„Ујка Вања” је прича о истицању времена, како се године наших живота претварају у месеце и дани у сате и минуте, а затим се уливају у бескрајни ток времена. Увек ће бити људи који ће бити несрећни из разлога које ниједно друштво није у стању да отклони зато што ти разлози нису друштвени, већ само наши. Ова представа ме је изненадила њеним начином приповедања, као и то што је сама сцена изгледала као кућа. Глумили су неки познати глумци што је причи додало осећај фамилијарности и можда некима олакшало гледање овакве представе. На ову представу сам ишла са татом који није био упознат са темом тако да је цео пут до позоришта провео читајући детаљну радњу књиге и коментаришући делове који су му били интересантни. Иако смо кренули касно и нисмо знали где се налази сцена, успели смо да стигнемо тачно на почетак представе. Од ликова ми се највише свиђа Соња,зато што је она та која се највише брине о свима, али је непрекидно занемарују и стављају усред њихових сукоба. Када је дошло до свађе око продаје имања Соња је била та која је тешила свог ујку рекла му како ће и она за пар година бити старија и тако неће бити сам. Порука представе је да некад морамо жртвовати оно што волимо и на шта смо се навикли како би били срећнији и имали неку корист од нашег живота. Како би наш живот вредео нешто морамо се потрудити па чак и одрећи неких ствари или људи.