1.

slajd
Jovan Damaskin (oko 676—749) bio je svestrano obrazovani sirijski monah, poreklom iz
Damaska, koji se bavio teologijom, pravom, filozofijom i muzikom. U prvoj polovini VIII veka.
On je poslednji „Crkveni otac“ i prvi mislilac vizantijske filozofije, kao i jedan od najvećih
sistematičara hrišćanskog učenja.
Jovanovo obrazovanje u mladosti srećno se odvijalo. Otac mu je specijalno za to doveo u
kuću univerzalno obrazovanog i sposobnog učitelja, kalabrijskog monaha grčkog porekla,
Kozmu, koga je prethodno kao roba otkupio od Saracena. Kozma je preneo na Jovana
veliko znanje iz aritmetike, geometrije, muzike, astrologije, retorike, dijalektike i etike po
Platonu i Aristotelu i, naravno, iz bogoslovlja. Posle Sergijeve smrti, Jovan ga je za kratko
vreme nasledio na činovničkoj funkciji, ali izgleda sa jačom ulogom “prvoga savetnika” na
dvoru kalifa Valida (705-715).

2. slajd
 U Vizantiji u to vreme, se pojavila i brzo širila jeres ikonoborstva, podržana od cara
Lava III Isavrijanca (717-741).
Jovan je među prvima poveo pismenu borbu za odbranu svetih ikona koje su bile
napadnute. Njegovo pisanje je razgnevilo vizantijskog cara, ali pošto Jovan nije bio
stanovnik Vizantije, nije mogao ni da ga uhapsi, ni osudi. Onda se car poslužio
klevetom. Napisano je lažno pismo u kome Jovan navodno nudi svoju pomoć u
osvajanju Damaska, i poslato kalifu. Ovaj je odmah naredio da se Jovanu oduzme
položaj u kalifatu, odseče desna ruka i provede kroz grad okovan u lance. Te iste
noći, mučenik Jovan se pomolio Presvetoj Bogorodici da mu vrati odsečenu ruku.
Zaspao je držeći ikonu Majke Božije, i ona mu se javila u snu, rekavši da je zaceljen,
naredivši mu da bez prestanka mora sa njom teško da radi. Čuvši o čudu koje se
desilo, i koje je svedočilo o nedužnosti Jovana, kalif je zatražio oproštaj i ponudio mu
da ga vrati na položaj koji je ranije imao. Svetitelj je to odbio, i razdelivši svo imanje
koje je imao, zajedno sa svojim učiteljem Kozmom odlazi ka Jerusalimu, u manastir
Sv. Save Osvećenog.
 Upokojio se mirno oko 776. godine u stotinu četvrtoj godini svoga života. Na osnovu
njegovog ličnog svedočanstva, da je 734. godine bio rukopoložen od jerusalimskog
Patrijarha u čin sveštenika (jeromonaha). Manastir je napustio samo da bi osudio
ikonoborce koji su držali sabor u Carigradu 754. godine. Tamo je doživeo da bude
zatvoren i mučen, ali je preživeo.
 3. slajd
Sveti Jovan je bio raznovrstan i plodan pisac. Veoma je origiinalan u načinu izlaganja,
strogo metodičan i koncizan. Pesnički stil mu je uvek sjajan. Sva dela je napisao na
briljantnom grčkom jeziku i sva su ona nastala u Lavri Sv. Save.
 “Istočnik znanja” je knjiga u tri dela;
Prvi od njih čini “Dijalektika ili Filosofska poglavlja”, sastavljena po Aristotelu. Ona
objašnjava osnovne filosofske pojmove, kao: biće, suština, priroda, ipostas, slučaj, rod,
vrsta, individua, identitet itd.
Drugi deo je naslovljen “Ο jeresima ukratko”. Pisac nabraja 103 jeresi i zablude, na osnovu
ranijih spisa na istu temu, koristeći najviše Epifanija Kiparskog. Svoj jeresiološki pregled
završava bogoslovskim ispovedanjem vere.
Treći deo nosi naslov “Tačno izloženje Pravoslavne vepe”. On je najvažniji; predstavlja
pokušaj stvaranja sistema, koji je uglavnom dogmatski svod stvoren na osnovu ranijih
pisaca Crkve, naročito Kapadokijaca, među ovima posebno Grigorija Bogoslova, zatim
Kirila, Lava Rimskog Leontija, Dionisija i Maksima.

4. slajd
• Damaskin nastoji da verno izloži učenje Crkve, i pri tome se slobodno i stvaralački
kreće u bogoslovskom predanju, razlikuje osnovno i sporedno, ne upušta se u sporna
rasuđivanja, ali ne prikriva ni problematiku. Damaskinov “Istočnik znanja” preveden je
na slovenski jezik već u X veku.
• On je vekovima služio kao jedinstveni bogoslovski priručnik na Istoku. Sve do
pojave trotomne Dogmatike prepodobnog Justina Novoga (Popovića), Jovan
Damaskin nije imao pravog, stvaralačkog nastavljača svoga dela. Sveštena
uporedna mesta jeste zbirka tekstova iz Svetog Pisma i odgovarajućih
svetootačkih citata ο različitim pitanjima vere i pobožnosti, raspoređenih
azbučnim redom i po predmetima.
• Protiv onih koji odbacuju svete ikone, tri rasprave, napisane su između 726. i 731.
godine kao reakcija na mere koje je car Lav III Isavrijanac preduzeo protiv ikona.
Poznati su i drugi polemički spisi: Protiv jeresi nestorijanaca, Protiv jakovita
(monofizita), Ο Trisvetoj pesmi (protiv monofizita), Ο složenoj prirodi (protiv
monofizitskih akefalita), Rasprava ο tome da su u Hristu dve volje i dve energije i
dvostruka ostala svojstva, Odgovori judejima itd. Himnografska dela su ta zbog kojih je
Damaskin nazvan Zlatoustrujni.