I ОПШТИ ПОДАЦИ

 Назив школе: Стеван Сремац

 Датум:
 Разред и одељење:
 Наставник (ментор): Јелена Николић

II ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

 Наставни предмет: Српски језик

 Наставна јединица: Тражим помиловање за...
 Тип часа: Самостални ученички рад

III ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

 Наставне методе: монолошка, текст метода

 Облици рада: Појединачни
 Наставна средства: Свеска

IV ТОК ЧАСА

Уводни део : На самом почетку часа професор бира неколико ученика који ће да
читају своје самосталне ученичке радове. Наиме, ученици су за домаћи задатак на
прошлом часу добили задужења да напишу радове на тему Тражим помиловање за... У
радовима су могли да изнесу своје ставове на одређену тему које ће читати на следећем
часу а затим ће своје радове читати пред целим одељењем. Након тога уследиће
међусобно коментарисање ученичких радова. Након тога професор ће прокоментарисати
прочитане радове и изнет свој став.

Главни део часа: Наставник је изабрао три ученика који ће прочитати своје радове.
Први ученик је написао састав Тражим помиловање за шуме. У раду је говорио о
садашњем стању у нашој земљи, о немарности људи према природним добрима, пре свега
о шумама, које назива извором живота и зеленим благом људског рода. У раду је на један
субјективан начин говорио о дрвећу као извору кисеоника који је сваком живом бићу
потребан за живот и о све већем експлоатисању свих природних добара,поготово о сечи
шума која је све чешћа у последње време. На крају свога рада, у закључку говори о
нестанку свих нас ако наставимо да уништавамо оно што је природа ставорила.
Други ученик је написао рад Тражим помиловање за болесну децу. Говорећи о све
чешћим узроцима болести, и болесној деци на сваком кораку, о родитељима који немају
новца за лечење своје деце, и хуманитарним акцијама које све више заокупљују људе.
Након тога тражи од имућних људи да се нађу болесној деци и њиховим породицама.
Тражи помиловање за све њих. Подстиче све људе добре да помогну ако су у могућности.
Трећа ученица је написала песму Тражим помиловање за све просјаке на свету. У
песми од четири строфе ученица је писала о немаштини која влада у свету, о све већем
броју сиромашних и гладних, њиховом животу на улицама. У последњој строфи је од
анђела тражила помиловање за све њих, тражећи бољи живот и свакога дана комад хлеба
и топлог оброка за све напаћене људе.

Завршни део часа: У завршном делу часа, након прочитаних тема, ученици су
међусобно коментарисали радове које су им другови прочитали. Професор им је
постављао најразличитиј питања. Која тема је на њих оставила најснажнији утисак, која
им се највише а која најмање допала.Ученици су изразили позитивна мишљења о
радовима које су чули на часу. Проесор након тога коментарише ученичке радове.
Изражава став да су сви ученици на свој начин изразили своја мишљења, да је сваки
ученик погодио тему. Професорка је похвалила посебну трећу ученицу која је своје
ставове изразила песмом.
I ОПШТИ ПОДАЦИ

 Назив школе: Стеван Сремац

 Датум:
 Разред и одељење:
 Наставник (ментор): Јелена Николић

II ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

 Наставни предмет: Српски језик

 Наставна јединица: Светковина Сима Пандуровић
 Тип часа: Обрада

III ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

 Наставне методе: монолошка, текст метода

 Облици рада: рад у пару
 Наставна средства: Хамер, свеске, читанка

IV ТОК ЧАСА

Уводни део : Два ученика су добила задужење да самостално одрже час обраде песме
Светковина Симе Пандуровића. Један ученик је пре почетка испричао ученицима
биографију песника Симе Пандуровића.

Сима Пандуровић је рођен је у Београду.Другу мушку гимназију и Филозофске

студије завршио је у Београду. Још као студент, са групом књижевних истомишљеника,
основао је часопис „Полет“, затим са Дисом уређивао „Књижевну недељу“, а после
Првог светског рата основао часопис „Мисао“ који је уређивао заједно са Велимиром
Живојиновићем Масуком. Пандуревићево књижевно дело је обимно и разноврсно:
„Посмртне почасти“, „Дани и ноћи“, а 1910. године је у Народном позоришту у Београду
приказана његова драма „На згаришту“, коју је написао са Костом Петровићем. За
време Првог светског рата Друштво хрватских књижевника издало му је сабране песме
под насловом „Оковани стихови“. По ослобођењу ова збирка је допуњена и објављена у
Београду под насловом Стихови. Последња његова збирка песама „Песме“, садржи 109
песама које је он сам изабрао уз изјаву да све остало што је написао у стиху одбацује као
да није написано. Једна од његових познатијих песама је „Светковина“.
Главни део часа : Након тога други ученик изражајно је одрецитовао песму Светковина.

Сишли смо с ума у сјајан дан,

Провидан, дубок, - нама, драга, знан;
И светковасмо оцепљење то
Од мука, сумње, времена и сто
Рана што крваве их вређао је свет:
Љубави наше плав и нежан цвет.

И опет сила згрнуло се сета

У болнички нам мирисави врт;
Посматра где се двоје драгих шета,
Срећно, и хвале онај живот крт
Што остависмо. Далеко од њих
Сад смо, а они жале мир наш тих.

Они баш ништа нису знали шта

Доведе ту нас. - У цвећу смо ишли,
Славећи страсно осећања та,
Због којих лепо са ума смо сишли.
У новом свету добро нам је сад,
А свет о њему добро и не слути;

Сумња у љубав - најтежи нам јад -

Мино и часе блажене не мути.
Из прошлих дана љубав и знак њен
- Спојеност срца - остала нам још
Наш живот овде светао је трен,
Срдачан, кротак. Онај живот лош

У коме знанци, родбина остају,

Невиност нашег не познаје света;
Животно вино, срж недостају
Њима, а глава њихова им смета.
А наших срца један исти звук
Бележи дражи и времена хук.

Јер ми смо давно, верна драга, - је ли? -

Искидали конце што нас вежу
За простор, време, тонове и боје,
- Ланце живота што звече и стежу;
Јер ми смо можда, сами тако хтели
Рад љубави нам и рад среће своје.

И гледају нас зато што идемо

 У кошуљама белим парком овим,
Где болнички се мирис шири јак;
Не знају дражиса животом новим,
Љубави наше неумрле знак.
... Гле! очима им трепти роса немо...

После упознавања са биографским подацима Симе Пандуровића и рецитовања песме

следи анализа песме, коју такође воде ученици који су добили задужења.

Ученик( предавач) пита остале да ли су након што су чули песму запазили којем
жанру припада песма Симе Пандуровића. Светковина је љубавна песма у којој Сима
Пандуровић поистовећује заљубљеност са губљењем разума. Ученик (предвач) саопштава
осталима са податком да су је када се песма појавила, књижевни критичари попут Јована
Скерлића назвали болесном песмом која велича безумље и квари омладину. Ученик
( предавач )након тога поставља питање да ли можда остали претпостављају којем
књижевном периоду припада ова песма. Пандуровић најављује експресионизам,
оригиналан је песник, а песимизам произлази из његовог животног става (незадовољан
положајем интелектуалаца тадашње Србије). Поставља се и питање шта представљају
двоје заљубљених у песми. Заљубљен пар, који је Сима сместио у лудачке кошуље и
болнички врт, је заправо симбол свих младих заљубљених. Они су сишли с ума јер су
заљубљени. Осећања су им помутила разум и живе у свом свету. Да би сачували љубав
која је као плав и нежан цвет, морали су да се одвоје од реалног света, од свих придика,
упозорења, мука, сумњи и рана. Након тога говори се о 2 гледишта у песми. Пандуровић је
приказао 2 гледишта: здраворазумски, који све ставља у сумњу и осуђује свет одраслих, и
виђање заљубљеног пара који су болесни од љубави.након тога води се полемика о
последњем стиху песме. Последњи стих је збуњујући. Не знамо ко и зашто плаче, да ли
суза трепери у очима посматрача који немају слуха за снажно осећање, јер је то сажаљење,
или се са тугом присећају своје младости.

Завршни део часа : У овом делу часа се ученици износе своја мишљења о песми,
који су им се стихови највише допали, а шта им се у песми није допало. За домаћи задатак
ученици добијају да науче песму напамет.
I ОПШТИ ПОДАЦИ

 Назив школе: Стеван Сремац

 Датум:
 Разред и одељење:
 Наставник (ментор): Јелена Николић

II ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

 Наставни предмет: Српски језик

 Наставна јединица: Експресионизам
 Тип часа: Обрада

III ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

 Наставне методе: монолошка, текст метода

 Облици рада: Индивидуални
 Наставна средства: фотогрфије, свеска, текст

IV ТОК ЧАСА

Уводни део часа : У уводном делу часа професор говори ученицима да ће на

данашњем часу говорити о једном новом књижевном правцу и уметничком покрету с
почетка 20.века, и да ће се упознати са његовим главним карактеристикама. На самом
почетку професор показује ученицима фотографије познатх уметничких дела и са њима
говори о њиховим осећањима док гледају те слике. Покушавају да заједничким
разговором анализирају слике које им је професор показао,претпостављајући шта је
заправо сликар показао тим својим делом. Ученици дају различите одговоре. Некима се
дела свиђају док су други равнодушни приликом разгледања. Тада професор ученицима
саопштава да ће се на данашњем часу бити упознати са одликама експресионизма као
књижевног правца.

Главни део часа : Експресионизам је подједнако књижевни и ликовни покрет. Јавио се

као супротност префињеном, естетизованом и индивидуалистичком импресионизму. Хтео
је да изрази оно што је примарно, исконско у човеку. Јавља се у Немачкој 1905. године,
када је група уметника основала дрезденску групу „Мост“. Касније се јавља и група
„Плави јахач“ у Минхену, а након Првог светског рата, група „Нова стварност“ такође у
Немачкој.
Израз чији је творац највјероватније Херварт Валден, издавач експресионистичког
магазина "Der Sturm“, 1911. године, а који се у почетка односио на све прогресистичке
уметничке правце пре Првог светског рата, почев од фовизма, кубизма, футуризма, па све
до првих апстрактних експеримената. Данас, у ликовној уметности, тај се појам односи на
посебан уметнички правац који је досегао своју највећу тачку развитка првих година XX
века, посебно у Немачкој.Као реакција на импресионизам, који преноси спољашњи изглед
природе и света на сликарско платно, експресионисти напуштају површне стимулације и
илузије поинтилизма, у корист изражавања унутрашњег духа стимулисаног религиозним,
социјалним, или психолошким нагоном, па чак и оптимистичким визијама будућности.

Главне одлике експресонизма професор исписује на табли а ученици у својим свескама.

-негација импресионизма и објективне ставрности

-презир према велеградском животу

-осећање изгубљености, безизлаза и беде живота

- писци беже у космичке даљине, свемир се нуди као склониште за сан и фантазију

-истиче се унутрашњи свет човека, његова разочарења и трауме, занос душе

- љубав према човеку, тачније према маси

- ритам реченице је динамичан и силовит ( смрт епске мирноће)

- инсистирање на слободном стиху

- боја и всетлост су главни елементи у дочаравању унутрашњег стања

-присутност персонификације и синестезије

- Главни представници : Георг Тракл,Бертолд Брехт, Франц Кафка, Милош Црњански,

Иво Андрић, Растко Петровић

Завршни део часа : Ученици добијају задатак да обнове главне одлике експресионизма,
јер на следећем часу раде обраду романа Процес Франца Кафке.
I ОПШТИ ПОДАЦИ

 Назив школе: Стеван Сремац

 Датум:
 Разред и одељење:
 Наставник (ментор): Јелена Николић

II ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

 Наставни предмет: Српски језик

 Наставна јединица: Злочин и казна
 Тип часа: Утврђивање

III ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

 Наставне методе: дијалошка, текст метода

 Облици рада: Групни рад

IV ТОК ЧАСА

Уводни део : На завршном часу, након обраде романа Фјодора Достојевског Злочин
и казна ученици су добили задатак да се припреме за дебату поводом овог романа. Наиме,
ученици су се поделили у две групе. Једна група ученика, тачније половина има улогу да
брани главног лика романа- Раскољњикова, док друга половина ученика заузима ставове
који су против њега. Ученици су клупе поставили једне наспрам друге, тако да ученица
има посебан изглед.

Главни део часа : Имајући у виду главну одлику романа, да је роман Злочин и казна
психолошки роман који се бави психичком драмом главног јунака Раскољњикова,
ученици воде полемику о његовом психичком животу и његовим одлукама. Раскољњиков
је опседнут хамлетовским питањем Бити или не бити тачније налази се у дилеми да ли да
убије или не зеленашицу Аљону Иванову. За Раскољњикова постоји питање Да ли циљ
оправдава средства? Његов живот одређује разум и корист. Зеленашица је за њега не само
некорисна него је и штетна. Хиљаде младића пропада због немаштине уместо да својим
даром користе другима. Боље убити зеленашицу и тиме спасити пропадање младих. Овај
став брани група ученика који оправдавају његову одлуку.
Они износе став да је Достојевски дао битну улогу социјалним чиниоцима у
мотивацији злочина. У њему преовладава идеја да човек има право да се буни против
неправде и да мења свет. Раскољњиков је дубоко мрзео Свидригајлова, Лужина,
зеленашицу Аљону Иванову. Ипак, група која је против његове одлуке наводи као
аргумент хришћанску етику, наводећи божију заповест Не убиј! Подржавају став да је
убиство, макар и највећег олоша на свету неприхватљиво из било ког разлога, поготово
због новца због којег је раскољњиков убио зеленашицу Аљону Иванову и њену сестру
Лизавету. Они такође наводе многе трагедије које су након тога уследиле- самоубиство,
лудило које влада у њиховом свету.

Завршни део часа : Ученици као домаћи задатак добијају да напишу тему Да сам ја
Раскољњиков... у којој би требало да покажу своје ставове о овом питању и психичкој
драми која се одвија у његовој глави.