Ротквица (лат.

Raphanus sativus) је зељаста вишегодишња биљка из фамилије купуса

(Brassicaceae), коју су људи почели да гаје пре времена Античког Рима. Ротквица се узгаја
углавном ради исхране људи, али поједине сорте су индустријски значајне биљке (узгајају
се ради производње уља).
Ротквице се узгајају и конзумирају широм света, а углавном се једу сирове као
хрскаво поврће за салату оштрог укуса. Постоје бројне сорте, које се разликују по
величини, укусу, боји и дужини времена које им је потребно да сазревају. Ротквице дугују
свој оштар укус разним хемијским једињењима које производе биљке,
укључујући глукозинолат, мирозиназу и изотиоцијанат. Понекад се узгајају као пратеће
биљке и пате од неколико штеточина и болести. Брзо клијају и брзо расту, те уобичајене
мање сорте спремне за конзумацију у року од месец дана, док је за веће
сорте дајкона потребно неколико месеци. Пошто се лако узгајају и брзо се беру, ротквице
често саде баштовани почетници. Друга употреба ротквице је као покривач или додатни
усев зими, или као крмни усев. Неке ротквице се узгајају због семена; друге, као што је
дајкон, могу се узгајати за производњу уља.

Историја
Сорте ротквице су данас широко распрострањене широм света, али готово да нема
доступних археолошких записа који би помогли у одређивању њихове ране историје и
припитомљавањаМеђутим, научници су пробно лоцирали порекло Raphanus
sativus у југоисточној Азији, јер је ово једини регион где су откривени заиста дивљи
облици. Чини се да су Индија, централна Кина и Централна Азија били секундарни центри
у којима су се развили различити облици.
Ротквице улазе у историјски запис у трећем веку
пре нове ере Грчки и римски земљорадници из
првог века нове ере дали су детаље о малим,
великим, округлим, дугим, благим и оштрим
сортама. Сматра се да је ротквица била једна од
првих европских култура унесених у
Америку. Немачки ботаничар пријавио је
ротквице од 45 kilograms (100 pounds) и
отприлике 90 centimetres (3 feet) у дужину 1544.
године, иако је једина сорта те величине данас
јапанска ротквица Сакурајима.[5]
Опис

Ротквице су једногодишње или двогодишње купусњачке културе које се узгајају због свог
натеченог корена који може бити лоптаст, конусан или цилиндричан. Боја коре корена
варира од беле преко ружичасте, црвене, љубичасте, жуте и зелене до црне, али месо је
обично бело. Корени добијају боју од антоцијана. Црвене сорте користе
антоцијанин пеларгонидин као пигмент, а љубичасте сорте добијају боју
од цијанидина] Мање врсте имају неколико листова дужине око 13 cm (5 in) са округлим
кореном до 2,5 cm (1 in) у пречнику или витким, дугим коренима до 7 cm (3 in) дужине. И
једне и друге се обично једу сирове у салатама.Дужи облик корена, укључујући
оријенталне ротквице, дајикон или мули, и зимске ротквице, нарасте до 60 cm (24 in) у
дужину са лишћем високим око 60 cm (24 in) са ширином од 45 cm (18 in).- Месо ротквице
убрано на време је хрскаво и слатко, али постаје горко и жилаво ако се поврће предуго
остави у земљи Листови су распоређени у розету. Они имају лиратни облик, што значи да
су перасто подељени са увећаним
завршним режњем и мањим
бочним режњевима. Бели цветови
се налазе
на гроздастој цвасти. Плодови су
мале махуне које се могу јести док
су младе.
Ротквица је диплоидна врста, и
има
18 хромозома (2n=18). Процењује
се да геном ротквице садржи
између 526 и 574Mb