Professional Documents
Culture Documents
Monografija24 klVAKoV-kompletklas
Monografija24 klVAKoV-kompletklas
МОНОГРАФИЈА
24. КЛАСА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967-2011)
Приредили:
Садржај
Глава четврта
ПРОМОЦИЈА
4.1. УНАПРЕЂЕЊЕ У ЧИН ПОТПОРУЧНИКА................................................... ........ 70
4.2- АНАЛИЗА ЗАВРШЕТКА ШКОЛОВАЊА.................................................... ........ 79
Глава пета
ГОДИНЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ........................................................................................... 80
- Пешадија, ...................................................................................................................................80
- Артиљерија,................................................................................................ 90
- Веза............................................................................................................... 95
- Оклопно механизоване јединице.............................................................. 98
- Инжињерија............................................................................................... 100
- А Б Х О ................................................................................................... ..................
111
- Саобраћајна служба.................................................................................... 112
Глава шеста
НАЈУСПЕШНИЈИ ПРИПАДНИЦИ 24. КЛАСЕ.................................................. ........ 116
6.1. ГЕНЕРАЛИ 24. КЛАСЕ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ..................................................... ......... 116
6.4. ГЕНЕРАЛИ ИЗ 24. КЛАСЕ.................................................................................. ......... 120
ГЕНЕРАЛИ АРМИЈЕ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ........................................... ......... 136
6.5. ДОКТОРИ НАУКА.............................................................................................. ......... 137
6.6. МАГИСТРИ НАУКА............................................................................................ ........ 138
6.7. ОФИЦИРИ 24. КЛАСЕ ВА КоВ У ЗЛАТНОМ ОКВИРУ.................................... ........ 139
Глава седма
Официри 24. класе који су обављали војнодипломатске дужности............... 140
Глава осма
Kултура и уметност…............................................................................................. ......... 143
8.1. Војни новинари и дописници..................................................................... ........ 143
8.2. Режије и учешће у филмовима........................................................................ ........ 143
8.3. Изложбе............................................................................................................. ........ 143
Приватни музеј у селу Таково код Горњег Милановца........................... 144
8.4. Аутори књига и прикази ............................................................................... ....... 146
8.5. Остале активности........................................................................................... ....... 157
8.6. Анегдоте и вицеви........................................................................................... ....... 157
Глава девета
ДРУЖЕЊЕ НА 30 – ГОДИШЊИЦИ................................................................................... ....... 162
Глава десета
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 40. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВА КоВ................................................... 167
IN MEMORIЈAM…………………………………………………………………………… 169
Списак погинулих и умрлих старешина 24. класе ВА КоВ ........................... ....... 170
ЛИТЕРАТУРА ......................................................................................................... ........ 174
5/195
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Идеја да се напише Монографија 24. класе ВА КоВ рођена је 2001. године на скупу
поводом обележавања 30. годишњице завршетка ВА. Наредних десет година на том плану
готово да није ништа урађено. Услови су били далеко повољнији: још увек је гро припадника
24. класе био у активној војној служби, био је доступан приступ персоналним досијеима и
другим неопходним документима, услови за штампање Монографије у некој од војних
штампарија били су могући и финансијски доста повољни.
Доста је аргумената који иду у корист изради Монографије коју заслужује 24. класа.
Отуда и апел да подржимо ову активност и да Монографија угледа светлост дана.
Одлучили смо се да вам у елекронској форми уручимо радну варијанту Монографије без
рецензије, лекторисања и прелома текста, и да нам преко сајта или директом доставом
електронске поште на аутора генерал-мајора Борислава Ђукића, на Е-маил адресу:
borislav2109@gmail.com, они који нису доставили доставе аутобиографије и нове идеје,
сугестије и предлоге од припреме за штампање до коначног штампања Монографије, зашта се
Организациони одбор залаже и унапред захваљује.
Класо, будимо сложни, јединствени, упорни, креативни и учинимо мали напор како
бисмо имали Монографију коју заиста заслужујемо.
Организациони одбор
6/195
Глава прва
1. ВОЈНА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД -ИСТОРИЈАТ ВОЈНОГ ШКОЛСТВА
Од свих добрих ствари знање је најбоље: зато
што га нико не може украсти, зато што га нико
не може купити, зато што је неуништиво.
Хитопадеша
1.1. Артиљеријска школа
На одређеној лествици развоја људског друштва, посебно након успостављања држава,
властела устројава и стајаћу војску. За успешно командовање и руковођење војском као
императив намеће се потреба за школованим старешинским кадром. За његово школовање и
оспособљавање споро, али сасвим оправдано, многе државе отварају војне школе. Том изазову
није одолела ни Кнежевина Србија.
Од стицања аутономног статуса у оквиру Турског царства 1830. године у Кнежевини
Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. Први корак у сложеном процесу
стварања официрског кадра учинио је 1833. године кнез Милош Обреновић, када је на
школовање у Русију упутио тридесет, од сваког рода по десет, младића да се изуче за официре.
Четири године касније децембра 1837. године одлучено је да се у Србији, Пожаревцу,
отвори трогодишња школа, Краљевско-сербска војна Академија, у коју су пр имљена 32
полазника, али ова школа је након шест месеци престала са радом, због незаинтресованости
књаза Милоша за њен рад.
Неколико година касније Илија Гарашанин, задужен за Гарнизону војску, предложио је
да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије.
Државни Савет је устројио тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић је 18. марта 1850.
године одобрио Пројекат устројенија Артиљеријске школе кога је израдио генерал Франтишек
Александар Зах, први управник Војне академије. Тај акт представља утемељење војног
школства код нас. Артиљеријска школа је прва висока војна установа у Србији, чије традиције
данас чува Војна академија у Београду.
Војна академија се у 19. веку делила на Нижу и Вишу. У Нижу школу примани су
матуранти гимназије и реалке и трајала је три године. у Вишу академију примани су капетани
II класе и трајала је две године. Међу полазницима Артиљеријске школе из тог времена су
прослављене војсковође Српске војске, војводе: Радомир Путник, школу завршио 1865. године;
Живојин Мишић и Степа Степановић 1878. и Петар Бојовић 1888. године; генерал Јован
Мишковић, министар војни, начелник ГШ Српске војске, члан Српског ученог друштва и седми
по реду председник Српске Краљевске академије, школу завршио
1865. године.
Артиљеријска школа,
Београд, 1850. год.
генерал
Франтишек Александар
Зах, први управник,
ВА, 1850. год.
7/195
Војна академија је радила непрекидно све до Балканских ратова 1912. године. После
Првог светског рата Војна академија рад је наставила у оквиру Југословенске војске. Рад је
прекинут и током Првог светског рата, а онда још једанпут у Краљевини Југославији,
избијањем Априлског рата 1941. године.
8/195
Војна академија Генерал Јован Мишковић, Београд, Први начелник ВА, генерал-
Бањица, Павла Јуришића Штурма бр. 33, пуковник Саво Оровић
Војна академија ЈНА школовала је официре свих родова Копнене војске. Да би назив
више одговарао намени, Војна академија ЈНА је 1964. године преименована у Војну академију
КоВ.
Зграда Војне академије на Бањици је саграђена између два Велика рата. Пред 2. светски
рат у данашњој згради Војне академије био је смештен 18. пешадијски пук Краљица Марија
бивше Војске Краљевине Југославије. Од 09. јула 1941. до 04. октобра 1944. год. касарна је
9/195
Глава друга
2. ОФИЦИРСКИ ПОЗИВ – ИЗАЗОВ МЛАДИХ
Одлучити – није довољно – одлуку
треба и спровести.
Барбра Ринг
Одлуку за официрски позив доносили смо као средњошколци лично или уз помоћ
најближих и драгих нам рођака и пријатеља. Били смо свесни када једном кренемо, па макар и у
најудаљенији свет, да ћемо наћи сигуран пут. Тако је и било. Те давне 1967. године, нас 688
средњошколаца, одабраних по посебним критеријумима и условима, примљени смо у 24. класу
ВА КоВ. Био је то за нас изазов, понос и нови живот. Већина је са посебним ентузијазмом и
вољом прихватила нове услове живота, и, уз помоћ и бригу наших старешина и другог
наставничког особља, стали смо у војничке редове, положили свечану обавезу и прихватили се
учења уверени да је знање потребно у животу као пушка у борби.
Са сетом се често у животу враћамо на питомачке дане испуњене обавезама и
дужностима, а највише учењем и оспособљавањем за официрски позив. У фокусу наше
преокупације било је савлађивање наставног плана и програма. И дан-данас навиру сећања са
Бањичког виса, Набрђа код Ђакова, Јахорине, Саве код Шапца . . . , са спортских терена,
културних и спортских манифестација из Београда, као и сећања на изласке у град и дружења,
којих је увек било мало. Све то као да је јуче било.
Памтимо припреме и положене испите, чинове разводника, десетара, водника и водника
1. класе, а посебно избор будућег рода и растанак после двогодишњег дружења у Београду, као
и одлазак и наставак образовно-васпитног процеса у школским центрима широм Југославије:
Сарајеву, Бањој Луци, Београду, Крушевцу, Титограду (Подгорици), Карловцу, Задру, нове
полигоне за практичну обуку и оспособљавање: Пазарић, Калиновик, Земуник, Мањачу . . . У
тим центрима смо овладали струком, положили све испите, оспособили се за почетне
официрске дужности и дочекали дугожељени дан када смо у свечаном строју на фудбалском
игралишту ВА КоВ у Београду промовисани у чин потпоручника.
31. јули 1971.
Амфитеатар ВА КоВ био је мали да се окупимо са старешинама и наставницима, ради
анализе школовања и саопштавања ранг листе. Саопштише нам да је ЈНА постала богатија за
399 младих официра, а да ће се овом строју прикључити највероватније још 14 наших колега
који нису на време положили све испите, што се и остварило 23. септембра 1971. године, тако
да је у чин потпоручника произведено 413 питомаца 24. класе.
Од тог ср ећног дана мно го шта се пр оменило у нашим животима. Раније су о нама
бринули, да бисмо пријемом првих дужности преузели бригу за друге, превасходно за своје
потчињене војнике и старешине. Ухватили смо кормило у руке и запловили својим рекама
живота. Живот нам је постајао из дана у дан све озбиљнији, дражи и испуњенији. Време је брзо
пролазило у задовољствима, љубавима и обавезама које су пристизале и увеличавале се, све док
нисмо упловили у породичне воде, када је брига за породицу и децу надвађивала.
Ипак најоданији смо били својим дужностима. Преносили смо знања и вештине стечене
у току четворогодишњег школовања у ВА КоВ на своје потчињене. А, нашим каријерама и
дужностима није било краја. Поносни смо са постигнутим у служби и животу уопште, и с
правом стајемо пред лице свих наших ауторитета. Чињенице саме по себи су доказ
професионалне зрелости 24. класе из које је изникло 26 генерала, 2 доктора и 2 магистра наука.
Из редова наше класе стасали су 2 начелника ГШ Војске Републике Српске, 1 командант
Српске војске Крајине, 3 начелника штаба уједно заменика команданта Српске војске Крајине и
Војске Републике Српске, 9 команданата корпуса, један командант дивизије, два министра
одбране и на десетине других на високим оперативним и штабним дужностима у ГШ,
командама армија, корпуса и дивизија.
11/195
1.Војне академије
2.Ваздухопловне војне академије
3. Ваздухопловнотехничке академије
4.Војне академије и противваздушне одбране
5.Војнопоморске академије
12/195
6.Морнаричкотехничке академије
7.Војнотехничке академије (мото- технички,електротехнички, технолошки- хемијски смер и
смер наоружања и ракетне технике)
8. Интендантске војне академије (интендантска и финансијска служба)
УСЛОВИ КОНКУРСА
Конкурисати могу лица, држављани СФРЈ мушког пола која испуњавају ове услове:
А) Опште:
- да су здрава и способна за активну службу у ЈНА;
- да нису судски кажњавана и да се против њих не води кривични поступак;
- да нису ожењена;
- да су рођена 1946. године и касније.
Б) Посебне:
- да су завршила једну од ових школа II ступња у четворогодишњем трајању са
завршним испитом;
-за Војну академију КоВ, Ваздухопловну војну академију и Војну академију
противваздушне одбране: гимназију, учитељску школу, техничку школу или економску
школу;
- за Ваздухопловнотехничку академију: техничку школу (машински, електро-технички
одсек, одсек слабе струје или телекомуникације) или гимназију, из које предност имају
ученици природно-математичког смера;
-за Војнопоморску академију: гимназију, техничку школу (машински, електро-технички,
хемијско-технолошки, грађевински, хидрометеоролошки одсек, одсек слабе струје или
телекомуникације), поморску школу (наутички и стројарски одсек) или учитељску
школу;
-за Морнаричкотехничку академију: поморску школу (стројарски одсек), техничку
школу (машински, електротехнички одсек, одсек слабе струје или телекомуникације)
или гимназију, из које предност имају ученици природно-математичког смера;
-за Војнотехничку академију: техничку школу (машински, електротехнички, одсек слабе
струје или телекомуникације), гимназију из које предност имају ученици природно-
математичког смера или хемијско-технолошко техничку школу;
-за Интендантску војну академију (обе службе): економску школу, учитељску школу или
гимназију.
Право конкурисања имају и војници који служе војни рок и питомци школа за резервне
официре ако испуњавају услове овог конкурса.
13/195
Кандидати који су испуњавали опште и посебне услове за упис у ВА КоВ имали су право
на стипендију за време школовања у средњим школама, коју је обезбеђивао ДСНО, тако да је
24. класа ВА била попуњена и извесним бројем стипендиста.
1. ПИТОМАЧКИ БАТАЉОН
– командант мајор (потпуковник) Керим Исмаиловић
- помоћник за МПВ у батаљону капетан 1 класе Младен Рапаић
1. ЧЕТА
- командир чете мајор Драго Флего
- четни старешина заставник Ђуро Деринкоњић
- командир 1. вода капетан Иван Блатник на првој години и Саво Ђелетовић на другој
години
- командир 2. вода поручник Бранко Басара
-командир 3.вода п.поручник Драган Ђурђић на првој години
п.поручник Лука Хрг на другој години.
16/195
КОМАНДИР 2. ЧЕТЕ
- четни старешина
- командир 1. вода
- командир 2. вода
- командир 3. вода
КОМАНДИР 3. ЧЕТЕ
- четни старешина
- командир 1. вода
- командир 2. вода
- командир 3. Вода
2. ПИТОМАЧКИ БАТАЉОН
- командант 2. питомачког батаљона – потпуковник Станко Раубер,
-помоћник за морал у батаљону – мајор _______ Василић,
КОМАНДИР 4. ЧЕТЕ
- командир чете капетан I класе ? Милошевић,
- четни старешина
- командир 1. вода – поручник Драгољуб Ојданић,
- командир 2. вода -
- командир 3. вода - поручник Крсто Лубурић ,
КОМАНДИР 5. ЧЕТЕ – капетан I класе Иван Јандрић,
- командир 1. вода – капетан Милорад Ченић,
- командир 2. вода – поручник Јово Алексић,
- командир 3. вода – п.поручник Бранко Заклан,
КОМАНДИР 6. ЧЕТЕ – капетан I класе Тихомир Грујић,
- четни старешина свIкл. Илија Илић,
- командир 1. вода капетан Томислав Чековић,
- командир 2. вода поручник Ђорђе Зиројевић,
- командир 3. вода поручник Петар Петровић.
17/195
Глава трећа
1. ШКОЛОВАЊЕ ПИТОМАЦА 24. КЛАСЕ У ВА КоВ
. . .Најзачајнији период у развоју Војне академије почиње 1966. године. У тој етапи ВА
прераста у високо школску установу ЈНА. На школовање се примају ђаци (свршени
матуранти) из гимназија и одговарајућих других средњих и стручних школа. Преласком са
трогодишњег на четворогодишње школовање 1966. године, на основу одлуке ДСНО о допуни
система школовања у ЈНА, Упутства за организацију и формацију војних школа, утврђених
годишњих потреба (броја питомаца) и капацитета ВА КоВ, промена НПП и повећаног броја
питомаца, дошло је до формацијских промена . . . Овим променама први пут је повољно решено
питање питомачких класа, које су формиране по принципима трупе: вод, чета, батаљон
(класа).
Извод из књиге Војна академија копнене војске 1944-1984.
3. 1. ШКОЛОВАЊЕ НА 1. И 2. ГОДИНИ
24. класа ВА је друга класа која је школована по наставном плану и програму у трајању
од четири године. Уз веома солидну инфраструктуру за реализовање наставног плана и
програма отпочели смо са школовањем на прве две године ВА.
Наставни план и програм обезбеђивао нам је: (1) високо војно образовање и
оспособљеност за основне официрске дужности у трупи; (2) општа знања неопходна за даље
школовање и усавршавање.
Евидентно је да је по структури и броју предмета НПП ВА био опширан и да се од нас
захтевала потпуна ангажованост.
Предмети које смо изучавали се могу разврстати у следеће групе:
ОПШТЕВОЈНИ ПРЕДМЕТИ
ПРЕДМЕТИ ОПШТЕГ ОБРАЗОВАЊА
ПРЕДМЕТИ ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА
ТЕЛЕСНО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ
У НПП за нашу класу тежишно место су заузимали општевојни предмети:
ТАКТИКА
ТАКТИЧКА ОБУКА
ПЕШАДИЈСКО НАОРУЖАЊЕ СА НАСТАВОМ ГАЂАЊА
СТРОЈЕВА ОБУКА
ОПШТЕВОЈНИ ПРОПИСИ
ВОЈНА ТОПОГРАФИЈА
ВОЈНА ИСТОРИЈА
33/195
Изучавањем ових предмета стицали смо општа и појмовна знања из ратне вештине и
увођени смо у војну струку и професију. За нас питомце, велику погодност, помоћ и
очигледност наставних садржаја обезбеђивали су бројни уређени и опремљени КАБИНЕТИ:
тактике, пешадијског наоружања са наставом гађања, фортификације, инжињерије, балистике,
артиљерије (наоружање, муниција, инструмени и опрема), АБХО, везе, саобрађајне службе,
физике, хемије, војне историје и страних језика.
Сви кабинети били су уређени и опремљени богатом колекцијом макета, модела,
експоната, оригинала и пресека, инструмената, уређаја, шема и фотографија.
Примењена и практична обука из ТАКТИЧКЕ ОБУКЕ и НАОРУЖАЊА СА
НАСТАВОМ ГАЂАЊА извођене су на Бањици (данашњи Спортски центар „Бањица“),
Бањичком вису (месту где је данас ВМА) и Гољином брду. Гађања из пешадијског наоружања
извођена су на стрелиштима у Јајинцима и Бубањ-потоку, а у време летњих логоровања на
полигону у Набрђу (код Ђакова).
Тактичке вежбе и тактичка увежбавања извођена су у теренским условима, на
логоровању, на полигону у Набрђу у трајању од 45 дана.
Основне теме из тактичке обуке биле су: напад, одбрана и друге теме из тактике. Све
тактичке вежбе и увежбавања извођени су у условима „што приближније ратним“ (тако се
најчешће истицало), уз потпуну методику и примену наставних средстава (маневарске
муниције, димних и осветљавајућих средстава, инжињеријских школских средстава), уз израду
свих врста фортификацијских објеката за заштиту и дејство. У другој години на логорској
просторији у Набрђу, доживели смо и прву примену имитације НУКЛЕАРНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ. У
овом периоду су на тактичким вежбама употребљавани тенкови, оклопни транспортери и друга
борбена средства.
Поред ВОЈНИХ ПРОПИСА, интензивно је извођена и настава из СТРОЈЕВЕ ОБУКЕ,
која је програмски обухватала јединачну, одељенску и водну обуку, а изводили су је командири
водова и командири питомачких чета.
Посебно освежење из општевојних предмета била је ВОЈНА ТОПОГРАФИЈА, коју смо
изучавали у учионицама и на терену у рејонима Кумодража, Бубањ-потока, Авале и Ресника. Уз
помоћ наставника брзо смо научили топографске знаке и овладали читањем карата, па су и
вежбе „кретање по азимуту и карти“ на терену доживљаване као рекреација.
Изучавање ВОЈНЕ ИСТОРИЈЕ у Војној академији била је новост у односу на
гимназијску историју. Ратна дејства и хронологија историјских битака, бојева и операција у
старовековним и нововековним ратовима са посебним освртом на НОБ 1941-1945, био је за нас,
„војнички неизграђене“, озбиљан напор на чијем савлађивању смо се предано ангажовали,
посебно у фази припреме за испит. Научили смо да је познавање војне историје важан сегмент
структуре војног образовања сваког официра, а посебно општевојног.
Група ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА обухватала је: математику, физику, хемију и
страни језик. Добро конципирани садржаји ових предмета и врло квалитетно припремљена и
изведена теоријска настава и лабораторијске вежбе обезбеђивали су питомцима довољно знања
из ових области, тако да су могли да се определе за специјализацију и успешно прате наставу
током даљег школовања. Програм из страних језика био је тежишно оријентисан на стручну –
војну област и пружио је питомцима такав степен знања да су могли да прате страну
литературу.
Групу ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИХ ПРЕДМЕТА чинили су филозофија и
социологија, политичка економија и економика СФРЈ и историја СКЈ. Ова група предмета
омогућавала је питомцима да схвате основне законитости филозофије, социологије и политичке
економије. Део садржаја је био посвећен обради социјализма као светског система и процеса.
Циљ и значај изучавања ТЕЛЕСНОГ ВАСПИТАЊА у наставном процесу био је да се
код питомаца постигне развој психофизичких (снага, брзина, издржљивост) и моралних
(храброст, борбеност, истрајност, самопоуздање) особина потребних за ефикасније савладавање
борбене обуке у миру и борбених дејстава у рату. Настава је била комплексна – обухватала је
све спортске дисциплине, од атлетике до скијања. Извођена је квалитетно у Спортском центру
34/195
Војне академије, који је био нов (отворен 1964. године), савремено уређен и опремљен, с
игралиштима, стазама, пешадијским препрекама и атлетским стазама.
Посебно запамћена је обука у смучању, на Јахорини. Прво смо савладавали елементе
скијања, а онда то примењивали у брзом и економичном савладавању снежних површина ради
извршења борбених задатака. На крају, за најобученије питомце у смучању, организовано је
полагање стручног испита, пред комисијом СОФКЕ
Телесно васпитање по броју часова и садржају било је видно заступљено. Поред садржаја
телесног васпитања на редовним часовима ниво физичке спремности подизали смо и низом
спортских активности у слободном времену по личном нахођењу што нам је причињавало
посебно задовољство. Највише смо се радовали часовима пливања, спортским играма,
такмичењима у разним вештинама, слету омладине на стадиону ЈНА на „Дана младости“ (25.
мај), где смо, са омладином из средњих школа Београда, репрезентовали ЈНА и добили снажан
и незабораван аплауз.
У сећању нам је остао наш професор физичког васпитања потпуковник Крсто Кићо
Јефтић, организатор, не само свих спортских такмичења, него и „Слета омладине“. Његова
љубав према физичком васпитању, методичност у извођењу наставе, стручност у организовању
свих спортских и других активности, маштовитост и креативност и до данас су недостижни.
И данас када се сетимо тог незаборавног младалачког доба, доба неповратне среће,
надахнућа, снаге, дружења са омладином града Београда, навијања и бодрења екипа из ВА КоВ,
навиру снажне емоције које свакако човека чине радосним и пресрећним.
Преседан је учињен на крају друге године Војне академије, када је на молбу деветорици
питомаца 24. класе који нису положили пред комисијом по један испит, дозвољено да понове
другу годину.
38/195
3
39/195
40/195
Највише смо се, осим семестралних распуста, радовали одсуствима за 29. новембар - Дан
Републике, Нову годину и 1. мај. Питоци су могли користити и ванредно одсуство у
случајевима тешке болести или смрти члана уже породице и другим приликама о чему је
одлучивао надлежни старешина.
Омиљено слободно време које смо могли користити за изласке ван круга Војне академије
у Београду били су: субота, недеља и среда по подне, и у дане државних и војних празника.
Због ангажованости на савлађивању наставног плана и програма средом смо ређе излазили у
град. На трећој и четвртој години као стимуланс питомци са просечном оценом већом од 9,00
могли су излазити у град по подне сваког радног дана. За изласке ван круга Војне академије
носили смо, као идентификациони докуменат, привремену легитимацију.
И данас са сетом памтимо изласке у град, бројна познанства, питомачке љубави, разне
згоде, а неке су написане у овој Монографији.
Телесно васпитање:
-поручник Јовица Ерцеговић,
-поручник Михајло Ђорђевић.
У сећању су остале вежбе: чета у одбрани, чета у нападу, чета у пробоју из окужења,
чета у заседи, батаљон у нападу са насилним преласком р. Дрине. У четвртој години
школовања, изузетно користан је био обилазак ИШЦ - Карловац, ШЦ ОМЈ у Бањалуци,
полигона на Мањачи, АШЦ у Задру, те попришта битки на Сутјесци и Неретви, обилазак Јајца,
Бихаћа, Плитвица, Дрвара, Билеће и других места.
Општи је закључак да смо ми, питомци у ПШЦ, више волели и имали склоности за
практичну наставу. Веће проблеме имали смо са математиком и техничким предметима. Наши
наставници су нас кроз јединство теоријске и практичне наставе, и ефикасном методиком у
наставном процесу са тежиштем на примени у пракси, и врхунском организацијом наставног
процеса, солидно оспособили за прве командирске дужности и професију. Схватили смо основе
ратне вештине, значај професије, развили снажна уверења да смо стекли почетне основе
неопходне за официрски позив, а и да је пред нама дуги период надоградње и сталног
усавршавања.
Извиђање у артиљерији
Техничко цртање и елементи машина
Топографија и топографски радови у артиљерији
Артиљеријска настава гађања
Балистика са основама конструкције пројектила и наоружања
Артиљеријско наоружање и опрема у артиљерији
Основи војне педагогије
Телесно васпитање
IV година
Морал армије
Ракетно наоружање и опрема у артиљерији
Тактика артиљерије
Извиђање у артиљерији
Веза у артиљерији
Основи електротехнике и електронике
Топографија и топографски радови у артиљерији
Артиљеријска настава гађања
Артиљеријско наоружање и опрема у артиљерији
Телесно васпитање
ФОТО
Дан рода Инжињерије у ЈНА обележавао се сваке године 7. марта. Тог дана одржавале су се
свечаности где су се евоцирале сећања и успомене на претходне године и дане, делила су се
одликовања, награде, наградна одсуства, унапређења,.... Већ следећег дана, обично, цела
инжињерија излази на терен, где остаје до краја јесени, када се завршава грађевинска сезона.
48/195
III година:
Математика I, проф. др. Станке Иван и Филић Томислав, грађ. фак. Загреб;
Математика II, проф. др. Станке Иван и Филић Томислав, грађ. фак. Загреб;
Мехника (статика, кинематика,динамика), проф. др. Василије Андрејев,грађ.фак. Загреб;
Отпорност материјала – Чврстоћа, проф. др. Рудолф Мишић, доц. др Корошец ?, грађ.
фак. Загреб;
Нацртна геометрија, проф. др. Палман ?, ПМФ. Загреб; асс. Козијан Славко, грађ. фак.
Загреб;
Статика конструкција-Грађевна статика, проф. др. Веселин Симовић, грађ. фак. Загреб;
Механика тла и фундирање, проф. др. Иво Клајнер, Бранимир Милер и асс. др. Хорват ?,
грађ. фак. Загреб;
Бетон и бетонске конструкције, проф. др. Б. Широла и проф.др. Јурај Молчанов, грађ.
фак. Загреб;
Геодезија, проф. др. Бранко Борчић, проф. др. Славко Мацарол, грађ. фак. Загреб;
Машински елементи, проф др. Калођера ? , ВТА Загреб;
Основи електротехнике, доцент. др Хазнадар ?, ЕТФ Загреб;
Геологија, капетан Александар Илић, дипл. инж. геологије, ВА ИШЦ Карловац;
Грађевински материјали, мајор Божидар Милошевић, дипл. инж. грађ
Телесно васпитање, капетан I кл. Иван Петрић, ВА ИШЦ Карловац;
IV годиna:
17. ппук Мофардин Едуард Јурија Гагарина - 66, Н. Београд 011/216-01-03 063/864-29-48
18. ппук Наранџић Миленко Земун, Бачка 43 011/219-81-06 064/662-07-04
19. Нертебашић Милутин нема никаквих података
20. пук Перуновић Алекса Београд ,покојни, 2011.
21. ппук Петровић Десимир Краљево, 2. март 35/В 036/321-057
22. ппук Радојевић Петар Београд ,покојни, 2009.
23. ппук Радмановић Јанко Београд, Бул. М. Пупина - 177 011/267-18-29 064/229-79-90
24. пук Радосављевић Никола Београд/Пожешка 124/25 011/2542-437 063/887-31-77
25. пук Салма Геза Шпанских бораца 44, Суботица 024/533-718 064/201-56-56
Прокупље, Tрг Топличких јунака 2/3,
26. пук Симоновић Мирослав покојни,2014.
027/324-819
СТАРЕШИНЕ У ЦЕНТРУ:
начелник школског центра: генерал–мајор Јоже Јакић
начелник течаја ВА: потпуковник Душан Бабић
начелник 24. класе: ------------------------------
четни старешина: --------------------------------
Изучавани су следећи предмети:
III година
Виша математика
Морал армије
Нуклеарна борбена средства
Атомска и нуклеарна физика
Општа и неорганска хемија
Аналитичка хемија
Органска хемија
Физика
Основи електротехнике и електронике
Техничко цртање и елементи машина
Технологија
Телесно васпитање
IV година
Основи војне педагогије
Веза у АБХО
Физичка и радио – хемија
Биолошка борбена средства
Хемијска борбена средства
ПНХБ заштита
54/195
оспособити старешински састав, због чега је наставни план 24. класе имао знатан део тема и
вежби посвећен тој проблематици.
могућа сва четири годишња доба. Посебан значај је дат на изучавању тактике НХБО и
увежбавању и извођењу тактичких поступака РХБ извиђања и РХБ деконтаминације.
Дипломски радови су били у функцији јединства теорије и праксе, а односили су се на потпуну
разраду и извођење водне или одељенске вежбе, што је давало печат оспособљености за
официрске дужности рода АБХО.
Основи електротехнике
Тактика везе
Војна педагогија
Телесно васпитање
IV година
Морал армије
Тактика везе
Електроакустика
Електрична мерења
Теорија телекомуникација
Усмерене радио-везе
Радио-телепринтерски уређаји
Радио-релејни уређаји
Телефонско-телеграфски уређаји
Телесно васпитање
НАСТАВНИЧКИ КАДАР У ШЦВ БЕОГРАД
Тактика везе:
потпуковник Миле Тешановић,
мајор Живорад Радошевић,
мајор Петар Кос,
капетан Светислав Нишовић.
Технички предмети:
ел. инж. Зора Цветковић,
ел. инж. Момчило Пријић,
ел. инж. Слободан Аћимовић,
ел. инж. Ратибор Милосављевић,
потпуковник Јерко Скокандић,
мајор Славољуб Слеменшек,
мајор Никола Харизанов,
капетан I класе Никола Цветковић,
капетан I класе Ристо Жерајић,
капетан Мирко Радуловић,
капетан Видак Марић.
професори са Електротехничког факултета у Београду
ССВ и ЕД:
потпуковник Душан Медић,
58/195
IV година
Моторна возила са технологијом одржавања
Путни саобраћај
Железнички саобраћај
Пловидбени и ваздушни саобраћај
Материјално-финансијско пословање
Безбедност саобраћаја и парковна служба
Саобраћајна психологија
Саобраћајно обезбеђење (стручна тактика)
Вожење моторних возила
Саобраћајно право
Телесно васпитање
НАСТАВНИЧКИ КАДАР У СШЦ – ТИТОГРАД
потпуковник Антон Жегељ
мајор Ђуро Блин
капетан I класе Живорад Тинић
капетан I класе Миливоје Стаменковић
капетан I класе Микаило Пуношевац
капетан I класе Александар Милосављевић
проф. -------- Космајац
проф. Батрић Вулићевић
проф. Ново Вукошић
проф. ----------- Марковић
проф. ----------- Перовић
проф. ----------- Вешовић
Циљ специјалистичко-стручног школовања у СШЦ – Титоград (Подгорица) је био да се
питомци војно стручно оспособе за обављање официрских дужности – командира вода и чете,
начелника СбСл у пуку – бригади, овладају непходним знањима из путног, саобраћаја и
транспорта, железничког, водног и ваздушног саобраћаја са тежиштем на организовању путног.
60/195
2.вод 1.чете 1. питомачког батаљона,командир пор. Бранко Басара, Набрђе код Ђакова, лето
1968.год.
Глава четврта
ПРОМОЦИЈА
4.1. УНАПРЕЂЕЊЕ У ЧИН ПОТПОРУЧНИКА
УКАЗ бр. 33
ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА ОРУЖАНИХ СНАГА
ОД 31. ЈУЛА 1971. ГОДИНЕ
На основу члана 273. став 1. Закона о Југословенској народној армији
П р о и з в о д е се
ПИТОМЦИ XXIV КЛАСЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ
У чин пешадијског потпоручника:
1 АЛЕКСОВСКИ Стефана АЛЕКСАНДАР
1. АДАМОВИЋ Андреја МИЛАН
2. АНДРИЋ Рајка МИЛИЈАН
3. БАБИЋ Бранислава ЉУБИША
4. БАРЛОВ Жарка ЖИВОТА
5. БИЛАФЕР Петра ПЕТАР
6. БОГОЈЕВИЋ Милоша СТЕВО
7. БОЈАНИЋ Јована РАЈКО
8. БОСАНАЦ Ђуре РАЈКО
9. БУЋАН Владимира ВЛАДИМИР
10. ЦЕКИЋ Николе СЛОБОДАН
11. ЦРЕВАР Симе МАРКО
12. ЦВЕТКОВ Симеона ВЈЕКОСЛАВ
13. ЧАБРИЛО Анђелка МИЛАН
14. ЧИРКОВ Киров СТОЈАН
15. ЧУБРИЛО Живка ЈОВАН
16. ДЕРВИШЕВИЋ Мехе ЗАХИР
17. ДИМОВСКИ Блаже МЕНДО
18. ДУГАЛИЋ Маријана КРУНО
19. ЂАКОВИЋ Николе МИЛАН
20. ЂАКОВСКИ Тодора БЛАГОЈ
21. ЂИПАЛО Николе ЈОКО
22. ЂОКИЋ Витомира РАТКО
23. ЂОРЂЕВИЋ Крстомира МИОДРАГ
24. ЂУКИЋ Радомира ДРАГОЉУБ
25. ЂУКИЋ Јагоша РАДОСАВ
26. ЂУКИЋ Петра БОРИСЛАВ
27. ЂУРОВИЋ Милисава СПАСОЈЕ
28. ЕРЦЕГОВАЦ Јована БОРО
29. ФИЛИПОВИЋ Слободана МИЛУТИН
30. ФИЛОВСКИ Ангела СЛОБОДАН
31. ГАБРИЧЕВИЋ Мирка ВЕСЕЛКО
32. ГЛИГОРОВ Трајчета БРАНКО
33. ГОЈКОВИЋ Станимира СЛОБОДАН
34. ГРУБИЋ Војина ЈОВАН
35. ХАЏИЋ Мехмеда ЋАЗИМ
36. ХАСАНАГИЋ Џеме СУЛЕЈМАН
37. ИСАК Милована ИЛИЈА
38. ИВАНОВИЋ Владимира СЛАВИМИР
71/195
Глава пета
ГОДИНЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ
ПЕШАДИЈА
БАРЛОВ Жарка ЖИВОТА, генерал мајор
Рођен: 04.09.1947. с. Бинићи, Рашка, Република Србија, ожењен,
троје деце.
Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОВЗЗМ, Орден витешког мача 1. степена, Орден витешког
мача 2. степена, Медаља за дугогодишњу и ревносну службу у областима одбране и
безбедности.
Објављене важније библиографске јединице: Аутор је више стручних чланака у часописима.
Учествовао у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06. 1999. године.
Пензионисан је 28.06.2002. године. Живи у Београду.
Гарнизони службовања: Љубљана, Постојна, Сарајево, Пула, Бар, Ниш, Приштина, Лесковац.
Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ,ОВЗЗМ,ОНАСЗ, ОХ.
Учествовао је у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06.1999. године.
Пензионисан је 31.10.2003. године. Живи у Нишу.
Гарнизони службовања: Осијек, Добој, Брчко, Призрен, Приштина, Београд, Ниш и Нови Сад.
Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ,ОНАСЗв, ОНЗЗМ, ОНАЗЗв, ОВЈ 3. степена, ОВЈ 1. степена.
Учествовао је у рату 1994. године и одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06. 1999.
године.
Пензионисан је 30.06.2002. године. Живи у Новом Саду.
84/195
АРТИЉЕРИЈА
ВАСИЋ Момира БРАНКО, потпуковник
Рођен: 15.03.1948. године, Вишеград, Република Српска, (БиХ
Војне школе: ВА КоВ
Значајне дужност: к-дир вода, к-дир батерије, командант почасног
дивизиона, начелник класе у ОСВШ – Франц Розман Стане у
Љубљани, начелник Перс. органа у Војној болници Љубљана,
начелник Перс. органа у РШТО Србије, референт у Перс. одељењу 1.
aрмије, начелник Перс. органа КВО Београд.
Гарнизони службовања: Љубљана, Рибница на Доленњском,
Врхника, Љубљана, Београд.
Признања у ЈНА и ВЈ: Једанпут ванредно унапређен, ОВЗСМ, ОНА
СЗ, Златна значка ТО Србије, Медаља за дугогодишњу ревносну службу у области одбране и
безбедности, Плакета за најбољу јединицу у 9. А 2 пута, новчана награда 3 пута, више пута
похваљиван и истицан, Захвалница К-данта Војно-поморске области Сплит.
Пензионисан је 31.07.2001. године. Живи у Београду.
ВЛАЈКОВИЋ Војимира МИЛОВАН, пуковник, магистар војних наука- војно политички
смер
Рођен: 21.02.1948. с. Омољица, Панчево, Србија, ожењен, двоје деце.
Војне школе: ВА КоВ, ВВПШ ЈНА, Магистарске студије на ВВПШ
ЈНА, курсеви: руковаоца и помоћника руковаоца тренажера, помоћника
команданта за политички рад у батаљону-дивизиону.
Значајне дужности: командир командног вода минобацачке батерије
120 мм, командир противоклопног ракетног вода, командир мешовите
противоклопне артиљеријске батерије, помоћник команданта дивизиона
за МПВ, командир питомачке батерије уједно начелник класе СВШ –
смер артиљерија, командир питомачке батерије и уједно начелник класе
ВА КоВ – смер артиљерија, помоћник начелника Школе и курсева активних артиљеријских
официра за политички рад, истраживач уједно наставник – виши предавач у ВВПШ ЈНА на
предмету политички рад у ОС СФРЈ – морална снага одбране, референт за ИПО старешина
Политичке Управе политичко-правног сектора ССНО, референт у аналитичком одсеку одељења
за ППД и начелник одељења за ППД Управе за информисање и морал ГШ ВЈ, начелник
одељења за планирање, информисање и протокол, уједно заменик начелника Кабинета НГШ ВЈ
и начелник Кабинета НГШ ВЈ, начелник Одељења за информисање, уједно заменик начелника
Управе за информисање и морал ГШ ВЈ, изасланик ВЈ при Амбасади СРЈ у Аустрији – Беч.
Гарнизона службовања: Задар, Београд, Беч (Аустрија).
Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОВЈ III степена, два пута ванредно унапређен
(поручника и капетана I класе), више пута похваљиван и награђиван.
Страна одликовања: (добијена на дужности изасланика ВЈ у Аустрији): „Почасни орден за
заслуге 1. Класе“, „Канцеларије ордена Савеза мајстора немачког реда у Бечу“ и „Витешки
орден са мачевима“, „Управе и канцеларије Ордена 'Cordon bleu du Saint Espirit' за Аустрију.
0бјављене важније библиографске јединице: „Плурализам самоуправних интереса“, „Дан
рода-службе“ садржајно-методичка разрада Т-14 Програма моралног васпитања војника-
морнара у ЈНА, „Однос војника према обуци, наређењу, јединици и испољавање иницијативе“,
„Критичка анализа Упутства о праћењу и процењивању МПС у ЈНА“, „Функција органа за
борбени морал“, Коаутор лекције ВВПШ ЈНА „Изграђивање борбеног морала јединица-
установа ЈНА“.
91/195
Остали успеси: члан Актива предавача Политичке школе СК Хрватске у Задру и члан Актива
предавача за реализацију Програма идеолошко-политичког и стручног оспособљавања
резервних старешина Лике.
Пензионисан 01. 06. 2005. године. Живи у Београду.
ВЕЗА
БРАЈОВИЋ Рада ГОЈКО, генерал- потпуковник
ИНЖИЊЕРИЈА
БАБИЋ Душана НИКОЛА
инжињеријски кап I кл.
Рођен ...1948. год. у ......, Војнић, Хрватска.
Ожењен, двоје деце.
Војне школе: ВА КоВ.
Значајне дужности: командир вода, командир
инжињеријске чете
Живи у Загребу.
Живи у Карловцу.
Умро 2009.
Радио у Карловцу
ПЕРУНОВИЋ АЛЕКСА
инжињеријски пуковник
Рођен 09.10.1948. године у селу Сивац, општина Црвенка, Република
Србија.
Отац Гојко, пуковник ЈНА, мајка ........ Супруга ............., син Данило -
1972., син...?, ћерка Јелена -1975.
Основну школу завр шио у Сивцу 1 9 6 3године.
. Ср едњу школу -
гимназију, завршио у Вараждину 1967. године.
Војне школе: ВА КоВ, Командно-штабну академију (КША),
завршио 1983 - 84. у Београду.
Гарнизони службовања: Херцег Нови, Сињ, Сплит, Шибеник,
Београд.
Пензионисан 30.05. 2002. године.
Умро 2010. год.
Живио у Београду.
Признања у ЈНА и ВЈ: МВЗ, ОВЗСМ, ОНАСз, писмене похвале седам пута.
Пензионисан је 01.06.2000. године. Живи у Краљеву.
РАДМАНОВИЋ ЈАНКО
инжињеријски потпуковник
Рођен 25.08.1948. године у селу Мећенчани општина
Костајница, Република Хрватска.
Живи у Скопљу.
А Б Х О
ПЕТКОВИЋ Петра СЛОБОДАН, генерал-мајор
Рођен: 03.12.1947. године, с. Хум, Ниш, Република Србија,
ожењен, једно дете.
Војне школе: ВА КоВ, Школа за усавршавање официра
атомско-биолошко-хемијске одбране, командно-штабно
усавршавање и ШНО.
Значајне дужности: командир вода и чете атомско-
биолошко-хемијске одбране, помоћник команданта
батаљона атомско-биолошко-хемијске одбране за позадину,
заменик команданта батаљона и командант батаљона
атомско-биолошко-хемијске одбране, начелник штаба и
командант пука атомско-биолошко-хемијске одбране,
начелник АБХО у армији, начелник Управе АБХО ГШ,
начелник Управе за системска питања у СМО и начелник сектора за цивилну одбрану
Министарства одбране.
Гарнизони службовања: Крушевац, Кисељак, Зеница, Чачак, Београд.
Признања у ЈНА, ВЈ И ВЈЦГ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, Орден витешког мача 1. степена.
Објављене књиге: коаутор је књиге „Осиромашени уранијум, методе детекције, санирање
непосредних ефеката и превенција касних последица“ – Београд, 2011. године.
Библиографске јединице: Употреба муниције са осиромашеним уранијумом у агресији НАТО
на СР Југославију; Употреба забрањеног оружја и хемијска катастрофа приликом агресије
НАТО на СР Југославију; Муниција са пројектилима од осиромашеног урана; Употреба оружја
супротно принципима међународног хуманитарног права у агресији НАТО снага на СР
Југославију; и Нуклеарна агресија као компонента војне агресије НАТО на СР Југославију –
највећи ратни злочин против човечанства.
Учествовао је у одбр ани од агр есије НАТО снага пр отив СР Југославије од 2 4 0. 3 . до 2 6 0. 6 .
1999. године.
Пензионисан је 31.03.2002. године. Живи у Београду.
112/195
САОБРАЋАЈНА СЛУЖБА
Од 39 питомаца Саобраћајне службе 24. класе ВА КоВ, разбијењем Југославије од 1991. године
у Србији је остало 1 8, Цр ној Гор и 2, Македонији 3 , Словенији 1 , Хр ватској 6 , Босни и
Херцеговини 3, а у периоду 1991-2011. умрло их је 6 , док је Лончар Никола погинуо у 3.
години ВА КоВ.
Глава шеста
НАЈУСПЕШНИЈИ ПРИПАДНИЦИ 24. КЛАСЕ
Према непотпуно потврђеним информацијама 24. класа је дала 26 генерала и то: Војска
Србије 17; Армија Федерације БиХ 5; Армија РМ 2; Хрватска Војска 1 и ОС Словеније 1.
1.Биографије су преузете из Монографије групе аутора Генерали и адмирали Србије 1981-2011, Клуб генерала и
адмирала Србије, Београд, 2012. Стр: 330, 37, 99, 119, 140, 206, 325, 21, 111, 128, 146, 223, 294, 377, 393,410.
121/195
Обављао је дужности: командир вода везе у 25. оклопном пуку 25. пешадијске дивизије
1. армије (1971-1974); командир 1. вода (радио) чете везе за Центар везе на командном месту у
1. батаљону везе 1. пролетерске гардијске пешадијске дивизије 1. армије (1974-1978.);
командир чете везе за Центар везе на командном месту 1. гардијске бригаде (1978-1984.);
командир телефонско-телеграфске чете Батаљона везе у 335. пуку везе 1. армије (1984-1987.);
командант 1. гардијског батаљона (1987-1992.); референт у Одсеку за дејствујуће везе и ратни
план Одељења за развој, оперативне послове и борбену готовост у Управи веза, (1992-1993.);
начелник (уједно заменик начелника Управе) Одељења за развој, оперативне послове и борбену
готовост у Управи веза (1993.); начелник Одељења за развој и оперативне послове и борбену
готовост (уједно заменик начелника Управе) у Управи веза Сектора за везу и електронска
дејства (1993-1997.); начелник Управе (уједно заменик помоћника начелника Генералштаба за
везу и електронска дејства) (1997-2991.); помоћник начелника Генералштаба Војске Југославије
(2001-2005.).
Пензионисан је 31. марта 2005. године.
Одликован је: Медаљом за војне заслуге (1976.), Орденом за војне заслуге са сребрним
мачевима (1981.), Орденом рада са сребрним венцем (1986.), Орденом Војске Југославије
другог степена (1999.) и Орденом витешког мача другог степена (2004.).
122/195
Одликован је: Медаљом за војне заслуге (1973), Орденом за војне заслуге са сребрним
мачевима (1978), Орденом заслуга за народ са сребрним мачевима (1978) Орденом за војне
заслуге са златним мачевима (1984), Орденом Републике са златним венцем (1989) и Орденом
Војске Југославије другог степена (1999).
135/195
Глава седма
ОФИЦИРИ 24. КЛАСЕ КОЈИ СУ ОБАВЉАЛИ ВОЈНОДИПЛОМАТСКЕ ДУЖНОСТИ У
ИЗАСЛАНСТВИМА ОДБРАНЕ СФРЈ/СРЈ/СЦГ И У МИРОВНИМ ОПЕРАЦИЈАМА
Антић Драгoмир,
Бањица Јусуф,
Влајковић Милован,
Ђукић Драган,
Ђукић Драгољуб,
Јовичин Андрија,
Калчић Милан,
Катић (Кос) Раде,
Митић Синиша,
Ничић Благоје,
Николић Драгиша,
12.Николовски Илија,
13. Филиповић Мирослав
141/195
142/195
Глава осма
КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
У току студија на Војној академији пито мци су се у ваннаставном времену активно
бавили културом и уметношћу сходно урођеним и стеченим духовним склоностима и
способностима. Своје афинитете су исказивали ангажовањем у многобројним секцијама:
драмска, ликовна, фолклорна, музичка, спортске и друге.
Током професионалне службе и њеним престанком стваралачко искуство су наставили
да изражавају кроз реч, слику, кип, филм. . .
8.3. ИЗЛОЖБЕ
Субота, 11. фебруар 2012.
Хоби – Витомир Николић
ПРЕСС
144/195
Домаћинство пензионисаног пуковниа Витомира Николића (63) изгледа као и свако друго у
таковском крају, али разликује се само по томе што се под крововима две сеоске куће скрила
права ризница културноуметничког блага.
До ове куће, која се налази у горњомилановачком селу Таково, стиже се када се скрене
са асфалта лево, па макадамом кроз шуму. На крају пута је пуковников дом.
Наставља дело природе.
Већ 20 година Витомир Николић крстари шумом, пробија се шумским потоцима из чијих
обала штрчи корење, вади из наплавина врбе, које је бујица однекуда донела. Кад својим оком
процени да је природа већ обавила пола вајарског посла, онда се хвата алата и наставља тамо
где је природа стала. Тако су, у коауторству са природом, настале скулптуре „Рука“, „Фазан“,
„Буфало“, „Елеганција“, „Једнорог“ и многе безимене које „на нешто личе“.
Из друге просторије дозива хорско куцање стоних и каминских сатова и будилника са
полица и зидова. Сатови су други пуковников хоби. Две деценије купује или добија на поклон
од пријатеља и познаника старе часовнике. Има их око 350, већина је исправна, али сви не
откуцавају време – ко би их свакога дана навијао.
-Овај најстарији, немачки, из друге половине 18. века, украшен је ловачким мотивима. А
овај је.... нећу да вам ја причам, прочитајте сами, све је
написано на постољу – пружа нам лепо обликовани
часовник.
Читамо: - Овај сат је извађен из немачког авиона
„штука“, који је оборен у Таковској улици, 6. IV 1941.
Ко је сат извадио из авиона, ко записао овај податак,
код кога се све налазио толике деценије док га
Витомир, пре три године, није пронашао и купио на
београдском бувљаку – не зна се. Али, дово љно је и
ово што се зна.
Барутница војводе Глигора Милићевића
145/195
Витомир нам је испричао и како је дошао до барутнице војводе Глигора Милићевића, учесника
Битке на Вучјем долу.
-Ово је фишеклија, у ствари, барутница уз пушку кремењачу, која је припадала војводи
Глигору Милићевићу, учеснику Битке на Вучјем долу где су Црногорци и Херцеговци, пре
тачно 135 година, потукли Муктар-пашину војску. Добио сам је од Саве, војводине унуке, а
тетке моје супруге. Море, какви добио! Баба је хтела да ми поклони барутницу, али јој је
дир ектор билећког музеја „напунио главу“ како то мно го вр еди и понудио новац. Сава је
одбила, рекавши да је фишеклије обећала свом зету, то јест мени, али је сад тражила 350
немачких марака. Једва је пристала за 250 марака – прича Витомир.
Из „собе сатова“ улазимо у овећу подрумску просторију. Приватни пуковников музеј
који он обогаћује већ пола свог досадашњег живота. Више је од 600 експоната у њему.
Највећим делом је то етно-збирка предмета који одавно никоме у таковском крају не служе:
ратарско оруђе, гребени, тарак и остале алатке за мануфактурну обраду вуне и конопље,
преслица коју је, 1921. године, деда Милинко направио својој ћерки Наталији, двојнице са
дивним звуком које је прадеда Витомир издељао и изрезбарио од шљивовине пред Први
светски рат, стари фењери и рударске и железничке лампе, ковачки алат, џезве и ибрици...
Има и неколико експоната које би пожелео сваки музеј. Рецимо, бојни срп и гривне за
надлактице ратника из бронзаног периода, па стрела племена Меровинга које је, књиге кажу,
скитало далматинском обалом у 8. веку (пронађено у околини Билеће, 1975.), месингани пехар
са круном и иницијалима (Ф. Ј. I.) Фрање Јосипа Првог, ту је и чутурица у кожној пресвлаци из
Првог светског рата...
Скрипта "Основе војне геологије са механиком тла" за питомце средње војне школе и
академије - смер инжињерија, 1993. год, ВА КоВ, Београд;
148/195
149/195
150/195
Приказ књиге
Косо ва, југу Ср бије и Цр ној Гор и. Страшна катастрофа нам је тим актом учињена. Тренутне
последице ових акција смо имали прилике да видимо, о неким недовољно знамо, али их већ
увелико преживљавамо. А колико ће све то трајати, и зар је све то било потребно?
Након бомбардовања јавност је била подељена у просуђивању о могућим негативним
последицама на животну средину, а тиме и на будући живот и здравље многих
генерација. Постоји и оправдан је страх о еколошкој катастрофи на територији Србије и
суседних земаља. Сдруге стране, многи, а нарочито они који су учествовали у бомбардовању,
тврде да штете и последица нема, а да су оне, тамо где би их можда и могло бити,
минималне.Какве ли ироније?! А где је ту истина? На жалост истину све више спознаје наше
становништво. Она је, после протока времена, у све већем броју оболелих од канцерозних и
других обољења на овим простор има чији узр ок може да буде ОУ, а то неће нико јавно да
призна и коментарише. Она је и у све већем обољевању војника учесника ''Заливског рата'' и
оних који су у ратним и поратним временима боравили или бораве на просторима бивше СФРЈ
(БиХ, КиМ), а за чију заштиту диже глас јавност и штампа неких западних земаља.
И зато, да се не заборави, одлучили смо да напишемо књигу као сведочанство о тим
догађањима. Књига носи наслов: ’’ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ, методе детекције, санирање
непосредних ефеката и превенција касних последица’’.
Сви ми аутори овог текста, били смо непосредни учесници у активностима предузетим
на решавању проблема ОУ натериторији СР Југославије, током бомбардовања и годинама после
њега. Осећај обавезе и одговорности да материјал објавимо у нама је изазивало сећање на све
оне који су као припадници оружаних снага или као становници били или су и сада, непосредно
изложени дејству ОУ и придружених штетности, током и после периода НАТО напада.
Истине до којих смо дошли, дилеме и сумње које нас муче, а које смо у материјалу
изложили, говоре да сви проблеми нису до краја разрешени и да нас стручна одговорност и
лични морални ставови обавезују да у јавности подстакнемо активности потребне за њихово
решавање. Како, понашем мишљењу, проблем ОУ захтева дугогодишње ангажовање, то овај
текст сматрамо и корисним штивом и застуденте и младе стручњаке различитих профила који
ће у годинама пред нама бити носиоци тиха активности.
Доносећи одлуку да овај материјал приредимо за јавност, манифестујемо своју
опредељеност да се саопшти шта се дешавало, шта је на решавању проблема до сада
учињено, да се преостали проблеми актуелизирају и изнађу решења за трајно смањење или
елиминисање последица присуства ОУ на овим просторима.
Осим тога, желимо да изношењем података којима располажемо, без обзира на
чињеницу да су неки од њих већ објављени, исте систематизујемо на једном месту, омеђимо
проблеме временски, просторно, институционално, поставимо и подстакнемо дискусију о
дилемама, а наравно, саопштимо наше виђење решења. Надамо се да ћемо систематизујући
досадашња сазнања и искуства, боље тумачити појаве које би се могле квалификовати и као
последице сукоба, и активирати предузимање адекватних практичних мера и подстаћи научна
истраживања у овој области.
Основни проблем који обрађујемо је дефиниција утицаја примене муниције са ОУ на
здравље становништва које живи поред рејона по којима је употребљавана муниција са ОУ,
војника и полицајаца који су у тим рејонима боравили по разним основама у току и након
бомбардовања.
Недостатак финансијских средстава, политичка пристрасност, нити било шта друго, не
може да буде оправдање за небригу о људима који су као праве патриоте бранили своју земљу и
због тога били изложени дејствима муницијом са ОУ, или живе пор ед пр остор а по којима је
иста употребљавана,а не својом кривицом доведени у ситуацију, да можда имају последице по
своје здравље.
153/195
Њима се мора дати правилан и сигуран одговор и ако је потребно пружити помоћ,
посебно у наредном периоду, када се због већег протока времена може очекивати појава
болести изазваних применом муниције са ОУ. Нико нема право да им то ускрати. Ако се то
деси, генерације које долазе ће им судити
За овај посао окупљена је значајна екипа. На књизи су радили: Доц. др Бранка Ђуровић
лекар у ВМА, предаавач на Медицинском факултету ВМА, изузетно искуство стекла на
пројекту праћења здравствених ефеката ОУ код војника; Проф.др. Весна Спасић- Јокић,
професор Факултета тетхичких наука, Универзитета у Новом Саду и Научни сарадник
Института за нуклеарне науке ''Винча''; Мр Драгутин Фортуна, пуковник АБХО у пензији,
радио на пословима деконтаминације ОУ на територији Србије; Проф. др Весна Селаковић-
Мићуновић са Института за медицинска истраживања ВМА; Прим. др Недељка Атлагић ради
као лекар у ВМА и моја маленкост.
Ево неких извода из рецензије:
…Текст обрађује актуелну тему мултидисциплинарним приступом који сасвим одговара
теми и материји која је изнета, јасним, једноставними разумљивим стилом… Поред теоријских
разматрања о детекцији и дозиметрији зрачења ОУ базираних на актуелној литератури, аутори
износе и сопствена искуства, која су била условљена кадровским и техничким могућностима, са
значајним материјалним ограничењима. Управо та ограничења условила су ангажовање на
интеркомпарацији расположивих метода и тражењу нових решења, што је оригинални
допринос аутора…
…Понуђени текст својом актуелношћу, мултидисциплинарним приступом и
изложеним решењима представља јединствено штиво у нашој земљи. Предлог мера и
активности које аутори дају на крају, уверавају ме да ће бити корисна основа и полазиште за све
оне који ће се укључити у даљи рад на санирању овог проблема, па га топло препоручујем за
штампу....Овај опширан, по свему јединствен текст на нашим просторима, представља
свеобухватан поглед на проблем ОУ. Његов мултидисциплинаран карактер, допринео је
јаснијем представљању овог актуелног проблема у нашој земљи. Изнета актуелна научна
сазнања из области изванредно су повезана са конкретном ситуацијом и поткрепљена
оригиналним резултатима. Често супротстављајући податке из литературе сопственим
резултатима, аутори износе јасан став да је проблем ОУ још увек неистражено поље, те да
коначни закључци у овој фази праћења и истраживања свакако не могу бити донети...
... Овај текст, осим несумњиве стручне вредности, носи и јасну поруку аутора,
који желећи да оставе писани траг о својој досадашњој активности,желе да омеђе учињено и
помогну покретање даљих активности у овој области. Стога овај текст има изузетан значај не
само за будуће активности у овој области већ и шире, за националну стратегију очувања
животне средине и здравља становништва Србије. Упркос наглашеној тежњи да се избегну
елементи политике, текст у целини носи и јасну моралну антиратна поруку и поруку против
употребе/злоупотребе ОУ...
А рецензије потписују: Проф. др Борис Ајдиновић, спец. нуклеарне
медицине, ВМА, Београд; Др сц. Рајко Спаић, спец. нуклеарне физике, ВОXЕЛ, Београд и
Проф. др Иван Жупунски, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду.
154/195
броја умрлих 139 %''. Очекује да ће се њихов број, у годинама које долазе, на жалост, још брже
и алармантније повећавати.
У студији се предлажу мере на праћењу стања животне средине и становништва и
закључује да: недостатак финансијских средстава, политичка пристрастност, нити било шта
друго, не може да буде опр авдање за небр игу о људима који су као пр аве патр иоте бр анили
своју земљу, или живе поред територија које су бомбардоване, и не својом кривицом доведене у
ситуацију да они и њихово потомство, можда имају последице по своје здравље. Њима се мора
дати прави и сигуран одговори пружити помоћ, посебно у наредном периоду када се због све
већег протока времена може очекивати појава болести изазваних применом муниције са
осиромашеним ураном. Нико нема право да им то ускрати. Ангажованијим приступом на
решавању проблема који су створени неконтролисаним разбацивањем радиоактивног одпада,
могиће је обезбедити прихватљив ниво заштите животне средине и контролисаног здравственог
стања становништва. То је законска али и морална обавеза оних који су на одговарајућим
функцијама, према овим и будућим генерацијама, којима су животна средина у неким деловима
земље, живот и здравље у њој веома угрожени. Ако се то не реши, нико нас не може оправдати,
а генерације које долазе нам неће опростити, стоји у закључцима.
коректно у делу истиче улогу и осталих учесника у пробијању „коридора“; тим је и битније оно
што он напише јер треба да послужи као полазна основа професионалним историчарима који ће
је, са неке временске дистанце, обрађивати, смањујући тако могућност да се стварност
извитопери и да тежиште буде на нечему другоме, а не на борби, њеним учесницима и
условима у којима се то одвијало.
Аутор, као професионални војник, војностручном методом износи услове у којима се
изводила ова операција, припреме које су претходиле, ангажовање војних снага и снага
непријатеља, ток извођења, уз навођење свих успешних и неуспешних активности ангажованих
снага, помињући и многе учеснике...
Као врстан и искусан оперативац и командант, аутор на војнички начин подноси реферат
свом народу и као да каже. „ Од мене толико, изволите наставите“. Мало-мало, па
наконприказивања чињеница искрсне ауторов коментар, најчешће сећајући се интересантних
сцена и појединаца, али наводи и изјаве многих учесника, при томе користећи документе обе
стране.
Из целокупног текста јасно се види да је „рат наставак политике другим средствима“ као
што је рекао Клаузевиц, али и да је мир наставак рата другим средствима, а то се види из
судбине учесника овог великог успеха српске војске у Посавини. Аутор само накратко подсећа
да су учесници догађаја, који су одлучили судбину српског народа, заборављени, да неки други
људи заузимају челна места у дане обележавања. Да они не би први писали о операцији
„Коридор – 92“, аутор се потрудио да да оквире у којима би се морали кретати нови аутори, ако
хоће да буду реални.
Посебно ми је задовољство да читам овакве текстове, посебно што сам као начелник
Школе националне одбране иницијатор израде дипломских радова прве генерације слушалаца
из Војске Републике Српске, међу њима и аутора, на овакве теме, с надом да ће то учинити и
остали.
Аутор је остварио себи постављени циљ наведен у уводу, извршио је своју обавезу према
својим саборцима, али и према свом народу.
Као рецезент могу да препоручим ово дело за објављивање, како би било приступачно
широј јавности, али и подстакло друге да крену овим путем, јер мора се констатовати да доста
каснимо за осталим учесницима ратова вођеним на простору СФР Југославије, а поготово је
мало дела која су писали директни учесници догађаја.
Београд, 14.4.2010. Контраадмирал у пензији
Бошко Антић
157/195
8.5.ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
Марјановић Веселин, 25 година је председник радиоаматерског клуба Раде Кончар у
Нишу.
8.6.АНЕГДОТЕ И ВИЦЕВИ
Облик: Анегдота
Време: 1969/70. година.
Место: Сарајево, посластичарница
Актери: Зрнић Василије, Влајковић Милован
Од касарне Маршал Тито до Баш Чаршије, углавном се ишло пешке, преко Маријиног
двора. Баш ту негде у излогу посластичарнице шампите. Улазимо Зврца и ја, питомачке очи
гладније од стомака. Наручујемо по шест комада. Девојка која нас је услужила гледа Зврцу, па
мене, али ипак више мене, смеје се и врти главом. Прва помисао, ко јој се више допао од нас
двојице? Међутим, убрзо схватамо да је разлог за њен (под)смех сасвим друге природе.
Љубазно нас убеђује:
-Узмите по четири биће вам доста.
-Шест – Зврца инсистира.
Попуштамо али попустила је и она и узели смо по пет. Признајем да смо у знак
захвалности по једну кремпиту оставили девојци која је знала боље од нас колико можемо.
Милован Влајковић
Облик: Виц
Место: Зборно
Време: Јутарња смотра
Командир врши јутарњу смотру војника.
-Петровићу, до сутра да се потшишаш,
-Хоћу,
-Не каже се хоћу, него разумрм.
-Добро, одговори Петровић
Милован Влајковић
Облик: Анегдота
Време: 1969/70 година
Место: Задар, хотел Загреб
Актери: Зрнић Василије и Влајковић Милован
После вечерње шетње задарском ривом, одлучимо мој класић, иначе школски друг из
гимназијских дана, и ја да седнемо и мало се одморимо. Пребројимо ситнину из свих џепова –
150 и неки динар, нема много али за два пићенцета биће. Седнемо у башту хотела Загреб, баш
на риви. Дивно вече помало „квари“ музика – соло клавир, али добро. Гледамо винску карту:
пиво 80 динара, два комада 160 динара – нема довољно, „зачепи,“ вињак 60 динара, биће.
Зовемо конобара:
-Изволите!
-Два вињака!
158/195
Стиже вињак и још чаша воде гратис. Не волимо вињак баш превише, али уживали смо
док се сунце губило иза Угљана и Пашмана.
-Време је да платимо пиће и упутимо се у касарну, рече Зврца.
– Конобар, да платимо молим вас!
-Сто четрдесет и четири динара!
-Како, вињак је 60 динара, чудим се ја, и бројим ситнину коју смо сакупили?
-Знате, 20% за музички динар!
На то се Зврца победоносно огласи: - Али ми смо пили док је била пауза!
Конобар се слатко насмејао, вероватно му је било симпатично, али за клавиристу смо
морали издвојити она 24 динара.
Милован Влајковић
Облик: Виц
Место: Улица
Време: Сунчано
Сретну се на улици , у пролазу, мајор и поручник. Како поручник није поздравио мајора,
овај га заустави и строго замери:
-Зашто ви друже поручниче не поздрављате мајора?
-Извините друже мајоре, сунце ми удара у очи па ми се учинило да сте потпоручник.
-Ако сте мислили да сам потпоручник зашто Ви нисте зауставили мене да ја Вас
поздравим?
-Па, нисам хтео да будем пи..а!
Милован Влајковић
Облик: Анегдота
Време: 1967/68 година.
Место: 3. вод, 1. чета, 1. батаљон
Актер: Влајковић Милован
На часу Опште тактике, наставник, мајор Балтић Момир, како би од нас, питомаца прве
године ВА, начинио активне субјекте наставе, постави питање:
-Шта је то Борбено обезбеђење?
Тридесетак питомаца вода гледало је на исто толико страна, само се мој поглед, не знам
ни ја како, „укрстио“ са погледом испитивача. Чуо сам оно – „Хајде Ви питомац“, - преко
упереног прста схватио сам да се ради о мени. Енергично сам устао, стао мирно и представио
се:
-Друже мајоре, питомац Влајковић Милован.
Не тако енергично као када сам устајао почео сам да одговарам, али као дете када
испусти кришку хлеба намазану машћу и посуту алевом паприком (ми деца из Баната смо то
много волела) почео сам да објашњавам, али не Борбено обезбеђење, већ Обезбеђење борбених
дејстава. Нисам то читао, а очито је да сећања са предавања нису била довољна да направим
разлику између Обезбеђење борбених дејстава и његових елемената. После пар реченица мајор
ме прекиде питањем:
-Болан друже, где Ви то прочиташте?
159/195
-Аха, ха,Петровић?
-Да, Петар Петровић, оперативац у штабу.
-Миле, хајде ти припреми Наредбу и донеси ми је сутра на потпис, да ми то ђубре
најуримо у прекоманду, али види неки гарнизон што даље одавде!
Милован Влајковић
Облик: Анегдота
Време: почетак школовања у ВА
Место: 3. вод, 1. чета, 1. батаљон
Актер: Генго Раденко
Уобичајено питање наставника на првим часовима наставе било је:
-Одакле сте?
Не знам зашто, али остали су ми у сећању одговори класића Генге Раденка. Када му је
наставник поставио већ традиционално питање, Раденко, војнички оштро и поносно:
-Друже мајоре, из Сарајева!
Не знајући да наставник добро познаје Сарајево, изненади га потпитање:
-Из ког дела Сарајева?
-Не баш из Сарајева, већ из Хаџића! – поче класић да тражи излаз.
-Па где из Хаџића, која улица?
-Уствари, то је село Ушивак, али није далеко од Хаџића, признао је на крају Раденко уз
општи смех другова из вода.
Милован Влајковић
Облик: Анегдота
Време: Трећа година – смер артиљерија
Место: 1. вод, Сарајево
Актер: Ја (Милован Влајковић)
Слична ситуација и исто питање, као и за Генга, - „Одакле сте“ ? – само овога пута у
улози „испитивача“, к-дир 1. вода ТВА кап. прве класе Мулћан Петар (касније Мунћан), а у
улози онога који треба да се изјасни – Ја. Иако су сви знали одакле сам и звали су ме
Бежанинац, ја сам одговорио да сам из Новог Београда. Класићи једва дочекали да се насмеју и
ударе на зезанцију:
-Што не признаш да си из Бежаније? – неко добаци.
-Можда капетан не зна где је Бежанија! - покушавао сам да се извадим, очигледно,
веома невешто.
На моје задовољство подсмехе је прекинуо сам к-дир Мунћан.
-Знам, ја сам из Сурчина!
Било ми је помало неугодно због ситуације у којој сам се нашао, али и драго што ми је к-
дир земљак и што, када из Београда аутобусом ГСП-а путује у Сурчин, мора да прође кроз моје
село Бежанију.
Милован Влајкови
162/195
Глава девета
ДРУЖЕЊЕ НА 30 – ГОДИШЊИЦИ
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 30. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ
одржано је у Војној академији ВЈ у Београду 2001. године.
Припремом и окупљањем класе руководио је
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
У саставу:
Председник
Генерал-потпуковник Милан Ђаковић
Заменик
пуковник Стефановић Тихомир
Секретар
Чланови
пуковник Станковић Милорад
У амфитеатру ВА скуп је отворио пуковник Стефановић Тихомир. Поздравио је бившег
начелника Генералштаба ВЈ и министра одбране пензионисаног генерала армије Драгољуба
Ојданића, начелника Војне академије генерал-потпуковника Живомира Стојимировића, бивше
наставнике и све присутне припаднике 24. класе.
Одата је дужна пошта умрлим и погинулим припадницима 24. класе уз претходно
читање њихових имена.
Потом је извршена прозивка присутних припадника 24. класе, који су појединачно
изнели о себи следеће податке: чин, стање у служби, брачно стање, број деце, место
службовања - пребивалишта.
Скуп је поздравио начелник Војне академије генерал-потпуковник Љубиша
Стојимировић и упознао нас о раду и новинама у ВА КоВ ВЈ. Испред бивших наставника и
старешина скуп је поздравио генерал- армије у пензији Драгољуб Ојданић. На крају поздравни
говор је одржао председник Организационог одбора генерал - потпуковник Милан Ђаковић.
163/195
Глава десета
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 40. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВА КоВ
Одржано је у Војној академији ВС у Београду 14.октобра 2011. године
Припремама и окупљањем класе руководио је
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
У саставу:
Председник:
генерал-мајор у пензији Борислав Ђукић
Заменик:
пуковник у пензији Милутин-Фића Филиповић
Помоћник за информативну делатност:
пуковник у пензији Милијан Андрић
Благајник:
п.пуковник у пензији Раде Марић
Чланови:
пуковник у пензији Ђорђије Струњаш,
генерал-потпуковник у пензији Момир Зец,
генерал-потпуковник Стојан Марковић,
генерал-мајор у пензији Илија Исак,
п.пуковник у пензији Бранко Штрбац,
пуковник у пензији Миодраг Јовановић,
п.пуковник у пензији Чедо Милосављевић,
п.пуковник у пензији Славе Стојанов,
пуковник у пензији Петар Симовић,
пуковник у пензији Драган Ђукић,
п.пуковник у пензији Мирко Станковић,
генерал-мајор у пензији Слободан Петковић ,
пуковник у пензији Петар Миленковић,
генерал-потпуковник у пензији Милан Ђаковић,
генерал-потпуковник у пензији Гојко Брајовић,
генерал-мајор у пензији Милан Узелац,
пуковник у пензији Драго Самарџија,
пуковник у пензији Гојко Шабан и
генерал-мајор у пензији Илија Николовски.
168/195
Протокол Свечаног скупа 24. класе ВА КоВ, поводом 40-годишњице завршетка школовања.
Пре него што отпочнемо са данашњим радом, дозволите да се најпре представим. Ја сам
Филиповић Милутин, пешадијски пуковник у пензији, припадник 24. класе ВА КоВ ЈНА.
У име Организационог одбора за обележавање 40-годишњице од завршетка школовања 24.
класе ВА КоВ ЈНА, поздрављам све присутне на овом скупу.
Ово је наше друго окупљање после завршетка школовања, и надам се да делим ваше
задовољство, што смо се окупили поводом ове јубиларне годишњице.
Желим да вас кратко подсетим да је на данашњи дан пре 67 година отпочела одсудна битка за
ослобађење Београда од фашистичког окупатора.
Тог дана и ноћи ослобођен је и овај простор на коме се сада ми налазимо: Бањички Вис, Дедиње
и Топчидер. Бањица је 15. октобра 1944. године осванула слободна. Неколико дана касније, 20.
октобра, ослобођен је и цео Београд, а храбри борци НОВ и ПОЈ у садејству са јединицама
славне Црвене Армије, наставили су даље ослобађање Југославије.
Толико, само ради подсећања на данашњи дан и ослобођења од фашизма, посебно из разлога,
што опасност од фашизма и потчињавања народа и држава, није само далека прошлост, већ,
нажалост, и велика претња и извесност.
По редоследу уписа у Војну академију, ми припадамо 92. класи и једна смо од најбројнијих и
веома успешних класа официра у 160 година дугој традицији школовања официра на овим
просторима. На почетку школовања 1967. године, уписано нас је 688, а 1971. године, Војну
академију копнене војске ЈНА завршило је и унапређено у чин потпоручника 413.
Са 25. класом Војне академије КоВ, завршило је још 9 наших колега.
Према подацима које смо успели да прикупимо, у протеклих 40 година, умрла су или погинула
64 припадника наше генерације.
169/195
IN MEMORIЈAM
БАЊИЦА Суље ЈУСУФ, пуковник
Рођен: 26.04.1947. године, Велика Жупа, Пријепоље, Република Србија,
ожењен, двоје деце.
Војне школе: ВА КоВ, Командно-штабно академија Bundesvera са
дипломом Командно-штабне школе тактике КОВ-а – у иностранству.
Значајне дужности: Од првих дана каријере одлази у спољно
политичку службу и у њој остаје на разним функцијама до краја
каријере. Од 1978. до 1981. је на функцији Помоћника Војног
изасланика у Мађарској, а од 1991. до 1995. је био Војни изасланик
оружаних снага Југославије у Мађарској.
Признања у ЈНА и ВЈ: Бројна одликовања у нашој земљи, као и низ диплома, захвалница и
одликовања Савезне Републике Немачке и Републике Мађарске, где је службовао.
Породица му живи у Београду.
ЂУРОВИЋ Милисава СПАСОЈЕ, генерал-потпуковник
Рођен: 12.05.1946. Куршумлија, Република Србија, ожењен, двоје
деце.
Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, КШШО, више курсева у ЈНА.
Значајне дужности: командир вода, командир чете, заменик
команданта батаљона, командант батаљона, помоћник начелника
штаба за ОНО у команди пука, командант граничног одсека,
референт у управи пешадије ГШ ЈНА, начелник штаба
пешадијског пука, командант пешадијског пука, командант
команде за развој бригаде, начелник штаба команде одбране града
Београда, начелник штаба корпуса, начелник Управе за стамбене
послове, командант корпуса.
Гарнизони службовања: Пећ, Призрен, Београд, Нови Сад, Подгорица.
Признања у ЈНА и ВЈ: ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОЗНСЗв, Орден витешког мача 1. степена.
Учествовао у одбрани од агресије НАТО на СРЈ од 24.03. до 26.06. 1999. године.
Пензионисан 31.03.2001.
Умро 2004. године.
Породица му живи у Београду.
ЛИЗДЕК Реље ВЛАДО, генерал- потпуковник
Рођен: 10.08.1947, с. Равна Романија, Соколац, Република Српска
(БиХ), ожењен, двоје деце.
Војне школе: ВА КоВ, КША, ШНО, кур севи: кур с официр а војне
полиције, курс команданата батаљона за активне официре, курс
команданата пука- бригаде.
Значајне дужности: командир вода војне полиције, командир чете
војне полиције, заменик команданта батаљона војне полиције,
командант пешадијског пука, командант бригаде, начелник
Инспекције борбене готовости у ГШ ВРС, начелник Управе КОВ у
ГШ ВРС, начелник оперативно штабног сектора у ГШ ВРС, начелник инспекције б/г, уједно
помоћник начелника ГШ ВРС.
Гарнизони службовања: Нови Сад, Београд, Шабац, Пале, Хан Пјесак, Бјељина, Београд,
Бјељина и Бања Лука.
170/195
Признања у ЈНА и ВРС: МВЗ, ОВЗСМ, ОВЗЗМ,ОНАСЗв, Орден Карађорђеве звезде 3. реда и
Орден Карађорђеве звезде 2. реда.
Пензионисан 31.08.2002. године.
Умро је 14.11.2008. године.
Породица му живи у Београду.
СИМИЋ Милорада НОВИЦА, генерал-пуковник
Рођен: 18.11.1948. с. Нова Касаба, Милићи, БиХ, ожењен, двоје
деце.
Војне школе: ВА КоВ, КША КоВ, ШНО, више краћих курсева у
ЈНА.
Значајне дужности: командир тенковског вода и чете, командир
чете војне полиције, референт у ОНО у к-ди оклопне бригаде,
помоћник начелника штаба у ОНО оклопне бригаде, начелник
штаба оклопне бригаде; у Војсци Републике Српске: командант
тактичке групе, к-дант моторизоване бригаде, командант корпуса,
заменик начелника ГШ ВРС, начелник ГШ ВРС.
Гарнизони службовања: Сарајево, Бања Лука, Бјељина, Бања Лука.
Признања у ЈНА и ВРС: МВЗ,ОВЗСМ, ОНАСЗв, ОХ, Орден Карађорђеве звезде 1. реда,
Орден Немањића.
Објављене књиге: Операција Коридор, СОМРЕХ, Бања Лука, 2011.
Учествовао у рату од 15. 05. 1992. до 14. 12. 1995.
Пензионисан 20.02.2003.
Умро 02. 03. 2012.
Породица живи у Бањалуци.
СПИСАК ПОГИНУЛИХ И УМРЛИХ СТАРЕШИНА 24. КЛАСЕ ВА КоВ (на дан 14. октобра
2011. – 2014.)
Пешадија:
Адамовић Милан
Бојанић Рајко
Ђукић Радослав
Ђуровић Спасоје
Глигоров Бранко
Ивановић Славимир
Јањић Рајко
Јовановић Драган
Костадинов Васил
Лиздек Владо
Маричић Илија
Милетић Десимир
Митић Ђока
Митов Тачко
Николаш Мирко
Пашалић Бранимир
Петровић Илија
Петровски Трајан
Ристевски Трајан
171/195
Станковић Милорад
Станковић Чедомир
Цветков Вјекослав
Цревар Марко
Артиљерија:
Бањица Јусуф
Бошевски Јосиф
Ћирић Милан
Величковић Миодраг
Вучковац Новак
Joванчић Драгомир
Ковачевић Синиша
Костадинов Борис
Манојловић Зоран
Николић Радивоје
Стефановић Тихомир
ОМЈ:
Борош Јосип
Љубојевић Радослав
Крстић Трајко
Митић Синиша
Младеновић Тихомир
Михић Милан
Плавшић Миле
Тодоровић Градимир
Томић Момчило
Инжињерија:
Бабић Никола
Борић Серђо
Дуцкиновски Фонче
Марковић Милан
Перуновић Алекса
Радојевић Петар
Станковић Мирољуб
Миолски Драгољуб
Симоновић Мирослав
Веза:
Ђорђевић Славољуб
Јовановски Борко
Марјановић Марко
Милошевић Новак
Радојевић Ђорђе
Радотовић Јово
АБХО: 1. Стојановић Иван
СбСл:
Гајић Светислав
Милановић Велизар
Милић Миодраг
Милојковић Света
Секиз Милорад
Станковић Вујица
Лончар Иван (погинуо као питомац 3. год. ВА КоВ)
УКУПНО: 66
172/195
Овај списак није потпун, па према томе није ни званичан и сасвим поуздан из више
разлога, а посебно што њиме нису обухваћене наше колеге из војске БиХ, војске Хрватске и
војске Словеније, јер нисмо били у могућности да прикупимо проверене и поуздане податке.
Минутом ћутања одата је пошта умрлим и погинулим.
Скуп је поздравио начелник ВА Војске Србије бригадни генерал Младен Вуруна и
упознао нас са овом највишом војном научно-наставном установом.
Много би се тога на овом скупу могло р ећи, међутим, мишљења сам да би било
најцелисходније да изнесем личну карту наше 24. класе ВА КоВ.
Није на одмет што ћ у поновити да нас је 1 96 7 . године на школовање примљено 688.
Школовање је завршило нас 413 питомаца, а са млађом, 25. класом, још 9 наших колега. У току
школовања Академију је напустило 275 питомаца; у првој години 160, другој – 102, трећој – 11
и четвртој – 1.
И наша класа је била Европа у малом. Школовање је завршило: Срба – 241, Хрвата – 53,
Словенаца – 6, Македонаца – 18, Црногораца – 45, Југословена – 33, неопредељених – 4,
Албанаца – 1, Бугара – 7, Мађара – 1, Словака – 2, Турака – 1 и Немаца – 1.
Класа је Академију завршила са врло добрим успехом, и средњом оценом 7,81: одличних
- 20, в. добрих – 251, и добрих – 142.
Преглед успеха по родовима је следећи:
-Пешадију су завршила – 144 питомца, средња оцена 7,67; артиљерију – 79, средња
оцена 8,15; оклопно механизоване јединице – 48, средња оцена 7,83; везу – 54, средња оцена
7,75 ;инжињерију – 30, средња оцена 7,56; АБХО – 19, средња оцена 8,35 и саобраћајну
службу – 39, средња оцена 7,54.
Тројица најбољих по рангу су:
1. арт п. поручник Јехарт Алојз, средња оцена 9,56,
2. пеш. п. поручник Шпановић Стојан, средња оцена 9,50,
3. п.поручник везе Макар Анђелко, средња оцена 9,42.
Разбијањем друге Југославије, од њених бивших република настале су државе које су
формирале своје оружане снаге и у чије саставе су ушли и припадници 24. класе. Нажалост,
дешавало се да смо били и на супротним зараћеним странама. Преживели смо све страхоте
бесомучне агресије 19 чланица НАТО алијансе предвођене са САД на СРЈ, ваздушне ударе по
војним и цивилним објектима у Р. Српској и бившој РС Крајини, и исказали висок степен
професионалности, храбрости и патриотизма. Наш колега генерал Здравко Толимир пред
међународним судом за ратне злочине у Хагу доказује своју невиност. Зажелимо му да је и
докаже!
Према расположивим подацима у бившој војсци Југославије, потом Србије и Црне Горе
произведено је из 24. класе 17 генерала и то: пешадија – 10, ОМЈ – 2, артиљерија – 1,
инжињерија – 1, веза – 1, АБХО – 1, СбСл – 1. У војсци Македоније – 2, пешадија – 1, г/м
Николовски Илија, артиљерија – 1, бригадни генерал Бошевски Јосиф, Словеније – 1
артиљерија, г/п.пук Јехарт Алојз. Непознати су нам подаци за војску Хрватске и БиХ. Други вод
друге питомачке чете пешадије којим је командовао тада поручник, данас генерал-потпуковник
Душан Лончар, дао је 4 генерала.
Из класе имамо двојицу доктора наука. Неколико наших колега завршило је факултете и
магистер иј. Колеге који су р адили у војним школама и упр авама ГШ аутор и су научно
истраживачких пројеката, научних саопштења, правила, уџбеника и скрипти за војне школе,
прилога за зборнике и чланака у јавним медијима. Као аутори дела опробали су се у
публицисти: пуковник Андрић Милијан, генерал-пуковник Симић Новица, генерал-мајор
Слободан Петковић, пуковник Влајковић Милован,пуковник Ерцеговац Боро ,пуковник Драган
Ђукић и моја маленкост.
На крају, још једанпут бих вам се захвалио што сте се одазвали овом јубиларном скупу.
Захваљујем се начелнику Војне академије бригадном генералу Младену Вуруни и његовим
сарадницима што су нам омогућили да део нашег програма реализујемо у Војној академији и
што су нас језгровито упознали са овом образовно – васпитном установом.
Садашњи одбор предлаже да се окупимо у Београду за 5 година. За председника одбора
за наредни скуп предлажем генерал-потпуковника Гојка Брајовића, а заменика генерал-мајора
Милана Узелца. Молим да акламацијом прихватимо предлог.
Хвала!
Хвала вам на пажњи и живели!
генерал-мајор
Борислав Ђукић
174/195
ЛИТЕРАТУРА
Фотографије за препознавање:
176/195
177/195
178/195
179/195
180/195
181/195
182/195
183/195
184/195
185/195
186/195
187/195
188/195
189/195
190/195
Пешадинци
191/195
192/195
193/195
194/195
195/195