1

JAJA
ŽENSKI POLILOG
 2

I PRŽENICE

1. Srećan ti put, kćeri!

a) Majka
b) Lena
c) Prodavačica jaja

a) Opet plače! Tamo negdje, u tom Dubaiu, opet plače, kći moja,
jedinica moja, a majke nema, da je zagrli.

b) MAJKO.

a) Zašto, kćeri, ne možeš nikad na put da kreneš a da majčino srce

ne iskidaš? Zašto, kćeri? Ne možeš, kćeri, majčino srce da kidaš, a
da tvoje cijelo ostane. Zašto tako, Leno dušo: prvo majčino srce
izujedaš, odeš i onda plačeš. Ti plačeš tamo, majka ovamo.

b) JA NE PLAČEM.

a) Plačeš, kćeri.

b) NE PLAČEM.

a) Plačeš, plačeš. I u Londonu si plakala, i u Lisabonu, i onda u

onom gradu gdje žive oni crnci sa šarenim kapama, i tamo si
plakala.

b) MOJE SRCE NIJE ISKIDANO!

a) Kaži majci - šta te boli?

b) NIŠTA! NIŠTA ME NE BOLI!

a) A da majka napravi prženice, kad dođeš, da te čekaju kad se

vratiš iz tog Dubaia?

b) PRŽENICE?!

a) Što je sad opet, Leno dušo?

 3

b) REKLA SI - PRŽENICE?!

a) Sjećaš se kako nisi htjela da jedeš teta Loline prženice, kako si

joj rekla - A što ti, teta Lolo, ne pitaš moju mamu kako se “plave
plženice” ako ne znaš sama da ih “naplaviš”. Kako je Lola bila ljuta.
A što je bila ljuta? Ako moja kći samo moje prženice voli, šta njoj to
smeta?

b) MAJKO.
◊◊◊

a) Uzeću samo jednu školjku, od ovih krupnijih. Sjutra ću da

napravim prženice za moju Lenu. Za moju Lenči će majka da
napravi prženice - pahuljice. O, ta bi jela prženice svaki dan, za
doručak, ručak i večeru. Samo da se sjutra vrati iz tog Dubaia.

c) VRATIĆE SE.

a) Samo putuje, putuje, putuje. S kraja na kraj svijeta. Bože dragi,

koliko putuje. Šta se može - takav joj je posao.

c) DA SVEŽEM LASTIŠEM, DA NE POISPADAJU.

a) Nije to dobro. Žena treba da se smiri. Za živce nije dobro.

Ponekad pomislim: Bože dragi, šta se to dešava sa mojom
djevojčicom, mojom jedinom kćeri? Kakav je darmar napravila za
Božić. A šta sam joj rekla? Primakni se, kćeri, peći da ugriješ krsta
- samo sam to rekla. Pobogu, pa snijeg je padao, zaleđena je ušla
u kuću, bez kape, bez šala, u plitkim cipelama. Zar je to nešto što
majka ne smije da kaže svojoj kćeri? I sad opet, kad se spremala
za taj Dubai, kakav je samo džumbus napravila. Kao da joj ja
branim da ide u taj njen Dubai. Nisam ja njoj nikad branila da ide ni
u Dubai, ni bilo gdje drugo. Ja joj uvijek kažem – Idi, mila, samo ti
idi, ti si slobodna žena, odrasla žena. Samo ti leti, srce majčino.

c) VRATIĆE SE ONA.
◊◊◊

b) JEDVA ČEKAM DA VIDIM DUBAI!

 4

a) Koliko samo pričaš o tom Dubaiu, Lenči dušo. Ne smeta mi,

samo kažem. Otkako si ušla u kuću, barem si ga sto puta
spomenula– Dubai, Dubai , Dubai.

b) JEDVA ČEKAM DA VIDIM DUBAI.

a) Znam, dušo, lijep je Dubai, što ne bi bio; ti Arapi imaju i nafte i

para, svega imaju, samo sam htjela da kažem da si ti bila u
gradovima sto puta ljepšim od tog Dubaia. Pa, eto to - da nije tebi
samo do Dubaia stalo, to sam htjela da kažem. Kako do čega
drugog? Pa, evo do ovoga, do ovoga što sada radiš. Do toga da
me navučeš da kažem nešto protiv tog Dubaia, pa da se onda
ostrviš na mene - eto, do toga ti je stalo. Samo, ništa ja, kćeri, neću
reći. Ništa neću reći, ni sad ni nikad.

b) JEDVA ČEKAM DA VIDIM DUBAI!

a) Da poniziš, da smrviš rođenu majku svim tim oblakoderima,

vještačkim ostrvima, da zgnječiš majčino namučeno, bolesno tijelo -
to ti hoćeš. Baš tebe briga za Dubai. Ali, ja neću reći ništa. Reći ću
samo ono što ti uvijek kažem - Srećan ti put, kćeri moja. Srećan ti
put.
◊◊◊

a) Ne, ne od starog hleba. To uopšte nije tačno. Najbolje su od

hleba za tost. Ja stavim dosta jaja, a vrlo malo mlijeka, ne više od
pola šoljice na dva jajeta, a ulje pustim da se ugrije dok ne prodimi.
Onda prženice budu pjenušave, ne upiju ulje, budu čipkaste, kao
pahulje. Kako ih moja Lena voli.

c) VRATIĆE TI SE ONA.
◊◊◊

a) O, znala si, kako nisi znala. Još sa vrata si ti nanjušila moje

obloge. U sobu se nije moglo ući koliko je zaudaralo na petrolej.
Prvo sam mislila - hajde da malo provjetrim, da ustanem, da
sklonim obloge: što da je nerviram, što da je opterećujem svojom
mukom pred put. Ali, nisam ih sklonila. Što bih ja stalno uzmicala?
Treba li da krijem od svoje rođeni kćeri koliko me boli? Neću!
Svakome svoje: njoj njen Dubai, meni moja krstobolja.

b) SLIJEĆEMO OKO SEDAM I TRIDESET.

 5

a) Oko sedam i trideset, dakle. Mora biti da je divno jutro u Dubaiu.

b) TAMO JE SVE DIVNO.

a) Naravno da je tamo sve divno, kćeri, samo sam rekla da mora

biti da je jutro još divnije od svega toga što je tamo divno, jer tamo
je poprilična vrućina, čini mi se da sam tako negdje čula, a ujutro je
sigurno svježije koliko-toliko. Valjalo bi ponijeti i neki džemper za
ujutro, da se utople krsta.

b) ZNAŠ LI TI GDJE JE DUBAI?!

a) Nemam pojma, dušo, ali svuda na kugli zemaljskoj može ujutro i

naveče zatrebati neki džemper, pa što ne i u tom Dubaiu.

b) DŽEMPER? U DUBAIU?!

a) O, kćeri, samo ti divljaj, ne ljuti se majka. Viči, urlaj, razbacuj

naokolo moje komprese, ako će ti od toga biti lakše: sakupiću ja
njih čim ti izađeš, neće mi biti prvi put, još koliko puta sam ih vadila
iz kante za đubre čim ti zalupiš vratima. Nema veze, kćeri, ne ljuti
se majka.

◊◊◊

a) Alo, Leno, javi se. Javi se, kćeri moja.

b) NEĆU PRŽENICE!

a) Dobro, ako nećeš, neće ih majka praviti. Samo se smiri. Nemoj

da plačeš: sve će majka oprostiti.

b) NEMAŠ TI ŠTA MENI DA PRAŠTAŠ!

a) Dobro, Leno, samo se smiri.

b) NEMAŠ TI ŠTA MENI DA PRAŠTAŠ!

a) Šta hoćeš od mene, kćeri? Da ti branim da ideš - je l’ to hoćeš?

Da se pretvaram da ti branim - to hoćeš od mene? Dobro, ako
treba, pretvaraće se majka. Samo, to nije istina: što ja ne bih voljela
da putuje moja kći, da kći moja leti po svijetu?
 6

b) NE ZNAM, MAJKO.

a) Nikad tebi majka nije branila da putuješ. Ni u tu Veneciju nisam ti

ja branila da ideš. Nisam, Leno. Šta sam mogla: ne mogu ja da
biram kad će da me ščepa krstobolja. Nisam ti ja branila. Sama si
došla kod mene i rekla - ostaću uz tebe, majko, dok ti ne bude
bolje, kako ću te takvu ostaviti.

b) OSTAJEM, MAJKO!

a) Idi ti samo, dušo.

b) MISLIŠ?

a) Idi ti samo, dušo.

b) MISLIŠ?

a) I onda sam ti rekla - Nemoj, kćeri, ne treba, ne propušta se

maturska ekskurzija tek tako, snaći će se majka već nekako.

◊◊◊

a) Nesrećna sam zbog moje Lene. Koliko smo nas dvije

razdvojene. Sa mnom i sa mojom majkom nije bilo tako. Kada su
me zaboljela krsta, prvi put, majka je sjela kraj mene, stavila na
stočić kesu punu vunenih krpa, bocu sa petrolejom i pokazala mi
kako se privijaju oblozi.

c) MOJA MAJKA JE STAVLJALA LISTOVE KUPUSA,

NAPARENE, PREMAZANE SVINJSKOM MAŠĆU.

a) Pomilovala me po glavi. I sad mi se plače kad se toga sjetim: nije

ona bila topla žena, nije bila od te sorte.

b) MAJKO MOJA.
◊◊◊

a) Kako je znala da utješi moja majka. Boli nas život, eto, to nam je
po ženskoj strani.
 7

b) VIDIM TE, MAJKO. U KOLONI ŽENA. OKUPLJENIH OKO

ČEGA? OKO BOLA U KRSTIMA. ŠTA BI DRUGO KĆER
VEZIVALO ZA MAJKU, MAJKU ZA KĆER? ŠTA DRUGO?

a) Nije to ništa. Samo kad naučiš da podvežeš krsta, da se drže.

Ako imaš nekoga da te nauči. Ako imaš majku da te nauči.

b) VIDIM TE MAJKO.

a) Samo, Lena je nešto drugo. Kao da nije naša. Kao da uopšte

nije naša.

c) NIJEDNA KĆER NEĆE ISPASTI.

◊◊◊

a) Leno, dušo, javi se. Boli li te nešto?

b) TREBA LI NEŠTO DA ME BOLI?!

a) Samo pitam da li te boli.

b) MOJA KIČMA JE ZDRAVA, OD PRVOG DO ZADNJEG

PRŠLJENA!

a) Naravno da je zdrava, srce majčino. Trideset i tri godine, a

nijedan napad krstobolje. Samo, nisi još rađala. Svaki put kad
legnem u postelju, kucnem u drvo – hvala Bogu da se moja kći ne
muči kao ja. Zahvalim Bogu što može da leti moja kći, da prelijeće
preko mora i okeana i gleda sva ta čudesa. Duša majčina.

b) NIŠTA ME NE BOLI.

a) Znam ja, kćeri, samo – a što onda plačeš, ako te ništa ne boli?
Eto to majku muči. Zna majčino srce. Leno, Lenčik dušo, bolje se
vrati kući: ne možeš prkositi majci, a da sebi ne prkosiš, kćeri moja.
Napraviću ti prženice. Sjećaš se kako si rekla teti Loli – Pitaj ti
samo moju mamu kako se “plave plženice”. Uvijek se smijem kada
se toga sjetim.
 8

2. Ispravi se, majko!

a) Lena
b)Trgovac
c) Majka

a) Ovu plavu maramu, od kašmira, da tu, tu sa bež cvjetovima, nju

mi pokažite.

b) POGLEDAJTE – MOŽE U DLAN DA STANE. POGLEDAJTE –

TOPI SE NA DLANU, KAO PAHULJA. KRASNO?

a) Krasno, zaista.

b) PRISLONITE UZ OBRAZ, SLOBODNO. MOŽETE SA NJOM U

SIBIR, TAKO JE TOPLA.

a) Nije za mene. Za moju majku je, a ona u Sibir neće ići.

b) PREZENT IZ DUBAIA ZA DRAGU MAJKU?

a) Da, prezent.

b) OMOTA SE OKO RAMENA. OVAKO. KRASNO, ZAR NE? ILI

OKO GLAVE. OVAKO. TAKOĐE KRASNO.

a) I za kukove nije loša. Da se ugriju krsta. Ovako. Da, kao igračica

flamenka. Da, da, moja majka igra flemenko.

◊◊◊

a) Neka druga žena ne bi nikada više spomenula prženice. Ali, ne i

ti. Da ću da ti dotrčim, čim sletim, da navalim na tvoje prženice –
tome se ti nadaš. Još samo da prislonim svoje dlanove uz karlicu i
kažem – aaaa. To bi bilo divno, zar ne, majko?

c) KAO DA SAM ZA STUB PRIKOVANA.

a) Prženice! Od tost hleba. Reš pržene. Od svježih jaja. Sa medom

od bagrema, tankim slojem - staklastom pokoricom. Bože dragi,
druga žena nikad više ne bi spomenula prženice. Ali ne i ti. A što da
 9

ne, pa ti nemaš čega da se stidiš. Ja treba da se stidim. Ja sam

nasrnula na svoju majku i na njene prženice.

c) MAJKU SI GURNULA, LENO DUŠO.

a) Majku? Ne, ja majku nisam gurnula. Gurnula sam nekakvu

spodobu koja je ličila na moju majku, i neke prženice koje su ličile
na njene prženice, ali ta žena koja je stajala pored mog kreveta, sa
tanjirom punim prženica - to nije mogla biti moja majka jer je moja
majka u tom času morala ležati u svom krevetu smorena bolovima
koji su je raspinjali danima.

c) MAJKU SI GURNULA, KĆERI.

Da je to bila moja majka, zar bih ja bila u svom krevetu? Zar ne bih
bila u Veneciji, na svom prvom, maturskom putovanju. Nije to
mogla biti moja majka. Nije mogla biti moja majka ta žena koja je,
prava kao stub, bez ikakvih znakova krstobolje, stajala kraj moga
kreveta sa prženicama u rukama. To priznajem, jedino to - da sam
gurnula avetinjsku majku i razbacala po sobi njene avetinjske
prženice. Samo to priznajem.

c) SAMO TI IDI, KĆERI.

◊◊◊

a) To si ti?! Da, to si ti. To ti poljem jašeš. Konjska kopita lome tanki

sloj leda. Sumrak pada, sama si, ali tebi niko i ne treba. Niko osim
tog konja. Ti znaš kuda jašeš. Ja ne znam. Ja i ne treba da znam.
Vijori se crvena marama na tvojoj glavi. Vijori se konjska griva.
Kako si lijepa, majko moja!

c) LENO! KĆERI!

a) Ne zovi me! Mene nema na toj slici. Ne smije da me bude. Ja

sam s ove strane.

c) MOGU PASTI! KONJ JE PREBRZ!

a) Nećeš. Ne boj se. Samo se ne osvrći. Kako sam mogla da te

volim, majko! Mogla bih i sad. Samo kada bi nastavila da jašeš
tako, kada bi prestala da se osvrćeš ka meni, da me zoveš.
 10

c) LENO! KĆERI!

a) Ne zovi me! Ne trebam ti. Osim tog konja niko ti više ne treba.

◊◊◊

c) LENO, DUŠO, KAKO TO BOLI!

a) Koje TO?

c) KAKO BOLI!

a) Koje TO? Evo kako ćemo: idemo u bolnicu, neka ti tamo snime
kičmu i odrede dijagnozu. Ako treba da ideš u neku banju, ili na
fizioterapiju, šta god da treba – sve ću platiti. Može li tako? Je li to
fer?

c) TO SE NE VIDI.

a) Aha. Tako dakle.

c) TVOJE PARE TU NE MOGU POMOĆI.

a) Ne? Ne moje pare? Ali nešto drugo moje bi možda moglo? Ali,
šta je to drugo? Kada bih prislonila dlanove uz krsta i rekla - aaaaa
- od toga bi ti bilo lakše? To bi moglo pomoći, zar ne, majko?

◊◊◊

a) Svuda te je pratila tvoja kći. Jesam li, majko? Jesam li, stvarno?
Kako je brinula tvoja kći o tebi dok je bila mala. Ne, ne samo
brinula. Više od toga: gnječila je tvoje lice između svojih malenih
dlanova i zagledala ti se u oči.

c) SVE I DA SAM HTJELA DA SAKRIJEM OD TEBE KOLIKO ME

BOLI, NISAM MOGLA, TAKO SI PILJILA U MOJE OČI, DOPIRALA
DO DNA, DO SAMOG DNA.

a) Ali, šta sam to tražila? Presavijeno preko zida kade, preko

naslona fotelje, uvijek bolno presavijeno tijelo moje majke. Kao
polomljena grana. Majčino tijelo je bolno. Majčin život je bolan. Moj
život mora biti bolan jer je život moje majke bolan. Kako da živim
 11

bez-bolan život a da ne izdam svoju majku. Ako budem radosna,

izdaću je, a majka ne smije da se izda.

◊◊◊

a) Nisam ni rekla da nije lijepa. Samo sam rekla da nije prikladna.

b) JAKO JE PRIKLADNA ZA VAŠU MAJKU, GOSPOĐO.

a) Misliš? Jeste, prikladna je da je omota oko kukova čim ja

prekoračim prag. I da svaki put kad dođem kod nje ludim kad vidim
kako marama od kašmira grije njeno “bolesno mjesto”. Za to je
prikladna.

b) IMAMO I CRVENU. MOŽDA JE CRVENA PRIKLADNA?

a) Njedna nije prikladna. Ni plava, ni crvena, ni bilo koja.

◊◊◊

a) Znaš li koliko me je plašilo tvoje bespomoćno tijelo. Molim te,

ispravi se, majko! Majko, molim te, ustani! Vaskrsni! Hodaj! Kreni!
Živi! Radi mene. Ne, ne radi mene. Radi sebe. Radi koje od nas
dvije?

c) SRCE MAJČINO.

a) Ja znam, ja znam: na tijelu moje majke postoji mali otvor i ja ću

ga naći, ja ću se provući kroz njega, i onda ću naći to bolesno
mjesto, i popraviću sve što tamo ne valja. Sve ću ja to popraviti.

c) LUDICE, ŠTA TO PRIČAŠ?

a) Samo se ti podsmijevaj svojoj maloj kćeri-majki koja se sprema

da svoju majku-kćer oslobodi bola koga ona neće da se oslobodi,
samo što kćer-majka to još ne zna.

c) I ŠTA ĆEŠ DA URADIŠ, KAD GA NAĐEŠ?

a) Pronaći ću tamo polomljeni šaraf, ili već šta je tamo pokvareno,

izvadiću sve što ne valja, sve što je polomljeno ili zarđalo, i onda ću
 12

staviti sve novo. Onda nas više neće boljeti, i onda ćemo moći da
se igramo kad god je sunčan dan, da se smijemo, da radimo što
nas je volja.

c) DOBRO, DE, A SAD SAMO MALO MAJCI UGRIJ KRSTA.

a) Ovako? Tako, da - tako. Znam ja kako, majko. Znam ja kako.

c) NE BRINI, ZLATO, NISI TI KRIVA.

a) Zar nisam? Stvarno nisam? O, kako je to prijatno čuti. Ali, kako

da znam? Kako da budem sigurna? Mora biti da ipak jesam kad ne
mogu da prestanem da mislim o tvome bolu, kad ne mogu da
razlikujem tvoj bol od svog bola.

c) AJDE SAD DA SPAVAMO. PST!

a) Ajde da spavamo, da zaspemo tako priljubljene jedna uz drugu,

mala žena-kćerka-majka uz bolnu kičmu velike žene-majke-kćerke i
da spavamo, na ženskoj strani, sve do jutra u koje ćemo ući sa
uzdahom, bez radosti.
◊◊◊

a) Da, predomislila sam se. Kako da je ostavim? Nije važno, ne

treba mi popust. Koja to kći ne bi dala suvo zlato za maramu koju je
vidjela kako se vijori na glavi njene majke dok poljem jaše. Crvena
marama, crni konj, bijeli snijeg. Uzeću crvenu. Kad je pir, nek je pir.

b) DOBRA TRGOVINA.

a) Nije dobra, ali ću je kupiti. Tako, nije dobra. Nije dobra jer je
moja majka ne želi. E, to već ne znam. Pojma nemam zašto je
kupujem. Valjda zato da bih joj pokazala da od mene nikad neće
dobiti ono što traži. Da je natjeram da mi nju ostavi u nasljeđe
umjesto onoga što bi ona htjela da mi ostavi. Nije lako, nije lako za
shvatiti. Nije ni važno. Samo je vi spakujte.

◊◊◊

a) Kupila sam ti crvenu maramu, majko.

c) NE ČUJEM TE, LENO DUŠO. NIŠTA NE ČUJEM. DOĐI PRAVO

SA AERODROMA. KUPILA SAM JAJA. NAPRAVIĆU PRŽENICE.
 13

a) Osedlaj konja, majko.

c) LENO, DUŠO, OPET SE KIDA VEZA. KAŽEM - NAPRAVIĆU

PRŽENICE.

II NAŠA SVETA TRADICIJA

1. Generalova dojilja

a) Žena
b) Adgar
c) Žene
d) General
e) Generalov vojnik

a) Lokumčiču moj, pile mamino, mamino sve, sve. Spavaj ti samo,

samo spavaj, a sjutra će mlijeko da poteče, vidjećeš kako, u mlijeku
će da se kupa jagnje mamino. Kad Adgar čuje za ovo! Kako on voli
generala!

b) ŽIVOT BIH DAO ZA NJEGA!

a) Život bi dao za njega. Bi, dao bi. I naš bi dao. I ja bih dala. Zna to
general! Zna on da nisu naši muževi svi isti. I da nismo mi sve iste.
Rat nas je sabio u ovu jazbinu, jad nas je sve poravnao, ali se zna,
dobro se zna koja je od nas žena kukavica, a koja nije. Zna to
general. Zato su izdvojili nas, tebe i mene, pile mamino. Samo kad
Adgar čuje za ovo.

b) ZA NJEGA BIH ŽIVOT DAO.

◊◊◊

a) Jesi li čuo kako lijepo govori naš general? Jesi li čuo? Mora se
trpjeti. I mora, pile mamino, trpjeti se mora.

c) LUDA ŽENO, TO TI DIJETE UMIRE!

 14

a) I pet jaja bilo bi dosta. Kakvih pet. I dva bi bilo dosta. Ne boj se,
jagnje mamino, kad majka pojede jaja, mlijeko će kao potok da
krene, kupaće se u mlijeku pile mamino.

c) O BOŽE! VEĆ JE OTEČEN!

c) RASPOVIJ GA! RASPOVIJ GA!

a) One ne znaju. Neću ni da im kažem. Neću ja njima da se

pravdam. Ako će samo nama jaja donijeti - i pravo je. Nije tvoj otac
bilo ko. I ja im nisam ni tražila. Sami su rekli - donijeće. Ništa ja
nikome nisam tražila. One su se gurale, otimale se za komad
hljeba, gazile tuđu djecu da svoju spasu. Njihova djeca! Pa šta.
Adgar je rekao: Ako nema naše svete tradicije, bolje da ih nismo ni
rađali. Je li tako, Adgare? Tako je. Dobro onda, ćutaću. Samo sam
ja ćutala i nisam ništa tražila. Zato su nas izabrali, tebe i mene, pile
mamino, zato što smo ćutali. I Adgaru ću reći - Nisam prosila, sami
su rekli - donijeće.

c) DAJ DA MU VIDIM TRBUH!

c) DAJ MU MALO ZAŠEĆERENE VODE!

a) One ne znaju. Ništa im neću ni reći.

c) UMIRE TI DIJETE, LUDA ŽENO!!

◊◊◊

a) Dušo majčina, samo se strpi do ujutro. Poslije ćemo sve da

ispričamo Adgaru. I kako su se prepale kad su ga vidjele i kako
sam im rekla - Ne bojte se, žene, to je naš general. Kako otkud
znam? Kako ne bih znala: dvije smo njegove slike držali iznad
kreveta, jednu kraj druge. Govorila sam Adgaru - Pomjeri ih, stid
me da ležim s tobom dok nas on gleda. Ali, on nije htio. Pela sam
se svaki čas na krevet da pobrišem prašinu sa njih. Na jednoj je
imao bijelu kapu i rukavice. I zlatnu dugmad.

b) NISU ZLATNA, GLUPAČO, ON JE SIROMAH, KAO MI.

a) Jesu, Adgare, zlatna su. Kakva mogu biti ako ne zlatna?

b) NISU, GLUPAČO.
 15

a) Odmah sam ga prepoznala. A one su se prepale. Kao da

general ne zna da su u ovom zbjegu sve žene njegovih vojnika, da
su ova djeca - djeca njegovih vojnika, sjutra opet njegovi vojnici.
Nisu htjele da izađu napolje. Poslije su izašle, još kako: kad se
pročulo da je donio ulja i brašna, tada su jurnule napolje, samo što
ulja i brašna nije bilo. Ima general važnija posla nego da raznosi
ulje i brašno ženama. Ja sam posljednja izašla. Baš me briga za
ulje i brašno. Ja se nisam gurala, a opet će nama dati.

◊◊◊

c) KO JE OVA ŽENA SA GENERALOM?

c) IZ CRVENOG KRSTA.

c) NIJE.

a) Ćutite, general se sprema da govori.

c) JESTE.

c) NIJE. IMALA BI KUTIJE DA JE IZ CRVENOG KRSTA. KUTIJE

ILI KESE. UVIJEK IMAJU KESE ILI KUTIJE.

c) ŠTA ĆE ONDA OVDJE?

c) HOĆE DA NAS SLIKAJU ZA TELEVIZIJU. ZATO SU DOŠLI.

c) NEĆU DA ME SLIKAJU.

c) NI JA NEĆU.

a) A što nećete? Stidite li se što ste ovdje? Ako treba da kažemo da

smo uz generala, onda ćemo reći da smo uz njega. Samo treba da
kažemo da nismo za promjene, ako nas pitaju. Adgar je rekao -
Promjene su zlo za naš narod.

c) POMRIJEĆEMO, AKO NAM NE DONESU HRANU.

a) Umirite se, žene. Vidite li da u nas gleda.

◊◊◊
 16

a) Kako lijepo govori naš general! Uvijek plačem kad on govori.

Znam sve šta će reći, napamet već znam, a opet ne mogu da
prestanem da plačem kad god ga slušam.

d) POLEDAJTE OVE ŽENE!

a) Isto tako govori i Adgar. I moj otac. Svi osim Adgarovog brata.
On je prokleti izdajnik. Njemu su stranci platili da priča da živimo
kao u zatvoru. Da sam muško, pljunula bih ga. Adgar mu je rekao -
Marš iz moje kuće, izdajniče! Mi smo poslušna stoka, mi koji
čuvamo naše svete običaje i korijene, Božje zakone, a ne vi koji ste
za pare prodali svoj narod i svetinje?! Marš napolje! Kako je bijesan
bio Adgar, nikad ga takvog nisam vidjela. O, Adgare, kakav je
izdajnik tvoj brat.

b) POGLEDAJTE OVE ŽENE: PET MJESECI SU U OVOM

SKROVIŠTU, NEMAJU HRANE, NEMAJU VODE, DJECA IM
UMIRU OD GLADI, OD BOLESTI. ALI, ONE ĆE SVE TO
IZDRŽATI: ONE SU STUBOVI NAŠE TRADICIJE.

a) Kako volim da slušam o tim temeljima, duboko ukopanim! Kad

postoji red, kad se zna ko šta radi - kako je to lijepo. Baš nas briga
za ta vaša ljudska prava, Božja prava mi poštujemo - rekao mu je
Adgar. Treba li dijete da mi se piša po glavi, da mi se žene kurva?!
To vi hoćete?! Marš napolje iz moje kuće! Tako mu i treba, Adgare.

d) DOKLE SU GOD ONE SPREMNE DA SE ŽRTVUJU, NAŠI

NEPRIJATELJI NEĆE IMATI MIRA.

a) Kako lijepo govori naš general. Što ste se tako zbile jedna uz
drugu? Ne treba tako. Ne valja tako. Ispravite se, žene! Gledaju
nas!
◊◊◊

a) Nas su izabrali, sunce majčino. Tebe su izabrali. Onaj nas je

vojnik izveo iz gomile zato što mu je general šapnuo da izvede nas.
Znaju oni ko je Adgar. I ona žena je znala ko smo mi. I njoj su rekli.
Zato je tebe gledala onako umiljato, i zato je rekla da će nam
poslati jaja. I onaj čovjek sa kapom što nas je slikao, jesi li vidio
kako se smijao? Kako su oni dobri, pile mamino. Samo se strpi do
jutra.
 17

c) UMIRE TI DIJETE, LUDA ŽENO!

a) Samo se strpi. Oni su dobri. I onaj vojnik je dobar, samo - rat je,
ne može čovjek znati s kim ima posla. On je mislio da sam ja neka
glupa žena, da neću da se slikam - zato se razljutio. A ja sam
odmah shvatila. Nisam ja glupa. O, uradila bih ja za generala
mnogo više. Nije me bilo ni stid. Ako general misli da treba, ako je
to za naš narod, za našu svetu tradiciju, stajala bih ja tamo danima
i pustila da me slikaju dok te dojim. I Adgaru će biti milo. Kako će
Adgaru biti milo.
◊◊◊

e) ŠTA ČEKAŠ? PODOJ GA.

a) Sad ću.

e) PODOJ GA, ŽENO!

a) Što treba da radim? Da raskopčam bluzu i izvadim dojku?

Ovako? Evo, sad će on. Znam ja, rat je, žuri vam se, ali dijete to ne
zna, mali je još. Samo da vidim kako da ga prevarim. Zna on da
nema tu ništa. Malešan je, ali zna. Sve se osušilo za ovih pet
mjeseci. Nisam jela, imala sam groznicu, mislila sam da ću umrijeti,
a i sad još pljujem krv. Ne, ne žalim se ja, rat je, mora se tako,
samo kažem. A koliko sam imala mlijeka.

e) PODOJ GA, ŽENO!

a) Sad će on, dobro je dijete. I Adgar je rekao - Biće dobar vojnik. A

imao je samo dva mjeseca kada ga je vidio zadnji put. Znaju to
muškarci. Ajde, sine, ajde, molim te, samo malo pridrži bradavicu.
Nemoj da je ispljuneš. Nemoj, sine. Šta da radim s ovim djetetom?
Povuci samo jednom, da nas slikaju. Vidiš kako se ljute. Ajde sine,
nemoj da se obrukamo. Svi nas gledaju. Ajde, lane mamino, samo
malo stisni usnama.

◊◊◊

a) Ne boj se, neće tebe majka dati.

c) LUDA ŽENO, TO TI DIJETE UMIRE.

 18

a) Sigurno će poslati. Možeš misliti koliko ona ima jaja, i svega.

Mora biti da i ona kući ima djecu. I dobra je žena, to se odmah vidi.
A ja se budala prepala kada je onako jurnula prema nama i uhvatila
me za dojku. Mislila sam da će me udariti. Ali, nije to: njihove žene
su drugačije, one znaju šta treba. Eto vidiš, mene nisi htio da
poslušaš, a nju si odmah poslušao: kad ti je ona gurnula dojku, nisi
je ispljunuo. Nisi ni vukao, doduše, ali ona je opet bila zadovoljna.
Zato mi je pokazala…ovako. To znači da će nam poslati jaja. Šta to
nju košta? Samo se strpi, sine moj. Sine moj.

c) BAREM MU MALO VODE DAJ, UMRIJEĆE DIJETE ŽEDNO.

a) Kako si težak, pile mamino. Ne, nije majci teško. Nije to. Nije to.
Nosila bi tebe majka do kraja života. Nikad tebe majka iz naručja ne
bi ispustila. Ni mrtva tebe majka ne bi iz naručja dala.

2. Grijeh je traćiti talenat

a) Novinarka
b) Kristin
c) General
d) Jan

a) Dobro si to rekla, Kristin: niko nema pravo da traći talenat. Ovdje

je gužva, zato ne čuješ. Na aerodromu sam. Da, polijećemo, za
pola sata, otprilike. To je divna vijest, Kristin. Uživaj, samo uživaj. A
čime se ja ovdje bakćem! Jurcam po ratištu za ovim ludim
generalom, vučem za rukave ove bijednike, guram ih na silu pred
objektiv. I još guram bradavice polumrtvoj djeci u usta. Još ću se
vratiti kući sa nekakvom boleštinom.

b) PERI RUKE, MOLIM TE. NEMOJ DA PIJEŠ NJIHOVU VODU.

NIKAKO NEMOJ DA PIJEŠ NJIHOVU VODU.

a) Znaš šta, Kristin: ja uopšte ne znam kako sam uspjela da mu

strpam tu bradavicu u usta? Djeca su ovdje tako poslušna, Kristin. I
žene, i djeca - svi su nevjerovatno poslušni. Čak i kad su gladni,
čak i kada umiru - opet su poslušni. To je zapanjujuće, Kristin,
znaš, umiru, a oči su im pune zahvalnosti.

b) DOĐI ŠTO PRIJE. ONDA ĆEMO PRIČATI. OKEJ?

 19

a) Uopšte ne znam kako mi je to uspjelo, Kristin. Pa to sa tim

dojenčetom - pisala sam ti o tome, poslala sam ti mejl juče. Samo
sam jurnula. Htjela sam pošto-poto dobar kadar. Kraljevstvo za
dobar kadar - znaš ono. Samo sam jurnula ka njoj, zgrabila njenu
mlitavu dojku, uhvatila dijete za glavu i ugurala mu bradavicu.
Dijete je bilo beživotno, možda već mrtvo, a opet me je poslušalo,
otvorilo je usta. Ta poslušnost, te polumrtve djece, polumrtvih žena,
mrtvih ljudi - kako je to potresno, Kristin.

b) NE MISLI O TOME. JEDNOSTAVNO ZABORAVI. MISLI O

ROMANU KOJI ĆEŠ NAPISATI, O VRIJEDNIM I ZNAČAJNIM
STVARIMA KOJE ĆEŠ URADITI.

a) Zaista misliš da bih mogla da živim od pisanja, da sam dovoljno

talentovana? O, Kristin, ti me uvijek ohrabruješ. Ja zaista želim da
radim nešto vrijedno, shvataš, da pišem o važnim stvarima.

◊◊◊

a) Prava sam budala što sam te poslušala, Jan. Trebalo je da

izbacim onaj kadar. Da sam barem nečim zaklonila onu dojku.
Dozlaboga je ružna. I generala je bilo stid kada je vidio njenu
smežuranu dojku. Zato je spustio pogled. A ne, Jan, nije zato, nije
mu bilo neprijatno da gleda dojku žene svoga ratnika. Bio je ljut,
zato je odvratio pogled. Možeš misliti kako bi on bio srećan kada bi
cijeli svijet mogao da vidi kako su lijepe, kako su jedre žene
njegovih ratnika, njegove žene, kako pucaju od zdravlja, kako sijaju
njihove dojke kao jabuke na pijačnoj tezgi.

c) GRIJEŠIŠ, MALA.

a) Njegove žene, ponos nacije, sa jedrim dojenčadima na

predivnim, nabubrelim grudima punim mlijeka koje iz njih štrca kao
iz fontane, sve do neba – eto, ta bi se slika dopala generalu. I
uredniku. I gledaocima. Ne ovo, ne ovo, Jan. Ovo je čista ludost.

d) GRIJEŠIŠ, MALA, GRIJEŠIŠ STO ODSTO.

a) Ćuti, Jan, pojma ti nemaš. Ovo je rizično. Ovo je opasno. Jesi li

vidio kako je general bio bijesan? Jesi li vidio, Jan? Svi će biti tako
bijesni. Svi.
◊◊◊
 20

a) Malo ste umorni, generale, čini mi se.

c) TOLIKO IZDAJNIKA. TEŠKA JE NAŠA BORBA. NIJE ZA

SVAKOGA.

a) Da, ljudi lako gube vjeru. Samo, ako na njih mislite - varate se,
generale. One vas nikad neće izdati. I ona je dala sve od sebe,
samo što, eto, mlijeka nije bilo. Ne treba da se ljutite.

c) TOLIKO IZDAJNIKA.

a) Možda je gladna. Ili je bolesna. Ponekad ženama nestane

mlijeko. Prosto ga nema, i tu ne pomaže rodoljublje. Ali, na njih
možete da računate. Uvijek se može računati na žene u ovakvim
stvarima.
◊◊◊

a) I šta sad da radimo sa ovom suvom, smežuranom dojkom koja

visi do pupka. Trebalo je da izbacim taj kadar. Jedan krupan plan
sa ženama i rez. Basta! Znam ja šta govorim.

d) GRIJEŠIŠ, MALA. DA JOJ JE DOJKA NAPUCANA, TO

UOPŠTE NE BI VALJALO. LAKO JE IZ NAPUCANE DOJKE
IZVUĆI MLIJEKO, ALI IZ ONAKVOG SUVARKA - E, TO JE VEĆ
PODVIG. KAPIRAŠ? TO JE DOKAZ DA ŽENE NEĆE NIKADA
IZDATI, DA ĆE UVIJEK RAĐATI DJECU, A TO JE, AKO MENE
PITAŠ, TEMELJ NA KOJEM POČIVA NAŠA CIVILIZACIJA, OD
ISTOKA DO ZAPADA.

a) Ti ne kapiraš, Jan.

d) NE, TI NE KAPIRAŠ.

a) Nije uopšte bilo mlijeka. Ni kapi. Ona je jedna izgladnjela žena

koja živi u zbjegu mjesecima i polako gubi razum dok joj dijete
umire od gladi. Dijete je bilo potpuno mlitavo, beživotno, već
otežalo. Shvataš? Morala sam usne da mu stisnem da bi uhvatilo
bradavicu. A ako to provale, to im se uopšte neće svidjeti. Mogli bi
pomisliti - vidi ti njih, oni se izruguju sa majkama koje doje djecu.
Eto šta bi mogli pomisliti. Ne kapiraš, Jan.
 21

d) NE, TI NIŠTA NE KAPIRAŠ. KOGA JE BRIGA IMA LI ONA

MLIJEKA ILI NEMA. NJIMA TREBA SLIKA ŽENE KOJA DRŽI
DIJETE NA SISI DA BI I DALJE MOGLI DA KRADU, LAŽU I
UBIJAJU SLINEĆI PRED TOM SLIKOM. TO NJIMA TREBA I TO
SMO IM DALI. SVE DOK ŽENAMA NA PADNE NA PAMET DA
GUNĐAJU, DA SE ŽALE DA NEMAJU MLIJEKA - DOBRO JE,
ŽIVOT IMA SMISLA, SVE IMA SMISLA.

a) O čemu pričaš, Jan? Čuješ li ti mene - ona umire, njeno dijete je

možda već bilo mrtvo.

d) TO I JESTE POANTA, MALA. ONA NIKAD NEĆE ODUSTATI.

DA LEŽI MRTVA SA MRTVIM DJETETOM NA DOJCI, TO BI BILO
JOŠ BOLJE. NAŠ KADAR JE PUN POGODAK, VJERUJ MI.

a) Ti si lud, Jan. Ti si potpuno lud. Ali, meni je svega ovoga dosta,

znaš. Puna mi je kapa svega.

◊◊◊

a) Tako su teatralni ljudi ovdje, Kristin. Ta žena je imala tako divne

crne oči, toliko egzaltirane na onaj njihov orijentalni način. Tebi bi
se to dopalo, Kristin. Da, da, uhvatili smo taj pogled. Znaš ti Jana,
svašta mu se može prigovoriti, ali je izvrstan snimatelj i ne mogu
mu promaći takve stvari. Da, sjutra će emitovati prilog. Pogledaj ga,
obavezno ga pogledaj.

b) PAZI SE, MOLIM TE, NEMOJ DA TE TO IZBACI IZ

RAVNOTEŽE.

a) Ne treba traćiti talenat - dobro si to rekla. Ne, uopšte nisam

odustala. Stalno mislim o tome šta bih pisala. Imam mnogo ideja,
Kristin, mnogo, mnogo izvanrednih ideja. Da, obavezno bi moralo
biti nešto žensko, neka vrsta ženskog pisma, od toga neću odustati.

◊◊◊

a) Pazi kameru, Jan, ne bi bilo pametno da je polomimo. Šta je

toliko smiješno?

d) OVAKO JE SASTAVILA KAŽIPRST I PALAC, OVAKO.

FENOMENALNO! FENOMENALNO!
 22

a) Šta je tu fenomenalno? Ne, nije ona pokazala da je sve OK!

Samo je ponovila ono što je vidjela. Moje je pokrete ponovila. Svaki
bi majmun to uradio. Možda je samo htjela da bude simpatična, da
nam podiđe. Oni su svi pomalo snishodljivi. To im je u krvi, valjda.
Ne znam šta ti je tu tako smiješno.

d) NE LJUTI SE. SAMO SAM REKAO DA JE BILO SMIJEŠNO.

OKEJ?

a) Možda smo zaista mogli da je snimimo dok jednom rukom

pridržava polumrtvo dijete, a desnom pokazuje da je sve OK. To bi
bilo apsurdno. I moderno. Možda bi se to uredniku dopalo. Ali, onda
bismo izgubili emociju. Ili je apsurdno ili potresno. Ne može oboje.
Bolje da je potresno.
◊◊◊

a) To mora biti nešto u stilu ženskog pisma. Samo ne nešto o

nasilju i takvim stvarima.

b) NE, TO NIKAKAO. TO JE BANALNO. I VEĆ VIĐENO.

a) Da, i suviše je lično. I politično. I previše je direktno. Ne, ne

nikako kao Elfride Jelinek. Nikako. To se ljudima ne dopada. Znam,
slave je, ali u stvari je svi mrze, i oni koji je slave. Ne možeš ljudima
zabijati prst u oko. Ja sam mislila da to bude nešto filozofsko. Nešto
u lakanovskom stilu. Znaš ono što si mi onda pričala: žensko kao
ono što nije muško, ali ne znamo šta je. To mi je tako zanimljivo,
eto to - žensko kao praznina.

b) NARAVNO, DRAGA. PRIČAĆEMO. VIDIMO SE USKORO.

a) Pričaćemo, Kristin, naravno. Zbogom. Još samo pola sata. Gdje

je više taj Jan? Kako je mogla biti lijepa ta žena da nije sebi
nakrcala to dijete, da nije izbio rat, da nije dospjela na tu klanicu!
Mogla bih da uzmem njene zenice, vlažne i baršunaste. I njene
zube bih mogla da iskoristim: duguljaste, prozračne, predivne zube.
I njenu kožu boje cimeta: da, to je izvrsno – to “boje cimeta”. I njene
sitne, tamne malje, ovlažene znojem, na slepoočnicama. I ono
podrhtavanje ljubičastih, suvih usana. To je seksi. To bih uzela od
nje. Samo još da smislim koji bi bio njen problem. Mora biti nešto
filozofsko. Oho, već je krenulo. Mogla bih već u avionu da napišem
nešto, barem jedan pasus, čisto da krenem.
 23

III PROLAZ

1. Cvijet na usnama mojim

a) Žena
b) Psihološkinja
c) Ženina sestra
d) Muž
e) Bilo koji čovjek

a) Nije to ništa. Ima veliki prsten, sa pečatom, na desnoj ruci. Samo

što sam prije uvijek stavljala led. Onda usne neće da se ovako
rascvjetaju.

b) ON TI JE, DAKLE, SPUSTIO TAJ CVIJET NA USNE.

a) Juče nisam stavila led. Zato što nisam htjela. Htjela sam da
ostane. Da se vidi.

a) DA, TREBA GA IZVESTI MEĐU LJUDE. ZAŠTO SKRIVATI

TAKAV CVIJET? ŠTETA JE TO.

b) Od moje kuće do vaše ordinacije dva prevoza mijenjam: 23 i 11

a. A onda, moram da prođem glavnu ulicu, pa trg. Dug je to put.
Mislila sam: hiljade će se očiju zalijepiti za ranu na mojim usnama.
Mislila sam - kako ću da nosim toliko pogleda okačenih o svoje
usne? Ali, niko se nije osvrnuo. Kondukter je pitao - Jeste li to pali?
Rekla sam - Ne. Vratio mi je sitniš. Možda se i ne vidi, toliko.

a) ŠTA ĆE NJIMA TUŽNI CVIJET, SRAMNI CVIJET IZ TUĐEG

DVORIŠTA? ŠTA ĆE TO NJIMA?

◊◊◊

c) ZAŠTO NISI STAVILA LED NA USNE? POGLEDAJ SAMO NA

ŠTA LIČIŠ.

a) Neću led!

c) NEĆEŠ? A HOĆEŠ TAKVA MEĐU LJUDE?

 24

a) Znaš li ti šta radiš? Znaš li ti uopšte šta radiš? Ruku mu

pridržavaš. Pridržavaš mu ruku kojom me udara. To ti radiš.
Batinaški anđeo - to si ti. Dolijećeš ovamo svaki put da počistiš
svojim krilom đubre koje za sobom ostavlja.

c) STAVI OVAJ LED!

a) Neću led! Neću da mi stavljaš led na usne! Ni da mi stavljaš

puder na modrice, ni da mi tapiraš počupanu kosu! Ne treba meni
to od tebe!

c) UVIJEK SAM BILA NA TVOJOJ STRANI, ZNAŠ I SAMA. ALI,

OVO NISI SMJELA DA URADIŠ. KAŽEM TI KAO SESTRA: OVO
NISI SMJELA DA URADIŠ! ŠTA SI MISLILA: DA MOŽEŠ TEK
TAKO DA IDEŠ NAOKOLO, DA ZAVRĆEŠ SUKNJU I
POKAZUJEŠ LJUDIMA MODRICE. NEKE SE STVARI NE IZNOSE
IZ KUĆE!

a) Neću led!
◊◊◊

d) VIDI ŠTA SAM TI DONIO IZ RUSIJE.

a) Šta je to? Porculansko jaje?! Sa likom Bogorodice? Ah, nešto

ovako lijepo nikad nisam vidjela. Bože, kakav je ruski porculan.
Kako je tanan. Kako odzvanja.

d) TAKO ZVONE NJIHOVA ZVONA. DUŠA TI SE KIDA. DING-

DONG-DING-DONG.

a) Bože, kakvi su ovi cvjetovi. I ovi krstovi. Kako su plave oči Majke
Božje. Zašto plačeš? Znam, velika je njena patnja, ali sad si kući,
sa nama si. A i ne treba da plačeš zbog nje: ona je na nebo
uzdignuta.

d) DING – DONG.

a) I samovar si donio? I ikonu za Luku? Kako je sve to lijepo. A

novac? Kako koji? Kako koji novac? Novac zbog kog si se verao po
ruskim gradilištima dvije i po godine dok sam te ja ovdje čekala sa
bolesnim djetetom – eto zaj novac. Kako nema? Šta si uopšte tamo
radio ako novac nisi donio? I šta ćemo sad? Da i dalje idemo na
 25

čučavac? Da astmatično dijete i dalje spava među buđavim

zidovima?

c) O ČEMU TI PRIČAŠ, PIZDA TI MATERINA?! O ČUČAVCIMA, O

BUĐAVIM ZIDOVIMA?! ZNAŠ LI TI ZAŠTO SAM SE JA VRATIO
OVAMO?! DA SVOJOJ ŽENI KAŽEM DA BOG POSTOJI, DA SAM
GA VIDIO, ZATO SAM SE VRATIO! NISAM SE JA ZBOG
ČUČAVCA VRATIO, KURVO GLUPA!

◊◊◊

a) Uplašio se kad je video šta je uradio. Ja nisam. Možda malo: nije

lako to gledati. Kako se lice Majke Božje rasprskava na komade -
eto to nije lako gledati. Nisam ja sujevjerna, samo opet nije to lako.

b) SA TAMNIM CVIJETOM NA USNAMA USRED BIJELA DANA.

NIJE NI TO LAKO. NI TO NIJE LAKO.

a) Ovako je to bilo…Prvo me tukao zbog pileta. Zato što sam rekla

da nemamo para da jedemo batake. Tad mi je porezao usnu. A
poslije, dok sam ležala na podu, udarao me nogom. Samo, ja znam
kako da se sklupčam da sačuvam trbuh. Onda je ščepao
Bogorodičino jaje i tresnuo ga o pod. Pokrila sam rukama lice da mi
se komadići porculana ne zabiju u oči. Kad sam podigla pogled,
stajao je iznad mene raširenih ruku, pijan, izbezumljen, ukočen od
straha. Mene nije bilo strah. Ne više.

b) PRIČESTI ME, MAJKO BOŽJA, CVIJETOM NA USNAMA.

a) Odletjela ti je, prhnula je iz jajeta Majka Božja i ništa joj više ne

možeš, kopile razbonjičko - eto šta sam mislila dok sam skupljala
krhotine po podu. Ni njoj, ni meni. Nama, nama ništa više ne
možeš. Nikad više.

◊◊◊

a) Neću led!

c) A ŠTA HOĆEŠ?

a) Da spustiš krila - to hoću.

c) MISLIŠ DA SI HEROJ. TO TI MISLIŠ?

 26

a) Znala bih ja šta da radim sa njegovom pesnicom. Ali, šta ću sa

vama ostalima koji je pridržavate? Nisu to njegovi udarci, ne samo
njegovi. Koliko vas je koji mu ruku držite. Kolika je četa batinaških
anđela koja ga bodri, koja nad njim leti.

c) O, IMA HEROJA, VEĆIH OD TEBE, IMA IH KOJE TRPE STO

PUTA VIŠE. ALI, NEKE ŽENE IMAJU DOSTOJANSTVA: ONE NE
TRČE NAOKOLO I NE POKAZUJU SVOJE ZADNJICE IŠARANE
MODRICAMA.

a) Koliko vas je.

◊◊◊

a) Skuvala sam ono što sam imala. Ima kokoška i batake, još kako
ih ima, ali ne kad je kuvaju u sirotinskoj kući, a ovo je sirotinjska
kuća i ti najbolje znaš zašto je ovo sirotinjska kuća. Rekla sam ti -
ostavila sam batake da napravim Luki pilav. Opet se guši. Kao da
ja ne bih voljela da ti jedeš batake svaki dan. Neću više da te
slušam. Ne moram ja svaki put da sjedim pored tebe pijanog
satima i rastjerujem muve sa mušeme dok ti praviš tu svoju
komediju.

d) NE MORAŠ, JE l’? A SA TIM OLOŠEM DA SJEDIŠ - TO

MORAŠ?

a) Nije ona ološ. I nisam ja sama tamo otišla. Iz bolnice su me tamo

poslali. Da mi nisi slomio rebro, ne bih ja kod nje nikad stigla. Sam
si me tamo poslao.

d) KO TI JE REKAO DA IZ KUĆE IZNOSIŠ NAŠE STVARI?

a) Nemoj! Nikome ona ništa neće reći. To su samo ženske priče.

Nikome neće reći. Nemoj! Nemoj!

c) KO TI JE REKAO DA IZNOSIŠ IZ KUĆE NAŠE STVARI?!

KOGA SI PITALA?! PIZDA TI MATERINA, KUČKO IZDAJNIČKA,
KOGA SI PITALA SMIJEŠ LI DA IZNOSIŠ IZ KUĆE NAŠE
STVARI, NAŠE LIČNE STVARI? KOGA SI PITALA?!
 27

◊◊◊

a) To on od mene nije očekivao. O, znao je on da sam gadura, to je

on znao, ali da sam podla, izdajnička kučka - to nije znao.

b) SVAKO LJUDSKO BIĆE IMA PRAVO…

a) Pravo? Znam ja da imam pravo. Znam ja to. Ali, ako nema

nekoga kome je stalo, šta će mi onda pravo? Ne treba mi. Ako ne
postoji neko, bilo ko.

b) NEKO KO ČEKA, NA DRUGOJ STRANI, DA UBERE CVIJET

SA USANA TVOJIH.

a) Bilo ko.
◊◊◊

c) ZNAŠ LI KO PRIČA TAKVE STVARI? ONA GRBAVA ŽENA

ŠTO PRODAJE RIBU NA PIJACI. KAD GOD DOĐEŠ DA KUPIŠ
KILO PASTRMKE, ONA POČNE DA CMIZDRI. ODRUBLJUJE
SATARICOM PASTRMKAMA GLAVE I PRIČA KAKO JE MUŽ
UBIJA OD BATINA. RIBU POSLE NE MORAŠ DA SOLIŠ:
OSOLJENA JE NJENIM SUZAMA. LJUDIMA JE ODVRATNO DA
JE SLUŠAJU, ALI ONA PRIČA, BAŠ NJU BRIGA, A ONI JE
SLUŠAJU JER IM TREBA RIBA.

d) ŠTA TI TO PRODAJEŠ, ŽENSKA GLAVO: RIBU ILI SVOJ

PRLJAVI VEŠ?

d) IMAŠ MUŽA, SA NJIM TO RIJEŠI, IZMEĐU ČETIRI ZIDA, NE

DRŽI OVDJE KONFERENCIJU.

d) OSTAVI ME, ŽENO, TO SU TVOJE STVARI. RIBU TI MENI

DAJ.

◊◊◊

a) Pomjeri se malo, da pokupim ove krhotine. Još bi Luka mogao

da utrči ovamo bos i da se rasječe. Samo se pomjeri malo, a onda
nastavi da jecaš, ništa to meni ne smeta. I treba da jecaš. Kolika je
bila tvoja vjera, kolika je bila tvoja nada, a gle šta je na kraju ispalo:
ni batinama ne možeš da natjeraš gaduru da prestane da gunđa o
 28

buđavim zidovima. Džaba si joj jaje donio u koferu, čak iz Rusije.

Džaba si joj prstom pokazao - gle, evo žene pred kojom se duša
moja kida. Gadura je otrčala i rekla - Ne mogu ovako više.

d) KAKO SI MOGLA: TO JE BILO NAŠE, MOJE I TVOJE, SAMO

NAŠE!

a) Naše? Naša je bila samo ova batina koju smo skupa držali ti i ja
nad mojom glavom. Sam si je slomio. Sad ćeš opet morati da me
udaraš golim rukama, kao prostak. Ali, tako je bolje, ako mene
pitaš. Pesnicom pa u glavu. Nema više ding - dong.

d) TO JE BILO NAŠE, SAMO NAŠE.

◊◊◊

a) Zarašće. I bez leda. Uvijek zaraste.

c) AKO NEĆEŠ DA TRPIŠ, POKUPI SVOJE STVARI I IDI! TO

RADE ŽENE KOJE IMAJU DOSTOJANSTVA.

a) A, to je u pitanju, dakle - dostojanstvo? Samo čekaj da vidim šta

mi je od dostojanstva ostalo po džepovima. Gle, nema više ništa.
Valjda ga je nešto pojelo: strah, stid, neisplaćeni krediti,
nezavršena kuća, nada, siromaštvo, Lukina astma. I eto - ništa nije
ostalo, ni mrvica na dnu džepa.

c) SAMO POKUPI SVOJE STVARI I IDI!

a) Okači ti to tvoje dostojanstvo na svoja krila, na njegovu batinu,

meni ne treba. Tako, ne treba mi. Svjedok mi treba, eto šta mi
treba. Nije važno ko će da sudi, i hoće li ikada iko da sudi - nije to
moja stvar. Neka i nema sudije, neka ga nikad i ne bude, meni opet
svjedok treba. Da mu kažem da me boli - zato mi treba.

c) LUDA ŽENO, NIKO NEĆE HTJETI DA TE ČUJE. ZNAŠ ŠTA ĆE

TI REĆI? KUĆI TO REŠAVAJ, ŽENSKA GLAVO, SA MUŽEM, A
MENI DAJ RIBU - TO ĆE TI REĆI.

◊◊◊

b) SAD MORATE NATRAG. GLAVNA ULICA, TRG, DVA

PREVOZA.
 29

a) Da, glavna ulica, trg, dva prevoza. Samo sad je drugačije. Uvijek
je drugačije kad dolazim ovamo i kad se vraćam. Sasvim drugačije.

b) NEĆU BITI TU. NEKO VRIJEME, BAREM.

a) Znam. Ne smeta. Čekaću.

b) MOŽE BITI DUGO. JAKO DUGO. MOŽDA…

a) Znam. Ne smeta. Čekaću.

2. Samo ti spavaj

a) Žena
b) Muž
c) Pacijentkinja
d) Ljekar
e) Sinovi, snahe, unuk

a) U pravu si, može se desiti da noćas padne kiša.

b) PAŠĆE NOĆAS. TAKO SU JAVILI.

a) Samo ti idi. Samo ti spavaj. Probudiću te, kad dođe vrijeme. Je li

stid to što ti ne da da odeš? On ti pridržava otvorene kapke, otežale
od vina, od dobre večere? Nema potrebe, zaista. Tačno je to o
čemu misliš: možda ću umrijeti za koji dan, za koji mjesec, ali to
ništa ne mijenja između mene i tebe. Ti moraš da spavaš jer si ti
spavač. Spavao ovdje u maslinjaku, kraj mene, otvorenih očiju, ili u
svom krevetu - kakva je razlika?

b) VEĆ PRSKA, POMALO.

a) Ti moraš da spavaš kao što ja moram da bdim. Moja bolest tu

ništa ne mijenja.
 30

◊◊◊

a) Ove žene su nemoguće. I ona - šta hoće od mene? Nisam ja tu

zato da je volim. Nije to moj posao. Moj je posao da joj kažem da
može i bez tuđe ljubavi, ako treba, ako mora. Zašto nijedna ništa
neće da uradi zbog sebe? Zašto ne mogu za sebe da urade ono
što bi uradile za drugoga, za mene? I šta sad očekuje od mene? Da
joj kažem - meni za ljubav? To očekuje od mene?

c) DA, NIJE TO LAKO, KROZ CIJELI GRAD.

a) Meni je naumila da utrapi svoj cvijet. To je ona naumila. Ali, ja

neću, ja ne mogu.

◊◊◊

a) Ti moraš da spavaš kao što ja moram da bdim. Tako su stvari

podijeljene među nama.

d) NIJE NIŠTA OPASNO. DJEČAK JE ZDRAV. SAMO PRATITE,

IPAK.

a) Da pratim? Naravno da ću da pratim. Ali, kako? Kako kad taj

crveni krug oko njegovog mladeža nikada ne miruje: čas se širi, čas
skuplja, ujutro je tamno crven, a naveče ružičast. I lupu sam
nabavila: kad zaspe, podignem jorgan i osmatram mladež na
njegovoj butini. Svaku noć. Pa opet, nisam sigurna.

d) SPAVAJTE, SPAVAJTE SLOBODNO. NIJE TO NIŠTA.

a) Kako da spavam kad ne znam? Ko će da bdi ako ja budem

spavala? Ko će da bdi nad svima njima? Zar u svakom času ne
može naići oluja koja će odnijeti crijep sa kuće, oduvati zidove i
povaljati moju djecu kao lišće. Kako da spavam?

d) ŠOLJA TOPLOG MLIJEKA - TO JE DOBRO ZA NESANICU.

a) Ali, ja uopšte nemam nesanicu. O, još kako bih ja spavala kad

bih mogla. Ali, kako? Pavle se stalno budio i plakao, budio i plakao,
po cijelu noć. Prestala sam da idem u postelju, šta sam drugo
mogla? Je li trebalo da se prevrćem po krevetu po cijelu noć i
buljim u kolijevku? Jeste, kasnije je prestao da se budi, odavno je
 31

prestao, ali svaki dan su se javljale nove opasnosti za koje do juče

nisam ni znala da postoje. Evo i sad ovo sa Petrom: vi kažete - nije
to ništa, ali - otkud mogu biti sigurna? A kako da spavam ako nisam
sigurna?

◊◊◊

b) MOŽDA SI…

a) Nemoj, molim te, to nas nikuda neće odvesti.

b) DA IDEM DA SPAVAM?

a) Naravno, samo ti spavaj. Nemoj da se stidiš. Čak i ako treba da

umrem kroz koji dan, ti moraš da spavaš. Ne, ja ću ostati još malo,
da raspremim. Opet su izmrvili hleb. Ako padne kiša svinjac će
ovdje biti ujutro. I Pavle i Petar su mrvili hleb: naučili su od oca, a
njihova su djeca naučila od njih. Sad svi mrve hleb. Ja pečem, oni
ga mrve, gnječe ga prstima, prave od njega kuglice i šutiraju ih po
stolu.

b) AKO BUDE OLUJA, POPADAĆE MASLINE.

a) Masline? Hoću li stići da ih stavim u turšiju? Hoću li imati tada

jednu dojku, ili dvije? Ili jednu, i još pola? Ili...

b) DA SI NA VRIJEME…

a) Nemoj, molim te, nikud nas to neće odvesti.

◊◊◊

a) Možda i ne mogu same. A šta ako tako i ne treba da bude, ako

one bolje znaju? Ko je to rekao da bilo ko može sam bilo šta? Ko je
to rekao? Primi sebe u naručje svoje. Sama uberi cvijet sa usana
svojih. Kako da ne!

c) VOLJELA BIH DA VAS OBIĐEM, AKO VAM NE SMETA, AKO

JE TO U REDU. KAD SVE BUDE GOTOVO.

a) Ne znam. Možda.
 32

◊◊◊

b) EVO POČINJE DA PADA.

a) Trebaće mi velika kesa da pokupim sve ove odgriske. Koliko

sam odgrizaka pojela. Od jabuka, od sira, od hleba. Lagala sam da
je zbog štednje: voljela sam da jedem njihove odgriske, da gledam
otiske njihovih malih zuba. Tako sam otkrila da Petru krvare desni.

b) OVOGA PUTA SU, IZGLEDA, POGODILI. PAŠĆE DOBRA

KIŠA.

a) Moram da stavim so na stolnjak. Ovo si ti prosuo vino, ti si ovdje

sjedio. Samo, dobro je da nisu ništa polomili. Tri servisa za
dvanaest osoba sam unijela u ovu kuću, od najboljeg porculana,
dva poljska, jedan njemački. Dobro je da je barem ovaj ostao.
Trebalo je da kupim još neki od ovih tanjira sa plavom bordurom,
uopšte se ne razlikuje: niko ne bi ni pomislio da je moj tanjir bio
raspar, toliko je sličan. Trebalo bi kupiti još neki, da se nađe, ako
neki ipak polome. A polomiće, kad-tad.

◊◊◊

a) Moja djeca sve znaju.

e) DOBRO JE ŠTO JE JAJASTO.

a) Je li?

e) NE VALJA KADA SE ŠIRI ZRAKASTO.

a) Ne valja?

e) NE VALJA.

a) Bolje da liči na jaje, a ne na zvijezdu?

e) NIJE TO NIŠTA.

a) Misliš?

e) NIJE TO NIŠTA.
 33

a) Moje snahe su uvijek tako optimistične, tako pune dobre

energije.

d) NIJE NIŠTA.

a) Ništa? Baš ništa?

d) NIŠTA, MAMA, SIGURNO.

◊◊◊

a) Ljut si? Da, ljut si. Zato ne ideš u krevet: čekaš priliku da iskališ
bijes. Znam, sve znam: za tebe je sve ovo bilo suviše vulgarno,
suviše intimno. Kao da sam vam dala svoj prljavi veš da iz ruke u
ruku kruži oko stola.

b) NIJE TREBALO. PRED DJECOM, ZABOGA!

a) Djecom? Nije tamo bilo djece. Naša djeca odavno više nisu
djeca, a njihova djeca to još nisu postala.

b) A MATIJA?

a) Šta Matija?! Da mu nisi oteo snimak iz ruke, da ga nisi udario, da

ga nisi uplašio, samo bi uzeo snimak i dodao ga Petru.

e) TO JE BAKINO, TO NIJE TVOJE!

a) Jeste, bakino je, moje je, samo moje. Znam ja - tvoj šamar koji je
Matija primio meni je bio namijenjen. To je bio moj šamar, ne
njegov. Matija, pile malo, oprosti, uzeće baka natrag svoj šamar.

b) IDEM. KASNO JE VEĆ.

a) Samo ti idi. Ja ću ostati još malo. Možda neko zovne, ipak. Neko
od njih možda ipak neće moći da zaspe. Petar bi možda ostao, da
sam tražila. Ostani sa mnom da bdimo zajedno ovu noć - može li
se tako nešto uopšte tražiti od svoje djece? Od bilo koga? Šta li su
oni tamo vidjeli? Jajoliku bijelu mrlju na tamnoj, zdravoj pozadini,
koju samo treba obrisati, što prije - to su samo vidjeli. I Petar je
rekao - Nije ništa. Ali, on je dugo držao snimak u ruci, mnogo duže
od njih. I nije me gledao. Uvijek je bio drugačji Petar. Ti znaš da je
 34

to prolaz, zar ne sine, ti vidiš da to nije mrlja za brisanje? Hvala ti

što si provukao svoj pogled kroz otvor, kao konac kroz iglu, što si
pogledao u daljinu, u dubinu, tamo iza, tamo gdje neko čeka da me
me primi u naručje.

◊◊◊

e) NE BRINI, MAMA. NIŠTA NE BRINI.

a) Čućemo se.

e) SVE ĆE BITI U REDU.

a) Naravno, biće u redu.

e) NEMOJ DA BRINEŠ. ČUĆEMO SE SJUTRA.

a) Naravno, čućemo se sjutra.

◊◊◊

a) Ali, zašto si ljut? Pobogu, pa zar vam ja ne pravim stalno

kojekakve svečanosti, bilo kojim povodom: kada djetetu izbije prvi
sekutić, kada neko od vas položi vozački ispit? Pravila sam večeru i
kada si ti prestao da pušiš. I šta sad fali ovome? Naravno da sam
trebala. Možda...

b) ŠTA MOŽDA?

a) Ništa. A što ako možda nije možda? Jesam li onda trebala? Ili
nisam, ni onda? Neću da ti se pravdam - htjela sam da vas okupim,
da vam kažem, a ti nisi morao da budeš tu. Bizarno ti je? Ma
nemoj! Bizarna sam ja, a ti koji udaraš dijete iz čista mira, ti nisi?
Zašto si udario dijete? Pa šta ako je uzeo snimak i pogledao ga?
Otkud on može znati šta je to? Pa i da zna, šta onda?! Zašto si mu
ga oteo?! Zašto si ga udario?!

◊◊◊

d) GOSPOĐO, VI MORATE VIŠE DA SPAVATE.

 35

a) Da, znam. Ali, kako? Kako je strašno ovo mjesto na kojem moja
porodica treba da opstane. Koliko je samo djece umrlo u snu, a da
niko ne zna zašto. Je li trebalo da pustim svoju djecu da umru u
snu? Kako sam mogla da spavam u onakvoj kući? Svakog časa je
instalacija mogla da se zapali. A tek vrata, tako su bila trošna,
mogla su ramenom da se obiju. A šuma okolo! Iz krošnji su stalno
izlijetale te proklete ptice i jurišale kroz prozore, na moju djecu.

e) MAMA, DOĐI DA VIDIŠ, PTICA MI JE SLETJELA NA JASTUK!

a) Užas! Kako može ijedna žena da spava usred svog tog užasa
koji prijeti njenoj porodici?

◊◊◊

a) Nemoj ovdje da zaspeš. Hladno je. Prehladićeš.

b) KASNO JE VEĆ.

a) Da, kasno je. Idi, slobodno idi. Još samo tvoj poljubac za laku
noć, vrhovima usana, koje postaju sve tvrđe, sve oštrije, kao
sječivo. Otkad ti imaš takve usne? Neka, izdržaću još jedan rez.
Neka bude sve kao i do sada: poljubac - neka ti bude, ali ovoga
puta u desni obraz, lijevi još bridi od tvog šamara, to je Matijin
obraz, ne bih mogla, na isto mjesto, oprosti.

b) DOBRO ONDA, LAKU NOĆ

a) Dobro onda, laku noć. Da, probudiću te, ne brini. Da, prije sedam
moramo biti tamo. Da, da. Laku noć. Laku noć. Kasno je već. Sad
će ponoć. Neka bude ono što mora biti. Ko je to rekao? Neko je
nekad izgovorio te riječi. Neko ko je znao da ukrsti ruke u naručje.
Nema odatle ispadanja.

◊◊◊

a) Ti želiš moj cvijet da ubereš? Je li to?

c) ZNAM DA ĆE BITI SVE DOBRO. PREDOSJEĆAM. OSJEĆAM,

U DUŠI OSJEĆAM DA ĆE TAKO BITI, DA MORA TAKO BITI.
MORA BITI. MORA BITI.
 36

a) Kad se malo oporavim, kad dođem kući, možda onda, da se

čujemo prvo, a onda… možda. Imamo maslinjak iza kuće. Tako je
tiho tamo. Možda bismo mogle tamo da posjedimo, malo, među
maslinama, nas dvije.

◊◊◊

a) Zašto uvijek ostave ovakav svinjac? Ako ostavim ovako, skupiće

se mačke, popeće se na sto, polomiće tanjire. Da barem ribu
sklonim? Ostalo je, malo su pojeli. Filip bi imao ručak za sjutra. I
salata je bila odlična. Petar mora naučiti Mariju da jede povrće. On
će me možda zvati noćas. Kasno je već, ali on zna da ja ne
spavam. Otkad nisam bila nigdje sama. Moći ću da spavam tamo
po cijeli dan. Sa svojim malim jajetom. Obavijena oko njega.
Sklupčana oko njega. Moje jaje. Otkad nisam imala nešto što je
samo moje.

e) TO JE BAKINO JAJE.

a) Jeste, pile malo, to je bakino jaje.

 37

IV RASKOLNICE

1. Mrmljanje, samo mrmljanje

a) Lidija
b) Majka
c) Otac
d) Žene
e) Vera

a) U ljetnjoj kuhinji, iza buradi za vino, tamo je bilo sijaset

sklopljenih starih ligeštula, sjećaš se? Pođi, vidi jesu li svi
polomljeni. Krpu ponesi, možda će ih trebati malo pobrisati. Neće
ljudi imati gdje da sjednu, kad se svi okupe. I pošalji nekoga da mi
pomogne da narežem sir i krastavce.

b) VERA ĆE TO, AKO DOĐE.

a) Ne treba mi Vera!

b) REKLA SAM SAMO: AKO DOĐE.

a) Znam šta si rekla. Čula sam te. Hoćeš da je zovem i da je molim

da dođe - to ti hoćeš. E pa, neću da je zovem. Mogu sahraniti oca i
bez nje. Sama ga mogu sahraniti ako treba, i bez nje i bez tebe!

◊◊◊

a) Kako to? Nije moguće da nemaš baš ništa da mi kažeš, oče. Ni

sad, kad ti je smrt najahala na leđa? Mora da ima nešto što se
može reći, što se mora reći potomcima, što je tvoj otac tebi
došapnuo, umirući, a njemu njegov otac. Tako kažu – da ima
nešto, neka riječ, jača od smrti. Mora biti da postoji neka takva riječ.
Zato sam pristala da te vozim tako bolesnog čak dovde, plašeći se
da nećeš izdržati, da ćeš izdahnuti usput, samo zato što sam
mislila: zato on traži da ga vodim u zavičaj, da bi mi tamo rekao ono
što preci moraju reći potomcima, što se ne može reći bilo gdje, bilo
kad, bilo kome.
 38

c) JOŠ SE NIJE ROSA PODIGLA. I NEĆE DO PODNE.

a) Rosa? Misliš da bismo o rosi trebali sada da pričamo nas dvoje?

Da smo zbog toga došli ovamo? To misliš? Dobro, čekaću.

◊◊◊

a) Pobogu, majko, šta radiš tu, u bašti, među tim ženama,

šćućurena u tom jatu crnih ptica? Znaš li otkad te tražim? Gdje su ti
stolice? Gdje si ti? Ljudi dolaze i odlaze, žele da te vide, da te
zagrle, da ti kažu - Imaš za kim i da žališ, ženo.

d) TAKO JE REKLA?

d) DOBRO, SIĆI ĆU SA TREŠNJE, UDAĆU SE, SAMO NEKA MI

ISMET PRVO OBEĆA DA ĆU SE PETI NA TREŠNJU KAD MI
GOD BUDE MILO – TAKO JE REKLA.

d) NIJE TAKO.

d) NEGO KAKO?

d) SLIČNO, ALI NE BAŠ TAKO.

a) Pomislila sam - možda se zavukla negdje, pod neki žbun, da

plače za svojim mužem. A gle, ti sjediš ovdje u bašti, sa ovim
ženturačama, zavaljena u ligeštulu, planduješ tu sa njima dok tamo
u kući ljudi jedno drugome sjede u krilu. Majko! Majko!!

b) A, LIDOČKA, TI SI. MALO SAM SE ZADRŽALA OVDJE. MALO

SMO PRIČALE. VERA JE STIGLA. SAMO SMO MALO PRIČALE.

a) O, da, vidim da je stigla. Kako bi to moglo bez Vere, pobogu. Ko

tako kao ona umije da vas okupi, razdraga, zanese, da raspiri toliki
žamor? Niko, niko kao ona.

◊◊◊

a) Ne plači, Vera.

e) HOĆU DA SE VRATIM KOD TETE SOFI.

 39

a) Vidi kako je zelen Lim. Pogledaj onaj most: nema jednu nogu. A
ima, eno je, samo je bila zaklonjena stijenjem. Vidi, Vera, onaj
čovjek tamo peca. Ovdje sigurno ima velikih klenova. Ti si jela
klenove, sjećaš se, onu ribu što nam donosi čika Spasoje. Mama ti
je čistila drače. Kad me tata nauči da pecam, onda ću ti pecati
velike ribe.

e) MAMA MI UVIJEK ČISTI DRAČE.

a) I ja ću da ti čistim. Samo prestani da plačeš. Čika Ismet je rekao

da ne plačeš. A meni je rekao da te pazim dok ne stignemo u
Podgoricu. Ako ne prestaneš da plačeš, kondukter će da te izbaci
napolje, a znaš koliki su ovdje medvedi? Ogromni! A ja neću izaći
sa tobom: bićeš sama, i neće imati ko da te brani.

◊◊◊

a) Mislila sam – ne, ne može tu biti moja majka, kako bi bila: uvijek
je ona prezirala te klepetuše, te dangube, te ženturače. Kad gle –
evo nje baš tu, među njima. Otkad nije bila tako vesela moja majka,
tako zadovoljna, tako svoja, svoja na svome, svoja među svojima.

d) JADNA NAŠA SOFI.

a) Majko! Možeš li doći ovamo, samo na tren? Tamo ljudi nemaju

gdje da sjednu. Zamolila sam te da vidiš šta je sa ligeštulima, ako
se sjećaš. Sjećaš se – e, to je dobro. A, to one na njima sjede,
njima si ih ustupila. Da, to je velikodušno od tebe, i one treba da
sjednu negdje, naravno, ali ovi ligeštuli, vidiš, meni trebaju, zato
sam te i zamolila da mi ih doneseš. Da, razumijem, neprijatno ti je
da ih sada dižeš, ali naći će one već gdje će sjesti i gdje će do zore
moći da brbljaju o Sofijinim podvizima. Ne brini ti za njih, majko.

b) NIJE GRIJEH AKO SMO JE SPOMENULI.

a) Nije, naravno. Samo, zašto je nisi spominjala sve ove godine?

Zašto si stalno ponavljala za ocem – Nema više naše Sofi? Zašto
ako nije grijeh?

d) NIJE GRIJEH. ONA JE OČEVA SESTRA.

a) Ostavi oca na miru: nema on nikakve veze sa ovim vašim pirom!

 40

◊◊◊

a) Nemaš šta da mi kažeš?

c) JOŠ MALO ĆE DA JE KOSE.

a) Ostavi se toga, oče. Nema više vremena. Talas samo što nas
nije preklopio. Pogledaj njegovu sjenku - već nas je prestigla.
Gledaj kako je moćna. Kakav li je tek on!

c) JOŠ MALO.

a) Nema više vremena. Vidi koliki je ovaj talas, oče. Svaki čas nas
može odvući u dubine, i onda - kao da nas nikada nije ni bilo.
Požuri, oče! Sad se to mora reći: jesam li po tvojoj volji? Jesam li ili
nisam? Ima li me ili nema? Ima li tebe, ima li nas, je li nas ikada
bilo? Sad se to mora reći.
◊◊◊

e) ‘OĆU DA SE VRATIM KOD TETE SOFI.

a) Jesi li ti čula šta je rekao čika Ismet - da je bolesna, da je bolje

da se vratimo kući. Doći ćemo opet idućeg ljeta, kad teta Sofi
ozdravi. Ionako škola počinje za deset dana. Da smo ostale, i mi
bismo se zarazile, i onda bi morala da ostaneš u Plavu, da ležiš u
bolnici, i ne bi mogla da počneš u školu, a onda bi ponavljala i svi bi
ti se rugali.
◊◊◊

d) SJEDJELA JE GORE, U VRH KROŠNJE. U SAMI VRH.

d) NA NAJVIŠOJ GRANI.

d) A GRANA SE NIJE ZALJULJALA.

d) NIJEDAN LIST NIJE ZADRHTAO.

d) NIJEDNA PTICA NIJE ODLETJELA.

d) BOŽE.

d) A ŠTO ĆEŠ SAD NA TREŠNJU, SOFIJA? DA VIDIM JE LI

PROCVJETALA. A SAD, ŠTO SI SE OPET POPELA? DA
 41

OTJERAM OVE ZUNZARE, OVU NAPAST. A SAD, ŠTO SI SE

OPET POPELA GORE? DA POPRIČAM MALO SA ŽENAMA.
GORE? A GDJE DRUGO? LAKNE MI KAD SE GORE POPNEM.
LAKNE MI, ETO. A GDJE SU TI TE ŽENE KAD GORE NEMA
NIJEDNE? NE PRIČAM JA SA ŽIVIMA. ŽIVE SU GLUPE, NEMAM
JA O ČEMU SA ŽIVIMA DA PRIČAM.

d) BOŽE! KAKO JE ŠILA.

d) SIGURNO SU JE ODVELI DALEKO.

◊◊◊

a) Ne plači, Vera. Vidi šta nam je spakovao čika Ismet. Oćeš

jabuku?

e) NEĆU!

a) Oćeš pola?

e) NEĆU NI POLA! NEĆU NJEGOVE JABUKE. ZATO ŠTO JE ON

ZAKLJUČAO TETU SOFI U ŠNAJDERAJ JER HOĆE DA JE
TAMO UGUŠI I DA JE POSLIJE STAVI U GROB.

a) Nije je on zaključao. Sama se zaključala. Vidjela si koliko zlatnog

prestenja ima teta Sofi, i naušnica. Sve joj je on to donio iz
Sarajeva. Svaki put kad tamo vozi turu donese joj po jedan prsten.
Od žutog zlata. Ima bijelo i žuto zlato, znaš.

e) OVAKO MI JE REKLA - PSST! DA NIKOME NE KAŽEM S KIM

JE POŠLA.

a) Vera, ako ne prestaneš, sve ću reći tati. Rekao mi je - udari je

slobodno kad god počne da izmišlja. Žene tako počinju da lude.
Prvo izmišljaju, stalno nešto izvoljevaju, a poslije ih vode u ludnicu.
Bolje da te udarim nego da te odvedu u ludnicu kao tetu Sofi.

◊◊◊

a) I? Gdje su stolice?

b) NE DA VERA.
 42

a) Vera ne da?

b) NE DA. REKLA JE - NEKA DOĐE SAMA I NEKA IH UZME.

a) Znam ja šta Vera hoće. Samo, od mene to neće dobiti. Ne

noćas. Ne dok mi otac leži na odru, dok su ljudi u kući. Neka, sve je
u redu, snaći ću se već. Samo vi uživajte.

◊◊◊

a) Dobro, ajde da se vratimo. Bolje je tako. Oko četiri treba da

primiš infuziju. Uzmi štap. Nasloni se na moju ruku. Tako. Hajdemo
sad.

c) UMORAN SAM.

a) I ja sam umorna. Strašno sam umorna, oče. Čekanje, ulagivanje,

moljakanje, prosjačenje – samo da znaš kako to umara. Ali, sad
barem znamo gdje smo. I tako neka bude, do kraja: kuvaću ti pileću
supu, posipaću ti leđa puderom da ne dobiješ dekubitis, masiraću
te kad dobiješ temperaturu, presvlačiću te, bdiću nad tvojim tijelom
bez prestanka, neću se više trpati tamo gdje mi nije mjesto.

◊◊◊

a) A sad odspavaj malo, majko. Odmori se, za sjutra.

b) NISAM UMORNA.

a) Kako nisi? Zar nisi cijelu noć bajala sa ludim ženama, bijelim
mastilom pisala po bjelini, štapom crtala po vodi, so sijala. Ko se ne
bi umorio?

b) NISAM UMORNA.

a) Jesi, majko, umorna si. Tvrdoglava je naša Sofi. Nije nju lako
skinuti sa trešnje. Samo, da si mene pitala, ja bih ti rekla – zaludan
ti je posao, majko, ta ti nikad sa grane neće sići.

b) SAMO SMO JE SPOMENULE. NIJE GRIJEH, TO JE OČEVA

SESTRA.
 43

a) Rekla bih ti - uzalud naprežeš sluh, majko. Ništa suvislo od nje

nećeš čuti, makar čučala ispod trešnje hiljadu godina.
Nerazgovjetno mrmljanje, nemušto gunđanje, plač, histerične jecaje
pomiješane sa zvukom singerice, zveketom makaza, prljavih tanjira
i lonaca - to možeš čuti. Ništa više.

b) SAMO SMO JE SPOMENULI, SIROTICU.

a) O, majko, ostavi se osluškivanja glasova ludih mrtvih žena.

Nema se tu šta čuti. Šljapkanje papučama u malim zatvorenim
krugovima, od šporeta do kreveta, od špajza do kupatila. I sve tako,
iz generacije u generaciju, sve sama ubitačna, nepodnošljiva
beznačajnost. Ne može se od toga skrpiti istorija, majko. Ne može.
Nema je. Zalud se mučite. Ostavi ti ludu Sofiju, neka je gore na
trešnji, neka mrmlja, a ti se fino sad naspavaj i spremi se da sjutra
stanemo uz očev odar i odamo mu poštu kako dolikuje ženama.

b) JE LI ISPEGLANO SVE ŠTO TREBA?

a) Sve. Sve je ispeglano.

b) I MOJA BLUZA, ONA SA RANGLAN RUKAVIMA?

a) I bluza sa ranglan rukavima. Sve je ispeglano. Spavaj, majko.

Odmori se.

2. Svaka čast, sestro!

a) Vera
b) Lidija
c) Žene
d) Klošar
e) Majka
f) Otac

a) Ko je ova žena koja se mojom sestrom zove? Može li biti moja

sestra ova žena-karijatida koja stoji na mermernom platou ispred
Skupštine i podupire svojim tjemenom nebeski svod? Ova žena
voljna da, ako treba, i svoj život da samo da odbrani skupštinski
 44

prag od ovih bučnih, ljutitih, znojavih žena – može li to biti moja

sestra?

b) NE MOŽE U SKUPŠTINU!

c) MA NEMOJ!

c) TI ĆEŠ DA NAM ZABRANIŠ!

a) Šta to radiš? Opet braniš moć boga Oca? Opet je podupireš

svojim tjemenom, svojom kičmom, svom snagom svoga ženskog
tijela? Može li ovo biti moja sestra, moja Lidočka, moja sestra
raskolnica, moja sestra izdajnica?

◊◊◊

a) Samo te molim – nemoj sjutra da izlaziš ispred Skupštine. Može

bilo ko da se obrati demonstrantkinjama, zašto moraš baš ti? Zato
što će biti neprijatno. Vidi, mi se jesmo razišle, ali smo sestre, ipak.

b) NISMO SE RAZIŠLE. TI SI OTIŠLA.

a) Otišla? Ili ostala? Trebalo bi da znamo odakle smo krenule.

b) TRIDESET GODINA JA TO SLUŠAM! OTAC JE SAMO REKAO

ISTINU. TETA SOFI JE BILA LUDA. TO SE TAKO ZOVE. ZNAŠ LI
ŠTA JE URADILA?

a) Iskasapila je štofove tim debeloguzim ženturačama, sašila od

njih krpene lutke i napunila ih pirinčem. I šta?

b) ISPOD KREVETA SU NAŠLI KARTONSKE KUTIJE, KAD SU JE

ODVELI. NA STOTINE TIH KRPENIH NAKAZA JE BILO TAMO.
ČIKA ISMET JE MORAO DA PRODA KAMION DA BI IM ISPLATIO
SVE TE TVIDOVE, TREVIRE, BUKLEE, DOVUČENE KO ZNA
OTKUD U TU ZABIT, DA JE NE BI LINČOVALE.

a) Svejedno su je linčovali. Ovako ili onako.

◊◊◊

c) SVAKA ČAST SESTRO! IMAŠ JAJA! RASTJERAJ OVE

ŽENETINE!
 45

a) Ah, ko je sad ovo? Otkud ova pijandura klošarska? Je li to onaj

pijanac što spava u parku pored Skupštine? Šta će on ovdje? Ko
ga je pustio ovamo?

c) POGLEDAJ, SAV JE UPIŠAN!

c) VIDI ŠTA JOJ POKAZUJE! POGLEDAJTE ŠTA JOJ

POKAZUJE!!

a) Treba neko da ga skloni. Ima li nekoga da ga skloni? Ima li

nekoga da skloni ovu bitangu?!

d) OVO TI NJIMA POKAŽI, SESTRO! OVO! OVO TI NJIMA

POKAŽI!!

a) Šta ćeš sad? Pravićeš se da ga ne vidiš? Ali, kako kad ti već

dahće u lice? Ne možeš da ne vidiš čime te on to bodri. Čak i ako
zatvoriš oči. Znaš ti dobro šta oni drže u ruci kada huškaju na
nasilje.
◊◊◊

e) BLAGO VAMA, IMATE JEDNA DRUGU, A NE OVAKO KAO JA.

a) Nemamo, majko. Tako, nemamo. Nisi nas naučila da imamo

jedna drugu.

e) NISAM? NISAM VAS UČILA DA SE VOLITE?

a) Govorim o sestrinstvu, ne o sestrama.

e) NE ZNAM JA O ČEMU TI GOVORIŠ. NIKAD JA NISAM ZNALA

O ČEMU TI GOVORIŠ.
◊◊◊

b) ZNAŠ LI KAKVE JE KRIKE ISPUŠTALA ONOG JUTRA KADA

NAS JE ČIKA ISMET STRPAO U AUTOBUS I VRATIO U
PODGORICU. NE ZNAŠ. A ZNAŠ LI ZAŠTO NE ZNAŠ? ZATO
ŠTO SAM TI JA DLANOVIMA ZATVORILA UŠI. DA SE NE
UPLAŠI MOJA MALA SESTRA.

a) Zato što su je zatvorili. Zato je vrištala. Svjedeno je jesu li vrata

bila zaključana spolja ili iznutra.
 46

b) TRIDESET GODINA ISTA PRIČA. MORAM LI DA MRZIM OCA

DA BIH BILA TVOJA SESTRA?

a) Samo te molim: ne pojavljuj se sjutra ispred Skupštine

◊◊◊

d) MARŠ KUĆI, FINO VAM ŽENA KAŽE!

a) Policajci ga neće skloniti, oni su došli da te čuvaju od nas, a ne

od njega. A i zašto bi: pogledaj kako se smiju. O, može on da stoji
ovdje koliko mu je volja, da stiska prljavom ručerdom onu stvar, da
gužva svoje upišane pantalone i da te huška protiv nas - niko ga
neće skloniti.

c) DOBRO KAŽE ČOVJEK, POKAŽI NAM JAJA!

c) SKINI SE!

c) NEMOJ DA TE MI SKIDAMO!

c) PRODANA DUŠO ŽENOMRZAČKA!

◊◊◊
f) NEMA VIŠE NAŠE SOFI.

a) Šta je to što je otac rekao? Presuda? Naredba? Majka mu je

kutlačom sipala boraniju u tanjir kada je rekao to - Nema više naše
Sofi.

b) HTIO JE DA NAS ZAŠTITI. JE LI TREBALO DA NAS VODI U

LUDNICU, DA JE GLEDAMO SVEZANU ZA KREVET, KAKO SE
OTIMA I VRIŠTI?

a) Htio je da potvrdi našu lojalnost. Čak ne ni to. Tek da nas

podsjeti na nju. Hajde da odmah, očas posla, prije no što
dokrajčimo šerpu sa boranijom, izbrišemo tetu Sofi iz prošlosti,
sadašnjosti i budućnosti. E, nećeš! E, baš nećeš! Ima je, samo je
otišla, a ja znam i s kim je otišla. Očeva vilica se ukliještila. Žrvanj
je stao. Kako sam se uplašila! A ipak sam rekla - Ja znam s kim je
otišla.
 47

f) OTKUD TI MOŽEŠ ZNATI S KIM JE ONA OTIŠLA?

a) Koliko je to moglo trajati? Dvije sekunde? Ili tri? Ne, ni toliko.

Majka me pogledala, preko kašike. Čega se bojiš, majko? A onda
se mlin ponovo pokrenuo - otac je nastavio da jede. Izlomio je hljeb
i razdijelio nam parčad.

f) UZMI HLJEB.

a) Mogu da jedem boraniju bez hljeba.

f) UZMI HLJEB!

a) Ne jedem hljeb sa boranijom.

f) ČUJEŠ LI TI MENE?!

b) JA ZNAM, ONA NAMJERNO NEĆE DA JEDE TAJ HLJEB!

a) Nemoj, Lidočka, nemoj, molim te.

e) NE VALJA DA ŠPIJUNIRAŠ SESTRU!

b) SAMO SAM REKLA DA ONA NEĆE DA JEDE HLJEB KOJI JOJ

JE TATA DAO. ZATO ŠTO JOJ GA JE ON DAO!

e) JEŠĆE GA.

f) JEŠĆE GA. JEŠĆE GA.

a) Gubi mi se s očiju, ti mi više nisi sestra! Očeva kćeri. Izdajnice!

◊◊◊

e) BLAGO VAMA, IMATE JEDNA DRUGU, A NE OVAKO KAO JA.

a) U čemu? Ajde da vidimo u čemu. U obožavanju oca. Ili brata. U

preotimanju muške naklonosti. U ljubomori ako nam zapadne manji
dio njegove ljubavi? U nadmetanju oko toga koja će mu veću žrtvu
prinijeti? U tome koja će više mrzjeti samu sebe, koja će više
mrzjeti onu drugu? Je li to ono na čemu nam treba zavidjeti? Je li
to?!
 48

◊◊◊

a) Znaš zašto oni hoće tebe da nahuškaju na nas? Da bi nam se

narugali. Svima nama. I tebi da bi se narugali.

b) TI NISI NORMALNA! KAO DA SMO U RATU. NE DIJELI SE

SVIJET NA MUŠKU I ŽENSKU POLOVINU, POBOGU. PRAVDA
VAŽI ZA MUŠKARCE I ŽENE. MORATE SE OBRATITI SUDU. TO
JE VAŠA ADRESA, A NE SKUPŠTINA.

a) I ti češ to sjutra da nam kažeš, da nam držiš govorancije o

pravdi, to si naumila. A znaš li ti šta su na sudu rekli – Ako je sitno
hodala, ako nije trčala, to znači da nije htjela da bježi, a ako nije
htjela da bježi, onda silovanja nije ni bilo. To je rekao! A znaš li
zašto je ona sitno hodala? Hoćeš li da ti kažem zašto?

b) DOBRO KAŽE MAJKA – TI BEZ FILOZOFIRANJA NE MOŽEŠ.

a) Silovali su je. Sa šesnaest godina. I znaš šta su joj tada rekli? Da

je sama kriva jer je sjedjela raskrečenih nogu. Žena mora noge da
drži skupljenje – to su joj rekli, inače je sama kriva.

a) NE ZNAM JA O ČEMU TI GOVORIŠ.

a) Govorom o tome da nemamo izbora. Da nam ne preostaje ništa

osim da jurišamo na taj tvoj Parlament. Misliš da mi volimo da
stojimo tamo na ulici? Ne volimo. Ali, moramo. Molim te, ne izlazi
sjutra tamo.
◊◊◊

c) POKAŽI JAJA! DA ZNAMO S KIM IMAMO POSLA!

a) Ostavite je na miru! Znate da vam ih ne može pokazati. Zato što

ih nema. Jeste, kazao je, ali nije mislio na ta jaja. To je metafora,
pobogu!

c) NEMA TU NIKAKVE METAFORE. JAJA ILI IMAŠ ILI NEMAŠ.

TREBALO JE DA TO OBJASNIŠ SVOJOJ SESTRI.

c) DO GOLA BI NJU TREBALO SKINUTI. MOŽDA BI SE ONDA

SJETILA DA JE ŽENA.
 49

◊◊◊

a) Kako si mogla? Našu tetu Sofi! Našu tankoprstu, toplu,

rastrojenu, drhatvu tetu Sofi, koja nam je šila haljinice za hor sa
paspulima od pliša, koja nam je s jeseni slala tegle sa slatkim od
šljiva, našu tetu Sofi, koja je mirisala na sapun od jogovana, kod
koje smo svakog ljeta odlazili, niz zeleni Lim. Kako si mogla?

b) ZNAŠ LI TI KOLIKO JE OTAC PATIO KAD NISI DOLAZILA? NI

ZA SLAVU, NI ZA BOŽIĆ. NIKAD NISI DOLAZILA.

a) Pusti sad to. Voljela sam i ja njega. I ti to znaš. I on je znao.

Drugo je to. Ja sa njim nemam ništa. Radio je ono što je morao - on
je bio otac. Ali, ti si moja sestra.

b) NISAM JA BILA UZ NJEGA! NISAM JA BILA PROTIV TEBE!

POSTOJE I NEKAKVI PINCIPI, VALJDA!

a) Kakvi principi? Ko ih je propisao?

b) VIDI, DOSTA JE BILO. VIDJEĆEMO SE SJUTRA ISPRED

SKUPŠTINE.

a) Dobro, vidjećemo se.

◊◊◊

a) Pustite je. Šta to radite?! To je moja sestra!

c) DA JE TVOJA SESTRA, DA JE IČIJA SESTRA, NE BI TAMO

STAJALA!

a) Ostavite je! Nismo se zato okupile. Nismo zato ovdje.

c) SKIDAJ SE, SESTRO!

a) LIDIJA!

c) GOLU JE TREBA SKINUTI, DUŠU PRODANU!

a) LIDIJA!

a) Pusti me da prođem! Pusti me da prođem! To je moja sestra!

Moja Lidočka! Pustite me da prođem!
 50

V PLAVA LISICA

1. Neko ljulja ovaj čamac!

a) Brankica
b) Oljica
c) Ispunjena žena
d) Plava lisica

a) Piški mi se, Oljice. Ozbiljno ti kažem: užasno mi se piški.

b) NE MRDAJ! PREVRNUĆEŠ ČAMAC!

a) Moram da piškim. Stvarno.

b) NIJE ČUDO, KOLIKO SI SAMO VINA NOĆAS SASULA U

SEBE.

a) Ako ti smeta, a ti se fino iskrcaj.

b) MA NEMOJ. DA NIJE OVO TVOJ ČAMAC?

a) Nije važno, Oljice, čiji je. Ako ćemo pravo, mi pojma nemamo
čija je ova olupina od čamca. Nije važno čiji je čamac. Ali da svako
bude na svom mjestu – e, to jeste važno. To što ja noćas ležim u
ovom čamcu – to je u redu jer je meni ovdje mjesto, ovdje
pripadam. Ali to što si ti ovdje – to uopšte nije u redu i to pravi
veliku zbrku. Poredak je u pitanju. Viši poredak. Kapiraš šta hoću
da ti kažem?

b) NE KAPIRAM.

a) Ne kapiraš? Ne kapiraš da bi bilo logično, u svakom pogledu

logično, da jedna ispunjena žena kakva si, na primjer, ti sada sjedi
u onom restoranu sa drugim ispunjenim ženama, da prstićima lovi
maslinke po tanjiru, pokazuje slike svoje djece i ide na spavanje, a
ne da leži u ovoj olupini od čamca, mokra do grla, sa jednom
pijanom nesrećnom ženom?

b) NEĆEŠ TI ODREĐIVATI GDJE JE MENI MJESTO!

 51

a) Ne određujem ti ga ja. Određeno ti je prije milion miliona godina.

I ti to znaš, samo što ti je noćas dunulo da se inatiš i praviš zbrku.

b) SAMA SI JE NAPRAVILA. ČIJA JE OVO BILA IDEJA?! KO JOŠ

IDE NA TE GLUPAVE DVADESETPETOGODIŠNJICE MATURE?
JESAM LI TI REKLA – GLUPO JE, KAJAĆEMO SE!

a) Uopšte nije glupo. Samo je glupo to što si ti ovdje, a ne tamo, što

tamo jedno fali, a ovdje ima jedno viška.

b) ĐUBRE SAMOŽIVO! VUKLA SAM TE TAKO PIJANU PO

CIJELOJ PLAŽI. SANDALU SAM IZGUBILA U PIJESKU. TI ĆEŠ
DA ODREĐUJEŠ GDJE JE MENI MJESTO. ZNAŠ ŠTA - BIĆU U
OVOM ČAMCU KOLIKO JE MENI VOLJA.

a) Što se ljutiš, Oljice? Ostani ako hoćeš. Meni ne smeta, malo mi

jeste tijesno, noge su mi skroz utrnule, ali istrpjeću. Samo ti kažem
da nije logično. Samo sam to rekla. Ne treba da se ljutiš.

◊◊◊

a) Imaš ih na displeju? Svo troje? Naravno da želim da ih vidim. Što

ne bih željela? Aaa, to su tvoji mačići, dakle. Preslatki su. Tako se
radujem. Kad čovjek vidi ovo, ovaj prekrasni buket dječjih lica,
prosto dobije volju da živi.

c) ZBOG DJECE JEDINO VREDI ŽIVJETI.

a) Divna si, zaista. Obično se ljudi ustručavaju da preda mnom

govore takve stvari, to da žena koja nema djecu u stvari nema
razloga da živi. Ti isto znaš da ja, na primjer, nemam djecu. Eto
vidiš – znaš, a opet ti nije neprijatno da mi kažeš da je moj život
skroz promašen. Ma ne, ne treba da se izvinjavaš, upravo to ti i
govorim – tako mi prija ta otvorenost. Jer, vidiš, moj život je tako
ispunjen da ja prosto nemam vremena da tugujem zbog toga što
nemam djecu, čak i kada bih vjerovala da zbog toga treba tugovati,
u šta ja zaista ne vjerujem.

c) NARAVNO, NARAVNO. ZAŠTO BI TUGOVALA?

a) Evo, na primjer, prekjuče sam se vratila sa Brača: imali smo

tamo koloniju, danju sam slikali, a noću sam ležala na vrelom
 52

stijenju, malo naduvana doduše, u stvari ne baš ni malo, i znaš šta

sam radila - zavijala sam koliko me grlo nosi, i lovila noćno zverinje,
tako ja to zovem, te noćne ludorije – lov na noćno zverinje. Bilo je
fenomenalno, zaista fenomenalno. Sve dok se jedne večeri nije
pojavio neki starac, mještanin, sa ogromnom puškom – Moje koke
su uznemirene, kaže, da ste odmah prestali, jer ja neću da moje
koke prestanu da nose jaja zbog nekakve lude umjetnice! Zamisli!
Zamisli!! Fenomenalno!! Je’l da da je fenomenalno?

c) DA, FENOMENALNO, ZAISTA.

a) Eto, to ti govorim. Kako ja poslije svega toga mogu sa zavišću da

gledam u lica tvoje djece? Gdje bi ta zavist mogla da stane? Prosto
nema gdje.

◊◊◊

d) KAKVA NOĆ.

a) Divna. Divna noć. Zaista krasna noć.

d) JA SE NE BIH IGRALA, DA SAM NA TVOM MJESTU.

a) Sa čime se ne bi igrala?

d) JESI LI VIDJELA KOLIKA MU JE PUŠKA?

a) A što da si na mom mjestu? I tebe bi mogla da potkači, ta ista

puška. Ne plaše se, valjda, od mene njegove koke.

d) OPET SI LJUTA NA SVOJU LIJU.

a) Nisam ljuta.

d) LJUTA SI.

a) Nisam, samo ne volim kad me strašiš.

d) NE STRAŠIM TE.

a) Strašiš. Zato stalno škrgućeš zubima. Da bi me plašila.

d) KAD JA TO ŠKRGUĆEM ZUBIMA?

 53

a) Stalno. Evo i sad škrgućeš.

b) LOŠA NAVIKA. NEKA VSRTA ATAVIZMA. NEĆU VIŠE.

a) Oćeš. Zato što škrgućeš zubima namjerno. Znaš da me to plaši.

b) OBEĆAVAM DA NEĆU VIŠE.

a) Kažeš da nećeš, a znaš da hoćeš. S tobom nikad ne znam na

čemu sam.

b) DOBRO, NEĆU VIŠE. NEĆU NIKAD VIŠE. KUNEM SE.

HAJDEMO SAD.

◊◊◊

a) Samo kad bi znala, Oljice, kakav je njen rep. Koliki je, Oljice,
samo da znaš! Nema kraja. I potpuno je plav. Svo joj je krzno
plavo, ali rep – o, Oljice, kako je on plav. Toliko se čvrsto uhvatim
za njeno krzno da me šake zabole, priljubim se uz njene slabine,
sva se pripijem uz nju, ali krzno joj je tako klizavo da bih sigurno
pala, da bih otišla u vražju mater kad me ona ne bi obavila svojim
repom.

b) PRESTANI DA LJULJAŠ ČAMAC! PAŠĆEMO U VODU!

a) Kad bismo jednom jahale zajedno. Hoćeš li Oljice? Samo

jednom.

b) DOGOVORIĆEMO SE KAD SE OTRIJEZNIŠ.

a) Što si takva, Oljice?

◊◊◊

a) Sreća je individualna kategorija. Recimo, to tumaranje sa noćnim

zvjerima – takve stvari mene čine apsolutno srećnom kao što tebe
čini apsolutno srećnom kad možeš da ideš naokolo i pokazuješ
sliku svoje djece. Sadržaj je različit, naravno, ali kada bi, na primjer,
neko stavio tvoju sreću na jedan tas, a moju na drugi – ne bi bilo
razlike, ni u gram.
 54

c) DA, SIGURNO, NA NEKI NAČIN.

a) Na neki način? Hoćeš da kažeš da bi ipak negdje pretegnulo?

Na nekoj strani?

c) SREĆA JE SUBJEKTIVNA STVAR, NARAVNO.

a) Draga moja, ne možeš ti mene prevariti. Nikad još nisam

spomenula svoju sreću, a da se na usnama neke ispunjene žene
nije pojavio osmijeh nalik tome koji sad golica tvoje usne. I sad
moram i ja prema tebi biti kranje iskrena i reći ti, sasvim otvoreno –
taj mi se osmijeh uopšte ne dopada. Misliš li da neću znati da ti ga
skinem sa lica? Da neću znati kako da ti ga oduvam sa usana?

◊◊◊

a) Da me nisi izvela iz restorana, ona bi me rastrgla, Oljice. Jesi li

vidjela kako je nasrnula na mene?

b) NIJE NIKO NASRNUO NA TEBE. TI SI NASRNULA NA NJU.

a) To je sasvim svejedno. Kad se sretnu mačka i pas - on laje, ona

reži. Niko ne zna ko je prvi počeo. Ispunjene i neispunjene žene se
mrze po difoltu, kao psi i mačke. Takva su pravila.

b) JA TEBE NE MRZIM.

a) Ni ja tebe ne mrzim kao ljudsko biće, ja tvoje biće obožavam, ali

tebe kao ispunjenu ženu prosto moram da mrzim. Inače, morala bih
samu sebe da mrzim, a to mi nikako ne ide u prilog. Kapiraš?

b) NE KAPIRAM. JA TEBE NE MRZIM. NI KAO NEISPUNJENU

ŽENU, NI KAO LJUDSKO BIĆE. NE MRZIM TE NIKAKO.

a) Dobro de, možda ti mene i ne mrziš. A znaš zašto? Zato što

nemaš razloga da me se plašiš.

b) MISLIŠ? MISLIŠ DA SE JA TEBE NE PLAŠIM? PLAŠIM TE SE,

BRANKICE, SAMO DA ZNAŠ KOLIKO TE SE PLAŠIM. MOJ
MOBILNI TELEFON JE KRCAT SLIKAMA MOJE DJECE, SA
LJETOVANJA, ZIMOVANJA, ROĐENDANA, KRŠTENJA,
SPLAVARENJA. I STALNO SAM U STRAHU – A ŠTA AKO
BRANKICA VIDI, HOĆE LI ME PREZIRATI, HOĆEŠ LI I MENE
 55

NAZVATI GLUPAČOM ZATO ŠTO VOLIM SVOJU DJECU?

PLAŠIM TE SE, ALI TE IPAK VOLIM, SVE TVOJE VOLIM, I
NEMOJ TI MENI DA GOVORIŠ ŠTA JA OSJEĆAM PREMA TEBI.
ČUJEŠ LI – PRESTANI DA MI GOVORIŠ ŠTA OSJEĆAM. JA
ZNAM ŠTA JA OSJEĆAM.

a) Nisam tako mislila, i ja tebe volim, Oljice, svom dušom te volim.

Bez tebe ne bih mogla da živim. Ni dana ne bih mogla bez tebe.
Dođi, Oljice.

b) NEĆU! MUKA MI JE OD TEBE! ISPUNJENE ŽENE,

NEISPUNJENE ŽENE. KAKVE TO IMA VEZE? POBOGU, KAKVE
SVE TO VEZE IMA?! POGLEDAJ OVO NEBO IZNAD NAS.
POGLEDAJ! A U OVOM ČAMCU, KO JE? TI I JA. TI I JA! NIŠTA
TI NE RAZUMIJEŠ! TI PRST PRED NOSOM NE VIDIŠ, A MISLIŠ
DA SI STRAŠNO PAMETNA! MUKA MI JE OD TEBE.!

a) Dođi, Oljice, hoću da ti stavim glavu u krilo.

b) NEĆU! I UMIRI SE VEĆ JEDNOM! PREVRNUĆEŠ ČAMAC!

◊◊◊

a) Misliš da nije kasno.

c) NIKAD NIJE KASNO. JEDNA ŽENA JE RODILA DVOJKE U

ČETRDESET ŠESTOJ.

a) Pa, to je divno! Da, i ja sam mnogo slušala o tim čudima kojima

Bog nagrađuje pod stare dane te nesrećnice čije su jajašca još,
nekim čudom, zaostala u nekom kanalu. O divne su to priče. Tako
sam srećna kada mi ih šapuću na uvo, tako kao ti sada.

c) NIJE KASNO. SAMO AKO ŽENA ŽELI.

a) Da, samo ja ne mogu da se sjetim kada sam ti rekla da želim.

Podsjeti me molim te. Je li to bilo noćas? Ili nekom drugom
prilikom? Kad sam ja tebi uopšte govorila o svojim željama? Ili ti
misliš da možeš da znaš koje su moje želje, a da mene ne pitaš?
 56

◊◊◊

b) KAŽEM SAMO DA SI TI OBRAZOVANA, PAMETNA ŽENA.

KAKO MOŽEŠ SEBI DA DOPUSTIŠ DA TE ONA IZNERVIRA?

a) Vidi, Oljice, ja znam koliko ti cijeniš moje obrazovanje i moju

pamet, ali ovo sa tim nema ama baš nikakve veze. Kaže li ona
meni da nisam pametna? Ne. Nju za moju pamet savršeno boli
uvo. U tome i jeste štos. Ovo je sasvim drugi teren. Moje tijelo ona
dovodi u pitanje, njegovu svrhu, kapiraš, a to me strašno ljuti, to me
užasno nervira.

b) TI SI SE SAMO NAPILA KAO ZEMLJA, A ONDA TI SE

NAMJESTILA TA GLUPAČA.

a) Ne može to tako, Oljice - ona je glupa i odoh ja kući. Ja jesam

pijana, tu si u pravu ali, vidiš, da nisam ovako pijana možda bi me
bilo strah da priznam da je ona, koliko god bila glupa, sto posto u
pravu. Ne, Oljice, nema tu nikakve filozofije, stvar je prosta kao
pasulj: ako moje tijelo nema razlog da postoji, mogu li ga imati ja?
Ne mogu. Nema šanse. Ne-ma-šan-se.

b) OPET SE DRMUSAŠ.

a) Znaš li ti, Oljice, u čemu je ovdje stvar? U žudnji. Eto, to sam

shvatila ležeći noćas sa tobom u ovom čamcu. Ako tvoje tijelo žudi,
onda ono ima svrhu, a onda si ti žena na svom mjestu, svakome
možes pogledati u oči i uopšte nema razloga da se osjećaš kao
zombi. To ću da kažem toj gaduri. Pa to - da žena može da žudi i
za nečim drugim osim da se pojavi neko ko će biti voljan da joj
oplodi jajašce. To ću ja njoj da kažem. Eto, to bi bio klasičan
nokaut.

b) ONDA SE VRATI I NOKAUTIRAJ JE, AKO MISLIŠ DA ĆE ONA

TU IŠTA SHVATITI.

a) I bih, samo što ja, vidiš, nemam pojma šta je to za čim žudi moje
tijelo. Šta bih ja željela da je, na primjer, prije pet minuta Bog
odlučio da napravi svijet i mene prvu napravio od blata i bacio me u
ovaj čamac, i da mi još ništa nisu rekli o tome šta žena treba da želi
- pojma nemam. Ne mogu to da dokučim. Evo sklapam oči, mislim,
mislim, i – ništa. Ćorak. Osjećam nekakvu mračnu i blesavu želju
svoga tijela da se širi, da se uvećava, da usisava prostor. I strah
 57

osjećam. I… ništa više. I šta sad? Da joj sa tim izađem na

megdan? Bojim se da to ne bi išlo. I šta mi onda preostaje sem da
joj kažem: U pravu si, tvoj tas preteže, sorry, pozdravi dječicu i
muža, predajem se.

◊◊◊

d) ŠTA TEBE U STVARI PLAŠI? NIJE TO MOJ ŠKRGUT. JE LI

TAKO?

a) Ne znam. Ovaj ogromni prostor. Ne znam čiji je. To me plaši.

d) PA, SAMA SI TO HTJELA. ZAR ME NISI ZATO ZVALA? I ŠTA

SAD? SAD TI JE PREVIŠE. NE ZNAŠ KO JE OVDJE GAZDA? E,
JA TI TU NE MOGU POMOĆI. NISAM JA KATASTARSKI
ČINOVNIK.

a) O, kako je to duhovito. Treba li sad da se nasmijem?

d) ZAŠTO UOPŠTE TO MORAŠ DA ZNAŠ? OVO JE NAPROSTO

- PROSTOR. NAŠ PROSTOR. NEMA KRAJA. NIJE IZDIJELJEN.
NEMA PARCELA. NEMA VLASNIKA.

a) Nikoga ovdje nikad nisam srela. Nikoga osim tebe.

d) I? TO TE MUČI?

a) Zašto nikoga ovdje nema osim tebe? Tebe i mene.

d) PONAŠAJ SE KAO U SVOJOJ KUĆI.

a) Znam ja ko je ovdje gazda. Misliš li ti da ja ne znam ko je ovdje

gazda?

d) KAKVE TO VEZE IMA.

a) Misliš li ti da ja ne znam svo vrijeme ko je ovdje gazda?

b) KAKVE VEZE TO IMA. GDJE JE TVOJA LIJA, ZA TEBE

UVIJEK IMA MJESTA.
 58

◊◊◊

b) ŠTA JE OVO? KAO DA NEKO LJULJA ČAMAC. NISI TI?

a) Nisam. Piški mi se, Oljice.

b) NEKO LJULJA OVAJ ČAMAC!

a) Kako mi žene čudno piškimo, Oljice, jesi li nekad razmišljala o

tome? Sa koliko zastajkivanja, obzira, sa koliko skromnosti. Čak i
kada sam sama, bojim se – čuće neko. A kad sam u gostima,
uvijek pustim vodu da teče prije nego što počnem, da se preklope
ta dva šuma, a kada zavšim opet je pustim. I kad sve saberem,
nikad se u životu nisam ljudski popiškila.

b) EVO OPET!

a) To me strašno ljuti, ta razlika, to što oni pišaju, a mi piškimo. I

uvijek same, uvijek krišom, kao nekakve bijednice. Otkad se znamo
nas dvije? Otkad smo se rodile, faktički. I? Kad smo se nas dvije
ljudski popiškile zajedno? Nikad, Oljice, nikad: ili sam ja držala tebi
stražu ili ti meni? A jesi li vidjela njih: ko će dalje, ko će bučnije, ko
će spektakularnije? To me strašno ljuti. Strašno me to ljuti, Oljice!

b) PRIVUCI UŽE, IDEMO! BRZO!!

a) Moramo se popiškiti zajedno, Oljice, nas dvije. Barem jednom u

životu. Barem jednom prije nego nas smrt rastavi. Moramo, Oljice. I
to noćas. Ne, ne noćas. Sad, odmah! Odmah! Ajdemo, Oljice, iz
sve snage, svim srcem, pravo u more, pa u okean!

b) NEKO LJULJA OVAJ ČAMAC!!

a) Ne brini. To je ona. Ne brini. Ajdemo, Oljice!

b) PRIVUCI UŽE!!

a) Hajdemo! Svom snagom, pravo u okean! Hajdemo!

b) NEEEE!!!
 59

2. Devet budilnika

a) Starica
b) Lisica/ komšinica
c) Muž

a) A, to ste vi. A ja, vidite, zvono uopšte nisam čula. Učinilo mi se

da čujem neko grebanje. Pomislila sam da neka životinja grebe po
vratima, zato sam otvorila. Gospođa Natalija drži nekakve bestije u
kući, sigurno ste vidjeli, ponekad znaju da joj izlete preko praga i da
se šunjaju ovuda.

b) NE RADI ZVONO.

a) Kako? Bože dragi, svaki se dan nešto pokvari. Lift ne radi, od

utorka, a njih baš briga. Ali, kada treba da krenu u juriš na jednu
sirotu staricu, e onda se cijeli ulaz okupi pod jednom zastavom.
Jeste li čuli da su naumili da me prijave policiji? A, vi ste sigurno
zato i došli, kao njihov kurir takoreći. Samo, znate šta - prenesite vi
njima da im je sve to zalud: moji budilnici će zvoniti sve dok ja ne
sklopim oči.

b) NISAM ZBOG TOGA DOŠLA.

a) Niste? Pa da, vi ste pristojna mlada žena, ne biste vi huškali

policiju na jednu onemoćalu staricu. To se vidi. Kada biste vi znali,
mila moja, ali - otkud biste znali? Šta znamo nas dvije jedna o
drugoj, iako godinama već živimo takoreći leđa uz leđa, odijeljene
samo ovim tankim zidom.

b) MOGAO BI SE ODUVATI, JEDNIM UZDAHOM.

a) Vi čujete moje budilnike, ja čujem, ponekad, nekakvo škrgutanje

koje dopire iz vašeg stana, pretpostavljam da nešto oštrite, ali to
nije, naravno, moja stvar, samo kažem - ta zvonjava i taj škrgut, eto
to je sve što nas dvije znamo jedna o drugoj. I naravno da vi sada
mislite da sam ja neka stara ludača. Šta biste drugo i mogli
pomisliti?
 60

◊◊◊

c) OPET SI PUKLA!
a) Samo se strpi. Naiđe to tako s proljeća: tijelo se uznemiri, počne
da se širi, kao jufka uskvašenog tijesta. To boli. To plaši. Ali, brzo
prođe. Za tili čas. Ne boj se, znam ja šta ću sa tim.

c) OPET SI PUKLA!

a) Nisam, ne brini. Samo sam se zanijela, malo. Gledala sam ovaj

jorgovan. Počeo je da se suši. Ovdje smo jesenas pravili roštilj,
sjećaš se, možda mu je dim naškodio, eto o tome sam razmišljala,
zato te nisam čula. Samo zato. Ne brini.

c) OPET ĆEŠ DA PUKNEŠ. VIDIM.

a) Znam da brineš. Ti si moj muž, ne možeš dopustiti da tijelo tvoje

žene nadolazi kako mu je volja. Kakav bi ti bio muž kad ne bi znao
šta se krije u srcu tvoje žene? Ali, ja sam na tvojoj strani – to ti
govorim. Ne moraš da me plašiš. Pristojnoj ženi se to jednom može
desiti. Samo jednom.

◊◊◊

a) Vi sigurno mislite da je to kapric nekakve stare ludače kojoj se

svrslo da po cijeli dan navija budilnike i maltretira komšiluk? Ali, nije
kapric: nauka je u pitanju, mila moja, čista nauka. Kada biste vi
sada, recimo, imali vremena, ja bih vam vrlo rado pokazala svoju
statistiku, koju sam vodila decenijama, i vi biste se tada i sami
uvjerili, crno na bijelo, da sve nerazumne želje u ženskim glavama
dolaze isključivo od viška vremena provednog u snu. Ne treba se
smijati, draga moja, uopšte nije smiješno: to vam govori žena koja
je imala mnogo problema zbog svoje sklonosti ka dremuckanju,
koja je to skupo platila.

b) NISAM ZBOG TOGA DOŠLA.

◊◊◊

c) ŠTA TO RADIŠ, ŽENSKA GLAVO!

a) I onda si to rekao – Šta si to uradila ženska glavo?! Utrčao si u

bolnicu, mokar, razjaren. Bila sam naslonjena na prljavi bolnički
 61

prozor, što dalje od kreveta, da ne bih morala da gledam Sašino

lice. U rukama sam držala mokar peškir. Haljina je bila vlažna, tbuh
mi je bio mokar.

c) NA ŠTA SI MISLILA?

a) Bilo bi ti lakše da znaš da sam o nečemu mislila? Znam, bilo bi

to ipak podnošljivije. Šta ima groznije od žene koja ni o čemu ne
misli dok joj se mlijeko kuva na šporetu, a trogodišnje dijete se
vrzma po kuhinji, koja ne pomišlja na to da bi mlijeko moglo da
iskipi po licu njenog djetata, ne zato što misli o nečemu drugom,
već zato što ne misli ni o čemu. Prosto ni o čemu.

◊◊◊

a) Vidite, toliko godina sam radila na svom eksperimentu, krišom od

muža, od prijatelja i nije mi to smetalo - to što niko to ne zna. Ali
sada, kad se moj život bliži kraju, kad pomislim da će sve to nestati
sa mnom - teško mi to pada. Eto, zato sam pomislila da biste vi,
možda, voljeli da zavirite u moje sveske, samo da bacite pogled. Vi
ste jedna tako umna, tako decentna mlada žena, a i godinama
živimo praktično leđima oslonjene jedna na drugu.

b) DA, LEĐA UZ LEĐA.

a) Evo pogledajte. Decenijama sam lenjirom iscrtavala ove tabele,

uredno bilježila koliko sam spavala, dan za danom, ocjenjivala
svoje raspoloženje za taj dan, od jedna do pet, vodila statistiku. Nije
to bilo lako. Vjerujte, nije to bilo nimalo lako. Radila sam u sudskoj
pisarnici, sve do penzije, šta sam ja o svemu tome mogla znati? Ali,
bila sam uporna. Da, draga moja, veoma uporna i, eto, samo
zahvaljujući toj upornosti na kraju sam došla do otkrića da je sedam
sati i dvadeset pet minuta vrijeme koje je potrebno da se tijelo
regeneriše, a da se ne pojave te mučne želje koje normalne,
srećne žena pretvaraju u nesrećnice koje kao sablasti jezde ovim
svijetom. Ne, draga moja, ne treba da se smijete. Sve to ovdje piše,
crno na bijelo. Samo kada biste htjeli da bacite pogled, samo jedan
pogled.

b) NISAM ZBOG TOGA DOŠLA.

 62

◊◊◊

a) Svi su rekli – Zaraslo je, ništa se ne vidi. Mali ožiljak na

slepoočnici, ne čak ni ožiljak, tek mala mrlja poput sunčane pjege,
čak i bleđa. I ti si rekao – skoro je zaraslo. Skoro – da ne bih
zaboravila. Samo, nije to bilo potrebno: kad god ga pogledam vidim
ožiljak na njegovom obrazu. Nikad ona neće zarasti. Ni skoro.

c) O ČEMU SI MISLILA?!

a) Ne znaš ti, ti uopšte ne znaš šta sam ja sve radila, svih ovih
godina, da više nikad ne odlutam, da više nikad ne puknem. Tvoja
žena je toliko vrijedna, zato svako jutro navija budilnik - to ti misliš?
Ne znaš ti, dragi moj. Sve sam ja preduzela da zatisnem svaki
otvor, da se ništa ne izlije, da se ništa ne ulije, da sve bude
ispunjeno koliko treba, ni manje ni više, tačno onoliko koliko treba
jednoj ženi da bi bila srećna. Ne treba ti da brineš o tome.

c) OPET SI PUKLA!

◊◊◊

a) Spokojna? Ne, nikad nisam mogla biti sasvim spokojna. Uvijek

su se mogle dogoditi nepredviđene stvari. Dva puta sam imala
visoku temperaturu, spavala sam bez prestanka po dva – tri dana.
Ali, ništa se, srećom, nije dogodilo.

c) ETO, NIŠTA SE NIJE DOGODILO.

a) Ali kasnije, jednom, ipak jeste. Nerado se toga sjećam, ali bilo je,
nažalost, i takvih stvari. Bili smo na Tari, a moj muž je morao
iznenada da se vrati kući zbog prodaje nekog placa i ja sam ostala
gore sama da ga sačekam. Suve pahulje su se bez prestanka
spuštale na tlo, i tako danima. Cijeli predio je bio zastrt ogromnim
bijelim čaršafom. Bilo je tako tiho i to me, valjda, i omamilo. Zaspala
sam odmah poslije ručka, a probudila se kasno, vrlo kasno. Već je
odavno bila pala noć.

b) KO BI PROPUSTIO TAKVU NOĆ.

a) Kako da vam ispričam sve to, a da ne pomislite da sam ipak

luda? Jeste li vi, na primjer, ikad osjetili svoje tijelo? Naravno, svi
znamo da ga imamo, to je sasvim jasna stvar, ali nije to ono što
 63

želim da kažem. Te večeri ja sam se, da tako kažem, probudila kao

tijelo. Ja nisam imala tijelo, shvatate, ja sam bila samo to tijelo koje
je tako silno bilo ispunjeno nekakvom žudnjom, koje je htjelo da se
širi, da probije svoje ljusku.

c) KUC! KUC!

a) To me užasno deprimiralo. Mjesecima sam se mučila da

povratim ravnotežu. To je bilo posljednji put da mi se desi nešto
takvo. Preduzela sam sve mjere predostrožnosti i rekla sebi - Ovo ti
se više nikada ne smije ponoviti. I nije se ponovilo.

◊◊◊
c) OPET SI PUKLA!

a) Misliš li ti da ja sjedim skrštenih ruku? Ne treba ti meni da

govoriš šta treba da radim. Pristojna žena zna šta treba da radi.
Niko ne treba to da joj govori.

c) PUKLA SI. OPET SI PUKLA!

◊◊◊

a) Vi sada mislite – čega se to još plaši ova starica; kakvih to želja

može biti u ovom staračkom tijelu? Ali, kad je žena rođena sa tim
defektom - starost ne pomaže. Čula propadaju, tijelo vene, ali želja
- nje se to jednostavno ne tiče.

b) ŽELJE SE TO UOPŠTE NE TIČE.

a) Stara se, draga moja, a sa starošću dolazi i ta pogana sklonost

ka dremuckanju. Juče sam sjela da doručkujem, a probudila sam
se sa nosem zabijenim u tanjir. Da vam ne pričam koliko sam puta
zaspala na WC šolji. A i počela sam naglo da gluvim, od tolike
zvonjave valjda. I šta sam mogla - za Uskrs sam kupila još četiri
budilnika: za kupatilo, za kuhinju, predsoblje i špaiz. Morala sam da
kupim ove moderne satove: atritis mi je napao zglobove, ne mogu
više da navijama vekerice. Skupo me to stajalo, ali ne žalim: ujutro
ih sve navijem, rasporedim ih po kući i onda sam mirna, barem
neko vrijeme.

b) VAŠ STAN JE MALO TJESKOBAN, ČINI MI SE.

 64

a) Naprotiv, naprotiv, draga moja. Zamislite samo koliko bi mi

budilnika trebalo da je veći. Naprotiv, draga moja.

◊◊◊

c) NA ŠTA SI MISLILA?

a) Dok sam prostirla veš na terasi, mislila sam da moram da

pričvrstim dugmad na tvom mantilu. I o tome da treba potkresati
muškatle, spremiti ih za proljeće, i o tome sam mislila. A onda sam
se probila između mokrih čaršafa, i naslonila se na ogradu. Tada
više nisam mislila, ni o čemu. Lice mi je bilo vlažno, toga se samo
sjećam.
◊◊◊

a) Postoji još nešto što mi uliva nespokoj. Neki ljudi kažu da smrt
liči na san. Ne znam šta vi, na primjer, o tome mislite? Eto, ni vi ne
znate. To ne bi bilo dobro, uopšte ne bi bilo jer, vidite, kada bi bilo
tako, onda bi sav moj život bio, na neki način, uzaludan. Da, ja bih
spavala, a ne bi bilo nikoga da navije budilnik - duhovito ste to rekli.
A i inače: vi ste jedna vrlo delikatna mlada žena. Drago mi je što ste
navratili. Samo što, eto, nisam čula zvono, i lako se moglo desiti da
poljubite vrata.

b) ZVONO NE RADI.

a) A da, to ste već rekli. A struja, vidim, nije nestajala, inače bi

kasnio ovaj sat ovdje na ekranu. Ili je možda ipak stao? Koliko ima
vremena da ste ovdje? Ne znate? Eto, ni ja ne znam. Čak mi se
čini da nijedan časovnik nije ni zvonio otkad ste vi ovdje. Vi niste
čuli?

b) NE.

a) Ni ja nisam čula. Možda sam se zapričala, mada - obično čujem.

Barem dva su morala da zvone, ili čak tri, otkad ste vi ovdje. Pola
sata je, ipak, prošlo. Da, najmanje toliko. Nije moguće da su svi
stali. Ne, to nikako nije moguće. Čak i da je nestajala struja: ne
rade svi na struju. Ne dopada mi se ovo. Uopšte mi se sve ovo ne
dopada.

b) PUSTITE SAD BUDILNIKE.

 65

a) Kako to mislite?!

b) MISLIM DA NIJE VAŽNO ZVONE LI ILI NE ZVONE.

a) Nije važno?!

b) TO UOPŠTE NE MORA DA BUDE VAŽNO.

a) Ali, meni je važno. Kako možete? Jeste li vi mene uopšte

slušali? Sve sam vam ispričala. Svoje najintimnije stvari. Ono što
se nikome do sada nisam usudila da kažem. Kao nekom svom,
najrođenijem. Ja sam vas tako primila. Kao svoju kći, takoreći. Čak
sam dala sebi za pravo da povjerujem da ni ja za vas nisam
strankinja. Ipak, nije to mala stvar: toliko godina jedna kraj druge,
faktički leđima naslonjene jedna na drugu.

b) DA, NASLONJENJE.

a) Vi uopšte niste došli zbog mojih budilnika. Je li tako? Niste zbog

toga ovdje?

b) NE. REKLA SAM VAM – NISAM ZATO DOŠLA. JA IH I NE

ČUJEM, TAKOREĆI.

a) Pa, zašto se onda došli? Šta tražite ovdje?

b) NE UZRUJAVAJTE SE, DRAGA MOJA.

a) Šta vi uopšte hoćete od mene?!

b) NE TREBA DA SE UZRUJAVATE. NE TREBA DA SE PLAŠITE

TOLIKO.

a) Znam. Znam ja šta vi hoćete!

b) UOPŠTE NE TREBA DA SE PLAŠITE. NEMA RAZLOGA,

DRAGA MOJA.

a) Zato vi cijelo vrijeme njuškate naokolo po mom stanu. Zato ste

došli: da mi otmete stan. To ste vi smislili – da mi se pod kožu
uvučete i da se nekako proširite na moj račun. Zato ste došli!
 66

b) NE UZRUJAVATE SE. NEMA POTREBE. GDJE SAM JA, ZA

VAS ĆE UVIJEK BITI MJESTA.

šifra: LIJA