Правила наслеђивања.

Монохибридно и дихибридно наслеђивање

Генетика је наука која се бави наслеђивањем и варирањем особина. Назив потиче од лат. речи genesis – порекло.
Особине се прате кроз генерације. Задатак генетике је да праћењем особина кроз генерације утврди колико на
њихово варирање утиче средина, а колико наследни фактор. Поред праћења особина кроз генерације (израда
родословног стабла), истраживања се врше и на цитогенетичком нивоу (анализа хромозома), молекуларном
нивоу (анализа гена и нуклеотида) и на нивоу популације.
Генерација је период развића од зачећа (образовања зигота) до стицања полне зрелости, тј. остављања
потомства (генерацијски период код човека је око 25 година). Творац генетике је Ј.Г.Мендел (1822-1884), рођен
је у Чешкој, завршио природне науке у Бечу, а затим се замонашио. У манастиру у околини Брна наставио је да се
бави научним радом и дошао до важних открића. Година 1900. је година почетка развоја генетике. Пре Мендела
је важила теорија „мешања“ (особине се наслеђују мешањем телесних течности родитеља и не могу се
предвидети). Мендел уводи „партикуларну“ теорију, по којој су особине тачно утврђене партикулама
(честицама, наследним чиниоцима), које ми називамо генима. Наследни чиниоци су у пару, растављају се при
формирању гамета и комбинују при образовању зигота. Од те комбинације зависи испољавање особине код
потомака! Након 8 година истраживања на баштенском грашку, Мендел истиче 2 основна правила наслеђивања:
1. Правило растављања наследних чинилаца (при образовању гамета)
2. Правило слободног комбиновања (при образовању зигота)
Мендел је пратио алтернативне особине грашка (особине које се испољавају на један од два могућа начина, пр.
боја зрна: жута и зелена; облик зрна: глатко и наборано; боја цвета: љубичаста и бела...). Особине је пратио кроз
3 генерације: родитељска (парентерална-Р), прва потомачка (филијална-F1) и друга потомачка (F2).
Кад се прати једна особина кроз генерације реч је о монохибридном наслеђивању (укрштању). У родитељској
генерацији је пошао од чистих сојева , тј. биљака само са одређеним својством. Пр. биљке са глатким зрном
укрштао је са биљкама са набораним зрном( или б. са жутим и зеленим ):

Примењујући основна правила наслеђивања, у F1 генерацији је добио све биљке са једним својством, а у F2-
биљке и са једним и са другим својством у бројном односу 3:1.
Менделови наследни чиниоци су гени (обележавамо их словима А,В,С..). Различити облици једног истог гена су
генски алели ( А, а). Алел А је доминантан, а алела а је рецесиван (скривен). Комбинације генских алела
представљају генотип у ужем смислу (АА,Аа,аа). Особине које пратимо представљају фенотип у ужем смислу
(облик зрна, боја..). Генотипови АА и аа су хомозиготи, а Аа је хетерозигот. АА је доминантни хомозигот, а аа је
рецесивни хомозигот.
Код монохибридног наслеђивања у F2 генерацији се јавља бројни однос фенотипова 3:1, а однос генотипова је
1:2:1.
Правилност у испољавању особина кроз генерације постоји и код дихибридног наслеђивања, када се две
особине прате истовремено (анализирај табелу). Колико се различитих фенотипова јавља у F2 генерацији код
дихибридног наслеђивања?