Pitanja iz lekcija

Ime：Nemanja Lukić

Predmet: Filozofija 3/1

Profesor: Saša Radojčić

 1. Zašto je u Dantoovoj teoriji važan njen drugi stav?
Ako razmatramo “Brillo” kutije one su mimetički odgovorile potražnji, odnosno
odgovorile na tradicionalan cilj umetnosti, da prikaže predmen onakvim kavav se čini
da jeste. Tako su kutije reprezentovale sve ono ideale koje je sa sobom nosi originalni
predmet, pored ideja koje je na njih projektovao autor.
2. Da li se fantastična umetnost može smatrati mimetičkom?
Mimetički postupak je reprodukcija a ne kopija. Mimetički postupak se nikada
nije u svom cilju limitirao na određeni fenomen realnog sveta, nego u svoje ostvarenje
uključuje kretivno iskazivanje ideje, emocije ili čak alternativne realnosti. Da bi se
nešto smatralo i izvelo kao “fantastično” mora da se bazira u realnom, čovek svojom
transfiguracijom datih elemenata njima daje fantastični karakter.
3. Da li je shvatanje umetnosti kao techne i danas živo?
Koncept techne je koren našao u grčkom razmišljanju kao zanatski, tehnički
aspekat umetnosti koji kroz veštinu prenosi ideju. Veština nije fizički oblik već način
razmišljanja, a danas se ona izražava kroz razumevanje materijala, edukaciju,
socijalni faktor. Delo ne mora biti tehnički izvedeno da bi zahtevalo techne, jer techne
je etar. Ipak postoje i dans načini izvođenja dela, poput likovne grafike, koji zahtevaju
pre svega tehničko poznavanje elemenata da bi delo samo po sebi uspelo.
4. Ako se techne može naučiti da li to znači i da se umetnost može naučiti?
Delo koje neko stvori je autorsko i zavisi od ličnog iskustva. Tehničko iskustvo
se može podeliti i naučiti ali lično se nikad neće moći preneti do kraja. Pokušajima da
se stvori “velika” umetnost čovek može upasti i u manir stvaranja kiča.
5. Može li umetnost biti ne-estetska? Može li umetnost biti ne lepa? Šta ostaje
umetnosti ako se odrekne lepog?
Estetska privlačnost zavisi od mesta percepcije iste: kulturoloških, istorijskih i
ličnih aspekata. Umetnost danas odbacuje tradicionalno značenje lepog. Ako umetnost
odbaci aspekt lepog njoj ostaju drugi poput: koncepta, iskazivanja emocije,
provakacija, društveni ili politički komentar. Umetnost koja nije lepa nije ni
gluvonema prema potrebama publike. Primer je rad Tracy Emi “Moj krevet” iz 1998.
koji je kao lični predmet prebačen u galerijski prostor. On nema nikakav estetski
značaj ali poziva publiku na razmišljanje o intimnosti, izloženosti i ličnim
problemima.
6. Kriterijum raspoređivanja elemenata gradje/forme da li je reč o kriterijumu
koji je slučajan, iracionalan, racionalan (logički), racionalan (matematički), intuitivan

1
ili se ne zna?
Prilikom nastanka određene forme onaj koji je stvara često koristi mešavinu
principa. Najčešće se koriste principi kompozicije koji su srodni jedni drugima, u
slučaju da se prilikom kocepcije ne razmatra forma njihov kriterijum biva nepoznat.
Što ne mora da znači da ih nepoznati elemen ne sadrži ali da je njhovo razdvajanje na
svoju suštinu dosta teže sada.
7. Može li se ostvariti umetničko delo bez aktiviranja mašte?
Umetnost se može stvoriti bez aktivnog korišćenja mašte. Ono što zahteva maštu
jeste šta naše delo govori i ko ga gleda.
8. Šta je pored mašte potrebno da se stvori umetničko delo?
Neki od ključnih elemenata su: Poznavanja medijuma odnosno veština potrebnih
za stvaranje, lični aspekt stvaraoca (njegova kreativnost), znanje i razumevanje šta
delo iskazuje, kako delo emotivno utiče, percepcija sveta i faktora u njemu, kritičko
razmišljanje i objektivna refleksija, prezentovanje samog dela.
9. U čemu su ograničenja psiholoških teorija umetnosti?
Psihološke teorije smatraju da je način percepcije dela univerzalan,
kompleksnost umetničkog iskustva koje je individualno, umetnost je promenljiv
fenomen a torija nije prilagodljiva, limiti naučne analize nad umetničkim delom,
umetnost je interdisciplinarni fenomen oslanjanjem na psihologiju neki njeni činioci
mogu biti zanemareni, nemogućnost psihologije da objsni mehanizme kreativnosti.
10. Ako su produkcija i distribucija socijalni fenomeni - kako da razumemo
umetnost sa kritičkom ambicijom? Da li ta kritika mora biti usmerena na supsisteme
produkcije i distribucije?
Dok umetnička kritika može obhvatiti različite članove u sebi to nužno ne mora
značiti i da njeni članovi moraju biti subsistemi produkcije i distribucije. Ipak, ovi
sistemi jesu značajni u oblikovanju umetničkog dela i dostupnosti istog, tako da mogu
postati značajni činioc za one koji kritikuju umetnost.
11. Može li se izaći iz svog sveta umetnosi? (Meta-pozicija same teorije o
svetovima umetnosti)
Razmatranje umetnosi iz sveta van nje, ispitujući to šta su granice iste. Način
razamtranja umetnosti da bi se kritički analizirala i jeste osnova teorija o umetnosti.
Da li je moguće ući u meta prostor definicije ako smo umetnici je neostvarljivo, jer
nikada nećemo biti suštinski odvojeni od rada da možemo da komentarišemo isti.
12. Povezanost kreativnog i receptivnog čina?

2
 Umetnička dela predstavljaju vezu izmedju dva čina, nastavljajući dijalog
izmedju umetnikove namere i interpretacije publike. Dinamika ovakvog odnosa ima
reflektivni karakter koji poboljšava shvatanje oba učesnika. Stvarajući na taj način
osnovu umetničkog iskustva, interakcije, dijaloga i stvaranja značaja medju
umetnikom, delom i publikom.
13. Funkcije kritike?
Kritika je mnogo više od proste evaluacije nekog ili nečijeg rada i bitan je član u
umetničkim radnjama. Njene funkcije su: evaluacija, interpretacija, kontekstualizacija,
angažovanje između ideje i debate, edukacija, promocija dela ili autora, diskurzivna
praksa, razvoj i pobolšanje, prkošenje normama.
14. Analiza Osbornovog određenja?
Kada se rzmatra definicija na polju umetnosti ona mora sadržati jasne podatke
koji nisu dvosmisleni, mora sadržati važne činioce i izbaciti one nerelevantne, u sebi
mora sadžati esenciju neke određene ideje, mora biti relevantna kontekstu u kom se
nalazi, sama ideja može imati uticaj na polje rada oblikujući spoljne faktore stvaranja
dela.
15. Hermaneutika likovnih umetnosti?
Hermaneutika likovnih umetnosti predstavlja metode iterpretacije i sam prilaz
umetničkim idejama u pokušaju da se analiziraju i shvate. Ona se ostvaruje kroz
razmatranje značaja datog dela i njegovog konteksta. Hermaneutika prepoznaje
subjektivnost prilikom analize dela ali i dijaloški način shvatanja. Da bi shvatili neko
delo moramo ga razumeti kao celinu ali i obratno. Jedna analiza može biti višeslojna
ali mora i biti kritički nastrojena. Tako što će razmatrati kroz različite analitičke
metode poput: simbolizma, semiotike, ikonografije i stilske analize.