Ефекат брзог сигнала на примеру стоминог апарата

Транспирација је појава одавања воде у виду водене паре преко надземног дела биљке,
најчешће преко листова. Омогућава хлађење, а и важан је фактор у кретању воде кроз
биљку јер омогућава повлачење воде ка вршним деловима биљке. Транспирација може
бити : кутикуларна ( преко кутикуле ), лентицеларна ( помоћу лентицела, отвора у виду
пукотине у делу где је плута или мртва кора ) и стоматерна ( преко стома ). Стоматерна је
једино контролисана.
Стоме су мали отвори обично на наличју листа, који воде у стомину комору, која је део
сунђерастог ткива. Отвор окружују две ћелије затварачице ( бубрежастог облика,
са задебљалим унутрашњим зидовима ) , а уз њих су две ћелије помоћнице ( сличне
ћелијама епидермиса ). У ћелијама затварачицама су крупне вакуоле и хлоропласти.
Заједно чине стомин апарат.
Отварање и затварање стома регулише се променом притиска ( тургоров притисак ) у
овим ћелијама. Кад се повећава тургоров притисак у ћ.затварачицама, њихови тањи
зидови повлаче дебље и стомин отвор се шири (отвара се). Кад се повећава тургоров
притисак у ћ.помоћницама, оне се шире, потискују ћ. затварачице и стома се затвара
( слика испод ).
Код већине биљака стоме су отворене дању, а затворене ноћу. На светлости
ћ.затварачице су активније ( кључни је плави део спектра који делује на каротеноид
зеаксантин ). Овај пигмент мења облик и активира АТП-азну пумпу у мембрани, која
избацује протоне из ћелије. Тада ћелије затварачице имају већу силу усисавања и у њима
се повећава концентрација јона К ( узимају их из суседних ћелија). То доводи до
повећања осмотског и тургоровог притиска у њима, што доводи до отварања стоминог
отвора. На отварање стома утичу и количина воде у биљци, температура, концентрација
СО2 ...Преко стома биљка обавља и размену гасова ( О2 и СО2 ).
Рад стоминог апарата је пример брзог преноса сигнала код биљака.

стомини отвори