__.DzZejms Bilington ikona i sekire Istorija ruske kulture, jedno tumaéenje Preveo: BRANKO VUCICEVIC Fuska: transkipclla BRANA. MARKOVIC UUrednik: LIUBOMIR KLIAKIC Fecenzenti: dr DRAGOLIUS ZIVOAINOVIC i VLADIMIR GLIGOROV Biblioteka »Rad« ® IZDAVAGKA RADNA ORGANIZACWIA »RAD+ BEOGRAD, 1988,2, OKRETANJE ZAPADU Odbacivanje 1 fundamentalista 4 teolrata matilo fe kraj avih cabiljth napora da se oéuvn jean civilizacia potpung resis et one zaparine. Reliiska eiviizaija Moskowje je cdbelens kas net upoteebliva za modernu drZavu, a peste 1661. godine uglaynom $8 ullonjene évrste ograde od mapadinog ulicaje loje su 1 Mikow | ‘Ava eh poten Jjo8 nije bilo jamo koje de mera i koja vrsia zapadnog utleaja preovladatlu sicovam novom earstva, Ruslja je tok postorene fe shove uspela da wobllelstvaralatky kalturu 9 upraves seam Ket su se ushladli 5 onima w ostatku Evrope. Slavne relorme Perr, Voting ‘azivale su put buduénost. Medutim, nova vetdke paluéa traganfa fto su prethodlla ovim relosmaina 1 egzotitat fo- ret otpora Koji su se tazvill kao Teakelja na afih, ulseehe dare frijumf sekulame modemizacije daloko od togn da ‘Dude porpuse NOVI RELIGIJSK! ODGOVORE Poslednja tetvitina sedamnsesiog veka — od Aleisejeve smrti ol trenutka kada je Pelar Veliki stvarno.preuseo viast © bil fe eka vista mneduvistéa, Produietak priblievanja zipadnim abi Jim dramstisovalo je oslobedanje dena iz tepeata (rorocite gore Ddsje na koja au ranije uglavnom bile ogranitene) 2a viade regent. Kinje Soflfe,Aleksejeve Keer, koja je postain pria fona So je vin: dla Rosijom, Njen glavnl ministar V. V. Golitin pebavio fe vasen beotug lamedu Aleksojevog s Petrovog rida na pavapadnjatavenjan Collen je pomogao da se reorganizuje vojna structurs uline masse rel lst rustvenegprvensiva Queenorcecres) kao da se promene imnog! od suroyijih vidova,akonslg isiodivanja. 1 kadnjevanfe Sedum, Gola fe mao vie wapeha t meslanja mei ga aja nou uspostavljanja nedeg umesto njih, Konatna Je bio ost: en 1 poslan i progenstvo — kao vetina drugih novaisea tog 2 oblis, Rusija jot mje bila voljna da se prepucti novim natin delanja. Nastavijeno traganje za novim odgovorma bilo je usrede sredeno u pregolemo] drveno] metropoli Most! gle au bile sstugs ene sve nllanse mfljenja, od kxenotobnog fundamentalism ste: latke Eetvrti do peesadene nemacke germanske deloivornont! sts naGte Setvrt. Madi Pelar Vell je minoge of avojih none iets | sklonosti crpeo iz bozbrinog detaitra provedenoy uglavaora vo} zapadno] enklavi Moskve, All, aokupljenost mesigene. Wiadajace ‘OkHETANIE ZAPADU lite borbom sa verski obojenim bunama protiv inovacija — bu- ama Razina, Solovecka { strelaca — priredno ju je uslovilo da ‘tradi vlastite religijske odgovoze, jedau ostvarivu veligisku alter nativu alternativi’ stare Moskevije. Tako je vladajuéa lita, iako posle 1667, godine mije mogla trait usmerenje nigde do na Za- pad, i dalje tragala za religjskim odgovorime: reSenjima stare vrste iz novog vrela mudrosti Pome, godine sedamnacsiog veka ble su svedas, carmatranja etink relighsika odgovora u Moskvi — Koil su svi seseni sDo- ja, ‘Tek potto je adbacila ove paslednje pokulaje da se nadu re- ligijski odgovorl za ruske probleme, Rusija se okrenula Zapadu za- ad svetovnih | politiskih resenja Petra Veliktog. Svaki od éetiri neligijska odgovora prediozena u Moskvi pred- stavljao je pokuiaj hvatanja ukostac ea realnoiéu raskola i nepo- vratnih promena u ruskom Zivotu. Nijedno od ovih reéenja nisu predlogili Velikorusl, ognezli u moskovijsku ideologiju, popat Nilona { Avakuma, Dva od tih reSenja — refenja latinizalora { grkofila — bila su Kolektivai pokreti pod pokroviteljsivom novih ‘elemenata lunutar ruske pravoslayne exkve, Zeljnih da joj daju avrste nove te- melje. Druga dva, radikalnija predloga — neposredno preobracanje uu Katolitanstvo i protestantsko sektastve — nudili su spolja usam- ent proroel koji su sa Zapaia dolazili u Moskvu. Ovo bujanje opretnih reenja svedoti stanju pomeinje { neizvesnosti u koje je raskol bacto rusk hriséanstve, Latinizatorska { grkofilska refenja nastala su zbog zakasnclog pribvatanja, u krilu ruske erkve, potrebe da se razvije jedan ce- lishodno uredan obrazovni sistem’ Prorogki privrdenicl moskovijskce ideologije nisu tivo oseéali takvu potrebu. Ni Nikon ni Avakum nnisu pridavali maga sistemaiskom obrazovanju svestenstva, mada su se obojica zalagala za padl}ivo proutavanje onih svetih tekstova koje su odobravala. Pitanje Koje je erkvu posle 1867. godine pode- Ilo na dve stranke bilo je naprosto: da li latinski ili gréki jezile 1 ‘kultura treba da dominiraju religiskim obrazovanjem move poli- slotske hijerarhije. ‘Nastavijeni ptiliv ukrajinikth i beloruskihsveitenika i pro- gonstvo grkoffla Nikona dali su znatnu podetnu prednost stranci Iatinizatora, Sezdesetth godina Polockl je u Moskvi ustanovio ne- formalna Skolu za pouéavanje dravnih sluzbenika Tatinskoj keulttri, a jedan od prvih utenika Polockog, Silvester Medvedev postso je sedamdesetih godina pobornik latinizatorske stranke. Medvedev je bio veliki putmik, diplomat koi je pomogso pri sklapanju ugovora s Poljskom, 1687: godine, a monadki 2avet je polotio tele 1672, Go- Gine 1077, doblo je u Moskvi vaina nova zaduzenja kao glavni korektor knjiga 1 jguman Zaikonospaskog manastira koji je posto srediste sve razvijentjeg programa latinske pouke u prestonicl, Go- ine 1685, obratio se regenticn|i Sofifi (koja je taNode utila kod Polockog) s molbom da mu dorvoli da svoju skolu pretvori u poli zvaniénu akademiju. Napori Medvedeva da prosiri svoju vet velilty vlast ‘clotili sa ga neobuzdanim spletkama karakteristi¢nim 2a Moskvu tolom, 218ovog razdoblja preckreta i podozrenja, Naifao je manje-vite na sti otpor kao Nikon; medutim, Medvedevu gu 28 sprovodenje nje~ govih reform! nedostalall upetatljiva litnost, moé patrijarha 7 auto iter vizantijskog presedane. Uskoro ga je napsla suparnicka frak- eija, oju je pedcfavao patrijarh Joshim, i supamitka gréka skola pri moskovsko} Stamparij. Grkofilska irascija je stekla novu snagu s prispeéem iz Kon- stantinopolja, 1609. godine, dvojice naputavanih 1 obrazovanih Gri, rage Lihudl. Oni su dokirinarnim napadima podrili polozaj Med” vedeva i oteli, za potrebe svoje gréke skole, kamene agrade prvo- bitno namenjene lstinskoj akademiji Medvedeva, Brzo Iigen razli- Sitih polozaja, Medvedev je uskoro uhapien zoog navodne veleizdaje { posle dve godine mutenja i zlostavijanja spaljen kao jeretik, 1691. Medutim, eo w sporu Nikon—Avakum, afera Medvedev—Lihudi dovela je do obosttenog poraza a ne do Jasne pobede ma koje stra- ne. T sama braéa Lihudi su uskoro postala eumnjiva kao strani in- figantl a nfhoy hia) Je stzmoglavo opadao poéetkom devedeseth godina® Ispod prljavih spoljatnjih pojedinosti ovog spora nalazila su se va vatna pitanja sa dugorotnim implikacijama po rusty kultura. Svake strana je dekazala da je u pravu po jednom pitanju: latini- zatori po pitanju senovnog jerika i stila teoloskog obrazovanja i diskursa, grkofil po fundamentalnim stvarima dogme. Latinsko usmerenje u teolotkom obrazovanju predstavijalo fe konaénui pobedu novog svettenstva nad tradiclonalnam, gréki ori jentisanom monaSkom viadajuéom strukturom Moskovlje. Otada je Fusko teologko obruzovanje — gotovo jedini vid obrezovanja u Ru Sil osmmnaestog veka — bilo daleko vie zapadno po sadrtini no rranije. Latinski Je sauvek zamenio gréki, kao glavni jezik flosofskog i nauénog diskursa, a Ruslja je kroz svoje erkvene akole usvojila naklonjeniji stav prema svetovnom manju i sholastidke} teclogiji no Sto bj to trpeli vise patrizmu skloni grkofill. Nije slugajno #to je kraj sedamnaestog i potetak osamnaestog veka video poplav uée- hnih rasprava o rusho} erkvi iz pera zapadnih teologe, i 3to je najvee: deo vainih teolofich spisa i nastave u ruskoj erlvi fokom ovog Faz~ £0 Medvedevu vidi ladanje nfegovih dela koje Je peivatto A. Tpea0~ oor, Wr, Te8G, TL iv, 140s TU, i, MOTE, TV, Ul, 870604; takode Ci Bertorypes, Cureseciep Medaedeo, ‘HMovecrue ‘werinniSe. mpaoee sts, 1M, Mae, iskode wT, 1885, IV); I Koaaoners, Cunnsecrep.Dedecdes Diepn is uerapin! piece Rpocoewencin w obucctanoion Se 6 HoRe 17 a, Klee, 190¢; 1 maint, Jaruspua Pocrovcrst wero. apess, P, Teli, Ma“a7¢, aa T dalje; a o priiva lataskin ‘ereza 1 sholaeieein. poimiova, U ‘rusk jeztt'tokom oveg vremena vial Bramorpasas, Oxefne, 10-30 © ogromno} kiitewno} t teolotko} delatnosts brace Tahu wick M Cuox ‘owowl‘Bparea dius, P, 1888, 1 dodatn! tom grade Lleproeno-ueropie: gis crepuarm, P, a08; takode BO, %CVil, 86156, 0. Dick srkofiin + niesfora visi 1 Xapaahmosset, Bopha wncoawins asm dover poe. mon Pyex, Kilov, thd; A, Venom, Anademun, 2780, 1 rasaatranie ©. (OPBriena Russia wader Two Tears 1642-1600, The Regency of Sophic Alckse- ong, Berkeley—Los Angeles, 1962, 8-6 24 ‘OKRETANIE ZAPADU oblia bio delo ruskih svestentka koji su prvobitno skolovani u la- tinskim teolofikim akademijama Zapadne Evrope?. Cinjenica da je Greima dato za pravo U ppitanjima dogme po mnogo cemu je viSe iznenadujuéa no pobeda Latina u pitanju for me, Sholastitka teologija rimakatoliéanstva uvek je priviatila one Sto tragaju za racionalnim poretkom i sintezom, Uz to, pravoslav- ‘cima je Estolitanstvo bilo dok-rinarno mnogo blige no ‘protestanti zam. Pravoslavna oriva je na sinodu u Vitejemy, 1672, uglavnom podiiala izvestan broj katolidkth stavovat, a ruska er odine mimo je prihvatila druge, bez ikakvog oseéanja protivre: wnosti ili imeveravanja. Katolidka definielja Bezgresnog zaéeca De vice Marlje bila je 8iroko prinvaéena, Vode nove erkve ou Cale pred- lagale da se dugo zabranjena katoliGka frazeologija 0 proistican{.: Sveing Duha ponovo ubsci u rusiei Simvol vere i da ruska erkva naimensje papu, a svoja éetici mitropolita uzvisl na rang patri- jarhat. Medutim, ksitigno pitanje doktsine zbog kojeg su nastradali Jatinizatori bila je priroda euharistije ili svetog priteséa. ea, na izgled, tehnitke rasprave o ovo} svetoj tajni, ovo ko- memorativnom ponovnom izvedenju Poslednje vesere, nalazilo se dublje pitanfe Zovekovog odnosa prema Bogu u jednom promenlji- vom svetu. Pritoda PoZjeg prisustva u hlebu { vinu zidavala je mnogo brige zapadnim reformatorima od Kofi je vetina zadréaia ‘ovaj obred, ujedno menjajuéi njegov oblil ili nanovo definifuci njegov priredu, Husiti su teil da -zajedniku slusbu« (doslovno ‘magenje wliturgijes) utine istinskl zajedni¢kom, Gineéi njene sazini- ‘oce dostupnim svima, Later je govorio o kontrasupstancijaciji ume lo 0 transsupstancijactii, pokuiavajudi da izmiri uporedne éinjenice Hristovog stvarnog prisustva i, u sustinl, nepromenjenog hleba i vina, Rimokatolitka dokirina euharistije je sistematski sastavjena ‘ek kad se javila potreba da se pozabavi razlititim osporavanjima reformatora. Ona je tvrdila 1. da je Hrist stvamo, a ne samo sim- oliéno, prisutan u toj svetoj tajni; 2. da se potpuna promena sup- stance clemenata (transwupstaneljacija) dogada a tremutien ked sve~ Stenile ponavija presbitne Hriztove reti ustanovijenja: “Ovo je ti- Jelo moje... ovo je krv mojae; i 3. da samo isto ~nesuitinslel« as ‘pekti blebe i vina ostaju nepromenjeni ‘Tokom sedamnaestog vel pravoslayna orkva je takoée asetila ‘osporavanje Teformatora | usvojila Katoli&ki termin »transsupstanci- Jeelja« kao »jedinu moguéu re€ za poricanje protestantske jeresi 2 istovremeno potvrdivanje pravoslavne vere.®, Ruska erkvena hi- 2 Sve rugomobrofaie zapade lee { rsprave nabrajlu se 4 litt rae- paige Brasco” “Pessina Gyre Salognke vee reamed Herbinlus Religie, Sib; wecske N. Bers, HE Bendel, Jonennee Horbinia, bia Gelchrtonleber on 8 XVIE Leip, ioe; 1 dea Sanka I Potrovsog © aintoes propia t Ealce: fom tines bowprawin holt azn as fest posajice as Zepeda: Erp e180, Su 22 a5- ave, Loom. ‘Ktemires Be Dopmatt, e877. 1 Seal Coto "Peylopedia, v,572—son Me it, V, 97250. * Gavin, Aspects 305 faboda Opite rasmatranje 324259, 215IEONA 1 SEEIRA Jerarhija, koja se aarotito platilarasdomh jeres,igrala je waded ‘logu ‘oplinm okamenjavanyu dokerinarnih.stayorg i sve eta oriséenja dijalekstee metoce i sholastitke knaulstke doumos flim spisiea, Katilidts, odnoeno odredenije,isusovatka tose | terminologile primsine iu u dva mala pokudaja pravesevac eve Istocnih Slovena ‘ca svolim priteanieina obecbell atemaiskl ka this: u Mogiinam Kalibiega tz” 1640. godine, | Kren katllaee vere, ketthzisu Sieteona Poloccog iz 1676: Medvedev Jo tako samme etic ety Hol je ato “egy wee) Foley tad jvorio o tanssupandian)i { poctatsvao druge aqpekic Timoeates Lotog utenja o eunuratit u avom dugackom cogmatstem aiclogs Hleb fivota, Lu drugom, vile polemiésom dela Mana hicba Zooks Mevedevijevo ilaganje satlidkog stava vrednlo Je Osetaaja rusk pravoslavace na va alla nadine, Pv, dstnkelja tamed Aesubtinkih aspokata 1 supstanci uvela je svojevreno toreinoleseo epanje dlake na feist u ono ito su pravosavel statrell svetom ta ot (tere): Ova je vena et avoreih dre llc oko najsvelijeg dla pravorlavme siudbo, turije veraica Fin aepnbin). Druga, odredivalo Je taéno vremo kad Bog kror pee bradene elemente laa foveku, Medvedev je ro ovom drugom pitanju bio oxporen i na kraju snatemisan, jer je on9 bilo poverano sa problem kojt Je sles wasrou prooatinog raakola enava odbijanja Isioka da prihvall ea padnu Veraiju nike)skog Simvola vere, w Kojem se kate da: Svell Duh silat iz Oca t Sina. Na taku Je xa Oca u Jecinstva ‘Trosetva hilo tezervisano iveano unulfono mada tejanctveno’ pevenstvey Se Uinlo da slay Medvedeva Jod jednom ugrosava lo precnsivo, Uke Iiko se mote odreds tagan trenlalc u Kojem Bog postje prisvean u elementima, Kritta:s Medvedeva sit Will Gaon nastata poste Sveitenlkovog poziva da Svell Duh slde, posle ponavljanje Hoste wih reti ustanorlienja.Drugim setima, Gude Batjeg prousive ovo} sveto} talni ae oberbeduje sveitenikovo poncens invedenje Hrlstove tive, veé szajednitil Tad verniaw kad male Boga 2a lnzak: Njegowog Svetog daa ‘Tako se la oveg.nepottonja 4 spletaka 8t0 gu Konatno upro- astle Medvedeva nalealo i oWlevanje suite eve. dau pot Punosti prihvat!iscpe doktriname formulacije postreformaciscog Himokatoligenstva, Holo. god da je os}mla njeor Jeale t meter de pouke, Tuska’exva Je lapoliia trrdogavaTescanat da pono: 0 potvrds Jedinatvenostsvog dak tava, tak vrame kad’ je gublla svoju neavisost od drtave } odbacivala svoju pevo- bitnu orijentaciju ke grékoj kulturi. 7 7 © ovens sporu vidi F. Mapnonnt, 0 opener npecywecrasettin cearm LX Teomiton ibrar ea Capuanea Veta ae 1a feb, aO—i12, 6 Zaokuplenostimraniépe enkve Tatkolnicina kale fo dosvolis G2 tatngkt stew ude sco Upottedu, ‘Stalna upocnost Fusa da hain { tenutak tranesupstanciaclje smeta espeanalijvim tajnana (vidi Conan, parce yuenio, Aims: I. Hes Kerecumvemie yuove, 90) sitna. fo vee iseniim. stavorima,fansensth koje Je snatemisee Pijs VI (a bull Uctorem jude iz Tad. godt, 216 OKRETANIE ZAPADU LLatinizatori i grkoflli su se slagali u jednom: u svome sup- rotstaviianju zapadnim erkvana, Medvedev je napadso jeretitke fdeje koje je natao medu stranim korektori:a knjiga uw Moskvi; raga Lihtél eu napisala miz traktala protiv katolika, luterana i kel- vinistat. Keenofobija ruske orkve, jem ou jatanju talc doprinostli, ama~ Ge dve strane rive ui poslednjim godinama sedamnaestog veka: Kvi- rinusa Kulmana (Quirinus Kuialmamm) i Juraja Keitaniéa. Obojica su iz zapadaih graniéaih zemalja evropskog slovenskog sveia dosla u Moskvu sa velikim oekivanjima u pogied uloge koju bi Rusija ‘mogla odigratl u verskom preporedu Evrope. Obojica su bila ne- shyvagen! prococ! w svojim zemljama koji Ge biti odbateni i u Rusiji. ‘Sa Gisto zapadnog stanovista, cni predstavljaju samo tudne udaljenc odjeke refozmacije, odnoano protivreformacije. Ipak, a Rus pojavljuju kao vesnicl zmafajnih novih ideja 1 raqvojs. Svs Sebe svedati Koliko se »jedinsiveno ruski« pokreti i ideje mogu pri- pisati zapadnim ii bar neruskim ishodiStima, Hrvatski katolitki eveitenik Juraj Keizanlé je prvi dosao w Rusiju, stigavll sa poljskom diplomatskom mistjomn 1647. godine, § voativdl se, 1659, prerasen u ukrajinskog ratnog izbeglicu?, ‘Tolom svog dvugog dugog boravka u Rusiji, Koji je trajao dve decenije, Krlanlé se trudio da unapred. jednu staru i jednu novu ideju. Sta- ra ideja je bila preobradanje Rusije u katoliéanstve; nova — razvo} Rustje kao sredigta novog Ujelinjenog slovensiva. Po Krivaniéevom Shvatanju, jedino se takvo Jelinstvo moglo suprotstavitl sve veco] ‘snazi protestantskih Nemaea, s jedne strane, | nevernifkim Turcims, # druge. Tdealu da bi Rusija, a ne Poljska, mogla, posluziti kao otva katolitidh nada u Istoénoj Evropl, bili su skioni vatikenski Ikrugovi tokom razdoblja ispoljene sage Moskovije 2a viade dvo- jice Ivana. Ta ideja je bila narodito popularna medu izvesnim ka joligkim Hevatima koi su ueestvovali u ilirskom pokretu, pod po- on bedites, Mote milan sankim prttantom, nom i crmomente X wai tarpuapxa Vosmsores, Crpawune, 1878, mar,” 126157 6 Sine Libuat Gos on takoge panic prot oroteranatat staroverae) id Gattonean pero toon 80 Eehaallnc} rol eae! viet C_ Sexocpon, Oven Keene: ‘oe, na Totito 1an1d—190, 8 0 njogovim rolemisiden delatnontima 16800, za dobro vaamaltenja'? cqnavau bibliogratiju vidi anak M. Petrovich 1 asi IB? dest on; x tavang angling nies, Peo ia. vd 4B, Baskaautoos, PooyDapereqome udu. Keron, wean Ela Dak i, Putkareva (Bi, 1st, be. 1, 7280) | onersienl komentar! crugity ale dks Koji eu gu podria’ (Bil, ‘sor, pe 2, 02-300), ileda dau sa mice skanull Aaifnistiia anatemu’ kao reskstonarnog saverenlka 2a. ra- Gam Vetieana (ur to dugoslovena), Novo s potpuno.izdanie. Krlzanieevog uvnog dels’ (koje Je range obsvljeno uw sbuajujuco; 1 goneile siracero Serif P Besta ian Pucowoe rocyoapereo, a noaomune 1? eek, Ml, 1058— 18e0, 2. tomal priprema, uglavnem. A GoljGberg fiji elane\ 0” Krizaniéa (roar, Cxeva, iost, TOP XN, 1084; MEP, 1085, be 0; Slavia, 1985, br. 1) Seaete @ragccene nove informaciie, Reitanicevt ‘polemic prokatolidd ENnemale! splat nasal w Rus delimieno so sadPani w M, ‘Coxez05, Co. Gpowue covsuenua, Kpuseaara, uf 1891, a dopunjavaju th nedavna ofkri hltepica us HA, 1998, br 1, 154-2 217TKONA 1 SERIRA kerovitejstvom Vatitana, { &ju je strates vobrasia motda bila osvojlla idela slovenskog. jedinstva™, oft je, 1601. gocine, vee bio jziozio jedan dubrovatkl svestenik; Mavro Orbini, i gvome’ deta 1 ragno degli Slevi,hogoi corrottamenie dettt Schiabons, prvo} sve~ obahvatro} Sstorit dlovensiah naroda aja Se tked apisana®™, Zra- si8u0 primanje dinasije Romanova od Svetog.Rimskog.Carstva, 1654, godine, rastisilo je put. za vaspostavijanfe prismh veza. st Rastjom T slanje ambastéa koje ot recovno ukljueivae Ratoicke Posclno interescvanje za Rusiju ispoljnvala joi Svota kongrega- sija za propagand vere, Koja je osnovana 1622. goding, uglavneen da Bi otveriie Kanale Komuntkacija s istodnim hiiseanttha, Rongregs: cija je bila korisno sredstvo za katolitke delatnostt w Masi fer nile bil polstoveéena sa poljskom ekspansijom kao Drvsha Tne, Medutim, Kongregacii je takode nedottajala poluvojnicks snake: fa Ssusovaca § nije mogla da ima obavezujut autortet nad ontina Koji su u aieno ime odlazili uw Rusipu, Ligaridesa je, na, primen Heolevala Kongregacia, i sa njom je bio labavo poverany all fe brio odbacio svoju lojainost Kako Je poéeo da tete karijert u pri Yonlavzom svetw, Krldanié je, madutim, tzgleda ostna) posveccal Jatolik tokom svog mnogo duzeg boravika'w Rusij, Zbog aepolpuno sabavanlh dokumenaia, ne mode se adrecitt obim njegove promelitake delatnosti u Ruslf. all je jasno da je ubrzo po svom drucom cols: sk, postao bibloidkar 4 Katalogist us Kremljt, 4 odbio. da earadufe ' brazovaniu nove drtamne erkve, Verovatno zato, pocetkimn 1601, godine poslat Je w udaljeni Tobolsk, w Sibir, gale fe\ostao Go. ATE sejeve smrti. Tokom oveg izgnanstvs, Krizanlé Je’ napisao ‘ele cd ‘ibronieloiih& neGubljh gleda ui prepettovske) Rosi = wa Sus Naga fe npn a he 7 Oa neeoin tng dela on rate tame —asva su napiona na tudno} mesavint hevatstog, latinskog i ruskog ~~ najeanisljc vile su nlegove Polelske ‘isi it Razgovori 0 modi, argument a apsoluing monzchify uglaynom utemeljen na klsignim ¢ renesan him autoritetime'?, Mada je Krizanié prvi pisae kofl je u Testi obllne navodio Malijavelije, njegova. argumeniadie je. uw saltiy moralistidka, Monarh svoj autoritet lzvodi iz Boga koji je objavio objektive peiodne sakone 2a cop svet Rusia, ko 84 3 pram” Rover 4 lent umerenosti, posebno Je potrebna aka monas Celokupne Istoéna Evropa, pak, zavisl od Tuskog vodstva, Ukrajing Mt. Beet Rertensn, oe neal ae Rei Serta fotite 38, 46, napomena 4, 1 45, napomena 2. o hrvatski emisarima u Moskvi SRS Bee tae rane SRR Vaud et Rte GE ma canoe e ge ta at atari tater Bt ree, Bich he gal ree hasan a Pee SOO LESS US goe Gare ae Stee and Tina, eeepc 1 pycowoe' cocyeagerso, {, 8058, treba da prestane oa svojim polttim spletkama 1 potdini ce Rust}. Husit menarh ne sme duzvobl da njegov altoritet razcodnt poll ip eritokratjace ejete, it nema fyovel holt poksvala zemlja Roput sla skakavaca so prodiira eve zemaliske plodovee'™, usta BoEiije jednstvene predhostl za delotvors apstutisuca vlada- ‘vinu, jer nijedan od dva klasiéna igvora dvorskih intriga (fene 4 {radicionalno plemstvo) nema stvarnog znaéaja u Moskoviji, Msdutim, da bi ostvarila svoju sudbinu Rusifa se mora otarasiti mnogin svojih mitova 1 svoje potéinjenosti Greima, na podrucju taologije, 1 Nemeima, u praktlénim poslovima. Ideju da je kijevska Rusija 4 pogledu poiitickog peretka zavisila od varjagiih kneZeva, Krianté Je odbacio stoleée i vide pre no &to su domaéi ruskt istori- "ari poéelt da dovode u pltanje preoviadujuéu wlogu Normana ‘w rano] risko} istorifi. Kranié je, isto tako, odbacio mitsko poretslo Fuskog carskog autoriteta od Fruca, i antikatolidku ideju treeg Ri- me, Kraniéeve politike preporake bile su ukralene podrobnim Komentarlma o jeziku, istorii, privredi i geografiji Rusije. Zbirnt nate njegovih obilnih splsa blo je nagovestaj da pred ruskom na~ stoji velika sudbina, Medutim, da bi Je ostvarila, Rusija ée foreil ca ujedini potlagene Slovene, prihvati rimokatolitanstvo 1 bude osilae evoje misije u neznabozatkim zemljama na istoku 1 age, ne eee weap fetuses sm by rota motes ee ur On fe mets Pps aaa ee Dileep ko mi ea 7 Soe Bobrov, mis Panes oe or somo a en mee el zone oo BESET Hate Rela 2 Gn Ror opr be fe, pare Aaa oe ode Efoe pest na rng eh em pal ak se Daly | ie ey TS ee erg ie enrie e eae eks ee c athe om natn itn mae ra op ne ce le iene, Pa sven Sunn fn Rel pnt ein Pe serene oka i Ree mer eae Se egy en arvana, Keen aeons Se epee aes cates eae coe a ee J re a oda eh ¢ ee cai eesnmun otras Moin! Rel pe WHA, 1050, br, 1, 170; takode vidt Bansnensepr, dew, 136—108, 219IKONA T SEKIRA bolle, Ba kao fo Je Kriganié stremlo da Rusija oti, za Bvropa Stratetke nade jediog obnovjenog katolfansiva, tako je Kvicras Kulman tetio‘da preto =nepomatog naoda sa fevers cetyl ox: minuéa mesijansta céeklvanje redieaine reformactj Kulman je roden u Slanko}, sreditu evropstog misticima koje te pruia dud late definisane granice slovensiog | germanskog sve Maja mu je biln Poljkinia,otae Nemac; gred u halen fe sapaien tosi dvojno ime: Vredav 1 Breslatn a njegov udm Bos to fe Tavnomecno podelie lemed Isioka 1 Zepece ‘Niega su manje zanimale formaine ehidije u Breslau { Jeni fo léna potraga za religloznim poimanjem. Svoje ele fe oso a ‘istiénim pesmama primenfujsel ony nalnemiu govceas Seeger anu na hipnotiencm ponavljanjs, Kola Je bila tao karakterstiona 2 nomad, barok. Foreklom ia dela Evrope.posebne opusiotesog Widesetogodiinjm ratom, latlo Je da pooped! shladenfer cteank smalrajuet svoje presime anakont botandkog bora sty Veriih lung. Napsto je wpcalur aa hladenjes (th ipslier) | kratko veemne je bio ovezan sa knjidevnoradoljabivim. bratavom’ sVotrodeo Gruftiow, u Kojem se staki fan utimao novo ime ie lillnog cere Siva 1 zavetovao se da brani Aitajaste osobenostl aemathe Release 2a narodnom jeaieas. Kulmen je usloro dolutao u Amsterdam gie su ga opéinit Aeorofekt traktatl jeanog rnljeg Bleskog misty, Jakob Bemes Stojeci na kraju reormacije, Beme je fehablltevao Grewno goo stidke verovanje da se ezoteiéne unuirainje iajne sversira sSoae haGl unutar 1 isvan tradiconalnog lnvora otkrovenje 28 Santi Pee testantizam: Svetog plana, Bemecy gnosticeam Je-sio naratite eric viaéan za one Koll x dell | religiske prestupacije wg wremena 1 ovat sklonost intelestualne) spekulac esiobotens} edicionainog auiositeta. Napokon, nie pontojao vil cl Hojem bt um mogoo cise Tit no So je Bozja mudrosta ~~ doslovno znatenj ree slesotljx ¥ofu Je Beme Koristio 2a opsivanje svog sistema isting Ein i tse sia ltt | monn mena ai Sa curt mb oth Bee cee Sh 20 Sepcetat aaa: ceed Eenlte ecicee Bide Sah, Sel et Mee be Sepaerae, fous hal welch eye SSreshta, Ee ta Za, najolie opie tazmsianje’ Mal'R Beate -Quiriauy_Xhimann. The Religious Aporenticahine, PMLA, 1953, sep, 82630; cosets Wen: bate bblograia u bo owt is, Visage? teenies aay Rea {ntsoating w Ranh, Tecgmpanon Gonna I Seas POE ae Zul Welt, Sibie, Boal Sregucinn Sula miete: Suetee Toca ee eed eee ‘iegovih stat veriane ee Tana sn OlaHis taovae ie Holsane, oft je napiea naliany rant opls Ruste u sedamiaadom valu, bio Je, kao | utlinans, Gan Peete, te Ceelecate Via -B, "Unborn «Sa ‘ouvert Pee Kchtnanns Ea Nowesie co, ea a 20 OKRETANIE ZAPADU Bee ae 2 oe es ake ess ane ane ee tea LAST! eee aa ig lies Sek aes a een ee rae eeentoleedey eee tec td eee gece oe ees oe ne a ee ere areas enna ase sae at iets eee eee Sere pe eee ey me ereniprce sia ements ae eee lira enacts eee eee Se he a Se ee aaa eee as aa are ene oe an een {wus Hvis, Kal) avih kralieva 1 Gospodar avin Gospodera, doleat so svofim Lyiljanom 1 Rufom dana Zenlju vrali Adamov zaboravijent rast vo, Kulman je te#io da razlitite evropske viadare regrutuje kao vote preostatih pravednika, orada Novog Jerusalima, Njegovo pro- povedanje ga je vodlo sve dilje na istok: u Libek { Rostok na ‘bali Baltidkog mora, sredinom sedamdesetih godina, u Konstanti- ‘nopolj i na sultanov dvor krajem sedamdesetih godina, Do osamde- setth godine je posteo politdki eksiremist, nagovarao je evropske viadare da se odreknu vlasti a pripremi 2 predstojeée »jesuelit- sko« carstvo, katlead nagovestavajuél da bi u meduvremenu trebalo da predaju vlast ne Gavanje samom nadahnutom proroku. Kulman je pribavljao vlastit pobotnu literatura koja se sastojala od mistic- bin pesama i himni U njegovon Kihipealter-u reé vtrijumf-« javlja se nekoliko stotina puta. Njegova dela su, zajedno sa Bemeovim, Ikrutila baltidkim podrugjam { postala su pomata medu nemackim trgoveima gale u Arhangelsit ‘ Moskvi. Simpatizerl iz strane kolo- nije u Moskvi nagovarali su Kulmana da dode i otlerije duhovn! po- tencijal ove nove zemlje, i kad je Kulman preko Rige i Pskova sti- goo u Moskva, aprila 1698. godine tamo je vee postojalo jezgro sim- Patizera loi! su br2o reagovall na njegove propovedl. SrehaKuimanove poet Bla je da Roel poron! pre ‘bradaj U apokalipticny petu monarhiju: ono mesto na Zemlji gde Ge Heist ponovo deci i zajedno sa svojim odabranim svecima za poteti hiljadugodiinju zemaljsiu viadavinu. Pre no Sto je napustio Englesku na putu a Moskva, Kulman je islotio takav ‘program a zbird spisa upuéenih ujedna mladom Petra Velikom 1 njegovorn 2losreénom suvladaru, Ivanu V. Program je bio slian apelima koje je neuspetno upuélvio viadarima Francuske, Svedske i branden- ‘burske Pruske, 1 odrazavaa Je poleufaj da se ‘na Kontinent prenesu Te Navedeno 0, Beare, “Apprentieships, 854, 22idsje Koje Je poleunio of Jeane dmuge promote grupe, odbatenih ~Ifudi pote monarhije iz engleske revolucije. Kulman je ubrzo stekao sledbenike ‘1 nemagkom precgradu Moskve, Togleda da je takode zadobio pristalice na carskom avord 4 napiseo memocandirm namenjen mvskim sledbenieass'™ On se aa tukovao asu sve: preurelIstsovel, a da je luteranatve favcrorilo {stinsku refermaciit koju su prbavjell Bemeova utenja t primer Drogonjenth istotnoevropekih protestanata koje je hvelio Kemensia Talva shvatanja su uplatila vodeéeg luteranskog pestora nematie ‘aednice, kof je cara zamolio za pomoe w ututidvanja ovog Tule ladkog provola. Prevodioe! u ruskom ministarstva inostrarsh dela sa it "mlfienje da su njegova utenja cinta sling uenjima Taskolnikaw!, Verovaino 2e plstedi da bi mogao stee! ullcal ‘aa vodljivog mladog ara Peive, koji je testo navratio u nemabea delvrt, Sofia je Kumana i njegove sledbenike cznatiin kao nocloce raskola, jerei i laznog prorotivas. Oktobra 1689, godine, semo fest ‘meseci posle prispeda, Kulman je zajedno sa svojim pis f svojim gisvnim lokainim ssradnikom spaljen na Crvenom tfgu, Ul poseono Sagradenoj slamom pokriveno) “zbl. Plagenitid) englestl, pukovnil: tu carevo} sludbi, dij Je porodien bila pokrovitelj Kalmanovog pute U Mostra, baten jeu zatvor gée je izvitio samoubistvo. Provine! skim vojvodema su posiata navedenja 0 guienju Kulmanovh ‘deja ‘Funisinvanj megowih spicat™ Kao i katolie Krdanié, ovaj usamljeni protestants prorok imeo je malo neposredinog utieaja na Tusk seen, Krajem sedamnaestog Vea Rusija” se nelella u procesu odbscivanja svih eis religskin edgovora na njene probleme”. Zapad, kojem se Rusija okrenula, nije se lretao od jeine religije ka drigoj, veé od svih religja ka codsustva svake religije, ‘To. je bilo doba’witize evropske svesti« yada je vera odjeinom poslala nominalna, a skeptiCaost sla U gueorhius Vormund, Le Religion anclesne et moderne des Mosco- ites, alm 1098, 28071 |(ois ie pera tednog Nemes kot je posedo Besta $epoixgino’pode' kuhimanaove suit pral'pat sbforien ne baseem ath ‘Sftonpanny, Common, Ih’ 30 26; treads viel Chishevay, aes soc len ina, evry lope est ik "Piauupnoo, Connon, 1 Gea wecenaio ie le over ove Kubimenina ga suse nell Og qatu sablsih” polars seine easel of ‘uhlmacca tod ‘palsinsba ‘A. Tabata w wrodur tice. eotols, Boanmeore Ciritphice yes oucny, id, ali-waivs navesone w BO aS, 5 porate enlshecii ton opie ruske reakele,o Kole tvettava Ho Jandanin Keller ws pimsu od, jung 1600 eobjevibeo lato ut Arsiaa Skutine Males Leiden) en anishodlsvim optsdeajen psoas apckctsienen Drovocins kote fe lotvremengulano u mot & Siglo} Boe ie Se Hoses ane jos siesta tran abl, Shog" avg ‘provocaniia ta fe ae Bragl Golasal sot 006) Graceet pet goatne Saanteaicen poratairs ea boves- {Essa na moderan atin Rao bulaenjonjaludeka. Vidi Chreepher Mil soba Hason and the Bod of the Worle, story Today T86T bese Weta, Vos etiidetehy dina “anja ‘chailetka cekivatfaabieno 1G. sven Yon ‘Eiomog minenja aa Sucnvinon Astinrisia CAnloneie Bousienees eam, ira decouvers, Amtrdam, 100" Ml audne t Mvasimatenals actic Gacaues Mossard Harmonie des prophesy enciennes ase leshodcrace ‘Silo duree de Vantec et dey tuffvancee fe FBgise, Rot, 10} 222 OKRETANGE ZAPADU modut, To je duboko uticalo na Rusiju. Grkofili i Intinizatorl u pravoslavnej crkvi odbacivani su odluéno kkao ranije cookrati | fundamentalist, a Rusija je odbijala da prihvali tisto katoligko ilt radikalno protestantsko resenje avojih problema. Tako, sa jednog stanoviita, Kritanié 1 Kulmsn predstavijaju dva konaéne, unapred na propast osudena pokuiaja da se prozi religijsko relenje za Rusiju, Medutim, sa drugog stanoviita, oni predstavijaju rane pri- mere jedne znaéajne buduée pojaver zapadnog provoka koji. se uzda a Rustju za ostvarenje ideja koje na Zapadu nisu naifle na odgovarajuél odziv. Mada negrijemtivi za takve proroke krajem sedamnaesiog vols, viadari Ruslje ¢o sa sve vise cazumevanja slu- Sati proroéke glasove sa Zapada: Petar Veliki — Lajonica (Leibniz), Katarina Velika — Didroa (Diderot), Aleksandar I — De Mestra (De Maistre). Ali, to je bio novi soj proroka, oni svoje poruke nisu Goneli u haotiénu religioznost nekog grada w gornjem toku Volge, veé u geometrijsku nov svetcvnu prestonicu na Baltitiom moru. Novi zapadni proreci neée donositi svoje ideje u Moskvu vee u Sanki-Peterburg, SEKTASKA TRADICA Vise no Kriganié — ili ma koji drugi strani religijski glas Rusiji sedamnaesiog veka — Kulman je bio veanile stvasi koje Ge stiGi u Rusiju. Jer odbateni radikalni protestantizam Srednje Evro- pe ée nad korene 4 Rusiji osamnaestog veka koji po zataju za0~ staju samo za onima nadenim u Americi. Kulman je, razume se, bio samo jedan od mnogih prorodkih uuticaja koji su’ potpomogl’ pokretanje snagne ruske sektaske t2a- Gicije. Ne postoje Svrsti dokazi za tvrdnju da su Kulmanova uéenja cbezbedila prvobitnu doktrinu ma koja) ed dveju sekti za koje se Katkad twrdi da ih je on utemeljio: xaszere ill flagelante (eekctu Koja se prvi put pojavila krajem sedamnaestog veks) i duhoborce (koji potigu iz osamnaestog vera). Ali, uéenja ovih { ostalih ruskih ‘Sekti imaju veéy opiu slitnost ¢ udenjima Bemea, Kulmana 1 dru- gih sektailih protestantskih elstremista no s uéenjima ruskih ra- skolntka s kojima se éesto Iabavo poistovesuju®, % Paul Hazard, ta Crise de te conscience européenne (proved, The Europecn Mind. deli iris, Londca,. 1983) ocrtnva,ienenaden’ pela nas Bossucta na Valtsires~ u ovim gocitama = promenu koja se u Rusili odi= ‘ala te kasnije (o-eonov), zo vladavine Ratiring), al se a asi} lla Euhlje Vidi 8. Belnell The Cutture! Revolution of the Seventeenth: Century, Bost, 1087 We Peyenh, Modu Goan w_exonysl, HeropvwccKse wseedoearn 1M, 1872, naroito 12, tral eas. sssicrae bavedne prowalltKunimase hovih tena, Ova hipotery odbacile vedas naubnlica uudiutuus J, Séve- a. Seeie russe des Hommes-de-Diew, 1906, Koji dale sazet presiedTKONA T SEKIRA U prakat su, miravno, gktali (Cexzsumes) 1 raskolniel bill pod- Jena rogonjnt | pocjudnake upor vido vemlog edstpenys eso au ae slapall Mf celovall eda na druge (a ponetea ga bil Jsiom ednom i sa jevrefskim { éak Isoénjacksnr religiskas tradlct- jaa}, Povth toge, rusk sektall su obléno Geli at ruakolnicima rrinja prema birokratima { sjezuitima., kao f opie ofecvanje de Dredstoje usudne Sewrijske promene. Ipak, ove ave toacanje se st Etinskt raniinuju, Jer sektads predstavjahis potpuno nova vecispo- Vest a ne poeuaje da se brand jedno sirije tunadenje pravoslavie Ova distinkeija an ave snatsina natina oovaja Kulmarove, navies nike od Avaltumovdh, Prv, soktall su avo} pobotnt Bvot grail na vaneckveng) ginnailel stmousaysdavanja i unutarnjeg® prosver: Heel Hsy ea se nobel na elven nel — Stan novi ~ 4 poldanlall su malo pazaje bogostabenju uma kojem” ob iu — pa éak i zidanju orkava. cae ae Druga raala ened sackolola { sektata sastoji se u opretno} prirodi njihovih istorijskih otekivanja. Iako su obe tradielje bile Drovotke, raskolnil su u sustint bill posiminy a sektal optimist Avakumovi sledbenil su premio. predstojecoj vladavint Ant= hrista 1 potrebl peipremania 2a Strain sud, Verovall su da Je sve- fovna pokvarenost atta tako. daleko a je konatn!, gheval ud Boga jecino so. se mote ofekival od storie. § druge strane, Kal- manovi sledbenicl au, uopSte uzev, verovall da preiste)i potelak abeéane hiljadugodianje.vladavine ‘ptavednosti ma zomii. Kolko god se sekiati rarlicoval uw pogledu privode 1 mesta ovog milent- {ima, ovi samoproglatent »Bof{tIjudis obséno su verovall da mogu Aoprineti njegovor setverivenju. Staroverci su verovall da so re} nepovratne pomerlo van domal ‘Bofii ual su, naproty, verovell da au spoeobni da ra) veate na domasa} toveka®, Sektali su umnogome bill moderni religiozni mislicc!, podey od pretpostavke da je Covek u suitini izolovano biée, odvojena od Boga u jednom neprijateljskom syemiru. Cilj je bio'da se vaspo- stave ingubliene veze sa Bogom time Sto ée se tovek sjediniti sa Rotansiom mudrosx. Sede pantistice fendencie sredajoevrop~ mistieizma, on{ su sve fio je sazdano sagledavall tkao trex Ddotanske mudrosti za koju je Bime koristio osvettanu gréku ree neofijan, talko joj dejuéi za rusku mistiény i sektaticu misho druga- Gje mavenje od onoga koje je tradiclonalno imala w istotnom pra voslaviju. »Sofijaw se shvatala kao fisiéka — ponekad éak seksaina — sila, kao i samo intelektusini oblik »botanske mudrosti«, Nove puteve'ka spasenju pribavljala je silesija sektasith pisaea, od keojih ssa jedni naglatavali fizitki i ekStatieni put ka Bogu, a drugi racio- nalisti¢ks 1 moralisticki. Mnogi popularizator! religife prevodllt su, Popravijeli i plagivali okultne i kabalisticke rasprave. Bomeova tvreinja da je rezmrsio -veliku zagonetium pestanja protum: ® Sévérac, Seote, 108, 24 OKRETANGE ZAPADU eee eee eee een ee ere etme cee vacate aaa “tits Semi ae (nate et ee oe ee ea rep ee ae a eS Sar eee fee me sy cual ca Chaar aguas pened oe SoU toda tana Saktla'y taiter nee deltee stae d anions Satan he haute np ae Sip ent eh ol cm at Sette tpelpuesatton yiccr nee pare ried a Sora ot pa Satan dap wpe eae lee tren al ane tad pt alae ae eon cael ee tea ese bere ae Sor pegs earn eet ee pa SL Ob en an ein cee ee epee tae pase ae tebe kc he Bec ER, ie a Peralta tack a Wes Tit teallan in Upsala ree peteec Mein ogee Teele Sas nor eal ee Bt Lire anlage: Sook anion bate ae Ei spectacle tr vce ate Sone SR oyunu he eta ae eae sti tame emant toea aye eects te iter sje: Tats gncaenalt uiee ae ee ieee BPRalt enn at Velen hdl Pan, Zi Guth Joan ben ence ele ae Sonus nes ricer ease late miei oe eu i apa oncom oar iis eh Ser Sete deuce cae njadleu Ziou koja je uklopljena u rusko sektaStvo™, eee ete ee sere Ler ator, een eae i Seer eee cee seers eres Sativa met aac as Sor aoa cae ae pe te ee eee ce ae eee eee eee Sen ee een eee %™ Meprapwros, Meropuns 84."Taj” Tveritinoy, bio fe lekar Sto Poe eee eae) See ee eee Serhan ah CET TS eet eee ee eee ee eee ote etieres cee ” meIKONA T SBKIRA Prvi dokumen:ovani trag o ovo} sekti javija se 1716. godine, u veeme smrii njenog osnivaéa Ivana Suslova; medutim, ona je, ne vodno, ponikla iz tudnog proglasa odbeglog vojnika Danila Fligeva, ha brdui kod Vjazme, 1045, godine. Danilo je za sebe ivrdio da j¢ Utne Bog Savaot ‘soji je dosao da lucima da dvanaest zapovess lumesto deset prvobiino datih na Gori Sinajsko|. Nemiene puve go. dine Aleksejeve vludavine on je proveo pozivajud Ruse da aapuste Postojeéu ecievu kek bi diveli kao »Bod}i Hudi«, da sve knjige © svetovnom mnanju bace u Volgu i uzdvavaju se od alkohola, meds i polnth odnoss. Godine 1649, Danilo je, izgleda, objevio' da je Suslov (seliak, bivii kmet pozapadnjaéene porodice Nariskin is kore ie poticao Petar Veliki) njegov sin, pa time, Sin Bodji, Suslovijev! Sledbenict su Isus: nazivall »starim Hristoma, a Suslova novin. Dak je prelazio iz Niznjeg Novgoroda u Moskvu i odatle (agleda, 1658. godine) u gatvor, za njegove ime su prioniile fantastiene pee ludohriséanske Iegende, Za moskovalar zgradu u Kojo} su se sastejall Riegovi sledbenici govorilo se da je »Dom Bozjix ili wnovi Jerus— Um~ Prigalo se da je Suslova rodila jalova stogodiinja Zena: raspec fa na krst u Keemiju (sa patrijarhom Nikonom u loz Kajete a eutorom zakonika i godine 1649. u ulozi Pontija Pilata), | potom wasiasla is groba koji je Guvala verna skupina u belo’ obitenth JU styati, Suslov je, izgleds, dalje Ziveo u Moskvi do svoje smrti u bezmalo stotoj godini, a legendu o njem su lake moelt isk novi wHriston Koti su mu sled, Prvi od njih bio je Jedan hiv zapovednik strelaca koji je stupio u manastir 1 potetorn osemnae- stog veka Kkrenuo da sistematslel regrutuje namuéene monahe u novi seul, Njegova Zena je takode stupila u Zenski manastir i potela XE 12, otave sinet sa hinduskom S2ejom reinkarnacje; Manca, exo, 1g; be" 11) 180104, wll tater poreloy “eesti “posedornie a eect nakcnh ove sos a Svérae (Sete ti=i"a)dkion 16 Se matress F2es. 2, islimanskimn dervisina. ‘takode su isoteke presets» ee Irlcanskom il finskopagenckom poreita: (saodlo Seager) eT eases, Bourn, S010), nagvava delmiens serieske pores porno at sii soe utclona Rape Posoje moge iamlive persiele itkog setaltva | skortnih tetak- 4h pokes udalientn reglodima koje uptive aahvatal serodsial aster) Imoddraiadie, V. Lanlemait (ine Baliga of the Opposed: a’ Sey of Meter Mewianic Cus, NY, 1963, sigadava Ove Weve save tas Sine, olathe protesine poke St stapaja ioe ‘pagizamy Sisieigss fe iste idejama,Peewelim of omanutin:tapadih alfa kak Sh cross oval protiv-evetgvne | tehnolaike cibatlogle tofu tne names Zoee tea Satay cme hein 10) prune se ha ssojerantsnait pfoluea pratiy novog’wela i oremeiahs Sone Saeae ie sepiemirs Sanda U sivon, Selon fe uno ottsdsom fins tre ing Glaprepimon, Herepun Hind, ‘Stiondet da ae aninoratone idee Poe rosto Buneanje napaltu geliahms taiicjuleliméao” rare’ seen te faskolnth ideja na flagelanoa wade ~"sbolen lode eee shlong ‘da se Botan Morocova preobrasi wu moka eioty fasts. Mase Magialece “a nllhove. proline, muteniece “atoses Vial hes Si 3e0E 104, BS, LAUT 12 ant, Sevdae, Sete ze eV, A 2'G Proinpiw’ Cepkau oll eee poguaie’ aa Bisa To sade aime skandallma, Ho au sled” vidi’ Contam, Hriroeas da ih predvode kao njihovi Cini se, medutim, da su novu sektu, uglavnom, osnovali vojaici trazedi utotiste od’ carske vojne es et psa pe eae of eceatore oe fer Je. vera ‘ade pravodayae’ erkve 1 da oat obesbede cela ge adie eee a ee rere ee ee eee ae co areata acetate oe eons BS, EXAM, 407, 1 exo Ganak, 402409; Maprepueros, Heropun, 14 a aIKONA T SEEIRA ao nate] pror8iag budenja vere pilg ednostawnom dana ic nlhove sotdvenes nde ic Boob __iti gone ulation cole "ebows noril fe ty signa ach aostmane’ (ackog) Dueheet va ceeds Seat Be dig erieeneg Uesttenerecdon ell ee ite rand Dela a ot af @ Se ee ‘mere da to duhomn Soe’ pati nateaje" Maange rane 20g sole praise da nestor ae es Be ee Seg posta af x Pont peat Ue fn ede mete oom el vee plu raato met bovave lag) rd lees, ase kas Suge aoken, tara au mo neensiey yemattan ee Me Hae old Shes i lng omits le ata Eves etree postin ublope ¢ ecle neaaay ne ablize poboinost Sedan of aajaaniniivgin mega samegee ae Cepia ao Kobi fe doll sehen pokes Ei jo ay ssubetn onateljaihe mietopes, Baer aede oa made sce elena tu ak eel ole ta Su sektate saednie pokasale oncet te Hele dooms sastavu, Za razliky od velikoruskih rastolnika, sekteal au bil see, Ga sve prides pontranefa hao sate Gabiogee eee Frnt’ skis, mieaidion napore da So melee att Kovnl vot. Sve ved! bo] stem Rosson Phar eeche Ne, UGretnjoerepeiach og inenonltton’ enbapiatnne eee of aot tll fume Rua pie io” og vorena, fa naseliae stanacs —"“oftanbe i fmt rade ae om eqaisiame. Medutin, nfoga je bet poalenvaeen Sass fore Glaje das oresneion mejomm “ais Hi eee ets knetevg, nego ce i bid Jenene a iniko neée nigta nézivati svojim Vlastitim .. 22 ise Pored_ovog amoreaja ka ajefuckon 1 egalitamom tivot, rusk! seklal of dill uvorenfe de'Se Sover adi a peaae Postedne veze fa ne | svat pottovecenonh a Bosse ten soa Erznatih ceva. on svt sek Sol Simbel tot kee Ga ed Bema) upoteto no fentes See maee yea Ce psalama; figura kcsta Sto se pretapa u refetku koja Ijude vodi Mis, ror sili ilen | Rusty Sones ee ee tae Za orcku tows seks umotenje Go Ue ine saa, las. taclation malestees sea ener eee ovnog Umesto stave ltugie | tain sek au Semele ae sae Sin ta itn ou ee malice ime ee epi ama a ese ie le aaa Ghmat eat ca i oe een ee ele Tide ean ei cn, 3 Seana een at eee Bing cate Coin tae tag Seca Tad SNavedeno w PEC, DE, Ste, hhovnim pesmama koje su prstale bogat 4 mnogostran obi na- rode poerife. Sama reé duh nalaaila se u nazivu iit kredu svake od ranih seet, Fiagelanti su mjiminijom of svojih novih zapovestt Smatrali onu koja vell wVeruj u Svetog Duho« 1 pojali su svoje mo- litve 4 inkantacije »Caru-duhue, Duhoborci su dUslisti¢ko poricanse materijalnog sveta doveli Sac dalje no flagelants, sagledavajuci ee Ioleupni iatorija sveta keo bosbu femedu 2a plot veeanih Kainovin Sinova i >boraca za dub« koji su potioa od Avelja. Ime koje su zebi nadenule mlckopije glaslo je »duhoval hriSéani« Kao { ostali dualists, eda gu ge odkikovali svojevesnim to- talitarnim fanatiznom, Odbacsjud mtirenijue primalia cava 22 red sslobode. duhovnog hriséanstva, sectasi su bill sklonl da uspo- Siavijaju vlastite job strode firanije. ‘Tvrdnja da je ovozemaljsko Savrienaivo mogaée w njibovo) zajedniei navela i je da. pretpo- Stave da Je t#levo aavriensive moguée samo u to} zajednici. Uve- dent sa novi oblici mviteg~ lnstenja 1 novi Szvori nepogtedive istine; 2 potrega za savefenstvom sto th je navodila na cinove samo~ Inueenja Katalceristiéno je da su naodsle nazivi, dali evim glavaia Sektama osamnacstog vel, omaéavali nels radaju za kofu se Sma~ ital da pospeluje njihov beg lz materijalnog u duhoval avet: ibe- je, rvanje, pi asnijo} od vih soktt osdmnacsiog veka — samoikopljenje. ‘Kako je vreme odmiealo rusk sektattvo potpadalo pod utica} pijelistickih cektata sa Zapads, mazdhisticia 1 dualistika svojstva Sve tradicije postajela su manje dominantna, Ipak, sektasivo je ‘odrealo 1 Hivotm ovoje pretensije na to a nid wiopijsku, z3}ed- higia alternativa zvaniéno} cer, 4 igralo Je sve vain ulogd u Sromalnim raterskim podrusjima juine 1 zspadne Tusje. Sekial- vo Je viillo znatan utlea) 1 naintelektualnu zajednicu, Najveta SasdDblja_njegovog,kasnijeg rasta medu narodom podudarala su Se sa r42dobljima_pojadanog politikog previranja 1 Ideoloskog_ po- Zapadajacavanja na intelekrusinom nivou: za viadavine Katerine | ‘Aleksandra I, tokom Sezdeseth i cevedeselih godina devetneestog eka — a moida ak 1 pedeselim 1 Jezdesetim godinama dvadese- tog veka. "Tako je dodir ea Zapadom u Rusiju uneo sekiaike protestaniske ‘doje zajedno sa svetovnlm racionalizmom. Sredisia ove ude sel~ fake teadicie bil su relativno novi, zapadnl gradovt Rusije: Sankt- “Peiesurg i gradovi nastali a juzn} musko} ravmi tokem tatarskog Fosmanlijcxog poviatenja: Vevonjez, Havkov, Jekaterinoslav | Tam- bboy. Ova} posiednji je imao take iauzetnu wogu u proizvodnit pro- rotkih sektesa da seu narod €esto nazivao wTandor« (~Tano je Bogs)! Iegieda askadasto pritladno Sto se Tambov tokom grads sicog rata pokazao kao coma: utopljskog anarhizme, koi je medu Posiednjima Kapitulirao pred boliSevidkom viadavinom i kuda eu % Byrenicy, Of%em, —85. F. Livanoy ukaele na eslatimny, novinw ‘Tambova Gvanitao je posian grad fee 1895, episkopije 1642) 1 velki bro} Sianaca u gradu — nagovedtavaudt da ga Wt Eniocs doprinell njegovo},pri- Tipo nestabiino) optinjenest clsivemizinom. Pecroawu, 1, 205 1 lle. 228TKONA 1 SERIRA zabrinuti sovjetsk: akademici jatimice odlazili krajem pedesetih Godina oveg veka, pokusavajudi da otktiju zatto je sektasko oseca- ‘je nastavijalo da postofi posle detrdesct godine ateistidke viadavi- ne*, Mozda je, isto tako, prikladno sto je vodeti branilac jednog asketskog 1 utepistickog tumagenja komunistiéke doktrine sted je Rjavanja ideoloskog Zara u poststalfinisticko} Rusiji bio Mihail Sus slov, koji je odgajen u porodici verskih disentera i neslo precime osnivata riskog sektestva, NOVI SVET SANKT-PETERBURGA, Osamnaesto stolede je u Moskvi pozdravijeno paredama, svet- Kovinama 4 Kresov.ma koji su trajall eski sedmicu. Poput gotovo ‘svega ostalog u zvanitnoj kulturi stoleéa ito é vslediti, ove aktiv- nosti bile su naredene odozgo, fz dréavnth razloga, Autor tog de- kret — 1 premedtanja datuma nove godine ia septembra u januar — Bo jo, razume se, Petar Veliii, koji je u otima istoritara ostao ‘ona gorostasna figura kakvom eu ga mjegovih Sest stopa i osam pa Jaca Visine Gnili 7m savremenike. Posto je 2avtSlo svoj obilazak Zapadne Evrope i rgromio nepokorne sivsice, Petar ée seu prvo} Setvrtini novog veka okrenuti administrativnita reformama i vojnim Pohodima koji ée uévrstili polodaj Rusije, kao velike i nepobitno ev- Topske sie. Godine 1700. on je preduzeo’ prvi odlugujuet korale: na redio je da se ubuduée moraju brijati brade 1 nositi kratki kaputl ‘u nemaékom stilu, zarad wslave i krasote vlasti<, Medutim, nagiost takvih reform! 4 bezobzimost ajthovog spro- vodenja izarvale su strasnu reakeiju, Sa mnogih strana judi. sa uusiajali da brane votu oslavu i Krasoiue starih obiéaja. Iste, 1700. godine, jedan obrazovani Moskovljanin javno Je proglasio’ da je Petar, zapravo, Antihrist, a siloviti kezaa ustanale u eonjem iol Voige morao je biti ugusen dugom i Krvavam borbom®™ Taki pro- festni pokretf nastavili su da muée »novux Rusiju i uiléu na jen ‘kulturni razvoj. Istaria te kulture, stoga, mora ukljutivati ne samo srazmerno pomnatu povest Petrovin modemnizatorskih reform, vee ‘protvnmnad tare Hosoi, = jojnieima noveg poretia, Petrovim blistavim novim gardij- skim pukovima se, posle potpunog unistenja strelaca, suprotstavijala samo nearganizovans gerilska skupina moskovijakih lojalista. Gar- dijskt pukovi su rassolagall svim ora#jima moderne, centralizovane réave, ali su gerilei imali predinost ogromnog prostranstva, ideoto’- ke strasti § podrike u narod, Mada je konatna pobeda movog.po- BG 3000 br, aaa, M Navedeno w Mémrymon, Zlewacouua, 104 © Toid, 117, 128, Proglatenje Petra ta Aptihriste od Origortla Tall og shvaéeho J8 ‘ako. orbiljno. da Je, najvil. erkvent automitet’ Stent Jsvorsk, 1703, godine apiean eAgovor, Suauerakn Tpmuecrai,memixpuces u Kowa eona. Viol tazmateanje t odgowor sazovetace ut. Cou (Coe Goria), "Karasor sues sudaucrexa ceupooepweceon yepron odpne Te usu Haase sosSoncemesie, Mf, 18, 3 230 OKRETANJE ZAPADU etka modda bila neizbetna, trantoci starog bili su kadri da vode dugotrajmiji # vide osakacujuéi rat protiv modernizacije no u veeini estalih evropskih zemalja, Uamorine} armiji protivaika Petrovog relenja bile su ti grupe, posekno vazne za potonji razvo) ruske ule ture: tngovei-staroverci, seljatiel pobunjenicl i monaiki asketi, Cak 4 porateni, ovi glasovi stare Meskovije su uspevali da novu dréava prisile da usvoji mnoge njihove ideje, dok je pokutavala da prosiri Ppredubi svoju vlast. ‘Medutim, pre no Sto razmotrimo protivnapad Moskve, morama ragmotriti nove lege koje je Petar prizvao u Zivot { njihova nova kultura citadelu, Sankt-Peterburg. Ovaj grad je bio najupesat- Ajivija tvorevina njegove burne viadavine: treéi 1 poslednji veliki istorijski grad Rusije i trajni simbol njene nove, pozapadnjatene eulture Godine 1703, Petar je poteo da gradi ovaj novi grad na mest ace rela Neva ialiva blainjava vodu jezera Ladoge, leroz movare i osirva i istotni Baltik. Put za rusku aktivaost na tom podrueja reldiféen je 1702, godine osvajanjem Evedskog utvrdenog grada Noteborge na drugom kraju Neve. To je bio prvi preokret ‘ratne srese — od Svedske Rusiji — u severoistotnoj ‘Bvropi, a pokorent grad je prikladno prekrsten u Stselburg, rkljudni' grade Taj jut je omoguéio otvaranje anoga sto ée jedan italijansid posetilac ‘uskoro nazvati Ruskim »prozorom ka Bvropla®®, Februara 1704, go- dine stigao je prvi iz dugog niza stranth arhiiekata da yodi sve neimarske radove na novom gradilistu — time obezbedivsi dae »prozor biti evropski i po silu i po smeru u kojem je ckrenut, U toku od jedne decenije Sankt-Peterburg je postao grad od gotovo ‘rideset pet hiljada 2grada i prestonica vascele Rusije — mada sje blo u polpunosti priznat kao lakav dok eatiea Ana nije trajno pre mestila svoju rezidenciju iz Moskve u Sankt-Peterburg, 1732, 1 dok, ‘pet godina kasnije, podar nije opustotio Moskvu, ‘Nije saduvana gotovo nijedna zgrada iz prvobitnog grada, &ji je sumorni Yzgled mao malo slinosti s elegantnim velegradam 12 ‘kasnijih randoblja. Utiitama struktura ranog Pelerburga odradava ukus i preokupacije svog utemeljitelja. Prvobiino poznat pod ho- landskim nazivom Sankt Piter Bourkh (Gkrasenica Piter estaje fa- % Francesco Algarutti, 1199, godine, pos je. poset taj grad, Vidi L. Réay, Saint Petersbourg, Paris, 19, 16; 1S. Greciot, 9 Wiaggl Gi Rssat @ Pigncesco Algarotiy, Ris, Kk, 161, 129150. “Za rerpan opis vane ieeradnje dada, vid) C. dlywoe, Heropus expoue ‘emserta Tlerenoyma @ nepeot versepra 18 eext, 28 1081; £2 poato- San all nedolaumentovan opie (ia shaleskom) kultuonog “vata. Seokt-Pe fterbutga ‘tokom Jelseveine viacavine vist C. ‘Marsdes, Palmyra of the ‘North London, 10 Zostoje ti laviona polmufaja da se grad obradi igo kultura, simbo! HL wilime ‘Fran Moskea ‘ll petersburg, yeslonde omdaning, Helturhisto: Pots glaigt, pane ahah aa, Ee Gey, maa Fistroburgo, Storie, leavenda, poet, iano, 1860, (ero 134170" ede se ‘prsiejry Moun eanefeebung) BAe, Bau Ee Herepbupia, 2, 19%. Tekode vid. dragocen. prikar G. Florovakog, posvecen ui dvema knjtgame Ancteroea © Sunkevetecbucgus SEER Ve 1006 ise, issan 231IKONA 7 SEKIRA milla nase ovg ged Suter sane Yo no fern pony Ss Paget tt ae e- inmtro Seiad atria tone Wan i De sroeen So ah, Pee Bite ate Seema qr pee be Soe grata Skeet He eam klimi izraena Ijudskim Zivotima bila je verovatno vila no pri Eades pe tls crag Veil crt pale naas Pe Freoepuce J Gale Sabet Gh pe mete a eee eh peal siege ie, Pemeiee arc eS. eee Gin tp Btbemetdacile Pelswanje wage SRS SES Haan sre lua pad ner ea Jenga ae Jeti ate tae SP gee Vober cana aloe Paar a ote ong roi Prat ease Cspeaete Bat Ee Big Segre le of ior vee neon slong Sey ‘sta, Sreas (mal) oan Sica geass Sah teh adninoeioe rg uliStny Sesh ene SEs Ene tbe na dima oat ee waa ia tnene weve pogo head Ha in umce Qvale con ponmae eases ma opurie, Sunt alas nemsile men ate fut ‘ein nate ot negne see eae aie ee edge ‘Stine Je upotaniear negara pac afc wee fv ape de wpe rn enc Cl poe ate ia Sc puny whole Medak wuarad ane i aiplomcae tll tba Rows pitas or ene UE ston selorane es th soon aa Oona agar ak ti meds pra povrenuan piace pa meorta tng eran een Exon abe pole 16) pete sensi see pen Sknowa Sop Sporn bie eccin ponter as {ela nouracuna aie adres" caie war bf pe iy pera mig ie a Sons ae Misa Se ee eaters kao oe aaa past 3 ke 70 Rel ating a Cte, SS a sen ambulance hy Peng Ura ts Cpt are aml een te Me Soar ay Sencha a Marae coe are Sito ohecieet auaes dom | Sa eS FU eter ieehh ach Pan da se ot Sle eater Genie Ran eae See fee ees eine ea a a ae Eee rin be San RAO "SE eee ete SEL ant ase gh eect gr Nee Bet cee teeta ere aa See Q genlvanju Akademije nauka vidi L. Richter, Leibniz und’ sein’ Russiond- Sarna a rare anneal eer aati act ag ee Bia its tate neal el rear i L Levltte, »Peer and Weoternications, JH, 1088 Se aan coed pate 2 sce ie is rr et ere Hitetdh oH Sad dE aa cel Re 232 OKRETANIE ZAPADU il Rusije, foraz »nauka kako se koristi u podnaslovu ima utvrde- no rusko znatenje iz sedamnacsing veka — wichnicka vestina« — a ne opitije evropsko znatenje teodjskog manja'®, Daleko opétiji i apstrakiniji no ta Petwova »nauka« bio je leksikon politiékih i flosofsiih pojmova koji Je Petar prewzeo od Poljaka. Ovaj proces, Pozajmljivanja takode je nastavljao jedno rusko usmerenje iz se- damnaestog veka, kojim su nove oznake usvajane na parte, kako je zastajala potreba za njima’®, (Otud, iako se Petar sasta‘ao i dopisivao sa doktorima sa Sor- bone dok’ je bio u Parizu, 1 u Holendiji obavio prvu kupovinu za ‘ono Sto Go postati veliéansivena earska zblnka Rembrantovih (Rem- brandi) slike't, njegova viadavina nije bila vladavina filosofske {lt umetnitke kulture. Zapravo, sa tog stanoviste, Petrova viedavina je umnogome predstavijala nazdalx prema viadavini Alekseja ill Gai iSofije, Nije bilo alikarstva ravnog siikarstvu Usakova, poezije rayne ppoeaifi Polockog, istorijskih spisa ravnia Gizeljovim, Povrini dram- gaesiog veka nastzo u odgov2e na voine potrebe velto je obelodanio, lusafu tomarice, # Panmon nO paw pycccsro, Gaara 8 peancmor ore: moa 18 ty THE, 1, TOK, e218. Mera w holo) au stzancl coll {Som osnmaaesing vee nastavil’ da, dominicajs Akademijom naka. (Cmax Nife ed ve treine ukupnog brolt tlanova tom veku) lake i, Siem “Hlawtousameners me Hpoaosoeattene pootye Hate axaaenoess, HATE, iia, br €, 208; kao 1 exo ova) karstan Giana 315208 owl Ukrajinact 1 Belorssh kao prenosiaes ‘polskog jeritkog aveltinfa ‘Velikorusi 2a viade Alckeola 1, Peta, Za aajpotounlju sve Sikupnaiteu"pornjmaica od. Zapada za" viadavine'Petea Velliog, wi Con, sSaramuce smuuixe hn pyenuiot see 5 Herpaacayes SECEy=; Gacr"tSxkvitr, be. 2, 1010, 1390, C381 s06 2a. dodatal ta. next rie futslia fe sano osaminaestog’ veka! o ruskim protivuvrecnostima ranekri- Rovanih sani rei itp "Plering ‘La Sorbonne et la Russie (171747), 1082, parotito sa; A. Anapotan, sOdopr s Possote, Moxpecrea, 183, be 1, 28 233sk pokaji Petrove vadavine predstvljau extettko opadange pre- ‘ma onim i Alekselove, a tae au 1 telat! disput toned saree ging { Prokopovita doi) ao antiklimaks posle Sextohis spoon Soy besnel porodom Nikony Medved’? Kuan odlavijentPettort_nov!pravel ne pau defence vestine tgkode au sleds smerove koje’ su uspostarll njegorr oeebeeet Prodor ia Balik su nafavill Ivan Il uspoctavigaton Remene okt Teana IV da vovoit Livonia, 1 pokusa} Aickeeie me Figu { iagradi balcky oto, Njogovo ollanjanje na sere she idee, struznjace i plagenike nastavijalo fe smer beg wren van IV a protiio Mihai. Njegovo nemllosedno probicvarte Siseee ontcole ned tradisionalnion eee feudeinin potion tae jeu duhu Ivana 1 Aldeela, a njegova tajns kencelacke sey ae hove’ opriznine, odnosoo.npmon tajaih podova, Neyo egy oderninacje I referme je gotovo svim flavnam agsekting sean Birao dugi nir predloga pouspadnjatenja fe sedamecion wete o Borlse Godunova i Ladnog Dimutnija do Ordin-Nateakine | Goteiog ‘AB, ‘ukollio Petrova, vladavina predstavlja: erhunae eee oj su odavno ill'na del, Ipae Je bila nova po dun Revteet Seznim posledicame, Jer Polat nije tetio samo Gs Korat sees sirutnieke {ideje vee t tome da pomoty ht gam sebe neekes Jeno sinieée pre Petrove mataine poboie had Svecacad Sere =Suisld Je zapoteo proces uavajenja sapednih vofaih tehrtg fae i porario zapadnog suparnika, Aleksejeva odlitjuta teeta eg Poljacima uilonila Je mnogo veéu potenijainu opened, rena Seminal nad tefnom Evsopom to tie je tobi Salles All ve ove ranije potede bile su iavojevane sme jedne seligiane etvilleacies Petrove pabade au lavojerane u ime guverene sieioace stave, Polar Je Dio rv! Tusk vladar haji Je ctitay metas a se aa atrancima sretne ao fegrt Ko i da ‘od nth ull On sche formalno nije auzivao wcarett~ Yee vimperatoomns i ciotie i bopSte prac neko ideslotko opravdanje tx eve nemiionise artavnilive zasnovano na’ probltséaost,, govorio feo cavenrieg SIuRbI narod, sada! pravde~ il waledsiccom dobre sinter deZaves je korisio tao dat skovo sinonim whorls vadaracs8 Zee nina dvorala apologlja Petoove viadavine, Provedwast manarhose ole, bil Je od Pesimisticsh, svetownih Hobaovih (Hobbe) a= guménsia 0 prattizn) potrebi pokvarenog Ijucckoy rw os opee- Ietnom monarhijam Njen plang Feofan Exokopovte Soe peat a lugom nizu ruskih-sveltenh Hea spremnil da’ ide so sides zfavne vias! Koja tao svojeorue Kori! hriSéanstroa™ ‘= B, Sumner, Peler the Great and the Emergence of Russia, London, sb, 152. O ave vesem vtica}u Grotiusa + Svedske Prakes fuk I'pre heey {nteleituainim “uvorima Petrove Polteisat’ Vial tasroneeie see, "Uldgew MBNSEL; Beoxooeson, Vupercdenues 1 ioe {1 Yu, Serech, \~Peotan ‘Prokopovich ae writer aad preecher in is Klevan periods, fiSS, 1, ost, 248. viel Upoxouema, Tismsde ton ae apuuet, 'F, 1128, Gt tnogobrojpa kesniia ladanie) 1 ctuge meow ei a Gecceteis, Yi. Een, ur, ML, 19. ‘Lapbo-Denlevsee aie S74 1 napornend 1 0 uleafu Bucdeusa 1'Grotusa, pored Hebhenyoe, Teens Mick R. Stuppetich,'=Fiotan Prokopovie und Johann Drass, Busdease’ woes 234 (OKRETANIE ZAPADU U svojim pozorisnim igrama i propovedima Prokopovié je ve- 620 divote nareda Koji je omaéavao novim izrezom. poses, vcarski Russ, Semopouzdanje Rusa bilo je pojatano Petrovom po- bedom nad Svedanima koje je Prokepovle maziva wnasim velkim { whsnim neprijateljem... hajjatim ratnicima medu germansiim narodima i dosad baukom za eve ostale”. Medutim, novi svetovnl nacionalizam bio je u svojim ambieljama ogranigeniji no religlozni nacionalizam moskovske ere. Nifta manje no ostall evropski via~ dari 5 potetka osamnaestog veka, Petar je govorio 0 »razmeri« i potrebi nodrZavanja ravnoteze u Evropl®, Niegovi dvorani nisu samo usvojili manire 1 terminologiju poljske aristokratije, veé i po sebe laskavo oseGanje da su kulturno nadmoén{ »Evropljani«. Dvorsi pesnici su potell da snishodljivo govore o drugim »necivilizovaaim« narodima na isti onaj natin na ‘Koji su capadnoevropejel pisali o Rusl{i pre Petra, ‘Amerika jo terdokorns lakoma, ‘jen naroa divalj po moral i visdavin.. Za Toga ne ana, zi je mish Niko nigta postiel ne mote Gde preoviaduju takva glupest, vokvarenost { greh®, BG, I, HL dae; G, Dissomete, Pafendorf end the Church Reform of Pela the Gree daiwa xa Coinible Calva toe Bain Chenoa, Shieh ake at Etec tore 3a" serosiae geo crater EXO, HCI 190, BE PENG. Honate) boedt legorse rrotivaika Javorckor protiv potinsavania crue dart Sh Facove Snatede val tusaeates, Conde a Si So prt lation pou geih safe vi Ft Manta, eases ‘sepa arpa Crabine Roope Eto, te Fotio Tnto, 16? 247, Takode Yu Serech, wStelan Vavorsky nnd the Cone Ris 'o¢ Telos in ike Age of Fer the Crest SBE, SSE Hist 10-0 & sStom “Frokopoity det oregneano aie ie" cnn age Meonnonae tap epeam, , 8s Ravana sapadih ticaa tel fale Bee San) prieta We ue Tyee sipelbe tana nsatsns Soto ‘toon ees eptine-caroetoue terme Fake, 18 Cin sgn mtn nt Spat sfe veer ea Ga bltstava Prokopo- wap Hedaltal 6 Flows itn “ovine doh nha. bo tenjem protestants, on Je maton Ho Sroteiant= (ihenens ‘Bandase ip aer russschen‘Tdlgies Kyrie, Mt, fa90" 1D aoe neat IER Supra ped a Mokome wt bg pneginas Pesan rongporitethesliche‘Aatdscgeney Eire Lee whoa. Bond i@. ipsum Caos wnat PFO 1 "att Th, Hote Navedens 4 ¥. Bitapsey sPinand and Sutten' i Heaton Tiewttrts, “GRENSON, Tow, afer Benkowsey, »Sitame 4 thal da Je Broken poplin ree pocusti, al Jeon, used, Yer bin epoca kom Bigg vromene, Vici €. Mswrcton, Cawood epuste\EAgenono ep: soa Taare ‘Garten, mindragen, 1,2. ‘8 Sesaronntos Atop Bos, » spasex, 2 wapesex 10... / 1 tn guts Bots S9pm non Tecra oe se Feaaar/ hae avn enc ‘etpar goer eprom Werner's H. Bepeon ary ipa seaineeeen tbe is see ak Tl ety are nataaog eta Je lkode bilo cme ia te Amaia osiinje soe duvasa, se anttans Hea tomes tio Yo neve sai duhorel es. C2 Anaya We 7 Stas Sop tPeommoro Pune). dnmasom, Pcie, EH cols b- 2 235TKONA T SBKIRA pe en ler ele eee eee aioe ee Seen ens anaes ee eee ree cee op ty aloes Ee cat gan Boek eee ie ee ees ana eee oe ojvila geometeta, geonttarsivo sve obuhvate, Nifts na zomlji nije faven meceniet Pavol fe serio ewig estat oe jem se cut Yok re an nf alo lia Sgt Sele negra anes eas na ei ef sng le gle eS al Sen eae striae (5) fos Oca nee podr3avano Ber, : : Ni ble ne kane m Peto akin dain por senna ene eer alg bulacan en an 22d dozvoles gadinje Hatllce cove 0 Rul ale wioreeness Imero cuoopcne st pes cites nice Roe oe Cie‘ rsze ers Sogecee Meme IL ee stom ne: Bear nie pogitie a Tei nde eh fers ahora aids SCULD Sae clNyee ees iat Sentoe minoce ag noth BRON ng Catone se tome’ ei few an pute bho ane ee Gesamte oT see ka eae Shuang Sno ee 2 eae a tn manor je sapsoinoe selcjalw'on cae its EG Mewes gS ne aa 2 Ts em, Ds ont Reape) eke eth Pa a ed ee ea ee ee Hg here Se Bite ibe ks Shanes Lam, ante By gghishnlzovom shvatantu Rusije kao mosta izmedu Evrope 1 Kine Spe ar ecient nore ie aedne prt pens pt pepe Sete ae ent rms» cumin SSP Sn I nakaaeh tae keh 238 OKRETANIE ZAPADU koju je stvorio blla je vite no tked podredeno onde konleretne na- Gonalne divave, Natovo je storie dezavat ured 2a nadzor mana- stirs, strogo Je ogranitio vlast ndokonog~ monatkog taleda, pretoplo fe njegova rvona u topove, i nszavisnu pattlartija zamento sinodom FEE coud od ot iy Pelar je takode sagradio poslednfi od éetini glavna ma- nastsska’ Komplekoa u Rus lavra Alessandra Nevslog Sankt~ TBeterburgu. Bllo je prattigno potrebno da njegova nova. presto- poput Kijeva 1 Motkve — povecana ¢ jednim velikim anastirom, bal kao fio Je bllo od suBtinslog znaéaja za stabllnost {matt detavnu erkvu, Tako Je Petar sazidao evo) manastit; nazvavSt ga po Aleksandra Nevskom, sveci-pokrovitelju Senkt-Peterburge Peeing podrucia Neve. Svetiteljeve most! su dostojno prenete iz Viedimira da budu Javao izlofene, ali ne u Moskvi vee w Novgoro- diy a aatim preverene nz reku f jezero da kkonaéno bud ponove sahranjene u Senkt-Peterburgu, novo) kapifi prema Zapadu, Car fe aredlg da se eveifelj ubudhice ne sia kao monah ved kao tatnile, @ a ce slavi 90. Jula, na dan Petrovog tgovora sa Svedskera, Arhi- {elionstt stil manastira&teologja koja & se tase predavati unje- gove} bogoslovii bice umnogeme vite eapadat 0 riid. Poteet racionalisticke, svetovne misli mogu se uotiti u delima ‘rojice Rusa iz Petrove ere — od kojih je svald pristupso intelek- falnim problemima 's ovozemaljske osnove.prakliéne delatnost ‘onog fipa koji je Petar podotica "Apoteker Dimitrije ‘Tveritnov bio Je jedan o mnogih Yudl sa rmediciaskim znanjem, koji se dovedeni u Moskva pre utemeljenja prve ruske bolniee, 1709, godize. Kao rodent Rus iz oblnjeg Tvera, Iratare, pleistitho Interesovanje bilo Je mnogo vinlje — jer Je potregu 22 {Sgubljenln hestcanakim jetinetvem, povenivalo ea sraganjom a pevoblinizn ‘Srrodaim~ ealkom oll je, navoddo, posiejac pre Adamovog pada 1 D0- ‘reine. jevieima (0 oveme vial jednu)anatajnu Enjigu @ifo ladavante pred- Holl, B Aatett, Conguagy, Man and Konowledge tm the ‘Sisteenih and ‘Seventsenth Centiry) THeinrien Lindolph, Kofi Jo tedao pevu sistomatsk ftampana gramattin ruskog jealta (Grommétiea Russiey, Oxtors. 1696; prestampano, B. Unbesaun, Sin, O&tort, 1080), prvoblino Je olize u Rusifu u potragt a novim mogweno- Hila ponommog tiedinsevania Areconaiog avetu. Kao Svedanin 3, Sparwen- Ind (o home vigi C. Jaccbuwsky, J. G. Sparwenfeld: bidrag till en brograt, Stocalioim, 02a, mnroeito s0—7, nfegoy pedetel} 1 Jediol drug!” matajen Zapudal Pfouavalae Tuskog jerks 0 sedamnaestom veku, Ldotph se lato Groutsvanga Jentka pretemno fe railoenih tasloga (edi D- Chishoveky, »Der Recs Ar Ht. Pranet tn Halle uni seine slavstiechen Studiene, SPR, 3osle njegove smrti. Cale i tada, ima- la je izvanredno dejsivo, jer je i dalje bila decenijama ispred svog vyremena. Za razliku od’ Glzcljevog Sinopsisa, koji je prvih godina osamnaestog veka osizo temeljaa istorija Rusije, Tatistevijeva Isto- rija bila je nauéno delo koje je tezilo da piscevo poznavanje geo sratskih i vojnih problema poveze sa krititkim, uporednim ispitiva- jem rukopisnih izvora. Uz to, njen ell} je blo neskeiveno svetovan: da pribavi korisno temeljno Stivo onima koji ge bave zatovanjem { ‘dréavnistvom, Ne samo 3to je njen Kontekst bio osloboden tradicio- naine zaokupijenosti svetom istorijom i genealogijom, veé je, Zale oslobodena usko ruske usredsredenosti, polrugavajuel da ukljuel isto- riju nerusidh naroda carstva. Uvela je jednu opisnu shemu perio- dizacije, branila neograniéeno samodrstvo kao jedini oblik viada- vine prilagoden zemiji velidine i slogenosti Rusije, 1 uopite, posli- Bila je kao wzor za mnoge potanje sintezne istarije Rusije™ Postoji neka vrsia kontinultets demedu viadavine Petra i ca- rice Ane, najzatajnije medu njegovim neposrednim naslednicima. Za njene vladavine, tokom tridesetth godina, nastavio je da preov- laduje uticaj baltiékih Nemaca, Bartolomeo Rastreli (Rastrel!), sin livea i vajara koga Je Petar doveo u Ruslju, izgradio je nov Zimsku palatu — prvu stalnu carsku rezidenclju w nove} presto- nici — ali je vide svog dara rosvetio zidanju move palate za cari Ginog miljenika Birona, mnogo milja zapadnije, u Mitauu (Jeigevi), u Kurlandiji, Sankt-Peterburg se joS smatrao Svojevrsnim muenim gamnizonom 2a oficire-placenike, Dyorski Zivot u novo} prestonici { dalje su obeledavali primitivnost i prostakluk. Kao 1 Petar, Ana ‘se za razonodu oslanjala na kepece i nekaze, i uzivala je da se spree sa tradicionalnim ceremonijama i dvorskim lignostima. Verovatno najupadijivija nova gradevina ajene vladavine bila je velika ledena palata koju je podigla na Nervi, tokom oftre zime, godine 1730— 1740. Osamdeset stopa duga 4 trideset tx! atope visoka, palata je scone Sad," SSSR nae nore tedanie x sautnim sanomienans, Tal. evljevog. dala, Weropus poccusra, Mi, 1aG2, 3 toma, (dodats sleds). 23 favrsnu rehabilitaciju ‘Tatisteva peste prethodnos preutivos sovielaor noe. ‘Sipunla “oplteg. nauenog, gancmerivaaja. ish M. ‘Tirxonnmpom, acre Ehummiey Tansatens, Hl, 1040, be, 6 49-96 ) bibliogreija 1821 28 pode robnije rarmatranje Tatséevijeve Itorije vidi Heueut, Meropuorpaciun 228 ‘202 I napomene. ‘Takode vidi C. Grau, Der. Wirtschaftsonganacion, Stzcts- mann und Wissensohafier asi) Ne Tatler (ss6—750), 1062. 28 raz- utzanie Tatiiéeva u konlckstu niesove saradnje s -ucenom gatdon= a= Yaz Koji Je upotreblo Prokopovie) wal Plekhanov, History of Social Thou, 88118; T narotito o njihovem popularsanju nauénin fesse) UL. Eman Yeux apyacsoa’ je upocserscemere) It meas VI, 163, Be. 230