Velicine

FIZIOLOŠKE VELIČINE
17. Nivo zvuka

(ispitno pitanje)
Nivo zvuka – zašto? (1)
Efekat Odnos intenzita zvuka Intenzitet Tipični izvor zvuka
(refernentna vrednost) zvuka [W/m2]
100
Dinamički opseg 10
čujnosti uva: 1
10-12W/m2÷1W/m2. 10-1
10-2
Izražavanje veličina 10-3
intenziteta zvuka 10-4
10-5
sistemom malih brojeva
za uobičajene zvučne
10-6
10-7
događaje; 10-8
npr. normalan razgovor 10-9
0.000001W/m2 10-10
10-11
Referentna vrednost 10-12 Anehoična prostorija

100
Korišćenjem linearne 10
skale veliki broj 1
uobičajenih zvučnih 10-1
događaja bio bi između 10-2
0 i 1W/m2 a mali broj 10-3
između 1 i 10W/m2. 10-4
10-5
10-6
Teško uočavanje 10-7
zvučnih događaja 10-8
između 0 i 1W/m2. 10-9
10-10
10-11

100
Otežana komparacija
10
različitih zvučnih 1
događaja. 10-1
10-2
Komparacija 10-3
podrazumeva korišćenje 10-4
10-5
sistema velikih brojeva,
10-6
npr. odnos praga bola i 10-7
praga čujnosti 1012:1. 10-8
10-9
10-10
10-11

Logaritamska priroda osetljivosti uha
Veber-Fehnerov zakon:
Subjektivni osećaj jačine zvuka proporcionalan je logaritmu

fizičke pobude (zvučnom pritisku ili intenzitetu zvuka)
 ~ log p
Logaritamska priroda osetljivosti uha
Veberov zakon:
Subjektivni osećaj promene jačine zvuka proporcionalan je
procentualnoj promeni fizičke pobude (zvučnog pritiska i
p intenziteta zvuka)
 ~
p
Subjektivna jačina zvuka menja se za isti iznos,

linearno, kada se zvučni pritisak menja za isti
procenat, eksponencijalno.
Pri nošenju tereta od 10kg, dodavanje 1kg predstavlja promenu
težine koja se može osetiti. Ako se, međutim, nosi teret od
100kg, dodavanje 1kg predstavljaće neosetnu promenu. Tek
promena za isti procenat, dodavanje 10kg, predstavlja približno
ekvivalentnu promenu po subjektivnom osećaju.
Nivo zvuka – definicija (1)
Nivo određuje relativni odnos dve veličine ali ne i apsolutnu vrednost i u
opštem slučaju određuje se kao logaritamski odnos dve veličine:
I1
n  log [Bel]
I2
Imajući u vidu male promene zvuka koje uvo zapaža, a u cilju

dobijanja finije podela skale nivoa, za nivo zvuka uzeta je
deset puta manja jedinica - decibel dB:
I1
n  10 log [dB]
I2
Da bi se odredio apsolutni iznos određene veličine potrebno je imati

vrednost jedne od veličina, tzv. referentnu vrednost.
Za nivo zvuka usvojena
je konvencija da se kao
referentna vrednost
uzima vrednost koja
odgovara pragu čujnosti
na 1000Hz.
Na decibelskoj skali
referentna vrednost
predstavlja nulu,
odnosno vrednost za
poređenje i svaka druga
vrednost se poredi sa
njom.
Nivo intenziteta zvuka: Nivo zvučnog pritiska:
I p
LI  10 log L p  20 log
I0 p0
I 0  10 12 [ W/m 2 ]  1[pW/m 2 ] p0  2  10 5 [Pa ]  20[ Pa ]
Nivo zvučne snage: Nivo pomeraja čestica

elastične sredine:
Pa
LP  10 log    10 12 [m]  1[pm]
P0 L  20 log 0
0
P0  10 12 [ W ]  1[pW ]
Nivo brzine čestica Nivo ubrzanja čestica

elastične sredine: elastične sredine:
v v  10 9 [m/s]  1[nm/s] a 6
Lv  20 log 0 La  20 log a 0  10 [ m/s 2
]  1[ m/s 2
]
v0 a0
Nivo zvuka se izražava ili preko nivoa zvučnog pritiska ili

nivoa intenziteta zvuka koji SAMO u uslovima slobodnog
zvučnog polja imaju istu vrednost.
I p
L  10 log  20log [dB]
I0 p0
p2
I c p2 p
L  10  log  10  log 2  10  log 2  20  log
I0 p0 p0 p0
c
NIVO ZVUKA JE OBJEKTIVNA VELIČINA.

Kada je poznat nivo buke mogu se izračunati apsolutne
vrednosti zvučnog pritiska i intenziteta zvuka.
p I
L p  20  log [dB]  LI  10  log [dB] 
p0 I0
p Lp I LI
log   log  
p0 20 I 0 10
p Lp I LI
log log
10 p0
 10 20  10 I0
 10 10

Lp L
p I I
 10 20   10 10 
p0 I0
Lp LI
p  p0 10 20 I  I 0 10 10
p0  2 105 Pa I 0  1012 W/m 2

Definiše se i nivo zvučne snage:
P
LP  10  log [dB] dB re 10-12W
P [W] , P0  1012 W P0
W
W0  10 12
W LW  10  log [dB] dB re 10-12W
W0
Nivo zvuka – skala (1)
Efekat Odnos intenzita zvuka I L Tipični izvor zvuka
(refernentna vrednost) [W/m2] [dB]
Dinamički opseg 100 140
čujnosti uva: 10 130
0÷120dB. 1 120
10-1 110
Izražavanje veličina
10-2 100
nivoa zvuka pomoću 10-3 90
brojeva sa malim 10-4 80
brojem cifara. 10-5 70
10-6 60
10-7 50
10-8 40
10-9 30
10-10 20
10-11 10
Referentna vrednost 10-12 0 Anehoična prostorija

100 140
10 130
1 120
Korišćenjem nivoa 10-1 110
zvuka lakše se 10-2 100
raspoređuje veći broj 10-3 90
uobičajenih zvučnih 10-4 80
10-5 70
događaja na
10-6 60
logaritamskoj skali. 10-7 50
10-8 40
10-9 30
10-10 20
10-11 10

100 140
10 130
1 120
Komparacija različitih 10-1 110
zvučnih događaja 10-2 100
10-3 90
sistemom brojeva sa
10-4 80
manje cifara.
10-5 70
10-6 60
10-7 50
10-8 40
10-9 30
10-10 20
10-11 10

Jednake promene
nivoa bilo gde na dB promena nivoa ocena
skali subjektivno se 1dB neuočljivo

na granici
ocenjuju kao jednake 3dB uočavanja
promene jačine zvuka, 6dB uočljivo
tako da je nivo zvuka 10dB jasno uočljivo
mera subjektivne
jačine.
Nivo zvuka – konverzija (1)
Formula:
Tabela:
Grafik:
p Pa
Pravila:
p2  2 p1
p2 2p
L2  20 log  20 log 1
p0 p0
p1
L2  20 log  20 log 2
p0
L2  L1  6 [dB]
LI
dB re 10-12W/m2
I 2  10 I1
I2 2I
L2  10 log  10 log 1
I0 I0
20 dB
I1
L2  10 log  10 log10
10 dB I0
6 dB L2  L1  10 [dB]
3 dB 5 dB
18. Sabiranje nivoa složenog zvuka

(ispitno pitanje)
Sabiranje nivoa složenog zvuka (1)
Realni izvori buke uglavnom emituju složeni zvuk sa većim
brojem komponentata različitih frekvencija, dakle zvuk
širokog spektra.
Primeri buke širokog spektra su buka motornih vozila, buka

mašina, avionska buka i slično.
Rezultujući nivo buke određuje
DVA IZVORA
se polazeći od intenziteta
zvuka ili zvučnog pritiska
I I2 pojedinih komponenti i
L1  10 log 1 I1 I2 L2  10 log I0 definicije nivoa buke.
I0
IR
Za složeni IR = I1 + I2 LR  10 log
I0
zvuk:
pR2
pR2  p12  p22 LR  10 log 2
p0
I1  I 2 I I  I I
LR  10 log  10 log 1  2  L  10 log   10 L 10
I0  I0 I0  I0 I0
LR  10 log 10  L1 10
 10 L2 10

LR  10 log(10 L1 /10  10 L2 /10 )
 10 log10 L1 /10[1  10( L2  L1 ) /10 ]
 10 log10 L1 /10  10 log[1  10( L2  L1 ) /10 ]
 L1  L
L  10 log[1  10 ( L1  L2 ) / 10 ]  10 log[1  10  L /10 ]
L  L1  L2
Postupak:
1. Izračunavanje razlike dva nivoa:
L  L1  L2 , L1  L2
2. Određivanje L+ na osnovu grafika ili prethodno prikazane
jednačine.
3. Dodavanje L+ većem nivou

daje rezultujući nivo.
LR  L1  L
Za dva identična izvora:
Pravila pri sabiranju nivoa:

1. Za dva ista nivoa rezultujući nivo je za 3 dB veći.
dB dB dB 70dB70dB=73dB
2. Ako je razlika nivoa veća od 10dB, rezultujući nivo

jednak je većem nivou.
80dB70dB80dB
Sabiranje nivoa više izvora:

LR  10 log 10 L1 10  10 L2 10    10 Ln 10 
n
LR  10 log 10 Li 10
n i 1
IR  Ii
LR  10 log  10 log i 1
I0 I0
n
pR2  i
p 2
LR  10 log 2  10 log i 1 2
p0 p0
SLUČAJ VIŠE IDENTIČNIH
IZVORA
LR  L1  L2  L3  L4 ...
Komentar: Može da dovede
do zabune ovakvo
označavanje.
19. Oduzimanje nivoa složenog zvuka

(ispitno pitanje)
Oduzimanje nivoa složenog zvuka (1)
Postupak oduzimanja nivoa zvuka primenjuje se u slučaju
kada se određuje nivo zvuka u prisustvu rezidualnog zvuka
(drugih izvora – koji se ne mogu isključiti).
Ltot dB Lres dB
Ltot - ukupna buka, Lres - rezidualna buka, LS - specificna buka

I S  I tot  I res  I 0 10 Ltot /10  I 0 10 Lres /10 )

IS
LS  10 log  10 log(10 Ltot /10  10 Lres /10 )
I0
Ltot  Lres

LS  10 log 10 Ltot /10 (1  10 10
)
Ltot  Lres

Ltot dB Lres dB
LS  10 log 10 Ltot / 10
 10 log(1  10 10
)
Ltot  Lres L
 
LS  Ltot  10 log(1  10 10
)  Ltot  10 log(
001  10 10
)
LS  Ltot  L
Ltot  Lres L
  L  Ltot  Lres
L  10 log(1  10 10
)  10 log(1  10 10
)
LS  10 log(10 Ltot / 10
 10 Lres / 10
)
Postupak:
1. Merenje ukupnog nivoa zvuka izvora i rezidualnog zvuka
(buke), LS,N
2. Isključivanje izvora zvuka i merenje rezidualnogog nivoa
zvuka (buke), LN
3. Izračunavanje razlike dva nivoa:
4. Određivanje L- na osnovu grafika ili prethodno prikazane
jednačine
5. Oduzimanje L- od nivoa LS,N
LS  LS , N  L
Pravila pri merenju nivoa buke:
– Ako je razlika ukupnog i rezidualnog nivoa buke veća od 10dB,
rezidualna buka ne utiče na merenje, odnosno njen doprinos je manji od
0.5 dB.
– Ako je razlika ukupnog i rezidualnog nivoa buke manja od 3dB,
rezidualna buka znatno utiče na merenje i moraju se preduzeti mere za
njeno smanjenje.
– Ako je razlika ukupnog i rezidualnog nivoa buke u opsegu od 3dB do
10dB, vrednosti ukupne buke moraju se korigovati da bi dobili buku
specifičnog izvora.
– Ako je razlika ukupnog i rezidualnog nivoa buke 3dB podjednak je
doprinos rezudualne i specifične buke.
Ltot  Lres

LS  Ltot  10 log(1  10 10
)
L

LS  Ltot  10 log(1  10 10
)
20. Subjektivna jačina zvuka

(ispitno pitanje)
Subjektivna jačina zvuka (1)
• Objektivni nivo zvuka ne daje potpunu informaciju o

subjektivnom osećaju jačine zvuka, odnosno ljudskoj reakciji na
utvrđeni nivo.
• Postoji izvesno neslaganje između objektivnih vrednosti i
subjektivnog doživljaja zvučnog nadražaja.
• Dva zvuka istog nivoa, a različitih frekvencija, nemaju isti
subjektivni osećaj.
• Subjektivni osećaj jačine buke zavisi od:
– nivoa buke i
– frekvencije.
• Razlog - ljudsko uvo nije jednako osetljivo na sve frekvencije,

različito reaguje na iste vrednosti nivoa buke različitih
frekvencija.
• Čovek lakše podnosi više nivoe na nižim frekvencijama nego
niže nivoe na višim frekvencijama.
• Posledica - kriva praga čujnosti je frekvencijski zavisna, tako da
npr.:
– Objektivni nivo buke od
30dB neće se čuti ispod
80Hz, dok je iznad te
frekvencije znatno iznad
krive praga čujnosti;
– Prag čujnosti na 30Hz
je za 60dB veći od
praga na 2kHz.
• Za izražavanje subjektivnog osećaja jačine buke uvedena je

nova veličina - subjektivna jačina zvuka, fon, sa osobinama:
– dva zvuka sa istim brojem fona identična su za ljudsko uvo,
– na 1000Hz subjektivna jačina zvuka ima istu vrednost kao objektivna
jačina zvuka,
LdB=fon
– za frekvencije iznad i ispod 1000Hz, fonska i decibelska skala nisu
ekvivalentne,
– za frekvencije iznad i ispod 1000Hz, subjektivna jačina zvuka određena
je izofonskim linijama.
• Izofonske linije - linije sa istim brojem fona bez obzira na
frekvenciju.
• Pomoću izofonskih linija može se naći veza između objektivne i
subjektivne jačine buke, odnosno fona i decibela i obrnuto.
Loudness level – Nivo glasnosti ili subjektivna jačina.

Subjektivna jačina zvuka u fonima određuje se
eksperimentalno, promenom nivoa zvuka odgovarajućeg
tona sve dok subjektivna ocena njegove jačine ne bude ista
sa subjektivnom jačinom tona na 1000Hz.
Primeri:
L=50dB, f=400Hz:
=48fona
=50fona, f=200Hz:
L=60dB
Izofonske linije po Flečeru i Mansonu
Izofonske linije su u većem delu frekvencijskog opsega

ekvidistantne (međusobno rastojanje krivih jednako) što
ukazuje na logaritamski karakter jedinice fon. Pojačanje za
jednak broj fona uvek se ocenjuje jednako, kao što je slučaj i
kod dB skale.
• Poznavanje subjektivne jačine buke omogućava da se različiti
zvučni događaji gradiraju prema reakciji koji oni izazivaju na
čoveka.
• Prema subjektivnoj jačini buke čovekovo okruženje se može
oceniti prema sledećoj skali kao:
mirno 0 - 40 fona
norm
50 - 70 fona
alno
bučno 80 - 90 fona
100 - 120 fona vrlo bučno

21. Glasnost zvuka

(ispitno pitanje)
Glasnost zvuka (1)
Primena fonske skale i veličine subjektivne jačine zvuka ne
omogućuje da se izvrši subjektivna gradacija jačine zvuka
tako da nam ne može ilustrovati kako ljudsko uho razlikuje
različite jačine zvuka.
TRAGANJE ZA ODGOVORIMA NA PITANJA
Da li je promena subjektivne jačine od X fona mala ili

velika?
Koliko puta se subjektivno povećala jačina zvuka?
70fona 14%? 80fona

Glasnost zvuka (2)
Odgovore na postavljena pitanja daje sonska skala,
odnosno veličina glasnost zvuka, sa jedinicom son.
Glasnost zvuka definiše
koliko je neki zvuk glasniji
od zvuka čija je glasnost
1son.
Pomoću sonske skale
može se izvršiti gradacija
glasnosti zvuka:
Zvuk koji ima 8sona je

dvostruko glasniji od
zvuka čija je glasnost
4sona.
subjektivna jačina fon
Glasnost zvuka (3)
Svako povećanje subjektivne
jačine od 10 fona udvostručuje
glasnost.
Subjektivnoj jačini od 40
fona odgovara glasnost od
1 sona.
 40
S 2 10 son
10
  40  log S  40  33 log S
log 2
NIVO GLASNOSTI
Glasnost zvuka (4)
Primer: Ako motocikl proizvodi zvuk u srednje frekventnom
opsegu subjektivne jačine 80fona, četiri takva
motocikla stvaraće subjektivnu jačinu od 86fona.
Porast jačine iznosi 7.5%.
Analiza preko glasnosti

pokazuje da je glasnost
u prvom slučaju 16 sona
a u drugom 24 sona,
tako da porast jačine
stvarno iznosi 50%.

22. Ponderacione frekvencijske krive

(ispitno pitanje)
Ponderacione frekvencijske krive (1)
Merenje objektivne jačine buke odnosno nivoa buke
podrazumeva:
• određivanje efektivne vrednosti zvučnog pritiska, LIN (L) - Z
• korišćenje frekvencijske karakteristika instrumenta koja je u
celom frekvencijskom području ravna i koja ne unosi nikakve
korekcije signala
Merenje veličina koja približno odgovaraju subjektivnom
osećaju ljudskog uva zahteva korišćenje procedura za
merenje subjektivne jačine zvuka primenom ponderacionih
frekvencijskih krivih.
Objektivni nivo i subjektivna jačina zvuka na 1000Hz imaju
istu vrednost – na ovoj frekvenciji nije potrebna korekcija
objektivnog nivoa buke.
Na ostalim frekvencijama je potrebno izvršiti korekciju
objektivnog nivoa imajući u vidu oblik izofonskih linija koje
definišu odnos objektivnog nivoa buke i subjektivne jačine.
Izofonske linije - da bi zvuk na 100Hz imao subjektivnu
jačinu od 40fona taj zvuk mora da ima objektivni nivo od
51dB.
Merenje - da bi instrument na displeju umesto 51 pokazao
40 potrebno je uneti dodatno slabljenje od 11dB.
Vrednost 11dB je upravo razlika između vrednosti izofonske
linije od 40fona na 1000Hz i 100Hz.
Analogno se može izvesti isti zaključak i za ostale
frekvencije.
Za sve frekvencije - frekvencijska karakteristika instrumenta
bi trebalo da ima vrednost izvrnute izofonske linije od 40 fona
normalizovane na nultu vrednost na 1000Hz da bi instrument
pokazivao subjektivnu jačinu.
Opisanim postupkom formira se frekvencijska korekciona
karakteristika instrumenta za korekciju objektivnog nivoa
koja se naziva A-ponderaciona frekvencijska kriva koja
približno odgovara izvrnutoj izofonskoj liniji od 40 fona,
prethodno normalizovanu na nultu vrednost na 1000Hz.
Ponderaciona frekvencijska kriva predstavlja frekvencijsku
karakteristiku instrumenta koja:
• daje pojedinim frekvencijama veći ili manji značaj, odnosno “težinu”,
odnosno ponderiše tretirane veličine;
• usklađuje reakciju instrumenta sa osetljivošću organa sluha na zvuk,
odnosno sa izofonskim linijama;
• koriguje (oslabljuje ili pojačava) objektivni nivo zvuka u zavisnosti od
frekvencije.
Jedna ponderaciona kriva ne bi mogla da važi za ceo
dinamički opseg jer oblik izofonskih linija nije isti.
Uvođenjem ponderacione krive za svaku izofonsku linju
komplikuje merni instrument.
Pored A-ponderacione krive standardizovane su još dve
frekvencijske korekcione karakteristike:
• B (za srednje nivoe buke) - koja približno odgovara izvrnutoj
izofonskoj liniji od 70 fona, prethodno normalizovanu na nultu
vrednost na 1000Hz;
• C (za visoke nivoe buke) - koja približno odgovara izvrnutoj
izofonskoj liniji od 100 fona, prethodno normalizovanu na nultu
vrednost na 1000Hz.
Na 1000 Hz sve ponderacione krive ne vrše nikakvu
promenu.
Slabljenje (korekcija)
Označavanje korišćenje ponderacione frekvencijske krive:
ISO 80000-8 (2007)
Nesipravno dB(A), dBA.
Ispravno: LpA, LWA, ...
Jedinica za nivo je dB.

U praksi se pokazalo da korišćenje samo A-ponderacione
krive daje zadovoljavajuće rezultate u proceni reakcije
ljudskog uva na zvučne događaje različitih nivoa i frekvencija
pa:
• mnogi instrumenti imaju samo ovu ponderacionu krivu (i C
krivu za vršne nivoe),
• mnogi zakonski propisi i norme sadrže podatke o dozvoljenim
vrednostima nivoa buke uz korišćenje A-ponderacione krive.
Može se uočiti da sve težinske krive, a pogotovo A-težinska
kriva: Slabljenje (korekcija)
• favorizuje frekvencije
iznad 1000Hz i
neznatno ih pojačava,
• znatno oslabljuje
frekvencije ispod
1000Hz.
Upravo su to karakteristike ljudskog uva.

Efekat primene A-težinske krive:
https://en.wikipedia.org/wiki/A-weighting
f[Hz] Kriva A [dB] Kriva B [dB] Kriva C [dB]
Slabljenje ponderacionih krivi 50 -30.2 -11.6 -1.3
63 -26.2 -9.3 -0.8
80 -22.5 -7.4 -0.5
100 -19.1 -5.6 -0.3
125 -16.1 -4.2 -0.2
160 -13.4 -3.0 -0.1
200 -10.9 -2.0 0
250 -8.6 -1.8 0
315 -6.6 -0.8 0
400 -4.8 -0.5 0
500 -3.2 -0.3 0
630 -1.9 -0.1 0
800 -0.8 0 0
1000 0 0 0
1250 0.6 0 0
1600 1.0 0 -0.1
2000 1.2 -0.1 -0.2
2500 1.3 -0.2 -0.3
3150 1.2 -0.4 -0.5
4000 1.0 -0.7 -0.8
5000 0.5 -1.2 -1.3
6300 -0.1 -1.9 -2.0
8000 -1.1 -2.9 -3.0
10000 -2.5 -4.3 -4.4
23. Ekvivalentni nivo buke

(ispitno pitanje)
Ekvivalentni nivo buke (1)
U realnim uslovima čest je slučaj da je buka dugotrajna i da
je nivo buke promenljiv sa vremenom. Npr.:
• Industrijska buka;
• Saobraćajna buka;
• Muzika.
Promene trenutne vrednosti nivoa buke u funkciji vremena
potpuno opisuju posmatrani događaj.
Predstavljanje vremenski promenljive buke samo
dijagramom znatno se komplikuje procena uticaja vremenski
promenljive buke na čoveka, ili komparacija sa dozvoljenim
vrednostima.
Najčešće korišćena veličina za jednobrojno izražavanje
vremenski promenljive buke je ekvivalentni kontinulani nivo
zvučnog pritiska ili skraćeno ekvivalentni nivo buke, LAeqdB.
Ekvivalentni nivo buke se određuje uvek primenem A-
ponderacione krive pa se oznaka krive može izostaviti,
LeqdB.
Ekvivalentni nivo buke predstavlja konstantni (prosečni) nivo
buke, koji u određenom vremenskom intervalu ima istu
zvučnu energiju kao posmatrana, vremenski promenljiva
buka.
Ekvivalentni nivo buke
predstavlja nivo buke koji bi
svojim dejstvom na čoveka
izazvao iste efekte kao i njegov
ekvivalent – vremenski
promenljiva buka.
Najopštija definicija ekvivalentnog nivoa buke:
T
1
Leq  10 log  10 LA ( t ) /10 dt [dB]
T0
Izražavanjem vremenski promenljivog nivoa buke pomoću

ekvivalentnog nivoa uspostavlja se veza sa:
• vremenom kao parametrom koji u proceni štetnog dejstva buke
izražava dužinu ekspozicije posmatranom nivou, i
• frekvencijom, primenom A-težinske krive pri merenju promenljivog
nivoa buke.
Ekvivalentni nivo buke se određuje na osnovu rezultata
statističke analize promenljive buke u vremenskom domenu:
uzorkovanjem promenljivog nivoa zvuka i određivanjem vremena trajanja
pojedinačnih nivoa promenljivog zvuka
ts n t
40
i 0.1Li
Leq  10 log  10
i 1 T
35
30
25
20
15
10
5
30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58 60 62
LdB ti - trajanje i-tog nivoa zvuka Li
uzorkovanjem promenljivog nivoa T - ukupno vreme uzorkovanja
zvuka i klasiranjem pojedinačnih nivoa ni - broj uzoraka nivoa Li
promenljivog zvuka prema nivou n - ukupan broj uzoraka
n širina klase: 2 dB
40
35
n
ni 0.1Li
Leq  10 log  10
30
25
20
15 i 1 n
10
5
30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58 60 62
LdB
Konstantni nivoi buke ne moraju da budu kontinualni da bi
ekvivalentni nivo buke bio isti.
Ako je ukupno trajanje konstantnog nivoa isto, način na koji
se on pojavljuje u toku posmatranog vremena ne utiče na
vrednost ekvivalentnog nivoa.
90 90
85 85
80
L[dB]
80
L[dB]
75 75
70 70
65 65
60 60
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60
(a) t [min] t t t (b) t t 
Leq 2  10 log 1 100.1L1  2 100.1L2  3 100.1L3  4 10t0.[min]
1 L4
 5 100.1L5 , 
t t  T T T T T 
Leq1  10 log 1 100.1L1  2 100.1L2 ,
T T   10 25 15 5 5 
Leq 2  10 log 108  107  108  107  108 ,
 30 30   60 60 60 60 60 
Leq1  10 log 107  108 ,
 60 60  
Leq 2  10 log 0.17 108  0.42 107  0.25 108  0.08 107  0.08 108 , 

Leq1  10 log 0.5 10  0.5 10  77.4dB
7 8
 Leq 2  77.4 dB
Ukoliko je merenjem ili računski određen ekvialentni nivo
buke u jednom vremenskom intervalu, može se izračunati i
ekvivalentni nivo buke u nekom drugom vremenskom
intervalu: T
Leq 2  Leq1  10 log 1
T2
Visoki nivoi buke malog trajanja imaju veći uticaj na
ekvivalentni nivo buke od niskih nivoa buke dugog trajanja.
Što je procenat trajanja viših nivoa veći to će se ekvivalentni
nivo buke znatnije razlikovati od srednje vrednosti nivoa
buke (L50) u istom intervalu.
Leq=89.5dB
Leq=77.1dB Leq=87dB
L90=90dB
L5=90dB L50=90dB
Za opisivanje jako promenljive buke koriste se procentni
premašeni nivoi buke.
Statističkom analizom vremenski promenljivog zvuka u
amplitudnom domenu, mogu se izračunati i procentni
premašeni nivoi Ln, koji predstavljaju nivoe koji su
premašeni u n% ukupnog mernog vremena.
L10dB – nivo koji je premašen u 10% posmatranog vremenskog intervala
Ako je verovatnoća raspodele

nivoa približna Gausovoj tada važi
relacija:
L10  L90
Leq  L50 
60
Kumulativna raspodela i raspodela nivoa buke.
24. Nivo izloženosti zvuku

(ispitno pitanje)
Nivo izloženosti zvuku (1)
Zvučni događaji gde je razlika između maksimalnog i
pozadinskog nivoa buke velika, predstavljaju tranzijentne
(kratkotrajne) pojave.
Tranzijentne pojave se karakterišu kratkim trajanjem i veoma
visokim nivoom buke u odnosu na pozadinski nivo buke.
Primeri tranzijentnih pojava:
• prelet aviona,
• prolazak automobila,
• eksplozija.
Za tranzijentne pojave, gde merenje počinje i završava u
rezidualnoj (pozadinskoj) buci, izmereni ekvivalentni nivo
buke zavisi od mernog perioda, čak i ako je ukupna energija
posmatrane pojave ista.
Veoma visoka akumulirana energija u vremenu pojavljivanja
tranzijentne pojave može rezultirati u različitim vrednostima
ekvivalentnog nivoa buke u zavisnosti od toga kada se
prekida merenje.
Na ukupnu zvučnu energiju, a samim tim i na Leq, utiču samo
najviši nivoi buke koji se od maksimalnog nivoa razlikuju
15 20 dB (10 dB).
Za definisanje energije tranzijentnih pojava koristi se, radije,
nivo izloženosti zvuku, LAEdB. Koristi se često i oznaka SEL.
SEL eliminiše uticaj mernog perioda na izmerenu vrednost.
SEL se definiše kao konstantni nivo buke koji ima istu
energiju u jednoj sekundi kao i posmatrana vremenski
promenljiva pojava.
Najopštija definicija nivoa izloženosti zvuku:
T LA(t) – vremenski promenljiv A-nivo buke,
1
LAE  10 log  10 LA ( t ) /10 dt [dB]
T0 0 T – interval merenja.
T0 =1s.
Ukupna zvučna energija se računa za ukupni merni period, ali
se umesto usrednjavanja u celom mernom periodu
usrednjavanje vrši u toku referentnog vremena od 1s.
SEL definiše ukupnu zvučnu energiju u posmatranom
vremenskom intervalu.
Ekvivalentni nivo definiše vremenski usrednjenu zvučnu
energiju – zvučnu snagu u istom vremenskom intervalu.
T
1
Leq  10 log  10 LA ( t ) / 10
dt [dB]
T0
T
1
LAE  10 log  10 LA ( t ) /10 dt [dB]
T0 0
Strujomer ne pokazuje trenutnu potrošnju električne energije.
Omogućava da povremenim očitavanjem utvrdimo ukupnu
potrošenu energiju u određenom periodu.
Račun koji plaćamo ne zavisi od toga kako smo trošili
energiju već koliko smo ukupno potrošili.
Na sličan način veličina SEL definiše ukupnu zvučnu energiju
u određenom vremenskom intervalu.
SEL ne definiše način kako je ta energija generisana.
Ako ukupnu potrošenu energiju podelimo sa odgovarajućim
vremenskim periodom dobićemo prosečnu angažovanu
električnu snagu izvora.
Sada možemo da znamo kako smo prosečno trošili energiju.
Ekvivalentni nivo buke pokazuje kolika je prosečna energija
bila generisana u određenom vremenskom intervalu.
SEL se može primeniti za izračunavanje Leq za dati
vremenski period T, ako su poznate pojedinačne vrednosti
SEL-a za različite zvučne događaje koji se pojavljuju u tom
periodu.
Za samo jedan zvučni događaj u vremenskom intervalu T:
T
Leq  LAE  10 log , T0  1s
T0
Ukoliko u vremenskom intervalu T ima više zvučnih događaja
čije karakteristike odgovaraju tranzijentnim pojava:
T
Leq  10 log 10  10 log , T0  1s
0.1LAEi
i T0
PRIMER: Na rastojanju 10 m od ose gradske saobraćajnice prolazak
putničkog automobila svara nivo izloženosti buci od 80 dB, prolazak
teretnog automobila svara nivo izloženosti buci od 90 dB a prolazak
autobusa svara nivo izloženosti buci od 95 dB. Ako u toku jednog sata
saobraćajnicom prođe 200 putničkih automobila, 50 teretnih automobila i
20 autobusa, izračunati ekvivalentni nivo buke na rastojanju 10m od ose
gradske saobraćajnice za vremenski period od jednog sata.
Leq1  LAE1  10 log( N1 )  10 log( T ),

Leq1  80  10 log( 200)  10 log( 3600),
Leq1  80  23  35.6  67.4 dB

Leq 2  LAE 2  10 log( N 2 )  10 log( T ),

Leq 2  90  10 log( 50)  10 log( 3600),
Leq 2  90  17  35.6  71.4 dB
Leq 3  LAE 3  10 log( N3 )  10 log( T ),

Leq 3  95  10 log( 20)  10 log( 3600),
Leq 3  95  13  35.6  72.4 dB

0.1 Leq 1 0.1 Leq 2 0.1 Leq 3

Leq  10 log(10  10  10 ),
Leq  10 log(106.74  107.14  107.24 )  75.6 dB.
FIZIOLOŠKE VELIČIINE
17. Nivo zvuka
Nivo određuje relativni odnos dve veličine ali ne i
apsolutnu vrednost i u opštem slučaju određuje se
kao logaritamski odnos dve veličine.
Da bi se odredio apsolutni iznos određene veličine potrebno
je imati vrednost jedne od veličina, tzv. referentnu vrednost.
Za nivo zvuka usvojena je konvencija da se kao referentna
vrednost uzima vrednost koja odgovara pragu čujnosti na
1000Hz.
Na decibelskoj skali referentna vrednost predstavlja nulu,

odnosno vrednost za poređenje i svaka druga vrednost se
poredi sa njom.
17. Nivo zvuka
Nivo intenziteta zvuka: Nivo zvučnog pritiska:
I p
LI  10 log L p  20 log
I0 p0
I 0  10 12 [ W/m 2 ]  1[pW/m 2 ] p0  2  10 5 [Pa ]  20[ Pa ]
Nivo zvučne snage: NIVO ZVUKA JE

Pa OBJEKTIVNA VELIČINA.
LP  10 log
P0
P0  10 12 [ W ]  1[pW ]
Kada je poznat nivo buke mogu se izračunati apsolutne

vrednosti zvučnog pritiska i intenziteta zvuka.
Lp LI
p  p0  10 20 I  I 0  10 10
Rezultujući nivo buke određuje
DVA IZVORA
se polazeći od intenziteta
zvuka ili zvučnog pritiska
I I2 pojedinih komponenti i
L1  10 log 1 I1 I2 L2  10 log I0 definicije nivoa buke.
I0
IR
Za složeni IR = I1 + I2 LR  10 log
I0
zvuk:
pR2
pR2  p12  p22 LR  10 log 2
p0
I1  I 2 I I  I I
LR  10 log  10 log 1  2  L  10 log   10 L 10
I0  I0 I0  I0 I0
LR  10 log 10  L1 10
 10 L2 10

Pravila pri sabiranju nivoa:
1. Za dva ista nivoa rezultujući nivo je za 3 dB veći.
dB dB dB 70dB70dB=73dB
2. Ako je razlika nivoa veća od 10dB, rezultujući nivo

jednak je većem nivou.
80dB70dB80dB
Sabiranje nivoa više izvora:

LR  10 log 10 L1 10  10 L2 10    10 Ln 10 
n
LR  10 log 10 Li 10
i 1
• Subjektivni osećaj jačine buke zavisi od:

– nivoa buke i
– frekvencije.
• Dva zvuka istog nivoa, a različitih frekvencija, nemaju isti
subjektivni osećaj.
• Razlog - ljudsko uvo nije jednako osetljivo na sve frekvencije,
različito reaguje na iste vrednosti nivoa buke različitih
frekvencija.
• Čovek lakše podnosi više nivoe na nižim frekvencijama nego
niže nivoe na višim frekvencijama.
• Za izražavanje subjektivnog osećaja jačine buke

uvedena je nova veličina - subjektivna jačina zvuka,
fon, sa osobinama:
– dva zvuka sa istim brojem fona identična su za ljudsko uvo,
– na 1000Hz subjektivna jačina zvuka ima istu vrednost kao objektivna
jačina zvuka,
LdB=fon
– za frekvencije iznad i ispod 1000Hz, subjektivna jačina zvuka određena
je izofonskim linijama.
• Izofonske linije - linije sa istim brojem fona bez obzira na
frekvenciju.
• Izofonske linije - linije sa istim brojem fona bez
obzira na frekvenciju.
Merenje objektivne jačine buke odnosno nivoa
buke podrazumeva:
• određivanje efektivne vrednosti zvučnog pritiska,
• korišćenje frekvencijske karakteristika instrumenta (Z) koja je
u celom frekvencijskom području ravna i koja ne unosi
nikakve korekcije signala
Merenje veličina koja približno odgovaraju subjektivnom
osećaju ljudskog uva zahteva korišćenje procedura za
merenje subjektivne jačine zvuka primenom ponderacionih
frekvencijskih krivih.
Najčešće je u primeni A-ponderaciona frekvencijska kriva
koja približno odgovara izvrnutoj izofonskoj liniji od 40 fona,
prethodno normalizovanu na nultu vrednost na 1000Hz.
Pored A-ponderacione krive koristi se često C-ponderaciona
kriva (za visoke nivoe buke) koja približno odgovara izvrnutoj
izofonskoj liniji od 100 fona, prethodno normalizovanu na
nultu vrednost na 1000Hz.
Ponderaciona frekvencijska kriva predstavlja
frekvencijsku karakteristiku instrumenta koja:
• daje pojedinim frekvencijama veći ili manji značaj, odnosno “težinu”,
odnosno ponderiše tretirane veličine;
• usklađuje reakciju instrumenta sa osetljivošću organa sluha na zvuk,
odnosno sa izofonskim linijama;
• koriguje (oslabljuje ili pojačava) objektivni nivo zvuka u zavisnosti od
frekvencije.
Slabljenje (korekcija)
Na 1000 Hz sve ponderacione krive ne vrše nikakvu
promenu.
Može se uočiti da sve težinske krive, a pogotovo A-težinska
kriva:
• favorizuje frekvencije iznad 1000Hz i neznatno ih pojačava,
• znatno oslabljuje frekvencije ispod 1000Hz.
Nesipravno označavanje korišćenje krive: dB(A), dBA.
Ispravno označavanje korišćenje krive: LpA, LWA, ...
U praksi se pokazalo da korišćenje samo A-ponderacione
krive daje zadovoljavajuće rezultate u proceni reakcije
ljudskog uva na zvučne događaje različitih nivoa i frekvencija
pa:
• mnogi instrumenti imaju samo ovu ponderacionu krivu (i C
krivu za vršne nivoe),
• mnogi zakonski propisi i norme sadrže podatke o dozvoljenim
vrednostima nivoa buke uz korišćenje A-ponderacione krive.
U realnim uslovima čest je slučaj da je buka
dugotrajna i da je nivo buke promenljiv sa
vremenom.
Najčešće korišćena veličina za jednobrojno izražavanje
vremenski promenljive buke je ekvivalentni kontinulani nivo
zvučnog pritiska ili skraćeno ekvivalentni nivo buke, LAeqdB.
Ekvivalentni nivo buke se određuje uvek primenem A-
ponderacione krive pa se oznaka krive može izostaviti,
LeqdB.
Ekvivalentni nivo buke predstavlja konstantni (prosečni) nivo
buke, koji u određenom vremenskom intervalu ima istu
zvučnu energiju kao posmatrana, vremenski promenljiva
buka.
Ekvivalentni nivo buke predstavlja nivo buke koji bi svojim
dejstvom na čoveka izazvao iste efekte kao i njegov
ekvivalent – vremenski promenljiva buka.
Ekvivalentni nivo buke se određuje na osnovu rezultata

statističke analize promenljive buke u vremenskom domenu:
n t
Leq  10 log  i 100.1Li ti - trajanje i-tog nivoa zvuka Li
i 1 T T - ukupno vreme uzorkovanja
ni - broj uzoraka nivoa Li
n - ukupan broj uzoraka
n
ni 0.1Li širina klase: 2 dB
Leq  10 log  10
i 1 n
Ukoliko je merenjem ili računski određen
ekvivalentni nivo buke u jednom vremenskom
intervalu, može se izračunati i ekvivalentni nivo
buke u nekom drugom vremenskom intervalu:
T1
Leq 2  Leq1  10 log
T2
Statističkom analizom vremenski promenljivog zvuka u
amplitudnom domenu, mogu se izračunati i procentni
premašeni nivoi Ln, koji predstavljaju nivoe koji su
premašeni u n% ukupnog mernog vremena.

Velicine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Velicine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Velicine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FIZIOLOŠKE VELIČINE

17. Nivo zvuka

Izražavanje veličina 10-3

intenziteta zvuka 10-4

Referentna vrednost 10-12 Anehoična prostorija

skale veliki broj 1

uobičajenih zvučnih 10-1

događaja bio bi između 10-2

0 i 1W/m2 a mali broj 10-3

između 1 i 10W/m2. 10-4

Teško uočavanje 10-7

zvučnih događaja 10-8

između 0 i 1W/m2. 10-9

Referentna vrednost 10-12 Anehoična prostorija

podrazumeva korišćenje 10-4

Referentna vrednost 10-12 Anehoična prostorija

Subjektivni osećaj jačine zvuka proporcionalan je logaritmu

Subjektivna jačina zvuka menja se za isti iznos,

Imajući u vidu male promene zvuka koje uvo zapaža, a u cilju

Da bi se odredio apsolutni iznos određene veličine potrebno je imati

Nivo zvučne snage: Nivo pomeraja čestica

Nivo brzine čestica Nivo ubrzanja čestica

Nivo zvuka se izražava ili preko nivoa zvučnog pritiska ili

NIVO ZVUKA JE OBJEKTIVNA VELIČINA.

p0  2 105 Pa I 0  1012 W/m 2

čujnosti uva: 10 130

Referentna vrednost 10-12 0 Anehoična prostorija

Korišćenjem nivoa 10-1 110

zvuka lakše se 10-2 100

raspoređuje veći broj 10-3 90

uobičajenih zvučnih 10-4 80

Referentna vrednost 10-12 0 Anehoična prostorija

Komparacija različitih 10-1 110

zvučnih događaja 10-2 100

Referentna vrednost 10-12 0 Anehoična prostorija

skali subjektivno se 1dB neuočljivo

promene jačine zvuka, 6dB uočljivo

tako da je nivo zvuka 10dB jasno uočljivo

18. Sabiranje nivoa složenog zvuka

Primeri buke širokog spektra su buka motornih vozila, buka

Rezultujući nivo buke određuje

3. Dodavanje L+ većem nivou

Za dva identična izvora:

Pravila pri sabiranju nivoa:

2. Ako je razlika nivoa veća od 10dB, rezultujući nivo

19. Oduzimanje nivoa složenog zvuka

Ltot dB Lres dB

Ltot - ukupna buka, Lres - rezidualna buka, LS - specificna buka

I S  I tot  I res  I 0 10 Ltot /10  I 0 10 Lres /10 )

20. Subjektivna jačina zvuka

• Objektivni nivo zvuka ne daje potpunu informaciju o

• Razlog - ljudsko uvo nije jednako osetljivo na sve frekvencije,

• Za izražavanje subjektivnog osećaja jačine buke uvedena je

Loudness level – Nivo glasnosti ili subjektivna jačina.

Izofonske linije po Flečeru i Mansonu

Izofonske linije su u većem delu frekvencijskog opsega

100 - 120 fona vrlo bučno

21. Glasnost zvuka