Professional Documents
Culture Documents
Reports-From-The-Serbian-Delegates-To-The-Second-Hague-Peace-Conference-1907 - Content File PDF
Reports-From-The-Serbian-Delegates-To-The-Second-Hague-Peace-Conference-1907 - Content File PDF
Miscellanea
Location: Serbia
Author(s): Nenad Milenović
Title: Извештаји делегације Србије са Друге конференције мира у Хагу 1907. године
Reports from the Serbian Delegates to the Second Hague Peace Conference, 1907
Issue: 32/2011
Citation Nenad Milenović. "Извештаји делегације Србије са Друге конференције мира у Хагу
style: 1907. године". Мешовита грађа 32:507-528.
https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=256807
CEEOL copyright 2022
Ненад МИЛЕНОВИЋ
Историјски институт
Београд
*
Рад je настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете и
науке Републике Србије Од универзалних царстава ка националним државама.
Друштвене и политичке промене у Србији и на Балкану (Ев. бр. 177030).
507
Ненад Миленовић
508
7
Извештаји се чувају у Архиву Србије, у Фонду Министарства иностраних дела
(Политичко одељење).
8
У прву комисију су ушли Миловановић и Милићевић, а у другу Грујић и
Миловановић. – АС, МИД, ПО, 1907, Ф-VIII, Д-II, рол. бр. 314, VIII/108-109,
бр.13, изв. из Хага од 21. јуна 1907.
509
Ненад Миленовић
9
Миловановићев говор видети у James Brown Scott, The Proceedings of the Hague
Peace Conferences, Translation of the Official Texts, The Conference of 1907, I-III,
New York 1921, II, 241-243.
510
10
АС, МИД, ПО, 1907, Ф-VIII, Д-II, рол. бр. 314, VIII/156-157, пов. бр. 997/907,
Миловановић Пашићу, 4/17. јул 1907.
11
Иако поднешен тек 17. августа 1907, овај српски предлог је, уз првобитни
српски предлог од 16. јула 1907. и низ других предлога, у Министарству
иностраних дела заведен заједно са извештајем бр. 32 од 5/18. јула 1907, пов. бр.
1097/907. Зато смо га и приредили као саставни део тог извештаја. – АС, МИД,
ПО, 1907, Ф-VIII, Д-III, рол. бр. 314, VIII/186.
12
J. B. Scott, The Proceedings of the Hague Peace Conferences, 498-503, 506, 542.
О неуспешним покушајима да се дође до прихватљивог решења у овом питању
детаљније видети у Н. Миленовић, Србија и Друга конференција мира у Хагу,
395-397; J. B. Scott, The Hague Peace Conferences of 1899 and 1907, I, 319-385.
511
Ненад Миленовић
13
Н. Миленовић, Србија и Друга конференција мира у Хагу 1907. године, 406-
410, посебно фусноста бр. 102.
14
АС, МИД, ПО, 1907, Ф-VIII, Д-V, рол. бр. 315, VIII/344-347, изв. С. Грујића из
Хага од 6. октобра 1907.
512
Господине Министре,
Као што смо имали част раније вас већ известити, конференција
се поделила у четири одбора, од којих се први бави питањима што се
односе на изборни суд и у опште на мирно решавање спорова међудржавних,
други ратним правом на суву, а трећи и четврти поморским ратним
правом. Свима делегатима је остављено право да се упишу, према своме
нахођењу, у један или више одбора. Како Србија нема ни морске обале ни
бродова на мору ми смо сматрали, да би било депласирано, да српски
делегати узимају удела у радовима трећег и четвртог одбора, па смо се
уписали само у први и други (генерал Грујић у други, Миловановић у
први и други, а Милићевић у први).
Одбори су се конституисали на седницама од 9. и 11. ов[ог].
м[есеца]., и разна питања која улазе у њихов делокруг биће узета већ сад
одмах у претрес. Неколики предлози већ су поднесени, а други су заказани
за седнице, које ће доћи на ред.
Како по самој природи питања, што улазе у делокруг појединих
одбора, тако и по ономе што је до сада у конференцији говорено, а сем
тога и по сазнањима, која смо могли добити у приватним разговорима с
делегатима главнијих држава, само у првом одбору имају се очекивати
питања, чија решења могу засецати у наше животне интересе, својим
утицајем на наш међународни положај у опште и на односе који се услед
наших нарочитих државних задатака развијају неминовно између нас и
великих сила, а понаособ између нас и наших суседа.
Општа је тежња, да се установа међународнога изборнога суда
учврсти и да се осигура што је могућа шира примена принципу, да
спорове између држава треба расправљати као и приватне спорове,
судским путем, по закону и правди, а не ратом. Прва Хашка конференција
је у том циљу установила Међународни Изборни Суд, остављајући
државама право, али не намећући им и дужност, да се њему обраћају ради
решавања својих спорова. Поред тога Прва је конференција установила и
513
Ненад Миленовић
514
515
Ненад Миленовић
516
________
(АС, МИД, ПО, 1907, Ф-VIII, Д-II, ролна број 314, VIII/121-128, бр. 20,
извештај из Хага од 14/27. јуна 1907)
Господине Министре,
Част нам је известити вас, да смо данас поднели Конференцији
предлог који овако гласи:
517
Ненад Миленовић
518
(АС, МИД, ПО, 1907, Ф-VIII, Д-II, ролна број 314, VIII/154-155, бр. 28,
извештај из Хага од 23. јуна/6. јула 1907)
Но. 32
Господину Ник. Пашићу,
Министру Иностраних Дела
Београд.
Господине Министре,
На седницама 3/16. ов[ог]. м[есеца]. и данашњој прве комисије
продужена је општа дискусија предлога, и делегације које су их биле
поднеле имале су да их образложе. Част ми је послати вам протокол
седнице од 3/16. ов[ог]. м[есеца]. на којој је г[осподин]. Миловановић
образложио предлог српске делегације. Предлог наш и говор г[осподина].
Миловановића примљени су повољно од многих делегација, а на
данашњем састанку норвешки делегат у подужем говору позабавио се
нашим и португалским предлогом изјавивши да ће их потпомоћи.
Изволите примити, господине министре, уверење о мом високом
поштовању.
[Потпис: Михаило Милићевић]
(АС, МИД, ПО, 1907, Ф-VIII, Д-III, ролна број 314, VIII/173, бр. 32,
извештај из Хага од 5/18. јула 1907)
519
Ненад Миленовић
Article 1.
520
Article 2.
Article 3.
521
Ненад Миленовић
Article 4.
(АС, МИД, ПО, 1907, Ф-VIII, Д-III, ролна број 314, VIII/186)
522
позније решавање питања, која она сама није могла решити. Ту у тим
дискусијама наћи ће се с једне стране и сви разлози ради којих су поједине
државе зазирале да приме на се обавезе о чијем домашају још нису
створиле себи довољно јасну слику, као и с друге стране све аргументе
којима се или побијала основаност таквих замерака и страховања или
утврђивало да у сваком случају стоји отворена могућност да се паралишу
све незгодне последице које би се евентуално јавиле услед таквих обавеза.
Сви су изгледи да ће сад како владе, преко стручних комисија, тако и наука
проучити до детаља са сваке тачке гледишта конференцијски рад на томе
пољу и да ће на идућој, трећој конференцији мира много што шта у томе
погледу што је данас наилазило на несавладљиве тешкоће бити сматрано
као тако јасно, као нешто што се само по себи тако разуме, да о томе није
потребно ни речи трошити. И за решења која тада буду донесена, добар
део заслуге имаће да се пренесе на ову садашњу другу конференцију
мира, која није била среће да сама побере плодове својега рада.
У ред питања, која се односе на спречавање ратова и која су
претресана на конференцији, долазе: 1) обустављање даљих наоружавања
или бар постављање извесних граница даљим наоружавањима; 2)
обавезно решавање спорова међу државама путем међународног изборног
суда; 3) установа једног сталног међународног суда у Хагу.
Прво питање било је предмет преговора међу великим силама пре
него што ће се састати конференција и пошто је константовано у напред
да се односно њега не може постићи споразум и пошто су Немачка и
Аустро-Угарска биле чак изјавиле да неће ни да узму удела у дискусији
која би се отворила по том питању, све што је остало овој конференцији
то је да понови ону исту жељу, коју је већ и прва конференција изјавила
била и која нити кога веже нити може на кога утицати, да се нађе начина
како ће се стати на пут даљим наоружавањима, која сатиру економску
држава и народа. То је овога пута учињено на енглески предлог, без икакве
претходне диксусије и без икаквог ентузијазма.
Питање о обавезном решавању спорова међу државама путем
судским било је најглавнији предмет дикусија на овој конференцији. С
пуно разлога сви пријатељи мира и правде у међународним односима
гледали су у успешном решењу тога питања набољу и најсолиднију, ако
не и једину могућу полазну тачку за заснивање нове ере у међународном
праву и у међународној политици. Конференцији се мора признати да је
правилно схватила сав значај овога проблема и да му је поклонила сву
пажњу коју он заслужује. Није успела решити га; али се томе не треба
много чудити, јер се такви проблеми обично и не решавају на мах.
523
Ненад Миленовић
524
525
Ненад Миленовић
526
(АС, МИД, ПО, 1907, Ф-VIII, Д-V, ролна број 315, VIII/344-347, извештај
Саве Грујића из Хага од 6/19. октобра 1907)
527
Ненад Миленовић
Nenad Milenović
Summary
Key Words: Serbia, Second Hague Peace Conference, 1907, delegation, reports,
international arbitration, pacific settlement of international disputes, limitation of
armaments.
528