RETORIKA

1. Pojam reotirke I besednistva

Retorika predstavlja teoriju, disciplinu, odnosno skup pravila o lepom govoru, a besednistvo praksu u
kojoj ta pravila primenjujemo, samim tim jedno bez drugog ne mogu. Ta disciplina je prvenstveno
oznacavana kao prirodno besednistvo, besednicka praksa, krasnorecje, vestina ubedjivanja pomocu reci,
kao i recitost besednika. Nesto kasnije prerasta u rec retorika. Aristotel je izuzetno bitan za retoriku jer
je napisao najpoznatiji anticki udzbenik retorike, ali se on nije isticao svojim besednickim nastupima.
Medjutim Demoston je bio njegova ogromna suprotnost jer je on bio sampion svetskog I grckog
besednistva u praksi, ali se medjutim nije bavio teorijom. Poredjenjem njih dvojice dobijamo zakljucak
da se retorika hrani besednistvom, I da su jedno drugoj neophodne.

2. Pravo i uloga retorike

3. Nastanak retorike

Besednistvo I retorika nastaju na Siciliji oko 465. Godine pre nove ere. Posle pada Trasibulove monarhije,
kroz delatnost Koraksa I Tisije, pa se prenela u Atini preko sofista Gorgija, tokom svog dolaska u polis
427. Godine pre nove ere. Brojni izvori govore da je sudsko besednistvo prvo uslovilo nastanku retorike,
zbog potrebe poducavanja ljudi kako da nastapaju pred sudom.

4. Logografi

Posto su ucitelji besednistva bili poprilicno skupi za one koji nemaju dovoljno iskustva I znanja Ili
vremena da sastave svoj govor, logografi su bili ti koji bi ga sastavila. Logograf je profesionalni pisac
sudskih beseda, koji vodi racuna o cinjenicnom stanju I pravu, I o retorickim pravilima. Nakon njegovog
posla, porucilac bi taj govor naucio napamet I bez citanja ga izgovarao pred porotnicima. Logograf se ne
pojavljajuje na sudu, vec je on obavljao funkciju kao sto ima advokat u modernom pravnom sistemu, on
vise pripada pravu, nego retorici.

5. Grcko besednistvo

Stara grcka civilizacija je predstavljajla kolevku retorike. Oni su izvor svih savremenih znanja I umetnosti,
ali takodje I velikog bogatsva POJMA SLOBODE. Grci su prvi poceli da proucavaju nacin na koji ljudi
medjusobno komuniciraju. Grcka civilizacija je zasnovana na usmenom izrazavanju, samim tim se
besednistvo smatralo nezaobilaznim u sferi javnog zivota. Svaki gradjanin je imao pored prava I obavezu
da ucestvuje u opstim poslovima drzave, I da bude politikos tjst onaj koji se brine za polis, a ne za
sopstveni interes odnosno idiotes. Sloboda misljenja i govora je bila neprikosnovena vrednost Atinjana i
mnogih drugih grka, pogotovo kada je javni govor bio neophodan instrument bez koga se nije moglo u to
vreme. Bilo da se primenjivao na trgu, u skupstini, na bojnom polju, u porodici, ili ostalom…

6. Rimski besednici

7. Besednistvo u srednjem veku

8. Revolucije I besednistvo
9. Politicki sistem I besednistvo

Politika je unosan, ali I rizican zanat. Omogucava sticanje drustvenog ugleda, popularnosti I materijalnih
privilegija. S obzirom da politika podrazumeva da politicke protivnike treba neutralisati, mnogo je njih
koji su bavljenje politikom platili glavom. Poput Djindjica, Karadjordja, Aleksandra Karadjordjevica,
Aleksandra Obrenovica, kraljice Drage.. Jako se cesto desi I da mocan politicar zavrsi u zatvoru, ili se
nadje pod udarom sudskih optuzbi. Najvise je zabelezeno slucajeva kada su oni umirali za njihovom
govornicom.

10. Politicko besednistvo

Poznato je da uspesan politicki besednik misle na njegove dugorocne ciljeve. Neki se poziva na opste
drustveno dobro, dok drugi to radi formalno I nesikreno. Opste drustvene ciljeve je izuzetno vazno da
politicar dobro argumentuje, I pokaze svojim primerom I delovanjem.

11. Vrste politickog besednistva

Polticko besednistvo u sirem smislu podrazumevamo u skupstinski govor, partijski, predizborni

(agitacioni).

12. Sudsko besednistvo

Sudsko besednistvo nazivalo se genos dikanikon, I ono treba predstavljati plemenit cilj ostvarivanja
pravde I pravicnosti. Medjutim cesto su slucajevi kada jedna strana izadje iz sudnice nezadovoljna sa
utiskom da je pravda pogazena, sto je I urodjeno u covekovoj prirodi, sud nije u stanju da udovolji tim
divergentnim zahtevima, I da svakome dodeli ono sto ocekuje.

13. Porota

Porota je najveci izazov za sve ucesnike u sudjenju, ponajvise advokate. To je sistem gde sukobljeni
advokati sami predstavljalju slucaj kako zele, dokazuju istinu, I cine to na nacin koji smatraju da je
najceloshodniji, dok je sudija samo pasivan posmatrac, on samo donosi odluku o pobedniku tog duela.

14. Sudija pojedinac

Sudija kao pojedinac bi trebao biti nepristrasan I neutralan. I on predstavlja jednu od glavnih primedbi
zagovornika porotnog sudjenja.

15. Advokat

Postoji jedna ruska poslovica koja kaze da Bog kada je hteo da kazni ljude, doveo im je advokate. Sekspir
ima cak I misao da je sve advokate trebalo ubiti, I kroz istoriju su ih mnogi smatrali losim hriscanima,
Cehov je mislio da su samo lekari gori advokata, I postoje mnogo misljenja koji su doprinuli tom nekom
losem ugledu advokata. Medjutim po Cicerenu I kako se smatra da zaista jeste advokatska profesija je
JEDNA CASNA PROFESIJA, advokati su NAJUGLEDNIJI I NAJSLAVNIJI ljudi, koji su kroz svoje obrazovanje
stekli taj ugled.

16. Prigodno besednistvo

Svrha prigodnom besednistva je u tome da se istice ono sto je casno ili sramotno. Razlika izmedju
prigodnog I politickog, I sudskog je u tome sto u prigodnom govornik se sme obracati emocijama, a
manje razumu.

17. Svecana beseda

Kod svecane besede barijera izmedju besednika I slusalaca ne bi trebala da postoji, jer je I on samo jedan
od prisutnih tom cinu. On je taj koji ima potrebu da iskaze osecanja vecine, a I svoja sopstvena takodje.
On moze biti kitnjast, ali nikako ne valja biti dug, vec je tu da se u nekoliko minuta saopste osnovne
poruke.

18. Vojnicki govor

Vojnicki govor odnosno govor vojskovodja se jos od davnina znalo da imaju zadatak da ohrabre svoje
vojnike. Da pored svoje hrabosti I vestine, imaju I recitost. Svaka znacajna bitka je prethodila znacajnom
govoru.

19. Posmrtna beseda

Posmrtne besede odnosno govor na sahrani, podrazumevaju pod najteze izazova u besednistvu.
Uglavnom je besednik neko blizak pokojniku, ali postoji I kada oni ne mogu taj govor odrzati cak I ako su
dobri govornici, jer ne mogu psihicki da izdraze taj zadatak, I ne umeju da se samokontrolisu, stoga treba
paziti koga birati u takvim situacijima.

20. Besednik

Biti dobar besednik postize se ili talentom, ili upornim vezbanjem. Tu je I Ciceron rekao da se samo
pesnici radjaju, a besednici stvaraju. Postoji mnogo razlicitih stvari koji odlikiju dobrog besednika, I koje
ih je on usavrsio. Talenat, fizicke osobine (stas I glas), izgled, duhovne osobine (licnost besednika),
uverenost I znanje, samopouzdanje, sugestitivnost, obrazovanje, inteligencija, temperament i vladanje
sobom, memorija, duhovitost I vedrina, trema, dijagnosta I etiologija, nervoza, poruke.

21. Priprema za javni nastup

Priprema kvalitetnog govora, prikupljanje samopouzdanja I promisljenost o ocekivanjima.

22. Priprema besede

Priprema zavisi od raspolozivog vremena, da li ce biti temeljna, dobro proucena I sastavljena, ili ce biti
iznenadna, odnosno ce se besediti u datom trenetku.

23. Beseda

Svaka beseda se sastoji sadrzine I forme. Potrebno je da pobudi paznju slusalica, I da njena
argumentacija bude uverljiva I vodi ka zakljucku koji sugerise govornik. Govor mora biti pre svega jasan
besedniku, da je ne bi izgovorio na nacin koji bi bio konfuzan I neuverljiv.

24. Uvod besede

Uvod treba da privuce paznju slusalaca I da ih uvuce u glavni problem govora.

25. Razrada besede

Razrada je najbitniji I najobimniji deo besede, ona je ujedno I glavni njen deo. Njena na dva osnovna
elementa su izlaganje predmeta I dokazivanje, odnosno argumentacija. Samim tim se besednik u razradi
posvecuju razumu slusalaca.

26. Zakljucak besede

Zakljucak je sem kraj govora I tada je pozeljna neka misao poznatih autora, citat, sentenca, ponavljanje
recenice sa pocetka govora cime bi se zatvorio taj misaoni krug, ili retorsko pitanje, koji ima mozda I
najefektivniji zavrsetak.

27. Nacin izlaganja

28. Publika

29. Uloga I polozaj besednika

Najvaznije je da besednik proceni svoje slusaoce I pre govora, kako bi znao sta da ocekuje I sta ga moze
snaci tokom govora.

30. Uslovi I polozaj besednika

Publika moze naglo da reaguje iz situacije u situaciju, stoga je neophodno da besednik zna da se u tim
sutuacijama snadje.

31. Velicina auditorijuma

Nije isto kada se govori pred nekoliko ljudi, I pred grupom hiljada slusalaca. I po jednim I po drugim
postoji drugaciji pristup koji se primenjuje.

32. Sastav auditorijama

Publika odnosno skup slusalaca, predstavlja skup individua razlicitih osobina, koji su sa istom nameru tu
na jednom mestu. To su ljudi razlicite starosti, razlicitog pola, obrazovanja, stava prema govorniku,
politickog opredeljenja I ostalo…

33. Sokrat

34. Demosten

Demosten je Atinski besednik koji je sinonim za besednistvo uopste. Cak i neobrazovani ljudi danas znaju
za njega, I kazu da je najpoznatiji grcki besednik Demosten. On se proslavio u politickim govorima u
danima kad je Grcka prozivljavala svoje poslednje godine samostalnosti. Licno je istupao u Atinskoj
skupstini i usmeravao tokove istorije.

35. Ciceron

36. Sprska srednjevekovna beseda

37. Moderno doba I beseda u Srbiji

38. Literatura I beseda

39. Obrazovanje I besednistvo

40. Mediji I besednistvo

Besednistvo za medije predstavljala obracanje masovnom auditorijumu preko TV ekrana, ili radija, a
besednici se koriste mikrofonom, kamerom ili novinarskim diktafonom.