Boja

•
Boja kao fenomen

•
Zraci svetlosti su elektromagnetna kretanja
tačno određenih talasnih dužina

•
Naš svet je bezbojan prostor u kome se nalaze
elektromagnetna kretanja različitih talasnih
dužina i intenziteta
•
BOJA je pojam koji se odnosi na određeni
svetlosni osećaj fizičke osobine svetlosti

•
Ta kretanja registruje vizuelni aparat (oko i deo
mozga zadužen za interpretaciju podataka), a
koja dolazi iz nekog izvora ili se odbija sa
površine neke materije.

•
Dugine boje – spektar 6 boja
•
Svetlosni zrak može u dodiru sa nekom
opvršinom biti potpuno odbijen i tada se
površina vidi kao bela.

•
Ako je površina u potpunosti upila svetost,
onda se vidi kao crna tj. neobojena.

•
Ako površina odbije samo deo svetlosnog
zraka, koji talasnom dužinom i frekvencijom
odgovara nekoj od boja, recimo crvenoj, a sve
ostale upije, ta površina se vidi kao crvena.
•
Tradicionalna podela boja u umetnosti je na
osnovne i složene.

•
Tri osnovne boje su: crvena, žuta i plava. One
se zovu i primarne boje.
PRIMARNE BOJE

SEKUNDARNE
BOJE
 KOMPLEMENTARNI PAROVI BOJA
•
To je par boja kod kojeg jedne boje nema ni
malo u njegovom paru.
•
One se nalaze na suprotnim stranama
spektralnog kruga boja.
•
Primeri komplementarnih parova
TERCIJARNE BOJE
•
Mešavina sve tri primarne ili mešavina dve
komplementarne boje daje jedan mrko sivi
ton u kome se ne prepoznaje ni jedna boja
koja je ušla u tu mešavinu.
 Tople i hladne boje
•
Toplim bojama nazivamo ne boje koje nas
podsećaju na izvore toplote, sunce, vatra..

•
Hladnim bojama nazivamo one boje koje nas
podsećaju na izvore hladnoće, led, voda..
 VALER – tonsko nijansiranje boja

•
Hromatske boje imaju svojstvo svetlosti i u
fizičkom smislu svaka boja odgovara
određenoj talasnoj dužini i frekvenciji
svetlosti.

•
Valer se dobija kada se hromatskim bojama
dodaju ahromatske.
-
ahromatski
tonovi

- hromatski tonovi
Boja gubi svoju čistoću dodavanjem sive – degradacija boje. Boju možemo
degradirati i oduzimanjem pigmenta (akvarel boji dodati vodu).
 - isti tonovi, različite vrste boje

- ista boja, različiti tonovi

 VOLUMEN
•
To je osobina prostornih oblika da svojom
masom zauzimaju određeni deo prostora.

•
Volumen je obično ispunjen nekom stvari (ima
svoju punoću), ali isto tako neki unutrašnji
prostor prepoznajemo kao volumen (kuća,
lopta i sl.).

•
Volumeni imaju tri dimenzije: visinu, širinu i
dužinu. Trodimenzionalni volumeni mogu biti
pravilni (geometrijski) ili nepravilni.
•
Vajarstvo je likovna umetnost kojom se
oblikuje volumen u prostoru.

•
Privid volumena na ravnoj površini može se
dobiti crtačkim i slikarskim tehnikama, te
može biti izražen grafički, tonski i koloristički.
 GRAFIČKA MODELACIJA

•
GRAFIČKO izražavanje volumena (na crtežu ili
grafici) postiže se gušćim ili ređim nizanjem
crta ili tačaka na površinu
 TONSKA MODELACIJA

•
TONSKO izražavanje volumena na površi
postiže se kontrastom svetla i senke

•
Ona može biti hromatska i ahromatska
 KOLORISTIČKA MODULACIJA

Kod kolorističkog slikarstva za privid volumena

koristi se više boja spektra:

•
toplim i svetlim bojama za osvetljene delove
oblika
•
tamne i hladne boje za deo oblika u senci
MODULACIJA
senka – svetlost

hladno – toplo

MODELACIJA
senka – svetlost

tamno - svetlo
 KOLORISTIČKA PERSPEKTIVA
•
Koloristička perspektiva temelji se na činjenici
da nam se neke boje, u međudelovanju s
drugim bojama, čine prostorno "bližima", a
druge "udaljenijima".

•
U ljudskom oku tople boje se čine bližima, a
hladne daljima, iako se nalaze na istoj
udaljenosti od oka.
•
Ova teorija se temelji na iskustvu s
atmosferskom perspektivom gde je plava boja
u daljini jer plava ima vrlo nisku frekvenciju i
plavi zraci putuju najdalje, a tople boje gube
svoj intenzitet kako se udaljavaju.

•
Umetnici 20. veka, prvenstveno fovisti, uzeli su
to kao zakon prostornosti i prikazivali bliže
oblike toplim bojama, a dalje hladnijim
bojama.
 Fovizam
•
Fovizаm je umetničkа grupа osnovаnа 1905. u
Pаrizu. Glаvno obeležje fovističke umetnosti je
žestinа bojа i deformаcijа figurа

•
Odsutnost zаkonа lineаrne perspektive. To je
uzrokovаlo veliki skаndаl zbog kojeg su i dobili
ime „divlje zveri“ (fr. fauves).
 Anri Matis
•
Uspostavljanje ravnoteže između boja koje su
dovoljne same sebi i nezavisne boje predmeta
kako ga mi vidimo. Nisu ih povezivali
medjusobno već su svakoj boji očuvali
intenzitet i samostalnost.
•
Boja je postala svrha umetničkog izraza. Boja
deformiše predmet tako da su ponekad
oivičene crnim debelim linijama.
•
Linearno koloristički efekti,plošni tretmаn,
zаtvorene obojene površine bez tonskih
prelаzа, izrаzit smisаo zа pokret i krivulju koji
Henri Matisse
 Vrednosti i svojstva boja su relativne jer se svaka
boja u dodiru sa drugom menja i preobražava.

•
Jednu boju treba posmatrati uvek u odnosu na:

a) boje koje je okruzuju

b) mesto i veličinu obojene površine.
 Principi interakcija boja

1. Kontrast svetlo - tamno

2. Komplementarni efekat

3. Substrakcija
Ista boja deluje svetlije, odnosno
tamnije u odnosu na nijansu
pozadinske boje.
Narandžasta deluje intenzivnije
na plavoj, a manje intenzivno na
sivoj.

Žuto zelena deluje intenzivnije

na ljubičastoj, a manje
intenzivno na sivoj.
 Crveno ljubičasta na crvenoj deluje
više ljubičasto. Ista crveno
ljubičasta izgleda više crveno na
ljubičastoj podlozi.

Crveno ljubičasta - Crvena = Ljubičasta

Crveno ljubičasta - Ljubičasta = Crvena

Narandžasta na žuto
narandžastoj deluje više
crveno, a žuto narandžasta na
narandžastoj deluje više žuto.

žuto narandžasta - narandžasta = crvena

narandžasta - žuto narandžasta = žuta
Svetlo ljubičasta je ista na obe slike.

Svetlo ljubičasta deluje intenzivnije i tamnije

na žutoj.

Ista boja deluje svetlije i manje intenzivnije na

tamno ljubičastoj podlozi.
Da li ovo ista roze?

Svetlo roze deluje više crveno ljubičasto u

odnosu na narandžastu podlogu.

Tamno roze deluje svetlije i više crveno u

odnosu na ljubičaastu pozadinu.

Da bi svetlo roze delovala tamnije, treba da

bude na svetlijoj pozadini.
Da bi tamno roze delovala svetlije, treba da
bude na tamnijoj pozadini.