САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................2
1. СОФТВЕР................................................................................................................................3
1.1. Системски софтвер.........................................................................................................3
1.1.1. Оперативни сyстем..................................................................................................4
1.1.2. Управљање процесором..........................................................................................7
1.1.3. Управљање меморијом............................................................................................8
1.1.4. Управљање улазом и излазом.................................................................................9
1.2. Услужни софтвер..........................................................................................................17
1.3. Апликативни софтвер...................................................................................................18
ЗАКЊУЧАК.................................................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................20

СофтверСтрана 1
 УВОД
Рачунар је одавно постао основно средство за вршење многих наших свакодневних
активности. То је уређај који нас прати у скоро свим дерлатностима, од чисто пословних
па до забавно – рекреативних игара. Ипак ретко ко од нас се пита „Шта је у ствари,
рачунар?“ једна од многих дефиниција могла би да гласи овако:
Рачунар је електронски аутоматски репрограмибилни нумерички уређај за обраду
информација.
Две основне, нераздвојне компоненте ртачунара (рачунарског ситема) су: хардвер и
софтвер. Некада, до треће генерације рачунара могла је да се уочи оштра граница између
хардвера и софтвера. Код савремених рачунара то није случај.
Хардвер сачињавају сви електронски, електромеханички и механички склопови и
уређаји у саставу рачунара, ккоји су тако пројектовани и реализовани да служе чувању,
обради и преносу информација.
Софтвер представља скуп свих програмских решења чији је задатак да омогуће,
подрже и контролишу исправно функционисање хардвера и да извршавају обраду
информација према корисничким захтевима.

СофтверСтрана 2
 1. СОФТВЕР

Рачунарски систем састоји се од основних елемената: хардверских модула и

информација. То су основни рачунарски ресурси. Програми представљају веома важне
рачунарске ресурсе; практично, без програмских решења која се извршавају, није могуће
користити рачунар (хардвер).
Под појмом софтвер (Software) подразумевају се сви програми који могу да се
извршавају на рачунару. Неки од њих су обавезни (рачунар без њих не може да
функционише), а други су потребни у појединим случајевима. Модуларност је основни
принцип софтверске грађе. Сав постојећи софтвер који се користи на рачунару може да се
подели у две основне категорије:
 системски софтвер и
 апликативни софтвер.

Услужни
софтвер Управљачи
Системски
софтвер ресурсима
Оперативни
софтвер
Језгрго
СОФТВЕР
Кориснички (Нуклеус
Апликативн програми
и
софтвер Апликативни
пакети

Слика 1. Приказ структуре софтвера

1.1. Системски софтвер

Системски софтвер представља групу програмских производа који су

неопходни за рад система. Апликативни софтвер је, у ствари скуп програма посебне
намене који кориснику омогућавају решавање одређених задатака из специфичних

СофтверСтрана 3
области: техника, банкарство, обрада текста... Рачунарски систем може да
функционише без апликативног софтвера.

1.1.1. Оперативни сyстем

Оперативни систем (Operatig System) ОС је скуп системских програма који служе

за управљање радом рачунара, врше контролу његовог рада оптималним коришћењем
ресурса и омогућавају кориснику да извршава сопствене апликативне прогараме.
Оперативни систем је тако конципиран да оптимално управља радом хардверских
ресурса. У почетку су оперативни системи искључиво зависили од типа рачунара, били су
креирани за конкретне системе.
Тек након уопштавања појединих хардверских модула и њихове унификације, почели
су да се развијају оперативни системи општег карактера применљиви на великом броју
рачунара.
Функција оперативног система може сликовито да се прикаже на следећој блок
шеми.
За анализу структуре оперативног система и за дефиницију објашњење његових
функција потребно је ближе одредити неке појмове усвојити одговарајуће називе.
Корисник (User) предаје свој посао (Job) оперативном систе Корисник је било ко, ко
решавање задатка препусти рачунару. Посао (Job) скуп неопходних активности
приликом решавања проблема задат рачунару. Посао може да се расчлани на ситније
целине, кораке (Job Step), који се извршавају један за другим, као на пример: превођење
програма његово учитавање и извршавање.
Пошто оперативни систем прихвати корисников посао, он може да креира
неколико процеса. Процес или задатак је таква активност рачунара, извршењу задатака,
која може да се одвија упоредо (конкурентно) са другим сличним процесима. То је
најмањи део посла којим управља оперативни систем. Однос између посла, корака и
процеса може да се илуструје шемом на следећој слици.

СофтверСтрана 4
 Корисник
(User)

Посао
(job)

Корак Корак
(Job step) (Job step)

Проце Процес Процес

с
Компонент Стандард
е ни
оперативно модули
г система оперативн
Главни ог система
програми и за Улаз
подпрогра /излаз
ми

Слика 2. Графичка дефиниција појмова; корисник, посао, процес.

С обзиром на своју намену, оперативни систем је врло сложене структуре, која

може да се представи графички, као на слици 3.
Језгро (System Nucleus, Kernel) је основни део оперативног система и његов задатак
је да обезбеди услове, окружење (Enviroment) за формирање и извршење процеса.
Директно се ослања на хардвер рачунара и повезује његове функционалне могућности са
програмским решењима осталих модула оперативног система. Језгро ОС, или неки његов
део смештен је у рачунару као резидентни софтвер (најчешће у EPROM-у). Подпрограми
садржани у језгру (уважавајући хардверске перформансе рачунара) контролишу
елементарне, али веома значајне функције, као што су: механизам прекида, процес
адресирања, сат реалног времена, извршавање групе специјалних инструкција и слично.
С обзиром на сложеност и велику разноликост оперативних система, који су у
почетку развијани за сваки тип рачунара понаособ, модул и функције оперативног
система најједноставније је објаснити на оперативним системима за PC рачунаре. Ту је
постигнута унификација решења, те постоји лепеза ОС дизајнираних за PC рачунаре.

СофтверСтрана 5
 Слика 3. Основне функсије оперативног система

Основни улазно-излазни систем: BIOS (Basic Input Output System) може да се сматра
језгром оперативног система за "персоналце". У почетној верзији био је смештен у 8 KB
EPROM-а на високим адресама централне меморије. Доградњом и проширењем, већи део
BIOS-а налази се у дефинисаној зони хард диска (најпре на дискети). Његове основне
целине су групе програма за „подизање система" (Start Up) и ROMBIOS.
- БИОС
-а) са HD (или дискете) у RAM. То је иницијално пуњење рачунара IPL (Initial
Program Poading).

Слика 4. Логичка веза између појединим модулима оперативних система

ROM BIOS извршава основне, неопходне функције, као што је тестирање и

управљање радом периферијских јединица, превођење једноставних команди и слично.
У савременим рачунарима постоји могућност да се упоредо (паралелно,
конкурентно) одвија већи број активности. То значи да је је могуће истовремено

СофтверСтрана 6
постојање и извршавање већег броја активних процеса. Сагласно томе, постоје
једнокориснички и вишекориснички (Multiuser) рачунарски системи, па самим тим, и
оперативни системи за те рачунаре.
Код вишекорисничких система (то су системи на којима се извршава већи број
програма упоредо), корисник (User) свој посао (Job) у облику одговарајућих процеса
извршава на рачунару, користећи расположиве ресурсе (хардверске: процесор, меморију,
улаз/излаз... и софтверске: модуле и рутине оперативног система и услужног софтвера),
а при томе је допуштено и другим корисницима (програмима) да ангажују те ресурсе.
Све је то могуће захваљујући оперативном систему.
Оперативни систем подржава рад рачунара и управља ресурсима система
(Manager of Resourses) на следећи начин:
- води рачуна о расположивим ресурсима,
- прати и одлучује ко добија ресурсе, када и колико дуго,
- додељује ресурсе и
- ослобађа и враћа ресурсе.
Програми оперативног система могу да се групишу у четири целине и то тако да
свака од њих одговара конкретној групи ресурса. На тај начин оперативни систем
подржава и контролише рад рачунара:
Те основне функције су:
- управљање процесом или процесором (Process Management),
- управљање меморијом (Metogu Management),
- управљање улазом и излазом (Input Outpu (Device) Management) и
- управљање информацијама (Информатион Манагемент).

1.1.2. Управљање процесором

Сви задаци у току обраде захтевају ангажовање централног процесора. Појам

процесора може мало да се уопшти, па се под њим сматра сваки ресурс централне
јединице који извршава машинске инструкције.
У случају вишепрограмског режима рада (Multiprogramming) веома је значајно
решење проблема додељивања процесора, то јест инструкције ког програма и колико дуго
ће се извршавати. Пошто у реалном временском интервалу процесор може да извршава
инструкције само једног корисничког ограма (додељен је једном процесу), остали процеси
формирају ред чекања (Processor Queue).

СофтверСтрана 7
 Управљач процес(ор)ом - процесор менаџер (Processor Manager) је п програмских
модула оперативног система који дефинише редове кања, правила приоритета и методе
доделе процесора тако да се постигне птимално извршавање свих процеса (програма).
Оперативни систем има посебне рутине (процедуре) за обраду прекида (Innterrupt
Handling Routine). Детектовани захтев за прекид решава се у два корака: анализа
захтева и обрада прекида. Рутина за прекид преузима онтролу над процесором
прекидајући његов текући посао. Све важне информације о прекинутом послу смештају
се на стек, како би могао регуларно да се настави. Процесор је под контролом посебних
инструкција (Privileged Instructions) оперативног система, које га ангажују на шавању
новог задатка према дефинисаном алгоритму. Један од честих критеријума доделе
процесора је принцип поделе времена (Time Sharing). Прекидом интерног сата, активира
се процесор менаџер и у једнаким временским интервалима (Time Slice) процесор се
додељује циклично сваком од активних процеса.
На примеру од три активна процеса (или програма) може да се прикаже поступак
поделе времена, при чему процес број два има нешто већи приоритет од остала два
процеса.
Процес Процес2 Процес Процес Процес
1 3 2 1

Слика 4. Пример одвијања више процеса на једнопроцесорском рачунару

Програмски модул процесор менаџера који врши расподелу процесорског времена

назива се диспечер (Dispatcher) или планер (Low Level Sheduler).
Код вишепроцесорских система увећане су могућности хардверских ресурса и
обезбеђен је виши ниво паралелног рада у одвијању више процеса. Осим повећања
ефикасности, добија се много на поузданости. Уколико испадне из рада један од
процесора, процес се извршава на следећем који је у функцији.

1.1.3. Управљање меморијом

Управљање меморијом (Metogu Management) обухвата решавање свих проблема

везаних за коришћење централне меморије. Спољна (секундарна) меморија, њена
контрола, смештање и измена информација су под контролом управљања
информацијама.
Програм за управљање меморијом (Metogu Manager) је скуп сложених софтверских
модула оперативног система који остварује неколико основних функција:

СофтверСтрана 8
 – перманентна евиденција о заузетим и слободним локацијама у меморији,
– решење избора: коме програму (процесу), колико простора, у које време и који део
меморије (ако постоји могућност избора) доделити,
– механизам додељивања меморије: начлн превођења и прерачунавања адреса,
– ослобађање меморије; проглашавање неке меморијске зоне слободном.
Заштита информација у централној мемори (Metory Protection) је од посебног
значаја. У меморији се налазе програми (или њихови делови) било је у питању оперативни
систем или кориснички програми, као и подаци. еопходно је заштитити меморијске зоне
у којима су модули ОС од било каквог уписа како се не би оштетили. Контрола приступа
је један од метода заштите: у неким зонама дозвољено је само читање (Read Only), то
су програми, док у другима може и да се уписује (Read/Write) и оне задрже податке.
Практична реализација наведеног механизма остварује се приком формирања
меморијских адреса и провере неких атрибута есиране зоне.
Адресност је физичка особина меморије. Смештање информација у меморијске
локације повезано је са конкретним (физичким) адресама. Неке зоне у меморији имају
посебну намену: стек за опслуживање прекида или позив процедура и подпрограма,
векторска табела за адресе рутина прекида и слично. У својим решењима поједине
компаније произвођачи рачунара користе посебне поступке за оптимизацију
ефикасности управљања меморијом. Моторола читав адресни меморијски простор
користи као меморију опште намене (чак и неки периферали могу да се адресирају преко
адреса централне еморије). Интел, пак, дели централну меморију на посебне целине -
сегменте: код сегмент, дата сегмент, стек сегмент и екстра сегмент. Сваки од
сегмената садржи одговарајуће информације.
Централна меморија (сегменти или странице) испуњавају се информацијама
(програми или подаци) у време када оне треба да се обраде, након тога се поново враћају
у спољну меморију. У ствари, у спољну морију се пресељавају само релевантни резултати
обрада, а програми (код) се пребрисују новим садржајем. Тај поступак трансфера
информација спољне у централну меморију и обрнуто назива се пресељење (Swapping).

1.1.4. Управљање улазом и излазом

Управљање улазом и излазом (Input-Output Management) је фиинкција оперативног

система која извршава улазно-излазне операције, а тиме управља, контролише и
координира радом улазно-излазних јединица, Несумњиво да је ова функција од великог
значаја, јер осим спољне меморије која се интензивно користи за смештај информација,
периферијске јединице су место интеракције корисника (човека) са рачунаром.

СофтверСтрана 9
 Сама чињеница да постоји толико хетерогена група улазних и излазних јединица
које се користе указује да мора да постоји одговарајући софтвер који подржава рад свих
тих периферала.
Модул оперативног система који управља радом периферије, то јест изменом
информација са „спољним светом" назива се дивајс менаџер (Device Manager). С обзиром
на разноликост у форми информација овај софтверски модул мора да врши конверзију из
једног облика у други. Посебно је важно усагласити (синхронизовати) брзину рада
периферијских са централном јединицом, а позната је велика разлика у брзинама њиховог
рада.
С обзиром на сложеност функционисања рачунарског система, на могуће
вишеструке истовремене захтеве за улазно-излазним операцијама потребно је решити
одвијање процеса што независније од периферала. Један од начина за решавање ових
строгих захтева је дефинисање појма виртуелне јединице (то се негде назива Data Set или
Data Stream), а под тиме се подразумева уопштени облик улазно-излазне јединице, без
обзира на специфичности начина комуницирања, брзину и контролу преноса информација
или начина кодовања. У току одвијања процеса, када се дође у фазу извршавања улазно-
излазне операције, најпре се изврши припрема и размена информација на нивоу виртуелне
јединице. Даље акције преузимају модули за управљање улазом и излазом који подржавају
рад конкретних јединица (Device Handler, Device Driver) и извршавају пренос
информација.
Као и све друге акције на рачунару и илазно-излазне операције подвргавају се провери
исправности. У овом софтверском модулу уграђене су рутине за анализу, тестирање,
дијагностику и отклањање кварова (Recovery Routine), уколико је то могуће. У сваком
случају информације о квалитету трансфера се саопштавају кориснику (или процесу).
Новије верзије оперативних система за ПЦ рачунаре у делу Device Managmenta
имају решење „прикључи и користи" (Plug and Play), што у ствари значи да софитвер
сам препозна прикључену периферијску јединицу, сам одабере одговарајући контролни
програм (Driver) и активира га.

1.1.4.1. Управљање информацијама

Да би се објаснила фимкција управљања, потребно је најпре дефинисати и

објаснити неке основне појмове везане за информације и информацијске јединице.
Основна, елементарна меморијска јединица је bit. Бајт (Byte) је већа меморијска
целина коју сачињава 8 уређених битова. Већ је објашњена бинамна презентација
азбучних и бројних података представљених у једном бајту (ASCII код на пример). Бајт
је информација којом може да се представи један знак (слово или цифра) и за неку, иоле

СофтверСтрана 10
сложенију, информацију један бајт је недовољан. Због тога се бајтови групишу у веће
целине - поља, које служе за запис сложенијих информација.
Ако имамо већи број слогова који карактеришу појмове међусобно зависне, повезане
неком заједничком карактеристиком, као на пример скуп информација о телефонским
власницима у једном граду, онда се таква информатичка целина назива датотека или
фајл (File).
Датотека (фајл) има свој назив (име) и њиме се позива. често се уз име додаје и
наставак (Extensiori) који говори о типу података (слогова) у датотеци. Може да се
мења (ажурира) додавањем нових слогова, или брисањем постојећих.
Управљање информацијама (Information Management) се своди на: управљање
датотекама (File Menagement), управљање подацима (Data Management) и управљање
базама података (Data Base Management).
Главне функције фајл менаџера су: вођење евиденције о постојећим датотекама,
одлучивање о месту, начину и формату њиховог смештања, одређивање дозволе и начина
приступа процеса при коришћењау одговарајућих датотека и заузимање, ослобађање и
брисање датотека.
Евиденција о датотекама у спољној меморији садржана је у именику који се назива
директориј, каталог или фолдер. У директорију се налазе имена датотека, тип
података у њима (текстуални, бинарни, графички ...), њихова величина, време настанка,
време последње измене и други слични подаци. Директориј служи и за пресликавање
симболичких назива датотека у њихове физичке адресе у спољној меморији (на ХД на
пример). Спољна меморија може да буде раздељена у блокове (који су на секторима
диска). Учитавање датотека у централну меморију не мора да буде секвенцијално, већ
могу да се учитавају поједини делови (блокови) датотеке, да се смештају у неким од
сегмената централне меморије и да се обезбеди логичка веза међу њима.
Основни вид заштите датотека је ограничење приступа. Неке од датотека су
□јавне□ (Public) и њима могу да приступе сви програми (процеси), друге су расположиве
само за читање (Read Only), док је некима приступ дозвољен само уз одговарајуће
лозинке, тако да само овлашћени процеси могу да врше њихову обраду.
За рад са датотекама креиране су процедуре и сабрутине и активирају се позивом
неке од макроинструкција типа: Open, Assign, Close...
У овој форми програм није извршив на рачунару, већ треба да се преведе
(„компајлира") у машински код - „обџект код" (Object Code) и да се изврши његово
повезивање, „линковање" са могућим елементима услужног софтвера. Након тога се
генерише извршна верзија програма, (Executive Version) чијим се извршавањем решава
задати програм.

СофтверСтрана 11
 Програмер одговарајућом командом позива Pascal Editor, који је један од језичких
процесора у услужном софтверу. Едитор „отвара" екран, чиме је програмеру омогућено
писање програма у овом језику. Поштујући правила Pascal-а написан је програм. На крају,
програмер свом програму даје назив KVADJED (асоцира на „квадратна једначина"), а
Едитор додаје наставак .PAS и, активирајући фајл менаџер, формира датотеки под
називом KVADJED.PAS и смешта је на диск. Ово је кориснички, извоми (Source) програм.
Програмер позива нови програм услужног софтвера Pascal Compiler и под његовим
дејством врши се превођење изворног програма у машински код. Резултат овог поступка
је настанак нове датотеке, која се под утицајем фајл менаџера смешта под именом
KVADJED.OBJ. У неким верзијама софтвера у овом кораку врши се и повезивање
написаних инструкција са системским подпрограмима и одмах се генерише још једна
датотека која садржи извршни код: KVADJED.EXE.
Добили смо три датотеке: KVADJED.PAS, KVADJED.OBJ и KVADJED.EXE. Све оне
садрже слогове (свака од инструкција је један слог) и представљају пруграмске датотеке
(програмски фајлови).
Ако се сада сетимо телефонског именика и на исти начин унесемо податке за
сваког од власника, почев од редног броја , имена и адресе до броја телефона, добићемо
нову датотеку. Назовимо је ТЕЛЕФОНСКИ ИМЕНИК и она ће представљати типичну
датотеку података. Уколико се појави нови корисник, именик ћемо допунити додавањем
новог слога (ажурирање датотеке).
Кад је у питању управљање подацима (Data Management) то се односи на тип
података: да ли су азбучни (ASCII код) или су бројни. Ако су бројни, да ли су у фиксној или
покретној запети, јесу ли у потпуном комплементу и слично. Очигледно је да за
информејшен менаџер постоји јако пуно задатака у оквиру функције оперативног
система.

KVADJED.PAS Mondey, January 30,1995 11 : 44am

program Kvadjedn;
uses Crt;
var
a, b, c, d : real;
begin
CirScr; ,
WriteLn( ReŠavanjo jednafiine ах* * 2 + bx + c = 0');
WriteLn(' Unesite parametre a, b i c ');
ReadLn( a, b,c);
if a = 0 then
begin
if b = 0 then

СофтверСтрана 12
 if c = 0 then WriteLn(' Reženje jednačine je trivijalno.')
else WriteLn(' Jednačina ima jedno realno rešenje; х = -b/(2*b):5:2 );
end;
end;
else
begin
d := b*b - 4*a*c;
if d 0 then
begin
WriteLn('Jednačina ima dva imaginarna i raziičita rešenja ');
WriteLn('xl = ',-b/(2*a): 5:2,'- i(',Sqrt(Abs(d))/(2*a): 5 : 2,')');
WriteLn('x2 = ',-b/(2*a): 5: 2/ +i(',Sqrt(Abs(d)V(2',a): 5 : 2,')');
end
else
begin
if d = 0 then
WriteLn(' Jednačina ima jedno dvostruko rešenje = ', -b/(2*a): 5 : 2)
else
begin
WriteLn(* Jednačina ima dva realna i različita rešenja :");
WriteLn(' xl = ', (-b - Sqrt(d)) / (2*a): 5 ; 2 );
WriteLn(' x2 = ', (-b + Sqrt(d)) / (2*a): 5 : 2 );
end;
end;
end;
(*
WriteLn;
WriteLn(' Pritisnite ENTER...');

ReadLn;

end.

1.1.4.2. Преглед неких од оперативних система

Већ је напоменуто да су произвођачи великих рачунара и рачунар средње снаге

(Host i Mainframe sistemi) развијали своје сопствен оперативне системе који су били
применљиви искључиво на тим рачунарима.
Код великих рачунарских система (Host, Mainframe) оперативни системи су
развијани за сваки тип рачунара, чак и код истог произвођача за сваки од типова
рачунара пројектован је посебан оперативни систем. То је било нужно због
специфичности хардвера. Наравно да је то значајно поскупљивало комплетне системе.
Цена софтвера била је врло висока, јер је развијан за мањи број рачунара. Међутим,

СофтверСтрана 13
уопштавањем појединих модула и унификацијом хардвера, створиле се могућности за
развој софтвера општег карактера. Тако су настали оперативни системи који се
примењују на многим (скоро свим) персоналним рачунарима.
Један од првих оперативних система развијен за једнокорисничке рачунаре је CP/M,
применила га фирма Microcomputer Aplications Associates 1975. године.
Позната рачунарска компанија IBM пројектовала је за своје RS/HT рачунаре PC-
DOS (Personal Computer - Dosc Operating System) оперативни систем.
Године 1981. софтверска компанија Microsoft је лансирала МСДОС оперативни
систем за који се сматра да је један од најрационалнији у погледу коришћења
рачунарских ресурса. Појавила се прва верзија под називом 86-ДОС и она је дограђивана и
усавршавана, па се преко ПЦ ДОС 1.1 (1982.), МС-ДОС 2.01 (1983.), дошло до МСДОС 6.0
који је 1993. године примењен на рачунарима 386/486.
Ова верзија ОС укључује и on-line компресију података на диску са уграђеном
заштитом од вируса, поузданим чувањем датотека (Backup) спречавање неовлашћеног
приступа подацима и нека друга решења. Након ове верзије уследила су још нека
побољшања и после тога се прешло на други тип оперативних система (графички ОС).
Дос је применљив на свим PC рачунарима и обезбеђује изванредну везу корисника са
рачунаром. Веома је подесан за стварање услова за многе апликативне програме и
програмске пакете. Овај оперативни систем (као и већина других) има сопствене
команде и оне се деле у две основне групе: интерне и екстерне. Интерне команде се
учитавају у рачунар (у централну меморију) у време његовог почетног пуњења (Bootstrap
Process pri IPL-u) и користе се без позивања са HD-а. Екстерне команде се учитавају
приликом прве потребе за извршење. Глобална структура МСДОС-а може да се
сагледа на слици 6.

Слика 6. Блок шема глобалне структуре DOS-a.

UNIX је оперативни систем опште намене креиран за вишекориснички чин рада.
Првобитно је развијен за рачунар DEC PDP7 у компанији ATT ell 1969. године. Најпре је

СофтверСтрана 14
писан у симболичком језику (asembleru), а 1973. године са појавом C kompajlera, Dennis
Ritchie i Ken Thompson су креирали прву Ц-верзију UNIX-а. Развијан је и даље и претрпео
је доста измена и побољшања. У основи је креиран за вишекорисничке машине (Multiuser),
али врло ефикасно управља ресурсима PC рачунара.
Важна карактеристика UNIX-а је управљање ресурсима на нивоу „виртуелне
машине" што у мултипрограмском режиму рада пружа довољно добар одзив сваком од
програма (корисника) који се конкурентно извршавају. Дефиниција посебних улазно-
излазних датотека (помоћу Device Driver-a) омогућава независност од периферала, што
га чини моћним у погледу спољне конфигурације.
UNIX је један од изразитих представника отворених оперативних система. Главне
карактеристике отворених оперативних система су: преносивост (портабилност), која
значи примену на различитим рачунарима без промене изворног кода и скаларност која
подразумева рад на рачунарима различитих хардверских генерација (чиме се штити
инвестиција корисника). UNIX ствара добро окружење (платформу) за мрежне системе
и функционисање различитих база података. Показује изванредну стабилност и
поузданост у раду.
LINUX је настао као академски пројекат Linusa Torvaldsa почетком деведесетих
година прошлог века. Прва верзија Linuxa коју је написао Линус није била превише
корисна, чак напротив, била је искључиво академски доказ постигнуте ефикасности.
Доступност Linux-а преко Интернета је посебна специфичност, јер је могућа сарадња на
његовом даљем развој и доградњи.
Један од највећих проблема Linux-а била је репутација постојећих UNIX
оперативних система (HP/UX, VMS, AIX, IRIX, SunOS, итд.) кој' су важили за
негостољубиве, компликоване, тешке за руковање непримењиве са свакодневну
непрофесионалну употребу. UNIX у овом контексту представља скуп стандарда које
један оперативни сиситем може да задовољи тако да се онда може говорити о UNIX и
не UN имплементацијама. Међутим, Линуx дистрибуције, због своје слободне природе
(свако ко је желео могао је да дода део софтвера који му фали данас садрже софтверске
пакете за сваки укус и намену, од компајлера разне програмске језике, до комплетног X
Window корисничк графичког окружења и пропратних пакета (office, grafički, browser, m
пакети итд.) који омогућавају кориснику максимално удобан рад и функционалност.
Најбољи доказ свему овоме је и прихватање Linux-а од стране великих рачунарских
компанија типа IBM, Sun, Dell, SCO итд. које су до скора промовисале искључиво своје
оперативне системе (IBM-A1H, Sun-SunOS, Solaris, SCO-SCO Unix), а данас нуде широк
спектар производа са подршком баш за Linux. Такође задивљујући је проценат сервера на
Интернету који су "povvered by Linux". Као најновији тренд и доказ флексибилности је
примена Linuxa у тзв. embedded окружењима тј. окружењима у којима су захтеви и
ограничења велики (мало меморије, спори процесори итд.) и где корисник нема директан
контакт са самим оперативним системом. Примери оваквих система су мобилни

СофтверСтрана 15
телефони, играчке конзоле, електронски системи аутомобила, лични организери,
рисивери, па чак и микроталасне, фрижидери итд.
Под именом Мајкрософт Виндоуз (ен. WINDOWS - прозори) подразумева се серија
радних околина и оперативних система за персоналне рачунаре и сервере. Серија је
започета 1985. године од стране фирме Мајкрософт (ен. Microsofi) као одговор на нову
стратегију фирме Епл (ен. Apple - јабука) и најновију верзију оперативног система
рачунара Епл Мекинтош (ен. Apple Macintosh), који је користио графички кориснички
интерфејс. Мајкрософт Виндоуз је временом стекао доминантну позицију на тржишту
персоналних рачунара. Мајкрософт корпорација је заговорник затвореног кода и власник
свих права копирања и дистрибуције серије Виндоуз.
За WINDOWS се каже да је направио праву револуцију у коришћењу рачунара.
Настао је, најпре, као графички пакет за неке специфичне потребе (канцеларијско
пословање и слично). У почетку се ослањао на ДОС-ове модуле БИОС-а и језгра, али је
касније развијен као независни оперативни систем.
Настао је у познатој софтверској кући Microsoft, те је добио префикс МС, а
почетком 90-их година прошлог века почео је своју експанзију од почетних до најновијих
верзија.
Створен је нови, графички, оперативни систем - WINDOWS (прозори). Од првих
верзија, преко изванредно стабилног WINDOWS -а 3.11 за мрежни рад, па до Милениум и
WINDOWS ХР, у све краћим временским размацима појављивљују се различита издања
овог оперативног система, усавршавана у графичком усказу и побољшању комфора у
раду.
Концепт WINDOWS-а: улаз преко миша и графички исказ на екрану у виду
симболичних „сличица" (икона), у основи је променио принцип коришћења рачунара.
Посебна снага WИНДОWС-а је у „поступку дијалога" или методи ,мену-а". То значи
да оператини систем води корисника у процесу коришћења рачунара системом питања
са предложеним одговорима (Dialog Boxes), при чему корисник само треба да зна жељени
циљ (свој задатак), а средства и метод решења нуди сам WINDOWS.
Оперативни систем Microsoft Windows ХР је најраспрострањенија верзија из серије
оперативних система фирме Majkrosoft. Постоје три издања намењена различитим
типовима корисника:
■Windows ХР Home Edition представља најбољи избор за кућне кориснике (играње
на рачунару, сурфовање, мултимедија). Windows ХР сједињује најбоље особине
претходних верзија оперативних система Windows 98, Windows МЕ и Windows 2000
система.

СофтверСтрана 16
 ■Windows ХР Professional је верзија намењена пословним корисницима који желе
поуздан рад у мрежи предузећа и једноставно наизменично коришћење ПЦ-ја на радном
месту и преносног рачунара.
■Windows ХР 64-Bit Edition задовољава потребе специјализованих корисника који се
баве техничким или научним пословима.
Неке од особина које су у овој верзији додате, или побољшане у односу напретходне
верзије су:
■System Restore омогућава да се, у случају проблема, врати рачунар у претходно
стање без губитка датотека које се држе на диску и електронске поште. Сyстем
Ресторе активно надгледа измене у систему и одређене датотеке апликација, и
аутоматски бележи места почевши од којих систем може да се обнови.
■Device Driver RollBack помаже да се замени нови, проблематични управљачки
програм претходно инсталираном верзијом. То је омогућено зато што је копија
претходног драјвера аутоматски сачувана у посебном директоријуму системских
датотека. Ако нови драјвер не ради како треба, може да се врати стари драјвер из
Девице Манагера.
■Windows Messenger замењује MSN Messenger, апликацију за тренутну размену
порука, и NetMeeting (видео састанчење). Додата су побољшања у технологији аудио и
видео преноса.
■Remote Desktop i Remote Assistance: Remote Desktop омогућава контролисање
циљног ХР система са удаљеног система (на пример прикључивање на систем на послу од
куће). Могуће је да се више удаљених корисника пријави и истовремено дели један систем.
Помоћу Remote Desktop могуће је извршавање апликације на удаљеном рачунару (на коме
је Windows ХР Professional) са било ког клијента који користи оперативни систем
Windows. Преко мреже се преносе само сигнали са тастатуре или миша и излазна видео
информација удаљеног рачунара. Windows Remote Assistance се наставља на Remote
Desktop, омогућавајући другом кориснику да преузме контролу над нашим системом да би
отклонио проблем.

1.2. Услужни софтвер

Као део системског софтвера, осим оперативног система, постоји и услужни

софтвер (Utility Software). У теоретском смислу, ова категорија софтвера није
неопходна за рад рачунара, али у његовом недостатку корисници би морали да врше врло
сложено у мукотрпно програмирање (што није рационално, а често је и немогуће) како
би извршавали сопствене апликативне програме.

СофтверСтрана 17
 По правилу, услужни софтвер се испоручује заједно са системским. Он обухвата
сложене програмске целине креиране за посебне групе заједничких функција и може да се
подели у четири групе: сервисни програми, језички процесори, помоћни програми и
потпрограми и системи за управљање базама података.
Ова последња група прерасла је оквире услужног софтвера и представља посебну
категорију.
Сервисни програми користе се за различите потребе, а карактеристични су они
који служе за уређење текста или писање програма (Editor), за рад са датотекама,
сортирање у редоследу (Sort), мешање слогова двеју или више датотека (Merge) и слично.
Овде се сврставају и програми за праћење одвијања корисничких програма (Debuger) или
анализу садржаја моријских локација (Dump). Језички процесори обухватају све врсте
програма за превођење. То су водиоци (Compilers) који служе за конверзију изворних
програма у машински код. Помоћни програми и потпрограми обухватају модуле услужног
софтвера које корисник укључује у своја програмска решења у циљу ефикаснијег
ограмирања. То је скуп процедура и потпрограма за решавање појединих математичких
функција (аритметичке, алгебарске, тригонометријске, статистичке ...). Садржане су у
„библиотеци" (Library) и корисник их позива по потреби, а линкер (модул услужног
софтвера) их укључује у програм преко ијиховог назива и симболичких адреса. Базе
података (Data Base) су најсложенији облик организације формација и постоје посебне
релације међу слоговима у базама.

1.3. Апликативни софтвер

Извршавањем системског софтвера управља се и контролише функција

рачунарских ресурса на оптимални начин.
У процесу примене рачунара користе се апликативни програми. Они су општег
карактера и применљиви на свим рачунарима, то јест могу да раде у разним
окружењима. Развијају се за многе оперативне системе.
Апликативне програме развија сам корисник за своје потребе. Уколико се ради о
неким карактеристичним задацима, или групи проблема који су чести у пракси, креирају
се сложени програми, програмски пакети. Њих углавном развијају специјализоване
стручне куће из области конкретне проблематике (за статистичке обраде, за потребе
банкарства, за обрачун рудних резерви). Постоје и посебне, софтверске компаније које
реализују програмске пакете за тржиште или за познате купце.
О апликативном софтверу најбоље је говорити при примени рачунара у конкретним
областима. Том приликом се говори и о „експертним системима".

СофтверСтрана 18
 ЗАКЊУЧАК

Под појмом софтвер (Software) подразумевају се сви програми који могу да се

извршавају на рачунару. Неки од њих су обавезни (рачунар без њих не може да
функционише), а други су потребни у појединим случајевима. Модуларност је основни
принцип софтверске грађе.
Оперативни систем је тако конципиран да оптимално управља радом хардверских
ресурса. У почетку су оперативни системи искључиво зависили од типа рачунара, били су
креирани за конкретне системе.
С обзиром на сложеност и велику разноликост оперативних система, који су у
почетку развијани за сваки тип рачунара понаособ, модул и функције оперативног
система најједноставније је објаснити на оперативним системима за PC рачунаре. Ту је
постигнута унификација решења, те постоји лепеза ОС дизајнираних за PC рачунаре.
Код великих рачунарских система (Host, Mainframe) оперативни системи су
развијани за сваки тип рачунара, чак и код истог произвођача за сваки од типова
рачунара пројектован је посебан оперативни систем.
За WINDOWS се каже да је направио праву револуцију у коришћењу рачунара.
Настао је, најпре, као графички пакет за неке специфичне потребе (канцеларијско
пословање и слично). У почетку се ослањао на ДОС-ове модуле БИОС-а и језгра, али је
касније развијен као независни оперативни систем.
Настао је у познатој софтверској кући Microsoft, те је добио префикс МС, а
почетком 90-их година прошлог века почео је своју експанзију од почетних до најновијих
верзија.
Створен је нови, графички, оперативни систем - WINDOWS (прозори). Од првих
верзија, преко изванредно стабилног WINDOWS -а 3.11 за мрежни рад, па до Милениум и
WINDOWS ХР, у све краћим временским размацима појављивљују се различита издања
овог оперативног система, усавршавана у графичком усказу и побољшању комфора у
раду.

СофтверСтрана 19
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Др Милан Божовић, Соња Раденковић, Весна Симовић, Миомир Новичић,

Информатика, Високе економска шкока струковних студија Пећ у Лепосавићу,
2007.
[2] Ален К, Увод у MS Access, Научна књига, Београд 2000.
[3] Брумнић Р, Увод у електронске комуникације и мреже, Научна књига, Београд
1989.
[4] Хан С, Балабан Н, Основе информатике, Савремена администрација, Београд 1983.

СофтверСтрана 20