бележи). Уп. ужн­ кла, сасвим добро чити као им еница у наочарнма.

ЈЈО. сковаки , а употребља­ акузативу (Стигоше ва очи (нnр. "Не из­

назад: није добро .,на­ вају се посебно у ра­ на крај пута; Тешко лази ми на очи") ; ПР
зад две године" и сл. диотелевизијском реч­ је с њим изаliи 60 даје и наочн у
В. уназад. нику. Не могу се на кра;;· с краја на значељу на изглед.
назвати (некога теле­ потnуно заменпти ни крај), иначе састав­ ваочиrлед.
фоном) није добро, са обја вlfтн. објава љено (Станује накрај на пакост.
треба : аозватн теле­ Gep те речи не по­ села; То ми није ии напамет у значељу на­
фоном_ rелефоннратл, казују да се објављује накрај памети). нзуст (научнтн нала­
јавити се. нешто што тек nред­ накратко. мет); али: пасти, пада ­
ва здравље. стоји) ни са нагове­ на криво. тв на ламет (некоме).
наздраво (= без бо­ стнrн, -шта} (што накркаче и накркачке на uарче.
лести, изненада, нпр. увек има смисао не­ (састављено по П). написмено .

ваздраво ме заболела одређености). на крупно. Н3ЈЈИТВКt МИ. Н8UНЦН.

рука). највоЈаетн: исправно у иаЈ~.сутра и накосугра. ва DOILIIOH.
B&ЗИII'Iy. зн ачењу " највише во­ иа.тrево. напола (али: ва пола
ва зло. лети". на лето. лута).
н азови-: в. надри-. ваједавпут; ваједаред. наливперо. напоље (= ван, нnр.

============ 136============ =========== 137 ============

 "Напоље из собе!"); историјског догађаја). вор, Душанов законик које одговара rлаrолу
НВ ПОЉе у ДОСЛОВНОМ В.НОБ. итд. Тако се nишу и наступити (појащЈТи
значељу. наруку (нlш некоме страни наслови (Њу­ се), нпр. наступ на
напосе (= засебно). наруку), али: метин га јорк тајмс, Велт ам сцени, први наступ
напослетку. наруку. зонтаг), осим ако пред публиком и сл.
ва почек. варучилац (не нару­ се преносе изворно насуво (и насухо); али:
ва правац. чноц), мн. наручноци, (New York Тimes, Welt положио га1 је на
вапразво (узалуд; бес- наручnлаца. ат Sonntag). Није nо­ суво.

циљно). варучяти:в. поручнтн. требно преносити од­ иасукати се: промена

наnред•вазад. варушмац (не яару­ ређени члан на по­ 1<ао засукати (в. то).
ва прек.ид. шноц), мн. нарунш- четку ових наслова: насумце и насумице.

ва opecxoat. оци, нарјшнлаца. сарадник "Монда", насуnрот нечему (не:

ва претек. варцисиз·ам, нарцнсн- чланак у " Шпиглу", не'iега).
ва пречац. ста, нарцнсоидан (од како лнше ,, Унита •; а натаихо (::: потанко) .
ва прилику. гр. имена Нарцис): не сарщщик "Ле Мон­ ва те (= .на тебе).
на пример; схраћеио погрешно је нарцизам, да': чланак у "Дер ва тему: в. ·тема.
нпр. нардиста. Шmtrлy': како пише натенане.

ва npoлelte. НАСА: в. СКРАЋЕ- ,.л'Унпта ·~ натк-, не надк-: патко­

напросто. НИЦЕ НА -а. Да би се разликом­ ленлца, 1/аткомпенза­

напротив. насамо. ли од осталог текста , цнја итд .
ваnрстак, напрска, мн. на се (= на себе). наслови се стављају НАТО (НАТО-а, НА­
напрсци. насигурво. међу наводнике или ТО-у) или Атлантски
ва прсте (увек одво­ ва силу. се пишу курзивом. (ССверноатлантски)
јено према П) . наситио. Правопис допушта и пакт. Сувишно је
Напуљ: Напуљац, -љка васхоро. употребу само вели­ .,НА ТО-пакт': пourro
и Наполитанац, -итан­ васкроз; скроз-наскроз. ког слова када је оно је у скраЬеющи NA-
ха; напуљски и на­ наслаrа, дат. наслази. ДОВОЉНО ДЗ <УГКЛОНИ TO (North Atlantic Tre-
полнтански. ВВСЈЈеПО. двосмисленост, нлр. aty Organization) већ
варанџа и наранча ( и НАСЛОВИ листова 11 "посвета Горског ;ш­ садржана реч treaty -

поморанџа), наранџаст часописа, књига, књи­ јенца". В. и ЗАКО­ пакт. Придев натов­
жевних дела, чланаЈСа, НИ. скн (тачније би било
и наранчаст.
докумената, уговора на смрт (П доnушта и натоовскн).
варко- састављено:
на то.
наркомафнја, наркодн­ итд. nишу се велк.ким састављено насмрт).
НАТПИСИ МАЛИМ
лер, яаркокартел и почетним словом nрве насред.
СЛОВИМА: в. МА­
сл. речи (а у осталим на cpelty. ЛА СЛОВА.
вародвоослободилачки; речима само ако су пасто (= посто, одсто).
властuта имена): Ве­ ватријум и натриi на­
Народноослободилач­ на страну.
черње новости, Гор­ настуn. Поред старијег тријум-хлорнд итд.
ха борба, Народно­
ски вијенац, Бябпија, натроје.
ослободилачки рат ( с значења напад боле­
·ва·rч·, не надч-: нот­
великим Н према П, Талмуд, Сан летље ти или излив беса мо-
човек, натчовечански,
као називи одре~еноr ноlш, Версајски уго- же имати и значење
натчулан итд.

=========== =========== 138 ============139============

вауэвак (ластн науз- ваџак-баба (ПР 60 до- НЕБЕСКА ТЕЛА. треба: да се убудујје
нак, лежати на)'3нак) nушта и наџагбаба}. Имена небес.ких те­ икако појављује... или
значи на леђа, на вашироко. ла и сазвежђа пишу На~дилн су му...;
леђима; супротно је ваwте срце; ната.ште. се великим словом: "Излазим слободно,
нлчтще ( =
лицем nре­ ~А (по правилу само Марс, Сатурн, Дани­ без страха да ме неко
ма доле). латиницом) или Ен­ ца, Влашићи, Шкор­ не nрепозна" - боље:
иаучвофаитастичви; Би-Еј. nија итд. У више­ да l;e ме неко препо­
научнонстражнвачкн;
~С: в. Ен-Бн-Сн. чланим називима, ве­ знати. В. и суињатll.
научносгручнн; науч­ ве се увек пише од- ликим словом пише У присуству прилога
нотехннЧ.кн (све сnо­ војено од глагола се само nрва реч: саио или заменице
ј ено према П). у личном облику Велики медвед , Јужни свн негација може
ва уwтрб (П допушта (не знам, не дам, не крст, Млечни пут. За дове'СТи до двосмисле­
и науштрб). бнх, ве моrу, не Сунце, Месец, Земљу ности, нпр. "За гу­
вафrни (нафтна поља) треба, не внднм итд.) в. те речи. битке није одговоран
и нафтенн; не наф­ осим у спојевима нeliy небескоолав (или не­ само директор" (зави­
тнн. (неhеш итд.), немам бесволлав). сно од смисла могло
нахеро (= накриво). (немаш итд.) и немој Небојща: в. кула. се рећи ,.Није само
нахудити не него нау­
(немојмо, немојте). невелuк (= омањи ); не директор одговоран
днтн. Одвојено је и од nри­ велнк алн нпак дово­ за губиткС"' или_ "Је­
нацифашиэам, -нста, лога на -hн: не љан. дино директор није
-нстнчкн; нацноналсо­ знајуlщ не вндеhн неВЈiадик: в. меfјувла­ одговоран за губит­
цнјалнзам, -нста, -нс­ ЈfТД. ДТfR. ке"), " Св'И који су
тнчкн. С трпним придевом НЕГАЦИЈЕ. Ако по­ пратили развој дога­
начас (= часком, тре­ пише се састављено сле глагола или изра­ t)аја не слажу се с
нутно). (нелреведен, нетакнут за негативног значе­ њеrовим закључцима"
ва част. итд.). али одвојено у ља, као спречнтн, (треба: Нико од оних
иа челу. Као ознака за пореl)ењима: не овла­ онемогућити, забрани­ који су пратили ... не
предводника, о&ај из­ жен неrо потпуно тв, C)'lt/ЊaTJI, ИТД., ИЛИ слаже се... односно:
раз мора дotrn после расквашен, не поква­ без страха, без опа­ Од оних који су
спаја са + именица: ренн алн нпак ош­ сности итд., долази nратили ... не слажу се
"делегација с Павлом теЬени; залепљена, а зависна речеюща, су­ свн с њеrовим за­
Павловиhем на челу" не прошнвена, како је вишно је стављати кључцима).
а не "на челу с Пав­ требало. В. тткад не­ негацију и уз глагол В . и: не; ни; ни-;
лом Павловићем". те речеюще. "Спре­ никад вепрежаљен;
прежаљен:.
вачетворо (и начетве­ неалбаиац, несповен, чили смо их да не ГЕНИТИВ, СЛОВЕН­
ро). неарапнн, неевролља­ nочине још веhу ште­ СКИ.
на чистац, nрема ПР ннн итд. Пише се ма­ ту" - треба: да no- негде и некуд: в . где
боље него нач.нстац. лим почетним словом, rrннe...; ..Забранили су неголи.
вачисто: бити на·чнсто састављено. му да се убудуће нн­ не дај боже (Лравоmtс
с нечим. веавдерталац, неандер- како не појављује у не предюфа ш1сање
иачуљити и наliулнтн талскн. кругу предузећа" недајбоже).
(уши).

=============== 140 =============== ·============1~============

недалеко тражи пред­ иеједиакостраии-аии, Немац итд.: ијекавски као некњижевни, а
лог од: недалеко од разностраннчнн: тло­ је Нијемац, али Ље­ контакт, деликт, нн­
Мостара, недалеко од мазне и лоше кова­ мица, Њемачка, ње­ серт. јогурт, коман­
ку!Је, не недалеко нице уместо уобича­ мачхн. дант и многе ,цруге
Мостара, недалеко ку­ јеног разностран (раз­ вемогуli, немоrуЬе и имају само тај облик.
Ье. нострани троугао). немоrуhан, немоту!що В . ГЕНИТИВ МНО­
недеља·две. нека или нек (пише се једнако су добри об­ ЖИНЕ
иедосrатак, мн. недо­ без апострофа). лици. НЕПОСfОЈАНО е: в.
стаl(Н. неки дан; некн пут. немуслимаи, -анка, -ан­ ~ ец.

ведуr, недугачак; неду­ неколико. Облици не­ скн. непримевљив и непрн­

го затим. колика човека, неко­ веиасит и неиаснтан (и мењив.
неекс•щодираи (неехс­ лика села, неколике незаат, незаснтав). вепристрастав (боље
ллоднрана бомба и жене и сл. према иеовлаwllев и неов­ него непристрасан),
сл.) може се прих­ Вуковом ~ачењу лаштен. -сна, -ено, п непри­
ватити у недостатку значе "мање од пет", неостваркв и неоствар­ стран, -а, -о.
боље.г израза. В. док би облик неко­ љив. ие••роменљвв и непро­
лико (људн, села, же­
ТРПНИ ПРИДЕВ. неuоколебвв и непоко­ мењнв.
независаи,независна (не нО) значио ,,више од лебљнв. непрофитни (који нема
незавнстан). четири". У данашњем НЕПОСfОЈАНО а за циљ зараду, нnр.
Независимаја газета стандардном језику та
умеће се у један део непрофитна органнэа­
разлика се изгубила.
или Независима газе­ речи страног nорекла ц:нја): разликовати од
Hajчewlie с.е употреб­
та ; у падежима Неза­ да би се разбила непрофнтабилан - ко­
љава облик неколико,
висиме газете. Неза­ суrласничка група на ји се не исплати.
без обзира на број, а
висимој газети (не крају, нпр. артикал, неретко.
придевски облик ја­
" Независимаје", "Не­ креденац (боље и иесаломљив и несало­
вља се и у множини
зависимајој". Уп. Лн­ обиЧЋије него артнкл, мив.
м. рода (нлр. неко­
те.ратурна газета. креденц). А је необа­ иесловев, несрбнн: в.
лики задаци), што је
незадуrо (састављено везно у речима на неалбанац.
раније сматрано не­
ПО ПР). -кт, -рт, "нт: облици иесреЬан, несреhняк,
nравюmим.
незаменљив и незаме­
неколицина се употре­
субјекат, пројекат, ко­ ~шща и несретан, не­
ЊftВ. верат, елеменат, про­ сретник, -нца.
бљава само за муш­
незамислив и незамнш­ карце (не. за жене ни­ ценат добри су као и ·нетн: у rлаголим.а
љнв.
ти за предмете). субјект, коверт итд. донети, однети, унети,
ЈЈезапослеи, незапосле­ немајка, дат. немајци, Ипак, непостојано а изнета, понети, зане­
ност и (ретко) неза­ ген. мн. немајкн. данас се све мање щ нанети, разне­
пошљен; незалошље- немали, немала, нема­ употребљава у овак­ ти, прннетн, !lренети,
ност. ло: немало заmм; не­ вим речим-а: инсект, лронети, ијек. облик
незасит и незаслтан (и ~шло времена (али: не концерт, тестамент је донијети, одниј'етн,
ненаснт, ненастrтан). мало него доста). обичније је него нн­ уннј'етн итд.; nогреш­
неизвестан, неизвесна, немастаи, немасна, не­ секат итд., акат или но је донести, одвести
неизвесно. масно. студенат ocehajy се итд. Трпни придев

============142============ ============143============
 донет, однет итд. ншта, икакав, нједан лошхом значењу, нлр. коси с правилом о
(ијек . доннјет, одннјет предлог се ставља из­ "Низашта се наљу­ двострукој иеrациј и.
итд .) или донесен, меt)у нн (н) и про­ тио" (= за ситницу, Једино уз nрилог ни­
однесен итд.; не доне­ менљивоr дела и пи­ безразложно), а ра­ мало употребљава се
шен, однешен итд. ше се растављено: нн стављено кад се чува и глагол у потврдном
нето: као бруто (в. то). с ким, нн на шта, нн значење речи ништа, обл ику: "Нимало збу­
веliака, дат. неhакн и ло коју цену, нн за н::пр. ,.Ми вас нн !Ја њен, Милан одвра­
неЬацн; неhакнн. чнју љубав, ако н од шта не оnтужује мо" . ти ... " обичније је него
неуместан1 -сна, -ено. кога нешто чујеш, Уп. нзашта. ,.нимало незбуњен ..."
н ефрит (минерал), не­ МИСЛИШ ЛИ ТИ // О низбрдо (наниже); flнз RИКак.ав, нн од каквог,
фритис (запаљење бу- чему? итд. Види и: брдо у ДОСЛОВНОМ ЗНа­ ни с каквим итд. В.
брега). нзашта; ннзашта. чењу. нн-.
иехрват: в. неалбанац. -ви и -с:"и: в. -скн и низ воду; НН3 ветар. никл 11 нпхал.
иеwевел (National, у -нн. lfиједаи, -дна, -дно IIИKO , НН ОД КОГа , НН О

разлМЧИ'Гим енгл. на­ Нибелувэи; нибелунш­ (али: нн један нн дру­ коме итд. В. юr-.
зивима): не нејшенеЈL кн. ги,· ни један јеДiтнн). С Нвхмаје(румунско Ni-
нн. Испред не, нeliy, ииrде и никуд: в. где. пре,rЈ,Јюзима се пише colae), rен. Николаја ;
немој. немам, ннсам низ, у зна чењу мнош­ растав..ъено: ни са јед­ не Николае.
облик ня или няти тво, велики број, ме­ НЈIМ, нн за једног итд. Нихо;ьдав, НЈrкољдана
замењује се са н: "Он ња се по падежима uиједаашут; ви један и Нихоља дне: в.
то ни не зна", "То­ као и свака друга једини пуr. ПРАЗНИЦИ
лико пара ни немам " именица : у низу с.лу­ нијесам, нлјесн итд. до­ Никwи.li, Никшиhанин,
погреш но, треба: Он чајева, члаиак с ни­ луштеlю је у ијек. -анка, ННКШЈthки.
то и не зна, Толико зом примера (не: у књиж. језику као и нимало: в. някад не­

пара и немам. Не сме низ с.пучајева, са низ нисам, ниси итд. прежаљен.

се, међутим, употре­ примера). Глагол се иикад неuре жаље в и Нимцович (Арон).
бити и у значењу слаже с именицом сппчни слојеви садрже Нимцовичева одбрана:
"такође" кад је рече­ mtэ: .,Прошао је (не: одречни израз ис­ не Нимцовиh.
ница одречна. Уместо: прошло је) низ го­ пред · глагол ског nри­ нводакле, нтюпсуд(а).
,.Досадашњи noкyшa­ дина ." дева хоји. је и сам ивсха, дат. ннсf(Јf.

jlf, па и о нај амери­ ииэа, боље него ю1з негирав: тако исто и н иско- састављено: FШ-

чхи у који је уложено (предлог) и сnред речи Frlf.кaд нec.nyheRa сре­ скоа.кумулативан, ни­

највише средстава, ни­ које почињу са с или !щ никад неостварене скокалоричан, ниско­

продуктиван; ннскора­
су дали резултата" з: низа стр,шу, низа замяс.ли, ничим неяза­

треба: Досадашњи ло­ зид итд. зване санкције, ни од диоактнван итд. Уп.
високо-.
куwаји, па шr онај инэаwта (нлзашто) и кога незаборављен
нн за шта (нн за дога/јаЈ; НЈIГДе незабе­ нит (= ни, нити; није
амерички ...
ии-. У замеющама нн­ шrо): П допуmта оба лежени подас(ЈЈ итд.
потребан алостроф) .
н.итроrеи, шпрогенскн
ко, никоји, НlfЧнјн, ни­ начина лисања. Са­ Није добро внкад
прежаљен, шirде забе­ јавља се у лошим
шта, тrкакав, ниједан стављен о лисање сва­
преводима ум. азо~
и ихо. икој11, нчнјн. како је боље у при- леженн и сл., што се
азотнн.

===========!«=========== ============145============
ввукОЈIЈIХо(= нипошто), у Новом Београду, нокдауа. "тринаест (часова) и
али: "Ни уколихо идем у Нови Београд ноктурно је м. рода, у једа н минут". У озна­
добију средства, неће (као: у Београду, у мноюrни средњег(нок­ чавању датума. Ш!са­
наставити рад". Београд) али и на турна). ње нуле испред једно­
ничији, ни од чијег, нн Новом Београду, на Нолти, Ник(Niсk Nolte), цифреног број а, нпр.
са чнјнм итд. В . нн-. Нови Београд(као: на не Н олт. "04. 03. 1987", уоби­
ничице: в. наузнак. Дорhолу, на Карабур­ нон-стоn; нон-стол про­ чајено је само у по­
Ниw, Нишлија , Ниш­ ми и сл.). давшща, нон-стоп рад· словној хоресnонден­
лијка; к:њишки обл ици вовв век. но време итд. цији. В. ДАТУМИ.
Нишевљанин, -евљан­ Нови Виводолсхи (не вордијац, норднјка, вунцпј и нутщнје.
ка ретко се употреб­ Нови Вииодол) . норднјСКll. нуспросторије, нуспоја­
љавају. llовиград, Новиграда Норфок: у енгл. Nor- ва. нуслриход, нуспро­
Ниwка бања (велико Б (у Истри, Далмаци­ j'olk слово 1 се не нзвод, нуспродукт.
кад је peq о насељу: ји, Подравини); Нови изговара. -ида и -вција. Уместо
в. БАЊЕ). град (градска четврт нос, носом (боље) и консеквенца, резонан­
н + ј: ова комбинација или оmuтина). носем. носови и но- ца, фреквенца, асо­
гласова не јавља се у Нови завет. севЈI. нанца, супстанца, ин­
срn ским речима (изу­ Нови Зеланд, Новозе­ носилац (не носноц), станца итд. сматра се
зе в у скраhеющи Так­ ланђаиин , -анка, ново­ мн. нocнoifll, носила­ да су бољи облици на
југ), него се замељује зеландсхн. ца. -ција: консеквенщrја
гласом њ: трн + -је новине (дневни лист) восиљка, дат. носиљцн, итд. Ипа к, поједи не
~ трње. В. инјекщrја; увек у множиии: да­ rен. МИ . НОСИЉКЈI ИЛИ речи (ЛЈщвнца, каден­
конјунктура. нашње новине. лз носнљака. ца, секвенца) данас се
НОБ (изг. ен о бе) новина. долесн једне нollac: в. -с јављају само са завр­
може бити непромен­ новине (не једну но­ mrp. (на nример); не на шетком -ца.
љиоо или се мењати внну). пр. нити напр.

НОБ -а, Н ОБ-у итд. В. и: ИМЕНА ЛИ­ в-ти н ентн (ПР 60

нобеловац (мало поче­ СГОВА. даје оба облика под
тно слово) . Нови свет. речју потенција).
нов. Кад се односи на ново· с rлаголским пужан (неуобичајено
nојам који није од­ nридевим а шrше се нуждан); нужна, нуж­
ра ш~е познат, не састављено: новоиза­ на.

треба употребљавати бран, повооснован. вуээарада, нуззграда,

одређени вид овог Qовосаrрарен, новодо­ вуsзаннмање.

прндева (новя): не шавшн итд. нуэс.пецнја.посr.

" Предложено је да се Новобеоrраl}аиии, -нка; НУЛА. Ознаке доба
сагради нови мост" . новобеоградски. дана као 9.05, 13.01 не
,,Јавља се нови про­ Н ојшател nогрешно. треба читати дослов­
блем", него нов мост, треба Неm ател (Neu- но, "девет нула пет".
нов nроблем. chdtel). .,тринаест нула један " ,
Нови Београд: станујем вокаут. него ,.девет н nет",

=========== ============ 146 =========== ============ ]47

 ЕDено величанство и Сrрана ииена са
сл.: в. Њеrово велн­ завршетком -о задр­
чанство. :ж~ју то о ако је у
љ в.u (умесrо њнхов) о оритиналу наглаПiено
није уобичаје-ио у да­ (пре свега у францу­
нашљем књиж. језиху. ским именима): Русо,
•века, дат. н.нсl(Н . Русоа, Русоом, Русоов
..: в. н + ј; ннјеюиrја; в.ЈПаЈ~о~tа, дат. њнхаљ­ о: овај предлог се у (Rousseau, Rousseaua
конјунхтура. цк. новије време чесrо итд.), Иго, Игоа (Ни­
а,еrов је у сrаријеи Њу Делп: в. Делхв. употребљава где иу gо, Hugoa) итд. Непа­
језиху имало само Љу ДЈ1Ј1 (New Deal, Руз­ вије месrо, нпр. "Упо­ rпашено о се rубн:
неодре~ну придевску велтова економска ре­ знали су госта о ста­ Алдо Моро, Алда
промену: његов брат, форма). њу у оmnтини" (тре­ Мора, Алду Мору,
љегова брата, љегову Љујорк тајмс (изворно: ба: са стаљем), ,.Ка­ Моров, од Урха Ке­
брату итд. Данас се New York Times). В. кав је ваш став конена, у граду Пор­
као правилни признају НАСЛОВИ. о штедњи енергије? " ту, до Боряеа итд.
и много чешћи обли· Њупсл (Newcast/e), не (треба: према штед­ Ипак, за имена на -ао
Ц1f његовоr, љеговом Њукастл. њи енергије), ,,Доне­ данас се сматра да
итд. Исrо важи и Њуком (NewcomЬ, New- ће се опmираи про­ треба да задрже о:
за промену заменмца combe), не Њукомб. грам о заmтити исrо­ Мао, Маоа , према
њен (њезнн) и њнхов. Њуфауидле•д (Newfo- ријских споменика" Женмнн жибаоу, из
Њеrово ведичаиство, undland). (треба: програм 38- Билбаоа.
Њено величансrво, Њу Хемnшир (New штнrе или за 38ШГ11- У енглеским имени­
Његова светост, Ље­ Hampshire), не Хемп­ ту), "захтев о ухи­ ма, aw се изговара о,

гова екселенција, Њи­ шајр. В. -шнр. дању доприноса" (тре­ никада оу: Феншо
хова височаисrва и Њу Џерсв (New Jersey): ба : за укндање допри­ (Fanshaw), Мек Гро
сп. куртоазне форму­ тачније је Њу Џерзи . носа ипп да се укнну (Мас Graw), Вајтло
ле боље су (nрема П) Уп. Џерси. допрнносн), итд. (Whitelaw), не Феюпоу
с великим почетним в.уопа, дат. њушцн, -о (ИМЕНА). Дво- итд.
словом прве речи, ген. мн. њушкн. спож:на мушка имена -о (ИМЕНИЦЕ). Име­
мада ни мало њ није на -о с дугоузлазним вице страног nорекла
погрешно. Скраћенмце акцентом, нпр. Перо, на -о ко~ нас су
као њ. в., њ. к. в., њ. Иво, Симо, Војо, Вла­ готово увех м. рода.
св. обично се nишу до, Зуко, Киро итд . Неке имају дуго о и
малим словом. Уп. могу имати двојаку задржавају га у свим
ваш. промену: као именкце nаде:ж:има: бнро, бн­
Њемвца итд. ( ијекав- м. рода (од пера, дај роа, бироом, барон;
ски): в. Немац. то Перу, Перов) и сако, сакоа, сакоом,

њен и њезнн једнако као именице на -а (од сакон итд. Кратко о

су правилни облици. Пере, дај то Перн, се rубн н замељује
За промену в. љегов. Пернн). падежним наставцима,

============148============ ===========149 ===========

 нпр. торпедо, торпеда, тоан (Antoine), Фран­ вољно и објавнтн, са- то). Именице са за-
торпеду итд.; ту сnа­ соа (Franyois), Боало општнтн, нзнетн и сл. вршетком р могу до-
дају и либрето, ХЈ/Мо­ (Boi/eau), Лероа (Le- Оберстдорф, не Оберс- бити -ов или -ев
но, liНТt!рмецо, дана­ roi) итд. Комбннација дорф. (лехаров и лехаре.в},
мо, нохтурно и друге. oin, ахо јој ке следи oбetta~~, обt:сна, обес- али именице страног
У множиви, именице самогласккк, прено­ но; обесннјн, најобес- порехла и оне на -ер
из ове друге груnе си се као оен: По­ ннјв. имају само · ов (днрек-
најчешће прелазе у енкаре(Роiпсаrе), Жо­ Обзервер (11re Observer, торов, мајсторов, де-
средљи род: торпеда, енвил (JoinviПe), Ко­ британски mtcт), не веров}, а од цар
лнбрета итд.; знат­ ентро (Cointreau). Обсервер, Опсервер. придев је само царев.
но је маље уобичајен оба, обају, обама или обзвром •а..., об311ром Код зајеДКИЧЈОfХ име-
мушки облик, лнбре­ обема (м. н ср. род): да.. . погрешно, треба вица на -ш наставак
тн, ХНМОНН, II'НТерМе­ обе, обеју, обема (ж. с обзнром (в. то). В. је -е.в (кошархашев,
ДН итд. В. поједине род); обоје, обога или и беэ обзнра. .хндощев), а ход име-
речи, а посебно: ау­ обојега, обома и.пи обило88ТВ нечнм (не с на углавном · ОВ (Кн-
то; сценарно; студнја; обојем (али најчешће нсчнм. у нечему). шов, Бушов, Крашов),
шнмпанзо.
остаје непромењено). објект и објекат,· ген. осим кад је у п~ет-
Именице шп. или У ијехавском ће уме­ мн. објеката. ходном слогу о (Ко-
порт. nорекла, rаучо, сто обе бити обје, ум. облутак, ми . облуцн. шев, Милошев) .
фламннrо, хабвљеро, обеју - обнју и ум. обоје: в. оба. Наставак -љев доби-
rрннго итд. граде обема - објема. Обо­ оболевати (не обоље- јају имена са завр-
множину комбииујуhи је се првенствено уnо­ ватн); ијек. оболИЈ"е- шетком -в (Кировљев,
шпански и наш на­ требљава за муш­ вати. Јаковљев, Мирослав-
ставак: гаучосн. хаба­ карца и жену, за дво­ обоЈьење, ве оболење. љев) ; за лична имена
љеросп и др. Мада је је деце или младун­ В. -љсње. допушта се и наста-
у начелу боље узима­ чади, као и у опnпем обрвати и опхрватн (в. вак -ов (Томиславов).
ти само домаћи на­ значењу н једно н то). Именице брат, син
ставак (ПР 60 даје друго (нпр. обоје је обрести (се), обретем и муж имају приде-
фламннго, фламннsн), тачно). Обој'Нl(а се (се), они се обрету, ве братовљев (nоред
шланско с не може се употребљава само за обреш!Ју: обрео, обре- братов и братовљн),
увек избећи : у поје­ два муlПЈ(арца. ла. снновљев (снновљн) и
диним речима око се обавити: обавнј, обавнј­ обу11М8Т11 (песвршено мужевљев (мужевљн).
код нас најчешhе nре­ мо, обавнјте. nрема обујмнтн), обу- Од назива биљаkа
носи и у једнииу, нпр. Обала Слововаче (др­ имам и обунмљем; граде се придевн на
лезо(с), Индно(с), де­ жава у АфрЈЩН). о<fунмају/ш и обунм- -ов односно -ев без
слерадо(с). Види: ле­ обелоданити зна'ПI из­ љуhн. обзира ка род име-
зета; мунrос; есхудо; нети на јавност непrrо обухватати, боље неrо нице: храстов, орахов,
хрЈ"!Рнро. . што се крило или за­ обухваlЈатн. али и лнпов, треш-
OL Француско 01 код ташкавапо; не треба -о., -еа, -љеа су њев, брезов итд. За
нас се транскрибује ту реч употребљавати суфи.хсн за гра.t)ење биљке са завршетком
као оа (не уа): Ан- када је по смислу · до- присвојиих придева ( в. р наставак је увек

============150============ ===========~!===========
 - ов: боров, јаворов. "Из Шпаније нам (ветар - ветровн. че­ За именице са завр­
-ов и •ИН. Презимена с јављају да је у о.вој шаљ чешљевн, шетком с или з нас­
овим завршецима, ма­ земљи избйо нов та­ орао ~ орловн). Изве­ тавак гласи -ови (rла­
да по пореЮiу цри­ лас терористичких на­ стан број једнослож~ совн, Нlfзови), али
својни придеви, данас пада" (треба: у тој них именица добија неке добијају и -евн.
су именице и сrога у зеМЈЫЈ). И када се за­ само наставак -н. нпр. Мада су конзерватив­
инструменталу једнине меница односи на са­ зубн, коњн, прсти, нији граматичари од­
имају име11ИЧКИ заilр­ држај претходних ре­ ђацн итд.; ту спадају бијали да признају тај
шетак -ом: Чеховом, ченица, најчепiће тре­ и имена народа (Руси, изузетак, данас су сас­

Васиљевом, Димитро­ ба употребити тај: Грци, Чеси, итд.) и вим vравилни и уоби­
вом, Лењином, Су.бо­ уместо "Друштвени мерне и новчане је­ чајени облици носе­
тином итд. Дoпynrra производ је порастао динице (грамн, ватн, ва. курсевн, појасевн,
се ипак и придевски за З, а национални омн, ннчн, злотн, јенн мразевн, .млазеви (по­
наставак -лм, првеЈI­ доходак за 4,6 одсто. итд.). Од именица на ред носовн итд.). В.
ствено код ех. пре­ Из овнх nодатака за- -к (знак, зрак. звук, и луr.

зимена: Васиљевим, . кључујемо..." боље је: вук, крнк итд.) једна~ овластити: овлащhен и
Миљановим, Токиним ....Из тих података... ко је уобичајена кра­ овлаштен; овлашliење
итд. Вокатив се може овамо-онамо. ћа н дужа множина: И ОШ18I117'еЊе.

завршавати на -е -о вати: в. -нратн. знакови и знal(ll итд. -овна, -евна је наставак

(Хрушчове, Сrаљине) овде и овамо морају се (али углавном само руских ж:енских . пат­
или· бити једнак но­ разликовати као и где дужа у rеиитиву: зна­ ронимика (имена no
минативу, нарочито и куда (в. то) : Овде кова. итд.). Код већи­ оцу, као у }(1. роду

ако nретходи титула станујем, али Дошао не осталих краhи об­ -овнч, -севнч): не тре­
(др~е Брежњев, про­ сам овамо, Пређнте. лик, уколико постоји, ба га мешати с пре­
фесоре Спалатин). овамо, Послали су лх осећа се као застарео зименима на -ова,
овај и тај. Замеmща овамо итд. или песнички, нпр. -ева. Меља се по при­
оваЈ; ова, ово означа­ о•де-овде. кључн, nyrн, ждралн, девској промени: Пав­
ва бm:rскост говорном овера"l (овјерач) добро !fИВН и сл. Оцн (уме­ ловној, Николајевној
лицу (било дословя:о, је као и ов(ј)ерилац, сто очеви) употреб­ .итд.
било блискост у вре­ ов(ј)ернrељ и овОЈе­ љава се данас само у -овски, ·евск:и. Прези­
мену или у мисли­ ровнтељ. изразима као rрадсхи мена с овим завр­

ма); заменица тај, та, -ови, ·еви као наставак оцн, црквснн оцн. шетком увек имају
то означава бляскост за множину додаје Наставак -овн одн. нагласак на љему кад

саrоворннку, односно се првенствено јед­ -евн додаје се и дво­ су пољског нли рус­

извесну удаљеност од насло~ именицама сложним именицама ког пореЮiа (Мали­

говорног лица (маљу (бродовн, крајеви) и као голуб, јелен_ прс­ новски, Томашевсkи,
него заменица онаЈ). ДВОСЛОЖНИМ: ИЛИ тро­ тен, noja~ лншај, соко Достојевски и сл.).
Последљих година све СЛОЖНИМ именицама итд., где је готово Та~ав нагласак се
је чепiћа погрешна које губитком непо­ ис-оо тако уобнчајена уобнчајио код нас,
употреба заменице стојаног а своде ос­ и краћа множина: го­ па већнна стручњака
овај наместо тај, нпр. нову на један слог лубови или голубн сматра да га треба
итд.

=============== 152 =============== ============153============

nрименити я на речтt'ЦИМЗ ОВО друго ОДВЈI'ПI: одвнј, ОДВНЈМО, o,lljeдaaayr, одједном,
македонска nрезиме­ би зкачило .,учинити одвнјте. одједаред.
на , иако је у љима грубим"). В. -нтв. одартu, дат. одврткн, од јесенас:.
изворни нагласак на од· ocraje непромеље­ ген. ын. одврткн и од јутрос.
треhем слогу од кра­ но испред с и ш одвртаха. од j)"le.
ја: Туnурковски, Ко­ ( одсхакатн; одпттета одrоветха: као загонет­ од када и откад(а).
итд.) , иначе испред ка (В. ТО).
лишевски боље је од лане и од ланн.

него Туnурковски, Ко­ безвучног сугласника одrрвств: одrрнзен (не С!/Lдетос.

прелази у -ат-: отка­ одгрнжен). UДЛИКОВАЊА И
лИшевск.и .
оврhи (овршнтн}: в. ко, отклоннтн, отпа­ од данас. НАГРАДЕ, прем а П
вршнтн. дак, отхраннтн, ome- од - до. Уколико се обично се nишу ма~
~спред два броја ко­
onj• и овчнјн (други mrгн итд. лим словом, нnр. од­
ЈИ означавају rорњу
обл их је лакши за из­ одавно и одавна. лнкован је орденом
и доњу вредиосr
говор). oдiL/IВa:a, дат. одалн­ заслуга за народ Ј
употребљава предлог
огладвети, огладнсо, скв, ген. мп. одалнскл реда,· нма медаљу за
од, предлог до мора
ијек. огладњстн, ог­ и одалнсаха. храб~ Вел иким
се писати словима а
ладнно, огладњела (не одасвуд(а) и одсвуд(а). словом nрве речи nи­
не замењквати цр­
уnотребљава се више одбктак, ми. одбндн. cah~ се називи који
том: .,Живео је од
огладннтн "учинити одбити: одбнј, одбнјмо, 1642. до 1727" (не "од
ИМаЈу карактер име­

гладним"). В. - IЈТИ. одбијте. на, нпр. Легија ча­

1642-1727"), "од 18_до
одбрамбев, не одбран­ сти, Таковскн крст, а
оглуоетм, оглуттео 20 часова" итд. Yn.
(ијек. оглупјетн, оглу­ бен. између и други када је
лпо, оглулјела) и одвајкада. потребно истаhи ,,до­
одељење, не одмење.
оrлупаветп, -яео (ијек. одвести, одвезен (не словну. службену фор­
У ијекавском: одјеље­
оглупавјетн, -вно, вјс­ одвсжсн). њс, одно или одјел
мулаЦИЈу назива".
ла), данас са исrим одвијати се. Овај гла­ ОАЛИТВ: одлНЈ; одллјмо,
(re~. у оба случаја
гол се сасвим nра­ одлнјrе.
значењем као и оглу­ од~ела).
вилно уnотребљава за одмалева.
пнти, -но и оглупа­ одељев.ски ( одељењска
радње и збЈmања, нnр.
ВЈЈТН, -НО. В. -НТВ. заједt:mца), не одељен­
ОДМL'IОпре.

оrолети, ог:олео (ијех. ,.Л ет се одвија по одмарати, одморити,

скл.
плану", "Ево како су уместо одмаратв се,
ОГОЉСТИ, ОГОЛНО, ОГО­ одерати: као дератн (В·
се одвијали догађаји" одморнтн се (" - Шта
љма) "постатн го"; ТО).
и сл. Неосновани су радите? - Одмара­
оголнтн, оrолно "учи­ ОД зимус.
nокушаји да се оrра­ мо", "Идем мало
нити голим". В. -НТЈ/. Одисеј~ (Хомеров en);
ничи На ДОСЛОВНО ЗЈ:Iа­ ~а одморим") потпуно
оrребати и отрепстн: однсеЈа (заједничка
као гребатн (в. то) и
~е~ (одмотавати се) , Је не~рихватљиво у
именица у значељу
Јер Је nосреди сасвим књиж. Језику.
грепети. "дуго и мучио лута­
иста фпrуративна уnо­
огрубетн, огрубео (и­ ље, потуцање ") .
одмИЈЈа; o;r мнлоште.
треба као у rлаго­
јек. огрубјетн, оrру­ одведавва и однедавно.
лима развијати се, OДJIC&Oia.
однекуд(а).
био, оrрубјела) и теlЈ.Н, одигравати се н о)Јјах.ати, ОдЈ'ашем, они
одкети: в. -нетн.
01рубнтн, огрубно (по другима. одјашу.

============154============ =========== =========== 155

одвос: израз у односу растављено у доСЈiов­ лазно се може уnо­ дашње наде", "Треба
Н11 nонекад се злоуnо­ ном значењу, нпр. нlш -rребнти само с муш­ оживети (ожнвјетн)
требљава у пореЬе­ од реда до реда, карцем као обје.ктом, уснулу палаи:ку" и CJI.
њима. Уместо "Цене човек од реда н нпр. ОЖеНН771 снна ( = Озава, Сеиџи (не Се­
су 2,5 nута веће у закона. наћи му жену). иђи; в. ЈАПАНСКА
односу на прощлу одречаа и одрнчан зна­ оживети, ожнвнтн. ИМЕНА}.
годину" довољно је чи и:сто. Према omnтoj разли­ оэеп:евети, озе.пенео,

рећи "... него прошле оде-, не orc-: одсха­ ци која важи за гла­ ијех. озелењетн, озе­
године" . катн, одсеhн, одсек, rоле на -нтн и оне на ленно, озелењела.
одвосво значи избор одсестн, одстраннтн, -(Ј)еrн (в. под -JI17f}, означити, означаватн
.између двеју или ви­ одсуство итд. речници и пряруч­ није добро са и:нстру­
ше могућности (,Др­ од. сада и одсад(а). ници прописују ожн­ менталом ("ШтаМIIа
веном и плавом бојом одсвуд.(а) и одасву- внтн у значељу учн­ ову- декларацuју озна­
означена је топла д(а); такође одсваку­ ннтн. жнвнм, а ожн­ чава успехом Евроn­
односно хладна во­ д(а}, одсвукуд(а), од­ ветн, ијек. ожнвјетн, ске заједнице", "У
да"); погрешно се слагде. допуштају само у зна­ Лондону је интервен­
употребљава за об­ од сивоЬ. чењу постати жнв. ција означена nрера­
јашљеље исте ствари одскора. Многобројни nримери ном"; треба: означава
другим речима (,,Кре­ одспред(а). из књижевности и као успе~ означена
ће се као краљица у одсто (= посто, насто). штаМIIе показују, ме­ као прерана. Ул. оде­
шаху, односно право оцстраг(а) = одстраг. lјутим, да се данас у ннтн.
и по дијаrонащr"), где од.сукати: као засукати оба значења употреб­ oi (француско): в. оа
уместо односно треба (в. то). ља.ва само овај други окаиити с:е, оканнм се,
рећи то јест. одсутан, одсутност, од- облик; по речима М. век се он оканн тога,
одозго и одозrор(а). суство. Сгевановиhа, "ту раз­ век се они окане,·
одоздо и одоздол(а). од тада и отад(а). лику у значељу гра­ оканно се, оканнла. се;
одојак је младунче које одувек. матичари и језичкн не: окаFI)'ТН, оканем_

још сиса (најчешће одушка, одушке и оду­ пуристи безусnеwно окануо.

прасе), дојенче је бе­ так, одушка. настоје да очувају у окарактерисати као,
ба; одојче и снсанче одх- не него отх-: језику". Crora се да­ нпр. "Окарактерисали
имају оба значења. отхраннтн, отхукнути нас мора сматрати ис­ су га као неискреног",
одока (nрибли.жно, от­ итд. nравном како непре­ не "неискреням". Уп.
прилике). одш·, не отш-: одше­ лазна употре.ба тако и оценнтн, q!Шалнфнко­
одолевати (не одољева­ таТ11, одшкрнлутн, од­ nрелазна: не само ватн, озна ЧIIТII.
тн); нјек. одолнЈеватн. шрафнтн, одштамтта­ "Природа је оживе­ О1П18Ј1Ифвковати као,
од онда и одовда. тн, одшуњатн се итд. ла", ,,Оживеће забо­ нnр. .,Измене закона
одонуд(а). одштета. рављени обичаји", не­ оквалификоване су
од nочетка. оженити се (неком), го и "Оживели (ожнв­ као нужно зло", не.
одраније (не од paiOf- оженио сам се њоме, јелн) смо тргови:ну", "нуж:ним злом". Уп.
je). не: оженити (неку}, "У спех је оживео оденвтн, окарактерн­
одреда (свн одреда); оженио сам је. Пре- (ијек. ожнвно) нека- сатн, означнтн.

============156============ ============157============
 О'Кејсв (O'Casey}, не наглашено на послед­ опредељење (не олре­ ционално код нас и у
О'Кејзи. њем слогу, али код делење). Помодна реч друrnм језицима , мада
око (предлог) може се нас се мора наглаша­ у rrолитичхом реч:ии­ је руски изговор Ар­
улотребитк и фигура­ вати . Олнмnијuос. ку: где год је мoryt\e јол). Уп. Потемхнн.
тивно, нпр . неспора­ Уп. Пана11щанкос. треба је заменити са оријевт (у значењу
зум око нечега, али ОЛОВЦ дат. ОЛОВI{Нј 0/f.IТyкll. JJCZUCHOC7; D:Ј- "нсточне земље и
се с том употребом ген. ми. олова.ка. јашњаВОЊС ИТД., пре­ народЈr"); Орлјент ек­
чесrо претерује: уме­ -ом, -ем: в. ИНСГРУ­ МЗ смислу. сирес (без цртице
сто ,,проблеми око МЕНТАЛ опруга, дат. опрузн. према П).
снабдеваља", ,,нагађа­ ома~~ЈТИ, оманем, у Опсервер не него Об­ оријентисати (се), ле
ља око љеговог пре­ значењу "изпеверити, зервер (в. то) . орјевтпсатљ
ласка у Партизан" , не успети, подбаци­ опткмалаи значи нај­ орман: и ормар.

"око тога се доста ти", обичније је него поrоднтiјн, којн најбо­ Ормуски или Хормусюt
расправљало" боље је: ома.хнутн. В. манугн. ље одговара; отуда теснац {мореуз) ; не
nроблеми са снабде­ омашка, дат. омаШIЏ!, овај придев не треба -ШКЈI.

вањем, нагађања о ген . ми. омашхн. употребљавати у ком­ -ос, -ес у старогрч.ки.м
његовом преласку, о омега, дат. омеги. паративу и суперлати­ и -us, -i~ у лат.
томе се доста рас­ омлитавети, омршаве­ ву (оптималнији, нај­ имеюша код нас се
прављало. тrн: као олабавнтн (в. оптималнији). изостављају: Хомсрос
охраliати и окрачатн то). опхрвати је чешће него - Хомер, Арнстотелес
(са истим значењем). оморика, дат. оморнцн. обрватн, мада је онај - Аристотеп, Sextus -
октобар (не октомбар); Онасис (грчко nрези­ други облик правил­ Секст, Traianus - Тра ­
Октобар (великим ме), не Оназис. ннји (према рвати). јан, Martialis - Мар­
словом кад се односи оиесвестити (се), оне­ оnште- с придевима цијал. Иnах се - ос
на револуцију 1917); свеш:Ьен и онесвеш­ пише се састављено: задржава у двослож­
Октобарска револуци­ тен. општелознат, о"ште­ ним именима грчких

ја. опаска, дат. опасцн, оброзовнн, о"штена­ острва: Родос, Самос,

опопод (не окталод). ген. мн . опаски (ПР роднтr, отитеважеlи1 Хяос итд. много је
опроисати. 60 даје и опазака). итд. обичније него Род ,
окука, на окуцн. ОПЕК, ОПЕК-а , опщтика: мало о> нnр. Сам, Хи;ј. Грчка име­
олабавити, о.пабавно, ОЛЕК-у. огтштнна Врачар, оп­ на на -клее добијају
-ВIЈЛа (ретко олабаве­ опортун значи уместан, штнна Савскл венац. наставак -кле (Пери­
тн, олабавео, -вела, прикладан, потребан: ОПЈПТИНЕ: в. УЛИ­ хле, Софокле, Теми­
ијек. олабавјетн, -вно, разлнковати од опор­ ЦЕ,· ГЕОI7'АФСКА стокле итд.) , код ста­
-вјела), али: олабаве­ тувнстнчхн (= :који ИМЕНА. ријих писаца и -кло
ли КОНОШ(Н (nридев­ мења став према при­ ораторијум м _ f!Ј!..'!_ТОрнј (Перикло, итд.). Име­
схи). В. -нrк. ликама, превртљЯ11, OPfАНИЗАЦИЈЕ: в. на на -ас код нас
о.ле:uщар, олеандра и не принципијелан). УСТАНОВЕ. добијају -а: Леонндас
й/lеандер, олеандера. опраака: дат. оправдн, орден: в. О~ОВА­ - Леоmща, Ауrнас -
Ол.имnијакос (име ген. мн. оправкн и ЊА . Аугнја, Aeneas - Ене­
клуба) у грчком је оправака. Open, орелскн (тради- ја (мада се као уоби-

============158============ ============159============
 чајени допуштају и увек строго разrрави­ ослеnети,оспепео (ијек. опорево: в . БОЈЕ.
AyrJtje, Енеј). За име­ чити , уrолико пре оспнјепјетн, ocnнjemro, оте'lев не него отекао:

на ва -ius в. -нје· што је у хрватској ослнјепјела) nИЗrубити в. ТРПЈШ ПРИДЕВ.

осамсrо, осам стотнна, варијанти стање сас­ вид"· ослеЛЈ1ТЈl осле­ отdв: одем и отндем;
осамстотп; осам хнља­ вим друкчије: ocjehaj пно ' (ијек. О::Лнјепн­ одох и отндох; отндн!
да, ОС8МХНЉаДЈIТН. има nсихичко значеље тн, -но, -вла) .,лиmити ПР 60 допушта и
освести:rи (се), ocpem- (ocjelfaj туге, њежнн (некога) ЈЈида". В. облике оrlфем, отн­
heн, освешЬење и (ре­ осјеЬајн), док се у -нтн. Ь<Јх, отнђн, које неки
ђе) осветтен, -штење. физиолошком значе­ ослободмац (не осло-­ стру<!Њаци не смат­
Друго је освеmтење љу уnотребљава осјет. бодноц), мн. ослобо­ рају књижевнима.
као старији облик од Осијек, осјеЧ.ЈЩ Осје­ дно.rщ ослободилаца. отхад(а) и од када.
освеlfење (цркве и чанин, -анха. осмолетка(ехавсхи), ос­ откшrо.
сл.). освм и сем подједнако мољетка (ијек.): уме­ отхуд(а).
осветл.ење (ијек. ос­ су добри обЛИI.Щ: овај сто једног " другог отuадак, мн. 017/ацн.
вјеrљење), не освеr­ дpynt се употребљава боље је осмогодншља OТIIIIТII: отпнј, отпнјмо,
лење. само у екавским кра­ ШКОЛ8. отпнјте.
ОсвјенЬим (O~im): јевима. освов и основа; на отпола (тако у речниху
не Освјенцим. Кад се Ос.имски сnоразум: тач­ основу обичније него Ма1ЋЦе српсхе, мада
говори о злогласном није би било Озим­ на основи (нечега). га правописни при­
пацистич-ком логору, ски , јер ј е назван по Осовииа: вел:ик:им по­ ручmщи не бележе:
боље је уnотребити месту Озимо (Osimo) четним словом (према уп. допола, напола

нet.t. m.Je АуШllиц у средtьој Италији. В. М. ШиПК'и) кад се итд.).

(A uschwitz). Си З. мисли на осовину отпочетка не него од
оседети, оседео (ијек. осјека (.настало ~о- Риы~Берлин-Токио у почетка.
оснједјеrи, оснједио, грешном аналогиЈОМ П светском рату; сале отпрве.
ос11једјела): данас се nрема cjelm) не сма­ Осовнне. отuре, ијех. отпрнје,
готово не употребља­ тра се за правилан остарети, остарео пише се састављено
ва оседптт~ oce)(.Uo ијек. облик. пеrо само (ијек. остарјетн, оста­ као прилог, нпр. .,Ја
(ијек. ОСilједнтн. оснје­ осека. рио, остарјела) .,по­ га отпре познајем".
дио). "учПRИТЈ1 се­ Оскар, добнтЕШК " Ос­ стати стар", остарнтн, Кад је спој два
ДИ'М" . В. -нтн. кара '' (велико почет­ остарно ,.учинити ста­ предлога (у Јlраволи­
осеЬај се уnотребљава но слово; наводкици рим"; данас се раз­ су се о таквој упо­
углавном у физио­ нису неопходни) . В. лика у значењу углав­ треби ништа не каже)
лошком смислу ( oce- ОДЛИКОВАЉА. ном изгубила. Б. ·НТН. боље ј.е писати од­
liaj глади, топлоте , оскудевати у нечему остатак, мн. остаци. војено, нпр. од пре
додира итд .). а осе/iа­ или нечнм; не на не­ остварљвв и остварив. недељу дана (yn.: до
ње у смислу душевноr чему. ос:три.га, дат. осrрнrн и пре недељу дана).
доживљаја, емоције ослабити, ослабио. ос­ острнзн. OTDpiiJDII(e.
( осеhање туге, нежна лабила, али ослабелн острнЬ: в. стрн11н. отliутатw не него оЬу­
oceltaњa). Ипак, ове мншнhн и сл.: уп. оструrа. дат. острузн. татн.
две речи не могу се апабавнтв отад(а) и од тада. orltymвyta.

============= 160 ============= ============161============

отуд(а). меиталом ("Оценили Певџаб; лащтапскн
отуаетw, отупео (ијек. су то клеветом", (не - бскн).
отупјетн, отуnно, оту­ ,,Предлог је оцељен ааоцв (на точху): јед­
лјма) "постати 't)'II", прихватљивим"), тре­ п нина је палац, лаоца,
отуЈIItТН, отуттко "учи­ ба: оценили су то као ген. ми. палаца (не
нити тупи:м". В . -ктн. клевету, оцењеи је паока). Може се упо­
отце..,.., отдепљење као прнхватљнв. Yn. требити синоним жбн­
(не о;щ-); oдeiПI7'lf означнтн. Павао и Павле се јед­ ца.
(цепвуrи, ударити). ооuраутв: очврснуо, Ј нахо мељају по па­ u•a (мало n, в. ТИ­
OТ'IUIIТII (извадити -снула и очврсао, дежима: Павла, Пав­ ТУЛЕ). В. н ИМЕНА
чеп); очепнтн (стати очврспа. лу, Павлом, Павлов . ПАПА.
неком на ногу). О'lеВидаЦ, ОЧСЈIНДа, МИ . Погрешно је "Павле­ пар. Употреба у зна­
оЬелаввтв, оhмавко очевн.цн. та", "с Павлетом" чељу нехолИIСо (пар
сам, али оhмавмн О'lекивац је да... по- итд. дана, вндео сам га
старац (придевски). грешно, као и надатн nавлака, дат. naвn8JЏI. пар nyra, у пар речи
Тако н оhоравнтн, се да (в. то). Павлоn, Ана {балери­ н сл.) није преnоруч­
о/Јопавнтн. В . -Н7'н. О.е118111 (молитва). на), не Павповяа. љива , али се среће и
о'утати (не от/Југатн). оштроковl)а, обичвије Паr, пllШ.КIЈ. Пажаяин, ход добрих писаца н
офюрмити, неприкладан него оштрохонџа. Пажав.ка. не може се сматра­
русизам: боље је ПАДЕЖИ: в. ГЕНН­ ти за теiПЈСу грешку.
уоблнчнтн, облнкова- ТИВ; ИНСГРУМЕН­ Уместо два пара пан­
тн, образовати, фор-- ТАЛ: ВОКАТИВ. талова, пет ларн пан­
мнратн. папаuр. талона и сл. боље је
офсајд: офсајд лози- Da.rta'IIIВI&, дат. лала­ и јасније двоје панта­
ција, офсајд sа.мха ЧННКIЈ И 08Л8ЧННIЏ1, лоне, пет ланrалона
(цртица није неоп­ ген. ми. палачннкн к (или петоре пантало­
ходна). лалачннака. не) ит.ц.
-оц(погрешно ум. -лаrЏ: паљев.е, не ла.i/ење. парамилитарии (у пре­
в . - коц: -аоц. Панама: Панамац, Па­ водима са епr. и фр.)
Оцеви или Очеви намка, ланамсКll, ла­ сувишно поред нашег
(nразник): в. отац. нама шешнр; Панам­ израза паравојтr.
ОЦЕНЕ одлнч;щ врло ск:и канап. парампарче,
добар, довољан итд. Паватпапос (име парампарчад.
треба (према М. Шип­ клуба: не Панатеваи­ •аравој-, паранонх, ла­
кн) nисати вепи:ким хос) у грчком је на­ ранончан; ларанондан
почетним словом прве
глашено на послед­ (схлов параноји).
речи кад су изван
љем слогу, али ход Париз: париски; Пари­
текста, тј. кад се пи­
нас се мора наглаша­ жанин, -анка (Ларнз­
шу испод задатка и
вати Панатинаикос. лнја само у nодсме­
nисмених састава.
Уп. Олютнјакос. шљивом тону).
оцеuти, оцењнватн ни-
Павџаб, боље него Парвсn комуна.
је добро са ипстру-

============1~============ =========== 163 ============

ПАРТИЦИП ПРЕ- ЦЕ). . нон rрата (нежељена Петро8Д81С в. ПРАЗ­
ЗЕНТА: в . ГЛАГОЛ­ оеЈзаж, иеражнста, -нс­ особа). Мења се само НИЦИ.
СКИ ПРИЛОГ СА­ rнчкн, не пејсаж итд. прва реч: ,,ПроглаUiен •етрсшејu, дат. петро­
ДАШЊИ. 11ејоратмва• (реч је је за персону нон лејдн, ген. ми. пет­
парr11ер0, дат. парr­ лат. пореЮtа, нема грата". ролејхн.
нерхн, ген . мн. парт­ потребе да се узима у перупu, дат. перунн­ аетсто, пет стотнна,
неркн. фр. облику пежораrн­ цн. nе'l'СТОТн; пет хнљада,
пасторка, дат. 118стор­ ван). пepymu, дат. перушцн, летхнљаднтн.
кн, ген. ми. пасторкн nеваптвк, искварено од ген. ми. перушхн и Пell, пеhкн, Пећанин и
и паоторака. енrл . penalty kick (каз­ перушаха. Пећанац, Пеhанка.
пастрмка, пастрмхн и нени ударац): треба перфект и перфехат. Пеllка патрнјарmија
пастрМЦII, ген. ми. рећи ИЛИ Щ~Нал ИЛИ Петар, Петер. Руски (великим словом прве
пастрМХ11. једанаестерац. облик овог имена, из ре~. и кад је назив
UT 803ИЦ11ј8 (цртица ПевЈЈаб: в. Пащгаб. разлоrа који су административне једи­
није неопходна, в. ЦР- ае..атм (се), лењао обја:mњt:НИ у ЧЛ , 105 нице, према П) .
ТИЦА з). (се), иељала (се) и ф Правописа, треба Пе'ђ'ј (данас ретко
uaтp•J•ps (мало n, в. nerн (се), лео (се), узимати у об.лик:у Пе­ Печух) наш је назив
ТИТУЛЕ); мн. патри­ пела (се). тар, не Пјотр. Пољ­ за мађарски град Печ
јарси, ген. мн. патрн­ flepacт, ПераDiтанИЕ4 ски је Пјотр (Piotr); (Pecs).
јараха и патријарха. ПераUiтанка, пераш­ словеначки Петер, ne"'}'Pкa, дат. печурцн,
патрициј и патрЈЩНје. кн. Петра, Петру (с яе­ ген. мн. печураха.
Пачино (Al Pacino). не пергамент и перrаме­ постојаним е); немач­ Пиrмеј (припадник аф­
ПаЬино. нат. ки Петер, Петера , ричкоr племена) ; икг­
uачји (боље) и пачнјн. перестројка, дат. пере­ Петеру; енглески Пи­ меј (патуљах).
паШЈI: с цртицом кад је стројци. тер (Peter). 11НЈК8М8 и пнџама.
после имена (Ибра- перика, дат. neplЩil. Петар ВеЈЈRКЈ~ (руски IIНj, пијмо, пијте, noiiНj,
хим-паiiЈа , Oмep-naUia Перл Харбор (Pearl цар). поiiНјмо, полнјте, не
Латас итд.). Harbor); нема оправ­ аетељка, дат. петељцн, ЛН, поnи ИТД. В.
uera, дат. пеги. дања за писање ,.,Хар­ ген. мн. петељкн и ЗАПОВЕДНИ НА ­
пежоратиаав: в. пејо­ бур", мада је за­ петељ8ХIL ЧИН.
раr1188Н·
држано и у ПР. пеТОЈЈеп:а (ијек. пеrо­ пиј8ЈП1во: м. рода, у
пезета (доскор~ перпетуум мобиле, не љетка), дат. петолет­ множвни обично среn­
UIПанска новчана lеди­ перпетум. кн: боље петогоднш­ њег ( пнјаннна).
ница) и пезос нов­ Персијски залив је тра­ њн план одн. пеrо­ IIНјанка, дат. пијанди,
чана јединица вИIUе диционално име; ни­ годншњн период. ген. мн. rшјвнкн.
латинскоамеричких каквог разлога нема петоро: као четворка пиједестал.
земаља) код нас су да се назива "Арал­ ( в. то). пијетет.
већ одомаћени обли­ сх.и" или "Арапско­ петоро-mесторо; пет- П.uсо (Picasso), Пика­
ЦЈ.f. Према изворном -перскјсхи залив". -шест. са или Пикасоа (пре­
изrовору било би ис­ персона rрата (радо Петровац ва Мору. Уп. ма шп. или према фр.
правније necera
и ue- виt)еи гост) , персона Бнотрад. изговору).
ro. В. -о {ИМЕНИ-

============164============ ============165============
пивmо•r (састављено пвшв куh:и пропало, мета (првобитно се­ nљачка, дат. пљачкн,
према П); пннmонг боље одвојено према дам); .не ваља је гењ мн. лљачкн.

таХМIIчење и сл. (в. П, али и с цртицама употребљавати ~есто Пљеаља (множина ср.
ЦРТИЦА 7). (пишн-куliн-пропало). мноштво, маса. Као рода), из Пљеваља, у
пире (м.), инреа, мн. пиштаљка, дат. ЈIНllЈ­ термин из француске Пљевљима; Пљевљак,
пнрен; кромпнр-лнре., таљцн, ген. мн. пвш­ књижевности nише се Пљевљанка; лљеваљ­
хесrен-лнре (с црти­ таљкн. с великим П; као с.кк.

цом) или боље лнре Пјачевца {PU:lcenza), не назив сазвежђа тако­ uљескати, лљескац
Пијаченца, Пјаћенца. ђе велико и у мно­ пљескају/ш и пљеш-
од кромпнра, лнре од
Пјетро (итал. Pietro), .ж:ини (Лдејаде= Вла­ Ьем, 1Iљеш!Ју!ш.
кестена.
не Пијетро. шн!ш).
Пиривејв (боље него п.љувачка, дат. пљувач·
плејбек.
Пиренеји, nрема фр.); плаво-бео-црвен; ллаво­ кн.
ПнрннејС)(о полуостр­ модар, плавоснв; пла­
плеј·оф (с цртицом DЈЬуска, дат. ЛiЬJ'ClVf,
возелен или плаво-зе­
према П). ген. МЈЈ. лљускн и
ЈЈО.
писати вeJIИIUfМ, малим лен, зависно од зна­
племеика (врста r:ро:Ж­ лљусака.

чења (в. БОЈЕ). ђа), дат. племеfЩЈI и

СЛОЈЈОМ И IШС8ТН С uo. Према правопису,
племенкн.
велнкнм, с малим сло­ плавојка, дат. ллавојкн, речца по испред
ген. ми. штавојкн. племвli, племнhхн;
вом једнако су пра­ замеаица пИIDе се

вилни обтщп. В. и nлаtrетарнјум и ллане­ племкнња (б.оље него одвојено кад означа­
племн!iкнња).
с(а) + ИНСГРУМЕН­ тарнј. ва једини:це у неком
ТАЛ плавииарка, дат. плани­ ПЈIЕМИЋКА ИМЕ· скупу (дисгрибутивно
IIИСка, дат. nисци и лн­ наркн, ген . ми. лла­ НА: в~ де. зна"Чење), нпр.. "Сва­
ннварки. плеhка, дат. плеllкн, ком своме пријатељу
скн.
Њааскдо (Pldcido, шп. ген. мн. олеlfкн и
писмеа (поред значења донео је по какав
које има у спојевима име); нагласак је на lVlehaxa. поклон', "СвИ су дуж­
Плимут (P/ymouth): в.
као лнсмен човек) nрвом слогу. ии обрадити ло неко
пластекик ~зимска ба­ Портсмут.
значи у првом реду питање", "Ло којн
шта од пластике, на­ Плисеџа, боље него
.,исказан словима, на­ пут веh долазиш?". У
чиљено по аналогији: Плисецкаја; Плисецке, значењу неодређено­
писан ". Потпуно без­
разложно су у неким
са стакленик) лоша је Плисецкој, ве Пли­
сти nише се сас­
школама традицио­
кованица: основа пла­ сецкаје. Уп. Крупска. тављено, нпр. "Тек се
стнк- nроизвољно је Плвтаичка језера. понеки слушалац ја­
нални изрази пн~евн
скраћеяа и спојена с ШDIЧВВ8 (са ч), али
задатак, пнсмена веж­ ви", "Понепrrо је још
наставком Друге речи . плнЬак (са Ji), оба у
ба итд. замељени с остало", покојн пут,
плашт, плаштом и значењу плнтко мес­
"писани задатак", "пи­ понека пут (у значе­
плаштем; мн. плашто­ то.
сана вежба". њу каткада). Прилози
ви и плаштевк. пловка, дат. лловкн;
пити: в. пиј. понегде, погдекад, по­
плебс, плебејац, пле­ пловчнјн (лакше за
о:ихтија или ПllХТнје, каткад, помало, пови­
бејка (дат. плебејкн), изговор него лловчјн).
боље него пнктнја и ше, подоста итд. nишу
ллебејскн. плус: ми. плусовн и
IIЛКтнје (у турском се састављено; тако и
плејада означава мањи плусеви.
ова реч има х). у изразу мало-помало.
скуn људи или пред- плутоввјум и плутоннј.

=========== =========== 166 ============167============

 Уместо по том пн­ ( кјек.. побннједјетн, вод· остаје вепромење­ (нпр. .,Писац жели да
тању, по пнтању (не­ поблнједно, побннје­ но испред с и nт, лотцрта веrатdвост
чега) боље ј е упо­ дјела); не уnотребља­ иначе испред безвуч­ својих јуваха ").
требити nредлог о, ва се више лобледнти ног сугласюuса прела­ ПОДЕЛА РЕЧИ НА
поводом или реhи у ,,учинити бледим". В. зи у nor-: лоткрадаrн, КРАЈУ РЕДА: в.
том погледу, у по­ -Н'I'Н. лот.луковН11к, поrцеНЈI­ РАСТАВЉАЈЬЕ РВ­
гледу (нечеrа). Уме­ uoбory. тн, по1 'iННВ1'Н, пот­ ЧИ НА КРАЈУ РЕ­
сто дтrскуснја ло првој побОЈ1евати (не побо­ хват итд. Чува се ДА .
raЧl{JJ дневног реда, љеватн); ијек. лоболн­ цело у речима поддн­ поделu (ве подеоК),
боље је о првој rачю' јевати. јалехат, подђакон и у ген.. лодеока, м:н. по­
ил и поводом прве поваздан. речима ва лодr- (в . деоlЏf, лоде.пака. Та­
тачке. nоверилац (не лове­ то). кође: подељак, поде­
Облик по пр/ЈН пут рлоц) , ми. повериоци, пода мном; ттода .њ (= љака. Ијек. подјелак,
о6Ј1чно се сматра по­ поверилаца. под њеrа); ттода се (= лоднока, подноцн, ло­
грешким и захтева се повести: повезен (не под себе). дје.пака, или лодјењак
избациваље речи по. ловежен) . аод81'8.&, ми. подадн. итд.

За ту забрану досад nовити: noslfj, повнјмо, ... •од боrом (одвојено подијум и ттоднј
ннје дато убедљиво ловнјrе. према П) . аоцједаu данас значи.
образложеље , уrолико повлака, дат. ловлацн. nодбрад1к, лодбраТ'I{а, исто шrо и једнак.
npe што се допушта У правоrтисној терми­ ми. лодбра.цн, подбра­ вод јесен.
не само по други пут, нологији обич:нији је даха. подх· ве него лоrк-:
по треhн пут итд. израз црта. подбуо, лодбула и под­ лотхонтннент, ЛОТ·
него и ло једанrтуr. поводац, на пово[()', мн. бухао, лодбухла; лод­ .краљ итд.
понекп пут, покоЈИ ловодн. бухнутн, боље него nодлвС'1'8К, лодлнска,
пут. поводом (нечега) и у ттодбунутн. ми. лодлнсцн.
И сnравна је употре­ поводу (нечега) једна ­ noдaiiТ'IC ттодвнј, подвнј­ aoдn.ora, дат. лодлозн.
ба ло у спојевима као ко су добри облици. мо, оодвнјте. аодмладак, лодмлатка,
опасан по (некога, поврх (nредлог). аодвуlt-. подвлачнтн. ми. подмлади.
не што), опасност по.... 110В)'ЦА·ПОТСП111 , Ови глаголи моrу под вебом (одвојено
шrеrан по ..., користан norдerдe; гюгдекојн. имати и пренесено према П).
по ..., последтще по... , nоrлnвник (мало n, в. значење, аналогно подносилац (не подно­
yromrкo боље ло... ТИТУЛЕ). rлаголима нcrallн, нс­ С/tоЩ, ми. лодносноц.н;
итд., где се може поrодак, поготка, мн. тнцатн, нагласнтн, на­ лодноснлада.
уnотребити и предлог погоцн. глашаваrн: правилне аодвоli (= касно уве­
за. ПОГОДБЕНИ су реченице као че).
по (= пола) : два и по; НАЧИН: в. бiiX, бв­ ,Додвукао је значај DOДJI· не него лотп-:

јунак н по; нн ло јада; сио. овог дела", Лодвпа ­ потпалубнн, лоrлуков­

без ло муке. поготово и поготову. чнм да није било ннк итд.

rrобитu: поби]: побнјмо, 110грешха, дат. погреш­ никаквих сукоба" и подражавадац (не по'
побијте. ци. ген. ми. поrре-ша­ сл. Исrо 11ажи и дражаваоri), . мн. по­
nобпедети, поблсдео ка. за глагол потцртаrн дражаваоцн, подража­
валаца.

===========~~ =========== ===========169============

подруку: у ПР је изо- аое11111, не поанта. повэдаље. ко исто и љихови
стављено, али по ана- Пожеrа, у Пожегн покмеце. (боље) и по­ припадници: нлнра.ц,
логији с другим при- (обичняје него Поже- нмеНIЩе. марксиста, обреновн­
лозима (нпр. нарукј) зи); Пожежанин, -ан- 1 појас: ми. . појасевн &ва.ц, мојснјева.ц, над­

Ј
свакако га треба ли- ка; пожешкн; Славон- (ретко појасовн, поја­ реалнста итд.

сати као једну реч у ска Пожега, Ужичка сн). nокрити: покрнј, по­
изразима нlш, l!i!Жa- Пожега. појаса~ глагол нови­ крнјмо, цокрнјте.
ти се подруку. (Али: пожњетв и пожетн; по- јеr датума, може се поща: целнх пола сата,

дошло мн је под ру- жаљем, они пожању и употребИ1'И у смислу овнх пола годнне,

ку) пожњем. они пожњу; "делимично објаснити, добрнх пола минута

110дс-~ не пате-: под- имnератив пожањЈr и
учинити јаснијим". уобичајено, мада би
свест, подсе'11fТИ. под- пожњн; пожњео и по- по једанпут, по једном. правилнији био ср.
смевати се, подста- жео; пожњевшн и по- појеф~нтв (обичније) род: цело, ово, добро.
нар, подстицај, под- жевшн; .пожњевен; и ПОЈСВТНННТН. пола два, пола пет итд.
покадшто (код старијих (уместо један н по,
стрек итд. пожутети: в. лозелене-
подсетюща само У тн.
писаца обично пока­ четнри н ло итд.)
што, што Правопис својевремено је осуђи­
(ретком) значењу позеленети, позеленео
није уважио). вано .као rерманизам,
'оо,о_сетник' или 'ствар (11јек. позелењети, по-
покаткад. данас је дефинитивно
за подсећање'. Визит- зеленно, -њела). Не
покоји (=nонеки); али: ущло у књиж. језик.
карта је посетюrца. уnотребљава се позе-
по којн лут веh DОЈ183НТИ38 руком: В.
nодт-: лодтачка, под- ленитн "учинити зеле-
долазиш? Свако Ье nоЬн за руком .
текст, подтема, под- 1.1им". Исто и пох..у-
датн по којн дннар. полвавдрвја; полнедар;
тип. тети, -ео (ијек. пожу-
поколеље (ЈЈјек. поко­ полнетнлен (без ј јер
Поду11авље, Подунавац, тјетЈt, -тио, -тјсла)
љење). В . -љење. су сложене речи).
П одумавkа (дат. Поду- одн. пожутнти, -но. В. ПокраЈива: велико П
иавки); "Подунавка" -нтв. ВОЈПIВЈIВВЈЈ (не полувн­
(необавезно) ако је ннл).
(часопис: дат. -ки и позиција се погрешно екраhени назив . за поЈtВјелеј (велики свећ­
-ци). уnотребљава као су- одређену nокраЈИНУ њак).
11одухват и потхва<т; nротност од опозн- (нпр. за "Аутономна ПоЈtВвеэија, полнне-
подухватапt и поду- ција, уместо "странка покрајина Војводи­ жавскн (боље него
хваhати. на власти", ,.режим" на"). Yn. Република. полннезнјс.кн), Поли­
оодх- не него потх-: и сл. ПОКРЕТИ (културни, нежанин, -анка.
потходник, потхват nознавалац, не позва- политички, друшrве­ волити: лолнј, полнјмо,
итд. ваоц; мн. познаваоци, ни, верски), уметнич.­ полнјте.
подц· не него rtотц-: познавалаца. ки правци, стило­
полИ'ПIКаит, полнтн-
потценити, потцентgр позиа••ати: тtознајем. ви итд. пишу се
каll'lr.кн, полнтнкант­
итд. познајеш итд. (не малим nочетним сло­
ство.
лодч- не него потч-: познам, познаш, што вом (хрншllанство~ ху­
ПОЈIИТIПI:ОЈIОГ, -гнја,
потЧЈt!fИТЈf. потчовек су облици од сврше- МаЈпfзам, реформ;щн­
-олошкн и полнтолог,
итд . ноr глагола познати); ја, нлнрскн покрет,
поЛIIТОЛОrнја, ЛОЛНТ'О­
ttодш·, не потш-: под- познајуhи (не познава- рационализам, барок.
ЛОШКН.
шлтн, лодшншатн итд. јуhи). модерна итд.) а та-

:========== =========== 170 ============171============

 1
IIOJI08DOM месеца, по­ Пст.ПЈЬа и Пољакиња . но се употребљава (ијек. попла.ЈЈјетн, по­
ловнном XlX века и ПОЉСКА ИМЕНА, у у множини. Уместо плавно, поплавјела)
сл.: боље средином. изворном језику, увек "Таква понашаља не .,посrати плав". Не
аолопјум и полоннј. су наглашека на прет­ могу се више толери­ употребљава се по­
полу- сасrављено: по­ последљем слогу. В.: сати." треба рећи так­ л.пtiвнтн, ..~ти
лубраr, полузваннчан, -јевнч; Јежн; Кошliу­ во понашање (таква плав~" . В . -нтн.
полуфабрнкат итд. С шхо; Освјенlшм; Пе­ .пракса) мли такви по­ по водве се пише
цртицом (према П) тар; рж; --схн; Шче­ ступдн и сл. растављеио ЈСао од­
само ако друга реч Јiнн.· Шлеска. понекад. редба (недељом ло
nочиље великим сло­ помајка, дат. ломајцн, понеки, понеко (нпр. подне; у шест сати ло
вом, нпр. полу-Мађар, ген. МЈЈ. помајкн. Понеки се не слажу с подне) а састављено
полу-ФранЦ)'3. тнме,· али: Свако је
помаЈ1о; мало-помало; кад је вменица (не­
ПОЛУНАВОд",..,ницrот.-пrи.-., помање. добио по неку [= по дељро поподне; дело
у виду обиmmх Gед­ nомодарка, дат. помо­ једну] наrрадј). поподне; сваког по­
воструких) апострофа , даркн, ген. мн. помо­ понети: в. -нетн. поднева).
обавезно се употреб­ даркн. ПОВИUП'8В8"1 И ЛОННШ­ по&ола (нпр. делнтн
љавају кад се унутар nомози бог, помоз' ТНВаЧ: в. -нвач. попола).
навода нешто наводи,
бог (поздрав) али~ нrt поново, понова и по­ по правилу, боље »его
нпр . Запањно мс је
род нн помозбоr. новно. у правилу.
ваш чланак ,.Зашто у
noмoll: в. у помоh. nонтифекс (лат. ponti- uonpuкa, дат. поправ­
'Зоркн' нс воле 'гас­
noмoliy нечеrа или с fex - првосвештеник. ци, rен . мн. поправкн
тарбајтере "~ - ,.Моја
помоЬу нечега (оба синоним за nапу): nо­ и полравака.
оАаrљена лектнра н
облика су правилна). грещно је лонтнф по врви пут: в. по.
данас је 'дон Кн­
Спој уз ломоЛ боље (према енгл. облику). оо орИЈt11Ц11.
хот '': каже овај умет­
је применити на људе поодавно и поодавна. Порrи и Бec(Porgy and
ник. П nредвиђа и
љихову употребу "као
него на ствари, дакле поп: поп певач, поп Bess): не Порџи.
блажи вид издваја­ "Мер.или смо (с) по­ музика и сл.. (цртица nоредак, лоретК11, мн.
мо/iу инструмената ", необавезва) али: поп­
ља неке формулаци­ порецн.

је (уместо наводника али "Мерили смо уз -арт, поп-рок; поп-рок ворно· с цртицом; пор­

или uодвлачења)" , на­ ломоh лаборанта". музика. В. ЦFIИЦА но-фнлм, лорно-часо­

рочито за објаищ.е- Помпеји, у Помпејима З, 6. пнс итд.

ње значења неке (у лат. је множина м. Поп-: в. Хаџн, . портпарОЈL

речи, нпр. бордо рода) или Помпеја, у попевка, дат. попевцн, портрет и лортре: пре­

'тамноцрвен: днлова­ Помпеји. ген. мн. попевкн и поручљивијк је први

тн 'преrrродаватн'. а10мусrи: помузен (не попсвака. облик. јер се лакше
полутка, дат. полуrкн, помужен) . попети (се), - полнем меља по падежима и
ген. мн. полугкн (ПР nомфрит, помфрнта (се), попео сам (се), боље одговара изведе­
даје и полугака). (од фр. pommes frites); не попењем, попењао. ницама . портретскн,
nолуфквале: ср. рода; не помфрн, помфрнја. попити: попнј. попнјмо, портретнста, портре­
чешће него муицсог. понаособ. лопнјте. тнстнчкн, портретнра­
В. фннале. nоиашање:· неоправда- пошtаветв, поnлавео тн.

===========tn=========== ============173============
Портсмут (уобичајена вара у, али такав (од итал. porce//ana), сл., што се јавља под
транскриnција за ен­ изговор kод нас не па је он свакако бол>и уrицајем бу.хвалних
гл. Portsmouth, као и треба преносити ( у него пvр~лан, мада превода с еiП'леског и
Плимут - Plymouth, противном би се уме­ се и овај други може француског. Треба ре­
Дартмуr - Dartmouth, сто Антонио, rен. Ан­ прихватити због дуге ћи "десет година по­
Борнмут - Bourne- тонија , Марио, ген. употребе коју је имао сле тога", "Шест ме­
mouth итд.). Није до­ Марија и сл. мора­ нарочито у западним сеци касније", "дан
бро писати Портсмаут ло писати Антонију, крајевима. раније" итд.
и сл ., пошто се диф­ Антонијуа , Аитонијуу поседети, поссдео после воџе и после­
тонг из ре'IИ mouth итд.). Crora и Дос (ијек. лОСЈfједјещ по­ подне: као по подне
(ymhe) у овим имени­ Сантос, а не Душ снједно, поснједјела). (в . то ).
ма свео на неодре­ Сантуш. Готово се не упо- посребрвти, iюсребрев
ђени полуrлас (Порт­ Између два само­ требљава поседнтн (ве посребљен).
см'т). гласника s се изго­ (лоснједнтх), -но, а.осред; посред среде.
Портуrал је бољи об­ вара као з: Jose - ."учинити седим". Ис­ посреди (посредн је
лих, јер се тако ова Жозе, Cardoso - Кар­ то и лоснветн, поен­ нелrrо =у питаљу је
зе мља зо&е н у ори­ дозо. вео (иј ек. лоснвје:rн, нешто); одвојено, по
гиналу, док је Порту­ Назални дифтонг iio лоснвно, -вјела) у средн, само у дослов­
rалија узето из немач­ fieмoryћe је тачно односу на поснвНТТ/, ном значељу "по сре­
ког (Portugalien). Уп. пренети у наш језик , -но. В. -нтн. дини".
Браэ11Л. па се мора задржати посетилац (не лосс­ nоставка, дат. постав­
ПОРТУГАЛСКА у облику ао: Жоао, тноц), мн. лосстноцтт, цц ген. мн. поставхн.

ИМЕНА. Слова s и z Фалкао , Сао Салвадор посстнлала. П.ОстдЈП111.0МСКВ, постдн­

на крају речи и итд. посет.ица ( визнт­ = DЛОМВЦ; такође лоспе­
испред безвучноr су­ Славна комбинација карта), не лодсетннца. днттломскн.
rласнm<а у португал­ /h изговара се љ, а nh поскупети, nосЈQПТео nосто (= одсто, насто);
ском (али не и у - њ: Carvalho - Ј<.ар- (ијек. . лосхупјстк, постотак, мн. постоци.

бразилској варијанти) ваљо, Agostinho -IIНo, -пјела) ,,постати по страни.

изговарају се као ш. .А.rостињо, Cunћal - скуn"; данас се углав­ постскриотум: скраhе­

Отуда би најnриближ­ Куњал. ном употребљава и са иЈЩа P.S., по правЈI.­
нија транскрипција Имена са завршет­ значењем "учинити лу латиницом. (Пра­
била Coapem, Јанеш, ком -eira, К3О Фере­ скупим'', уместо по­ вопис доnушта н PS,
Антуиещ Дош Сан­ ира, Переира, Оливе­ скftrнтн, лоскулно. В . без тачака, што ни­
тош, Кошта , Агошти­ ира, наrлаш6Rа су на -нтн. је уобичајено.) Пост­
њо и сл.; П илак е, а не на х. посn:ати, лошљем и -лостскршгrум (дола­
предлаже да се З(lдр­ В. и појединачна пошаљем; послан и так постскрmrrуму) ,
жи с према писаном имена. 11ос.пат. скраћеница P.P.S.
облику (Соарес, Дос оорцелан је безразлож­ п.осn:е, пре: није лобро потамнети, потамнео

Сантос итд.). но забраеьеио у IFP "десет rодина после", (ијек. потамњетн, по­
Ненаrлашеио о у 60: сви европски је­ "Кувајт, шест месеци тамнно, потамњела)
португалском се изrо- зици имају облик оо е после", ,;дан пре" и ,,постати таман"; по-

============!~============ ============175============
 та.мюпи. -но "учинити потчи•ити, п~н, на. У извесним случа- настали no угледу на
тамним". В. -нтн. не подч-. јевима може бити не- нем. и фр.). Друго је
потаснјум nогрешно noltepкa, ретко покhер­ јасно да лк је эна- нматн право на (не-
(обично у преводима ка. В. ЈЈерка. чење временско или што), нматн право да
с енгл. и фр.) уместо: noltи эа рук.ом је узрочво: тада се за (се нешто учини).
К1ИНј(ум). фиrуративан израз, узрочно значеље мо- Dравобрuилац (не пра-
Потемкии (традицио- који t:re мора уопште же уnотребити буду/iн вобранноц), ми. лра-
нално код нас: тако
у Правопису, чл.
б) , мада је
156
руски
и да се односи

погрешно је "nоћи за
ногом" у језику фуд­
на руку; да, а за временско
након што (облик ко-
ји су поједини струч-
вобранноцн, лравобра-
ннлаца.
правобрUВЈlаштао (не
изговор "Патјомкин". балских извештача. њаци сматрали непра- ~ноштво).
Потемкннова села. поцрвети, поцрнео, вилним, али који ПРАЗНИЦИ имају ве-
nотка, дат. поrкн, ген. ијех. поцрњетн, поцр­ је често незаменљив, лико nочетно слово
ми. потки.
ЈfНО, поцрњела (поста­ нпр.: ,,Јавио се након само у nрвој речи (и
пот"рај (нnр. поткрај ти црн); поцрннТif, што су три београд- у речима које су саме
лета). поцрнно (обојити у ска листа писала о в,ластита имена): Нова
nоткултура, не лодк-. црно) . Исто и за његовоw случају"). rоднна, БожнЈЈ, Вепн-
потом (= затим). поцрвенетп (ијек. ло­ пошто11&118ц (не пошто- кн летак, Дан жена
оотrrредсед~~ИХ.
црвењеrн) одн. по­ ваоц), ми. поштова- итд. За Дан Републн-
потпуковuк~ скраћено црвенитн. В. -нтн. оцн, пошrовалаца. ке в . nод Република
ппук. (не п. пук.). ооцрпсrи и поцрпитн: пошто-пото. Називи 'Бурђевдан,
потражилац (не потра­ мења се као црпсти и ора· састављено: npa- Мнтровдан, Вндовдан
жлоц), мн . лотражл­ црпнтн (в. то). језц пралостојбнна и сл. nишу се састав-
оЦЈТ, потражнлаца. поц)'рити, поцурно је, итд. љено; у nадежима по-
потреrrш1'и11а. поцурнlщ не поцуре.тн права (геометријски ред облика Ћурђевда-
потрести: потресен, не терми:н) мења се као на, Ђурђевдану итд.,
итд .
потрешен. почесrо, почешhе. nридев, дакле на пра- Правоnис допуmта и
потрти: као сатрти (в. 11очетак, мн. почецн. вој (не на пра.вн); Бурђева дана, Ћурђе-
то) . ьоыиљалац (не поши- отуда је и у миожи:ии ву дану или Ъурђева
ПОttдам; Потсдамски љаоц), мн. пошнља­ боље пресек двеју дне, Ћурђеву дне итд.
споразум. оцн, лошнљалаца. правнх, на правима В. СВЕЦИ.
потхималајск.и,не подх-. D'omтo може бити вре­ (ыада се ту чешће арuсториЈа, -нјскн no-
uoтxpalf>eн, потхрање­
менски везник ("Пош­ cpehy облици именич- грешно Је сковано по
ност (у значељу недо­ то је то рекао, на­ ке промене: пресек аналогији са прачо-
вољне исхране): боље стави: мало тишим двеју права, на ора- век, прадавнн и сл .
неисхрањен, -ост или
гласом ") и узрочни вама). Може се уnотребити
леухрањен, -ост.
("Пошто 1-rема nриме­ аравнло: в. по правилу. за најранија раздобља
nотценити, не подценн­ даба, nредлог се усва­ право: бити у праву. не историје, али кад је
ти. ја"): ова друга упо­ бнтн у праву, боље реч о времену пре
потцртати (не лодцрта­ треба покаткад је не­ него нмаТIТ право, не- исторнје (пре nрвих
ти). За значеље в. основано забрањи:ва- матн право (облици писаи:и:х . сriоменнка),
подву/нi. правилно Је само npe-

============176============ ============177 ============

 историја, -ијскн. Дру­ преводилац (ве прево­ .,ед крај. је, по уверавању пека­
го је преднсторнја дноц), мн. преводноцн, ПРЕДIIОЗИ С НЕfА· ра, начиљен од све­
(догађаји који су ве­ rrреводнлаца. ЦИIАМА: в. нн-. :хеr брашна).
чему претходили, нпр. ареводатељка. дат. лре­ ПРЕДЛОЗИ СА ДВА ПРЕДМЕm (ШКОЛ­
преднсторнјв злочн­ воднтељхи, ген. мн. РАЗЛИЧИТА IIАДЕ­ СКИ), према П, пи­
на). преводнтељхн. В. ЖА. Нису добри спо­ шу се ИЗЛIIМ СЛОВОМ
nракер (од нем. дија­ ЖЕНСКИ ОБЛНЦИ јеви као превоз C1l н (нпр. noлarao је вето­
лекатског Pracker), бо­ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИ­ на cтalllii()', летовн нs рају Ј"езкка с днјалек­
ље него лрахер. Мо.г­ МАЊА. н ~ Сарајево, про· тологнјом, нма Cllaбc
ло би се заменити до­ 11реrалац (не прегаоц), блемн у н око "Оrу­ оцене нз познавања
маћим млатнло, тре­ ми. прегаоlЏl, прегала­ днја Б': јер употреб­ лрнроде), осим ако се
сач и л и нсоралrнвач. ца.
љени падеж одговара жели ваrласити да је
nратилац, не пратноц; преrрцак, прегратка, само другом а ве и то звавичаи назив
мн. првтноl(Ј1, прати­ мн . лреrраци.
првом од два пред­ nредмета (прнјввљујем
лаца. преrристи, лрегрнзен лога. У оваквкм слу­ вспнт вз предмета
opallкa, дат. npalixн, (не прегрнжен) . чајеви:ма именица се Ouшra методолоrнја
ген. t.Of. праlнш и пр11- пред-~ остаје неизмење­ мора поновити : са наука).
hака. но исnред с и LU, ка о статпще н ва CТIUDII(y, пре.Ц8.0-:предњоазнјскн,
nрви ••ут, не први пута. и у ре чима иредтах­ нз Сарајева н за Са­ предњонепvанн итд.
Види и; по. мнчење, предтурскн, рајево. В.: са н без; за пре,цп- не него npem-:
Први светски рат, Пр­ лредцржавнњ Иначе н протнв. претлремнјера, nрст­
ви устанак: в. ИСГО­ испред безвучних су­ ПРЕДЛОЗИ~ УЗА- продаја, лреmоноhнн
РЮСКН ДОГАЂА­ гласника прел а зи у
СГОПНИ. Cnoj два итд.
прст-: ггреткомора.
ЈИ. узастопна предлога вреде•, не прете-: щх:д­
••ре: в. после . претиослед1Ьн, прет­ није у начелу norpe- седннх, предсказаrн,
оребитн: пребиј, лре­ конгресrиг, пр~тпрош­ waн: пркмери као предсобље, представа,
бнјмо, пребнјrе. ли. претпрода;а, прет­ ,;камен за под главу" , представка, лредстоја­
r1peвara, дат. превази. ходни птд. ..доводи га до пред тв итд.
предајуllм (од ~дава­
upeвacxoдuu , прсвасход­ кућу", "rовипи су их 8редсеДU81'11 састанку,
НО у старијем језику ти), не предавајуhн. до ва границу" налазе седннцн итд., ве са­
зпа ч1шо је изврстан. nредак, претка, ми. се у народном говору
СТIНlХОМ, седmщом.
одличан. Сувишно је прец11. предака. и код добрих писаца. аредеедввк, председня­
као замена за лрвен­ nреда ме, преда мном, Ипак треба избегава­ цв: в. ЖЕНСКИ ОБ­
ствен (-но) или пре­ преда њ, nptщa се. ти рогобатне спојеве .!IИЈ..(Й ЗА НАЗИВЕ
теж.1н (-но). 11редвече (састављено као пУ о томе већ ЗАНйМАЉА .
прсвест~t, прввезен (не по П). објављеној пубЈLИ.Каци­ аредтахМII'tеа.е.
превежен). пред зору. ји", ,.хлеб је вач:ии.ен
аредте-кст поrрешво,
превu1·и: преви;: превиј­ ••ред ју,.ро.
мо, превнјrе. предк· не него претк-:
од
пекара
по
свежег
уверавању
браш­
треба лреrехст (= из­
говор, ИЗЛИkа, привид­
nревлака , дат. превла ­ пре тконrреснн, прет­ на" (треба: у публЈrКа­
ии повод: од лат.
ци; П ревлака (име), комора, преткуманов­ цији која је о томе
praetextus).
дат. П ревл аци. ски итд. већ објављена ; хлеб

===========178=========== ============179============
DpeA'fYP-P· npeк.nue и прекланн. дана~ али не и (неке државе); не мо­
аредтурски. uреко. Неки леrгори обавезно, додаваље ра се уопште вези­
ПРЕДУЗЕЋА: в. УС- замељују преко у шrо: пре него (што) вати за појам престо­
ТАНОВЕ. количинском значељу се врата. ла и монархије.
аредус:лоа је добра и (преко пет кнлоrрама превооо эначење(ијех. 8рес1рЈПУ8Р8Т11 по-
потребна реч (мада и с:л.) са " више од": лреносно и прнЈевос­ грешно уместо пре­
својевремено осуђива­ за такву забрану нема но) исто је што структурнратн (или
на као германизам): никаквог основа. В. и пренесено односно боље преправнтн, пре­
нема сасвим исто зна­ .нспрека. фнrуратнвно значење. облнчнтн, преустројн­
чеље као услов. преко воље. преодолевати: као одо­ тк, реорганизовати).
аредх- не неrо лретх-: nрекоиоЬ (али: преко леватн (в. то). претекс:т, не предтекст.
претходан, претхрнш­ ноliи). преос:татак, мн. пре­ npeткoиrpeCIDI.
ЈЈансхн итд. nрекоитролисати: боље остадн. врета-, не предп-: прет­
uредчас: не не го прет­ вреu:вс:ка, дат. препнс­
проконrролш:атн. плата, лретпоследњн,
час.
преко nута. дн. npe'f11JJt:AIНjepa, прет­
предшколс:ки.
nрскос~'Тра и прексут­ trpeJIJIIIТ1IТВ, преплнllем продаја. претпразннч­
презати (плаш11ти се , и преплетаrн, препле-
ра . нн, лретпрошлк, лрет­
трзати се), презам. 1Iем.
rrрскрс:тити: в. крстН711. поноlшн итд.
презащ они презају:
nрекршила ц (не прекр­ пре ao.ЦIIe (две речи) , оретходав, претходнтн,
npe3aJ:VIfн; преза}, -јмо,
ШЈюц), мн. прекршп­ али преподне, препод­ претходннк.
-Јте: пр~·зао, презала.
оцlf, прекршилаца. нева кад је именица. прет"'ас.
дryro ј е прсзати (ко­
rrрСЈtетати, преле!fем; Уп. ло подне. вреурав.еи: в. ТРШfИ
њu и сл): прежем,
прелсhу!ш (не npeлe­ пре.воручивати, препо­ ПРИДЕВ.
лрежещ они прежу;
т.7Jyhrt}. ручујем: не препору­ прехрамбеви, не .пре­
прежу/щ; преж"' -имо,
nредити: прели;; пре­ чатн. препоручам. хранбенн.
-Јtте.
ПРЕЗИМЕНА: в. Л11Јмо, прелпЈте. пресахвути: пресахнуо, пречага, дат. пречазн.

ДВОСТРУКА ШЕ­ rrpcмa: у HOBИfiCKOM -хнула 11 лресахао, .ареЧUИ8, лречанка (у

je'JitКY неки nyr се -хла. значељу 'војвођански
ЗИМЕНА; ИМЕ И
употребљава сувншно пресбвро, лресбнроа, Србин' може се nи­
ПРЕЗИМЕ; нч; -јевнч;
( ,.плаћања лрема ино­ ми. пресбнрон. сати и с велиюrм П,
-скн; и појединачна
странству ", "nодршка врес:ељев.е, не преселе­ према ПР).
презимена.
преаrсториј а , не пра­
према Југославији") ље. opnu, дат. пречкн,
или погрешно уместо прес:ести (некоме; пре­ ген. ми. пречхн (рет­
псторпЈа (в. то) .
другог предлога (.,На­ село мн Је итд.) и ко пречака).
аrрск ипсти, . прекнпео,
nади према нашим по­ лрнсестн (углавном у Преwерев (не Пре-
преютеhе (ијех. пре­
ложајима" треба: на­ ијек. крајевима: прн­ шерн), Франце (не
К!rпЈети, -кипно, -кн­
пади на наше nо­ сјестн, прнсЈмо мн Франц). У падежима:
пјела). не прекИТТНТ11.
ложаје). је). Прешерна, Прешерну
прекјуче, обичније него
пренаrљен: в. ТРIПIН Јq»ес:ре11.ав и пресретан. итд. Е је непостојано,
npeкJrrep; прекЈуче­
рашњll, uбичп.ије него ПРИДЕВ пресrоWВ11,а значи исто као у словеначхом

прекЈучерањи. upe него: уобичајено је што и главни rрад Петер (в. то) и у

============180============ ============181 ============

 именима на -ец, -ех чему (нпр. љеговој првро)Џiо-матеМ8111'1п. nрострањена али по­
(8.то). тврдњи), не нечега. ПРИСВОЈНИ ПРИДЕ- грешна -rранскрипција:
nриав.ати: по Правоnи­ прм.еаав је ијек. об­ ВИ на -ов, --ев, -нн енгл.. Presley изговара
су без ;; ради слагања лик, али се употреб­ граде се првенствено се Пресли.
са свршеним глаrолом љава и у екавском од именица које озна­ врисrраетав, -сна, -ено
прнонутн. (мада би тачније било чавају људска бића (боље него прнС7ра­
орибити: ттрнбнј, прн­ прнлежан). (пуrннков, mшrчев, сан) и прнС7ран, -а,
бнјмо, прнбнјте. прималац (не прнмаоц); женнн), животиње -о.

прибрежКII је русизам мн. примаоци. прима­ (орлов, јежев, хорња­ nрисутан. Стилски је
који је боље заменити лаца. чнн), биљке (в. под неоправдана претера­
домаћим (прн)обалнн, примаријус. - ов) .и небеска те­ ва употреба израза
(прн)обалскн, као и примедба: ген. мн. при­ ла (Сунчев, Земљин, прдсугав је у значењу
прнбрежје са прноба­ медаба, боље него Марсов). Ре~ и не нма, посгојк и сл. :
ље. прямедбн. В . ГЕНИ­ увек допушrено јесте уместо ,,Присутне су
привезак, лрнвеска, оно ТИВ МНОЖИНЕ грађеље ових облика те.жње ка затвараљу
што је nрИЈiезано; (именице ж. рода). од назива организаци­ -rржишта" много је
прнвесак, лрн'Веска применљив и прнме­ ја, установа, листова: боље "Јављају се теж­
(ијек. прнвјесак, орн­ њнв. ,,Геие:ксов", ,,Борбин", ње ... " или "Тежи
вјеска), оно што виси Прttморац, Приморка владнн, Ахадемнјнн lf се .. !'. Није добро по­
или на чему нешто (велико слово ак<;~ се сл. редити овај придев
виси: привссак за мисли на становнике Уместо присвојног (нпр. "Qie су присуr­
кључеве. Обе речи Хрватског, Словенач­ придева није добро нији захтеви ... ", "Је­
могу имати фигура­ коr, Црногорског при­ употребљавати имени­ дан од најприсугнијих
тивно зпачење спо­ морја; мало слово кад цу у rенитиву: спојеви проблема ...") нити га
редни део, неважан значи становника при­ као булевар Лењнна, употребљавати у споју
додатак, прпрепак. морских области уоп­ нов рекорд Cтetшlta, с речи:ма супротног
11ривити: прНВIТЈ: npн­ ште) . Приморј е (с ве­ слнчан је н став Кр­ значења ("присутна је
BffJ/.Щ привнјтс. ликим П кад се од­ леже исnравније гласе нестаШЈЩа", "присутан
nрtщаватм: придају/ш, носи на одређену ре­ Лењннов булевар, нов је недостатак" и сл.,
не прндавајуhн. гију). Стехнliев рекорд, С!ТН· уместо чега се једно­
ПРИДЕВИ С БР(). оравети: в. -нетн . чан ;t: н став Крле· ставно може рећи не­
ЈЕМ: в. СЛОЖЕ- nриnИТЈЈ се: прнпнј се, хшн. Ипак, rенитив се ма).
НИЦЕ С БРОЈЕМ прнпнјмо се, прнлијте мора употребити ако првтисх:атн, прнтнскам,
призвајуllи, не призна- се. од њеrа зависи однос­ они лрнтнсхају, лрн-
вају/ш npиnoaeтu, дат. лрнпо­ ца реченица: "Сличан 1'/lскај, лрнтнскајуhн;
nрикдеwтити (не лри­ вецн (допушrrа се и је и став Крлеже, ко­ такође лрнтНIIIIiем,
кљештитн); ијек. прil­ прнооветюr), геп. мн . ји је једном напи­ omt лрнтншhу, лрн­
клијештнтн. лрнловедака. Не тре­ сао ... " итд. тншlпт, прнтншЈЈуhн.
Прилеп, прнлепскн, ба уnотребљавати ан­ В. -чнца; -шта; -ов; opiiТJ[a, дат. лрнткн,
Прилеnчанин, -чанка. глицизам кратка при­ -скн. rен. мн. прнтака и
ttpилor: у прилог не- ча. '·то). ПрвСЈЈ.И (Елвис), рас- лрнтхн.

============182============ ============183============
притока, дат. прнrоцн. дано је, иnак, забра­ облик није погрешан: за прво јавно прика­
nри том(е). љивати сваку употре­ исто уметнуто н на­ з~ нечега (npo-
бу речи проблем, или лази се и у rлаголима MOIЏIJB књнге, странке
приuатати и прнхваhа-
је оrраничавати само снла~ обнлазнтн, и сл.).
тн.
на значеље математи­ нанлазнтн, поднлаэн­ аровети: в. -нетн.
nрвшитв: лришнј, при­
шијмо, прншијте. чког или шаховског ти, превазнлазнтн итд. просвлац (не просноц) ,
проблема. (доnуштено је и 11Зн­ мв. лросноцн, просн­
Приштииа: традiЩЈЮ-
npotJЛII,IЏIB: в. међувла­ лазнтн, nоред обични­ лаца.
налки назив за ста­
ДЈlН. јег нзлазнтн). проста врошврева ре-
новника је Лркште­
проводаџика, лровода­ пројект и пројекат. "<Јеница, не просто
-вац (ж. Лриштевка) ,
џикн.
пројицирати (слику на пропшрена.
придев лриигrевски.
nроврети: мења се као платно и сл.}; про­ просrврка, дат. про­
Данас се морају .сма­
вретн (в. то). јеКТQватн (nравити стнрцн, ген. мн.
трати правилним и
uроrристи: лроrразен нацрт, nројекат, али лростнркн н простн­
облици Пркштниац,
(не проrрнжен). може бити и синоним рака.
-ЈtНКа (или . Пришти­
••родајуliм, не прQдава- за лројнцнратн). протестаит може зна­
њанин, -њанка), прнш­
јуhн. В. и ЗАПО- проuзаи и ирокажен. чити и .,онај који
ттrнскн.
ВЕДНННАЧИН прокоитроЈIИсати, боље протестује".
прљавобео ~· БОЈЕ).
неrо прек01rrролнсатн. протестии.
про· састављено: про­
nродужетак, ми. лроду-
жещr. Прокупље, прокупачкн, протесrовати, протес­
арапски, лронзрам­
прождрети (ијек. лрож­ Прокупчанин, -чанка. тујем, не протествова-
ск~ лрофашистнчкн
итд.; малим словом дријети), nрождРеМ, nролетос: в. -с. ти. -ствујем.
они лрождру; лрож­ пролеhаи је боље неrо против се здоупотреб­
проамерлканац и сл.
У место ЛрО/tfНЛОШt:ВИ· дре.hу (ијек. лрождрн­ пролетњи, пролетнн; љава у језику спорт­
јеhу); лрождро, лрож­ иnак, у ијек. најчешhи ских новинара: ,,побе­
l;ев. просадамов и сл.
дрла; прождрт. Тако­ облик је прољетнн дићемо против Звез­
треба лроинлошевн­
ђе: npo~epar~ лрож­ (поред лрољеl;нн и де ", "изгубили су про­
hевски, лросадамовски
дерем, они лрождеру, прољетњн). тив Француза", "утак­
и сл .
прождера.hу, лрожде­ пролвтr. прол~ про­ мица против Бугар­
uробдети: као бдетн ...
рао. -ала, ттрождеран. лнјмо, пролнјте. ске" уместо: победи­
то ) .
Није добро прож­ проловгврати значи ћемо Звезду, изгубили
пробнти: nроби}, про-
дратн, прождра.hу. В. "продужити"', ређе "о­ су од Француза, утак­
би;:чо, пробнјте.
и ждераm. дуговлачити"; norpem- мица с Бугарском.
nроблем. С употребом
про~рети: прозрем, они нo је у значењу "од­ против- састављено:
ове речи каткад се
прозру и прозрнм, ложити, одгодити". лротнвкандндат. про­
претерује, нарочито у
они прозре; nрозри, промоццја: основно тнвлраван, протнвза­
политичком и канце­
ларијском језику. Кад -нте; лрозрео (ијек. и лат. значеље ове речи коннт итд.
прозрио), лрозрела; је рапре/јење, али се
је мoryhe, треба јој противваздушви.
лрозрет. данас· употребљава н противвредвоtt.
претпоставити израз
mrraњe, односно те­ проозлаэити је боље у смислу реЮiаме или
профуиЈЩИовисатв
неrо лронзнлазнти, рекламне камцање(по (nочети функциоин-
шкоhа, неприлика, не­
згода и сл. Неоправ- али ни овај други енrлеском), а посебно

===========1М=========== ============1~ ============

 сати) добро је сагра­ љиво или се мењати пфеввr ( стоти део не­
~ена реч, али је не П1Т-а, П1Т-у нтд. мачке марке), не ифе­
треба употребљавати пуэеliке и пузеhкн. _ нннr, .феннг.
тамо где је довољно и Пул (назив агенције): РС (скраћеница од
прораднтн. не треба писати ПУЛ, personal computer) дво­
процевт и проценат. јер није скраћеница смислено је у hири­
ороцурити, процурно (енгл. pool - зајед­ личком тексту, па је
је, процурн1Је, не про­ ница , удружење). боље nисати по изго­
цуретнитд. Пула, Пуљанин, Пу- вору пн-сн, пн-снја.
прошити: прошнј, про­ љанка; пулскн.

шнјмо, прошнјте. Пуља: В- Апулнја.

прси (мн. ж. рода) и пу••омастаи, -сна, -ено.
прса (мн. ср. рода); II)'C111Xнja, именица м.
ген. прснју, прсИ и рода, значи "разбој­
npdl; у прсима. ник" или "силеџија" ;
орстки (према прст, не сме се бркати с
док је прснн = груд­ џустињом и пустаром.
ни). пут: путеви и пуrови;
Пруска {боље) и Пру­ путем и путом (али
сија; Прус, Прускиња; само путем у значењу

пруски. "посредством"). Пут

Прчањ, Прчања, Пр­ уз основне бројеве
чању (не Прчња итд.). пише се састављено:

P.S.: види пое7rАр1n7- једанпут, двапут, трн­

ТЈ'М. пут, стопут (алн два
псалам (не псалм); ген. пута, трн пута, сто
псалма. пута итд.). Од редиих
псеудо- састављено: бројева и заменица се
псеудокритика, псеу­ одваја: први пут, дру­
домислилац, псеудо­ ги пут, тре.hн пут
уметничкн итд. С итд.; некн пут, кojif
цртицом уз имена: пут, сваки пут (али:
псеудо-Рафаел. псеу­ ниједаллут као један­
до-Дионисије итд. пут). Уз пут: в. успут.
псвхо- састављено: псн­ путер, путер~ данас
ходрама, пснхотерапи­ ретко путар, путра (и
ја итд. бутер, в. то).
IПичји (боље) и птн­ оуцаљка, дат. пуцаљкн

чтrјн. и пуцаљцн.

птr (изг. пе те те) пушка; дат. пушцн, . ген.

може бити непромен- мн. пушака.

=========== =========== 186 ===========187===========

 се употребљава у зна­ када се односи на се замељује поврат­
чењу узрока. умесrо зрачење, нnр. радllо­ НЮ( облицима радујем
эбоr или услед: "Изо­ ахтнван, раднонзотоп, се (нечему), обрадо­
р стали су ради боле­ раднотерапнја. в. и вао се томе, веселнмо
сти", ,.Кажљен је следеhе две одредни­ се што ен дошао итд.
ради nребрэе вожње" це. В . чудн ме.
и сл. Погрепто је и Радио Беоrрад, Радио P8JIWI и ражен (од
р: слоготворко р (као "ради тога што" ум. Нови Сад и СЛИЧ1fИ раж:и).
у дрво, 11Ј>СТ) карак­ због тога што или називи станица nишу puбRТII: раэбнј, разбнј­
териС11ЛСа је на шег и зато ll/7'0. се с велих:им Р, без мо, разбнјте.
још неких словенских радиес:теэија, -нјсюr, цртице. По падежима разболевати се (не
језика . Не сме се раднестезнст(а) (без ј се мења само име разбољеватн се): ијех.
употребљавати уместо јер су сложене речи) . града: Радио Београ­ разболнјеватн се.
"е р" у транскрипци­ радијски: nридев који у да , на Радио Новом развити: раэ.внј, раз­
ји епглеских имена, nоследље време све Саду. Глагол · се слаже внјмо, развнјте.
trnp. "Трибул" (тре­ чешће замењује сло­ с nрвом или другом разuаститв: развлаш­

ба: Тернбул), ., Фрст" жекице са атрибуr­ реч:и: Радно Љубlьана llен И р83ВЛIШ/ТеН.
(треба: Ферст). ЮIМ "радио-" . Има ту је јавно или јавила. разrве.811ТВ, не разrње­
Раб, рапскн, Рабљаюtн , nредност што се мо­ раЈЏ~о-телеви:эиј а (с ве­ внтн: в. rнев .
Рабљанка. же удаљити од име­ лик:ны Р кад се од­ раздвојити: раздв!Јf,
Равијојла. нице (нnр. раднјскн н носи на одре~ену ор­ раздвојмо, раэдво;те.
равиодиевица, боље не­ телевизијски програ­ ганнэаццју); радно-те­ В. ЗА ПОВЕДНИ
го равиодневннца. ми). левнэнјскн. НАЧИН
para, радијум н радl!Ј. ради се о (нечему):
дат. рагн. РАЗДОБЉА, векови,
раrлав (не ранглан); рад11јус. овај израз, мада за­ епохе према Право­
раглан-рукави (цртица радио (промена): в. -но . браљиван као "варва­ пису се пишу малим

необавезна). радио- се по П нај- риэам", редовно се почетним словом: ста­

рад (старији ил и nес­ чешће nише с црти­ cpehe и код најбољих рв век, среДњн век,
юtчки облик предлога цом, нnр . радио-ста­
nисаца. Ко жели мо­ новн век; трннаестн
же га эамевнтн са
рад11, нnр. рад њега) ница, радно-емисија, век, двадесето сто­
nише се без а постро­ радно-предајннк, ра­ реч је о (нечему), ло­ ле!Је; ледено доба,
фа. дно-апарат, радно-те­ среди је (нешто) или неол.нr, античко доба,
Раде, Радета и Рада : лескоп; у сnојевима у пнтању је (нешто). ренесаяса, итд. В.
в. -с {ЗАВР11IЕТАК као радно програм. радо, раднје, најраднје: ИСТОРИЈСКИ ДО­
ИМЕНА}. радно драма, радно не р;фе, најраЬе. ГА'ЬАЈИ.
ради: означава сврху, огласи (критеријуми Радојица. раэж· не него раж-:
нам ену, циљ радње: разликоваља нису јас­ радује ме (нешто), то раженнтн, рвжарнтн
"Дошли су ради ни) nредност се даје га је обрадовало, ве­ се, ражеС7'111'н се.
nотписиваља уговора", одвојеном писаљу, али села нас што ен разлвхе. У соољнопо­
.. Свесам то учинио ни ту цртица није дошао и сл.: нема литичх:им текстовима,
тебе ради" . Погре шно погрешна. Сnојено је стварног разлога да под утицајем енrле-

=========== ~~ =========== =========== =========== 189

 ског, уцотребљава се panu, рапа.вост: боље друшт- вев; при том поруха", чији је циљ
nогрешно уместо не­ хралав, храпа.вост. ипак треба пазити да .,да прелом речи буде
суглаСЈЩе, неслаrање, раСI(ош, раскоши (ж.) и оренесеии ){ео не јеэИЧЈСИ лоrичан". Ове
раэнлажење, раэлнхе раскощ расхоша (м.). почиље сrсупом те­ друге су фонетсхи
у мншљењу ("Разлике расо и расол, ген. рв­ ПIКИМ за изrовор, веома спожене и
изме~у Еrяnта и Ли­ еола. даiСЛе иам- !Јен.е (не захтевају консултова­
бије могу бити ухло­ располаrа•е, не распо­ ив- мhење), здрав- ље оmnврних табела,
њене" и сл .) . ложеље, у изразима ственн (не здра- па их је у nракси
размотрити, разматра­ ставити, датн на .1ЈС1'ВеНН), pt!XOp- дерн врло тешко примени­

ти, не расмотрнти, располагање, блтн не­ (не реко- рдерв), итд. ти.~

расматрати. коме на располагању, У сложеницама, aJto расте-.е (од растн), не

развета: в. -нетн. нматн на распола­
им: се јасно осећају раш!Јење.
разоружаље: тачmtје би гаљу.
саставни делови, rра­ P8C'I'S"o.
било р8!1оружавање, РАСfАВЉАЉЕ РЕ· кица између њих важ­ pacrpeeea, не растре­
јер означава nроцес а ЧИ НА КРАЈУ РЕ­ иија је од границе шен.
не стање. ДА. При лре~СЈЩању слога, па ће се делити рас..- не йеrо ра.шv-:
раэочарање, боље него речи Цр1ЋЦОМ није nо­ нпр. пред- услов, су­ рашчешљатн, ра.шvа­

разочарење. жељно да у претход­

пер- актнвав ( а ие врљатн се итд.

разумети, разумем, они ном реду остане само пре- дуслов, супе­ расш· не него раш-:

разумеју: розумео, -ела; једно слово (нnр. -ра.ктЈОЈан). рашеиурнтн се, ра­
рt1зумеј. -ејмо, -ејте, у- потреба), а још ма­ У латиници /ј, nj и шрафнтн итд.
ијех. рпзумјети, разу­ ње да се само јед­ dZ ·се не растављају, РАТОВИ: в. ИСГО­
мијем, оии pasyм1rjy; но слово преноси у
осим у речима као РШСКИ ДОГАЂА ­
разумно, разумјела; следеhи ред (нnр. Топ- jug, пщ/- ziveti, где ЈИ.
разумlfј; -ијмо, -ијте. студlf- о). Цртица тре­ означавају ло два гла­ Рахмаа.. .ов: Рахмањн­
разџ- не него ражu-: ба да се нађе на са. При изворном пи­ новљев концерт (не
ражџакатн се, ражuн­ граници сло.га, што
сању страних имена .,Рахм.ањинов кон­
лgтатп се. зн ачи да пренесени
удвојеии сугласпици церт") , .Рахмањннов­
рајсферщлус (nатент- део треба увек се растављају: Maz- љеве хомлознднје.
-затварач) ; не ројфер­ nочињати суrласником
zini, Wil- /iams. раџов&/U130ватв (-лн­
(оснrу- раље, ника­ Ако се реч и иначе знратн, -лнсат) значи
шлус.
ко ОСЈIГ· урање ИЛИ
nише с цртицом, ову учинити рацнон8ЛЈf11М;
ракета: ракета зем-
оснтур- ање) , осим треба поновити на није исто шrо н _ра­
ља-ваздух, земља­
земља итд., с цртом ако је и испред и иза почетку следећег ре­ цноннратн (-ннсатн) =
(не цртицом) без раз- цртице самогласник
да: спомен- -плоча, оrраннчити (нсхрану,
(петка- естак, ради­ француско- -прусхн снаодевање).
мака .
ОН1Ща). Сугласнички итд. рачјw (боље) и рачнјн.
рак-рана.
скуnови могу се ра-
Нови П разтпсује рачувца. Конзерватив­
раиr-;шста.
стављати на више
.,nравила" nриближно ниЈи језикословци до­
равораИWlаа; (не рано­ једнака онима у П 60, пушrају ову реч само
начина , нпр . дру-
раниоц), ми. раиора­ од необавеэних ~пре- у зиачељу кљиге , уџ-
штвен, друш- твен,
нноци, ранораннлаца.

============ ============ 190 ============191============

 беииха ИЛИ ШRОЛСКОГ револуцнја, алжнрска Еиrл. Raymond изго­ Не сме се употребЈIТИ
предмета , док у изра­ револуцвја и сл., по­ вара се Рејмонд. .као превод енглеског
зима као вalur своју што су изрази опис­ Рејаоццс, уобичајено renJ, жоје значи најам­
рач}'НЈЩ)', оогрешна је вог карахтера. В. ИG код вас за енгл . вина, закупвина или
та ваша рачуннда и ТОРШСКИ ДОГА­ Reynoldr, мада је стаиаркна.
сл. траже да се заме­ ЂАЈИ. изворни изговор Ре­ peiiТII.Up, према П
ни са рачун. ревопуциовар и рево­ нолдс. боље него рент-а-хар.
Раwка: дат. Pawxoj луцнонер. рејов, рејонскн, не ревтвратв се значи ис­
(област); Рашхи, рет­ Реrевэбург (не Регенс­ реон, реонскн. платити се, бити уно­
ко Рашци (насеље). бурr, према П). рекввэвт и рехвнзнта. сан. Није добро рен­
раwомов, рашомоннја­ регион: Нишки регион, ре11Л8-ка:ЈUа. тнратн (нешто), бу­
да (nрема филму А. Јужноморавски регион рек.оапста (шп. Re- квалним превођељем
Куросаве) означава и сл. (велико слово conquista), ве реков­ енглеског to rent, .које
забуну насталу услед прве речи, према тач­ хвнсrа. значи изнајмити или
различитих нек~ о кя 26 б Правописа) . peЛII, pemtja, ми. ре­ унајм:ити, дати или
истом дога~ају. Не реексnорт. лкјн; релн возач, ре.лн узети у закуп.
ваља ову ре ч упо­ резиме (м. рода), ре­ такмнчење итд. (црти­ ре•етапор:ијум и реие--
требљават.~ у уопш­ зпмеа, мн. резнмен. ца необавезна, в. l(Р­ 1'117'0рнј.
теном значељу ,,збр­ Домаhи израз је саже­ ТИЦА 3). ре11ре3евт је nоrрешио:
ка , метеж". так (мн. сажецн). Рембравт ван Рајн према rлаголу репре­
раwта =(зашто; ради реэус-фактор (или Rh- (Rembrandt van Rijn), зевтvватн именица
чега), ретко радшта. -фактор, прва два nрема прилаго~еном може једино да гласи
раwћеретати се. слова само латини­ облику, или фан Рсјн реорезентант (али је
рвати се, рвач, без х. цом), резус-познтн8ан, према изворном хо­ боље уэетк неки од
pl)a,рђатн, рђав, не резус-иегатнван. ландском изrовору домаhих израза : оред­
хрђа итд. реизбор, рензборност, (оба у П); погрешно сгавннк, лрнмер, уэор,
реалха, дат. реалцн, репзборнн и реоснту­ је "Ријн". узорак итд.).
ген. мн. реалкн. рање нису добро ско­ ремек-дело. реuроматерwјал.
реванw, реванш сусрет, ване речи будуhи да реа: боље хрен. Ре­ Реаублака: великим
реванш утакмнца ктд. је страни префккс новха не него хре­ словом кад је скра­
(цртица није обавезна : спојен с домаћом ос­ новха. ћени назив за Југосла­
в. ЦРТИЦА зЈ. новом , али им досад ревдrеа (апарат), ренд- вију или неку друrу
ревностан, рсвносна, није наlјена права за­ генскн; и презиме државу, нпр. органа
-ено. мена. Рендген (Riintgen), впастн у Републнцн.
револуција: великим реис-ул·уЈаема (ма:ло р: према П, ЈIИШе се ва Тако и Дан Реоу­
словом nрве речи в. ТИТУЛЕ). исти начин. блнке, Трг Републнхе.
Фр,1Нlђ'СКа револуцlfја Рејли не него Рајли ревта је сгални приход Yn. Покрајнна; ИС.
к Октобарска револу­ (Reil/y, ирско прези­ од капитала , земљи­ ТОРШСКА ИМЕНА.
IЏI}а, као називи тач­ ме). шта. вредносних папи­ рес11Т8Ј1, боље него ре­
но одређенпх догађа­ Рејмов: nоrрешно ум. ра и сл. (одакле и из­ цнтап.

ја, ал и малим српска Ремон (фр. Raymond). веденица рентнјер). реааrрата: боље рнск:н-

============192============ ==~========193============
 раrн (yn. рнскантан) се ш: Кшиmтоф нзвода), "Законом су рото.П1111р, роrо-роман
или рюнковатн. (Кrzysztoj). обухваhеве све робе" итд.
pecaeJrnDп значи ..до­ При nисаљу hирили­ (треба: свн про113lЮдн FO'I'JIIL1Щ (Rothschild),
тячни", "одrоварају­ цом треба пазити да д или све врсте робе). ве Рочилд.
ћи": погрешно га је н ж остају одвојени у робвово•~авw (састав­ рспв, рскавнца, рсхв­
употребљавати уместо Анджеј, Беджих, Јющ­ љено no П). тн, не него хрскав,
респекrабнлан, ттош­ жих - не Анџеј итд. poбyC'I'IUI, робусrнн, не хрскавнца, хрскатн.
товања вредан (нпр. рэати, не хрзаrи. робуснн. Рт добре ваде.
"Сирија расnолаже рибиЬ (мишиh), рнбнч родосорв, родосхврнн­ Ру.Ј~ЩИ (Салмап) , не
ресnективном војном (риболовац). лачкн (ве родосхр­ Рушди.
силом"). рнl): nоређеље вав); родоскврљење Руиэ (Ruiz) и Руис: в.
речвик, ијек. рјечттнк најрн!Јн. (инцест). -es.
(не рнјечннк). Ријека; Ријечанин, -ан­ Родрвгеэ или Родриrес руаоводВЈIЦ (ве руко­
ре'IЦа (од реЧ): ијек. . ка; рнјечкн. ., Идем у (Rodriguez): в. - es. воДIЮД), ын. руковt>­
рјечца и рнјечца. Ријеку", ,.Долазим нз ро~ака, дат. роЬахв и дноДII, руrоводнлща.
Речтща (мал а река) : Ријеке" данас обични­ ро!Ј;щн; роЏхнн. РУ11"181'11, дат. pyrrqasн.
Јlј ск . рјеЧЈЩа. ј е него на Ријеку, са Рожај је сrарији облих, Рурке не него Рорк
реwетка, на решеткн Ријеке. забележеи и у Вуко­ (eнrJL Rourke).
(и решедп, мада при­ римокатолик; рниока­ вом Рјечни.ку; данас у РУСКА ИМЕНА. Не­
ручн ици не nредвиђ ају толнкнња (не рнмока­ самом том месту пре­ наrлашено о и код
тај облик); ген. мн. толкнња). овлађује облик Рожа­ нас се пише о, а не
решетаха, боље него Ринаwита: в. Уннта. је (локатив: у Рожаја­ а: Бородино, Солов­
решетхн. В. -тка. Рио де Жанеиро (на­ ма, али се чује и: у јов, Корољов, Корч­
рж. Ч еwко слово r КОД гласак је на е). Мења Рожају). пој, итд., ве Барадипо
н ас се nреноси са рж: се само nоследља реч: рок: рок музичар, рок итд. Испред е, н су­
Јиржи (Jifi), Дворжак из Рио де Жанеира, у састав итд. ( необавез­ гласници се преносе
(Dvofak); иза звучних Рио де Жаиеиру ятд. па цртица: в. ЦРТИ­ :како се пишу, без
суrласннка преноси се Скраhепо: Рио, из ЦА З). Рихевро.п умек:шаваља: Лебедев,
на ж (Беджях Рија , у Рију итд. Ста­ (према П боље него Смоленск, Нева, Ни­
Bedfich, Јшщжих новници се зову Ка­ рох-ен-рап). китин, Фадејев, Дер­
Jindficlr) а иза бе­ риоке (nорт. cariocas). Ролав fapoe (Roland- жавин. Некрасов, ТИ­
звучних са ш (Пши­ Рисав: Ришњапин, ·Garros), ве Гаро. хонов, Илич (а не
брам - PfiЬfam, Тше­ Ришњанка. рнс.анскн; рОЈЈс·ројс (аутомобил) , Љебеђев, Њикићин
блицки - TfeЬ/icky). Рнсански залив. Ролс-Ројс (Rol/s Royce) lfi'Д'.). Од овога су
Пољско rz изговара Риwков, не Рижков. (фабрика) . изузетак имена са
се ж (не ржђ: Јежи роба је збирна именица роплц (ве ронноД), слоговима .н.нн, њев
(Jerzy), Казимјеж (Ka- н као таква нема м:н. ронвоцн, роннла­ и љев (Лењин, Добри­
zimierz), Гжeгoж(Grze­ мио:жину. Поrрешно д;L љин, Бакуљин, Каре­
gorz). Анджеј (Andr- је ,,извоз наших роба" ровац (самр11ЈИ) уоби­ њина, Коњев, Турrе­
zej). Иза безвучноr (треба: нзвоз наше чајено, мада ПР до­ њев, Јаковљев , Ва­
суrласника изговара робе или нашнr npo- пушта само хропщ. скљевски) и понеки

============194============ ============195============
 већ одомаћени облици ре (Cesare) итд. В.
као Љермонтов, Оње­ каснна; Мазвна; оСllМ­
rив, Дњепар, СтаЈ,Ьин, схн.
Мендељејев, Распућин. с У енrл. именима,
Наставци -ој. -аја, независно од ориги­
-ojr: по правилу се налног изговора, крај­
замењују нашим при­ ље s после суrласни­
девскнм наставцима: с н !Ј (изговор). Грчко ка код нас се преноси
Трубецки, "Литера­ обично (неудвојено) с са с: Чарлс(Charles),
турна газета'', Царско између вокала и на ЏеG)мс (James), Џо­
Село итд. Правопис крају речи код нас се (у)нс (Jones), Веле
ипак допушта и об­ ло традицији прено­ (Wales, Wells и Welles)
лике као Богинскаја, си са з: криза, му­ итд. Кад претходи
Новаја :жиэњ, Рабоче­ зеј. мрака, фнло­ вокал , транскрибујемо
је дело и сл., али :юф, паразнт, Езол, према изговору, који
саыо у номинативу , Тезе}. Снзнф, Пелопо­ је некада з а некад с:
док he промена бити нез итд. Код поје­ Роуз (Rose}, Метјуз
по нашем, Богинске, диних ређих имена (Мatthews), Еидруз
Рабочег дела н сл.; јавља се и с. према (Andrews: не Еидрус) ;
тако и Бољшој театар класичном изговору: Рис (Reese), Чејс
(в. то>· Хесиод, Меоопотами­ (Chase); Луис (Lewis,
Руска презимена не- ја, Ефес, Дионис, Ди­ Louis), Глннис (Glynis)
мачког порекла код онисије (боље него итд.
нас су уобичајена Хезиод итд.). с; з и ru у порту­
са изворним изгово­ У шпанским речима галском: в. ПОРТУ­
ром, нпр. Ајзенштајн, чита се увек с, не з: ГАЛСКА ИМЕНА.
Бронштајн, Мајер­ Хосе (Jose), Росарио ·с (суфикс). НоЬас мо­
хољд , па је то усвојио (Rosario), Каса Росада же знаЧИ'IЋ прошле
и нови П (не више (Casa Rosada) итд. ; ноlЈн, ове ноliн која
Ејзенштејн и сл., како изузетак је Андалу­ долаза нлн ове ноliн
је било по П 60). зија, јер је то наш која је у току. Зимус.
В. -нч; -ов; -овна. В. одомаћени облик. В. пролетос, летос. јr:се­
и поједина имена. -ез; з; пезета. нас обично се упо­
ру11ка, дат. ручкн, ген. За итал. речи код требљавају за протек­
ми. pyrnar (ПР даје и нас је усвојен север­ ло годишње доба, али
ручаха). ноиталијански изговор могу означавати и
рушвлац (не рушноц), з: нзоловатн (од нтал. оно :које предстоји.
мн. рушноl(Н, рушнла­ isolare), казамат (итал. са. Основни облик овог
ца. casamatta); Пиза (Pisa), предлога је с (пише
Бриндиэи (Вrindisi), се без апосrрофа!}.
Кару.зо (Caruso), Чеза- Облик са у старијем

============196============ ===========tn===========
 језику је употребља­ Савамала, савамалскн. (циркумфлехсом): m, щ спужнтн се, по­
ва н само испред су­ Сава центар (без цр­ датО, каэО, дoJD!i, ре­ СЛ)'ЖIГЈВ, р8С110Л8Г8ТН,
гласкика који отежа­ тице према П) еко­ ха итд. баВНТ11 re, ЛOROCIIТH
вају изговор с, Ш1р. са вамо је по угледу на САЗВЕЖЋА: в. НЕ­ re, замеН11'17f, на.хранн­
lJТlll(OM, са к/iернма, енглески; nрема ва­ БЕСКА ТЕЛА. Тlf, налојвтн, наrопн­
са мном, са снро~ са шем реду речи боље сазрети: као зретн (в. тн, НСI1)'1ЛIТН, похрнтн,
Шl<ОЛОМ, са зецом, са је Центар "Сава·-: то). лропратнтн и др.; та­
жаљењем. саветовати некоrа (не­ са в без, са .нлн боз. хође глаголи кретаља
Данас се знатно про­ што) и саветоватн не­ Будући да ова два ха о вознтн (се), nуго­
ширила употреба об­ коме (нешто). Исто и предлога захтевају ра­ ваrн, доЬн, оrнhн и
лик а са, али се ипак посаветоватн. зличите ладеже, не др. хад, именица у
преnоручује с где год савијутак, мн. савнјуцн. сматрају се правилним висrрумеиталу означа­
је то моrуће, дакле с савити: СЈlВНј, савнјмо, спојеви као са в без ва превоэно средство
пријатељем, с децом, савнјте. доnлаrе, са влв без (Путујем возом итд.).
с ГОСТЈrма, с ннrере­ саrкути ' се: сагнуо, лратноца: треба с до­ Инструмевтал без
оом, с омпаднном итд. саrнула и сагао. саrла: платом н беэ ње, с предлога траже и
(боље него са лрнја­ сагнувшн се н саrав­ пратнодем нлн бе!Ј придеви задовољан и
rељем итд.). Понеки шЈт се; сагнух с.е, са­ њега. Уп. за н про­ незадовољан.
аутори , збо г благо­ гну се и сагох се, са­ тнв. Предлог с(а) ипак се
звучиости, радије упо­ же се. с(а) + ИПСfРУМЕН­ може употребити у
требљавају облик са садржај и садр»:нна. ТАЛ. У начелу, пред­ овом· значењу у два
исnред вокала, наро­ Обе ре'fи уnотребља­ лог с(а) не употреб­ случаја: {1) ахо ис­
чито ако овоме следи вају се како за мате ­ љава се уз висrрумен­ пред именице стоји
још јед,ко .. с" (са ријалне тако и за ду­ тал хад овај означава основни број или при­
пспитом, са осам ногу ховне nојмове ( садр­ средство, оруђе или лог за холичииу, нпр.
звучи лentcre него с жај или садржнна ку­ предмет радље: "Уме закуцаrн с 7рн t:ксера,
нсrтнтом, с осам ногу). тије , пакета и сл. , са­ да рухује машином" украснтв с мало цве­
са- и су- (префикси): в. држај или садржнна (не: с маmином), "Тр­ ЈЈа, поткрешrrн с до­
под су-. романа, уговора итд.) . гујете ~м имови­ ста прнмера; (2) ако
сабити: сабнј, сабнјмо, са.етак, мн. сажецн. ном" (не: с туђом), после предлога дола­
сабнјте. САЖЕТИ САМО- ,,Родитељи су се зи не.ка непроменљива
сабља, rен. мн. сабаља: fЛАСНИЦИ. Облици поносили мноме" (не реч, као шrо је број ,
в. ГЕНИТИВ МНО­ из фамилијарног гово­ са мном), "Ничим вас слово, скраћевица или
ЖИНЕ (нменнде ж. ра ко (= као), дошо нећу оnтеретити" (не: цитирани израз, нnр.
рода). (= дошао), казо (= Ни са чиМ) итд. Mel)y лоиножнтн са десет,
сав, свеr(а) (не сво/ј, ха эао) и сл., као и најчешћим глаголима означнтн са Х, Доче­
свем(у) (не свом). дијалекатски доша, који траже висrру­ хаше нх са "Живела
Средњи род, све (не стнrа, река итд ., пре­ мевтал без предлога ослободноцн!"
сво): све време, све ма Правопису пишу јесу опремнтн, снабде­ Нису ретки случаје­
оно знање, све троје се без апострофа, а тв (~). наоружаватн, вн хад се исти спој
итд. са зна ком дужине овпадатн, загосоодарн- rлагола са именицом

============198============ ===========1~===========
може уnотребити и с сuсофо•, не саксафон. Сuремо, не Сан Ремо. сатртв и сатретн (ијек.
предлогом с(а) и без Салвадор, боље него ааасарп: као ближи сатрнјетн); С81р.ВШН н
њеrа, уз мале разлике Ел Салвадор (одре~­ оригинuу препоручу­ сатревшв (ијеL са7рн­
у значељу. Упореди; ви члан el не чини је се облих са.нсхрт. јевшн); остали облици
"Он се пушхом борио део имена у ужем Сапа Круз (према као код rлаrола тртн
против непријатеља" смислу). Главви rрад уобичајеном облику (в. то).
- .,Он се с пуuпюм у се зове Сан Салвадор. који препоручује ПР) Сафо: в. Сапфо .
руци борио против сам, ·а, -о. Да би се ~ Санта Крус (по Сафок (ентл. Suffolk),
непријатеља"; "Пошао ра3ЛИЈСОВалО ОД об~­ mп. изговору). не Сафолк.
си возом а вратио се ка глагола јесам и од Савтијаго (по П: вер­ сашвти: С8ШНЈ~ сатнј­
аутомобилом" - "По­ прилога сАмо (= није um. изговору би­ мо, сашнјте.
шао си као пуки једино), означава се ло би Сантјаго). с бока.
сиромах а вратио се с акцентима: mм и аiмо ata'I'II.Мnap: боље цен­ CII8JUI треба да се
аутомобилом"; ,,Рат је (не aiмo.f) . примери: ткметар Q!. то). слаже с бројем који
за нас почео бомбар­ И с/Јм сам тоrа свес­ Са Фрацкко, при­ му следи: свако nола
довањем Београда " тан; Дете се аiмо вра­ хваћево у ПР цо сата. сваLН сат в по,
(одговор на питаље тнло. устаљен облик, мада свака трн месеца,

како?) - .,Рат је за са м.ом. би по изворном изrо­ сваке две недеље. Об­

нас почео с бомбар­ само- састављено у вору било тачније лик "сваких" се упо­
доваљем Београда" сложеницама: самофи­ Сан Франсиско. требЏьава тек од броја
(одговор на nитаље нанснрањс, самодово­ Сав Хосе (у Коста­ пет навише: cвafC/fX

када?) . Неки пут раз­ љанитд. рики, САД, итд.) , бо­ пет сати итд.
лике у значељу и самоnослуrа и самоус­ ље него Сан Хозе. сваЈщцвевнца (или сва­
нема, нпр. "(Са) сво­ луга по.цједнако су до­ Изворно: San Jose. кндашњнца), боље не­
јим звучним r~асом и бре речи. Савчез или Санчес го свакодневннца.

достојанственим држа­ саааторијум и санато­ (Simchez). В. -es. C881to 118.110 (ум. свакн
њем подсетио нас је рнј Сао Паудо (Sijo Paulo), час, често и сл .) ви­
на Шаљаnина". О из­ CUJ(e, санкатн се и не Сао Паоло. је преnоручљива у
разу лнсатн велнкнм сањхе, са.њкатн се. a.JIIIТ8ТII, саолн!Јем и кв.иж. језику.
(малнм) сповом одно­ Саu.т Петербурr (не­ саплетатн, саплеlЈем. свасппаа, дат. сваСТIЩН;
сно лнсатн с велн­ кадашње и ново име Саафо (боље него Са­ свастнкнн, боље него
хнм.. . својевремено се Лељинграда); не фо). Мења се као сваС:ТНЧНil.

ме~у лииrвистима во­ Санк:т Петерсбург, имена на -а: од Сап­ све (не сво). В. сав.
дила nолемика која је што је об~ у за­ фе, Сапфи, Сапфин. Свевиппьи.
остала без коначног падним језицима. При­ састојати се од нечега, свеза или свезнца, .као
решеља , па се мора
дев: санхтиетербурш­ боље него из нечега. врста речи, данас се
сматрати да су оба кн.
са стране. зове везннк (везяици
облнха поцједнако до­ сапцвја је казна, каз­ Сатерлевд је погреПDiа су нпр. н, а, да, нлн,
нена мера, али санк­
бра . транскриција за ентл. ако, неrо, ј'ер н др.).
цнонисатн значи одоб­
САЈМОВИ: в. УСТА­ Sutherland: треба Са­ У старијем језиху све­
рити, потврдитв, оза­
НОВЕ. коНИ'I'Я.
дерленд. за може значити и

==========200=========== =============== 201 ===============

 веза, спој, а у гра­ је свјетло, али совјет­ делимично примељује uрше~~мн. ~ршецн.
матичкој терминоло­ ло као придев (нпр. у 1. и 2. лицу мно­ се. Ова заменпца се
гији може означавати једно свнјетло мјесто). жине, где се и наш. употребљава за гра­
израз од двеју или Светло- у називима ваш .могу односити на ))ење повратних гла­
више речи. боја.: в. БОЈЕ субјекат: "Сви ми зна­ гола, у свим лицима
свезак в. свеска. Свето псмо. мо снагу и величину (перем се, переш се
свеједвако ('= сrално). светост је nапска ти­ .наше земље", "Ради итд.), а такође и за
свеска: ген. мн. све• тула: Ваша светосrн, ваше безбедносТи се­ безличну конструкци­
зака; данас ретко све­ Њеrова светосr. В. дите ·што даље од ју, која се јавља само
зак, ген. свеска, МИ: ваш; њеrов. nрозора". И у трећем у 3. лицу једнине,
свесЦil, свеэака (само Свето тројство, С1Јета лвцу неки пут се нпр. радило се, прича
у значељу тома или тројнца: в. БОЖАНС­ мора употребити ње­ се, то се зна. Исrа
броја часописа). ТВА. гов, њен, одн. њнхов зам..еница не може
Света ropL све у свему: израз примељено на субје­ обављати обе функ­
свети (схраћено св.) дефинитивно усrаљен кат да би се избегла ције истовремено, па
пише се малим сло­ у књиж. језиху, не­ двосмисленосr: ,.Књи­ нису добре реченице
вом кад се односи на оправдано осуђиван жевници су са зани­ у којRма се повратни
човека (свети Марко, као гермаиизам. маљем саслушашr суд глаголи употребљава­
живот светог Саве) а СВЕЦИ: в. света. угледног rocra о њн­ ју као безлкчни, нпр.
великим кад означава свечера или свечерн ховом сrваралаштџу" "Овом се алатком без
празник, цркву или (предвече). (свом би се могло тешкоћа служи"; "На
географско име (на свију (ген. мн. од сав) схватпти као да је nерону се не сме за­
Светог Ннколу; Света даоас углавном засrа­ госr говорио о. соп­ државати", ...Када се
Петар на Лнму; лето­ рело или покрајинсtс.Н, сrвеиим делима). С бори за живот, сви
ваље у Светом Сте­ поред обичиијег свнх. друге сrране, у о.цре­ обзири отnадају". Ту
фану). За изразе као свитац, мн. СВНI(Н, свн­ !)еним консrрукцијама се мора употребити
Света тројица в. БО­ тада; свитак, мн. свн­ допуштено је свој други склоп реченице,
ЖАНСТВА. цн, свliТака. и кад се не односи нпр. ,,Овом се алат­
светиљка, дат. светнљ­ сво не него све; в. сав. на субјекат: "сrавити ком без тешкоћа ру­
цн. свој, својеr(а), своје­ сваку сТвар на с.воје кује", "Није дозвоље­
светитељка, дат. светн­ м(у) значи исrо и месrо", ,.назвати сва­ но задржаџатн се на

тељкн. једнако је правилно ког своЈим именом'', пероиу", "Када се чо­

светло као именица, као и свог{а), ~ом(е). "дати сваком своје", век бори .за живот,
пре свега у говорном Свој се односи на су­ "радити нешто у своје сви обзири отпадају".
језику (Упалн светло бјекат реченице: .,Ми­ време". С безлнчвим глаrо­
и сл.) није погре­ лан паркира близу свра~tа, дат. свра_кн. лом не сме се упо­
шно, али за nрециз­ своје куће" ("близу сврачји (боље) и свра­ требити именица у
ност изражаваља чес­ његове куhе'' односи­ Унјн. акузативу~ "Ову се
то је погодније свет­ ло би се на кућу с. временом (боље) и кљигу лако чита",
лост одн. осветљење, неког другог човека). временом (в. то) . "Могло се навести и
расвета. Ијек. облик Ово nравило се само сврха, дат. сврс.н. друге случајеве", него

==========W2========== =========== =========== 203

 "Ова се кљига лако на, седамстоrв; седам сеоце и селце. за име града, мада се
чита", ,,Могли су се хнљада, седамхнљадв­ сер (енгл. sir) остаје у енгл. изговара Сйд­
навести и други слу­ rв. непромењепо исnред ни. Када је лично име
чајеви". седеАu, дат. ceдt:ЉJUI. имена: сер Џон, сер или презиме, треба
Се је е11ХЛИТИ1Са (уп. ген. мн. седељкн. Џона, ai сер Џоном. свакако транскрибова­
је; сЈ? и crora не сме седеЬе и седеllхн. Уnотребљава се уз ти Ощни.
доћи на почетак акце­ се је у говору се слива лично име {сер Вин­ Си-Ев-Еи, Си-Ен-Ена
натсхе целине: уместо у се: Он се вратво. стон) или уз име и или (само латиннцом)
"Овај пројекат, а нај­ Неки rраматичари до­ презиме (сер Винстон CNN,CNN-a.
вероватније и сви ос­ nушrају и пуни облик Черчнл}, никада уз Сизифов посао (велико
тали, се оддажу за (Он се је . вратно), само презиме. Не сме С), ређе снзнфовсктг
боља времена" треба: други сматраЈу да Је се остављати непреве­ или снзнфскн посао
" .•.од;тажу се за бо­ то пеправилно. дено када није эва­ (мало с).
ља времена". Сејиур погрешно: енгл.. ничца титула (,;Да, Сијетл (Seatt/e), не
В . собом; в. н се је. · S~our изговара се сер" и сл., погрешно Сиетл, Ситл.
север: в. СТРАНЕ Симор. у преводима филмова Сп, Сики (веЈtИко по­
СВЕТА. секс бщ•ба, секс-шоп уместо ,.Да, господи­ четио слово, јер имају
Севервв вол; Северна (цртица необавезна): не"). особине етпичхе за­
Амернка, Северна Ко­ не сексн-шоп. сервис (ПР допушта и једнице). Као придев
сексеПВЈI, сексепнлан,
реја, Северна Ирска сервнз у значењу у штампи је употреб­
не секснпнл, сехСilЈЛ{­
(али мало с кад је "гарнитура истоврсних љавана снкскн и си­
лан.
посреди само део др­ предмета"). ковскн; правилнћ би
секуц и секунда; ген.
жаве или континента: серфинr, серфер, сер­ било једино снчкн.
мн. сеkунада или чеш­ фоватн: в. сурфннг. · СИЛАЗНИ АКЦЕН-
северна Италнја, се­
ће сехундн. сецирати (леш и сл.) ,
верна Афрнка, се­ ТИ: в. нзузетещ· Југо­
сем: в. оснм.
вернн Банат); Север­ не секднратн. славија; телевнзнја;
семевка, дат. семендн,
номоре. Си-·Би-Ес, Сн-Бн-Еса -тор.
ген. ми. семенхн.
север•о- ув'Ск састав­ цл и (само латиницом) Силвио, са Силвиом,
ceмnjon (вино): в. ј.
љено: северноамернч­ CBS, CBS-a. Силвиов (разликовати
Сев-Симов (фр. Saint-
ХН. северноафр.нчкн, СИВ, СИВ-а, СИВ-у. од: Силвије; Силвијем,
-Simon). сивомаслииаст: в. БО­ Силвијев). В. -но.
севернокорејскн итд.;
Секта, сен.Ьанс.кн, Сен­
Северноатла.нтскн ЈЕ. силицијуи и снлнцнј;
ћанин, -анка.
пакт. Свrории (Sigourney), не снтщнјум-диокснд
Сеа Тропе (Saint Tro-
Сеаерв.ача (= Поларна Cиrypl{}{. итд. Под утицајем ен­
pez): z се не изгова­
глеског (где је silicon
звезда). в: НЕБЕСКА ра.
сиrурностан, -сна, -ено.

ТЕЛА. сида, енде (боље него - силицијум, silicone

сеоба по правилу оз­
североnсток, -очнн, се­ начава масовно сеље­
ејдс); нема разлога за - силикон) често се
nисање великим сло­ брка елемент силици­
верозапад, -днн; севе­ ње, м.играцију (сеоба
вима. јум са силиконима
ро-северонсток, севе­ народа; сеоба 117'ЛЦа)
CIЩIIej, код нас уоби­ (органска једињења).
ро-северозапад. али није погрешно нн
чајена транскрипција Снmщнјумскн чнл (у
седамсто, седам стоrк- у смислу селндба.
рачунарима), не снлн-

:==========204========== ============205============
 хонскн; Св.тщнјуиска aarnc снса.и. они Cll- liесловенска прези­ с извесном разЈЈИl(ОМ
доmrна (центар елек­ cajy н сншем, ови мена као енгл. Ме­ (нпр.: ЛОГНЧК/1 - КОјИ
тронсхе ~сrрије у Cllmy; снсај, снсајте и клоски (МcC/oskey), се mче логике, логн­
Калифорнији), не Сн­ СНl11Н, СВШН7е; снсају­ итал. Франчески(Frап­ чан - који је у складу
лнконска. Јнт и сншуЈнт. сеsсhi) мељају се као с логиком, правилан у
Clfllfoв• (Simoлe, фр. ж. aфllllliТII'f.", -вчан, имена на -н: Мекло­ расуђнвању). В. језнv­
име), боље него -кчхн (не снфнлнстн- скија, МеклосЈСију, юr.
Симов: у промени Си­ чар). . итд., не Меюrоског, ски-лвфт.
моне, Скмони. Симо­ СВЦИЈЈвјавu, дат. Си­ Меклоском. сџопка, дат. схлоnцн.
нин. В. -е (ФРАЈЩУ­ цилијанхи; (у шаху) У пољским презиме­ скоицеитрисати. О пра-
СКО). снцнлнјанха, дат. сн­ нима нспред -схи, -ска вилности овог облика
aJifll0311j)'111 11 скмпозкј. .l(ШТНЈiипаr Н СНlf/ОТК­ долази њ (не н): Бже­ мншљења стручњаха
aotyJIТ&IU(a, дат. снмул­ јаiЩН. зињскн (Brzezinski), се разилазе, али се
rав:rиr, боље него сн­ сјесевв. Полањски (Polanski), обично сматра да је
мултанхн.
сјутра је об.100t из јуж­ Грођењска (Grodzien- боље само концентрн­
aпarora, дат. сннагоrн.
них иаречја, доnуштеи ska) итд. сатн, одн. усредсредlf­
с:поliп (уп. ноЈнп:Ю; поред обичн:ијеr суг­ В. -шкн; в. и следећу тн, сабратн итд.
ПР допушrа и сн­ рв. Скопље, Бнтољ, 'Ь~в­
одредницу.
воЬњн. скајхох (Skyhawk, тиn -ски и ·п. И -скн, /јелнја, Konap - одо­
св11'11U'М8 је rpyna од авиона): не схајхоук. (-чкн, -шкн) и -нн маћени су српски
две или више речи у (-ан) употребљавају се
с&8Јiоел, не скаллер. облици имена ових
међусобној граматкч­ Скалфаро (итал. Sca/- као суфикси општег градова и треба их
хој вези; погрешно се faro) наглашено је на значеља за изво~ење употребљавати увек у
употребљава уместо првом слогу. nридева од имеmща. српском контексту.
..изрека", .,гесло", ,.уз­ CIUIO(a, дат. схасцн, ген. lieмa општег правила И зворне облике Ско­
речица" и сл. мн. скаскн. о томе кад ће се пје, Бнтола, Гевгелн­
anтa&CII'IJOI (од снв­ сuфцдар, схафандра, употребити један а ја, Konep треба писа­
тахса): боље је снн- боље него скафандер, кад други. Често се у тп само тамо где се
1'1lХТ11ЧКН (као пракса схафандера. српској варијанти упо­ сва сrраиа имена ва­
- практнчан, профа­ Скендербег, об~је треб~ва облик на воде у изворном об­
лакса - профнлактнч­ него Сkеидер-()еr. -схн а у хрватској на лику (у редовима во­
хв, елнпса - елнп:rн­ ·схи, -цкн, -чкн (у -нн, нпр. ауrобусхн - жње, именицима, на
чан и сл.). Употреб­ именима). Од прези­ аутобуснн, оперсхн - географским картама
љава се и облик с мена као Стравивс101, опернн, порески - по­ и сл.).
домаhим наставхом Пилсудс:ки, Ъалски, резнн итд. У другим скоро и готово подјед­
снвrахснн. случајевима се и у
Мушицхи, Рачхи итд. нако су правилни об­
C...CU anu; снњсхн не може се правити Србији употребљавају лици: скоро цео сат.
алкар.
присвојни придев: ве оба суфикса, без раз­ скоро сасвим нов доб­
с.,.јус. ро је као и готово
Стравннсхнјева JI)'3H- л.ике у значењу, нпр.
Qlcu, СНСIЈЧКН, Сиmча­ xa, него сам6 музнка ладешхн и падежнн, цео сат, готово сасвим
НЈПl, -апа.
Стравнвсхог. обалскн и обалнн, или нов.

===============206============== ===========W7===========
cкopoje8111lu, ие ско­ пица). Правопис пред­ може се nисати ве­ меlју њима: руско-ен­
рој'евнliСКII. виђа да се скраhенице лнким словом. глески (речних), нран­
Cкoт.IUUIД japд(Scot/and т, ст. dm, тт, km. g, скрипта има само мно­ ско-нрачкн (рат), нн­
Yard). kg, dkg, mg, l (лнтар), жину ср. рода: чнтам дусrрнјско-сточарскн
aqtaja (састављено по hl (хеiСТОлитар), t (то­ скрипта (не скрнлту), (крај), културно-умет­
П), али: с краја на на) и друге њима учнм нз скрнпата, на­ ннчко (друurгво) итд .
крај сличие пишу без тач­ лазнм у скрнптнма Ако изражавају једин­
СКРАЋЕНИЦЕ llачк­ ке, обИЧ1Јо nатиницом, (уобичајено али по­ ствен појам - првен­
њеие од почетиих али и ћирилицом грешно скрнптама). ствено у оним сло­
слова пишу се велихо: (осим за скраhенице скроз-наскроз. женицама које се мо­
ОУН, ЕЗ, САД, СПС, V - волт и W - ват, СКУПОВИ: в. УСТА- гу извести од име­
ХДЗ, ЈАТ, АВНОЈ, где је лаТИНЈЩа неоп­ НОВЕ. нице с придевом -
УНИЦЕФ. Падежни ходна ради разлико­ сладолеџвја. пишу се састављено
наставци. ух:олихо је ваља). сладосrрастая,- сна, -ено. без цртице: књюкев­
скраћеница променљи­ СКРАЋЕНИЦЕ НА слам.ка, дат. сламцн. нотеорнјскн (од књн­
ва, пишу се малим -а. Нема ОIШlТег ре­ сластав, -сна, -ено. жевЈщ теорија}, запад­
словима и од:11ајају шеља за падеџису СЈЈатиf шаљем (не шн- нонемачкн (од запад­
црrrицом: из СПС~а, у промену скраћеиица љем). ва Немачка), СОЦЈfјал­
.ЖТП-у итд. Скраhе­ као што су ЦИА, СЈ1ева, не с лева. демократскн (од соl(Н­
иице које се Изговара­ ЕТА, ИРА, ФИФА, следећи: ијек. слнједеhн јална демократија),
ју као nосебне речи НАСА, АНСА итд. и сљедеlш. вародноослободнла чкн
могу се писати и само Где је то моrуhио, с леl)а. итд. У неким случаје­
почетним великим треба их писати само сдовенски је од Сло­ вима тешко је одреди­
словом: Уннцеф, Унн­ с nочетним великим вен, а словена чкн од ти колико су два nој­
цефа, Јат, Јата итд. словом, нпр. прнпад­ Словенац или Слове­ ма међусобно повеза­
Само ка овај други ннх Ете, договор с нија. У Хрватској се на, па би се мотло
начин пишу се скра­ Фнфом, или употре­ за први nојам ка­ бранити нnр. и nиса­
ћеиице које садрже бити испред њих неку же Славен, славенски, ње друштвено~олнти­

вшпе од једног слова заједничку именицу, док словенскк значп чкн (друштвени и по­
поједине речи, впр. нпр. за орrаннзацнју словеначкн. литичЮI) и друштве·
Танјуг ( Телеrрафска ЕТА, с тајнн.м удру­ СЛОВЕНСКИ . ГЕНИ· нополнтнчкн (према
агенција нове Јуrосла­ жењем ИРА У про­ ТИВ: в. ГЕНИТИВ, друштвена оолнтнка,

вије), Бемус (Бооград­ тивном, скраhеница СЛОВЕНСКИ. оолнтнка у друштвј).

ске музичке а~ечано­ мора остати непро­ СЛОЖЕНИ ЦРИДЕ- В.: БОЈЕ; С!IОЖЕ­
сти) итд. В. 'и следеhе менљива, нпр. аrент ВК Спој двају nри­ НИЦЕ С БРОЈЕМ;
две одреднице, ТА Ч­ ЦИА, радн за ЦИА. дева ~е се с црти­
српскохрватски; вој­
КА У СКРАЋЕЈШ­ Није пожељио писати цом ако сваки од њих но-.
ЦАМА као и поједи­ агент ЦИЕ, за ЕТУ. задржава првобитну СЛОЖЕНИПЕ С
не скраhеиице. НАСИН и сл., јер вредност и ако сложе­ Б~ОЈЕМ. Када при­
СКРАЋЕНИЦЕ МЕ­ падежни наставак није ница означава . равно­ де"Ви годншњн, месеч­

РА (метричкнх једи- део скраћеиице и ие праван однос или везу нн, днеsнн, недељни

============== ============= 208 =========== =========== 209

 итд. или именице rv- ген. ми. слугу. В. свабдети (ијек. снаб- собом (заменица) може
ДНШIЫЩа, годншња.х ИМЕIШЦЕ МУШ­ дјетн}: старији речни­ имати значеље " са со­
граде споженицу с КОГ РОДА НА -а. ци давали су садаппье бом, као у изразима
бројем на првом мес­ слраавu, дат. служав­ 11реме снабдим, снаб­ носНТЈI собом, воднтн
ту, број се може пи­ .кн, ген. ми. служав.кн. днш, они снабде. У собом и сл.
сати цифром к после случај. Језикословци стварности се готово с обзt.Јром на (не­
њега ставити цртица нерадо гледају на упо­ увек употребљавају што), не обзЈfром на
(не тачка)!: 17-годнш­ требу ове именице с облИЦif снабдеи, снаб· (нешто). Нормативни
њн, 2S:годншљiЩа, 40- глаголом 611ТН, као у дещ они снабдеју приручиици обично
-годншњак, 18-месеч­ nримерима .,Је ли и с (ијеtе.
свабднјем, сваб­ забраљују спој с об­
нн, 20-слтнн итд. Не тобом био тај слу­ днјещ снабдл;'у). зиром да ("С обзиром
треба писати 25-то­ чај?", "Код нас то ни­ свајпер је назив за да НИсу СВИ ДОШЈНf,
гоДНШЉIЩа. 18-томесе• је случај", "Могу се сrрелца; његово оруж­ мораћемо ... " итд.), за­
чнн и сп. сукобити две струје, је је снајлерска луш· хтевајући да се каже
За писаље словима, као што је то случај ка. Погрешно је СНЈЈј­ с обзнр(Јм на то што.
у П (тачка 60 ц) при­ у Ирској". Сматра се лером назйаати оруж­ Умес-го једног и дру·
хваћеи је давиашњи да је боље: "Је ли и с је; сувишан је облик гог може се уnо­
предлог стручњака да тобом било тако?", свајлернста. требити будуhи да.
се nише састављено, "Код нас то није та­ снаха, снасн (ређе Уп. без обзира.
нпр. двадесетпетоrv­ ко", .,...Ј(ЗО што (то) сншиr), снахнн. Облк­ сода-вода.
дншљн, четрдесеттро­ бива у Ирској" и сп. ци снаја, снајка, сна­ содијум поr.решно
rодншњак, трндесет­ слушалац (не сл;ушаоц), ша допуштени су у (обично у превоД}fма
шесточасовнн итд. Ра­ ми. слушаоЦЈI, слуша­ фамилијарном говору, са енгл. и фр.)
није Шfсаље (по П 60) лаца. као речи о,цмила. уместо: натрнј(ум).
двадесет петогоднш­ Смавл·аrа Ченrиli; ен е к-бар. Сокобаља, сокобањскв;
њн И СЛ. УЈ!ОСИЛО је Смрт CмallЛ-are Чен­ с ве руке (= незгодно, Соко-град.
размак на иеодrовара­ гнЬа (наслов). В. ага. неnовољно): пише се Сокщ1ац (код Capa-
јућем месту, а могло сме&:а и смеша ( ијек. одвојено према П. jeJia), Сокоца, у Со­
је довести и до не­ смјеса, i::мјеша). снсти: в. -нетн. коцу.
споразума (нпр. "Ви­ смијуљити се је ијек. СВИСХОДЉИВ ЗНаЧИ у Пр­ Сократ: сократскн и
део сам четрдесет пе­ облик: екавски је сме­ ВОМ реду "који гледа сократовскн.

тогодишњака", "Слави јуЈЬНТII се. с висине, који удо­ солдатеска: као гроте­

се двадесет петого­ смрека, дат. смрекн. стојава (некога сво­ ска (в. то).
дишњица"). сиабдевевост (стаље) јом nажњом), покро­ cooto: соло левање, со­
сломити се мења као треба разликовати од витељски". У новије ло инструмент и сп.

ЛОМНТЈI: СЛОМНМ, СЛ~ снабдеВЈl/Ыl (процеса): време стехло је и (цртица није потреб­
мнш... они еломе, не "у протеклом пе­ значење "уСЈЈУ)Кан, на: в. ЦРГ~ 4).
сломљен,· погрешно је риоду снабдевеност је cмepaif, по"низан". Соловјов (руско nрези­
сломнјем, сломнјеш, била редовна" него с воrу. ме, не Созщвјев.
они сломнју, сломнјен. " ...сиабдевање је било to: nридев сонн, ретко Солунац или Солуља­
слуrа, слугн и слузн; редовно". еолнн. нин (грађанин Солу-

============210============ ============211============
 на), солунац (борац са шаватн (ум. соасава­ CIIOYfCКA ТАКМИ· падежу остаје Јl'епзме­
Солунскоr фронта). тн), мада за њих нема ЧЕЊА, турнири, ма­ њено: погрешно је
СОЈiуискв фровт: веди­ потврде у речвицима. нифестације итд., као "из СПЦ-а", ,,у СПЦ­
ко С (в. фронТ). спектроFраф, спектро­ и лиге и друга удру­ -у" и сл.
Сомадац (становник Iрафија, coeкrpocкori жења клубова пишу с раскида (ннје с рас­
Сомалије), Сомалка, итд.: не спектоrраф се великим почетним кида =вољан је),
сомалскн; не Сомали­ итд. . словом прве речи: одвојено по П, мада
јац, -ијка, сомаляјскн. спекулација, итд.: в. Првенство света у ко­ се допуnrга и срас­
Со1111 (Sony, фабрика), шдекула.цнја. шарци, Петнаесте Љу­ кнда.

сонн (марка). сплетка, дат. сплеткн, бичевске коњичке иг­ средишњи . и средншнн.

Сорос, Џорџ (George ген . мв. сллетака. ре, Мунднјал, Олим­ Срецња Евроnа, Сред­
Soros, по амерИЧIСом спојка, дат. спојхн и пијске игре, Турннр ња Америка (али ма­
изrовору), боље него cnojlЏI, ген. ми. спој­ кандидата, Куп шам­ ло с кад није реч о
CopoUI, Шорош. кн. пнона, Прва лнrа, посебној географско­
сос или с.о.с. спољвв и соољњн. Друга српска лига, -историјској целини:
Соуса не него Соза СПОЉВОПОЈIИТИЧХ:И; Четврта квалифнкацн- средња Азија, средња
(nорт. Sousa). спољнотрговннскн. она rpyna Европског Далмација итд.)~ Сред­
Софија: Софијац, Со­ споменик иде с да­ фудбалског првенства њи исток.

фијка, софнјсхн. тивом: споменнк Не­ итд. средњо-; средњояеков­

социо- састављено: со­ знаном јунаку, сломе­ спочетка (према са­ n нн, средњошколскн,

днокултурнн и сл. ннк Доситеју Обра­ стављено) у значељу средњотехтшчки, сред­

сuаваliица ( спаваћа ко­ довнЈЈу боље је нето "испрва'', али: кренуо њолругаш итд.; сред­

шуља), спавачнца (же­ сооменнк Незнаног ју­ је с почетка; с почет­ њоистоwи, средњобо­
на која спава). нака, сломеннк Досн­ ка на крај. сансхн, срсдњоамернч­

спасти. Облик спасти, rеја ОбрадовнЈЈа. На· спровести, спроводити Кlf пrд. Средње- само
спасем, он спасе, они nротив, биста иде с имају и значеље нз­ кад означава степен

спасу, спасао, спаспа, генитивом {бнста До­ яршнти, остварити, или количину (тј. та­
спасен традиционалан снтеја ОбрадовнЈЈа), нпр. спровести мере, мо где се може јавити
је у Србији и треба као и домаћи синоним одлуку, измене, ре­ и .,ниско-" или "висо­
му свакако дати пред­ попрсје. форму н сл., а посеб• ко-")~ средњепродук-
ност над обликом СПОМЕНИЦИ: в. но у изразу сировестн . тнвщ средњерадио-
СО8СН7'Н. соаснм, OR УЛИЦЕ. (спроводити) у дело. ахтнван, средњераз·

спаси, они спасе, спомев-плоча, сломен­ У истом значењу упо­ вијен (или средње
соасно, соаснла., сла­ ·музе.t спомен-дан итд. требљава се, претеж­ развијен) итд.
шен; Уколико би се с aoмoliy и noмoliy (в. но у хрватској вари­ Средоземно море; Сре­
прихватио облик спа­ то). јанти, и провести д.оэемље.
снтн, морала би се спораэумети се: као (про:водитл), Срем. У ијек~ским
признати и глаrо,л­ разумети (в, то). с пролећа. текстовима писаi\е се
СЈ<а именица соашење СПОУrскА ДРУDIТ· СПЦ је само скраћено Сријем, Сријем.ац,
(уместо соасење) И ВА (ИМЕНА): в. писаље од Српска срнјемсКlf, али: Сре­
весвршени глагол сла- КЛУБОВИ православна црква. У мица (због кратког

============212============ ============213============
 Стара Пазова. пинговању спортнста).
вокала после ср), љавати уместо имени­
Стара планина. Не стереонд.
Сремски Карловци, це мншљење; у лош,
конференцијашки је­ стари век. с тим(е).
Сремска Митровица
зик спадају конструк­ Стари град ('rрцд- стнскати: мења се као
Gep се у именима на­
ције "заузет је ста8 ... " ска четврт, општина); притнскатн (в ). ·
сеља задржава локал­
ви изговор: уп. Оси­ (уместо: сматра се да, Стари Град (на Хва­ nјуардеса: м. оtU:ик је
јек, Ријека и у екав­ решено је да итд.), ру), из Старог Града , стјуард (не стјуарт).
Старограђанин, -анка; -сткиља: в. -кнња·
сх:им текстовима). .,став Је главног
одбора да се не Стариrрад (испод Ве­ -стви: глас т се чува у
Среисп фровт (вели­
ко С: в . фронт). одуговлачи" (уместо: лебита), из Стари­ придевима од страних
главни одбор сматра града , Стариrрађанин, основа , нпр. робустни,
c:pellц, дат. среЬхя,
да не треба одуго­ -анка. протестни, азбестни,
ген. ми. среhака.
влачити) и сл. Стари завет. коштрастнн, док у до­
Срnска акадеиија ва~
стадијум н стаднј Стари свет (насупрот маћ.им nридевима ис­
ука в рwетвоств: в.
УСТАНОВЕ. Стајнбек, Џон (John Новом свету, в. то)· пада исnред н: мастан,
Steinbeck), боље него Стари Словени (велико маснн (масна, мас­
Српска -~равославва
Штајнбек. С у обе речи, према но), болестан; болесни
црква: в. ЦРКВЕ.
с:рnскохрватскв (састав­
стакалце и стакаоце. п 60). итд.
с:таклевка, дат. стак­ старити п старетн стоик, стончкн., стонцн­
љено као назив је­
зика, али: српсхо-хр­
ленцн. (ијек. старјети). зам (све без Ј).
ватсхн односн, српско­
стаибеп, не станбенн. старо- састављено у ~ojeliкe и стој'еЬкн.
-хрватсхн сукоб и стаии-пави, сложеницама: старо.ен­ Стокхолм (Stocklюlm),
сл.). Данас у Србији стар. Изрази као дете глесюf, старокатолнк боље него Штокхолм
углавном замењено
старо шест месеци итд. (по нем. изrовору) .
термином српски je- нису погрешнн, буду­ староседелац (ме ста­ столац, столца и стоца;

ЗIIX. Према Закону о ћи да се нормално роседеоц); мн. старо­ Столац (у ЈСерцегови­

службеној употреби каже доба старости, седеоци, староседела­ ни), из Стоца, у
године старости, ста­
језика и писама (1991) ца. Стоцу.
рост од шест месеци
"у Републици Србији стваралац (не ства- стоии, обичније него
у службеној је упо­ и сл. Не ваља, ме­ раоц), мн. ствараоци, столнн.
треби српскохрватски ђутим, питати "Коли­ стваралаца. стонога, дат. стонозЈr.
језик, који се, када ко си стар?'' (уместо стеrа, дат. стезн. стооедесетоrодишљв н
представља српски је­ "Колико ти је годи­ Стејт департмевт (Sta-
на", ,,Колико имаш сл.: в. СЛОЖЕ/ШЦЕ
зички израз, екавскв te Department).
година?") нити одго­ С БРОЈЕМ·
или ијекавски, назива стерео- с цртнцом (сте­ стоnут 'И сто лута.
и српсiСИМ језиком". варати "Стар сам 30
рео-сннмак, стерео­ стотинак, ретко сто­
српство (припадност, година" (ум. "Имам
-уре/јај итд.) или од­ тнњах (приближно
особина); Српство 30 година", "Тридесет
ми је година").
војено. сто); стотннха ( ст<rrи
(српски народ). стероид (обЈIЧНО у мио­ део), дат. -.ци и -хн,
стаа према нечему, не
старалац (не стараоц),
жини, стероидн, по­ ген. ми. -кн.
мn. стараодн, старала­
о нечему. Не треба себно кад је реч о до- стотинарка, дат. -арцн
.ца.
ову именицу употреб-

============214============ ============215============
 и -архн, rен. мп. -ар­ страпутца. тога граматике дo­ и сл.), инструментал
хн. cтpacru, страсна, стра­
nyurrajy само (о)стрн­ студнiом, мн. студнје
стрuа: облици с ону сно.
Јщ они острнгу, cтpи­ (такође у значељу
страну, с ову страну c:тpneПijCIDI и cтpa­ ryliR, (о)стризн, (о}с­ ,.студираље"). Студиј
(поред обичнијег с rt:IIJXН значе исто.
трнзнте. Радни nридев (проучавање) , инстру­
оне стране, с ове Стрејсевд не нето је (о)стрнгао, (о)стрн­ ментал студијем, у MJI.
стране) JUJcy поrреm­ Сrрајсеи,ц; Барбра, не гла, трnни (о)стри­ се не уnотребљава.
ни: налазе се код Барбара (Вarbra Strei- жен, (о)стрнжена. Сrудно (уметничка
В}'1Са , ДаНИЧЈ:Ihа и sand). строжн, најстрожн, .не радна просторија), ин­
npyrиx добрих писаца с:треаети (не стрепн­ строжнјн, најстрожнјн; струментал студиом,

пpoumor и нашег rн) , стрелнм, стреле­ не најстрожнје забра­ мн. студији (м.) или
века. Ау, стрелео, -ела. њено него најстроже студнја (ср.).
СТРАВЕ СВЕТА. забраљено. су је енклитика, као и
Ијек.: стрелјетн. стре­
Имеякце север, југ, лј"еhу, стрелно, стре­ стро•џјум и стронцнј је (в_ то), што значи
нсток, запад nишу пје.па. струпрп и телнран (о да се не сме уnо­

се велii.КИМ поче:m:им стрес (енгл. stre3s) зна­ кошуљама ), лоше ко­ требљавати без насла­
ва нице из трговач ко г ља ња на претходну
словом ако су узете чи вапетосr, опте­

.,у значељу народа реl\ење, напор; поrре­ речнихз , иедолустиве наглашену реч. По­
који ои,це 1живе" (П щно се понекад, под
у кљиж. језиху. грешно је нnр. : "На­
60), нпр. ' .,Исток и уrицајем наших речи, структуирати norpew- ведени подаци, рекао

Запад су 1 постигли употребљава у зна­

нo ум. струхтурнратн је у дискусији Мариh,
сп() разум", ,,Рат Севе­ чељу "потрес" или (или структурнсати). су најбољи док аз ... " -
ра и Југа у Америци nудар" . В . преструктунратв. треба: најбољи су
трајао је четири :rо­ с:треха, дат. стресн; не
струпурlf · се може доказ ... - .,Сви леко&\1
ди:не", ,.односи Север­ стреја. често заменити на­ који се налазе на
-Југ". Блнсхн нсток, стрив:а:стрнна Зора али шим речима састав, овом и на nретходним

Средњн нсток, Далекн стрина-Зоре, стрнна­ склол, устројство или списковима су nовуче­

нсток, Днвљн запад -Зорнн итд. (нли све rр;фа. Не ваља уnо­ ни из цродаје" - тре­
имају велико слово без цртице): в. ЦРТИ­ треблювати ову реч у ба: ловученн су из
само у првој речи. ЦА УЗ ИМЕнА. значељу саставног де­ nродаје; "Међу зем­
В. и одреднице се­ стр11атвэ; стрнлтнзета
ла ил и јединице, нnр. љама које су усцеле
веран, северонсток, и стрН11ТНзерка. "У договору су учест­ да измакну овој кризи
јужнн итд. с:триhи и острнЬн по­ вовале све друrитвене су Аустрија и Данска.,

странка: дат. страНХ11 и воде се за глаrоли­

струt<туре'', где се ми­ - треба: јесу Аустриј а
сли на елемеwге дру­ и Данска.
стра.ЈЩН кад се односи ма СЛИ"ЧНОГ значеља
штва , друurrвене сна­ су· и са- су равноrтрав­
на човека (посети­ стругаrн, остругатн,
оца у установи); само па се често чују об­ ге , ~ на појединце и ки nрефи~еси ( саборац
странцн у смислу по­ лици (о)стрнгатн, они организације итд. = суборац, санrра ч =
ЛИТИЧЈСе партије. Ген. острнжу, стрнжуЈщ студевтски; Сrудентскп сутра ч, савремен =
ми. странака, ве императив (о)стрнжн, парк,· Сrудентскн трг. сувремен, caoce/iarн =
странкн. (о)стр~СЖН"Л:: уместо студија (научни рад суосеliатн итд.); са- је

============ 216============ =========== =========== 217

 обичвије у Србији а чи ноћни чувар", од­ супуЈtтура (не субк-). щема, шнзофреннја.
су- у Хрватској, али носно "Кривица ноh­ суnротставити. схоластвка и сколас­
неке речи имају само ног чувара била је супстаидардии (не тика, i:холастнчки и
са- у обе варијанте ван сумље" и сл. субс-). сколастнчки. схолас­
(сажаљеватн) а Ј{еке сумиороводо-к, боље су••ставц(иј)а: в. -нца. тнчар (-нк) н сколас­
само су- (суrра.ђаннн). него сумоор-водоннк суптропски (не субт-). тичар (-нк).
суб- испред безвучноr (уп. хлороводоннк); сурутка, дат. суруткн. сценарио и сценарнј;
сугласника постаје сумпор..днокснд. В. сурфивr, сурфер, сур- ми. сценарија (м.) и
суп-: cyrrтponCIO(, суп­ ХЕМИЈСКА ЈЕДН­ фоватн (према енгле­ сценарија (ср.).
стандардна, супкуrанн, ЉЕЊА. ском писаном облику) scl. (скраћеница) не
супкултура. Чува се у сувце: с великим С обичније је него сер­ неrо sc.: види nод др.
речи субполаран (који пише се као назив фннг итд. (према из­
се rраннчи с nолар- одређеног небеског говору) . Тако и у фи­
нам облашћу). тела: "Земља се окре- rуративној употреби,
субјеп 11 субјекат. ће око Сунца", али сурфоватя по Интер­
Субхија: в. Мндхат. нека далека сунца (= нету ( = nретражива­
судац, суца, вокатив су- звезде) и седнм на ти сајтове).
че, ми. СЈ'1(Н. судаца. сунцу (на Сунчевој сусетка, дат. сусеткн,
Суец, суедкн; Суецкн светлости). У неодре- ген. ми. сусетюt.
канал. ђеним . случ.ајевима, сухомеснат (сувомес-
суздржати се, суздржа- као "На nланини сија нат): тачније би било
ватн се добро је као сунце", ,,Не подносим сухомесни (сувомес­
и уздржатн се, уздр- сунце - чим изађе, ја нп).
жаватн се. бежим у хлад" и у сфера, сфернн, не све­
суюьа, ген. ми. сукања. фиrуративној уnотре- ра и сл.

сумњати, Овај глагол би ("сунце моје") бо- сфикга, дат. сфннги,

може бити узрок дво- ље је мало поч.етно боље него сфинкс.
смислености, у рече- слово, nрема П. Уп. Велико С кад оз­
ницама као "Није би- месец. начава сnомеЈЈИк у
ло разлога да се сум- суаер- састављено: су- Егиnту.
ља у кривицу ноhног перснла, супермоде- СФОР, СФОР-а или
чувара", "Многи науч.- ран, суrrерревнзнја, су- Сфор, Сфора. Изгова­
ници сумљају да се у перреалнстнчкн итд.; ра се хао што се
пећини крију значајна с цртицом уз имена пише, не ,.есфор"
ар~еолошка блага" и {супер-Немац); одвоје- као у енгл.
сл. Већ према томе но као непроменљиви
ех. је скраћеница за
да ли је стварни сми- придев {спремила нам српскохрватски. Пог­
сао nозитиван или је супер вечеру; супер
решно је писати dx,
негативан, реченице н обнчан бензнн); С-Х и слично.
треба друкчије фор- такође и именички
схватати и схваhати.
мулисати: "Није било (пошто је лнтар супе-
схема, схнзофреннја: в.
разлога да се сумњн- ра?}.

============218============ ============ 219 ============

 цн, нзд;щн, rубнцн, Та11Т8.11ове муке. чајевима: (1) у скра­
отшщн, ореrрацн нтд.; таоц не него талац (Ј!. hеннцама м, км, кг
не тренутцн. отладцн то)· 11тд. (в. СКРАЋЕЈШ­
т итд. тапсщирати, таоецнран ЦЕ МЕРА); (2) у
Види и: ЦИФРЕ. (као тaner) ; није до­ титулама др (доктор) ,
ТIRОЭВU:И: скраћеиица бро rападиратн, -ан. мр (магистар) . гЬа
тзв. Тарвер, уобпч:ајена (rocnolja), г.ђица (гос­
-т и -та. Именице м. такореliв (састављено травскрИIIЦИја за енгл. по~ица); (З) у скра ­
рода грчког nopeJUJa по П). Turner; тачније би би­ ћеннцама од великих
као архнтект, днпло­ таксв, rакснја, ми. так­ ло Тернер. Уп. Бар­ почетних слова (уз
мат, демократ, лаr­ снјн; таксн шофер, тон. понеки изузетак као
рнот итд. могу имати таксн сr8.1ПЩа итд. Тауизевд (Тownsend): не М. П. [ = место nеча ­
и облихе архитекта, (цртица није обавезна, ТаУЈiсенд, Таусенд. та ] и Н. Н.).
ДНIIЛОМата ИТД. Ови в. ЦРТИЦА З). Тахити, са Тахитнја, на ТАЧКА УЗ ЦИФРЕ.
~ облици данас су таЈЈац, не таоц; мн. Тахвтију (не на Та ­ К ад се у nисању ви­
обичнији, поготову за таоци, талаца. хитнма). Уп. Хантн. шецифренюс бројева
именице с двослож:­ тале.вт и таленат. та'"'а, rarocн (не тач- одвајају групе од no
вом основом: атлета, Т8Ј1Иб8ЈП1 (nокрет у l(И). три цифре, у мате­
поета, естета и сл. Авганистану) . тачка rлeДIIUJТa: боље матици се то чини
Множяна је у дава­ Талијо, Талијанка, rа­ само гледпшrе или празнпм простором

wњем језику готово лнјанскн употребљава­ становнiiЛ'е. (белином), нпр. 5 721,

увек на -н: арх.нтектн, но је н у Србији до П ТА ЧКА 'У СКРАЋЕ­ 32 850 000 итд. Из­
итд. В. -нсr{а). светског рата. Данас ИИЦАМА. Скраl!ење ван стручних текстова
Tarop (Рабиндранат) , се ти облици осећају речи бележи се тач­ обичније ј е и прак­
ве Tarope: е се јавља као застарели или ком у облкцима хао тичније одвајање тач­
само у енгл. транс­ хрватсЮf, па се заме­ в. (види), г. (rоспо­ ком: 5.721, 32.850.000.
крипцији и не изго­ љују са Италнјан, -ан­ дн н), бр. (број) , дnн. Ни тачком ии бели­
вара се. Уп. Лахор. ка, иrалнјавскн. (динара), год. (годи­ ном не раздвајај у се
таn (војничка храна; Талмуд. на) , н. е. (нове ept: четвороц11френи бро­
војвички хлеб). тамвети: као потамне­ ил и наше ере), и др. јеви који ЗЈtаче го­
тај: в. овај. ти (в. то). (и друго), и сл. дине. Тачком после
тајn, у тајrн. тамiо-: В. БОЈЕ. (и слично). У 11еким арапске ЦЈЈфре озна­
Тајланд, у Тајланду (не тамо-амо. случајевима двочлави чава се редни број :
.,на Тајланду", јер ни­ тамтам. или трочлани израз 40. председник САД,
је острво). Таиrа•ика, у Таиrањи­ пише се само с јед­ место у 17. реду, 6.
тајмаут или тајм-аут. ки и Таиrањици. вом тачком на крају : јуна 1944. године итд.
·'ПIL У миож:кни име­ тавrо (и.), мн. танга тј. (то јест), нтд. (и У сложеницама као
ница ва - так и -дак (с (ср.). тако даље), нпр. (ва ЗО-годншњк, 12-месеч­
вепостојаним а) глас Таи38101ја, Таизанад, пример), тзв. (тако­ нн пише се цртица а
т се губи исnред ц: танзанскн; не Тавза­ звани). Тачка се не не тачха. Тачка се
тpeвyiUf. ООЧtЩН, 3ада- нијац, танзаннјскн. ппше у сл едеhим слу- изоставља ако непо-

==========220========== =========== =========== 221

средио после peARor тено је и писаље с тема. Спој на rему ии­ теаа., rешњн, најте­
броја долази још неп rом (в. ЦРТИЦА nошто није .,неnра­ шњв (не rесннјн. нај­
знах. интерпующије вилан ", како се ло­ rесннјн).
(эапета, црта, 3аrрЗ­ noj: твојеr(а), тво- некад тврди, и бес­ тетка, дат. тетки, ге н .

да), нпр. par за rmraн­ јем(у) зиачи исто и мислено је эамењива­ мн. reraxa; тет(х)а
cxo насле/Је (1701- једнако је правилно ти га обликом о rе­ Зора, али с тет(к}а­
1714), прнмедбt: на З, хао и твоr(а), rвом(е). мн. Где је моrуhно, -Зором, тет(к)а-Зо­
9. 15, 22. в 31. сrранн; За употребу велихоr најбоље је потnуно рин итд. (или све без
то не важи за почет­ т в. под rн. избећи реч тема: .. nи­ цртице: в. ЦРТИЦА
ну заrраду, нпр. "1983. творба ре'IН, данас оп­ сао је о савременом УЗ ИМЕНА).
(roдiOia нафтне хри­ штеприхваћено као животу" (боље него: Тетово, rетовскн, Тето­
эе)", јер је она од rрамаТИЧЈСИ терvин. о темама из савре­ вац, -овка; тетовац
броја одвојена бели­ Пого.ЦЈtИје је од рани­ меног живота), ,,И ја (пасуљ).
ном. После римсх:их јег граЬенЈI речн, јер бих нешrо додао по~ тетрапа.w;.

бројки не сrавља се иыа и одговарајуhи водом тога" (уместо: техно- састављено: rех­

тачха (па ви кад придев: rворбенн. додао на ту тему) и номенаџер, технобRрQ­

оэна~ју- месеце: в. Тuто• (Тевтонац), rев­ сп. кра7'Скк итд.

ДА 1УМЈ1ђ, OCID( у тонскн н Теутои итд. тсмпера: темпера боје nв. (= такозвани).
насловима поглавља, Те.к.сас (Техаs), Текса­ (цртица пије потреб­ ти: према П, м оrућно
одељака и сп. када се шаиин, -анка, rехса­ на). је nисање великим
број и наслов налаэе схв (боље него rех­ темuерамевт и темле­ словом ТН (Тебе, Те­
у истом реду, нnр.: Ј. сашхн: в. -.IlliOђ. раменат. би, Тобом} и Твој као
УВОД, П. ЕВРОПА, теле- састављено: Теле­ Теиерифе и Тенерифа; израз nоштовања, али

П/. ВАНЕВРОПСКЕ хомуннкацвје, rеледн­ н,1 Тенерифн, боље то спада у "лична ,

ЗЕМЉЕ. рнгован итд. него на Тенервфама; ауторска одстуnаља "
Тачка се mппе нэме­ телевазија: ахцент је погрешно на Тенерн­ и не реrулише се оn­
ђу броја сати и мину­ краткоузnазни на ле фима. mтим правилима.
та, нпр. 9.30, 11.15 или дугоузnазни на теоријски и теоре7У:К1!; Тибяигев (Тiiblngen).
итд. Не сме се у тим вв. АЈщевт телевilзнја теоретнчар: теорнзн­ тнбннгенскн,· не ти­
ознакама употребља­ (дугосипазни на вн) ратк (-нзоватн). бннгеншкн.
вати запета, нити (по сматра се неправил­ Теразије, на Теразија­ тик-тах, тнха-rака; rвк­

енгл. обичају) две НЈD( из истих paзnora ма: не "изглед нека­ rакаrн, rвкта<Јем (бо­
тачке. као и Југослriввја (в. даmњеr Теразија " не­ ље веrо rнктакhем).
ТВ. Ова скраhеница то). го некадашњюr Тера­ тип-тоn.

увек се пише великим телефон: на телефону зија. ТИТУЛЕ и ознаке

словима, без тачке, а (Ко је на телефону? термо- састављено: занимаља пишу се
ако следи нека имени­ Ьстаните на телефоиу rермое.лехтрана, тер­ малим словом: НЮI(е­
ца, П даје npeARocr и сп.) сасвим је ис­ монуклеарнн, rермо­ њер Мarнli, проф. Ка­
одвојевом писању: ТВ праван склоп, нема
дннамнка итд. ша.ннн, мајстор Жнка,
днеВНЈIХ, ТВ лроrр8А1, потребе да се заме­ терцијарu, не терцнја­ кнез Мнлош, владика
ТВ гледаоiЏI. Допуш- љује са "nоред теле­ лан. Раде, СМанл-ага. Ве-
фона" и сп.

============n2============ ============ пз ============

 ЛИЈСИм словом се пи­ по ormrreм правилу за треба вокл-токн (в. силазни ахцент на
шу само од имају nрво слово у рече­ то). тре11ем слогу, али се
смисао стапвог надим­ ници. Тоцо, из Токија, у за књи:жевни nризнаје
ка или атрибута: Хај­ Т.Х. океu или Па­ Токију, Токиом (не: само краткоузлазffИ
Д}Т Вељко, Краљевв:Ь IЏiфп; ТIIXOOJCea.NCXН То:rсијом, Токијем); то­ ахцент на другом спо­
Марко. В. НАДИМ­ или падвф~~УХ~L хнјскн. За становнике гу, с дужином на тре­
ЦИ, ara; паша. тј. (то јест). може се рећи Токи­ hем: ок:јлiiтор, компд­
Одредба П 60 по Тје•ааме• (састављено јац, Токијка. зiiтор итд. Уп. Jyro-
којоЈ би BeJIИIOD,( сло­ према П). ТОЈtеравтав значи са мо cnaвnja.
вом требало писати -тка. Од двосложних "који толерише, трnе­ Торкемада(Тоrqиетаdа),
,,називе живих пог­ именица, датив и ло­ љив". Погрешна је не Торквемада.
лавара држава"(Пред­ катив завршавају се уnотреба у смислу торпедо је м. рода , у
седн:ИIС, Краљ, Папа по правилу само на ,.који се може то­ множини обично сред­
итд.) одбачева је у - тхн: тетхн, патх:н, лерисати" (Пове!Јање љег (торпеда).
новом Правопису. Та­ МОТIСН, сллеrкн, Вnar­ радијациЈе је толеран­ точилац (не roчнor;f) ,
ква употреба вепихог КII итд. Изузетак је тно и сп.): треба реl\и МИ. ТОЧНОl(И, ТОЧНЛа-
слова није прихваћева бнтка, где је обичније прнхватљнв, поднош­ 1.(8.
ни за верске титуле бкцн него бln'Кll. Код љнв, у rратщама доз­ то>~ка и точан (то ч­
(патрнјарх, далај-лама вишеслоЖЈПIХ именица вољеног итд. ност, неточав итд. )
итд.) па вв за оне радије се употребљава тољага (боље) и тојаrа; узето је из руског,
које се обично везују наставак -цн: эа.rоне­ дат. -зн. док фонетском разво­
само за једну пичност, I(Н, прнловецн, у кр­ Топквнски за.'lив, не ју ех. језика више од­
као фнрер, дуче, ха­ шщн (али и 38ГOHe:rtal Тонкиншки. В. -шкн. говарају облици тач­
удкљо, ооглавннх. итд., а посебно "хвала тоnао и топал. ка, тачан итд: Право­
Писаље Вк, Ваш, на Чt:CТIIТIUl", што је ТОUЈIТИ (се): 8. раС1У)­ nисом из 1960. било
ТН, Тlюј остављено је јасније него чecrнrui). ЛНТН, је предвиђено да се
као "стилиС'I'ИЧХа мо­ ТКIIТII, тхам, они ткају; ТОП•ЈIИСТ&. задрже само облици
гућност" али ве и по rxaj, тхајуЬ.н.· тхао, топлифИIUiција, лоmа , са а, али се у Хр­
"правописна обаве­ rхала, ткан. 0блнцн хибридна кованица од ватској касније одсту­
за". Титуле по fЬево rхем, ткеш и чем, домаhе основе и стра­ пило од тога. В. эа­
величанство, Љегова чern, мада се наводе у ног наставка . Боље је лета.
светост оатрнјарх по речиициыа, BИIIIe се рећи даљлвско rреја­ травкli, дат. rравцн 11
правилу се пишу ве­ не употребљавају. ње, увођеље даљнн­ травкн.

ликим словом nрве тло (боље), али и тле. схоr rрејања, односно транс- (nрефикс) пише
речи. тобОЈiац, тоболца и то­ 11зградња топловода. се састављено и не
Сх.раћенице др, боца. -тор, -дор: Имеюще меља облик: транс­
проф., ннж. в СЈIНЧВе Того, из Тога, у Тогу; хао окупатор, компо­ греснја, транссахар­
пишу се малим сло­ Тогоанац, -анха, то­ знтор, вентнлатор, ам­ скн, трансснбврскн.
вом, али у потпису rоансхв: Уп. Конго. басадор, тореадор итд. травспареитав, с при­
обично веп:вх:и:м (мада то јест: скраћено тј. у градском говору лосом транспарентно
П о томе не говори), топ-аок.а погрешно, најчешће имају дуго- и именицом траяспа-

============ n4============ ============ 2~============

 рснтвосr, употребља­ требао ен), "Требало речника, стилски не­ трвк~ввмак (цртица
ва се у смислу онога би да размислимо" прикладни у књиж. вије обавезна, в. ЦР­
што је досrупно очи­ (не: требали бнсмо). језику, али им нема ТИЦА Ј).
ма јавности. Нема Ако нема другог гла­ nраве замене. трим-стаэа.

nраву замену међу гола, требате се меља трец, англицизам с трио (м.), трнја~ трнју.
домаћим речима, али нормално кроз сва чијом се уnотребом трном; мн. трИЈа (ср.).
је nостало nомодни лица: "Не требаш претерује последљих трипут и трн луrа.

израз, с чијом се ми", "Требао ми је година. Кад је могуће , триста и трн стотине,

употребом претерује. љегов савет'', ."Шта су треба га заменити с трнстотп; трн хиљаде,

Где је моrуће, боље вам требали кључе­ правац развоја, скло­ 1рНХНЉ8ДЈIТН.

ви?" Допуштено је и ност, техаьа~ стрем­ троrодац, трогоца, ми.

је э.аменити га са
јавнн, отворен, не­ као прелазав глагол , љење, тенденција, ло­ трогодн.

скрнвен и сл. нпр. "Требаћемо вас". јава и сл. тродуми, тродулло ни­
су књижевни изрази:
тpucwruтaт ( пресађе­ "Требао сам новаца", треверка, дат. тренејr

цн, rен. мн. тренеркн. треба . рећи трострук,

ни део ткива или "Требате ли нешто?",
тренутак, ми. тренуци. троструко.
орган) боље него мада је у том случа­
трептати (ређе трелте­ троиuособав, тро1fПо-
транС11Лант (по енгле­ ју боље: "Требаћете
тн, ијек. треll'lјетн). сатнн, тронлоrодншњн
ском). нам", "Требало ми је
трансфер, али транс­ новаца", ,,Треба ли трелliем, они трелiЈ.у, итд.

трелЬућн и трелтнм, тројt, тројица, итд.: в .

верзала, трансверза­ вам нешто?".
они трелте, трелте!ш. Б~ЈЕВИ (збнр!ЈНЈ.
лан (fJe трансферза- У односним речени­ троЈка: као дво;ка (в.
тpclie- састављено( тре­
ла). цама no "Ево имена то).
Ьеразреднн, . треhесте­
травсцевдевтав и људи који су требали троставачвв: в. једно­
ленн, треliепознвац);
трансценденталан (у да говоре" поrрешан
ретко треЬо- (треliо­ ставачнн
фmtозофији ова ~а је лични облик су
школад. треlюшкол­ ТРЩIИ ПРИДЕВ (па­
придева . имају разли­ требалн, али не би сивни партицип) гради
скн).
чито значеље). ваљало ни "који је се, у на~елу; само
Треhи рајх.
травширати (П допуш­ требало да rоворе", од прелазних глаго­
три~ трнју итд.: в.
та и тр8ЈI}I(Нратн; не јер се не слаже са ла: отуда су nогреш­
транчнратн). субјектом у мвожини. БРОЈЕВИ (промена): ни облици као зар­
триангл; трнанrулаЦНЈа:
Трас.и не него Трејси У таквом случају рана пушка, неодго­
трнатлон (без ј, јер су
(Тrа~, lracey, nрези­ једини излаз је да
сложере речи).
ворена пнтања.. суда­

ме и женско име). се требати замени рена возила; ум. оте­

Тридо. Trudeau је
трафо-ставвца. неким другим тла­ чене ноге, цркнуга
француско nрезиме (и крава, боље је отекле
трr: в . УЈПfДВ голом (нматн, морати
у Канади); нема раз­
требати. Употребљава итд.). ноrе, угинула крава.
лог~ да се травс­ Иnак и од nојединих
се беэлично ако је у Требин.е, требнњскн,
хрибује Трудо, по неnрелазних глагола
споју с глаголом, нпр. Требињанин (и Треби­
"Сви треба да дођу" њац), Требињк:а.
енгл. изговору. постоје трпни придеви
тријуманр, трнјумвнр.:п који су дефинитивно
(не: треб8јЈ1, "Треба­ требоватв и требовање
тријумф, трнјумфалан, ушли у уnотребу :
ло је да знаш" (не: су русизми из војног
тријумфовати. днпломнран, неекс-

============ 226 ============ ============~7============

 плоднран, преурањен, трулети, трулео, трупе­
Ћелевтаво не него Че­
лренагљен, начнтан и ла (ијек. труљетн, Irентано (Celentano): в.
др. В. и уселнтн. трулно, труљела) и ч.
Уколико је праћен трулнтн, трулно, тру­
'ер не него ~ hерка
неком одредбом, трп­ лнла. Исто и за сло­ Ћ или к/iерка.
ни придев мора до~и жени глагол нстру­
llep•a је давнашњи на­
нза именице на IIOJY летн (нструлнтн). Тру­ родни облик, забеле­
се односи. Погрешно љење (не трулење). жен и код Вука, без­
је "Он се лечк . од трувu, дат. трутщн.
h: за речи са l1 види и разложно изостављен
задобтfјеннх повреда Тршиli, тршнhкн, Тр­ под ч. из · ЛР 60, који беле­
на утакмици", "Могу шићанин. llaбa, н/ш (као) на llaбy жи само кliepxa. Да­
се јавити сви эанн­ трwчак, тршчан са ч,
(велико Ћ само кад ТЈIВ гласи hеркн и
тересованн rpaђaНll за али трmЬе (збирна
куповину·", ,,Купљену означава храм у Ме­ hерцн, rен. ми. hеркн.
именица) са ll, све од ки). присвојни придев Ьер­
робу у друi'Ю( продав­
истог корена као тр­
ницама оставите на Ћампи (итал. Ciampi) КНН/ диминутив Јiерхн­
аа. да и Ьерчнца.
улазу"; треба "...од не него Чампи.
повреда Добијених на
туrовавu, дат. туго­
Ћампвво (итал. Ciam- liетев·алва (и hетен­
уrакмицн", "сви гра­
ванцн.
pino) не него Чампино. халва); не hетена ал­
тужвлац (не тужноц), Ћаво (Ciano): уобичаје- ва .
ђани (који су) заинте­
ресовани за куповн­
ген. тужноца, ми. 1}'-
но код нас, мада би -liи: в. ГЛАГОЛСКИ
жноцн, тужилаца; са ПРИЛОГ САДАШ-
ЈIУ", ".Робу купљену у nравилна транскрип­
другим продавница­
истим значељем тужЈI­
ција била Чано. ЊИ.
тељ, тужнтељка: 1}'- hивот и хнвот.
ма ..." llao (птал. ciao): уоби­
жнлаштво (не тужн­ Ћилипи не него Чи­
В. ннкад непрежа­ чаје.но код нас, мада
оштво).
љен.
би правилно било липи.
Тузла, тузланскн, Туз­ Јiирилометодски и hн­
трти, 1рСМ, трещ они чао.
лак, Тузланка. рнлометоднјевскн.
тру и тарем, тареш,
Тулуза је наш одо­
he је енклитика (као
ови тару; императив и ;е. в. то) и стога не ·ћки, никад -hскн: мла­
маћени облик за фр.
трн н тарн; таруЬн; сме доћи на поче­ днliкн, илемнhки, ннк­
Toulouse,· не треба пи­ шнЬхн, ГОСПЈthщ пеh­
тро, трла; трвен. тр­ так акценатске ~ели­
сати у м. роду Тулуз.
вена и трт. трта. не: ,.Нови експери­ кн итд.
Тувис, rys;нcКJI, Туви­
ТрубецкоЈ: боље Тру­ менти, речено је овде, liорсокак.
шанин, -анка (не Ту­
бецки, а у паде:жима he само потврдити liy: в. БУДУЋЕ ВРЕ­
нижанин).
само Трубецког (не оно urro се већ МЕ.
туаети, ијек. тулјеТII
ТрубецкоЈа), Трубец­ зн-ало" - треба: Нови Ьулбаствја и ђулбастн-
(постајати туп) , тупн­
ком, Трубецким. Тру­ ексnерименти, речено ја. ,
тн (Ч1lНИТИ тупим): в.
бецкаја: боље Трубец­ је овде, само hc по­ Ьурка, дат. hуркн (пре­
ка, а у паде:жима
мо Трубецке (не Тру­
са­
~~:rтЈ;,авс (Тour de тврдити

Ьевап,
...
Ьевабuнја, hе­
ма ПР и Ьурцн); . ген.
-у,.а;~е). мв. Ьурака к hуркн.
бецкаје), Трубецкој, вабuнјсц Ьевабџннн­ Ьуwка, дат. hушцн, ген.
Ту сов ( Tucson, у Ари­
Трубецком. в. РУС­ зони): не Таксон.
ца. мн. hушака и Јtушкн.
КА ИМЕНА . Ћеле-кула.

-=============== 228 ================ ===========2~===========

 увести: увеэен (не уве­ удараљка, дат. yдapaљ­ УЗВИЧНИК (знак уз­
жен). I(If. вика). Правила о пи­
увече. удвоје. саљу великог слова
у уви.с, скок увнс (али: у уд~ поред ранијег после уэвичника исrа
внсннј') . эначења судбина, да­ су tao и за упитник
увити: увнј_ увнјмо, нас је потпуно прих­ ~В. и: НАВОД-
увнјте. ваhено и эиачење не­
у са rеНИ'ГИВоМ, нпр. у уво, ува. поред: ухо, сре/iан случај или уз воду.
нас, у жена, у Црно­ уха. Промену увета, саобраhајна несреhа. у здравље (одвојено
траца добро је хао и увету, уветом неки удесЈIО, према П).
ход у исrом значељу. граматичари не приз­ Удиие (Италија), код у зиму.
Уб: на Убу. ндем на нају за кљижевну. нас се меља као мио­ уз инат (и у ннаТ).
Уб, боље него у Убу увозав значи "који се жива: у Удннама. узјахатв, узјашем, они
итд. тиче увоза" (увозне Словеначко име је узјашу.
убеДЈ11119 убедљнв, убе- тарнфе и сл.); уместо В идем. уз нос.
9ење безразложно су увозна роба, увозне удио (нпр. удно собе}, узор-мајка, узор-дете
осуђивани као русиз­ ДЈОТеле и сл. боље је али: у дну собе. ' итд.
ми и тражено је да увезена роба, увезене уживо: састављено, као уз пут: в. успут.
се замене са уверн­
щшеле. и друrи прилози слич­ уз то.
тн, уверљнв, уверење
уврспrrв:, уврштен и ног сасrава (уцело, Уэув-: в. Хаџн-.
(што није моГуће у укратко, улудо итд.),
уврщhен,· уврштење н у име.
реченицама као "Убе­ увршЬење; уврПЛ'ава­ мада га ПР не у RНат (и уз ннат).
дили су га да дође").
тн и увршifнваm бележн. уистину.
у бескрај.
уврх (nредлог). ужитак, мн. ужнцн. уједанпут; уједаред (са-
у бестраr.
у главу. Ужнuа реnублиu (в. стављено no П 60).
у бесцев.е. углас (нпр. повнкатн ГЕОГРАФСКА ИМЕ­ ујеДЈrо.
убити: убнј_ убнјмо,
углас). НА} . у јесев.
убнјте; убнј боже
угљев-двокс:вд, угљен­ у.жлебитн (не ужљебн­ ујутро и ујутру.
(Правопис ве nред­
-монокснд. тн), ужпебљен; ијек. уКЈiеwтити (не укљеш-
виђа писаље убнбо­
угвездита се, не уг­ ужпнјебнтн, ужлнјеб­ тнтн) ; нјех. уклнјеш­
же).
њездНТIТ се: в . rнездо. љен. ТНТI/.
убледетв,убледео ( ијек. Угрв (Мађари}, не уза: уза ме, уза њ, уза у ковитлац.
ублнједјетн, ублнједно,
Угари; ген. мн. Угара; се, уза те; уза знд, уза уколиgо и ~о nи­
ублнједјела).
једнина (данас неуоби­ шта, уза сrрану (боље шу се заједно, осим
убог, убогнјн, најубогн-
чајена) гласи Угрин. него уз страну) итд. кад колнко и то.тtко
јн.
Уrро-фннсхн (угро­ узаврети: мења се као чувају своје посебно
у брк.
-финска језичка поро­ вретн (в. то). значење (П 60 даје
убудуlае.
дица). узбрдо (навнше); уз бр­ пример: "У колико ra
у вези с нечнм, не у
угристи: угрнзен (не до у дословном зна­ пуга буде давао, у
везн нечеrа: у везн с
угрнжен). чељу. толико nута he му се
Вашнм пнтањеМ; у ве­
удаљ; скок удаљ. уз ветар. н враћати").
зн с тнмитд.

============ ============ 230 =========== =========== 231

у кораЈI (одвојено пре­ ти великим: nочетним ултра- увек саставље­ разумева дужу радњу:
ма П). словом ако долази на но: ултраэвук, . ултра­ ,..Наш институт ра­
YJIOCO. nрво место (Босанска љубнчаст_ ултракра~ ди на унапређиваљу
у коштац (одвојено уmща али УлНl(а бо­ кн, ултралевнчар ·Итд. [не: унапређ.ењi'Ј nо­
nрема П). санска). У П се ис­ улудо. љопривреде".
УЈСР8СТИt украден (не тиче да је у многим умало (nрилог, нпр. уватраr, унатрашке.
украђен). случајевиыа оправда­ умало не заборавнх). у иедоrлед (одвојено
УЈiрапо. није мало слово: умах (=у исти мах, од­ према П).
УЈiрИВО. "село ЛИпово, улица мах) . унеколико (= nомало,
YJI.pyr (:: унаоколо), :Вука Караџиhа., број у ме (~у мене). донекле).
али у круг у дос­ 12"; ,.Остаће без стру­ уместавt умесна, умес- у неповрат; у неврат
ловном значењу (нпр. је улице Савска, Јак­ но. (одвојено nрема П).
Уђнrе у круђ. ш.ићева и Ратних вој­ уместо (нечега). Увеско се nише с пр­
УЈiрупво ( =
у круџном них инвалида"; такође уметак, мн. умеl(Н. вим великим словом и
новцу; у главним цр­ кад је скраhено, нпр. умети: мења се као мења као наше име­
тама). "ул. Ћирила и Ме­ разумети (в. то). нице на -о: Унеска ,
улево. тодија". Треба избе­ умити: умиј, умнјмо, Унеску итд. Доnуште­
у лето. гавати бирократски умијте. но је, мада ређе, и
Улис (не УЛИ'Кс): боље оби.чај да се реч Умка: на Умхн, ндем писање у извор­
Однсеј, осим хада је улнца увек ставља на на Умку, боље него у ном облику UNESCO,
наслов романа Џ. почетак ( "у Улици УмКйитд. UNESCO-a, да би се
Џојса(.Ј. Јоусе; Ulysses). Немањююј" ум. нор­ умвоrом(е). сачувало О . као са­
улити: улнј, улнјмо, малног "у Немаљиној уназад није добро у ставни део скраћенице
улнјте. улiЩИ"); кад то кон­ сnојевима као "Видео (почетно слово енгл.
УЛИЦЕ н др. У нази­ текст дonyцrra, може сам ra уназад три речи organization).
вима улица, тргова, се увек употребити и годи:ве" (ум. лре трн унети: в. -нетн.
градских четврти, nар­ краhи назив ("у Не­ године), "Уназад два уииверз-ктет: Универзи­
кова, грађевина, спо­ мањиној"); поготову месеца све су чешћи тет у Београду; Бео­
меника итд. само се је бесмислено дода­ kварови" (ум. од пре градски универзитет;

nрва реч пшпе вели­ вати уmща и испред два месеца). Универзитет (велико
ким словом: Босанска назива који веh са­ унајкраfiе (прилог, нпр. У ако се схвата као
улица, Tpr алехсннач­ држе речи као бу­ унајкраliс речено); не скраћење nуног нази­
кнх рудара, Савскн левар, венац, лрНЈlаз, у најкраЬем. ва). В. УСТАНОВЕ.
венац, Стари град, трг итд. ("Улица бу­ унакрст. универэум је матема­
Кошугњах, Студент­ левар Војводе Степе", увакрnан, -сна, -ено. тички или статистич­
ски парк, Дом СННД11- "Улица Андриhев ве­ укаоколо. ки. термин; непотреб­
ката, Ново rробље, нац" и сл.). унапред. но је у смислу свемнр
Победннк, Бела куhа Упрп (Ulrich), не Ур­ унапређеаье (прелазак (космос, васиона).
итд. лих; Улриха или Ул­ у виши nоложај) не Укита (/' Unita, назив
Према П 60 требало рихе (Ulrike), не Урли­ треба мешати са уна­ итал. листа) има у
је и реч улица писа- ка. пређнвањбм, које под· оригиналу нагласак на

=========== 232 =========== ===========~3===========

nослеДЈЬем слогу, · па бнтхе), .али: гледати у во: Ко ? зар ја?- Где rлаголом бавнтн се
није преnоручљива очн, рећи- у очн. је убијен? ко ra је (нечим).
мељати га по падежи­ у памет; узмн се у убно? због . чега? Све уараэно (тако у реч­
ма (са .. Уннтом': памет(= оnамети се). је то остало нераз­ вику Матице српске,
Уннтнн допнснн.к и упеторо. јашњеdо. И при наво­ мада га правоnисии
сл.). Кад је моrућ­ УП.ИТНИК (знак пита­ ђењу директног гово­ приручиици не беле­
но, треба избеhи ља) мора се rmсати ра, с цртом или без же; уп. напрашо).
промену, mпnyhи са на к:рају сваке неза­ ње, текст се наставља упркос нечему, не упр­

лнсrом "Уннrа ': до­ висне упитне речеви­ малим словом: Заппо кос нечега.
лнсннк лнста "Уннrа " це. Погрешни су при­ мн је то требало? у про.леltе.
и сл. Напротив, име мери к.ао: ,Да ли је помнслн Петар. - Где упропаС'ПIТir. као за­

часоnиса "Ринашит<Ј" до тога морало доhи. сте? внкала је препастнтн (в. то).
(Rjnascita) наглаше11о С мало више бриге за старнца. у противвом.
је на слогу на, па се људе ..." или: "Чиме се уплвтати, уплн!Јем и упрсrе (прилог, нпр.
може нормално меља­ може објаснити овако уплетатн, уплеltем. энатн упрсте).
ти: .,Ринаnште", "Ри­ мали број учесника. у поводу (нечега) до­ ура, ређе хура (узвик).
нашити" итд. Организатори хажу-." бро је као и. поводом ураввмовка је руска
Уввцеф, Уннцефа или У оба примера тре­ (нечега). реч, али потребна у
UNICEF, UNICEF-a. бало је уместо тачке у подне. нашем језику, јер не­
унука, дат. унуци; уну­ да стоји упятник. упозвати, упознавати: ма одrоварајуhе заме­
кнн, боље него уну­ Упитник се не став­ упознају/ш (не упоэна­ не.
чнн. ља уз зависно-упитне ва.јуlш). "Упознали су уразумвти (се): уразу­
увутар (предлог с гени­ реченице , нпр. "Пита­ га о резултатима МНМ. они уразуме;
тивом) добра је и по­ мо се да ли је до -тога у сnровођељу плана" уразумн, -нмо, -нте/

требна реч. морало доhи. ''- "Ос­ nогрешно, треба: упо­ уразумно, -нла; ура­
увутрашљи и унуrарњн тало је неизвесно чи­ знали су га с резул­ эумљен.

једнако су правилни ме се може објаснити татима. Такође nо­ уракијум или ураннј
облици. Обично се овако мали број учес... грешно "Упознати (хемијски елемент);
први употреб~а у ника." У насловима смо да је било су­ Уран само као назив
материјалном значе­ се упитник може али коба '', треба: обавеш­ планете или божан­
љу, а друrк у ду­ не мора ставити, за­ тенн смо да је било сrва.
ховном (унуrарњн жн­ висно од иитонаЦЈЈје, сукоба. у раскорак (одвојено
вот и сл.). нпр. "Шта иам ДОНОСИ упола. према П).
увутр81ШЬОПОЈ111Т11ЧП нови закон?" и "Шта у noмoli, не упомоh. Урлих не него Улрих
(не унуrарnолнтlfЧКЈЈ); нам доноси нови за­ yuOCJieв и упошљен; (~. то).
унутрашњотрrовннскн. ко-н". уrтослење и упош­ -ус (латинско): в. - ос.
у • (= у љега). У низу реченица љење. усапутн: усахнуо, -хну­
уљкатк, уњкав: в. х. које су смислом тесно у почетку. ла н усахао, -хла.
уоколо: уокруr. везане једна за дру­ упражњаватв (нешто), у се (у= себе) .
уо"IИ. (предлог, нпр. гу, иза упитника мо­ русизам: rотово увек усетЈТв. "Усељен стан "
уочн npaз.IOIXJl, уочн же доhи и мало сло- може се заменити и "неусељен стан"

============234============ ============~5============
 нису грамаТИЧIСR пра­ усвут: састављено, ипр. ликим словом, nрема је састанак Удружења,
вклни облици (усеља­ "Рекао је то иеЈСЗКо П, могу се (нео­ то је одлука Савета,
ва се човек а не ycnyr", "Свратио бих бавезно) писати и допнсује се с Ах.IЩ'е­
стан), али се у не­ ја, али ми није ycnyr". незванични називи од мнјом. Иnак, писаће
достатку бољег израза Ys nyr само у до­ придева имена месrа се мало слово ахо је
морају прихватити. В . словпом эвачењу (= и врсте установе, нnр. именица одређена не­
ТРШШ ПРИДЕВ. nоред пута). Беотрадсхн )'liНВt:рзн­ ком заменицом или
усеље-.е, не уселен.е. усред; усред среде. тет (звапично: Унн­ придевом, нпр. наше
усвсвва,., уснсавач и уста: ген. ми. устију не .верзнтет у Беоrраду}, удружење, овај савет.
уснсач једнахо су доб­ сматра се кљижевним. Берлнвска опера и поменута академнја.
ри облици (први је УСТАНОВЕ. Називи сл. В. КЛУБОВИ; И за травсхрибоване
најуобичаје!Пfји). установа, nредуэећа, СПОРТСКА ТАК- стране називе , према

yCJmlo. организација, удруже­ МИЧЕЊА; ВОЈНЕ П, велИЈСИм словом

yciDdle'l'll, усхнпео, yc- ња и поп:втвчк.их тела ЈЕДИНШ(Е · пише се само прва

xнnehe (нјек. усхн­ имају велико почетно Ако је назив сло­ реч: Стејт департмент,
пјетн, уСККЈТ11о, ускн­ слово само у првој жен, тј. кад означава Форнн офнс, Манчес­
пјела), не ускнffнтн речи (и у оним ре­ посебно тело у охви­ тер јунајтед, Комедн
итд. чима које су и саме ру неке mupe орга­ франсез итд. Али
ус1UЈ111ЈВВК: у Правопи­ имена): Градска се­ низације, оба дела за­ укоЈIВКо нисмо сигур­
су је усвојен термин кретарнјат за caoбpa­ државају велико сло­ ни да друга реч није
узвичннк (в. то) . ltaj, Предузеltе за во nрве речи: Савет име, боље је и њу пи­
Ускрс (мало у само лронзводњу чарапа гувернера Народне сати великим словом.
кад је эаједиичка име­ н преднва "Космај'~ банке Југославије, Из­ у ствари.

ница, у зпачењу ускр­ Енергоннвест, Нолнт, вртнн одбор Удруже­ устврдити (рећв, изја­
сну!tе). Уп. Васкрс. Српска демократска ња новинара Србнје вити) пореклом је
услед: ијек. је усљед и странка, Доњн дом. итд . Када сnецифич­ хрватски глагол, али
услнјед. Палестннска ослобо­ ном имену nретходи nотребан као свршени
усоававха, дат. успа ­ днлачка органнзацнја ознака врсте установе, према несвршеноы

вандн. итд. Исто важи и за љена nрва реч може тврд11Т1f (Он је увек
успети. Уместо безпич­ називе скупова, кон­ се nисати малим или тврдно да... - Он је
mrх облика као ,,Не греса, сајмова, изпож­ великим словом: нз­ јуче устврдно да ...) .
успева ми да отво­ би, спортсюrх такми­ давачко (Издава чко) Није исто пrro и
рим", "Успело им је чења и других по­ предузеЬе "НаЈЮдна утврдвтн (установити,
да побегну", rрамати­ времених манифеста­ књнга ·~ фудбалскн констатовати).
чари препоручују лич­ ција: Треlш међуна­ (Фудбалскн) хлуб у стоиу.

не ("Не успевам да родна конгрес слава­ "Жељезннчар ·~ у страву.

отворим", "Успели су ста, Фестивал малнх Ахо се уместо пуног усуuти: као засукатн
да побегну") или тра­ н експернменталннх назква узима само (в. то).
же да се глагол успе­ сцена Југославнје, једна имеmща из ње­ у сусрет.
тв замени изразом Олnмffнјске нтре, Са­ rа , и она се пише ве­ Утах: в. Јута .
nohн за руком. јам моде итд. Ве- ли ким словом: сугра у те ( = у тебе) .
=========== ~6 =========== ===========~7===========
 утеха, дат. утt:ЈПI. фер: фер однос, фер
уто и утом ( =у тај нграч итд.; фер-плеј
мах, у том тренутку). фервје: множииа ж.
уто•рвВ8Т11, уrовару­ ф рода, не ср. род.
јем, не уrоваратн, ФИДЕ (не.променљиво
уrоварам. према П) или Фнда,
yтOJUII[O В. уколнхо. Фнде, Фидин.
утроје. Фабвјус је боља физв'IКохемијск.и (који
утрnс као сатртн (в. транскрипција за фр. се односи на фи.зичку
то). Fablus (према уобича­ хемију); фН3нчко-хе­
ухпебље (кјек. ухљеб­ јеиом начину прено­ мнјсхн (физички. и
ље) или ухљебнје (по шењз имена на -ius) хемијски). В. С!IО­
црквенослов. облику). него Фабнј.ис. ЖЕНИ ПРИДЕВИ.
уцело. ФАБРИ:ЧКИ НАЗИ­ фијаско (м.), мн. фнјас­
учас (одмах, убрзо). ВИ: в. МАРКЕ. ха (ср.), обичније не­
уuурпи, обичиије фајда: в. вајда . го фнјащн.
него учахурнтн (в. фо:(а)т: може се увек фијат (аутомобил); Фи­
чаура). эамепити са чнњенн­ јат, Фијата или
учеСПIЛЈI, -ла, -ло (уче­ да. Ми. факта или ФИАТ, ФИАТ-а (фа­
стале оретње и сл.), по латинском факта брика). В. и МАРКЕ.
уqесталост; није добро (мада су овај дру­ фикс-вдеја (с цртицом);
учестан, учестаност. ги облик критиковали предлагано је, али без
учетворо, )?.Те~~ поједнни rраматичари стварног ра.злога, да
уше~роитд. из истих разлога као се замени са .,фиксна
учитељвца, уч~~ТеЉн- и акта: в. то). идеја".
чнн. фала10'8, дат. фалавгн_ фалозоф, фнлоэофехн.
Упа, на Учкн. ген. ми. фаланrн и фнлозофнја, фнлозо­
уwетати се (и хад зна­ фаланлi. фнратн, према вашем
чи "усходати се": не ФАП, ФАП-а, ФАП-у традиционалном изrо­
узшетати). (фабрика); фал (ка­ вору rрчких речи: в. с
уwироко (али : у шн­ мион). и з. Нису оправдани
рнну). фарисеј, фарнсејсхн, облици фнлософ, фн­
ушити: ушнј, ушнјмо, обичније иеrо фарн­ лософнја итд., прим­
ушнјrе. зеј, фарнзејскн. љени из руског.
фКЦЈЈIU18 И фасцнхл. фiiЈП'ар, фнлтра, ген.
фашвстоидав (близак ми. фнлтара, боље
фашизму): не фашн­ него фнлтер, фшrте­
эондан, фашнссндан. ра.
FВI, FBI-ja (боље ла­ фи11.8Ј1е се употребљава
тиницом), или Еф-Би­ у мушком и у сред­
·Ај, Еф-Би-Аја. њем роду: у сnорт-

=========== =========== 238 =========== =========== 239

 ском значељу чешhн фолк репертоар и сл. фотос није добро уме­ Франческа (Francesca),
је ср. род. (необавезна цртица: в. сто фотоrрафнја, снн­ не Франћ-. Франчески
фиоu, у фнодн. ЦРТИЦА З, 6). мвх ИЛИ СЛНКВ. (Franceschi), Фраичес­
Фнреца: Фирентинац, фОЈIКЛор и придев Фо•а, фочансхн, Фо­ кија, не Франчесхог.
-инка. фнреН1'11Нсхн. фолхлорнн означавају чак (pel)e Фочанин), Фраа.о, Фраље, Фрањи:
Јављају се и облЈщи целок)'Ш!У културу и Фоч.анха. Последљих в. -о (ИМЕНА); св.
Флоревтипац, флорен­ обичаЈе једног народа; годипа прекменована Фраљо Асишки; фpa­
тннсхн (према лат.) и nогрешно је сводити у Србиље, али без IиВil.It фрањевачкн,
Фјорентинац, фјорен­ их на значеље на­ стварног разлога (Фо­ боље него фр8ЈЩНс­
тннqн (nрема итал . родних игара (плеса­ ча ј е старо словенско ханац. -анскн.
fiorentino ). ва) . Израз национални име грчког пореRЈЈа). Фраљо Јосиф (аустриј­
фирер (нем. фолклор је плеонас-
FUJrrer): фра: в. дон­ ски цар), боље него
тичан: треба рећи Фрnхе10ПТ8јв Franken-
малим словом, nрема Франц Јозеф (по нем .
само фолклор или stein), не Франхе-
п. в. ТНГУЛЕ. Franz Joseph). У прево­
надноналнн обнчајн,
фврuјс (и фнрннс, штаји. дима с других језпк.а
народна уметност н
nрема П). фравкофов (који гово­ среће се и "Фра нц
сл.
фиЬа (аутомобил). ри француски: фран­ Џозеф", "Франсоа
фои: в. де.
ФИФА: в. СКРА ЂЕ­ хофоне земље Афри­ Жозеф" и сл., што је
ФОНЕТСКО И ИЗ­
НИЦЕ НА -а. ке), боље него фран­ сасвим погрешно. В.
ВОРНО ПИСАЊЕ: в. хофонскн.
Фјодоров (руско nрези­ ИМЕНА ВЛАДАРА.
ИЗВОРНО ПИСА­ Франсоа
ме), не Федоров.
ЉЕ
(Franfois): фреквевц(иј)а: в. -mm.
Фјуми•иво (Fiumicino, због два вохала на фресха: дат. фрссхн и
Форив офис (Foreign
римски аеродром): не крају, најпогодније је фресдн, ген. мн. фре­
0./fice}. Погрешно је
Фјумићино, Фијумичи­ да испред презимена сака.
"Форењ'' . В. УСТА­
но.
НОВЕ.
остане непромељено фрв-uајмиаr (такм.иче­
фЈЈамеЈПО (nша11ска иг­ Формев(енгл . Foreman), (нnр.: Франсоа Мите­ ње у пењању по зидо­
ра), не флвмснrо. не Фореман.
рана, Франсоа Мите­ вима или стенама).
фламииго (птица): no рану итд.). Само ако Не фрн-клајмбннг (у
фото·: по П увек спо­
ПР 60 множина је нема друге моrућ- енгл. free-c/imbing сло­
јена, без обзира на
фламннзн. В. -о значење (фотоапарат. ности, може се во Ь се не изrовара).
(ИМЕНИЦЕ}. фоторепортер, фото­ мењати " Франсое", фрв-шоа (и дјугн-фрн
Флашвиr Мtдоуэ (Flu- монтажа, фотокопнја, "Франсои " итд. шоп, в.~-
shing Meadows). фотоколнратн; фото­ Фравсоаэ (Fran9oise) фронт: в . ИСТОРШ-
фоаје је м. рода, мно - !Јелнја, фотоелемент, или Фраисоаза; у про­ СКИ ДОГАЂАЈИ,
жина фоајен. фотосннтt:за). Пред­ мени Франсоазе,Фран­ ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ
фоu, дат. фокн. ност цртици се даје соазин итд. В. -е Фрушка ropa; фрушхо­
горскн.
фокстеријер. cawo у .,слободним и (ФРАЈЩУСКО).
Фоли Бержер (Folies случајви:м везама " хао ФРАНЦУСКА ИМЕ­ фудбм, фудбалер, фуд­
Bergere), не Фоли фото-а те.ље, фото-нз­ балсхн: не фугбал
НА: в. ДВОСТРУКА
итд.
Берже. ложба, фото-матерн­ ИМЕНА.
фолк: фолк пева ч, јал. Фрааческо (Francesco), фупцноиер и фунхцн­
онар.

==========240========== ============~!============
Фурпuија, фурлансхн; нтнмв, јер вије мио­
ставоввих је Фурлаи, жива). Уп. Тахнтн.
ж. Фурлавка. Сувиш­ хајде, хајдемо, хајдете;
но је употребљавати х крњи облици xajit
итал. назив Фријули хајдмо, xajre према
(Friuli). ПР 60 nишу се без
ФУТУР: в. БУдУЋЕ апострофа. Облици са
ВРЕМЕ· х. Известан број речи, х, према ПР, бољи су
Фуџијама или (плани- као алва, ам, амајлнја, него ајде, ајдемо итд.
на) Фуџи; сувишио је амал (амалнн), амам, Хајде де (није по­
"планина Фуџијама" асура, атар, чвура (са требан зарез nосле
јер реч јама значи изведеницама), јова, прве речи).
nланина. В. ЈАПАН­ уњкатн, уњкав, биле Хајд nарк (Нуdе Park) .
СКА ИМЕНА. су лроrлашене nо­ Хајдук Вељко, Хајдук­
грешвима у ПР 60, -Вељка, Хајдук-Вељ­
који је дoпyurrao само ков итд. (или све без
халва, хам, хамајлија, цртице): в. ЦРТИЦА
хамал(нн), хамам, ха­ УЗ ИМЕнА, НА­
сура, хатвр, чахура, ДИМЦИ.
јоха, хуњкатн, хуњкав. хајка, дат. хајцп, ген.
Овакво ограничење мн. хајкн.
не одговара стварном хај фиделити (енгл.
стању у хњиж. језику high jidelity - висока
источних крајева, где верност), чешhе у
се облици са х готово скраћеном облиху hi
yonurre не уnотребља­ ji, изг. хај фај (ло­
вају. У НОВОМ ПР грешно је хај фн).
углавном се једни и Хал (На/, енгл . лично
други облици nрих­ име): разликовати од
ватају као равноправ­ презимена Хол (Hall).
ни. В. и uојеци:не ре­ халављив, халалљнвост,
чи са х. не алалљнв.
Хабзбурr (боље него хало и ало (телефон­
Хабсбург, према П), ски позив).
хабзбуршкн; Хабзбур­ Хамфри (Нumphrey), не
говци или Хабзбурзи Хемфри.
(династија). хапс, халсана, (у)халсн­
Хавава (град), хавана тн, (у)халшеннк, не
(цигара). алситд.
Хавтв, са Хаитија, ва uракири, мн. харакн­
Хаитију (не на Ха- рнјн. Не харнкнрн.

-=============== 242 ============ ============243============

харввrа, дат. харннщ женско нме): не Хе­ имена појединих е~­ хиљадарка, дат. -арцн и

re11. ми. харннгн и тер, Хитер. роnских владара из -аркн, ген. мн. -аркн.

харiiНЈ'й. Хелев, Хелада: в. Је­ прошлости. Пошто то ХиМалаји, на Хималаји­

харлекии: в. арлеквн. лнн. није ни изворни ни ма: није уобичајено
Харди (Har/ey, енгл. хелидром (узлетиште одомаhени облик, бо­ Хималаја, на Химала­
nрезиме) као у називу за хеликоптере). Не ље је име наводити ји.
лондоиске улице Хар­ хелнодром (елемент у оригиналу: Хенри пrnep· увек саставље­

ли сгрит или марке хелно- долази од гр. (Henry) за енглес­ но: хнпермодеран, хн­
мотоцикла Харли-Деј­ хелнос, сунце, и јавља ке владаре, Хајнрих перпродукцнја итд.
видсон. Друго је Хер­ се у сложеницама као (Heinrich) за немачхе, хиnерреалиэам, хнлер­

ли (Hurley), као у хелнотераплја, хелно­ Анри (Henri) за фран­ реалнст(а), -нстifчкн.

nрезимену глумице центрнчан и сл.). цуске итд. Ул. Внљем. хитац, хнца, ми. хнцн.
Елизабет Херли. xeJUijyм и хелнј. хепиеvд (без ј јер је Хју (енгл. Hugh), не
хармокијум и хармо.н.нi хеликоптер (не хелн­ сложена реч). Хјуг, Хјуџ; Хјуз
Харт (енгл. Hart, Harte): хоцrер). хербаријум и хербариј (Hughes, презиме).
разликовати од Херт Хелсинки, Хелсинкија, Херод не него Ирод (в. хлапити: као .нсхлалитн
(в. то). хелсННШКII; Хелсинча­ то). (в. то).
харчити, боље него ар­ нин, -.анка. хероин. хоби, хобија, мн. хоби­
чнтн. ХЕМИЈСКА ЈЕДИ· херој, хероизам, херо­ ји.
Хаџн-. Према ПраiiОПИ­ ЊЕЊА. Otoжe•m на­ нна, херонка. Хок, Хокиис (Hawk(e),
су, презимена с дода­ зиви чији је први део Херт (John Hurt, William Hawkins): не Хоук,
ЦЈЈМа хаџи, узун и сл. иепроменљив mппу Hurt, глумци): друго Хоукинс.
пишу се састављено, се с цртицом: ватри је nрезиме Харт (в. хокус-покус.

без цртице: Хаџиnав­ јум-хлорнд, маrнезн­ то). Холандија: нагласак је

ловић, Хаџиомеровић, јум-сулфат, уrљен-дн­ Херцег Нови (боље ва другом слогу, не
Узунмирковић, Бели­ окснд, сребро-нНТрат одвојено према П), на првом.

марковић и сл. Ово итд. Они са спојним Херцеmовљанин, -ан­ ХОЛАНДСКА ИМЕ·
свакако ваяrи и за вокалом о, као хло­ ка, херцегновскн. НА. Холандски језик
презимена на Пол­ роводоннх, сумпорово­ Хесиод, боље него Хе­ нма сложен .вокалстm

(ПОiщимитров и сл.). доннк, пишу се са­ зиод. в. с и з (изго­ систем и недосnедиу

Правоm1спа одредба стављено. вор). ортоrрафију, па је
ипак не искључује хемисфера, не хемнсве­ хидратаитив крем (ко­ тешко дати сигурна

nраво носиоца прези­ ра. ји влажи кожу), не nравила за тр1Ц1скрнп­

мена да сам одреди хемороиди (шуљеви), хндрантнн. цнју. Спој ае се nре­
начин nисаља у скла­ не хемерондн. хидро· увек саставље­ носи као а ( Claes -
ду с пороЩNном тра­ Хемпшвр (Hampshire), но: ХЈЈДроцентрала, хн­ Клас), е€ као е (Ver-
дицијом (нпр. Цин­ не Хемпшајр. дроелектрана, хндро­ meer - Вермер), оо
цар-Марковиh). Хемфрн не него Хам­ авнон итд. као о (Јоор - Јоп), ое
хвале вредан (не хва­ фри (в. то). Хиландар, ХЈIЛандарсхн, као у (De Boer - де
лмрсдан). ХеЈtрп или ХенрИЈ( се боље него Хилендар, Бур), ои као ау
Хедер (Heather, енгл. често уnотребљава за
хнлендарскн. (Houten- Хаутен), ij

=========== =========== 244 ============~5============

 као еј или ај (Dijkstra еко) Jorge изговара се хтео не хтео (без цр­
- Дејкстра . или Дајк­ Жорже (не Жорге). те према П). Исто ва­
стра ), ui и uy као ој Хосе (mп. . Jose), не жи и за друге слојеве
(Zuider Zee - Зојдер Хозе. Лортуrалско (и овог типа: знала не
Зе, Cruyff - Кројф). бразилеко) Jose
изго­ знала, радно не радно
Спој sch . се чита вара се Жозе. итд.
ех (не ш), нnр. xohem-нellew; xoliy-нe­ хука, дат. хуцн.
Scheveningen - Схеве­ hy. хумха, дат. хумци, ген.
нинген; слово g се Хо Ши Мии или Хо­ мн. хумкн.
готово увек изговара шимин (бивши Сај­ хумореска: као гроте­
х, али се код нас по гон), хошнмннскн. ска (в. то).
традицији преноси као. храиилац (не хранноц), хура и ура (узвик).
г (Van Gogh - Ван мн. хранноцн, храни­
Гог, Huygens - Хај­ лада.
генс или боље Хој­ храпав, храпавост, не
генс) . За исцрпније рапав, рапавост.
податке в. Правопис, хрбат, хрпта или хр­
тачке 165-169. бата.
холокауст (грчка реч, хрвати се, хрва ч nо­
данас у значењу "по­ грешно, треба: рвати
кољ Јевреја под на­ се, рвач.
цистима"): нема по­ хрваштииа, не хрвiЈ.ТШ­
требе да се nреноси тнна.
енглески изговор хо­ хрид је обично ж. ро­
локост. да, али се допушта и
Хон, Голди (Goldie м.: те високе хрндн
Hawn), не Хоун. или ти високи. хрндн.
Хонrконг (боље него Христос, боље него
Хонr Конг); хонгкон­ Христ; у падежима са­
шкн. мо: Христа, Христу,
Хондурас, Хондураша­ Христов.
нпн, -анка: хондура­ хромоэом, обичније не­
скн, боље него хонду­ го хромосом.
рашкн. хропац и ропац.
хонорисати или хоно­ хрскати, хрскав, хрска­
рнратн (награђивати внца, не рскатн, ре­
хонораром), не хоно­ кав, рскавнца.

рарисатн. хрчак, ми. хрчцн или

хо-рук (узвик). хрчковн.

Хорхе (шп. Jorge); пор­ Хсивхуа (агенција) не

тугалско (и бразил- него Синхуа.

==========246=========== =========== =========== 247

 цело време: боље све ЦИА: в. СКРА ЋЕНИ­ ње бројеве (поготову ·
време. ЦЕНА ~а. оне до десет) није
цепатв ее и цењкатн цив11Ј111З8Ц11јсп (и ци­ пожељно писати циф­
ц се: оба облика су у внлнзационн) значи ром: не ,.,Долазио је 8
употреби у књиж. је­ "који се односи на nута" него "Долазио
зику, мада приручnи­ цивилизацију" yoiiiil'I'e; је осам пута". Ни­
ци обично дају пред­ не ваља га уnотреб­ је уобичајено почиња­
t латинско в. ЛАТИН­ ност облику са н. љавати наместо цнвн­ ти реченицу циф­
СКА ИМЕНА. цевта.р је реч која се лнзован или културан ром: уместо "46 људи
-са. При изворном пи­ злоупотребљава у на­ ("цивилизацијско по­ је поднело пријаве",
саљу имена . лати­
из зивима установа: ,.об­ нашање" и сл.). "1972. године се уnи­
нице као Tosca, Petrar- разовни центар" умес­ ЦlmUiив: в. ИАтНА сао на факултет"
ca, према тачк.и 1016 то школа, "клинич­
НАРОДА. боље је "Четрдесет
Правописа, у промени хо-болнички центар" циr.ла: rен. ми . .цнгала. шест људи ...", ,,Године
треба с заменити са уместо болннца, ,.трж­ 1972. се уnисао... ". Не
цнјапалијум и цнјан­
k: Toske, Petrark.in, Sa- ни центар" као назив треба мешати цифре
калиј.
lamanku итд. за већу продавницу, и слова у истом бро­
ЦИЈЩак (састављено);
-ца и -ција: в. -нца и .,центар за збрињава­ ју: не "115 хиљада"
цнкцак лнннја, цнкцах
-нцнја. ње деце" уместо дечји него или "115.000"
дом итд. Увек је кретање и сл. (цртица
Цавтат,давтаrскн, Цав­ или "сто петнаест
таћанин, ~автаћаика боље употребити спе­ необавеэна: в . 11Р11f­
хиљада". Приближни
(ређе Цавтајка). цифичаЈf назив поједи­ ЦА 7).
бројеви као "дВанаес­
Царско село (у Русији), не установе. Умес­ ЦИЈIИВДар, I[ШlННдрВ. не
так", "сто nедесетак"
боље него Царскоје то "насељени це.нтар" цнлнндер.
морају се писати
Село (чл. 1576 Право­ ДОВОЉНО је реЈ\и насе­ цир ада и церада (облик
словима, не "12-ак",
писа). ље. са е ближи је ори­
,.150-так" и слично.
СВS: в. Сн-Бн-Ес. цеитиметар, боље него гиЈЈалу).
Види и: ТАЧКА УЗ
цвилети, IЏШЛtю, ијек. сантнметар: погрешно цифра је само nоједи­
ЦИФРЕ; НУЛА; ДА­
цвнљетн, цвнлно, цвн­ је цантнмета~ Скра­ начни знак за пш:ање
hеница цм без тач­ ТУМИ
љела: не цвнлнтн. бројева (0, 1 и:rд. до ЦИЦВМЈIЦL
цедиљка, дат. цеднљкн,
ке: в. СКРА . НИЦЕ 9). Погрешни су стога CNN: в. Сн-Ен-Ен
ген. ми. цеднљкн и МЕРА).
изрази као . "астро­ Црвена армија, црве-
ЦеитраЈIIrоафрн'IЈ(а Ре­
цеднљака.
номске цифре", "За­ ноармејад, -ејскн.
Цезар. Када је фран­ публика.
бележена је цифра од IQ)DeHeти се, црвенео
цуско Иl\fe (Cesar) тре­ Цесарец, Цесарца, Це­
двадесет хиљада посе­ се, ије.к. црвењетн се,
ба га транскрибовати сарчев.
тилаца" и сл., где дрвенно се, црвењела
према изrовору Сезар, Цетиње: уобичајено је
на Цетнњу, са Цетн­
треба рећи броk од­ се. Облик црвеннтн,
Сезара.
ња, али се допушта и
носно нзнос, свота, "чинити црвеним", да­
цело- састављено у
сложеницама: цело­ у Цетнњу, нз Цетнња. количина и сл. нас је готово потпуно
бројан. целовечерњн цеце-мува (цеце-му;rа, ЦИФРЕ (писаље) . У изашао из употребе.
итд. деце-мушнца). саставу реченице, ма- В. -нтн.

===========~8=========== =========== =========== 249

црвево.кожац, др.вено­ (увек малим словом, неочекивано ("Отрча или оба израза које
кошда (мало ц). В. као и белац, црвено­ ва благајну, а кад црта повезује више­
ИМЕНА НАРОДА. кожад). В. ИМЕНА тамо - мрак"}, заме­ члани: угаХМЈЩа Пар­
црвевосмеiЈ, дрвено:жут НАРОДА. љује предикат у нас· тизан - Квннс парк
(нијансе); дрвено-:жут Црн KOIIТIПeBT ( Аф­ ловима ("Звезда и рещтерс. Нво АндрнЈЈ.
(комбинација двеју рика): великим сло­ Партизан - домаћиии (10. lX 1892 - 13. ПЈ
боја); дрвено-плвво­ вом прве речи. Уп. турнира"}, уводи об­ 1975). У нехнм озна­
-бела застава. Но.вн свет. јашљеље значеља кама наnоредних веза ,
Црес, дреСКII, Цреша­ црво-бео, дрно-дрмн ("лат. mobl/is - пок­ :као рубрика лз~ље­
иин, Црешанка. итд. {с цртицом за ретан") или ближе но-нађено, ахцнја се­
црuа, ген. ии. дркава комбинације двеју бо­ одреl)еље теме {.,Фуд­ ло-rрад. пап Немач­
(ве дрквll). ја; спојена црноснв - бал - nравила игре") ха-Италнја-Јапан и
ЦРКВЕ. Званични ва­ нијавса). П допушта и и означава почетак и сл., П допуwта nи­
зиви цркава и верс­ сnојено nисаље у ус­ крај диреltТНог говора саље и с белинама и
ких организација nи­ таљеним изразима као у дијалознма (- Мене без љих.
шу се вепюси:м почет­ црнобелн фнлм, црно­ чекате? - упита Ве­ Црту треба разлико­
ним словом прве ре­ бели телевизор: В. ра). - Може послу­ вати од ЦЈУГИЦе: у на­
чи (Српска православ­ БОЈЕ. жити {као у овом шој штамnи редовно
на дрква, Като.пнчха ЈЦЈИО·жута (црвожута) примеру) и за одва­ се срећу nоrрешни
црква, Исламска вјер­ монархија (= Aycrpo- јаље nоследље рече­ облици као Баш -
ска заједннда), незва­ yrapcкa). нице или групе рече­ чаршнја, кад - тад и
кични малим (лротес­ црnсти, црпем. они цр­ ница у оквиру nacyca. сл. уместо Баш-чар­
тавтска црква). Назк­ пу; црпу!ш;. дрпао, Као правописн:и шнја, хад-тад. У изра­
ви храмова и манас­ црпла, црпен. Допуш­ знак, црта има зна­ зима типа xolieш-нe­
ткра nишу се малим та се и цр11.НТН, цр­ чеље ,,до", нпр. 10-12 lieш nише се цртица,
словом (црква светог лнм, они црпе; црпе­ метара, 45- 50 степе­ али ако су им сас­
Марка, хатедрала у hн: црлно, црiШЛа; нн, ФредерiТК Шопен тавнк делови ВЈfШе­
МилануЈ, али сlмо црпљен. (1810-1849); такође чпани, П захтева
име веЛИIОIМ (Светн ЦРТА (повлака) има означава везу између уnотребу ЦЈУГе с раз­
Наум, 'Ьурђевн сrуио­ двојаку уnотребу: :као два иmt више имена, маком: ндн мн - до­

.ви). В. светн; УСТА ­ знак интерпуикције и нпр. пут Беоrрад-Са· ђн мн, држ - не дај
НОВЕ. :као праволисни знак. рајево-Мостар. Иљф­ (или без икаквог
црквут {norpeiШJo): в. У првом случају озна­ Летров, разговори на знака: хnю не хтео

ТРПНИ ПРИДЕВ. чава nаузу (Нflp.: .,Све рела.цнјн САД-Егн­ итд.), двадесет-rрнде­
црМDуркт (са м, према је добро почело, а сад оат-Израел. У наче­ сет али двадесет лет
П 60 и речиаку Ма­ - видиш и сам"), изд­ лу, црта као знак ин­ - трндеа:т итд.

тице срnске). Види: н. ваја уметнуте делове терпункције одваја се В. и ЦРТИЦА; од;
Црва Гора; Црна гора речеинце (,,Под црк­ бел ина ма, а :као пра­ mмеђу; НАДИМЦИ.
(име неколико nлани­ вом је - бар се тако вописни знак nише се цртапа, дат. цртанкн
на и висоравни). nрича закоnана без разма:ка, осим у
И дртаiЩН, ген.. ми.
црвц, црнхнња, дрнче благо") , уводи нешто случају кад су један
цртанки.

===========~О=========== ===========~1===========
ЦРТИЦА (у штампар­ ла, хоhеш..ЈiеЬеш итд. рачун, колор фотогра­ раЗЈЈога П препоручу­
ству назвава и дивиз (али: ндн мя ~ дорн фнја, днзел локомо­ је да се пишу састав­
или тире) , за. раЗЈЈИ­ МН. в. ЦРТА) и У тква, бантllМ катего­ љено I(IJ1ЩaX, пннг­
"У од црте , НИЈе знак пpибJIIOIQIJIМ ознака­ рија, "Сава" центар, оонг, думдум, лонг­
IПIТерпуmщије него ма к:ао десет-летваест. Орнјенr експрес итд. плеј итд. (због сло­
сам:о nравописви знак; годнну-две. Не пише (4)Лисање без цр­ жевих израза као
употребљава се у по­ се у изразима као чо­ тице nрепоручује се Щ11Щах(-}лнннја, rrннr­
лусложеницама или за век жаба, CJ11lJGlP ама­ кад је испред имени­ nom(-)турннр н сл.).
разrракичаваље дело­ тер, јер ту друга реч це непроменљива реч За спојеве с елемен­
ва речи. Пише се одреl)ује прву. страног порекла, при­ тима ауто, мото, фо­
увек: без размак:а. Л (З) У спојевиыа две­ девског или прИ11ош­ то, кнно, радно, вн­
је донекле смаљио ју именица од ко­ коr значења, tmp. со­ део, мннн, максн в. те
употребу цртице у јих прва, непромен­ ло ra чха, бруто те­ речи.
односу ка Правопис љива, одређује дру­ жнна, нето зарада, ЦРТИЦА УЗ ИМЕ­
из 1960. гу, црnща се задр­
експрес кафа, ннстанr НА. Кад личном име­
(1} Остаје н даље жава у традиционал­ чорба, гала вечера ну претходи титула,
употреба цртице у ним изразима као итд. наДИ}tfак. ознака срод­
сложеним придевима сломен-плоча, рак-ра­ (5) Ахо је на првом ства или занимања, и
(в. то), после циф­ на, хлнн-чорба, жар­ месту слово, цртица када је тај претходни
ре у сложеницама -от.нда, узор-мајка, Ьс­ се пише, нnр. Х-бом­ део непроменљив, Л
(18. СЛОЖВНИЦЕ С тен-алва, na и у нови­ ба, г-жнца, али иије 60 је захтевао да се
БЮЈЕмЈ, испред нас­ јим уколико nредстав­ обавезна уз имена
цртица пише у свим
тавка у промени слов­ љају појмовну једи­ слова (алфа честица, падежима осим номи­
мих скраЬеюща, нпр . ницу, као фнкс-нде­ гама зрацН) нити натива: кума Мица
чланнце ММФ-а, у ја, фрн-шол, далај-ла­ уз скраhенице (ПЕН
али од кума-Мнце,
ЖГП-у. и при рас­ ма, генерал-пуковннк, клуб, LP плоча).
мас-меднј, кварц-лам­ Чнча Иляја али са
тављању r:чи на (6) Не треба писати
оа. Ту спадају и нази­ Чнча-Илнјом, и та­
крају реда в. то). За цртицу када две или
употребу цртице уз ви хемијских једиње­ ко исто Хајдук-Вељка,
више не проме нљивих
ња (в. то). Тамо rде Змај-Јовн, баба-Ружо
имена в. следећу речи одређују кмени­
mtje у питању устаље­ итд.; једнако и у при­
ОДР..С(ДUИЦ)' цу (поп н рок музика)
t2) Цртица се пи~е ни израз, него повре­ својном nри,цеву (мај­
нити кад иста реч
у симетрИ'IН'ИМ СПОЈе­ мени сусрет двеју стор-Дејанов, хума­
одре~ује две или ви­
ВЯ148 (од две реЧ'Н именица које се моrу -.Мнцнн). Према новом
ше имепица (фолк
исте врсте које се наћи и у друrим певачн н певачнце). Правопису цртица је
уэајамво одређују) комбинациј ама, црти­ (7) Ако nрви еле­ необавезна, а не тре­
као мархсн38М-лењн­ ца није обавезна: QСЗ мент сложеюще већ ба је никада писати
ннзам, како-тако, та­ концерт. рок певач, садржи ЦЈУ"ЩУ, не ако је прва реч сама
мо-амо, брже-боље, поп звезда, rаксн сrа­ треба писати и другу: по себи непромен­
навраr-нанос, оов)'ЩI­ ннца, ннднго копнја, це-мол акорд, дјуrн­ љива (тј. ако yonurгe
-лоrегнн, рекла-rа311- шунд роман, . жнро - фрн шоп. Из сличних нема облика за друге

=========== =========== 252 ============~З ============

 падеже, пrro бива код Чаиu (итал. Ciampi),
титула страног поре­ не Ћампи.
Юiа): кнр Јању, хаџн чар (драж, привлач­
Јована, ефf:ндн Мн­ носr); llap (добит).
rнн, с дон Педром, о ч чарка, дат. чарцн, ген.
фра Брнн, сер Џо­ ми~ чаркн.
зефе итд. В. дон, фра, чартер: чартt:р аран.ж­

ар. ман, чарrер лет итд.

Када је непроиенљи­ ч и ll: В. -нч. као и (црти:ца није обавезна:
во име на првом поједине речи. У ита­ в. ЦРТИЦА З).
месту а титула на лијанским и шпанским чаршав, не чаршаф.
другом, цртица се пи­ именима треба увек ЧАСОПИСИ: в . Ј1.М&
ше у свим падежима: писати ч а не ll: НА ЛИСТОВА.
Сманл-ага, од СМанл­ Челини, Чезаре, Че­ чаура, lllUЧаурнтн се,
-аге, Феруз-паша итд. лентано, Чннечита , де учаурнтн се, :ючаурн­
(в. ara). Ам:ичис, Пучини, Фе­ тн се, обичније него
В. и ДВОСЈРУКА личе, Беатриче, Ви­ чахура итд. В. х.
ИМЕНА; ДВОСТРУ­ чеица, Веспучн, Кро­ чачаика (pamja), дат.
КА ПРЕЗИМЕНА. че, Фалачи, Фраиче­ чачанкн и чачандн.
цурвти, цурно, цурнЈЈе, ско, ла Фениче, Па­ чворуга, дат. чворузн.

не цуретн итд. чино итд.; Мачадо , Чезаре (итал. Cesare),

Манча, Санчо, Кончи­ не Ћезаре ; нагласак
та, Камачо, Ечеверија је на првом слогу.
итд. В. и:. ЈАПАН­ Чеј~ (енrл. Chase), не
СКА ИМЕНА. Чеј з.
Чаадајев: в. аа. чело: в. на челу.
чавка, дат. чавкн ЧелСЈt (Chelsea), не
(обичније него чавцн, Ч ел зи.
како је у ПР), ген. чемер (отров), lfeмep
ми. чавкн; чавчнјн и (појас за новац).
чав•l}н. Чернобиљ (не Черно­
Чајавец, Чајавца, Ча­ бил), чернобнљ~н.
јавчев. честитка, пат. честнr­
чајапа, дат. чајанхн и кн. обичније него чес­
чајанц:н, ген. мн. ча­ тнцн; ген. ми. честн­
јанкн. rака и чесrнтхн. В.
Чаковец, у Чаковцу; - тка.
чаковачкн. чесrо пута погрешно,
чак штавише, плеона­ треба много пута, до­
зам: треба само чак ста пута, више пута,
или само штавнше. или често.

===========~4=========== ============== 255 ===========

четворх.а, дат. четвор­ ка -Мнлане, чнка-Мн­ ·•IIЦL Присвојни при­ да готово сви глаголи
цн и четворки, ген. ланов итд. (или све дев од именица на сличног значеља има­
мн. четворки и чеТIЮ­ без цртице: в. ЦР­ -ЈЩа завршава се на ју и повратни и пре­
рака. ТИЦА УЗ ИМЕНА). ·Н'111Н (Мнлнчнн и лазни облих: зачудна
ttетворо, четворица Чилеuац (становник сл.), ал и од тог пра­ сам се и зачуднло ме
итд.: в. БРОЈЕВИ Чилеа); чнлеанац вила, ради блаrозвуч­ је, нзненадно сам се и
(3бврНН). (учесник светског ности , П (тачха 85ц) нзненаднло ме је, за­
'1етвороду11ЛW погреш­
фудбалског првенства иэуэео је именице ва препастио сам се и
но ум. четворострухн.
у Чилеу). - чнца. Отуда 1\е бити запрепасrнло ме је,
ЧIIЈiети: као НIПЧНЛетн
в. тpoдylll111. девојЧНЦIIн, AнЧill(liН, итд. В . радује ме.
(в. то). певачнднн, кројаЧII­
'lетвороиаособп, чет­ "IУд0В8.ПIТ88 (боље; П
ЧIIJIJiuи, не Ћилипи. цнн, чнчнцнн итд.
воронпосатнн, четво­ допушта и чудовн­
Ч1111ечита (итал. Cine- u'la: хао чнха (в. то); шаН), чудовншна, -I11Ro.
ронпогоднrињи итд.
citta), не Ћнне/иrrа. Чича ИJutja (Сганоје­ чука, дат. чукн.
четворо-веторо.
'IJПtanaц, не ЧНlТНоц;
четвртфинале: ср. рода , вић : с велиЮЈМ Ч јер чукувбаба, чукундеда,
ми. чннноцн, чиннла­
чешhе него мушког. је стални део надим­ чухунунух (боље него
ца.
В. ф811але. ка). шукунбаба итд.).
чиnка, дат. чнлкн
четири, четнрнју итд.: 'UГ'IИЏ, ЧНЧНI(НН: В. чучећ](е и чуче!tкн.
(обичније него чнлцн.
в. БРОЈЕВИ (оро~ -чЈЩа.
како је у ПР 60), ген.
на). ми. чниака и чнпкн.
ЧЛАН у страним име­
четирието, четири СТО· нима: в. НАСЛОВИ.
чистији, најчнсrнји, не
тине, четнрнстотн; че­ човек ·жаба (без цр­
чншЬ.н, најчншhн.
тири хиљаде, четнр11· тице: в. ЦРТИЦА 2).
чистоЬа у материјал­
хнљадити.
ном смислу (хуће,
човеоrји (боље) и чо­
Чешир (Cheshire), ке вечији.
одела и сл.) , чнстота
Чешајр. чоха (дат. чохн) и чоја;
у духовном ( осећања,
Чешха; Чешка Реоуб· Језика , обичаја итл.). чохан и чојан.
лика (ово друго само 'lиталац (не чнтаоц); чудм ме (нешто), то ra
у зваНИЧЈtом опхоl}е­ ми. чнтаоцн, читала­
је чуднло, зар вас то
њу). ца .
чуди? и сл. Стариј и
Чивава (Chihuahua), са­ читавка, дат. ЧНТ8НifН.
језикословци осуђива­
везна држава у Мек­ ген. ми . чнтанкн.
ли су прелаз ну упо­

сику; чнвава (врсrа 'IИТ811а проба (у позо­ требу глагола чуднтн

пса). ркшrу), ве чнтајуhа. као германнзам, зах­
Чввитaвeuja(Civitavec­ читуља је ц~а руб­ тевајуhи да се каже
chia}, боље него -кја рика посмртних огла­ само чудим се, чудно
према П; не Ћл­ са , или списак умр­ се томе, зар се томе
внтавехиј'в. лих: ум. ,.Дали смо чуД11Тt!! итд. Ова за­
чијн rо,ц (било чији), читуљу у новинама " брана углавном је
чнјнгод (нечији). боље је "Дали смо остала без дејства, јер
~а: чнха Милан, чн- посмртни оглас". се изгубило из вида

==========~6========~ ===========~7 ===========

 ност првом облику џуду, qудом итд., а у
као традиционалном. nракси чешће џудоа,
Џереи (Jersey): енгл. џудоу, qудоом. Ова
џ изговор је Џерзи. друга промена могла
Џибсов: погрешно ум. би се бpaiПml тиме
Гибсон (Gihson). IDТO је реч сложена, с
U11д8 (копље); ђнда, l)н­ елементом до који се
џабе и иаба. до (јунак). јавља и у другим
џак (врећа), 1)ак (уче­ џијуџицу, џнјущщуа јапанизмима (~о,
ник) . (састављено према П; бушндо итд.). Изведе­
џакузи (од америчке данас углавном заме­ нице: џуднста, -нсткн­
фабричке марке Ja- њено изразом џудо). ња, -нC7'1f'DПI, uyдam.
cuzzi: када или басен ~бе~ погреUЈно пл (јединица мере);
с вештачким струја­ уместо Гилберт (Gil- l)ул (руж:а, турцизам).
њем воде). Не ђахузн. bert). џус: в. l)yc.
џамахирија, нова арап­ Џиигис-кав.
ска именица која Џо (Јое), не Џое.
значи отприлике .,све­ Џоана се код нас упо-
народна република". требљава за два енгл.
Не треба умесrо Ли­ ж:енска имена, Joanna
бија употребљавати (или Joanne: скраћено
израз (Либијска) Џа­ од Josephine Anne) и
махирија, осим у текс­ Joan. У овом другом
товима где се и друге случају исправнија је
државе означавају пу­ транскрипција Џоун.
ним званичиим нази­ Џои (Јоеу), облик од­
вом. мила од Џо; разлико­
џавгриэати, џавт,рВЗ88, вати од ж. имена Џој
uангрнзало и чанrрн­ (Јоу).
затн итд. Џонг, Ерика (не Јонг).
џбун: обичније жбун. Џоу Евлај (или Чу
џеэ: иез оркестар,· џез Енлај, према стари­
музика и сл.. (необа­ јој транскрипцији). В.
везна цртица, в. ЦР­ КИНЕСКА ИМЕНА.
ТИЦА з). џубокс је код нас
џем lпекмез), ђем (део примљено преко ита­
коњсtсе опреме). лијанског: према из­
џем сеwв (енгл. јат ворном облику (енгл.
session): не .,сејшн". juke-Ьox) тачније би
Џемс или Џејмс (енгл. било uук-бокс.
James); П даје пред- џудо: правилно је џуда,

=========== 258 ============ ============259============

 шери-брев,ци с цртицом крајина изговара се ШXIi), али се јавља и
nрема ПР); још тач­ швр, не швјр: Јорк- -шкн: ВНШЮI, велешхн
није би бюю rтерн­ шир (Yorkshire), Де- (у ПР 60 као придеви
ш -брендн, пourro је реч IЮIППИр (Devonshire), ОД Вис ОДНОСИО Be-
енглеска (cherry brandy Дopceтшвp(Dorsetshire) лес), хупрешхн (поред
- лихер од трешаља). итд. Тако и Њу Хемn- хуирескн, од Купрес у
Друго је шерн, врста шир (New Hampshire}, ПР), .ввтешхн итд.
maju, дат. шajl(lf. вива (енгл. sheny од држава у оквиру САд. Сасвим је погрешно
шамаита; ша.мролна. nшавсхог jerez). Dlll'l'll: шнј, шнјмо, употребљавати наста-
waaxa, дат. шaЛl(lf и шес:тс:то ( =шест шнјте. В. ЗАПОВЕД- вак -шхн за имена са
Ш8/IХК. стотина), шестстоrо­ НИ НА ЧИН. завршетх:ом р или н,
шарац (шарен кољ; вр­ д11111ЊК (= бtХЈ-rоднш­ JDIUIIapu, дат. шншвр- нпр. Шербур, Мел-
ста митраљеза) ; Ша­ њн), шестстотн пишу цн, ген. IOI. шншврхн. бурн, Тоихин, Кантон,
рац (име коња). се са стс (мада се IIIJIIIIU, дат. ШВ1I1ХН, Гетинген итд.: љихови
mapu, дат. шаркн тако не изговарају) да rев. ми. Ш1ll1l1Пl и nридеви гласе исхљу-
(об~е него ш~цн, би се раЗЈЈИХовали од шншака. чиво шербурскн, меп-
хахо је у ПР). облика броја 6: ше­ ·шп: овај наставак се бурнсхн, ТОНКННСХ11,
шароа (шарен nac), ~о. шестоrодншњн (= јавља уместо наставка хвнтонскн, гетннrен-
Шаров (име пса). 6-годишњи ). - скн ако се основа схн.
шаролик, не шарено­ шест хиљада, шесrхн­ завршава на ш. ж, х, ШКОЛСКИ ПРЕДМЕ-
лнк. љаДЈIТн. г или на к коме ТИ: в. ПРЕДМЕТИ
шароња (wарен во) , Шибеиик, Шибенчанин, претходи још један (.ШКОЛСКИ).
Шароња (име вола). -чанка, шнбенскк (ре­ сугласИИЈС: КНl(ОШ - шкољка, дат. ШКОЉl(lt
Шар-nлавина, шарпла­ тко шнбенкчхн). хнцошхн, лупеж - лу- ген. ми. шкољака и
нннсхн,· шарпланннад
шизофревија, -нчан, пешкн, Вли - влвш- шкољхн.
(пас). -нчар, обичније него хв, Праг - прашхн. шкорпија, обичније не-
шаруља (шарена кра-
сzН3офреннја итд. Њујорк - њујоршкн. го схорпнја (ПР без
ва), Шаруља (име Шила (енгл. Sheila ), не Ако завршном к разлога забраљује пр-
краве).
Шејла. претходи вокал, вас- ви облИIС): шкорпнон
Шат ел Араб.
шкмwuоо или шнмпан­ тавак ће бити - чкн: (оружје).
шега, дат. шеm.
эа, оба мушхог рода. Acrex - астеч:тат (не Шкотск:а: Шхот, Шкот-
Шејла, не него
Шила у множини женског астешкн). киња. Нису препоруч-
(в. то) .
рода ( афрнчке ШlfМ­ За основе са завр- љиви облици ШЈtОТ-
шема, шемаrскн, шема­
панэе). mетком с или s нема ланђаииЈf, Шхотлав-
Т11Зоваrн, обкчкије не­
wио ми га Ћура (по П одреt)епих правила: ђаИЈСа, сховаии по уr-
го схема итд. Само
боље него с цртица­ чешћи је наставп леду на немачки.
облик шема уnотреб­
ма, шко-мн-га-Бура). - скн, као у днркусхн. шкрrа, дат. шкрrн.
љава се у смислу тех­
ничких нацрта.
шкnu, дат. ШН1II(It_ ген.. rуннсхн, одескн, кав- Шлеска ИЈ1И Шлезија
Шербур (CherЬourg), ми. шнпака к штmхн. каскн, врбаскн (боље је наш традиционални
-шир. Завршетак -shire него врбашхн), техса- назив за покрајину на
шербурскн (не шер­
буршкн). у називима енгл. no- скн (боље него текса- југозаnаду Пољске и

============260============ =========== 261 ============

 северу Чехословачке : шоаиац: по П малим Штај•бек (SteinЬeck): • ...,.,. се.

придев IШТесхн. У словом у значењу боље Сrајнбех, по ш..еь. (Szczecin}, не

штампи се последљих "учесник грађанског америчхом изrовору Шћећии.
година уобичајио об­ рата у Шпаиији". овог презимена .
ЛИ1С Шљонск (према шпаркаса (боље: штед­ 111'1'81[8, дат. шт;щв.
пољском, nогреmно на хаснца односно WТIIJI8Jid[a, дат. штн­
транскрибовано умес­ штедноннца). nаљl(Н, ген. мн. штн­

то Шлонск), који се швекутщија, шлекулн­ лаљхн.

не може уnотребити сатн (-нратн} и слеху­ ШТIПiатв, ШТllПВМ, оии

ШТЈlЛају, IlГ171najy/Jн;
за
.
ЈИНе
чешки
...
нити
део
за
покра-
раниЈа
. лацнја,
(-нратн)
спехулнсатн
могу имати данас ретко 1Л7'11ЛЉеN,
историјска раздобља. исто значеље, али је IlГ171DЉУ, шт.rтљу1ит.
облик са ш обичннји 011'0 и да: в . д&
Уп. Фурланнја.
Ј.WЬака, дат. шљацн. у значењу .,трговина ШТО I'ОД И шrогод: В.

Ј.WЬука, дат. шљукн. у циљу стицања вели­ ГОД.

Пl.'iивка, дат. шмннкн. ке добити" (уп . шпе­ ШтопОЈDС боље Сrок­

Шо (Shaw), не Шоу ; кулант), а облик са с хоп:м (в. то).
Џорџ Бернард . Шо у значењу "нагађање, ШТО Jlll.
(George Bernard Shaw}, разматраље, теорети­ DIТO•o: шrоно реч;
боље него Бернард шrоно рече, шrоно
сање" (уп. nридев спе­
Ш о. рекоше, лrrоно хажу
хулатнван - који се
Шов (Sean, ирска име тиче размишљања). итд .

често у земљама енгл . шnерплоча. штрајкбрехер, Ш7рвјх­

језика): не Син. Шри Лавха: тачније је брехерскн.
шортс, боље него Сри Ланка (шрн је Штрбац,Штрпца, Штрп­
шорц: ын. шортсевн и индијски изговор); чев.

(реТЈСо) шортссвн. Шрнланчаиин (Сри-) , wтука, дат. ттутат.

woy, аиrлицизам с чи­ шрнланчанскн (срн-). ID)'КJII•: боље чу:кун- (в.

јом се употребом пре­ У географском смис­ то).
терује: ако nриредба лу (за разлику од по­ шумiiДЈiјсп, данас
садржи само музичке литичког) може се и обичније него шума­
тачке једног извођача даље употребљавати д11Нсхн.
(без гостију, балета, име Це~лон, Цејлоња­ шуц ~,...,.,., шунд

скечева итд.) треба је иии, ЦејЛОНСКI/. роман и сл. (ве­

назвати концерт а не штаб, штабнн или обавезна цртица: в.
шоу. Сложеии:це: шоу­ штапсхн. ЦР1ИЦА 3).
-бнзннс; шоумен. штавише (=чак, nоред шупа, дат. Ш)'НХЈl.
шофершајбва некњи- свега). (Али: " Шта шупаљ., шулљнјн, нај­
жевно, треба рећи внше да кажем? "). В. шупљнј.н.
ветробран, ветробран­ чах. шrr: шутом, шуrов.н
ско стакло или пред­ штајерац (мало ш кад {боље) и шутем, шу­
ње стакло.
означава врсту коља). тевн.

============262============ ============263============
 Иван Клајн

РЕЧНИК ЈЕЗИЧКИХ НЕДОУМИЦА

Шесто, доnуњено и измељено издање

Издавач
Српска ш:колска књига
Београд, Прерадоваћева 4
8011/30-30-929, 30-30-930
063/83-80-555

За нздавача
Владимир Периh, директор

Комијутерска припрема
Анђелка Секулић
Зоран Табаковиh

Почетни тwраж: 10.000

Штампа
КИЗ "Алтера", Београд,
Живојина Жујовиhа 2
CIP - Каталогизација у nубликацији
Народна библиотека Србије, Београд

811.163.4 Ј '35(038)

КЛАЈН, Иван
Речник језичких недоумица !Иван Клајв.
- б. доnуљено и измењево изд. - Београд:
Српска цrколска кљига, 2004 (Београд:
КИЗ "Алтера"). - 268 стр.; 17 cm. -
(Мала лексикографска библиотека)

Тираж 10.000

ISBN 86-83565-12-2

а) Српски језик - Речвици, праnописви

. COBISS.SR-ID 105022988