Professional Documents
Culture Documents
Средња школа
Средња школа
Средња школа
IV ТОК ЧАСА
Уводни део : На самом почетку часа професор бира неколико ученика који ће да
читају своје самосталне ученичке радове. Наиме, ученици су за домаћи задатак на
прошлом часу добили задужења да напишу радове на тему Тражим помиловање за... У
радовима су могли да изнесу своје ставове на одређену тему које ће читати на следећем
часу а затим ће своје радове читати пред целим одељењем. Након тога уследиће
међусобно коментарисање ученичких радова. Након тога професор ће прокоментарисати
прочитане радове и изнет свој став.
Главни део часа: Наставник је изабрао три ученика који ће прочитати своје радове.
Први ученик је написао састав Тражим помиловање за шуме. У раду је говорио о
садашњем стању у нашој земљи, о немарности људи према природним добрима, пре свега
о шумама, које назива извором живота и зеленим благом људског рода. У раду је на један
субјективан начин говорио о дрвећу као извору кисеоника који је сваком живом бићу
потребан за живот и о све већем експлоатисању свих природних добара,поготово о сечи
шума која је све чешћа у последње време. На крају свога рада, у закључку говори о
нестанку свих нас ако наставимо да уништавамо оно што је природа ставорила.
Други ученик је написао рад Тражим помиловање за болесну децу. Говорећи о све
чешћим узроцима болести, и болесној деци на сваком кораку, о родитељима који немају
новца за лечење своје деце, и хуманитарним акцијама које све више заокупљују људе.
Након тога тражи од имућних људи да се нађу болесној деци и њиховим породицама.
Тражи помиловање за све њих. Подстиче све људе добре да помогну ако су у могућности.
Трећа ученица је написала песму Тражим помиловање за све просјаке на свету. У
песми од четири строфе ученица је писала о немаштини која влада у свету, о све већем
броју сиромашних и гладних, њиховом животу на улицама. У последњој строфи је од
анђела тражила помиловање за све њих, тражећи бољи живот и свакога дана комад хлеба
и топлог оброка за све напаћене људе.
Завршни део часа: У завршном делу часа, након прочитаних тема, ученици су
међусобно коментарисали радове које су им другови прочитали. Професор им је
постављао најразличитиј питања. Која тема је на њих оставила најснажнији утисак, која
им се највише а која најмање допала.Ученици су изразили позитивна мишљења о
радовима које су чули на часу. Проесор након тога коментарише ученичке радове.
Изражава став да су сви ученици на свој начин изразили своја мишљења, да је сваки
ученик погодио тему. Професорка је похвалила посебну трећу ученицу која је своје
ставове изразила песмом.
I ОПШТИ ПОДАЦИ
IV ТОК ЧАСА
Уводни део : Два ученика су добила задужење да самостално одрже час обраде песме
Светковина Симе Пандуровића. Један ученик је пре почетка испричао ученицима
биографију песника Симе Пандуровића.
Ученик( предавач) пита остале да ли су након што су чули песму запазили којем
жанру припада песма Симе Пандуровића. Светковина је љубавна песма у којој Сима
Пандуровић поистовећује заљубљеност са губљењем разума. Ученик (предвач) саопштава
осталима са податком да су је када се песма појавила, књижевни критичари попут Јована
Скерлића назвали болесном песмом која велича безумље и квари омладину. Ученик
( предавач )након тога поставља питање да ли можда остали претпостављају којем
књижевном периоду припада ова песма. Пандуровић најављује експресионизам,
оригиналан је песник, а песимизам произлази из његовог животног става (незадовољан
положајем интелектуалаца тадашње Србије). Поставља се и питање шта представљају
двоје заљубљених у песми. Заљубљен пар, који је Сима сместио у лудачке кошуље и
болнички врт, је заправо симбол свих младих заљубљених. Они су сишли с ума јер су
заљубљени. Осећања су им помутила разум и живе у свом свету. Да би сачували љубав
која је као плав и нежан цвет, морали су да се одвоје од реалног света, од свих придика,
упозорења, мука, сумњи и рана. Након тога говори се о 2 гледишта у песми. Пандуровић је
приказао 2 гледишта: здраворазумски, који све ставља у сумњу и осуђује свет одраслих, и
виђање заљубљеног пара који су болесни од љубави.након тога води се полемика о
последњем стиху песме. Последњи стих је збуњујући. Не знамо ко и зашто плаче, да ли
суза трепери у очима посматрача који немају слуха за снажно осећање, јер је то сажаљење,
или се са тугом присећају своје младости.
Завршни део часа : У овом делу часа се ученици износе своја мишљења о песми,
који су им се стихови највише допали, а шта им се у песми није допало. За домаћи задатак
ученици добијају да науче песму напамет.
I ОПШТИ ПОДАЦИ
IV ТОК ЧАСА
- писци беже у космичке даљине, свемир се нуди као склониште за сан и фантазију
Завршни део часа : Ученици добијају задатак да обнове главне одлике експресионизма,
јер на следећем часу раде обраду романа Процес Франца Кафке.
I ОПШТИ ПОДАЦИ
IV ТОК ЧАСА
Уводни део : На завршном часу, након обраде романа Фјодора Достојевског Злочин
и казна ученици су добили задатак да се припреме за дебату поводом овог романа. Наиме,
ученици су се поделили у две групе. Једна група ученика, тачније половина има улогу да
брани главног лика романа- Раскољњикова, док друга половина ученика заузима ставове
који су против њега. Ученици су клупе поставили једне наспрам друге, тако да ученица
има посебан изглед.
Главни део часа : Имајући у виду главну одлику романа, да је роман Злочин и казна
психолошки роман који се бави психичком драмом главног јунака Раскољњикова,
ученици воде полемику о његовом психичком животу и његовим одлукама. Раскољњиков
је опседнут хамлетовским питањем Бити или не бити тачније налази се у дилеми да ли да
убије или не зеленашицу Аљону Иванову. За Раскољњикова постоји питање Да ли циљ
оправдава средства? Његов живот одређује разум и корист. Зеленашица је за њега не само
некорисна него је и штетна. Хиљаде младића пропада због немаштине уместо да својим
даром користе другима. Боље убити зеленашицу и тиме спасити пропадање младих. Овај
став брани група ученика који оправдавају његову одлуку.
Они износе став да је Достојевски дао битну улогу социјалним чиниоцима у
мотивацији злочина. У њему преовладава идеја да човек има право да се буни против
неправде и да мења свет. Раскољњиков је дубоко мрзео Свидригајлова, Лужина,
зеленашицу Аљону Иванову. Ипак, група која је против његове одлуке наводи као
аргумент хришћанску етику, наводећи божију заповест Не убиј! Подржавају став да је
убиство, макар и највећег олоша на свету неприхватљиво из било ког разлога, поготово
због новца због којег је раскољњиков убио зеленашицу Аљону Иванову и њену сестру
Лизавету. Они такође наводе многе трагедије које су након тога уследиле- самоубиство,
лудило које влада у њиховом свету.
Завршни део часа : Ученици као домаћи задатак добијају да напишу тему Да сам ја
Раскољњиков... у којој би требало да покажу своје ставове о овом питању и психичкој
драми која се одвија у његовој глави.