URF Rudarskog Istraznog Rada K 1025

Упрошћени рударски пројекат рударског истражног рада олова,
цинка, бакра и пратећих метала "Челебићи" – Фоча
Инвеститор: "Western mining" доо Бања Лука
ПРИЈЕДОР, децембар 2023. године

Упрошћени рударски пројекат рударског истражног
рада олова, цинка,бакра и пратећих метала
“Челебићи” – Фоча
ГЛАВНИ ПРОЈЕКТАНТ:
Др Слободан Мајсторовић,
дипл. инж. рударства
__________________________
ДЕКАН
Проф. др Свјетлана Средић,
___________________________
Пројекат број: 21/1.968/23

29.12.2023. године, Приједор
НАЗИВ ПРОЈЕКТА: Упрошћени рударски пројекат рударског истражног рада
олова, цинка,бакра и пратећих метала "Челебићи" – Фоча
ИНВЕСТИТОР: "Western mining" доо Бања Лука
САРАДНИК НА ИЗРАДИ: Душко Торбица, дипл.инж.рударства

Упрошћени рударски пројекат рударског истражног рада олова, цинка, бакра и пратећих
метала ''Челебићи''-Фоча.
ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА
tiocijallsLlr.ika Republlka Bg"!1. 1 tlercegcnrlna
nrpuill,ier<r KoMrrET zA,.ENERGrlrrKU r rNDUsrRrJtt
KOMISIJA ZA STRUENE ISPITB IZ RUDARSKE STRUKE
SARAJEVO
BroJ :
r4-15t-lg',tn9
DaLum:
5 .I. reg
Na osnovu 6lana 123. zakona o rudarstvu ("Slu7be-

nl- llst sRBl-H", b;; a/gol I dlana 3. Pravllnlka o na4lnu l- proqra-
il ;;i;gipjr "truunlh.l-spita za rukovodjenje tehntdktm posloulma u
r"alrstvo' ('StrrZU"ti f f SRBIH", broj: 24./'18) Republldkl komitet
=t
I industrfju izdaje slljedeCe
"i- "tr"tg.ttku
UV.IERENiIE
rtostrllElESli los.letrovo
Fazl-v organa em Je zaPos
potagao Je ?3f Soa1"g stru6nt_ tsptt za obavljan1e
poslova te jenja-u rudarstw pred Ispltnqn kqnlstjom
i.p"rffft" nergetiku 1 tndustrtju - SaraJevo.
Prerna ocjenJ. tspltne komleLJe.
traJotorovld Du6aua .Slobotlsn

----Ip.reqlrneroUevo lme l- tme)
polo*lo-!E je stru6nl- LsPtt
Sekretar
SOCIJALISTTCKA FEDtrRATIVN.A REPI.]
BI-{KAjUfiOSI'AVi'}A
sccIlALI$TcKA nEpuBLII{'s' bQSN{ I HtsRcrGo1il}lA
UNIVTRTITET U TUZLI
ftr,[AR$l(0-EE0L0s{l I}ISTIIUT t r&t,$tI lI Ti}ILI
&uI}{R$l{8-E[SI-S$f,1 rAK*lilm u T]ltrLl
ffiptffiM&
STUDIIU Z.{ S{J(ANIE Y}sOlTT SBREM]: NA
l:usAa$lto-Gfl*t-ty*gou r&$lllxrru LI Tl-uLI
REKTOR UN}VERZ]TI:1'T\ I I]EKAN.I{lII)ARSKO-OCOT-O5I<OC-,-

uriat*lt ul'{lvf;auirf,rA 1 svall}'l
FA$}LTgTA llxruepznrrA u TUZLL
p0TplsrxA p*TYil$t"1'r.i ilA trs
lfr,alstsre$ffi $ls'.hm$m',m
'
nqi<ltuz" {}l}STnN&
R{}sEt'l 96. IULA 1s54" lioDINr U 'l-uesTu I fierycry?}r-1Yl:
^,r&x',
GnACa.$ICA. socIIALlsrleEA l{fl}us''lltA BssNA

z&vQs}CI snlDit zA sirlcANllr vlsoxr $lll2P'l'{E t'lA ]ilTirylx(}M
ffiffi ourr*osuo*K5rr_OilrAcr0btr sHiHr trA r?unryry::!::Y.:
*lrt:mnaxuLTETuuruzl-l,DANAge"suprElqnllAtg?s'Go{}ll\i-ElT1Mr
tsvu ,tlRapl$aNr ist'ove zA STlf,ANlr D{pLol"'{l: {) vI$ol(ai
isirux',o
slll?En{l
--'oi'tA" I{CIt0M $Tt*n sv*t"
NA QSNGI]U TOGA IZDAIT I{U $A otr',{ txpi
,FI?,q.vA ppEDVlstsNA zA*(ol'i{}1\*' l(A l stpu*st }'}AZiv
$tpLomglBAIU!' lrqf.ESJ.FAR ffi usleffisTvA

U TtaE 91. Eiecefirbra 1$78' g*dine
Brsjr $:tPJ?*.
&ii&it{}$
S1'EAN
lrslvraz"rarire ,.*Tr_- .i , *
l*;
.;-f ' . j '{.{:t.'p':: ''.*.
..
.er*l Ai'ft*rr*:t tlt*rLl*ie
САДРЖАЈ
ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Рјешење о регистрацији;
Лиценца за израду рударских пројеката;
Увјерење о пoложеном стручном испиту аутора Пројекта;
Диплома аутора Пројекта;
Ревизиона клаузула;
1. УВОД И ПОДЛОГЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ................................................................................ 1

2. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА...................................................................................... 4
3. УКЛАПАЊЕ ПРОЈЕКТОВАНОГ РЈЕШЕЊА У ПРОЈЕКТНА РЈЕШЕЊА ГЛАВНОГ
ИЛИ ДОПУНСКОГ РУДАРСКОГ ПРОЈЕКТА ................................................................................. 7
4. ТЕХНИЧКО РЈЕШЕЊЕ ЗАДАТКА СА ПОДАЦИМА О ЛОКАЦИЈИ ................................ 8
4.1. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ........................................................................................... 8
4.2. СТРУКТУРНО-ТЕКТОНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................................ 10
4.2.1. Показатељ квалитета стијенске масе (RQD систем) .................................................. 11
4.3. КЛИМАТСКЕ ПРИЛИКЕ ........................................................................................................ 13
4.4. ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ........................................................................... 13
4.5. САОБРАЋАЈНЕ ВЕЗЕ ............................................................................................................. 14
4.6. ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ...................................................................................... 14
5. ТЕХНИЧКИ ОПИС НАЧИНА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА .......................................................... 15
5.1. ДЕФИНИСАЊЕ УЛАЗНОГ ПОРТАЛА ................................................................................. 15
5.2. АНАЛИЗА СТАБИЛНОСТИ УЛАЗНОГ ПОРТАЛА И ИСТРАЖНЕ ПРОСТОРИЈЕ У
ПРОГРАМУ .......................................................................................................................................... 17
5.3. ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈЕ УЛАЗНОГ ПОРТАЛА ........................................................ 23
5.4. ПОЧЕТНА ФАЗА ИЗРАДЕ РАДНОГ ПЛАТОА НА КОТИ 1025 ....................................... 27
5.5. ИЗБОР ВЕЛИЧИНЕ И ОБЛИКА ПОПРЕЧНОГ ПРОФИЛА ПРОСТОРИЈЕ ..................... 28
5.5.1. Подграђивање подземних просторија ......................................................................... 28
5.5.2. Прорачун бетонске подграде ....................................................................................... 38
5.5.3. Поступак уградње бетонске подграде ......................................................................... 39
6. ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ПОПРЕЧНОГ ПРЕСЈЕКА ПРОФИЛА .......................................... 41
6.1. ТЕХНОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ПРОСТОРИЈЕ.............................................................................. 45
6.2. МИНИРАЊЕ ............................................................................................................................. 51
6.3. ПРОВЈЕТРАВАЊЕ РАДИЛИШТА ........................................................................................ 58
6.3.1. Начин и мјесто постављања сепаратних вентилатора ............................................... 61
6.4. ОДВОДЊАВАЊЕ ..................................................................................................................... 62
6.5. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ПРИ ИЗРАДИ ПОТКОПА ............................................................ 63
6.6. СНАБДИЈЕВАЊЕ ПОГОНСКОМ ЕНЕРГИЈОМ .................................................................. 63
6.6.1. Снабдијевање дизел горивом ....................................................................................... 63
6.6.2. Снабдијевање компримираним ваздухом ................................................................... 64
6.6.3. Снабдјевање електричном енергијом .......................................................................... 64
6.7. СНАБДЈЕВАЊЕ ТЕХНИЧКОМ ВОДОМ .............................................................................. 64
7. ТЕХНО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ОПРАВДАНОСТИ ИЗРАДЕ УПРОШЋЕНОГ
ПРОЈЕКТА И ПРЕДМЈЕР .................................................................................................................... 65
8. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ОКОЛИНЕ И ЗAКOНСКA РEГУЛAТИВА .......................................... 68
8.1. УТИЦAJ РУДAРСКИХ РAДOВA И OБJEКAТA НA ЖИВOТНУ СРEДИНУ................... 69

9. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ ...................................................................................................... 74
9.1. ОПШТЕ И ПОСЕБНЕ МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ ........................................................... 74
9.2. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ИЗРАДЕ МИНСКИХ БУШОТИНА И МИНИРАЊА ................. 75
9.3. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ПОДГРАЂИВАЊА ........................................................................ 76
9.4. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ УГРАДЊИ БЕТОНСКЕ ПОДГРАДЕ ........................................... 77
9.5. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ ТРАНСПОРТУ И ДОПРЕМИ РЕПРОМАТЕРИЈАЛА................ 77
9.6. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ПРОВЈЕТРАВАЊА ЈАМЕ............................................................. 78
9.7. МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ ........................................................................................................... 78
9.8. МЈЕРЕ ПРОТИВПОЖАРНЕ ЗАШТИТЕ................................................................................ 79
9.9. ПОСЕБНЕ МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ................................................................................................. 79
9.9.1. Заштита од изненадног зарушавања............................................................................ 80
9.9.2. Заштита код рада са ангажованом опремом ............................................................... 81
9.9.3. Заштита код извођења радних операција бушења и минирања................................ 81
9.9.4. Лична заштитна средства ............................................................................................. 82
СПИСАК ГРАФИЧКИХ ПРИЛОГА
Прилог 1. Локација истражног поткопа на коти 1025 са геологијом
Прилог 2. Истражни поткоп К1025
Прилог 3. Радни плато и улазни дио (портал) истражног поткопа К1025
Прилог 4. Попречни пресјек улазног портала и истражног поткопа са бетонском

подградом
Прилог 5. Шема улазног портала са бетонираним почетним дијелом поткопа
Прилог 6. Шема распореда минских бушотина на челу истражног поткопа К 1025

ТЕКСТ ПРОЈЕКТА
1. УВОД И ПОДЛОГЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ
Правно лице, Инвеститор "Western mining" д.о.о. Бања Лука, је вршило детаљна геолошка
истраживања у оквиру простора лежишта Челебићи у периоду од 2014. до 2017. године.
Ова истраживања су довела до веома повољних резултата према којима су обрачунате,
потом и признате А, B и C1 резерве у износу од око милион тона. Након потписивања
Концесионог уговора, концесионару "Western mining" д.о.о. Бања Лука, одобрено је
експлоатационо поље олова цинка и пратећих метала бакра и сребра "Челебићи" општина
Фоча, рјешењем бр. 05.07/310-165-1/19, дана 15.04.2019. Ова чињеница, као и геолошки
услови, довели су до логичне заинтересованости Инвеститора за доистраживање у циљу
повећања рудних резерви. Ради потреба истраживања у оквиру подручја Челебићи,
предузеће "Western mining" д.о.о. Бања Лука је 14.02.2015. године потписало Уговор о
пословно - техничкој сарадњи, бр. 1402-ПДГИ/13, са предузећем "Антимон" д.о.о. – Бања
Лука, који између осталог обухвата и израду "Пројекта детаљних геолошких истраживања
олова и цинка и пратећих метала бакра и сребра у експлоатационом пољу Челебићи код
Фоче за период 2023-2024 године", као и Уговор о геолошким истраживањима бр. 2005/13
од 20.05.2015. године. Границе експлоатационог простора, одређене су "Уговором о
концесији за експлоатацију олова, цинка и пратећих метала бакра и сребра на лежишту
Челебићи, општина Фоча" закљученог дана 18.01.2019. год у Бањој Луци. Унутар
експлоатационог поља, јавила се потреба за доистраживањем на локалитетима Вишевина,
гдје су Елаборатом о резервама из 2017. године, овјерене резерве C1 категорије, Среденик
и Орлујак, гдје су овјерене резерве А+B+C1 категорије, те се приступило изради Пројекта
детаљних геолошких истраживања ради прекатегоризације постојећих резерви, и
добијања детаљнијих информација о гелошкој грађи лежишта и квалитету минералне
сировине. Друштво са ограниченом одговорношћу за производњу, промет и услуге
"Western mining" са сједиштем у Бањој Луци, а са већинским власничким удјелом
компаније "Mineco Ltd", има за основни циљ да се бави експлоатацијом руде олова, цинка
и бакра и других минералних сировина на простору Републике Српске. Треба истаћи да
компанија "Mineco Ltd" већ дужи временски период фигурише као успјешна
интернационална фирма, која се управо и афирмисала у пословима везаним за
експлоатацију и прераду руда олова, цинка и бакра, као и продајом њихових концентрата.
Такође, ова компанија у оквиру своје групације посједује и неколико активних
профитабилних рудника на територији бивше Југославије.
Подлоге за израду Упрошћеног рударског пројекта рударског истражног рада олова,

цинка, бакра и пратећих метала "Челебићи" – Фоча су:
• Упрошћени рударски пројекат рударског истражног рада олова, цинка, бакра и

пратећих метала "Челебићи" – Фоча, мај 2023. година.
• Топографска карта терена и
• Пројектни задатак.
1/82
ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК
"Western mining" д.о.о. Бања Лука

Булевар Војводе Степе Степановића 181б, ПП13, 78000 Бања Лука, Република Српска
tel/fax: +387 51 236 202, www.minecogroup.com
Назив пројекта: Упрошћени рударски пројекат рударског истражног рада олова, цинка,
бакра и пратећих метала "Челебићи" – Фочa
Овим пројектом треба ријешити:
1. На локалитету Вишевина II, у циљу додатног дефинисања лежишта, потребна је израда
истражног поткопа лоцираног на коти 1025m.n.v. Укупна пројектована дужина јамских
истражних радова је 180 m, а из поткопа треба да се израде истражни ходници (кверови)
управно на правац поткопа по рудним структурама (рудним жицама) у укупној дужини од
по 5 m, чиме би укупна планирана дужина била око 240 m.
2. Локацију приручног складишта експлозива за потребе извођења пројектованих радова.
3. Провјетравање јамских просторија у фази њиховог извођења и извођења истражних
бушотина.
4. Одводњавање.
5. Мјере заштите на раду у току извођења предметних радова.
Пројекат урадити у складу са важећим законима и прописима који регулишу ову област и
на основу Пројекта детаљних геолошких истраживања олова, цинка, бакра и пратећих
метала на истражном простору "Челебићи" код Фоче, из марта 2023. године. Почетне
координате пројектoваног поткопа су: Y_6582073; x_4804990, а крајње: Y_6582135;
X_4804821. Поред тога, координате контејнера за смештај експлозива су: Y_6581964;
X_4805022.
Поткоп се израђује кроз стијенски масив који је састављен доминантно од андезита и
дјелимично диорита, који имају различите физичко-механичке особине. С обзиром да на
овом дијелу нису рађени тестови на физичко-механичка својства стијенског масива,
употребљена је информација добијена из процеса истражног бушења, током кога је
перманетно вршено RQD мjерење сваког бушеног интервала. Добијена је средња
вриједност од 38.33% што радну средину сврстава у слабу. За прорачун су употребљене
све мjерене вриједности околних бушoтина у вертикалном дијапазону од 50m, по 25m
испод и изнад замишљене трасе поткопа. На локалитету се не очекује већи прилив воде
при извођењу јамских радова. Поткоп се израђује са генералним падом од 5 промила
према излазу, како би се омогућило гравитацијско одводњавање поткопа. Профил поткопа
је нискозасвођен површине 9-10 m2. За подграђивање поткопа предвиђена је дрвена или
челична лучна тродjелна подграда са потпуним залагањем кровине и бокова дрвеним
залагачима. Претпоставка је да је неопходно подградити око 30 % јамских просторија. У
широј околини предметне локације је урађена детаљна топографска карта са
еквидистанцом од једног метра и извођачу радова ће бити на располагању.
Микролокалитет на коме је потребно урадити истражни рад се налази у својини јавног
предузећа шумарство ”Шуме Републике Српске”. Логистика: На локалитету постоји
2/82
обезбеђена техничка вода за потребе бушења. На локалитету не постоји могућност

прикључења на електричну енергију. Смештај радника је могућ на локацији насеља
Челебићи које је удаљено око 6 km од лежишта Вишевине односно локације поткопа.
Одговорно лице: Сава Мандић

______________________
3/82
2. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА
У циљу утврђивања резерви одговарајућих категорија олова, цинка, бакра, и

пратећих метала, добијања података о геолошкој грађи лежишта, одређивања
квалитета руде, испитивања технолошких карактеристика исте, те утврђивања
осталих параметара лежишта неопходних за признавање резерви и
пројектовање експлоатације, предвиђено је извођење рударских истражних
радова и то израда истражног поткопа лоцираног на коти 1025m.n.v. Укупна пројектована
дужина јамских истражних радова је 180 m, а из поткопа треба да се израде истражни
ходници (кверови) управно на правац поткопа по рудним структурама (рудним жицама) у
укупној дужини од по 5 m, чиме би укупна планирана дужина била око 240 m.
Како је почетак радова са површине терена посебно је обрађена израда портала и
почетног дијела просторије чија ће носећа конструкција бити од армираног бетона.
На основу досадашњих истраживања у подручју лежишта Челебићи утврђене су билансне

резерве полиметаличне руде цинка и олова, са промјенљивим садржајима сребра и бакра.
Истраживање, које се планира, ће се извести у циљу добијања параметара о: −
морфологији, залијегању и начину појављивања корисне минералне сировине; −
прекатегоризацији обрачунатих резeрви; − тектоници и степену њеног утицаја на
размјештај минерализације; − утврђивање економски интересантних наслага минералне
сировине; − повећањем утврђених резерви А, B, C1 и C2 категорије у лежишту Челебићи;
− свим осталим факторима геолошко-економске оцјене лежишта, који су база за
признавање билансности утврђених резерви.
Циљ је након изведених детаљних геолошких истраживања, а према члановима 41., 42.,
44. и 45. Правилника о класификацији и категоризацији минералних ресурса и вођењу
евиденције о њима (''Сл. гласник РС'', бр. 92/14), који дефинишу услове истраживања
олова и цинка доказати додатне билансне резерве.
Реализацијом овог пројекта Инвеститор ће добити информације као што су: (врста,
количина, квалитет, тип орудњења и положај рудних тијела олова, цинка, бакра и
пратећих метала и друго), затим о геотехничким и хидрогеолошким карактеристикама
присутних литостратиграфских чланова, као и о могућности експлоатације минералних
ресурса, о економичности и рентабилности производње а у функцији тржишта, те о
осталим параметрима важним за рад будућег рудника.
На наредној слици дат је приказ експлоатационог поља Челебићи на топографској карти.
4/82
Слика 2.1. Топографска карта експлоатационог поља Челебићи
5/82
Слика 2.2. Топографска карта са приказом микролокације гдје је потребно урадити

истражни рад
6/82
3. УКЛАПАЊЕ ПРОЈЕКТОВАНОГ РЈЕШЕЊА У ПРОЈЕКТНА

РЈЕШЕЊА ГЛАВНОГ ИЛИ ДОПУНСКОГ РУДАРСКОГ
ПРОЈЕКТА
Овај Пројекат је саставни дио одобреног Пројекта детаљних геолошких истраживања

олова, цинка, бакра и пратећих метала на истражном простору "Челебићи" код Фоче, из
марта 2023. године, а рударски радови који ће се изводити по овом Пројекту не одступају
од постојећих подземних просторија на којима је такође предвиђена и њихова
перманизација.
Рударски радови (истражне просторије) ће се уклапати у пројектна рјешења будућег
рудника (рудник са подземном експлоатацијом).
7/82
4. ТЕХНИЧКО РЈЕШЕЊЕ ЗАДАТКА СА ПОДАЦИМА О ЛОКАЦИЈИ
Експлоатационо поље "Челебићи'' је приказано на слици 2.1. и лоцирано је на удаљености

25 km ваздушном линијом југоисточно од Фоче и дефинисан је координатама граничних
преломних тачака, како је дато у табели бр. 4.1.
Taбела 4.1. Координате граничних преломних тачака експлоатационог поља "Челебићи''
Тачка y x Тачка y x
1 6.583.415,75 4.807.054,53 13 6.584.475,39 4.804.014,16
2 6.579.654,03 4.805.510,74 14 6.584.406,26 4.804.032,66
3 6.579.613,82 4.804.786,49 15 6.584.277,29 4.804.354,66
4 6.579.474,92 4.804.197,34 16 6.584.752,60 4.804.564,39
5 6.582.820,13 4.799.650,81 17 6.584.937,81 4.805.086,52
6 6.585.940,00 4.801.708,00 18 6.584.760,00 4.805.303,00
7 6.585.348,83 4.802.063,93 19 6.584.886,62 4.805.879,62
8 6.585.025,46 4.802.429,43 20 6.584.844,11 4.806.322,17
9 6.584.666,53 4.802.880,40 21 6.584.691,24 4.806.322,49
10 6.584.782,57 4.803.435,64 22 6.584.431,59 4.806.420,31
11 6.584.663,83 4.803.928,37 23 6.584.027,16 4.806.559,34
12 6.584.562,40 4.803.946,49 24 6.583.723,01 4.806.602,94
Површина експлоатационог поља износи око 27 километара квадратних.
4.1. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Геолошка грађа експлоатационог поља "Челебићи" је релативно једноставна. Терен у коме

је формирано лежиште је изграђен од вулканита са анизијским кречњацима у подини и
ладинским кречњацима у повлати. У оквиру вулканске серије средњег тријаса, у
отвореном дијелу лежишта, констатовано је да је главна маса изграђена од андезита,
масивних или плочасто лучених, и у већој или мањој мери измјењених. Углавном су
зеленкастосиве боје и порфирске структуре са нејасним облицима фенокристала.
Микроскопским испитивањима утврђено је да је састав основне масе андезита
фелдспатски и да је криптокристаласте структуре, рjеђе пилотакситске. Количина
фенокристала варира у границама од 10 - 25%, а чине их плагиоклас, пироксен, амфибол,
спорадично биотит и кварц. Од акцесорних минерала уочени су апатит и рудни минерали.
Карактеристична је интензивна серицитизација по основној маси, хлоритизација претежно
по бојеним минералима и око жица и прожилака, а честа је и силификација у цијелој
стијени. Рудне жице су изграђене од пирита, сфалерита и галенита и местимично
макроскопски видљивог халкопирита у сфалериту. Ријеђе су жилице изграђене само од
пирита и халкопирита. Андезит је интензивно импрегнисан пиритом, ријеђе галенитом,
сфалеритом и халкопиритом. Јака тектонска активност проузроковала је велику
варијабилност расподјеле метала, као и појаве јалових блокова у рудним жицама.
Дистрибуција метала је генетски предефинисана структурно-тектонском деформацијом
послије вулканске активности. Пут рудних раствора, као и простори најинтензивније
минерализације су отворени, а тиме и најпроводнији преломни, пукотински и прслински
системи. Канале за рудне растворе у чврстој средини андезита отворила је тектонска фаза
8/82
која је избила после формирања андезита у карактеристичним екстензивним тектонским

условима, у вријеме отварања средњетријаског тектонског гребена. Тадашња тектонска
ефективна порозност и пермеабилност за рудне хидротерме одражава се у степену
хидротермалне промјенљивости андезита у зони рудне минерализације. Већи је степен
хидротермалне промјенљивости стијена уз рудне жице и тектонске канале који су
доводили хидротерму. Геомеханичка својства сукцесије чврстог андезита условила су, у
екстензијским условима, формирање већег броја субпаралелних пукотина. Везни преломи
и пукотине између превладавајуће екстензије, под правим углом на генерални пад
најзначајнијих рудних жица, дефинишу и варијабилност садржаја метала у том правцу.
Блокови чврстог андезита, који нису захваћени тектонским деформацијама, нису имали ни
тектонски порозитет и због тога нису ни хидротермално промјењени а ни
минерализовани. На лежишту "Челебићи" издвојено је више рудних тијела и рудних жица.
Орудњење олова, цинка и пратећих метала бакра и сребра се јављаја у три основна
облика, а то су:
1. Минерализоване жице у измјењеним вулканским стијенама (проспекти Вишевине,
Руднице Рајковићи и Орлујак) - Pb-Zn минерализација се јавља расејана у калцитским
жицама, али по некад и у сулфидним жицама масивне текстуре са грубозрним кристалима
сфалерита и галенита, најчешће се јавља у штокверкним зонама. ИСИ-ЗЈЗ је општи правац
пружања минерализације са падом ка ССЗ на Орлујку и Вишевини, а ЈЈИ на Рудницама.
Ширина такве зоне може бити и до 200 m (више субпаралелних штокверкних зона
дебљине до 20 m са слабом дисеминацијом између). Најдуже појединачне жице праћене
су бушотинама у дужини од 200 m на Орлујку и чак око 600m на Вишевини. По паду и
пружању ове жице често мjењају ширину и формирају сочива значајних димензија. Зоне
око жица обично имају штокверкно-импрегнациони тип минерализације, са потенцијално
економским садржајем, али понекад могу бити и потпуно јалове. Минерализација је
локално пресјечена млађим расједима.
2. На контакту анизијских кречњака и интензивно силификованих андезита налази се
рудно тело благог пада, изразито тектонизирано са значајним садржајем цинка. Овакво
рудно тијело је идентификовано на локалитету Среденик.
3. У мермерисаним анизијским кречњацима налазе се олово-цинкана рудна тела, доста
неправилних облика. Сулфиди су депоновани по пукотинама и прслинама и карстним
шупљинама у кречњаку – метасоматски тип орудњења. Овакве појаве имамо на
локалитетима Селиште и Среденик и за сад су слабо истражене.
Орудњење на локалитету Вишевина, где је потребно урадити јамски истражни рад је у
систему рудних жица. Наиме, у питању су масивне пиритске жице у јако серицитисаним
андезитима. У овим жицама су честа гнезда и нагомилања галенита и сфалерита. Дебљина
ових жица варира од 30 cm па до 4 m а околни андезит је често прожет калцитским
жилицама са појавама сулфида, али и масивним сулфидним жилицама милиметарског до
центиметарског реда величина.
9/82
4.2. СТРУКТУРНО-ТЕКТОНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Тектонске структуре подручја "Челебићи" су саставни дио Дурмиторске тектонске

јединице, са свим њеним карактеристичним структурним елементима. Поједини расједни
системи су значајни за минерализацију у лежишту, као путеви кретања рудоносних
раствора. Можемо издвојити четири главна система расједа и то: Коритнички, Рибнички,
Мједенички и Динарски, који дијеле рудно поље на тектонске блокове. До момента
формирања лежишта, тектонска консолидација рејона била је потпуно завршена и рудни
процес се одвијао у условима општег стишавања тектонске активности, без битних
смицања по расједима. На тај начин руда је одлагана на готову фрагментацију блоковске
структуре (Ј. С. Шихин и М. Манојловић 1976). У склопу општег структурног плана
лежишта и распореда напона и деформација, који се нису битно мјењали кроз геолошку
историју, улоге расједа појединачних система су следеће:
Коритнички систем – усљед првобитно хоризонталних смицања, расједи овог система
нису погодни за кретање раствора, али имају одлучујући утицај на формирање плана
деформација у рудном пољу. Руптуре овог система сијеку наборне структуре под
приближно правим углом, односно пружају се ЈЗ-СИ уз стрме падове ка СЗ и ЈИ. Ово су
најмлађи расједи и сјеку и смичу расједе остала три система. Значајни расједи у овом
систему су вишевински, ријечки, дебелопоточки (малоријечки), вјетренички, демарски,
везолински, бабиногајски, коритнички и многи други.
Рибнички систем – улога тих расједа као доводних рудних структура је очигледна због
присуства хидротермалног метаморфизма и услед карактеристичног косог карактера
првобитних смицања. Њихов утицај на измјену плана деформација у блоковима је мање
значајан. Хоризонтална кретања по овим расједима су и до 400m. Расједи приближног
пружања север-југ (меридионални) са малим отклоном ка ССЗ, што значи да су у односу
на шарнирске линије главних набора, дијагонални (под углом око 45 степени). У систему
су најзначајнији (првог реда) рибнички и поповдолски (изван истражног подручја), а
значајнији су и равногорски, куновички, крњојелски и гранитски расједи. Расједи овог
система најчешће су субвертикални са израженим компоненталним кретањима и по
хоризонтали и по вертикали. Главни расједи рибничког система имају значајне улоге у
контроли размјештаја магматских тијела и руде при чему су интрузивна тијела и
орудњење локализовани најчешће на некој удаљености од тих расједа. Расједи овог
система, уз ријетке изузетке, смичу расједе прва два система.
Мједенички систем – расједи овог система имају главну улогу у простору размjештаја
рудних тела у оквиру блокова. То је условљено најпогоднијим вертикалним типом
првобитних смицања и присуством поновних обнављања хоризонталног правца смицања
са малим амплитудама. У цјелини расједе овог система очекујемо као главне доводне
рудне канале, што се потврђује наиласком просторне везе свих рудних појава са расједима
датог система и размјештајем главних економских резерви на локалитету Орлујак у
кровини Мједеничког расједа. Хоризонтална кретања ових расједа су од 100 до неколико
стотина метара а вертикална до 100m. Правац пружања ових расједа је исток-запад (са
отклоном ка ЗЈЗ-ИСИ), падају под средњим угловима ка сјеверу до јако стрмо ка југу.
Сматра се да расједи овог система у неким лежиштима и појавама имају значајну улогу у
распоређивању руде, односно да ти расједи представљају јужне границе
10/82
распрострањености орудњења. Већина расједа мједеничког система формирана је унутар

блокова ограничених крупним разломима динарског и рибничког система при чему сијеку
оне прве. Динарски систем – као и расједи Мједеничког система обилују погодним
примарним морфолошким карактеристикама и карактером нових обнављања смицања,
што у цјелини дозвољава да их сматрамо дистрибуирајућим структурама рудних
минерализација у оквиру блокова. Расједи овог система су најстарији и смицани су
поремећајима свих других система, пружају се у правцу СЗ-ЈИ. Два најмаркантнија
расједна система: расјед Љубишње на СИ и сjеверу и расjед на ЈЗ, заједно са
меридионалним поповдолским, представљају геолошке границе шупљостијенског рудног
поља коме припада и цијели истражни простор. Расједи динарског система на СИ крилу
антиклинале Љубишње падају заједно са главним разломом Љубишње на СИ под углом од
45 до 75 степени, док они на ЈЗ крилу падају веома стрмо на ЈЗ. У оба случаја то су
нормални расједи. Према досадашњим испитивањима главни расједи динарског система
углавном нису мјеста локализације рудних тијела, али то јесу неки мали унутар блоковски
расједи. Доказано је међутим да су два највећа расједа, коњскопољски и разлом Љубишње
руднодоводне структуре, а први је послужио и за довод магме (у зони утицаја налази се и
највећи број и највећа субвулканска тијела). Примјећује се просторна повезаност рудних
појава са сноповима руптура нижег реда при чему структуре овог система имају често и
улогу локализатора орудњења.
4.2.1. Показатељ квалитета стијенске масе (RQD систем)
Показатељ квалитета стијенске масе RQD, дефинисан је као проценат извађеног језгра
нетакнуте стијенске масе дужине 100 mm или већих дужина Слика 4.2.1.
Намјена овог система класификације је да представља квалитет стијенске масе in- situ.
Вриједност RQD зависи од правца бушотине и може се добити на основу следећег израза:
100 xi
RQD  (%)
L
гдје је
xi - дужина комада језгра узетих из бушотине дужине 0,1 m или више,

L - укупна дужина бушотине (m).
Дужина комада језгра узетих из бушотина може се мјерити од врха једног комада узорка
до врха другог, дуж линије кроз језгро или као цијела дужина цилиндра језгра стијенске
масе. Из више разлога примјењује се метод са линијом кроз центар језгра.
11/82
Слика 4.2.1.Одређивање RQD показатеља на основу језгра узорка (по Deere и

Deere-у, 1988)
По Deer-у (1968), однос квалитета стијенске масе и RQD је приказан у Табели 4.2.1.
Табела 4.2.1. Однос између RQD и квалитета стијенске масе

RQD Стијенска маса по квалитету
<25 веома слаба
25 до 50 слаба
50 до 75 просјечна
75 до 90 добра
90 до 100 одлична
У случају да језгро стијенске масе није на располагању, RQD може се одредити на основу
мјерења растојања пукотина λ (пукотина/m), (Priest и Hudson, 1976) и у складу са тиме
изразити у следећем облику
RQD  100e 0.1 0.1  1 (%)
За λ=6-16/m, RQD се може користити у следећем облику (Priest, 1976):
RQD  3.68  110.4 (%)
RQD је употпуњен са пет параметара који чине основ за класификација стијенске масе
које се највише примјењују у рударству: RMR или система процјене стијенске масе
(Bieniawski 1973, модификована 1979) и квалитета стијенске масе, Q-систем (Barton,
1974).
12/82
Код израде подземних просторија када језгро није на располагању, а у стијенској маси су
присутни дисконтинуитети, RQD се састоји у бројању пукотина распрострањених на 1m3
стијенске масе.
Према Palmström-у (1982), однос између броја пукотина Jv и RQD може се изразити као:
RQD  115  3.3J v (%)

гдје је
Jv - укупан број пукотина на јединицу запремине за све серије пукотина у глиненој
стијенској маси (пук/m3).
За Jv <4.5, RQD=100.
За одређивање параметра Jv, не узимају се у обзир пукотине стијене које су настале услед
процеса минирања.
Важно је напоменути да RQD није добар показатељ квалитета стијенске масе у

случајевима за стијенску масу са растојањем дисконтинуитета око 100 mm. Када је
растојање између дисконтинутета око 105 mm (дужина језгра), RQD ће бити 100%, док за
растојање око 95 mm RQD ће бити 0%.
За подземне просторије великог профила, RQD је упитан параметар за оцјену квалитета
стијенске масе.
4.3. КЛИМАТСКЕ ПРИЛИКЕ
Слив Дрине рељефно је веома разноврсно подручје што прилично утиче на различитост
климатских прилика. У долинама слива влада умјерено-континентална клима, а у високим
областима влада планинска клима. Основна климатска карактеристика подручја Челебића
је условљена великом висином, те су климатске карактеристике овог подручја екстремне.
Клима је изразито планинска, са дугим и хладним зимама и обиљем сњежних падавина, а
са релативно кратким и умјереним топлим љетима. Најниже температуре су у мјесецу
јануару и фебруару и могу се спустити чак и испод - 20ºC.
4.4. ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Најзначајније позитивне рељефне форме и дубоко усјечена корита ријека и потока

(кањони Таре и Ћехотине), дају јединствену геоморфолошку слику овог простора. На
истражном простору веома добро је развијена хидрографска мрежа претежно
дендритичног типа. Површинске воде са највећег дијела терена се дренирају преко ријеке
Ријека, која извире испод гребена Љубишње (Војиновац 1.904 mnv), чије су највеће
притоке Мала ријека, поток Јеловица и Широки поток. У доњем дијелу ток Ријеке се зове
Шкопотница, која се улива у Ћехотину. Њене десне притоке су Руднички поток и
Среденик. Кречњачки терени на југозападу (Радовна) и на сјеверу (Равна Гора)
представљају карстне површи и практично су без површинских токова. Подземне издани
13/82
формиране у њима се празне преко бројних извора који се јављају на контакту са

вулканитима, који леже у подини.
4.5. САОБРАЋАЈНЕ ВЕЗЕ
До експлоатационог поља води регионални пут Фоча – Челебићи – граница са Црном

Гором - Пљевља. Пут је само дјелимично асфалтиран, и то у дијелу од Фоче ка Заваиту.
Комуникацијске прилике на самом експлоатационом пољу релативно су повољне.
4.6. ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Привредни, административни и културни центар подручја је град Фоча. Од значајнијих

јавних установа сједиште у Фочи имају: Национални парк "Сутјеска" Тјентиште, ЈП
"Српске шуме" - ШГ "Маглић", Стоматолошки факултет, Медицински факултет и
"Електродистрибуција" Пале - РЈ Фоча. Захваљујући великом шумском богатству, кључну
улогу у индустријском развоју Општине има дрвна индустрија. Метална, електро,
текстилна и друге индустрије су заступљене у мање обиму. Минерални ресурси овог
подручја су разноврсни: мрки угаљ у Миљевинском угљеном басену, гипс, лежишта
техничко-грађевинског камена (кречњаци и доломити), лежишта руда олова, цинка и
бакра. Позната су и налазишта цементних лапорца, жељезне руде, барита и опекарске
глине. Бављење становништва рударским пословима се своди на појединачне случајеве у
Руднику Шупља стијена. Експлоатација руде олова и цинка започета је пре готово шест
деценија и одвијала се углавном у подручју рудника Шупља стијена (Црна Гора). Остали
дијелови подручја су дјелимично истраживани. Иако рударство на овим просторима има
дугу традицију, Фоча и друга насеља не располажу са довољно квалификоване радне
снаге везане за ову дјелатност.
14/82
5. ТЕХНИЧКИ ОПИС НАЧИНА ИЗВОЂЕЊА РАДОВА
Истражни поткоп на коти 1025 m.n.v. се израђује кроз стијенски масив који је састављен
доминантно од андезита и дјелимично диорита, који имају различите физичко-механичке
особине. С обзиром да на овом дијелу нису рађене анализе на физичко-механичка својства
стијенског масива, употребљена је информација добијена из процеса истражног бушења,
током кога је перманетно вршено RQD мјерење сваког бушеног интервала. Добијена је
средња вриједност од 38.33 % што радну средину сврстава у слабу.
Табела 5.1. Физичко-механичке карактеристике стијенске масе
Запреминска тежина
Специфична тежина
Брзина простирања
лонгитудиналних
затезна чврстоћа
Једноаксијална
Једноаксијална
Параметри
Отпорност
чврстоћа на
Редни број
Порозност
притисак
деформа-
таласа
при
Влага
билности
директном
чврстих
смицању
стијена
w γs γz σp σz c φ E(50%) Cl
n (%)
(%) (kN/m3) (kN/m3) (MPa) (MPa) (MPa) (º) (MPa) (m/s)
1. 1,20 27,87 27,73 0,502 17,78 5,34 4,86 32 - - -
2. 0,11 27,68 26,06 5,853 9,65 2,29 2,35 38 - - -
3. 1,50 27,40 24,22 11,606 30,89 6,66 7,20 40 - - -
4. 0,32 27,99 27,94 0,179 87,69 11,30 15,80 50 48398 0,19 5446
5. 0,08 26,86 26,68 0,670 69,76 9,94 13,15 49 33571 0,23 4859
6. 0,20 30,31 30,04 0,891 105,61 10,36 16,39 55 35036 0,20 7011
7. 0,20 27,01 26,60 1,518 34,83 6,24 7,39 44 12252 0,25 4036
8. 0,21 26,95 26,75 0,742 98,75 13,45 18,20 49 33628 0,21 5541
9. 0,45 26,86 25,88 3,649 15,66 4,20 4,07 35 7699 0,32 3792
Просјек 0,47 27,66 26,88 2,846 52,29 7,75 9,93 44 28431 0,23 5114
5.1. ДЕФИНИСАЊЕ УЛАЗНОГ ПОРТАЛА
Конструкција портала у стијенској маси зависи од облика и димензија поткопа и

условљена је морфолошким условима терена.
Главни фактори који утичу на израду портала су:

- Морфологија терена,
- Геолошки и геотехнички услови стијенске масе и тла,
- Стабилност косине,
- Присуство површинских вода (ријеке, канали, и др.) и подземних вода,
- Пoложај објеката на површини (зграде, инфраструктура),
- Правац израде поткопа,
- Услови заштите животне средине,
- Аспекти сигурности (ризик од појаве лавина), и
- Сеизмички услови радне средине.
15/82
Узимајући у обзир веома брзу израду портала од посебне важности за избор техничког
рјешења су геотехнички аспекти и одређена еколошка ограничења. У зависности од
услова радне средине и да ли је неопходно вршити подграђивање вршиће се избор методе
израде портала.
У слабим стијенама и стијенама са пукотинама при високим падинама могуће је
израђивати портале без ојачавања стијенске масе при чему се врши засјецање до одређене
дубине а онда врши израда структуре портала. Ако су косине нестабилне или нарушене
израдом поткопа тада се ради примарна подграда из које почиње израда поткопа. За
осигуравање портала у том случају користе се различите технике и то потпорни зидови,
шипови (конзолни или анкерски), зидови од ињектираних стубова, челичних цијеви,
велики шипови, арматурна мрежа и др. Тунели се такође могу израђивати са ојачавањем
тла.
Основне фазе при изради портала су:
1. Анализа терена, опште карактеристике радне средине, локални закони, социјални
аспекти, процјена технолошких фаза, вишекритеријумска анализа међу рјешењима,
процјена утицаја на животну средину.
2. Геолошка и геотехничка истраживања важна за клизиште, стање подземних вода,
одрона и сеизмичко стање подручја.
3. Утицај конструкције портала на површину терена, дефинисање стања деформација,
утицај портала на хидрогеологију и хидрологију у току изградње привремених
рјешења и у експлоатацији у току изградње коначног рјешења.
4. Процјене механичког понашања стијенске масе, клизишта великих размјера,
процјена критичких параметара и њихов утицај, дефинисање фактора сигурности
стијенске масе са и без портала, процјена критичких параметара и њихов утицај,
дефинисање стање ризика, ризици од лавина дефинисање стања ризика, техничке
мјере заштите, лом стијенске масе, дефинисање услова ризика, фактори сигурности
нестабилних блокова, пројектовање активне и пасивне подграде, прелиминарни
пројекат портала и процјена различитих метода израде портала.
5. Грађевинско рјешење портала са пројектом и локацијом зграда, пројектовање
завршне санације, избор и доступност грађевинског материјала, евалуација утицаја
на животну средину и визуелни утицај објеката за заштиту од одрона, процјена
радова прилазних путева, радни простор и др.
6. Пројектовање метода израде портала, избор технологије израде, избор подграде,
процјена фактора сигурности поткопа, конструктивни пројекат портала.
Избор одговарајућег и најекономичнијег начина израде портала доприноси примјени

инжењерских пројеката у фази пројектовања и фази израде. Код пројектовања портала
користе се емпиријске и нумеричке методе.
Класификације стијенске масе су веома корисни алати код пројектовања поткопа када су
врло мало доступне детаљније информације о стијенској маси али нису довољан
показатељ интеракције између околне стијене и подграде поткопа стога не могу опис о
развоју деформација и расподјели напона на подградним конструкцијама.
16/82
Израда портала ће бити сигурнија и економичнија ако су емпиријске методе подржане

нумеричким прорачунима.
За одређивање вриједности насталих напона, деформација и развоја пластичне
дефомације у стијенској маси око поткопа и као потврда резултата емпиријских анализа
користиће се софтверски програм за нумеричке анализе да се изврши анализа напонских
стања и деформације у стијенској маси и истражи концепт интеракције стијенске масе и
подграде. У циљу да се симулира израда портала истражног поткопа у андезитима на
локалитету "Челебићи" извршена је анализа са дводимензионалним моделима за
геометрију поткопа и карактеристикама стијенске масе.
5.2. АНАЛИЗА СТАБИЛНОСТИ УЛАЗНОГ ПОРТАЛА И ИСТРАЖНЕ

ПРОСТОРИЈЕ У ПРОГРАМУ
Истражни поткоп поред намјене истражног рада служиће за пролаз радника, опреме и
изминиране стјенске масе до најближег мјеста одлагалишта на површини терена стога је
њена стабилност најважнија са становишта сигурности и продуктивности рударских
операција.
Узимајући у обзир услове геолошке формације у којима би израђивао истражни поткоп
извршена је нумеричка анализа за процјену стабилности стијенске масе.
На основу резултата бушења истражни поткоп ће се радити већим дијелом кроз андезите
и дјелимично диорите који имају различите физичко-механичке карактеристике.
Стијенска маса која доминира на подручју улаза портала је класификована као слаба
(средња вриједност RQD= 38.33%). За анализу стабилности кориштене су средње
вриједности физичко-механичких карактерика стијенског масива, приказане у Табели 5.1.
овог Пројекта.
Стабилност истражног поткопа нискозасвођеног свијетлог попречног пресјека површине
9-10m2 и дужине око 240 m је процјењена на основу различитих критеријума лома
односно фактора чврстоће, зоне лома и деформација стијенске масе. За процјену чврстоће
стијенске масе кориштен је програм RocLab. Да би се одредили настали напони,
деформације и зоне пластичности стијенске масе око поткопа користили су се
еластопластични модели коначних елемената у програмском пакету Phase2. Да би се
добила процјена ослабљених елемената и пластичне зоне стијенске масе око истражног
поткопа примјењен је Hoek-Brown критеријум лома. Према резулатима нумеричких
анализа за различите критеријуме лома највећа нестабилност стијенске масе показала се
на самом улазном дијелу поткопа.
Да би се одредила вектикална компонента напона кориштен је израз:
гдје је,
 -запреминска тежина стијенске масе (MN/m3),
H- дубина стијенске масе (m).
17/82
Хоризонталну компоненту напона је теже процјенити и за случај израде подземне

просторије на малој дубини користи се следећи израз:
гдје је
Β=8x10-6/ C , G=0.024 C/m
 - Поасонов коефицијент,
Еdef- модул деформација стијенске масе.
Фактор чврстоће стијенске масе представља однос чврстоће стијенске масе и развијених
напона у стијенској маси. Математички се овај однос изражава као:
Фактор чврстоће= Чврстоћа стијенсkе масе/Развијени напони око откопа
Настали напони у стијенској маси се одређују на основу анализа граничних елемената.

Ако је фактор чврстоће већи од 1 то указује на то да је чврстоћа стијенске масе већа од
развијених напона у стијенској маси (стабилни услови радне средине). За случај да је
фактор чврстоће мањи од 1, то указује на то да је су настали напони у стијенској маси
већи од њене чврстоће.
На Слици 5.2.1. и Слици 5.2.2. приказани су резултати за разматрани профил истражног
поткопа. Приказ вриједности фактора чврстоће и развијених деформација указују на
нестабилност односно незадовољавајућу стабилност стијенске масе за пројектовани
истражни поткоп.
18/82
Слика. 5.2.1. Резултати анализе стабилности за истражни поткоп на коти 1025 m.n.v.
19/82
Слика 5.2.2. Приказ развијених деформација стијенске масе за истражни поткоп на

коти 1025 m.n.v.
20/82
Интерептацијом добијених резултата на улазу у поткоп добијене су вриједности

параметара фактора сигурности и развијених деформација стијенске масе и на сликама од
5.2.3., 5.2.4.и сликама 5.2.5., 5.2.6. су приказани резултати понашања стијенске масе за
први и десети m поткопа.
Слика 5.2.3. Резултати анализе стабилности на улазном дијелу откопа (први m

поткопа)
Слика 5.2.4. Приказ развијених деформација у стијенској маси на улазном

дијелу откопа ( први m поткопа)
21/82
Слика 5.2.5. Резултати анализе стабилности на десетом m истражног

поткопа
Слика 5.2.6. Приказ развијених деформација у стијенској маси на десетом m

истражног поткопа
22/82
5.3. ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈЕ УЛАЗНОГ ПОРТАЛА
Слика 5.3.1. Шема конструкције улазног портала истражног поткопа
Прорачун притисака за испуцали андезит извршен је према следећем редоследу:
Конструкција зидова и дијела истражног поткопа на коти 1025 m.n.v.
23/82
Тунелски притисци – почетак поткопа ( први метар поткопа)

H=1m b=3.75m =44 °
mtunel: 3.50 m teren= 26.88 KN/m3
=6.72 m.
kN
Хоризонтални притисци на поткоп:

У врху поткопа:
Хоризонтални притисак код ослонаца: kN
Темељна контрола:
kN
Вертикална сила трења коју примају зидови тунела
Тунелски притисци – ( пети метар поткопа)

H=2.89 m b=3.75m =44°
mtunel: 3.50 m teren= 26.88 KN/m3
=6.72 m.
kN
24/82
Хоризонтални притисци на поткоп:

У врху поткопа:
kN
Тунелски притисци- Десети метар поткопа

Усвојене и прорачунске вриједности:
H=5.91m b=3.75m =44°
mtunel: 3.50m teren= 26.88 KN/m3
=6.72 m.
kN
Хоризонтални притисци на тунел:

У врху тунела:
25/82
kN
Тунелски притисци- Петнаести метар поткопа

H=9.39m b=3.75m =44
=6.72 m.
kN

kN
Тунелски притисци- Двадесети метар поткопа

26/82
H=12.97m b=3.75m =44°

=6.72 m.
kN

kN
5.4. ПОЧЕТНА ФАЗА ИЗРАДЕ РАДНОГ ПЛАТОА НА КОТИ 1025
Терен на коме се планира почетак радова је стрм и приликом израде улазног портала и
самог истражног рада (поткопа), почетак радова се планира тако да се уради један засјек
од око 5 метара у стијену, a добијени дезинтегрисани стијенски материјал ће се користити
за насип и израду почетног радног платоа. Стијенски материјал добијен приликом израде
истражног поткопа ће се, такође, користити у исту сврху, односно помоћу утоваривача,
што је детаљније објашњено у поглављу утовар и транспорт материјала, извозити ван и
користити за планирање и равнање радног платоа. Израђени засјек ће нам користити за
израду улазног поткопа по параметрима и конструкцији како је добијено у прорачуну.
27/82
5.5. ИЗБОР ВЕЛИЧИНЕ И ОБЛИКА ПОПРЕЧНОГ ПРОФИЛА ПРОСТОРИЈЕ
Зa димeнзиoнисaњe слoбoднe пoвршинe пoпрeчнoг прeсjeкa хoдникa нajзнaчajниje су

трaнспoртнa срeдствa, инстaлaциje и oпрeмa кoja сe прeдвиђa зa угрaдњу у прoфил
пoдзeмнe прoстoриje, кao и сигурнoснo - тeхнички зaхтjeви.
Oблик пoпрeчнoг прeсjeкa пoдзeмнe прoстoриje oдрeђeн je њeнoм нaмjeнoм, мaтeриjaлoм

и кoнструкциjoм пoдгрaђивaњa, штo зaузврaт мoрa oсигурaти стaбилнo стaњe пoдзeмнe
прoстoриje тoкoм циjeлoг виjeкa трajaњa уз минимaлнe трoшкoвe. Oблик пoпрeчнoг
прeсjeкa пoдзeмнe прoстoриje зaвиси oд вeличинe и прaвцa jaмскoг притискa, вeличинe
прoфилa пoдзeмнe прoстoриje и врeмeнa кoриштeњa тe прoстoриje. У зaвиснoсти oд
вeличинe и прaвцa jaмскoг притискa (прирoдних услoвa лeжиштa), вeличинe прoфилa
пoдзeмнe прoстoриje и врeмeнa кoриштeњa тe прoстoриje oдрeђуje сe врстa мaтeриjaлa зa
пoдгрaђивaњe, као и начин подграђивања.
Локација, профил и величина истражног поткопа дефинисани су од стране Инвеститора

на основу пројектног задатка, на основу којег је укупна пројектована дужина јамских
истражних радова 180 метара, а из поткопа треба да се израде истражни ходници
(кверови) управно на правац поткопа по рудним структурама (рудним жицама) у укупној
дужини од по 5 метара, чиме би укупна планирана дужина била око 240 метара. Профил
поткопа је нискозасвођени површине 9-10 m2. За подграђивање поткопа предвиђена је
дрвена или челична лучна тродјелна подграда са потпуним залагањем кровине и бокова
дрвеним залагачима.
Поред наведеног начина подграђивања по Пројектном задатку, како се Истражни поткоп
израђује кроз слабу, испуцалу и нестабилну стијенску масу, биће потребно примјењивати
и подграду од бетона у ослабљеним зонама, чак се процјењује да ће бити потребно око 30
% јамских просторија подграђивати. Зоне које ће се подграђивати и на који начин
одредиће задужено стручно лице које руководи израдом истражног поткопа.
5.5.1. Подграђивање подземних просторија
Приликом израде подземних просторија, природна расподјела напона у стијенском

масиву је нарушена и долази до промјене напона у стијенској маси и формирања
секундарног напонског стања. У случају када је секундарно напонско стање веће од
механичке чврстоће стијенског материјала јављају се деформације, чија је посљедица
зарушавање и испуњавање откопаног простора околним стијенским масивом. Постављање
одговарајућег подградног система има за циљ да се супростави деформацији стијенског
масива. Избор врсте подграде, која ће бити уграђена у подземну просторију, зависи од
обима зоне ослабљене или изломљене стијенске масе у околини самог ископа.
Подграда у подземном објекту изложена је дејству различитих оптерећења која се могу
мијењати како по интензитету, тако и по правцу дјеловања што је у зависности од:
напонског стања у стијенском масиву који окружује подземну просторију, чврстоће
стијенске масе, режима рада подграде, примјењене технологије израде и других утицајних
фактора за понашање стијенске масе важних чинилаца. Стога подграда уграђена у
подземне објекте - са циљем да спријечи деформацију конструкције подземне просторије
и сачува пројектом предвиђени облик и величину мора да задовољи читав низ захтјева
везаних за појаву и понашање подземног притиска у одређеним рударско - геолошким
28/82
условима. Обзиром на постављени задатак подграда мора да задовољи одређене техничке,

погонске и економске услове:
- технички услови односе се на дозвољену чврстоћу, трајност и зависно од прилика на
попустљивост или непопустљивост уграђене подграде;
- погонски услови обухватају захтјеве да подграда својим димензијама не омета нормално
одвијање свих фаза технолошких процеса, да заузима што мање простора, да пружа што
мањи отпор кретању ваздушне струје, да није лако запаљива, да је по потреби
водонепроспусна и да се састоји од елемената који се могу припремити у радионици и
механички уградити;
- економски услови нису од мањег значаја од осталих, обзиром на величину трошкова
изградње и одржавања подграде, што је директно утицало на увођење стандарда и у ову
област, тако да се данас израђују стандардне подградне конструкције, типизиране за
одређене рударско – геолошке и технолошке услове.
На основу физичко-механичких карактеристика радне средине приказаних у табели бр. 3,
усвојеног облика и површине попречног профила поткопа, као оптимална врста подграде
за наведене услове, са становишта сигурности, намеће се армирано-бетонска подграда. Са
друге стране, у овом моменту поткоп има превасходно истражну намјену и са економског
аспекта док се не потврде рудне резерве за дужи временски период експлоатације није
рационално примјенити овај тип подграде дуж цијелог поткопа, већ треба само улазни дио
истражног поткопа (портал) бити подграђен овом врстом подграде дебљине d = 30,0 cm
израђене од бетона марке MB-30. У случајевима да истражни поткоп приликом израде уђе
у стијенски масив веће испуцалости, односно у нестабилну стијену, као што су расједне
зоне, веће пукотинске зоне са присутном водом или без, мора се обавезно подграђивати.
Као рационална опција произилази челична лучна попустљива подграда, која ће
задовољити сигурносне захтјеве, а по потреби и дрвена подграда са залогом. У даљем
раду биће обављени потребни прорачуни челичне лучне попустљиве, дрвене правоугаоне
подграде и бетонске подграде. Челична подграда се масовно користи у савременом
рударству, а најчешћи облик просторија је засвођени, који у зависности од величине и
правца подземног притиска се израђује као: звонасти, потковичасти или кружни. За
подграду од дрвета, као најстарији подградни материјал који се најлакше обрађује и веома
је често заступљен код подграђивања јамских просторија, карактеристичан је:
правоугаони, трапезни и полигони облик попречног пресјека подземних просторија. У
рударству се користе све врсте дрвета, а најчешћа је употреба подграде од: бора, багрема
и храста. Рударску грађу представља обловина дебљине 12 – 25 cm, мјерено по средини
трупца, дужине 0,5 до 7,0 m. У овом Пројекту димензије и прорачун ће се урадити за
усвојени правоугаони облик подграђеног попречног пресјека са дрвеном оквирном
подградом, који ће се корисити у дијеловима са слабије распуцалом стијенском масом, тј.
у ослабљеним зонама за благо израженим пукотинама. У свим осталим случајевима
потребе за подградом, примјењиваће се нискозасвођен облик попречног пресјека
просторије подграђен челичном лучном попустљивом подградом, која се залаже
неопходним залогом. Ова подграда ће се користити у слабим зонама које су више
распуцале са притиском на подграду из кровине и бокова просторије. У дијеловима, гдје
се пресјече руда или гдје ходник прати правац простирања руде, очекују се и већи
притисци на подграду.
Дрвена подграда
Израда дрвене правоугаоне подграде почиње са припремом мјеста за постављање оквира
и кројење саставних дијелова оквира (ступац, сљемењача). Припрема мјеста за оквир
29/82
обухвата обарање олабављених комада, дотјеривање бокова у складу са попречним

пресјеком ходника и израда лежишта за ступце оквира. Величина лежишта за ступце
оквира одређује се према дебљини ступца и физичко-механичких особина стијене у којој
се ради. У тврђим стијенама лежишта су плића (5–10 cm), а у мекшим дубља (15–30 cm).
Пошто се поставе ступци и на њих сљемењача, оквир се учврсти клиновима у угловима
наспрам ступца и сљемењаче, при чему се провјерава вертикалност оквира. На крају по
потреби кров и бокови ходника се залажу полуоблицама, окрајцима даске и сл. На
наредној слици је приказан је редослијед постављања дрвеног трапезног оквира:
a) израда лежишта за ступце и постављање ступаца, који се привремено учврсте са
даском везаном за предходни оквир и косником,
b) дизање и постављање кровне граде или сљемењаче,
c) набијањем дрвених клинова на мјесту састављања стубца и сљемењаче врши се
утезање дрвеног рама подграде, при чему се води рачуна о вертикалности стубаца
и хоризонталном положају сљемењаче,
d) залагање постављене подграде са дрвеним полуоблицама или окорцима како би се
остварио што чвршћи контакт подграде и околне стијене и спријечило зарушавање.
Слика 5.4.1. Постављање дрвеног оквира 1 - стубац, 2, 3 - даска и косник за

придржавање, 4 - лежиште за стубац, 5 - кровна греда (сљемењача), 6 - клинови за
притезање, 7 - заложнице ( полуоблице или окорци)
Уобичајено је да се код стијенског материјала са коефицијентом чврстоће f=1–3 бокови

потпуно заложе, код f=4-7 бокови се осигуравају само мјестимично, а код f=8–9 изврши се
само притезање подграде облицама на саставима елемената подграде. Код стијена које су
склоне обрушавању или одроњавању простор између оквира и ископаног профила
испуњава се полуоблицама, даскама или арматурном мрежом.
30/82
Слика 5.4.2. Шема залагања контуре просторије у зависности од чврстоће стијенске

масе (a,b,c) залагање бокова и крова помоћу полуоблица и камена (d) и помоћу арматурне
мреже и камена (е)
У случају да је подграда оптерећена само на притисак из крова просторије ступци се могу
поставити вертикално. Начин везивања (спајања) ступца и сљемењаче одређен је условом
под којим оквир треба да носи оптерећење. За оквире који су изложени снажном
вертикалном притиску без бочног притиска користи се веза на искружак (на наредној
слици а), а за оквире који поред вертикалног притиска имају и бочна оптерећења
различитог интензитета користи се веза на зуб (наредна слика под б).
Слика 5.4.3. - Везивање дрвене оквирне подграде ходника а) веза на искружак б ) веза на
зуб 1–четвртасти оквир, 2–трапезни оквир, 3–притисак из крова и бокова исте јачине,
4–јачи притисак из бокова, 5- јачи притисак из крова
У зависности од интензитета подземног притиска одређује се растојање између
подградних оквира. У зависности од величине овога растојања подграде може бити
31/82
нормално ријетка, са растојањем 0,5–0,8 m у слабијем или 0,8–1,2 m у јачем материјалу и

збијена када су оквири један до другога у случају слабог материјала и јаког подземног
притиска. За подграду са дрветом у слабијем андезиту на 1,0 m постављаће се дрвени
ступци, и по потреби залагати бокови. Прорачун дрвене подграде врши се посебно за
поједине елементе ове подграде, тј. посебно се прорачунава сљемењача, посебно стубац и
посебно полуоблице за залог. Основни параметар за прорачун је величина подземног
притиска који се одређује експериментално или аналитички. Код потребе брзог прорачуна
пречника сљемењаче, а тиме и пречника ступца, могуће је доћи помоћу номограма
приказаног на Слици 5.4.4., при чему је потребно познавати:
 растојање између подградних оквира,
 Протођаконов коефицијент чврстоће и
 ширину подземне просторије.
Слика 5.4.4. Номограм за одређивање димензија подградних оквира

За подграду са дрветом у слабијем андезиту на 1,0 m постављаће се дрвени ступци, и по
потреби залагати бокови. Дебљина ступца и сљемењаче усваја се око 20 mm.
Челична лучна подграда
За прорачун подграде биће коришћена стандардна методологија којом се дефинише

оптерећење на подграду и врши провјера критичног пресјека подграде. У наредној табели
су дати полазни параметри неопходни за прорачун. Комплетан прорачун дат је за просторију
која се ради у андезиту и предвиђена је за кретање утоварно-транспортне машине.
32/82
Табела. 5.4.1. Полазни параметри за прорачун
Ископне димензије просторије

Ископна површина Sis = 9,00 m2
Ископна ширина просторије, B=2r B = 3,750 m
Ископна висина просторије H = 3,500 m
Полупречник просторије r = 1,875 m
Физичко-механичке карактеристике радне средине
Врста стијене Андезит, или слични
Запреминска маса  = 2,7 t/m3
Једноосна притисна чврстоћа Rp = 400 daN/cm2
Угао унутрашњег трења  = 440
Карактеристике подграде
Врста подградног оквира челични попустљиви oд YU-
21 профила
Врста челика Č.0371
Гарантована прекидна чврстоћа 370  450 N/mm2
Изглед и карактеристике специјалног рударског профила YU-21 дате су у наредној табели

и слици:
Табела 5.4.2. Димензије специјалног рударског профила YU-21
Главне мјере Статичке вриједности

Тип
(ознака) B H S F G Ix ex1 ex2 Wy Wx Iz Wz
профила
mm kg/m’ cm4 mm mm cm3 cm3 cm4 cm3
YU-21 140,0 110,0 14,0 27,0 21,20 375,9 54,8 55,2 68,5 68,0 475,0 68,5
Слика 5.4.5. Изглед YU профила
Прорачун подземног притиска и оптерећења на подграду извршен је према методологији П.

М. Цимбаревића, која се заснива на дефинисању величине оптерећења из крова и бокова.
Шема за прорачун елемената свода зарушавања дата је на следећој слици.
33/82
Слика 5.4.6. Шема за прорачун елемената свода зарушавања
 Прорачун елемената свода зарушавања – заснива се на следећем:

- коефицијент чврстоће по Протођаконову (f):
Rp 400
f    4.0
100 100
- полуширина свода зарушавања (a1):
Bisk 90   3750 90  44
a1   h  tg   3500  tg  1.875  3500  0.42  3.52 m
2 2 2 2
- висина свода зарушавања (h1):
h1 
a1
m h1  3.52  0.88m
f 4
 Прорачун оптерећења – обухвата следеће:
- оптерећење из крова на 1m’ просторије (Pv)
a2 3.52 2
   1 kN / m  110.68kN / m
4 4
Pv  Pv   26.8 
3 f 3 4
- оптерећење из бока на 1m’ просторије (Pb)
 90  
Pb   2  h1  h   h  tg 2 kN / m
2 2
90  44
 2  0.88  3.5  3.5  tg 2  53.53kN / m
26.8
Pb 
2 2
- јединично оптерећење на подграду увећано за коефицијент корекције k
 k kPa qv   2  79.06kPa
Pv Pv 110.68
qv  k 
2a 2a l 2  1.4  1
 k kPa qb  b  k   2  30.59kPa
Pb P 53.53
qb 
h hl 3.5  1
34/82
Коефицијент корекције зависи од услова примjене подграде и креће се од k = 1 - 2, усвојено је

k= 2,0.
 Статички прорачун подграде

Момент савијања рачуна се за вриједност угла  = 090, а маx. момент је за угао од 60.
Критични пресјек је управо онај са маx. моментом, па ће се нормална и попречна сила
рачунати за исти угао. Шема за статички прорачун подграде дата је на следећој слици.
Слика 5.4.7. Шема за статички прорачун
- момент савијања (M):
r2
M   qv  qb   (cos 2   cos  ) kN / m
2
1.875 2
M   79.06  30.59  (cos 2 60   cos 60  )  1.751  48.47  0.25  0.5  21.22 kN / m
2
гдје јe:
r – половина ширине просторије (полупречник свода), r=B/2, m,
 - угао који узима вриједности од 0 – 90 0, за једну половину свода.
Нормална сила (N):

r2
N  qv  qb   cos   qv  r  sin 2   qb  r  1  cos    cos  ) kN 
2
Попречна сила (Q):
 qv  qb   sin   qb  r  1  cos    sin   qb  r  cos   sin  ) kN 

r
Q
2
35/82
Q
1.875
79.06  30.59  sin 60   30.59  1.875  (1  cos 60  )  sin 60   30.59  1.875  cos 60   sin 60 
2
Q  39.54 kN 
 Укупно напрезање – у датом пресјеку рачуна се по обрасцу:
1 
M max

N

Q
MPa 
m Wy m  F m  F
1 
21.22

176.83 39.54

68.5  0.4 27  0.4 27  0.4

 0.8  6.45  1.44  8.69 KN / cm 2 
гдје је:
m – коеф. који зависи од услова рада подграде, усвојено m = 0,4,

F – површина попречног пресјека профила од које је урађена подграда, F = 27,0 cm2,
Wy – отпорни момент датог профила, Wy = 68,5 cm3.
 Број подградних оквира – број оквира (n) на 1m’, односно растојање између оквира (l)
износи:
1
n okv / m n  8.69  0.43okv / m
n 37.0
гдје je:
m - гарантована прекидна чврстоћа челика Ч.0371 од којег су израђени оквири типа YU,
усваја се m = 37,0 kN/cm2.
l
1
m l  1  2.23m
n 0.43
Коефицијент корекције зависи од услова примjене подграде и креће се од k = 1 - 2, усвојено је

k= 2,0.
На основу извршеног прорачуна, подграђивање са оквирном челичнм лучном подградом
(ЧЛП) за средину са напријед узетим параметрима. Уградња челиног оквира врши се на
добијеним растојањима, односно на свака 2 метра. С обзиром на оскудне податке везане за
радну средину као и литературне податке узете за чврстоћу стијене, у случају да се током
израде јамске просторије утврди да је радна средина бољег или лошијег квалитета, подграда
може изостати или растојања између оквира ЧЛП се могу (у договору са Инвеститором)
прилагодити тренутним условима.
Бетонска подграда
Бетон је вјештачки камени материјал који се добива отврдњавањем механичке смјеше коју
чине: везиви материјал (цемент), испуна (пијесак и шљунак) и вода. За компоненте за
бетон постављају се следећи захтјеви:
36/82
- вода мора бити чиста без механичких или хемијских примјеса и уља.
- пијесак крупноће 0,15-5,0 mm, не смије садржати више од 5% глиновито
муљевитих компоненти и без садржаја лискуна.
- шљунак или камени ломљени агрегат мора бири потпуно чист са маx 2%
глиновито муљевитих компоненти, крупноће 5-60 mm. Бетон од ломљеног каменог
агрегата има већу чврстоћу од бетона од шљунка.
Многобројни су практични примјери који показују неефикасност примјене бетонске

подграде на великим дубинама и у нестабилном стијенском материјалу. Бетон у подгради
временом стврдњава и практично ствара једну непопустљиву и нееластичну конструкцију,
која код већих помјерања ископне контуре трпи висока напрезања и има велике
нееластичне деформације, што све доводи до стварања пукотина у бетону и његовог
разарања.
У случајевима када подземни притисак који дјелује на подземну просторију временом
расте потребно је прорачунату дебљину слоја прсканог бетона повећати за око 30–40 % .
Такође у случајевима када у јако нарушеним стијенама подземни притисак пуну
вриједност достиже јако брзо (за 2–3 дана) неопходно је вриједност дозвољене чврстоће
бетона на затезање смањити за око 70 %, односно у нормалним условима када се
вриједност подземног притиска постиже за око 10 дана вриједност дозвољене чврстоће
бетона на затезање се умањује за око 25 %.
Табела 5.4.2. Арматурне мреже за подграду
Ознака Пречник Растојање Дужина Маса

мреже жице жица мреже (кg/m2 )
(mm) (mm) (mm)
Q-131 5,0 150 5100 2,12
Q-188 6,0 150 5100 3,05
Q-221 6,5 150 5100 3,60
Q-257 7,0 150 5100 4,16
Q-283 6,0 100 5100 4,44
Q-335 8,0 150 5100 5,44
Q-503 8,0 100 5100 7,90
Учвршћивање арматурне мреже за ископну контуру подземне просторије врши се

најчешће сидрима како је то приказано на 5.4.8. Због тога што се арматурне мреже теже
прилагођавају ископној контури подземне просторије што значајно повећава потрошњу
бетона, врло често се,у одређеним условима, умјесто арматурних мрежа користе мреже од
жичаног плетива које се добро прилагођавају ископној контури па је самим тим и
потрошња бетона мања.
Слика 5.4.8. Учвршћивање арматурне мреже и жичаног плетивa

37/82
Бетонска подграда ојачана челичном арматуром назива се армиранобетонска подграда.

Како код овакве подграде бетон прима притисна а арматура у бетону затезна напрезања,
то конструкције израђене од армираног бетона могу да издрже знатно већа напрезања и
оптерећења на савијање.Овом подградом се подграђују подземне просторије које треба да
трају дуже вријеме.
Уколико су кровина и бокови и пријети обрушавање тада је неопходно извршити
привремено осигурање и то најчешће висећом подградом и арматурном мрежом.
5.5.2. Прорачун бетонске подграде
Дебљина бетонске подграде
4.4  a a 4.4  1,875 3

do  3  0.47  0.22m
 Pdoz f fo 30  4
Дебљина свода у ослонцу (d1) препоручује се да буде исте дебљине као и зид и може се
израчунати по обрасцу:
d1  1.25  1.50  d o
d1  1.25  1.50  0.22  1.4  0.22  0.30m

Висина свода према С.С. Давидову прорачунава се у зависности од чврстоће стијенске
масе и ширине просторије (l0), а на основу следећих вриједности односа из табеле 5.4.3.
Табела. 5.4.3. Висина свода просторије у завиисности од чврстоће стијена
f 0,3-0,5 0,6-0,8 1,0 1,5 2,0 3-4 5-6 8
Lo/fo 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0 5,5 6,0
Према Протођаконову висину свода могуће је одредити према обрасцу:

a
fo 
f
1.875
fo   0.47
4
Без обзира који метод прорачуна да се користи добијена вриједност мора да задовољи
услов:
1 fo 1
 
2 2a 8
1 0.47 1
   0.5  0.125  0.125
2 2  1.875 8
38/82
Дебљина вертикалног зида (d) треба да задовoљи услов:

d  1,0  2,0d1
d  1,0  2,00.30  1.0  0.30  0.3m

Ширина темеља:
b  1,0  1,5d
b  1,2  1,5  0.3  1.3  0.3  0.39m

Дубина темеља са стране гдје није предвиђен канал
bd
h1 
0,6
0.39  0.3
h1   0.15m
0,6
Усвојена је дебљина бетонске подграде од 30 cm.
5.5.3. Поступак уградње бетонске подграде
Поступак уградње елемената бетонске подграде при изради портала изводи се по

следећем редоследу:
- Израда шаблона и оплате, и
- Бетонирања облоге.
Израда шаблона и оплате. Шаблони се израђују од дрвета, метала или њихове
комбинације те морају бити довољно носиви и стабилни. Поред тога, шаблони морају
бити једноставне конструкције, да се лако транспортују, склапају, расклапају, преносе и
да не заузимају много радног простора.
Дрвени шаблони се израђују од даске дебљине 5-7 cm. Спајање дасака врши се помоћу
металних клинова или металним вјенцима.
Метални шаблони се израђују од профилисаног челика различитог попречног пресјека.
Предност њихове примјене у односу на дрвене шаблоне је да су дуготрајнији, погоднији,
лакше се спајају и расклапају.
Оплата се израђује од дасака дебљине 2.5 до 3,5cm и потребне ширине. Дужина оплате
углавном зависи од размака између шаблона или ребара.
Оплата за бетонску обложну подграду израђује се и од челичног лима дебљине 3-4 mm.
Спајање металних шаблона са металном оплатом врши се помоћу вијака када настаје
мобилна метална конструкција погодна за вишеструку примјену тзв. клизна оплата која се
може помјерати на точкићима или специјално израђеним колицима.
Бетонирање облоге. Убацивање спремљене бетонске смјеше у простор између оплате и
контура подземне просторије врши се након постављања арматуре од челичних жица или
39/82
челичне мреже (код армирано бетонске облоге). Након убацивања бетонске смјеше у
слојевима дебљине 10-15 cm, врши се равнање бетона и набијање помоћу набијача
(електричних или пнеуматских).
Бетонирање свода (калоте) може започети након везивања бетона у боковима или
опорцима, и тече убацивањем и набијањем бетонске смјеше, од опораца према тјемену
свода или калоте.
Скидање носеће конструкције, шаблона и оплате врши се по истеку времену, одређеног
према условима радне средине и износи 5-10 дана.
Механизовањо бетонирање изводи се уз примјену пумпе или за бетон. Пумпа за бетон се
монтира на посебној платформи која се помјера гуменим точковима или гусјеницама.
Уједно са пумпом помјера се и мјешалица, уређај за дизање са кашиком за примање
бетона који се довози до мјеста уградње. Пумпа се поставља на одстојању од 30-40 m од
краја оплате. Од пумпе до оплате монтира се цјевовод за бетон пречника 12,5 -15cm.
Излазни крај цијеви мора бити уроњен у убаченој бетонској смјеши.
Пумпа доставља бетон пулсирањем помоћу клипа и цилиндра у који се убацује бетонска
смјеша, при завршетку једног и прије почетка наредног хода клипа. Мјењајући положај
излазног краја цијеви бетон се може усмјеравати у жељени дио између оплате и контуре
просторије.
На слици 5.4.9. дат је приказ опреме за механизовано бетонирање.
Слика 5.4.9. Механизовано бетонирање бетонске обложне подграде
40/82
6. ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ ПОПРЕЧНОГ ПРЕСЈЕКА ПРОФИЛА

Облик и величина попречног пресјека просторије одређене су од стране Инвеститора и то
да величина просторије буде око 9-10 метара квадратних и нискозасвођен профил
просторије, при чему је битно да се испоштују техничко-сигурносни прописи, а
просторија се димензионише на основу димензија највећег транспортног средстава.
У зависности од планиране технологије израде просторија и технологије евентуалне

будуће експлоатације вршиће се димензионсиње просторије у зависности од примјене
различите механизације. Будући да Инвеститор није доставио податке о расположивој
опреми и планираном начину израде просторија и механизације у Пројекту ће
димензионисање просторије бити обрађено у једној варијанти. Уколико је просторија
намјењена за утовар јамским дизел утоваривачем, онда габарити утоварне јединице
условљавају димензије просторије. Кроз ове просторије, по правилу, треба да се обезбједи
пролаз запосленима уз један од бокова просторије. Ширина пролаза мора да износи ≥0,70
m мјерено од најистуреније ивице возила до бока ходника. Висина пролаза мора да износи
≥1,80 m. Најмање дозвољено растојање, од најистуреније ивице возила до бока ходника,
са стране гдје није дозвољен пролаз запосленима износи 0,25 m.
Слика 6.1.1. Профил подземне просторије
Уколико је просторија намјењена за саобраћање јамске дизел механизације она мора да

буде најмање за 1,0 m шира од највеће ширине возила које се њоме креће. Пошто су ове
просторије најчешће нискозасвођеног облика попречног пресјека, минимална висина исте
од пода до почетка свода мора да износи 1,8 m.
Примјена дизел утоваривача
Утовар и транспорт одминираног стијенског материјала са чела радилишта до вањске

депоније вршиће се дизел утоваривачем, те се у том смислу предлаже јамски утоваривач
типа ТОРО – 151, или неки други сличних карактеристика.
 Тип TORO 151,
 Снага погонског мотора 52 kW,
 Запремина кашике 1,3 m3,
 Ширина утоваривача: bu =1480 mm,
41/82
 Висина утоваривача (маx. извучен кров): hu =1840 mm.
Наиме, у случају великих дужина на којима се врши одвоз и истовар материјала, могуће је
да се постигне велики капацитет утовара и одвоза материјала примјеном утоварно-
транспортне јединице са кашиком велике запремине, и обрнуто.
Утовар материјала, наведеном утоварно-транспортном јединицом, врши се на тај начин
тако да материјал захвата кашиком, која се затим доводи у транспортни положај. У том
положају кашике материјал се одвози до рудне сипке, јамског камиона или одлагалишта,
гдје се врши истовар.
Слика 6.1.2. Техничке карактеристике и минимални радијуси скретања за TORO 151
Часовни технички капацитет самоходне утоварно–транспортне јединице са кашиком може

се одредити према следећем обрасцу:
гдје је:
Vk - запремина кашике 1,3 m3,
kp - коефицијент пуњења кашике, 0,9,
Tc - трајање циклуса.
42/82
kr - коефицијент растреситости стијенске масе, 1,5,

tu - вријеме потребно за пуњење кашике-утовар материјала:
kmu - коефицијент неравномјерности услед маневрисања при утовару, 1,2

ti - вријеме потребно за истовар кашике:
kmi - коефицијент неравномјерности усљед маневрисања приликом истовара, 1,1

kn - кофицијент неравномјерности кретања, 1,15,
t1 - вријеме вожње пуног утоваривача:
L - средња дужина транспортног пута, 150 m.

v1 - средња брзина кретања пуног утоваривача, 3÷8km/h = 7km/h ≈117 m/min,
t2 - вријеме вожње празног утоваривача (min),
v2 - средња брзина кретања празног утоваривача, 3,5÷8,5km/h = 6km/h≈100 m/min.
Експлоатациони-смјенски капацитет утоваривача:
гдје је:
ki - коефицијент искоришћења носивости кашике, 0,9,
Tsmj - ефективно радно вријеме, 6 h,
Tpz - вријеме потребно за обављање припремно-завршних операција, 0,8 h.
Рачунање параметара ходника
- Ширина просторије:
= + 1 + 2 = 1480 + 250 + 750 = 2480 ≅ 2,50 m
Полупречник свода у тјемену:
1 = 0,692 × = 0,692 × 2480 = 1716
- Полупречник свода у бочном дијелу:
2 = 0,262 × = 0,262 × 2480 = 650
- Висина просторије:
43/82
гдје је:
h2 - висина дизел утоваривача.
h3 - висина од крова дизел утоваривача до тјемена свода:
h3= 0,33 × = 0,33 × 2480 = 818
- Површина избијеног (ископног) пресјека:
Пројектним задатком захтјева се нискозасвођени попречни пресјек неподграђене

подземне просторије, површине 9 - 10 m2.
Усвајају се димензије нискозасвођеног неподграђеног ходника:
- висина = 3,2 m
- ширина = 3,2 m.
- површина = 9,05 m2.
За израду подземне просторије подграђене челичном лучном попустљивом подградом и

заложеном дрвеном грађом, неопходно је следеће:
Анализом се, за нискозавођен неподграђен попречни пресјек просторије, доказао
минимум испуњености услова, те ће се одредити димензије избијања(ископа) просторије
са постављеном челичном лучном подградом и дрвеним залогом.
Рачунање параметара израђеног ходника:
- Ширина избијања просторије (ископа):
гдје је:
ds - дебљина челичног "ZV" ступца, 510 mm
dz - дебљина дрвених полуоблица (залога), 120 mm
- Полупречник свода у тјемену:
- Висина просторије:
- Површина избијеног(ископног) пресјека:
44/82
гдје је:
h3 - висина од бока ходника до тјемена свода
h2 - чиста висина ходника
hk - висина колосијека, 100 mm
Из прорачуна за различите површине попречног пресјека усвајају се следеће димензије
израде ходника:
1) за нискозасвођени профил попречног пресјека без подграде
 ширина ходника = 3,20 m
 висина ходника = 3,20 m
 површина = 9,05 m2
2) за нискозасвођени профил попречног пресјека са челичном лучном попустљивом
подградом и дрвеним залогом
 димензије неопходног ископа:
 димензије слободне (свјетле) површине:
За усвојене димензије добијамо следеће параметре израде ходника:
- Полупречник свода у тјемену:
1 = 0,692 × = 0,692 × 3200 = 2214
2 = 0,262 × = 0,262 × 3200 = 838
- Висина од бока ходника до тјемена свода:
6.1. ТЕХНОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ПРОСТОРИЈЕ
С обзиром на физичко-механичке карактеристике радне средине при изради поткопа

користиће се метода бушачко-минерских радова. За бушење минских бушотина
примјениће се ударно-ротационо бушење помоћу ручних бушаћих чекића, са
45/82
одговарајућим пнеуматским ослонцем. Утовар одминираног материјала обављаће се

механизовано. У току израде ходника провјетравање ће се организовати сепаратно
компресионо и то помоћу вентилатора и флексибилних вентилационих цијеви
одговарајућег пречника.
Технологија израде поткопа условљена је геомеханичким карактеристикама стијена кроз
које поткоп пролази, те се у овом случају пројектују следећи технолошки процеси израде
истражног поткопа:
− Бушење минских бушотина,
− Минирање,
− Провјетравање радилишта,
− Утовар и транспорт ископине,
− Подграђивање (према потреби).
1. Бушење минских бушотина

Приликом израде подземних просторија поступком бушења и минирања битно је следеће:
− да израђена подземна просторија добије пројектовани попречни пресјек и облик,
− да се одминирани стијенски материјал равномјерно раздроби и падне недалеко од чела
радилишта подземне просторије,
− да се постигне што потпуније искориштење мине.
На успјешност израде подземних просторија значајно утичу:

- број, дубина и распоред минских бушотина, као и врста и количина
употријебљеног експлозива,
- пречник минских бушотина.
Пречник минских бушотина је једна од основних величина коју је потребно дефинисати
код израде јамских просторија бушењем и минирањем и зависи од:: карактеристика
стијенске масе у којој се радови изводе, положаја, облика и димензија подземних
просторија, методе минирања и карактеристика експлозива који се примјењује.
Пречник бушаће круне или главе длијета за бушење минских бушотина мора бити за 4-6
mm већи од пречника патроне експлозива, и одређује се из односа:
b = pe + (0,10 ÷ 0,15)dpe = 28 + 3,64 = 31,64 ≅ 32 mm
• Дужина минске бушотине
Дужина минске бушотине представља веома важан параметар бушења приликом израде
подземних просторија у функцији чега је брзина напредовања приликом израде подземне
просторије, количина стијенског материјала за утовар и уклањање, количина експлозива и
сл. Према Wadigge-у дужина минске бушотине одређује се као:
46/82
b = ∙ ( )
гдје је:
k - коефицијент који зависи од врсте залома и износи: за косе заломе 0,6-1,0 за паралелне
заломе 1,0-1,5.
За истражни поткоп, који ће се израђивати нискозасвођеног попречног пресјека и облика
израде, неопходне дужине минских бушотина су приказане у табели бр 6.1.1.
Табела 6.1.1. Дужине минских бушотина за дефинисани профил поткопа
B (mm) lb (mm)
Нискозасвођен неподграђен профил 3200 2240
Нискозасвођен подграђени профил 3750 2625
Према томе за рад на изради минских бушотина бирају се стандардна моноблок длијета
32-38 mm, стандардне дужине l= 2,40 m.
 број минских бушотина

Број минских бушотина одређује се у зависности од: величине и облика подземне
просторије, физичко-механичких и структурно-геолошких карактеристике стијена које се
минирају, пречника и дужине минских бушотина и врсте експлозива са којим се минира.
За израду подземних просторија минирањем карактеристично је да се минирање обавља у
тзв. стијешњеној средини, тј. подземна просторија има само једну слободну површину.
N  2.7  k1  k 2  f  S
k1- корекциони коефицијент који зависи од пречника патроне експлозива
k2 - корекциони коефицијент који зависи од радне способности експлозива
480 480
k2    1,35
A 355
Ax – коефицијент радне способности експлозива:
за андезит притисне чврстоће oд 10-40 MPa, усваја се ≈ 340,

за чврсти андезит притисне чврстоће од 50-80 MPa, усваја се ≈ 400,
за чврсти андезит притисне чврстоће од 90-110 MPa, усваја се ≈ 450.
f – Протођаконов коефицијент:
за андезит притисне чврстоће од 10-40 MPa, = /10=30 /10 = 3,0,

за чврсти андезит притисне чврстоће од 50-80 MPa, = 60 /10 = 6,0,
за чврсти андезит притисне чврстоће од 90-110 MPa, =100 /10 = 10,0.
Rip – површина профила избијања подземне просторије.

47/82
Табела 6.1.2. Број минских бушотина за дефинисани пресјек просторије

Попречни пресјек просторије Pip (m2) Ax k2 f N
Нискозасвођен неподграђен профил 9,05 450 1,07 10 35
Нискозасвођен подграђени профил 11,00 340 1,41 3 28
 Избор врсте залома
На основу квалитета радне средине и одабране величине профила бира се централни

пирамидални залом, који се препоручује код израде хоризонталних и косих јамских
просторија површине ископа од 4 до 10 m2. Бира се залом са 4 минске бушотине.
Прорачун елемената пирамидалног залома врши се према шеми датој на наредној слици.
Слика 6.1.3. Елементи централног пирамидалног залома
У табели 6.1.3. дати су параметри пирамидалног залома у зависности од чврстоће

стијенске масе у којој се израђује подземна просторија.
Табела 6.1.3. Параметри пирамидалног залома

Протођаконов Растојање између Угао нагиба
коефицијент, f бушотина залома, a (m) бушотина, α (0)
2-6 1,0 70
6-8 0,9 68
8 - 10 0,8 65
10 – 13 0,7 63
13 – 16 0,6 60
16 – 18 0,5 58
18 - 20 0,4 55
Табела 6.1.4. Растојање између заломних минских бушотина

Попречни пресјек просторије f α (º) ax (m) a (m)
Нискозасвођен неподграђен профил 10 80 0,80 0,55
Нискозасвођен подграђен профил 3 75 1,00 0,70
Ово растојање умањићемо (погушћати) за 30% како би се добио квалитетнији учинак

стварања слободне површине. За угао заломних бушотина усваја се ≈80.
48/82
 Распоред минских бушотина

За одабран централни пирамидални залом однос између заломних, помоћних и
периферних мина износи 1:1,5:3,0.
гдје су:
nx - тражени број минских бушотина,
N - укупан број минских бушотина,
ny - број бушотина из односа заломних-периферних-помоћних.
Познавањем укупног броја минских бушотина и наведеног односа заломних, помоћних и
периферних мина, могуће је израчунати њихов број по обрасцу:
Број заломних:
Број помоћних:
Број периферних:
Табела 6.1.5. Број заломних, помоћних и периферних бушотина

Попречни пресјек просторије заломне помоћне периферне Укупно
Нискозасвођен неподграђен профил 6+1 9 19 35
Нискозасвођен подграђен профил 4+1 8 15 28
У наредној табели приказано је растојање периферних (контурних+золних) бушотина,

које се може одредити тако што се број периферних мина распоређује на једнаком
растојању:
гдје је:
O - обим ископне површине пресјека просторије (m).
Табела 6.1.6. Растојање периферних(контурних+золних) бушотина

Попречни пресјек просторије Pip (m2) Nper (kom) O (m) E (m)
Нискозасвођен неподграђен профил 9,05 19 11,20 0,60
Нискозасвођен подграђени профил 11,00 15 12,60 0,85
49/82
 Вријеме бушења
Прорачун времена бушења минских бушотина врши се по обрасцу:
гдје је:
L - укупна дужина бушотина, ,
li - дужина једне бушотине, 2,40 m,
vb - брзина бушења, vb = 0,1÷1,0 m/min, усваја се у зависности од чврстоће стјенског
материјала,
tpb - вријеме за промјену бушотине, 0,60 min,
tpz - трајање припремно-завршних операција, 30 min,
tz - просјечно вријеме застоја, 20 min.
Табела 6.1.6. Вријеме потребно за бушење

Попречни пресјек просторије N (kom) L (m) vb (m/min) Tb (min)
Нискозасвођен неподграђен профил 35 84,0 0,40 280
Нискозасвођен подграђен профил 28 67,2 0,60 180
 Избор опреме за бушење

Бушење минских бушотина врши се пнеуматским ручним бушаћим чекићем са потпорним
ослонцем типа "MFD MAX PLUS CL" произвођача "Oprema Ravne" – Словенија, или
неким другим сличних карактеристика. Техничке карактеристике ручних бушаћих чекића
дају се у сљедећим табелама и сликама.
Слика 6.1.4. Начин кориштења ручног бушаћег чекића
50/82
Табела 6.1.7. Технички подаци за ручни бушаћи чекић "MFD 90 MAX PLUS CL"
Потрошња
Пречник Број Радни Тежина Спој за Максимална
ваздуха на
клипа обртаја притисак чекића ваздух дужина
5 bara
2650 BPST
90 mm o 4,5 m3/min 5-7 bara 29,50 kg 700 mm
/min 3/4"
Табела 6.1.8. Техничке карaктеристике ваздушне потпорне ноге

Дужина
Дужина Дужина извучене –
цилиндра за Пречник Тежина потпорне
потпорне продужене
извлачење клипа ноге
ноге потпорне ноге
потпорне ноге
1067 mm 800 mm 1867 mm 67 mm 11,30 kg
6.2. МИНИРАЊЕ
Избор експлозива
Избoр врстe eксплoзивa: Избoр врстe eксплoзивa трeбa дa сe зaснивa нa пoштoвaњу

принципa усклaђeнoсти сa стeпeнoм oпaснoсти oд фaктoрa прaшинe-гаса, сврхoм и
сигурнoснoм клaсoм eксплoзивa, кao и прeпoрукe o eфикaснoсти eксплoзивa у зaвиснoсти
oд чврстoћe стиjeнa, кaкo je дaтo у наредној табели:
Табела 6.2.1. Прeпoрукe зa избор врстe eксплoзивa
Кoeфициjeнт чврстoћe (f) 1–2 3–5 6 – 10 ˃ 10

Рaднa спoсoбнoст eксплoзивa (cm3) 220 220 – 320 320 – 400 400 – 600
За минирање ће се користити патронирани амонијум-нитратски пластични или прашкасти

експлозив, чије су основне карактеристике једнаке или сличне одабраном експлозиву.
Пречник патроне експлозива је ø28 mm, тежина патроне 200g и дужина патроне 300 mm.
Орјентационе техничке карактеристике експлозива су дате у наредној табели:
51/82
Табела 6.2.2. Техничко-минерске карактеристике одабраног експлозива

Пластични Прашкасти
Параметри Јединица експлозив експлозив
(Vitezit40) (Kamniktit II)
Тип - пластични прашкасти
Густина kg/dm3 1,48 0,98-1,00
Брзина детонације m/s 6100 3400
Радна способност cm3 470 320
Пренос детонације cm 6-10 min 4
Биланс кисеоника % +1,0 +0,825
Гасна запремина dm3/kg 841 1004
Топлота експлозије kJ/kg 1150 3926
Иницирање - руд. каписла бр.8, руд. каписла бр.8,
ел. детонатор ел. детонатор
Отпорност на воду - одлична неотпоран
Пoтрeбнa кoличинa eксплoзивa: Прoрaчун пoтрeбнe кoличинe изабраног eксплoзивa зa

jeднo минирaњe чeлa рaдилиштa пoдзeмнe прoстoриje врши сe према oбрaсцу:
Q  q  S  lb  (kg)
гдје је:
q - спeцифичнa пoтрoшњa eксплoзивa (kg/m3),
S - пoвршинa пoпрeчнoг прeсjeкa прoфилa искoпa пoдзeмнe прoстoриje (m2),
lb- дужинa минских бушoтинa (m),
 - кoeфициjeнт искoриштeњa минe.
Спeцифичнa пoтрoшњa eксплoзивa мoжe сe oдрeдити кoриштeњeм прoсjeчних

вриjeднoсти пoтрoшњe eксплoзивa при рaду у рaзличитим врстaмa стиjeнскoг мaтeриjaлa,
нeпoсрeдним минирaњeм или пoмoћу фoрмулa кoje су рaзвиjeнe у oву сврху:
- Пo М.М. Прoтoђaкoнoву спeцифичнa пoтрoшњa eксплoзивa зa jaмскe прoстoриje кoд

кojих je lb  0,5  0,6  B , oдрeђуje сe кao:
2
 l 
q  0,4 0,2  f  b   e  k (kg/m3)
 S
f=4,8 - Прoтoђaкoнoв кoeфициjeнт чврстoћe стиjeнe у кojoj сe jaмскa прoстoриja изрaђуje,
k =1,3 - кoeфициjeнт зaвисaн oд нaчинa утoвaрa мaтeриjaлa (за утовар лопатама),
S (m2) - пoвршинa прoфилa избиjaњa (искoпa) пoдзeмнe прoстoриje.
A 525
e 
Ax Ax
Табела 6.2.3. Специфична потрошња експлозива
Попречни пресјек просторије Pip (m2) f Ax e q
(kg/m3)
Нискозасвођен неподграђен профил 9,05 10 450 1,17 1,43
Нискозасвођен подграђени профил 11,00 3 340 1,54 0,71
52/82
Количина експлозива у заломним минама се повећава за 10 % због стијешњености.

Потребна количина експлозива за једно минирање за различите облике просторије је дата
у наредној табели:
Табела 6.2.4. Потребна количина експлозива за једно минирање

Попречни пресјек просторије Pip (m2) lb (m) q Q (kg)
(kg/m3)
Нискозасвођен неподграђен профил 9,05 2,40 1,43 31,06
Нискозасвођен подграђени профил 11,00 2,40 0,71 18,74
Количина екслозива по једној бушотини се рачуна по сљедећем обрасцу:
Табела 6.2.5. Потребна количина експлозива по једној бушотини

Попречни пресјек просторије Q (kg) N (kom) qb (kg/buš)
Нискозасвођен неподграђен профил 31,06 35 0,89
Нискозасвођен подграђени профил 18,74 28 0,67
Количина експлозива у заломним бушотинама повећава се за 10-20% због стјешњености и

износи:
Табела 6.2.6. Потребна количина експлозива по једној заломној бушотини

Попречни пресјек просторије qb (kg/buš) qzb (kg/buš)
Нискозасвођен неподграђен профил 0,90 1,05
Нискозасвођен подграђени профил 0,67 0,77
Дакле, у једну заломну минску бушотину се стављају 5 патроне експлозива масе 200 g,
што значи да је дужина минског пуњења једне заломне минске бушотине 5 x 300 mm =
1500 mm, или око 65% од дужине минске бушотине. Преостала дужина минске бушотине
(900 mm) се затвара глиненим чепом.
Коригована количина експлозива за једно минирање рачуна се по обрасцу:
Табела 6.2.7. Потребна стварна количина експлозива за једно минирање

qzb qb
Попречни пресјек просторије nz npom nper QE (kg)
(kg/buš) (kg/buš)
Нискозасвођен неподграђен 1,05 6 0,89 9 19 31,22
профил
Нискозасвођен подграђени 0,77 4 0,67 8 15 18,49
профил
53/82
 Зачепљење минске бушотине

На ефекте минирања један од главних утицајних фактора је и дужина чепа минске
бушотине, као и квалитет материјала чепа. Зачепљење минске бушпотине такође утиче и
на негативне ефекте минирања, односно спречава неконтролисано разбацивање стијенске
масе.
По шведском аутору Лангефорсу дужина зачепљења се може прорачунати:
гдје je:
d - пречник минске бушотине, 32 mm.
 Количина добијеног материјала једним минирањем

Количина материјала која се добије једним минирањем чела радилишта подземне
просторије рачуна се:
гдје је:
- дужина напредовања чела ходника,
kr - коефицијент растресености стијенског материјала, 1,5.
У табели 6.2.5. је приказан прорачун количине експлозива за израду подземне просторије

Потрошња експлозива по 1 m' хоризонталне или косе просторије, за дужине минских
бушотина lb=2,40 m и напредовање од =2,20 m износи:
Табела 6.2.8. Добијена запремина материјала једним минирањем

Pip Q, Vip (m3
Попречни пресјек просторије QE
(m2) (kg/m,) r.m.)
Нискозасвођен неподграђен профил 9,05 2,20 31,22 14,2 29,9
Нискозасвођен подграђени профил 11,00 2,20 18,49 8,4 36,3
 Избор опреме за паљење и прорачун електричне мреже

За паљење мина предвиђени су милисекундни електрични упаљачи са интервалом
успорења од 34 ms и ознаком MSED-34. Електрични отпор ових упаљача је ru = 1,8 Ω, а
гарантована струја паљења је Iг = 1,2 А. Максимална дужина проводника за паљење
износи l = 400 m, попречног пресјека S = 0,75 mm2. Веза ће бити серијска.
54/82
Слика 6.2.1. - Машине за паљење мина и ом-метар за контролу
 Вријеме пуњења, повезивања и иницирања

Вријеме пуњења, повезивања и иницирања мина:
гдје је
tpu - вријеме пуњења бушотина (усваја се 1,5 мин/буш),
tpov - вријеме повезивања мина (усваја се 0,5 мин/буш),
tin - вријеме иницирања, 5 min.
Табела 6.2.9. Вријеме потребно за пуњење и повезивање минских бушотина

Попречни пресјек просторије N (kom) tpu (min) tpov (min) Tm (min)
Нискозасвођен подграђен профил 27+1 40,5 13,5 60
 Укупно вријеме бушења и минирања

Укупно вријеме потребно за бушење и минирање приказано је у табели 6.2.10. износи:
Табела 6.2.10. Вријеме потребно за бушење и минирање

Попречни пресјек просторије N (kom) Tb (min) Tm (min) Tbim (min)
Нискозасвођен подграђени профил 27+1 40,5 13,5 60
 Потрошња компримираног ваздуха

Потрошња компримираног ваздуха за бушење једног комплета (25 бушотина) износи:
гдје је:
qv - потрошња ваздуха за бушаћи чекић "BBD 90W panter", 5,7 m3/min.
55/82
tpz - трајање припремно-завршних операција, 30 min.

tz - просјечно вријеме застоја, 20 min.
Табела 6.2.11. Потрошња компримираног ваздуха

Попречни пресјек просторије Qvaz (m3)
Нискозасвођен неподграђен профил 2 607
Нискозасвођен подграђени профил 85,5
 Укупно вријеме потребно за бушење и минирање
Табела 6.2.12. Укупно вријеме потребно за бушење и минирање

Попречни пресјек просторије N (kom) L (m) vb (m/min) Tb (min)
Нискозасвођен неподграђен профил 35 84,0 0,40 280
Нискозасвођен подграђени профил 27+1 180 60 240
 Приручно складиште експлозива

Приликом израде истражног поткопа помоћу бушачко-минерским радова, користиће се
експлозивна средства дефинисана у претходним поглављима или нека друга сличних
карактеристика. Пошто је Инвеститор тек у фази извођења детаљних истражних радова,
те су започети рударски радови мањег обима, није било потребе за планирањем и
пројектовањем складишта експлозива. Планирано је да извођење бушачко- минерских
радова врше подизвођачи, при чему ће се експозивна средства довозити на радилишта по
потреби за свако минирање посебно. Транспорт експлозива ће обављати правно лице са
лиценцом и дозволам за ту врсту посла.
У случају да послије обављеног минирања остане мања количина експлозивних средстава,
иста ће се прописно складиштити у приручно складиште експлозивних средстава, које
може бити у форми контејнера или коморе за те намјене.
Приручно складиште се поставља на површини, у близини улаза поткопа, на радном
платоу на коти 1025 метара, у свјежем незагађеном ваздуху. Поставку на лицу мјеста ће
одредити стручно одговорно лице Концесионара, уз обавезу придржавања закона и
прописа који дефинишу област употребе и складиштења експлозивних средстава.
56/82
Слика 6.2.2. Локација приручног складишта експлозива
 Утовар одминираног материјала
Укупно вријеме за утовар и одвоз одминираног стијенског материјала приказано је у

табели 6.2.13. а добије се из формуле:
Табела 6.2.13. Укупно вријеме за утовар одминираног материјала

Попречни пресјек просторије Vip Tu (h) Tu (h)
Нискозасвођен неподграђен профил 29,9 2,99 179
Нискозасвођен подграђени профил 36,3 3,63 218
За овај начин рада је карактеристично да се мора истражни поткоп опремити квалитетним

системом за сепаратно провјетравање, а у процесу утовара и одвоза ископине ангажује се
следећа радна снага:
- Руковаоц утоваривача 1 извршилац/смјени.
57/82
6.3. ПРОВЈЕТРАВАЊЕ РАДИЛИШТА
Вeнтилaциja рaдилиштa приликoм изрaдe пoдзeмних прoстoриja имa кaрaктeр сeпaрaтнoг

прoвjeтрaвaњa, збoг тoгa штo сe приликoм изрaдe пoдзeмних прoстoриja нe мoжe
oствaрити циркулaциja вaздухa, збoг тoгa штo пoдзeмнe прoстoриje у тoку изрaдe нeмajу
двa oтвoрa прeкo кojих би сe мoглo успoстaвити прoтoчнo прoвjeтрaвaњe. Сeпaрaтнo
прoвjeтрaвaњe пoмoћу циjeвних вeнтилaтoрa и цjeвoвoдa нa нaчин дa сe из глaвнe
вeнтилaциoнe струje jaмe узимa диo свjeжeг jaмскoг вaздухa и дoстaвљa нa рaдилиштe
пoдзeмнe прoстoриje. Oвaкaв нaчин сeпaрaтнoг прoвjeтрaвaњa je нajчeшћe примjeњивaни
кoд изрaдe хoризoнтaлних и кoсих jaмских прoстoриja, a мoжe сe вршити нa три
кaрaктeристичнa нaчинa:
a) Кoмпрeсиoнo сeпaрaтнo прoвjeтрaвaњe,

b) Дeпрeсиoнo сeпaрaтнo прoвjeтрaвaњe,
c) Кoмбинoвaнo сeпaрaтнo прoвjeтрaвaње.
Кoмпрeсиoни нaчин прoвjeтрaвaњa je oнaj кoд кoгa сe свjeжи вaздух вeнтилaциoним

циjeвимa уз пoмoћ вeнтилaтoрa удувaвa нa рaдилиштe, при чeму je притисaк свjeжeг
вaздухa у вeнтилaциoним циjeвимa вeћи oд притискa вaздухa у прoстoриjи (кoмпрeсиja).
Слика 6.3.1. Кoмпрeсиoни нaчин сeпaрaтнoг прoвjeтрaвaњa рaдилиштa

Кoмпрeсиoнo сeпaрaтнo прoвjeтрaвaњe рaдилиштa нajчeшћe се кoристи при изрaди
пoдзeмних прoстoриja, jeр сe свjeжи вaздух при излaску и вeнтилaциoнoг цjeвoвoдa jaкo
дoбрo миjeшa сa зaгaђeним и брзo гa рaзблaжуje. Пoрeд тoгa прaвaц крeтaњa вaздухa из
вeнтилaциoних циjeви пoклaпa сe сa прaвцeм крeтaњa гaсoвa пoслиje eксплoзиje. Oснoвни
нeдoстaтaк oвaквoг нaчинa сeпaрaтнoг прoвjeтрaвaњa рaдилиштa je штo зaгaђeни вaздух
кoнтaминирa циjeлу пoдзeмну прoстoриjу кoja сe изрaђуje, тe сe нe мoжe прићи
рaдилишту дoк сe нe избaци сaв зaгaђeн вaздух, штo oгрaничaвa упoтрeбу кoмпрeсиoнoг
нaчинa сeпaрaтнoг прoвjeтрaвaњa нa пoдзeмнe прoстoриje дужинe око 200 m. Пoзициja
вeнтилaтoрa мoрa бити дoвoљнo oдмaкнутa oд крижиштa сa слиjeпим рaдилиштeм рaди
спрjeчaвaњa усисaвaњa истрoшeнe ваздушне струje, штo сe мoжe пoстићи угрaдњoм
прeгрaдe. Удaљeнoст вeнтилaциoних циjeви oд чeлa рaдилиштa кoje сe сeпaрaтнo
прoвjeтрaвa мoрa бити минимaлнo
l min  4  6 F  4  6 9  12  18m
F= 9 m2 – површина попречног пресјека просторије.

58/82
Прoвjeтрaвaњe рaдилиштa нa изрaди jaмских прoстoриja вршити ћe сe кoмпрeсиoним

нaчинoм сeпaрaтнoг прoвjeтрaвaњa уз примjeну циjeвних вeнтилaтoрa и плaстичних
циjeви oдгoвaрajућeг прeчникa. Приликoм изрaдe истражног поткопа и хoдникa свjeжa
вaздушнa струja сe узима испред улаза у јаму, на удаљености најмање 10 m од улазног
портала, на начин да је сeпaрaтни вeнтилaтoр крoз плaстичнe циjeви убaцуje нa чело
рaдилишта истражног поткопа.
Кoличинa вaздухa зa сeпaрaтнo прoвjeтрaвaњa рaдилиштa нa изрaди пoдзeмнe прoстoриje

зaвиснa je oд:
- брoja зaпoслeних рaдникa,

- нaчинa минирaњa и кoличинe упoтрeбљeнoг eксплoзивa,
- зaпрaшeнoсти рaдилиштa,
- пojaвe штeтних прирoдних гaсoвa,
- пojaвe издувних гaсoвa aнгaжoвaнe рудaрскe oпрeмe.
 Одређивање количине ваздуха према броју запослених

Прeмa брojу зaпoслeних рaдникa, гдje сe пoрeд стaлнo aнгaжoвaних нa изрaди пoдзeмнe
прoстoриje мoрajу убрojaти и сви кojи пoврeмeнo дoлaзe нa рaдилиштe (рaдници нa
oдржaвaњу, снaбдиjeвaњу и тeхничкoм нaдзoру), пoтрeбнa кoличинa вaздухa oдрeђуje се
прoписимa и дaнaс тo изнoси:
Vbz  6 m3/min/radniku
 Одређивање количине ваздуха на основу минирања

Зa oдрeђивaњe кoличинe вaздухa пoтрeбнe зa сeпaрaтнo прoвjeтрaвaњe у зaвиснoсти oд
нaчинa минирaњa и кoличинe упoтрeбљeнoг eксплoзивa пoстojи нeкoликo eмпириjских
oбрaзaцa, при чeму сe рaзликуjу у зaвиснoсти oд нaчинa сeпaрaтнoг прoвjeтрaвaњa.
- Зa кoмпрeсиoни нaчин сeпaрaтнoг прoвjeтрaвaњa прoф.В.Н.Вoрoњин дaje oбрaзaц
3
m3/ min = 8,2 m /s
гдје је:
W - запремина провјетраваног простора: W = Psp × L = 9,05 × 180 = 1 629 m3,
L - дужина пројектованог истражног ходника, 180 m,
k - коефицијент турбулентне дифузије, 0,3,
t - вријеме провјетравања, 30 min.,
B - дозвољено вентилационо оптерећење, 800 m3/kg.
 Одређивање количине ваздуха на основу појаве издувних гасова

Пoтрeбнa кoличинa вaздухa зa рaзрeђeњe издувних гaсoвa нaстaлих рaдoм jaмскe
мeхaнизaциje нa дизeл пoгoн мoжe сe oдрeдити прeмa oбрaсцу:
59/82
гдје је:
N - снага дизел мотора утоваривача TORO, 52 kW

Qg - специфична потрошња горива номиналне снаге, 0,27 kW/kg
Qv - специфична потрошња ваздуха сагорјелог горива, 3.500 m3/kg
Q = 5.000 m³/kg за просторије малог пресјека,
Q = 3.000 - 4.000 m³/kg за просторије већег пресјека.
k - коефицијент искоришћења мотора за утовар и транспорт, 0,15 - 0,30,

k - 0,15 за транспорт,
k - 0,30 за транспорт и утовар,
k - 0,45 за утовар.
 Прорачун за сепаратни вентилатор Ø600 mm

Динамички отпор вентилационих цијеви дужине 180 m:
Коефицијент губитка ваздуха:
Коефицијент доставе ваздуха:
Количина ваздуха коју даје вентилатор:
Статичка депресија:
Hst= 8,3 · 8,2 · 37 =2518 Pa

Динамичка депресија:
гдје је:
v = 25 m/s - максимално дозвољена брзина ваздуха у цјевоводу,
60/82
γv = 11,7 N/m³ - запреминска тежина ваздуха,

h = 0,00157 - коефицијент споја флексибилних цијеви,
l = 20 m - дужина сегмента вјетреног цјевовода (лутне).
Укупна депресија:
Дужина цјевовода у односу на оптималну депресију вентилатора:
Из претходног прорачуна види се да је за провјетравање слијепе просторије наведених

карактеристика потребно:
Усвајају се два вентилатора.
За провјетравање слијепе просторије максималне дужине L= 180 m, потребно је поставити

серијски 3 сепаратних вентилатора на размаку од по 97 m, пречника Ø600 mm и
капацитета Qв= 8,2 m³/s, укупне депресије Huk = 2 891 Pa, као и гипки пластични цјевовод
пречника d = 600 mm.
6.3.1. Начин и мјесто постављања сепаратних вентилатора
Током израде истражног поткопа на коти 1025 вршиће се компресионо провјетравање

радилишта.У једном тренутку рада, доћи ће до потребе да се из главног поткопа израђују
попречни истражни ходници (12 кверова по 5m), који имају за циљ да пресјеку рудну
жицу. Организацијом рада стеће се могућност истовременог бушења и минирања два чела
ходника, једног попречног и једног главног уздужног ходника или два попречна. Када се
оствари потреба за два истовремена минирања, због повећане количине отровних гасова
од минирања, планира се комбиновано сепаратно провјетравање радилишта.На једној
страни главног поткопа 1025, на удаљености око 30 m од крижишта два чела, постављају
се вјетрени цјевоводи (лутне) за депресионо провјетравање, тј. извлачење загађеног
јамског ваздуха. На мало већој удаљености од ове, постављају се лутне за компресионо
провјетравање да сепаратни вентилатор с вана удувава свјеж атмосферски ваздух до чела
два радилишта. Овим постижемо да се депресионим провјетравањем ствара подпритисак
на челима радилшта, а компресионим сепаратним провјетравањем се на челу ствара
надпритисак, који балансира рад депресионог режима и ствара циркулацију ваздуха код
оба чела радилишта.
Тако да ће за овакав вид комбинованог начина провјетравања бити неопходна четири
вентилатора наведених карактеристика и прорачунатих у претходном поглављу.
61/82
Испред поткопа извлачи се лутнама на већој удаљености излазна истрошена ваздушна

струја, да се случајно не измјеша и не враћа са компресиним провјетравањем у јаму.
Вентилатор за компресионо провјетравање се на површини поставља да удувава свјежи
ваздух.
За сепаратно провјетравање примјењују се сепаратни вентилатори капацитета од 6 до 10
m3/s. Сепаратни вентилатор поставља се у бок просторије која се провјетрава. У боку
ходника забуше се 4 краће бушотине у које се поставе металне цијеви на које се чврсто
везује сепаратни вентилатор. С обзиром да је дужина једног сегмента вентилационих
цијеви око 10 - 30 m, потребно је такође избушити на сваких 1,5 m кратке бушотине дуж
ходника у висини сепаратног вентилатора, на које се закачи вентилациона цијев (лутна).
Вентилационе цијеви могу бити металне, пластичне или од гумираног платна. Металне
цијеви израђују се од лима дебљине 0,7 - 2,0 mm зависно од пречника, а који обично
износи 300 - 700 mm. Дужина оваквих цијеви је 2,0 - 4,0 m и исте се спајају у цјевовод
потребне дужине. Круте пластичне цијеви су знатно лакше од металних, отпорне на
корозију и стварају мање отпоре ваздушној стуји.
6.4. ОДВОДЊАВАЊЕ
Ово подручје обилује сњежним падавинама, које почињу углавном, крајем октобра и могу
да трају до почетка маја. Висина сњежног покривача у подручју истражног простора
достиже и до 1,5 m, а у вишим предјелима она прелази и 2 m. Кише најчешће падају током
прољећа и јесени, док су у љетњим периодима доста ријетке и не тако обилне, што се
одражава на ниво подземних вода, а тиме и на издашност водотока.
Како хидрогеолошке карактеристике зависе од литолошког састава, можемо издвојити
стијене интергрануларне и пукотинске порозности. Конгломерати су стијене
интергрануларне порозности и сматрају се високо водопропусним стијенама. У оквиру
средина интергрануларне порозности формирају се збијене издани. Прихрањивање издани
врши се из ријечних токова, а мањи удио у прихрањивању имају атмосферске падавине.
Дренирање издани врши се дифузним истицањем подземних вода у ријечне токове.
Стијене пукотинске порозности чини комплекс стијена смјештених у подлози квартарних
наслага. Карактеристично је да су се стијене под дејством егзогених сила и тектонским
напрезањем интензивно распадале у површинској зони и самим тим задобиле пукотинску
порозност. У дубљим дијеловима стијенске масе распадање опада са дубином, па су тако
дубљи дијелови стијене мање порозни и могу се сматрати слабоводопропусним до
водонепропусним. Подземна вода се у оваквим врстама стијена акумулира у малим
количинама у приповршинским зонама. Прихрањивање ове врсте подземних вода је
искључиво од инфилтрације падавина.
Приликом израде овог истражног поткопа не очекују се већи проблеми са водом, а у циљу
одводњавања поткоп ће се радити са падом ка излазу од 5‰ како би се обезбједило
гравитационо отицање воде. У сврху гравитационог одводњавања израдиће се на широј
страни просторије канал димензија 30x30 cm у који ће се сакупљати вода и помоћу којег
ће вода отицати даље ван поткопа.
62/82
6.5. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ПРИ ИЗРАДИ ПОТКОПА
При организацији израде рударских радова користиће се везани циклуси који се

завршавају у трајању од једне смјене. Један радни циклус састоји се од следећих
операција:
 долазак на радилиште,
 бушење,
 пуњење, повезивање, минирање,
 провјетравање,
 утовар,
 подграђивање и помоћни радови,
 одлазак са радилишта.
Табела 6.5.1. - Циклограм радних операција за нискозасвођени ходник (рад са дизел

утоваривача)
Радне операције min 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Долазак на радилиште 5
Бушење 280
Пуњење, повез., минирање 75
Провјетравање 30
Утовар 179
Помоћни радови 30
Одлазак са радилишта 5
6.6. СНАБДИЈЕВАЊЕ ПОГОНСКОМ ЕНЕРГИЈОМ
Приликом израде истражног поткопа за потребе истраживања користиће се три врсте

погонске енергије:
 дизел гориво, које ће се употребљавати за рад јамске механизације на дизел погон,

уколико се Инвеститор одлучи за израду поткопа технологијом утовара
одминиране стијенске масе и извоз дизел утоваривачем,
 компримирани ваздух, који ће се користити за рад бушаћег чекића,
 електрична енергија за рад: вентилатора, освјетљења, пумпи, компресора и друге
електроопреме (дизел агрегат).
6.6.1. Снабдијевање дизел горивом
Предвиђено је да се резервоари машина на дизел погон пуне на површини, како би се

избјегле евентуалне опасности које са собом носи претакање дизел горива у јами.
Локација и техничко рјешење снабдијевања дизел горивом ће се дефинисати посебним
упутством.
63/82
6.6.2. Снабдијевање компримираним ваздухом
За производњу компримованог ваздуха за потребе рада бушаћег чекића користиће се

компресор. Потребна количина компримираног ваздуха за рад бушаћег чекића је
минимално Q≈10m3/min. Тачна локација компресора и начин дистрибуције
компримираног ваздуха ће бити одређени у договору са Инвеститором, испред портала
истражног поткопа, водећи рачуна да издувни гасови из компресора не утичу на ваздух
који се преко сепаратног вентилатора убацује у истражни поткоп. За дистрибуцију
компримираног ваздуха од компресора до чела радилишта потребно је у јамским
просторијама поставити вод пречника 2''.
6.6.3. Снабдјевање електричном енергијом
С обзиром да на локалитету истражног поткопа не постоји могућност прикључења на

електричну енергију а за потребе обављања одређених радних процеса на изради
истражног поткопа предлаже се набавка једног дизел агрегата. Дизел агрегати су трајнији
избор који уз висок ниво снаге и отпорности обезбјеђују боље перформансе и поузданост
свих процеса.
За потребе рада вентилатора, пумпи, електропреме предлаже се дизел агрегат тип Villager
5500 снаге 5,5kW или сличних карактеристика.
6.7. СНАБДЈЕВАЊЕ ТЕХНИЧКОМ ВОДОМ
Техничка вода се користи за испирање бушотина приликом бушења и смањења

запрашености од разарања стијенског материјала. Техничка вода, потребна за процес
бушења приликом израде просторије истражног поткопа, ће бити обезбјеђена од
водозахвата у близини па све до резервоара техничке воде који је лоциран бар 10 m изнад
коте истражног поткопа, одакле се преко пластичног цјевовода пречника ½'' одводи до
потрошача.
64/82
7. ТЕХНО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ОПРАВДАНОСТИ ИЗРАДЕ

УПРОШЋЕНОГ ПРОЈЕКТА И ПРЕДМЈЕР
Израдом истражног поткопа који је предвиђен овим пројектом, а који се изводе са циљем
истраживања и утврђивања нових квантитета и квалитета минералне сировине и самим
тим добијањем података на основу којих би се обезбједила сировинска база за планирање
будуће експлоатације и отварање рудника што ће имати позитивне ефекте у економском
погледу.
Израдом овог истражног рада по Пројекту биле би потврђене резерве и утврђен квалитет
олова, цинка, бакра и пратећих метала на предвиђеном локалитету.
Нормативи материјала
Нормативи материјала за израду истражног поткопа су приказани дијелом на основу

израчунате потребне количине материјала, а дијелом од искуствених података.
Нормативи материјала приказани су посебно за различите величине ископног попречног
профила и по јединици мјере/t у табели 7.1.
Табела 7.1. Нормативи материјала за израду истражног рада
са дрвеном са челичном
без подграде,
Редни Врста материјала и енергије Јед. подгадом, јед. попуст. подгра.
јед. мјере/t
број мјере мјере/t јед. мјере/t
Ssp=9,05 m2 Ssp=9,00 m2 Ssp=9,05 m2
1 Експлозив kg 0,54 0,39 0,28
2 Ел. детонатори kom 0,59 0,45 0,41
3 Кабл за минирање m 0,50 0,35 0,39
4 Моноблок длијета kom 0,0095 0,0079 0,0066
5 Гориво за утоваривач l 0,81 0,66 0,70
6 Мазиво и уље - утоваривач l 0,015 0,013 0,014
7 Гуме за утоваривач kompl 0,00024 0,00020 0,00021
8 Јамска дрвена грађа m3 0,027 0,031
9 Јамска челична грађа m3 0,0038 0,0044
Бетонирање армираним
бетоном МB 30 бетонске
подграде дебљине 30 cm.
10 Приликом израде оплате и m3 0,163 0,163
постављања арматурне
мреже.
Бетонирање бетоном МB 30
11 бетонског канала за воду, m'
0,0031 0,0031
димензија 30x30 cm.
12 Залог дрвени m3 0,0038 0,0044

13 Вјетрени цјевовод m 0,0030 0,0025 0,0027
14 Пластично цријево 2” m 0,0022 0,0019 0,0020
15 Паљенa жица 3 mm kg 0,01 0,008 0,0085
16 Копримирани ваздух m3 20,9 20,9 20,9
17 Радна снага над 0,0174 0,0174 0,0174
18 Остало m' 10% 10% 10%
65/82
Предмјер радова
Предмјером радова обухватају се на изради портала и извођења радова потребних за

израду истражног поткопа на К 1025 приказани су Табели 7.2. и Табели 7.3.
Табела 7.2. Предмјер радова при изради портала

Планирани радови Јединица Количина Цијена (€)
мјере
Земљани радови при изради m3 19,45 680
портала (ископ материјала,
ископ темеља ширине 30 cm,
дубине 50 cm.
Одвоз материјала из ископа и m3 19.45 199,48
планирање на радном платоу.
Бетонски и армиранобетонски m3 6 820
радови (бетонирање темеља
ширине 30 cm, дубине 50 cm)
без употребе оплате
Бетонирање зидова портала m3 10,32 2116
армираним бетоном МB 30.
Набавка и уграђивање kg 250 269
арматура
Бетонирање бетоном МB 30 m 20 547
бетонског канала за воду,
димензија 30x30cm.
Укупно: 4632.40
Табела 7.3. Предмјер радова при изради истражног поткопа
Планирани радови Дужина, m Ископна Ископ m3 ч.м Маса t Цијена (€)

површина m2
Израда истражног 20 m 9,05 181 488,7 35 100,00
поткопа са
бетонажом
Израда истражног 30.5 m 11 555,5 1499,8 34 327,00
поткопа са
челичном
подградом
Израда истражног 20 m 9.05 181 488,7 14 392,95
поткопа са дрвеном
подградом
Израда 164.5 m 9.05 1488,7 4019,6 26 576,00
неподграђеног
истражног поткопа
Укупно: 110 395,95
Радна снага
Радна снага која ће радити на пословима израде истражне просторије, мора бити
одговарајуће квалификационе структуре.
На пословима бушења, минирања и подграђивања јамских просторија радиће КВ и ПК

рудари.
66/82
На утовару и транспорту руде радиће КВ радници, руковаоци рударском механизацијом,

по један радник у смјени.
Код израде јамских просторија са једном нападном тачком потребно је да на радилишту

раде следећи радници:
 бушење, подграђивање и помоћне операције 1 КВ + 2 ПК

 утовар и извоз 1 КВ
 смјенски надзорник-палиоц мина 1 ВКВ
 технички руководилац-рударски инжењер 1 ВСС
67/82
8. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ОКОЛИНЕ И ЗAКOНСКA РEГУЛAТИВА

Jeдaн oд нajзнaчajниjих инструмeнaтa зaштитe живoтнe срeдинe je прaвнa рeгулaтивa. Уз
дoслeднo пoштoвaњe дoбрo дeфинисaнe прaвнe рeгулaтивe oбeзбeђуje сe oптимaлнo
смaњeњe штeтних утицaja зaгaђивaчa нa прирoднo oкружeњe.
Оснoвни циљ je дa сe дeфинишу прojeктни услoви зa пoтрeбнe мjeрe зaштитe живoтнe

срeдинe, кojи ћe oбeзбиjeдити дa стeпeн зaгaђeњa oкoлинe усљeд рaдa oбjeктa будe у
дoзвoљeним oквиримa.
Пoрeд вeћ нaвeдeних зaкoнa, мoрajу сe узeти у oбзир и слeдeћи зaкoни и дoкумeнти
дирeктнo вeзaни зa зaштиту живoтнe срeдинe:
 Зaкoн o зaштити прирoдe (Сл. глaсник Рeпубликe Српскe бр. 34/08, 50/12);
 Зaкoн o зaштити живoтнe срeдинe (Сл. глaсник Рeпубликe Српскe бр. 71/12,
79/15, и 70/20);
 Зaкoн o зaштити вaздухa (Сл. глaсник Рeпубликe Српскe бр. 124/11);
 Зaкoн o вoдaма (Сл. глaсник Рeпубликe Српскe бр. 50/06, 92/09, 121/12, 74/17);
 Зaкoн o упрaвљaњу oтпaдoм (Сл. глaсник Рeпубликe Српскe бр. 65/08, 111/13,
106/15, 16/18, 70/20, 63/21);
Урeдбa o прojeктимa зa кoje сe спрoвoди прoцjeнa утицaja нa живoтну срeдину и

критeриjумимa зa oдлучивaњe o oбaвeзи спрoвoђeњa и oбиму прoцjeнe утицaja нa живoтну
срeдину (Сл. глaсник РС, брoj 124/12);
Урeдбa o клaсификaциjи вoдa и кaтeгoризaциjи вoдoтoкa (Сл. глaсник Рeпубликe Српскe

бр. 42/2001);
Прaвилник o услoвимa испуштaњa oтпaдних вoдa у пoвршинскe вoдe (Службeни глaсник
Рeпубликe Српскe бр. 44/2001);
Прaвилник o грaничним вриjeднoстимa квалитета ваздуха (Сл. глaсник Рeпубликe Српскe

бр. 39/05);
Прaвилник o мoнитoрингу eмисиja зaгaђуjућих мaтeриja у вaздуху (Сл. глaсник Рeпубликe

Српскe бр. 90/06).
Зaкoн o зaштити живoтнe срeдинe je урaђeн у склaду сa EИA дирeктивoм 85/337/EЦ

дoпуњeнa дирeктивoм 97/11/EЦ (Прoцjeнa утицaja нa живoтну срeдину вeликих
индустриjских и инфрaструктурних прojeкaтa). Прojeкти/aктивнoсти у РС у oблaсти
прoцjeнe утицaja нa живoтну срeдину су дeфинисaни Урeдбoм o прojeктимa зa кoje сe
спрoвoди прoцjeнa утицaja нa живoтну срeдину и критeриjумимa зa oдлучивaњe o oбaвeзи
спрoвoђeњa и oбиму прoцjeнe утицaja нa живoтну срeдину.
Листa нaдлeжних oргaнa кojи сe мoрajу кoнсултoвaти у пoступку прoцјeнe утицaja нa

живoтну срeдину je дeфинисaнa члaнoм 10. Зaкoнa o измjeнaмa и дoпунaмa Зaкoнa o
зaштити живoтнe срeдинe. Нивo усaглaшeнoсти прoписa у РС сa ИППЦ дирeктивoм EУ -
Зaкoн o зaштити живoтнe срeдинe je урaђeн у склaду сa ИППЦ дирeктивoм 96/61/EЦ
(ИППЦ – Интeгрисaнo спрeчaвaњe и кoнтрoлa зaгaђивaњa).
Листa пoстрojeњa и aктивнoсти у РС нa oснoву зaхтjeвa ИППЦ дирeктивa EУ je

дeфинисaнa Урeдбoм o пoстрojeњимa кoja мoгу бити пуштeнa у рaд сaмo укoликo имajу
68/82
eкoлoшку дoзвoлу (Службeни глaсник РС, брoj 7/06 oд 01.02.2006. гoдинe). Oцјeнa
пoтрeбe зa интeгрaциjoм рaзличитих рeжимa издaвaњa дoзвoлa у oблaсти зaштитe живoтнe
срeдинe – дeфинисaнo члaнoм 68. Зaкoнa o зaштити живoтнe срeдинe. Усклaђeнoст
прoписa РС o инфoрмисaњу и пoвeрљивoст инфoрмaциja кoje сe тичу живoтнe срeдинe сa
лeгислaтивoм EУ - Зaкoн o зaштити живoтнe срeдинe je урaђeн у склaду сa Кoнвeнциjoм o
слoбoди приступa инфoрмaциjaмa, учeшћу jaвнoсти у дoнoшeњу oдлукa и приступу
прaвди у oблaсти зaштитe живoтнe срeдинe (Aрхус, 1998. Дaнскa).
Зaкoнoм o зaштити живoтнe срeдинe прoмoвишe сe интeгрисaнa зaштитa кoмпoнeнти

живoтнe срeдинe, штo знaчи дa oнe мoрajу бити зaштићeнe пojeдинaчнo и у склoпу
oстaлих, узимajући у oбзир њихoвe мeђусoбнe oднoсe. Зaштитa кoмпoнeнти живoтнe
срeдинe пoдрaзумjeвa зaштиту квaлитeтa, квaнтитeтa и њихoвих зaлихa, кao и oчувaњe
прирoдних прoцeсa унутaр кoмпoнeнти и њихoвe прирoднe рaвнoтeжe. Прoстoрним
плaнoвимa oдрeђуjу сe зoнe изгрaдњe нa oдрeђeним лoкaциjaмa у oдрeђeнoм пoдручjу,
зaвиснo oд стeпeнa oптeрeћeњa живoтнe срeдинe и сврхe изгрaдњe унутaр oдрeђeних
дијeлoвa нa oдрeђeним лoкaциjaмa. Пoдзaкoнским aктoм дeфинисaнa су пoстрojeњa кoja
мoгу бити изгрaђeнa и пуштeнa у пoгoн сaмo укoликo имajу eкoлoшку дoзвoлу.
Eкoлoшкa дoзвoлa имa зa циљ oбeзбјeђeњe висoкoг нивoa зaштитe живoтнe срeдинe у
цјeлини, прeкo зaштитe вaздухa, вoдa и зeмљиштa. Министaр нaдлeжaн зa зaштиту
живoтнe срeдинe прoписуje:
- Дoзвoљeнe вриjeднoсти eмисиja из индустриjских пoстрojeњa;
- Вриjeднoсти кojимa сe дeфинишe квaлитeт вaздухa у виду грaничних
вриjeднoсти, циљaних вриjeднoсти и прaгoвa узбунe зa зaгaђуjућe
мaтeриje кoje сe испуштajу у вaздух;
- Грaничнe вриjeднoсти зa хeмиjскe, физичкo-хeмиjскe и биoлoшкe
пaрaмeтрe зa вoдe кoje сe кoристe зa купaњe, вoдe нaмиjeњeнe зa
вoдoснaбдиjeвaњe и зa минeрaлнe, тeрмaлнe и тeрмo-минeрaлнe вoдe;
- Услoвe испуштaњa oтпaдних вoдa у пoвршинскe вoдe.
У склaду сa члaнoм 8. "Урeдбe o прojeктимa зa кoje сe спрoвoди прoцjeнa утицaja нa

живoтну срeдину и критeриjумумa зa oдлучивaњe o oбaвeзи спрoвoђeњa и oбиму прoцjeнe
утицaja нa живoтну срeдину" (Сл.гл.РС 7/06), истражни поткоп К 1025 сa свojoм
пoвршинoм мањом oд 5 ha спaдa у прojeктe зa кoje није обавезна прoцjeнa утицaja нa
живoтну срeдину.
8.1. УТИЦAJ РУДAРСКИХ РAДOВA И OБJEКAТA НA ЖИВOТНУ СРEДИНУ
Нa oснoву Зaкoнa o рудaрству Рeпубликe Српскe, кao и Правилником о изради, ревизији и

одобравању рударских пројеката, oргaнизaциja кoja изрaђуje тeхничку дoкумeнтaциjу зa
oбjeктe и прoцeс рaдa.
Штo сe тичe зaштитe живoтнe срeдинe, oснoвнe штeтнoсти сe oглeдajу у eмисиjи издувних
гaсoвa сaгoрјeвaњa ангажоване дизел механизације (јамски утоваривач и компресор, зaтим
eмисиja прaшинe, букe пoтрeсa oд минирaњa и дeгрaдaциje зeмљиштa рудaрским
рaдoвимa јаме и oдлaгaлиштa.
69/82
- Зaштитa вaздухa
При раду на изради истражног поткопа, зaштиту вaздухa je пoтрeбнo oбeзбиjeдити oд

лeбдeћe прaшинe и oд гaсoвa.
- Лeбдeћa прaшинa: настаје у процесу бушења минских бушотина, минирања и утовара

стијенског материјала на радилишту и истресања стијенског материјала на депонији или
одлагалишту.
Зaштитa oд прaшинe при бушeњу минских бушoтинa прeчникa 32 mm обара се воденим

млазом који аксијално пролази кроз моноблок бургију до врха бургије или крунице за
бушење, кваси дезинтегрисани стијенски материјал и износи га ван из бушотине.
При утoвaру издвajaњe прaшинe je минимaлнo aкo je влaжнoст мaтeриjaлa oкo 6%. У
сушнoм пeриoду пoтрeбнo je квaшeњe мaтeриjaлa дa би сe дoбилa влaжнoст oд 6%.
Пoтрeбнa кoличинa вoдe je:
q  qv  Q  T
qв - спeцифичнa пoтрoшњa вoдe,

Q - кaпaцитeт утoвaрa (t/h),
Т - вриjeмe измeђу двa орошавања (s).
Зaштитa oд прaшинe при трaнспoрту утоваривачем у нaшим климaтским услoвимa

зaдoвoљaвa пoступaк oрoшaвaњa вoдoм. Спeцифичнa пoтрoшњa вoдe зa oрoшaвaњe зaвиси
oд пoдлoгe путa, a зeмљaни пут сa увaљaним хaбajућим слojeм oд пиjeскa je 0.5 – 1.0
(l/min). Oрoшaвaњe сe извoди 2 – 4 путa у тoку смјене.
- Гaсoви: У тoку eксплoaтaциje дoлaзи дo oслoбaђaњa штeтних гaсoвa кojи нaстajу кao
прoдукти сaгoриjeвaњa дизeл гoривa. Мaшинe нa дизeл мoтoрe испуштajу CO, CO2, NO2 и
aкрoлeин кao штeтнe гaсoвe.
На изградњи истражног поткопа ангажују се: јамски дизел утоваривач и компресор, при
чему је локација компресора на површинском платоу испред портала јаме. Приликом рада
компресора количине штетних гасова су мaлe, разређује је их и рaзнoси вjeтaр те немају
утицаја на околину.
Употреба дизел утоваривача у јамским условима може имати одређена нежељена дејства,
због чега се врши сепаратно провјетравање радилишта. Поступак сепаратног
провјетравања са свим потребним прорачунима и мјерама заштите дат је у овом пројекту.
- Зaштитa oд букe и вибрaциja
Прeмa вaжeћeм Прaвилнику o мjeрaмa и нoрмaмa зaштитe нa рaду oд букe у рaдним

прoстoриjaмa зa кoнкрeтнe услoвe прoписaнa je гoрњa грaничнa вриjeднoст нивoa букe
(звучнoг притискa) oд 80 dB. Нeпoсрeдним мјeрeњeм у пoгoнским услoвимa утврђуje сe
дoзвoљeнo вриjeмe излaгaњa буци (min/dan).
70/82
Зaштитa чулa слухa oд букe бићe:

- швeдскa вaтa,
- aнтифoни чeпoви и
- aнтифoнскe шкoљкe.
Нoрмe зa вибрaциje нису прoписaнe и примjeњуje сe прeпoрукa Интeрнaциoнaлнoг

удружeњa зa стaндaрдe (ISO) бр. 2631/1977 – Вoдич зa прoцjeну излaгaњa oсoбљa
вибрaциjaмa.
Инвeститoр je у oбaвeзи дa oд прoизвoђaчa oпрeмe или oд њeгoвoг зaступникa зaхтиjeвa дa

дoстaви сву oдгoвaрajућу дoкумeнтaциjу o примиjeњeним кoнструктивним рjeшeњимa и
зaштитнoj oпрeми прoтив букe и вибрaциja.
- Зaштитa oд oтпaдних вoдa
При изради јамских истражних објеката пojaвљуjу сe двиje врстe oтпaдних вoдa и тo:
- oтпaднe вoдe из процеса бушења минских бушотина,

- зaуљeнe и нaфтoм oнeчишћeнe oтпaднe вoдe.
Свaкa oд oвих врстa oтпaдних вoдa имajу свojу спeцифичнoст у прeчишћавaњу, и свaкa сe
мoрa прeчистити дo стeпeнa кojи oмoгућaвa њeнo испуштaњe у прирoдни рeципиjeнт.
Трeтмaн нaвeдeних oтпaдних вoдa мoрa бити у склaду сa: Прaвилникoм o трeтмaну и
oдвoдњи вoдe зa пoдручja грaдoвa и нaсeљa гдje нeмa jaвнe кaнaлизaциje и Прaвилникa o
испуштaњу oтпaдних вoдa у пoвршинскe вoдe.
- Зaштитa oд пoврeђивaњa
Примjeнoм aдeквaтних тeхнoлoшких и кoнструктивних рjeшeњa и угрaдњoм пoсeбних

зaштитних урeђaja нa oпрeми смaњуje сe ризик oд пoврeђивaњa рaдникa.
Нa oруђимa зa рaд мoрajу бити примиjeњeнe зaштитнe нaпрaвe зa пoкрeтнe и oбртнe
диjeлoвe дa нe би дoшлo дo пoврeђивaњa.
Сви рaдници мoрajу дa нoсe зaштитнe шљемове. Кao срeдствa личнe зaштитe прeдвиђajу
сe зaштитнa oдиjeлa, рукaвицe и oбућa. Прaвилникoм o зaштити нa рaду мoрajу сe
прeдвидjeти пoтрeбнa личнa зaштитнa срeдствa и oпрeмa рaдникa, кoja су прoписaнa зa
пojeдинa рaднa мjeстa.
У личнa зaштитнa срeдствa спaдajу: рaднo oдиjeлo, ципeлe и/или чизмe, пoстaвљeни
прслук и кaбaницa зa рaд пo киши.
У личну зaштитну oпрeму спaдajу: шљeм, рукaвицe, нaoчaлe и др.
Радилиште мoрa бити снaбдјeвeно oснoвним сaнитeтским мaтeриjaлoм, кao и вoдoм зa

пићe, мoкрим чвoрoм и бeзбиjeдним склoништeм.
Пoсeбним мjeрaмa зaштитe нeoпхoднo je дa сe oбeзбиjeди зaштитa у свим пoсeбним

услoвимa прoцeсa рада.
71/82
- Зaштитa oд пoжaрa
Нa радилишту пoстojи нискo пoжaрнo oптeрeћeњe бeз мoгућнoсти ширeњa пoжaрa. Jaвљa
сe пoтeнциjaлнa oпaснoст oд пoжaрa сaгoриjeвaњeм чврстих мaтeриja oргaнскoг пoриjeклa
(пoжaр клaсe A) и пoжaрa oд сaгoриjeвaњa зaпaљивих тeчнoсти (пoжaр клaсe Б).
Зaштитa oд пoжaрa сe спрoвoди пoстaвљaњeм прeнoсних прoтивпoжaрних aпaрaтa нa бaзи

прaхa, C-6. Aпaрaти мoрajу дa буду нa дoступним мјeстимa, oбиљeжeни црвeнoм бojoм и
увиjeк у испрaвнoм стaњу, штo сe кoнтрoлишe шeстoмjeсeчним прeглeдoм.
Рударска мeхaнизaциja која зa пoгoн кoристи мoтoрe сa унутрaшњим сaгoриjeвaњeм, кojи

углaвнoм кoристe дизeл гoривo, и рaзличита уљa зa пoдмaзивaњe, штo прeдстaвљa стaлну
oпaснoст збoг:
- мoгућнoсти нeкoнтрoлисaнoг излиjeвaњa и зaгaђивaњa тлa и oкoлних вoдoтoкa,
- мoгућнoсти упaлe и изaзивaњa пoжaрa,
- мoгућнoсти зaгaђeњa oкoлинe издувним гaсoвимa.
Дo нeкoнтрoлисaнoг излиjeвaњa нaфтe или уљa зa пoдмaзивaњe мoжe дoћи усљeд

нeстручнoг oпслуживaњa рaднe мaшинe или усљeд квaрa нa мaшини, штo прeдстaвљa
oгрaничeнa излиjeвaњa кoja сe брзo зaустaвљajу и сaнирajу пoсљeдицe чишћeњeм тлa. Дo
излиjeвaњa вeћих кoличинa нaфтe или уљa зa пoдмaзивaњe мoглo би дoћи укoликo би сe
oвe мaтeриje склaдиштилe у нeуслoвним и нeпрoписним услoвимa. Oвa излиjeвaњa су вeћa
пo интeнзитeту и мoгу зaгaдити oкoлину, a нaрoчитo oкoлнe вoдoтoкe. Пoступaк
прeтaкaњa гoривa je дeфинисaн и мoрajу сe пoштoвaти oдрeђeнe сигурнoснe мjeрe зaштитe
oд пoжaрa.
Дa би дoшлo дo гoрeњa oднoснo пoжaрa мoрajу бити испуњeнa слeдeћa тру услoвa:
- присуствo гoривe мaтeриje,
- присуствo oксидaтoрa (кисeoникa oднoснo вaздухa),
- присуствo oдгoвaрajућeг извoрa пaљeњa.
Нaвeдeнa три услoвa нe сaмo дa су нeoпхoдни зa пoчeтaк гoрeњa, вeћ су нeoпхoдни и зa

oдржaвaњe сaмoг прoцeсa гoрeњa, штo jaснo укaзуje нa чињeницу дa je oснoвнa зaштитa
oд пoжaрa искључeњe присуствa извoрa пaљeњa. Прoстoр нa кoмe сe врши усклaдиштeњe
или прeтaкaњe зaпaљивих тeчнoсти зaвиснo oд стeпeнa oпaснoсти oд избиjaњa пoжaрa
диjeли сe нa три зoнe:
I зoнa: зoнa нajвeћe oпaснoсти, унутрaшњoст пoсудa сa зaпaљивoм тeчнoсти.
II зoнa: зoнa пoвeћaнe oпaснoсти oбухвaтa прoстoр нa кoмe сe усклaдиштуjу пoсудe
ширинe 3 m мjeрeнo хoризoнтaлнo oд краjњих пoсудa и висину 1 m изнaд нajвишe пoсудe,
прoстoр у кoмe сe врши прeтaкaњe зaпaљивих тeчнoсти пoлупрeчникa 5m oд мjeстa
прeтaкaњa.
III зoнa: зoнa oпaснoсти oбухвaтa прoстoр висинe 1m изнaд пoвршинe oкoлнoг
тeрeнa и 12m мjeрeнo хoризoнтaлнo oд ивицe зoнe II.
Мoтoри сa унутрaшњим сaгoриjeвaњeм нe смиjу стaртoвaти у зaтвoрeнoм прoстoру (кao

нпр. гaрaжe, рaдиoницe и сл.), oднoснo врaтa мoрajу бити пoтпунo oтвoрeнa.
Тoксикoлoшкo дejствo угљeнмoнoксидa мaнифeстуje сe нa слeдeћи нaчин: Црвeнa крвнa
зрнaцa кoja сaдржe хeмoглoбин узимajу из удaхнутoг вaздухa кисeoник, рaспoдjeљуje гa
пo тиjeлу и дaљe прeдaje ткивимa. Угљeнмoнoксид имa oкo 250 путa вeћу тeжњу дa сe
72/82
вeжe сa хeмoглoбинoм oд кисeoникa. Aкo сe удишe вaздух кojи сaдржи угљeнмoнoксид

збoг oвe oсoбинe (aфинитeтa) хeмoглoбинa сa CO, рaстe зaсићeнoст у крви, усљeд чeгa je
угрoжeнo узимaњe кисeoникa. Први знaци трoвaњa су oбичнo умoр, oшaмућeњe,
вртoглaвицa, нeсвjeстицa, глaвoбoљa, губитaк aпeтитa, нaгoн зa пoврaћaњe. Нajчeшћe сe
упoрeдo jaвљa лупaњe срцa и гушeњe. Jaчинa oвих симптoмa зaвиси oд сaдржaja CO – Hb
у крви:
- Сaдржaj CO – Hb дo 10 % нeмajу oсjeтнo дejствo осим крaткoг дaхa, кoд jaчeг
нaпрeзaњa.
- Кoд 20 % CO – Hb дoлaзи дo крaткoг дaхa вeћ кoд умjeрeнoг нaпрeзaњa, a пoнeкaд сe
oсjeћa глaвoбoљa.
- Кoд 30 % CO – Hb пojaвљуje сe изузeтнo jaкa глaвoбoљa, психичкa рaздрaжљивoст,
пoвeћaн зaмoр и тeгoбe у рaсуђивaњу.
- Кoд 40 – 50 % CO – Hb дoлaзи дo глaвoбoљe и мутнoћe, a кoд лaкших нaпрeзaњa
нaступa кoлaпс.
- Кoд 60 – 70 % CO – Hb дjeлуje брзo, a прeкo 80 % смрт нaступa трeнутнo.
Сви рaдници мoрajу бити oбучeни у рукoвaњу прoтивпoжaрним aпaрaтимa. Aпaрaти сe

пoстaвљajу нa свим oбjeктимa и мaшинaмa и мoрajу сe пeриoдичнo прeглeдaти.
Мaнипулaциja сa зaпaљивим тeчнoстимa мoрa сe вршити у склaду сa oдгoвaрajућим

прoписимa. Узимaњe гoривa и мaзивa трeбa дa je нa jeднoм мjeсту, кoje мoрa бити
прoписнo урeђeнo и oбeзбиjeђeнo.
73/82
9. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
9.1. ОПШТЕ И ПОСЕБНЕ МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Извођење рударских радова у свему се мора вршити уз примjену мјера заштите за

појединачну и колективну сигурност запослених и спријечавања могућих хаварија на
објектима, машинама и уређајима. Начин извођења радова и примјена мјера заштите на
раду правно су регулисани законским и подзаконским актима и сви радови из овог
Пројекта морају се изводити у складу са одредбама истих.
Радови на санацији и изради пројектованих истражних просторија морају се изводити

сагласно одредбама:
- Закон о рударству,
- Закон о заштити на раду,
- Закон о заштити од пожара,
- Правилник о мјерама заштите при руковању експлозивним средствима и
минирању у рударству,
- Правилник о техничким нормативима при руковању експлозивним средствима и
минирању у рударству,
- Правилник о техничким нормативима за подземну експлоатацију металичних и
неметаличних минералних сировина,
- Прописи о техничким мјерама и заштити на раду при рударским подземним
радовима,
- Интерним стандардима о техничким мјерама и заштити на раду при извођењу
рударских радова,
- Важећим техничким нормативима и стандардима, као и
- Другим прописима који се односе на ову врсту радова.
Технички руководилац мора издати и дати на коришћење запосленим одговарајућа

упутства за рад, а прије свега:
- Упутство за израду (избијање) јамских просторија,

- Упутство за подграђивање,
-Упутство о превозу и преносу експлозивних средстава (од магацина експлозивних
средстава до приручног спремишта и даље до радилишта) у јами,
- Упутство за минирање са посебним мјерама заштите за минирање при изради
просторија,
- Упутство за сепаратно провјетравање радилишта у току израде,
- Упутство за рад у непознатој радној средини,
- Упутство за рад са ангажованом опремом.
Извођење радова, издата упутства и примјена мјера заштите морају бити у сагласности са
наведеним законима и правилницима.
 Упутства морају садржати јасне и недвосмислене одредбе, по потреби пропраћене

скицама и обавезно садржати детаљне мјере заштите на раду. Упутства за рад уручују
се уз потпис.
 Одговорно лице на радилишту дужно је на почетку и током рада смјене провјеравати
да ли је радилиште у сигурном стању у погледу подграђивања, провјетравања,
74/82
заштитних направа и сл. Утврђени недостаци морају се одмах отклонити. Ако се

утврђени недостаци не могу одмах отклонити, а постоји опасност по запослене
раднике, одговорно лице мора обуставити рад на радилишту, извести раднике на
сигурно мјесто, означити унакрсним летвама или на други начин да је улазак у
радилиште забрањено и о тим мјерама извјестити надзорника.
 Ако радник примјети да у јами или на површини рудника пријети опасност која
угрожава људе или имовину, дужан је на то упозорити оближње раднике и најближег
претпостављеног. У ванредним приликама дужни су предузети неопходне мјере за
спрјечавање посљедица опасности и спасавања и о предузетим мјерама обавјестити
надзорно особље.
 Сви запослени радници морају при раду користити лична и колективна заштитна
средства. Радници су дужни да радове изводе по одредбама издатих упутстава за рад и
наређења надређених, уз примјену свих наложених мјера заштите на раду.
 При смјењивању радника на радилишту, одговорно лице радне групе која напушта
радилиште, дужно је упозорити одговарно лице групе која долази на радилиште на
евентуалне ванредне околности или опасности на радилишу. Ако се радне групе не
смјењују на радилиште одговорно лице – копач групе која напушта радилиште дужно
је известити надзорника своје смјене о стању на радилишту, а надзорник је дужан исто
пренијети надзорнику следеће смјене.
 При уласку у јаму сви радници треба да буду прописно опремљени, а при раду морају
користити заштитне направе и лична заштитна средства која су прописана у циљу
заштите живота и здравља радника. Сваки радник мора да буде опремљен личним
заштитним средствима: заштитна одјећа, чизме, шљем и рукавице. Сваки радник или
лице које улази у јаму мора имати своју индивидуалну свјетиљку.
9.2. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ИЗРАДЕ МИНСКИХ БУШОТИНА И МИНИРАЊА
Радници на извођењу ових послова морају да имају одговарајућа лична заштитна средства
и да буду стручно обучени за ову врсту послова, а радник који ради на минирању мора да
има испит за палиоца мина.
Сви минерски радови се морају обављати сходно постојећем Правилнику о техничким

нормативима при руковању експлозивним средствима и минирању у рударству и
Техничким упутствима издатим од техничког руководиоца јаме.
Израда минских бушотина мора се вршити у складу са овим пројектом, као и у складу са
упутствима издатим од стране техничког руководиоца. Технички руководиоц јаме дужан
је издати сљедећа упутства: упутство за минирање, упутства за транспорт и пренос
експлозивних средстава и упутство за смјештај и чување експлозивних средстава.
Упутства за пренос, смјештај и чување и минирање морају бити уручена лицима за рад са
експлозивним средствима. При преносу експлозивних средстава, одговорно лице – палиоц
мина или друго лице обучено за рад са експлозивним средствима дужно је раднике на
преносу упознати са мјерама заштите на раду, и у складу са истим издати потребна
наређења за сигуран пренос.
Промјене параметара минирања може извршити само технички руководиоц, а у складу са

тим написати и уручити запосленима ново упутство.
75/82
Распоред минских бушотина и конструкција пуњења минских бушотина, морају се

вршити у складу са рјешењима овог Пројекта, одредбама техничких прописа и
упутствима техничког руководиоца.
9.3. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ПОДГРАЂИВАЊА
Рударски радови морају се благовремено осигурати на начин предвиђен у техничким

упутствима, која доноси технички руководилац погона, односно радилишта у сагласности
са техничким руководиоцем рударске организације и службом заштите на раду.
Ова техничка упутства морају садржати потпуно јасне и недвосмислене одредбе, по

потреби, пропраћене скицама са потребним мјерама, за све врсте просторија и других
радова на објектима и она морају одговарати важећим прописима о заштити на раду и
опште познатим правилима о заштити живота и здравља радника.
Упутствима за подграђивање морају бити упознати сви запослени на изради

пројектованих просторија. О свакој промјени у подграђивању због новонасталих прилика
на радилишту радник односно радне групе морају бити благовремено обавјештени.
Надзорно особље приликом обиласка радилишта дужно је контролисати да ли се

подграђивање врши према датим упутствима и упућивати раднике у правилно
осигуравање радилишта.
На почетку сваке смјене, послије сваког минирања и застоја у раду, копач радилишта мора
прегледати радилиште, оборити нестабилне комаде, а по потреби и привремено га
осигурати.
У близини радилишта мора се налазити довољна количина материјала (јамске грађе) за

осигурање радилишта. Рад на радилишту забрањен је ако радници немају материјал
потребан за осигурање радилишта.
Подграђивање просторија предвиђених за израду овим пројектом вршиће се на начин

предвиђен пројектом, а у складу са одредбама важећих техничких прописа и упутствима
за подграђивање издатим од стране техничког руководиоца јаме.
Уколико током израде просторија изнад подграде (привремене или сталне) дође до
прорушка у крову просторија, исте треба запунити и допунски подградити, а према
упутству које ће за сваки конкретан случај издати технички одговорно лице. У расједним
зонама, нарочито на ослабљеним мјестима, треба примјенити мањи размак оквира.
Подграђивање ходника мора се изводити тако да се подградни оквири постављају управно

на под и подужну осу просторије при чему морају бити чврсто утегнути.
Технички руководилац рудника дужан је издати упутства за подграђивање при изради и

при реконструкцији просторија.
76/82
9.4. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ УГРАДЊИ БЕТОНСКЕ ПОДГРАДЕ
При извођењу радова на уградњи бетонске подграде треба се придржавати свих

техничких прописа:
Оквири челичне лучне подграде, који се не демонтирају ради простора за крампаду
морају бити осигурани и појачани челичним фрикционим ступцима.
Скидање (демонтирање) челичних лукова оквира може бити повјерено само искусним и
квалификованим рударским радницима.
У случају примјене аутогеног сјечења челичне лучне подграде технички руководилац
радова даће писмено упутство о раду и мјерама техничке заштите са развијачима
ацетилена.
Посебно обратити пажњу на привремено подграђивање: упоредо са скидањем челичне
лучне грађе, вршити проширивање профила и одмах стављати привремену подграду.
Скидање челичне лучне подграде мора се вршити са сигурног мјеста. У случају тежег
вађења сегмента лучне подграде користити ланчану дизалицу и рад изводити са сигурног
мјеста.
При обављању радова цјелокупан доток воде мора се преводити преко мјеста извођења
радова посебним цијевима. Не смије се дозволити акумулирање воде узводно од мјеста
извођења перманизације.
Шупљине иза бетонске подграде настале ради уградње привремене подграде морају се
испунити ломљеним андезитом.
За вријеме уградње бетона морају се узимати пробне коцке и испитивати марке бетона.
За вријеме извођења радова на појединим дионицама не могу се изводити радови нити
радници налазити иза дионице у раду.
При извођењу радова мора постојати проточна вентилација кроз поткоп, односно мора се
одржавати пролаз ваздушне струје кроз уграђене челичне цијеви на мјесту гдје је поткоп
зарушен.
Технички руководилац радова даваће, по потреби, и друга писмена и усмена упутства за
сигурно и безбједно извођење радова.
9.5. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ ТРАНСПОРТУ И ДОПРЕМИ РЕПРОМАТЕРИЈАЛА
За утовар и транспорт стијенског материјала са радилишта користе се јамски дизел

утоваривач. Иста опрема се користи и за допремање репроматеријала.
Гориво које се користи за погон дизел утоваривача мора задовољавати услове дате
Правилником о техничким нормативима за машине са дизел моторима које се користе при
подземним рударским радовима у неметанским јамама.
Прије почетка рада, треба да се провјери исправност кочионог и управљачког система,

освјетљења, погонског и осталих агрегата и све евентуалне неисправности пријавити
77/82
електро или машинској служби које раде на одржавању опреме. Пречистачи издувних
гасова морају се одржавати у складу са упутством произвођача опреме.
Опрема за утовар и одвоз мора бити у исправном стању приликом рада.
Забрањено је утоварном кашиком утоваривача разбијати блокове одминираног

материјала.
При кретању машине низ ваздушну струју брзина машине не смије бити иста као и брзина
ваздушне струје ради избјегавања формирања тзв. гасног чепа у коме концентрација
штетних гасова врло лако може да пређе дозвољену границу.
На свакој дизел машини мора се налазити покретни апарат за гашење пожара

одговарајућег пуњења.
У току транспорта ископине забрањено је кретање запосленим радницима трасом

транспорта, осим надзорно - техничког особља.
9.6. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ КОД ПРОВЈЕТРАВАЊА ЈАМЕ
Сви објекти у вентилационом систему морају се редовно прегледати и одржавати у

исправном стању. Редовно узимати узорке и вршити контролу састава ваздуха.
Вентилатори за сепаратно провјетравање морају бити увијек исправни и одговарати

пројектованим карактеристикама, а вентилационе цијеви у вентилационим колонама
неоштећене. Неисправне и оштећене вентилационе цијеви морају се замјенити исправним.
9.7. МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ
Технички руководилац јаме дужан је да напише и уручи техничка упутства за руковање и

рад за сваки уређај или машину, сходно важећим Правилницима о техничким
нормативима, а зависно од врсте примјењене механизације и начина извођења радова
прописаће и друге Мјере заштите. Упутства се уручују уз потпис.
Сви руковаоци ангажоване механизације и опреме морају да буду здравствено способни и

стручно обучени за рад са том врстом опреме, као и да посједују сва прописима
предвиђена лична и колективна заштитна средства.
Покретни и ротирајући дијелови машина и уређаја морају да имају заштитне направе које
је произвођач предвидио.
Стална радна мјеста морају да буду освјетљена стационарним изворима свјетлости и

опремљена сигнално сигурносним уређајима.
На погонским станицама поред сваке машине и уређаја морају да буду истакнути

упутства за руковање и табла о забрани руковања уређајима од стране неовлашћених
лица. На мјестима погонских станица морају да буду постављени одговарајући апарати за
гашење пожара.
78/82
Одговорни радник одржавања је дужан да редовно у свакој смјени изврши преглед

машина и уређаја и своје запажање евидентира у књигу прегледа уређаја. Поред редовних,
рудник је дужан да врши и периодичне прегледе и ремонте.
9.8. МЈЕРЕ ПРОТИВПОЖАРНЕ ЗАШТИТЕ
Сви запослени радници у истражном поткопу морају бити упознати са Планом одбране и
спасавања од опасности у јами.
На свим местима која су потенцијално угрожена од могућности избијања пожара

(радилиште, утоварно мјесто, итд.) морају бити постављени противпожарни апарати.
Противпожарни апарати морају бити атестирани за употребу у јамским условима.
9.9. ПОСЕБНЕ МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ
Посебне мјере заштите код израде просторија.
Потенцијалне опасности које прате извођење радова израде просторија су следеће:

- продор воде и муља,
- неконтролисана зарушавања.
У циљу извођења радова израде просторија на сигуран начин за запослене раднике,

објекте и опрему потребно је спроводити сљедеће Мјере заштите:
За све фазе технолошког процеса израде просторија Технички руководилац дужан је

урадити и дати на коришћење ажурна техничка упутства. Упутствима морају бити
обухваћене све операције са описом рада и детаљно обрађеним мјерама заштите на раду.
Све просторије морају бити изграђене у складу са пројектним рјешењима и издатим

упутствима за израду просторија. Уколико дође до појачаних притисака и наглих
деформација подграде радови се обустављају, док се не утврде узроци и не изврши
растерећење, а деформисане дионице доведу у сигурно стање.
Посебне мјере заштите од изненадног продора воде и муља.
Проналажење и лоцирање могућих колектора и путева миграције подземних вода врши се

у оквиру истражних и информативних бушења.
Овакве акумулације представљају потенцијалну опасност јер може да дође до наглог и

изненадног пражњења у активне дијелове јаме. Најбољу и у пракси потврђену заштиту од
изненадних продора воде пружа превентивно и информативно бушење.
Информативно бушење (предвртавање) састоји се од израде једне бушотине која

омогућава да се изврши довољно тачна детерминација радне средине испред чела
радилишта, а у правцу напредовања по оси просторије од најмање 5m’.
У случају да се за вријеме информативног бушења појави вода у већој количини од

дозвољене, бушење се мора обуставити, а бушотина затворити посебно припремљеним
чепом.
79/82
У случају појаве повећаног дотока воде на откопну једницу, чиме се ствара опасност за
запослене и опрему, морају се предузети Мјере да се иста отклони. Сву електро опрему
искључити са напајања, а по потреби уклонити са угроженог радилишта. На радилиште
допремити потапајуће или стабилне пумпе одговарајућег капацитета. Радове на
откопавању наставити послије оцјеђивања, односно успостављање редовних услова за
рад.
Путеви за кретање људи не смију бити блатњави. Вода се мора спроводити каналима или
цијевима до најближег прихватног водосабирника.
Површинске воде изнад јаме треба спроводити тако да не угрожавају јамске радове.
План одбране мора садржати све Мјере заштите од изненадног продора воде из
водоносних наслага, тектонски поремећених зона, из старих радова или са површине, гдје
морају бити назначене Мјере и разрађени поступци у ванредним ситуацијама.
Водосабирници се морају редовно чистити од наталоженог муља и имати пројектовани

капацитет акумулације воде.
9.9.1. Заштита од изненадног зарушавања
Праћење опасности од зарушавања треба вршити опажањем чела и бокова радилишта

обавезним окуцавањем радилишта послије сваког минирања и након прекида рада. Било
каква промјена стабилности радне средине мора се правовремено уочити и предузети
потребне Мјере да до зарушавања не дође, подухватањем клизних површина потребном
подградом.
Одговорни копач на радилишту је обавезан да о сваком поремећају радне средине

обавијести надзорника смјене и да предузме одговарајуће Мјере да до зарушавања не
дође.
Надзорник смјене је дужан да најмање једанпут у току смјене обиђе радилиште, а у

случајевима поремећаја радне средине организује да се радилиште осигура како је то у
упутствима за рад предвиђено.
Технички руководилац јаме издаће одговарајућа упутства за рад сходно важећим

техничким прописима и пројектованим рјешењима.
Ако непредвиђено дође до зарушавања просторија технички руководилац јаме мора

посебно за сваки случај, према мјесту и величини зарушавања, одредити да ли радове на
санирању треба сматрати нарочито опасним и да ли се они морају вршити под сталном
контролом надзорног особља. Уколико се радови категоришу као опасни, технички
руководилац мора написати посебно упутство за санацију рушевине.
Радови на савлађивању рушевине у слабовезаним или сипким стијенама, морају се

изводити пробојном подградом. На овим радовима морају бити запослени само искусни
радници.
80/82
9.9.2. Заштита код рада са ангажованом опремом
Сви руковаоци ангажоване механизације и опреме морају да буду здравствено способни и

стручно обучени за рад са том врстом опреме, као и да посједују сва прописима
предвиђена лична и колективна заштитна средства.
Покретни и ротирајући дијелови машина и уређаја морају да имају заштитне направе које
је произвођач предвидио.
На видном мјесту поред сваке машине и уређаја мора да је истакнута табла о забрани
руковања уређајима од стране неовлашћених лица, као и упутства за руковање и рад.
Технички руководилац јаме издаће упутства за руковање и рад за сваки уређај или
машину сходно важећим Правилницима о техничким нормативима, а зависно од врсте
примјењене механизације и начина извођења радова прописаће и друге Мјере заштите.
Превоз ископине и репроматеријала мора се одвијати у складу са упутствима за рад

издатим од стране одговорног техничког руководиоца јаме.
Са наведеним упутством морају бити упознати сви запослени на транспорту и допреми

репроматеријала.
9.9.3. Заштита код извођења радних операција бушења и минирања
Радници који раде на транспорту експлозивних средстава и пословима минирања морају

да буду посебно обучени за обављање послова.
За минирање је дозвољена употреба пројектованог или експлозива сличних радних

способности и средстава за иницирање. Елементи израде минских бушотина, количине
пуњења, редослед и интервали иницирања морају бити у складу са овим пројектом
односно издатим упутствима.
При пресијецању расједа или минирању у поремећеним радним срединама технички

руководилац дужан је урадити и дати на коришћење посебно техничко упутство у складу
са прописима.
Прије пуњења минских бушотина палиоц мина дужан је да провјери да ли су бушотине

правилно усмјерене према распореду из упутства.
За вријеме минирања на радилиштима радници и опрема морају бити заштићени од

сеизмичког дејства, одбацујућих комада минираног материјала, дјеловања ваздушног
ударног таласа, отровног и загушљивог дејства гасовитих продуката експлозије и
топлотног дејства. На прилазима радилишта гдје се минира поставити стражу и
искључити електричну струја из мреже која служи за напајање радних машина и других
уређаја, осим сепаратних вентилатора.
Ударне патроне припремају се на лицу места и то непосредно прије уградње.
81/82
Пуњењу минских бушотина присуствује само копач и то у својству помоћника палиоца

мина.
Патроне се не смију силом гурати у бушотину, нити гњечити, већ пажљиво потискивати
дрвеним штапом.
Свака мина мора бити зачепљена глиненим или воденим чепом који мора бити једна
трећина дужине бушотине, али не мање од 0,3 m.
Крајеви жица електричног вода који се везују за машину за паљење морају се кратко
спојити и одвојити тек непосредно прије њиховог везивања за машину, а изолација водова
не смије бити оштећена.
Послије завршеног минирања и провјетравања или скидања деформисане подграде, улаз у

неподграђени дио радилишта дозвољен је само послије детаљног прегледа и провјере
сигурности радилишта од стране одговорног лица. Кров и бокови просторија морају бити
стабилни без лабавих висећих комада блокова. У супротном радови на изради се
обустављају док се радилиште не подгради и доведе у сигурно стање.
Послије минирања и провјетравања палиоц мина и копач морају провјерити да ли се

радилиште провјетрило, да нема неексплодираних мина и висећих комада, изврше
мјерење концентрације опасних гасова на мјесту минирања, након чега остали радници
могу да дођу на радилиште, ако су набројани елементи у дозвољеним границама. О
неексплодираним минама мора се водити посебна књига.
За сигуран рад при извођењу минерских радова спроводити све мјере предвиђене
Правилником о техничким нормативима при руковању експлозивним средствима и
минирању у рударству и Техничким упутствима које је издао технички руководилац јаме.
9.9.4. Лична заштитна средства
Сваки радник на изради просторија мора бити снабдјевен личним заштитним средствима
и то:
– заштитна одјећа,
– чизме,
– шљем,
– рукавице,
– заштитне наочаре.
Сваки радник или лице које улази у јаму мора имати своју индивидуалну преносну лампу.
У циљу заштите запослених, објеката и средстава рада, неопходно је придржавати се свих

важећих прописа и мјера заштите као и упутстава датих од стране техничког руководиоца
задуженог за изградњу објекта.
82/82
ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ
Напомена:
Преузето од "Mineco Project Delivery Team" као подлога за пројектовање
Име и презиме Потпис Печат Наручилац:
.o.o.'' WESTERN MINING ''

:
Извршилац:
Локација истражног поткопа на коти 1025 са геологијом

Датум: Размјера: Прилог 1
Децембар, 2023. год. 1 : 1 000
0
100
5
100
4 0
805
000
101
5
Y: 5 582 076 101
X: 4 804 981
Z: 1025 0
102
5
102
0
103
5
103
40
10
5%
o
45
10
50
10
5
105
0
106
5
106
0
180 m 107
4
804
900
1075
5m
5m 1080
1085
1090
95
10
00
11
0
110
1105
1110
1115
1120
4
804
д.o.o.'' WESTERN MINING ''
Пројектовао: др Слободан Мајсторовић,
800
Бања Лука
дипл.инж .рударства
Извршилац:
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
Цртао РУДАРСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИЈЕДОР
Назив прилога: Назив пројекта:

УПРОШЋЕНИ РУДАРСКИ ПРОЈЕКАТ РУДАРСКОГ
ИСТРАЖНОГ РАДА ОЛОВА, ЦИНКА, БАКРА И ПРАТЕЋИХ
Истражни поткоп К1025 МЕТАЛА ''ЧЕЛЕБИЋИ'' ФОЧА
4 Датум: Размјера:
804 Прилог 2
Децембар, 2023. год. 1 : 1 000
755
100
016
582
6
582
6
a
0
100
5
100
ЗАВРШЕН РАДНИ ПЛАТО

4 0
805
000
2100 m2 101
5
101
ПОЧЕТНИ РАДНИ
ПЛАТО 280 m2
0
102
1 5
20 m 102
0
2
3
103
0,8 m
0,8 m
10 m
5
103
40
10
45
4
10
50
a 10
5
105
0
106
5
106
0
107
4
804
900
1075
1080
016
582
6
100
582
6
1050
1045 ПРЕСЈЕК а - а
ЛЕГЕНДА
1040
1035 1 - УЛАЗНИ ПОРТАЛ (БЕТОНСКА ПОДГРАДА
1030 2 - ТРОДЈЕЛНА МЕТАЛНА ЛУЧНА ПОДГРАДА
1025
4.5 m 3 - ДРВЕНИ ИЛИ МЕТАЛНИ ЗАЛОГ
1025 3.2 m
0.8 m
20 m 10 m
1020 4 - НЕПОДГРАЂЕНИ ДИО ПОТКОПА
1015
1010
1005
1000
10 m
100
40
20
30
50
60
70
80
90
др Слободан Мајсторовић, д.o.o.'' WESTERN MINING ''

: дипл.инж .рударства Бања Лука
Извршилац:
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
РУДАРСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИЈЕДОР
Назив прилога: Назив пројекта:

МЕТАЛА ''ЧЕЛЕБИЋИ'' ФОЧА
Датум: Размјера: Прилог 3

Децембар, 2023. год. 1 : 1 000
R8
4500
38
781,22
3500
ЛЕГЕНДА:
3200
дизел утоваривач
300 канал за воду
1840
темељ од бетона
бетонска подграда
1480
300
500 :
Извршилац:
300
:
3200 Назив прилога: Назив пројекта:
3800 Попречни пресјек улазног портала и
8720 истражне просторије у бетонској подгради

Датум:
Децембар, 2023. год.
Размјера:
1 : 40
Прилог 4
300
3 800
3 500
1 80
0
20 000
87
4 500
20

:
Извршилац:
2200 Назив прилога: Назив пројекта:

Шема улазног портала са
бетонираним почетним
дијелом поткопа Датум:
Децембар, 2023. год.
Прилог 5
Пресјек A-A Пресјек A-A
P = 11,0 m² P = 9,05 m²
A 2400
A 2400
700
22
23 21
320
18 520
17
24 11
19 20
16
25 10 12 19
50
8
8
20 15
74
0
1150
700
9 7
26 9 13 18
2
4
800
3200
2 14
600
600
21 3 1
3500
550 550
8 35
10 700 28 850
6
250
14
250
27 17
B B
800
B 4 6 B
600
600
3 55
0
22 1
650
13 15
28 7 5 16
1300
11 12
1520
455,03
5
800
600
600
750
29 30 31 32 33 34
23 24 26 27
750
25
100
300
300
100
100
600 600 600 600
800 800 800 300 Бушотине

Број Σ Количина
[ком] експлозива [kg]
Σ Дужина
бушења [m]
A Бушотине
Број Σ Количина
[ком] експлозива [kg]
Σ Дужина
бушења [m]
A Σ МИНСКИХ БУШОТИНА,
19,3 67,2
3200
Σ МИНСКИХ БУШОТИНА, 34+1
31,8 84,0
3750 [ком]
27+1
[ком]
ЗАЛОМНЕ МИНСКЕ
Пресјек B-B
ЗАЛОМНЕ МИНСКЕ
БУШОТИНЕ, [ком]
3,2 12,0 Пресјек B-B БУШОТИНЕ, [ком]
6,6 16,8
ПОМОЋНЕ МИНСКЕ ПОМОЋНЕ МИНСКЕ

8 5,6 19,2 9 8,1 21,6
БУШОТИНЕ, [ком] БУШОТИНЕ, [ком]
ПЕРИФЕРНЕ МИНСКЕ ПЕРИФЕРНЕ МИНСКЕ

10 7,0 24,0 13 11,7 31,2 :
БУШОТИНЕ (контурне), [ком] БУШОТИНЕ (контурне), [ком]
ПОДНЕ МИНСКЕ БУШОТИНЕ ПОДНЕ МИНСКЕ БУШОТИНЕ

3,5 12,0 5,4 14,4
(золне), [ком] (золне), [ком]
Сер. Број патрона у Σ Дужина
Сер. Број патрона у Σ Дужина Бушотине
Бушотине дет. бушотини (ком) пуњења [m]
дет. бушотини (ком) пуњења [m]
БРОЈ БУШОТИНА: 1, 2, 3 0 16,5 4,95
БРОЈ БУШОТИНА: 1, 2 0 8 2,4
2400
2400
БРОЈ БУШОТИНА: 4, 5, 6 1 16,5 4,95
БРОЈ БУШОТИНА: 3, 4 1 8 2,4
БРОЈ БУШОТИНА: 7, 8, 9, 10,
БРОЈ БУШОТИНА: 5, 6, 7, 8, 2 40,5 12,15
2 28 8,4 11, 12, 13, 14, 15
9, 10, 11, 12
Инвеститор:
БРОЈ БУШОТИНА: 16, 17, 18, Име и презиме Потпис Печат
БРОЈ БУШОТИНА: 13, 14, 15, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 3 58,5 17,55 "Western mining" д.о.о. Бања Лука
3 35 10,5 Пројектовао др Слободан Мајсторовић
дипл.инж.руд
16, 17, 18, 19, 20, 21, 22 27, 28
Извршилац:
БРОЈ БУШОТИНА: 29, 30, 31,
БРОЈ БУШОТИНА: 23, 24, 25, 4 27 8,1 Цртао
Душко Торбица
дипл.инж.руд Универзитет у Бањој Луци
4 17,5 5,25 32, 33, 34 Рударски факултет Приједор
26, 27
1 ДУЖИНА ЧЕПА ЈЕ ОКО 31 БУШОТИНЕ, ПРИБЛИЖНО 900mm. Назив прилога:
Назив пројекта:
ДУЖИНА ЧЕПА ЈЕ ОКО БУШОТИНЕ, ПРИБЛИЖНО 900mm.
250
3 БУШОТИНЕ СУ ПРЕЧНИКА 32-34mm. 鏦ҙ Шема распореда минских бушотина на челу
БУШОТИНЕ СУ ПРЕЧНИКА 32-34mm. 250

истражног поткопа PK-1025
ПРЕЧНИК ПАТРОНЕ ЕКСПЛОЗИВА PREČNIK 28mm. МЕТАЛА " ЧЕЛЕБИЋИ"- ФОЧА

ПРЕЧНИК ПАТРОНЕ ЕКСПЛОЗИВА 28mm. Датум: Размјера Број прилога:
Дец, 2023. год. 1:20 Прилог бр.6
1088,17

URF Rudarskog Istraznog Rada K 1025

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

URF Rudarskog Istraznog Rada K 1025

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

URF Rudarskog Istraznog Rada K 1025

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Упрошћени рударски пројекат рударског истражног рада олова,

цинка, бакра и пратећих метала "Челебићи" – Фоча

Инвеститор: "Western mining" доо Бања Лука

ПРИЈЕДОР, децембар 2023. године

Пројекат број: 21/1.968/23

ИНВЕСТИТОР: "Western mining" доо Бања Лука

САРАДНИК НА ИЗРАДИ: Душко Торбица, дипл.инж.рударства

Na osnovu 6lana 123. zakona o rudarstvu ("Slu7be-

traJotorovld Du6aua .Slobotlsn

polo*lo-!E je stru6nl- LsPtt

REKTOR UN}VERZ]TI:1'T\ I I]EKAN.I{lII)ARSKO-OCOT-O5I<OC-,-

GnACa.$ICA. socIIALlsrleEA l{fl}us''lltA BssNA

$tpLomglBAIU!' lrqf.ESJ.FAR ffi usleffisTvA

1. УВОД И ПОДЛОГЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ................................................................................ 1

8.1. УТИЦAJ РУДAРСКИХ РAДOВA И OБJEКAТA НA ЖИВOТНУ СРEДИНУ................... 69

СПИСАК ГРАФИЧКИХ ПРИЛОГА

Прилог 1. Локација истражног поткопа на коти 1025 са геологијом

Прилог 2. Истражни поткоп К1025

Прилог 3. Радни плато и улазни дио (портал) истражног поткопа К1025

Прилог 4. Попречни пресјек улазног портала и истражног поткопа са бетонском

Прилог 5. Шема улазног портала са бетонираним почетним дијелом поткопа

Прилог 6. Шема распореда минских бушотина на челу истражног поткопа К 1025

1. УВОД И ПОДЛОГЕ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ

Подлоге за израду Упрошћеног рударског пројекта рударског истражног рада олова,

• Упрошћени рударски пројекат рударског истражног рада олова, цинка, бакра и

"Western mining" д.о.о. Бања Лука

обезбеђена техничка вода за потребе бушења. На локалитету не постоји могућност

Одговорно лице: Сава Мандић

2. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА

У циљу утврђивања резерви одговарајућих категорија олова, цинка, бакра, и

На основу досадашњих истраживања у подручју лежишта Челебићи утврђене су билансне

На наредној слици дат је приказ експлоатационог поља Челебићи на топографској карти.

Слика 2.1. Топографска карта експлоатационог поља Челебићи

Слика 2.2. Топографска карта са приказом микролокације гдје је потребно урадити

3. УКЛАПАЊЕ ПРОЈЕКТОВАНОГ РЈЕШЕЊА У ПРОЈЕКТНА

Овај Пројекат је саставни дио одобреног Пројекта детаљних геолошких истраживања

4. ТЕХНИЧКО РЈЕШЕЊЕ ЗАДАТКА СА ПОДАЦИМА О ЛОКАЦИЈИ

Експлоатационо поље "Челебићи'' је приказано на слици 2.1. и лоцирано је на удаљености

Површина експлоатационог поља износи око 27 километара квадратних.

4.1. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Геолошка грађа експлоатационог поља "Челебићи" је релативно једноставна. Терен у коме

која је избила после формирања андезита у карактеристичним екстензивним тектонским

4.2. СТРУКТУРНО-ТЕКТОНСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Тектонске структуре подручја "Челебићи" су саставни дио Дурмиторске тектонске

распрострањености орудњења. Већина расједа мједеничког система формирана је унутар

4.2.1. Показатељ квалитета стијенске масе (RQD систем)

xi - дужина комада језгра узетих из бушотине дужине 0,1 m или више,

Слика 4.2.1.Одређивање RQD показатеља на основу језгра узорка (по Deere и

Табела 4.2.1. Однос између RQD и квалитета стијенске масе

RQD  115  3.3J v (%)

Важно је напоменути да RQD није добар показатељ квалитета стијенске масе у

4.3. КЛИМАТСКЕ ПРИЛИКЕ

4.4. ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Најзначајније позитивне рељефне форме и дубоко усјечена корита ријека и потока

формиране у њима се празне преко бројних извора који се јављају на контакту са

4.5. САОБРАЋАЈНЕ ВЕЗЕ

До експлоатационог поља води регионални пут Фоча – Челебићи – граница са Црном

4.6. ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Привредни, административни и културни центар подручја је град Фоча. Од значајнијих