Ifigenija

(Agamemnon)

U šta srljam? Da li to sada ruke rodenom krvlju prljam?

Okrutniče! imaš li za boj taj moć toliku? Kakvog to dušmanina
predaješ žrtveniku? Od krvožednog oca ustrajna jedna mati
braniće svoje dete, a to će poštovati vojnici moji, manje surovi i
od mene, i kćer vladara svoga daće u ruke njene. Ahil mi preti,
Ahil izazvati me kuša, ali zar kći me moja zbog toga manje
sluša? Roptaše li zbog onog što za nju priprema se dok
nastojaše da se od žrtvenika spase? Šta kažem? Čemu težim u
svetogrdnom žaru? Njen život žrtvujući, kakvom se nadam
daru? Ma kakav san o slavi u meni da se rodi, krvlju njenom
poškropljen zar lovor da mi godi? Moć bogova bih hteo da
skršim. Ah! zar za me svirepiji su oni od moje volje same! Ne, ne
mogu. Popuštam pred ljubavlju, i vidim da zato što kćer žalim
ne treba da se stidim. Nek živi. - Ali, čekaj. Da ponos zgazim
tako, da oholom Ahilu pobedu predam lako? Misliće da strah mi
je on uter'o u kosti, da popuštam njegovoj gordoj drzovitosti. O,
ništavne li brige! Sam sebe ne razumem! Zar drukčije Ahila
poniziti ne umem? On voli moju kćerku. Pa neka zbog nje pati,
nek ona živi, ali drugom će pripadati.