Predavanje br 7 (4 /8.

maj)

1.7 ДРУГИ ЗАДАТАК-ИНВЕРЗНИ ЗАДАТАК

ДИНАМИКЕ
Други задатак – инверзни – основни задатак динамике:
Ако је позната маса материјалне тачке као и силе које дејствују
на њу одредити коначне једначине кретања тачке.
С обзиром да сила у општем случају зависи од положаја,
брзине и времена сматра се да је позната ако је дата
функционална зависност силе од наведених величина:
F  F r,V, t  . (1.7.1)
Решити други задатак динамике значи пронаћи ону коначну
једначину кретања r  r t  која ће, када се у диференцијалну
једначину (1.4.2):
d 2r  dr 
m 2  F  r, , t  , (1.7.2)
dt  dt 

убаце одговарајући други и први изводи као и сама једначину

кретања r  r t  , дати идентитет.
Процес проналажења одговарајућег решења векторске
једначине (1.7.2) зове се интеграција диференцијалне једначине
кретања.
Решити овај задатак значи решити формиране
диференцијалне једначине кретања материјалне тачке масе m под
дејством задатих сила у неком од задатих координатних система
(1.4.5,8).

1.8 ПОЧЕТНИ УСЛОВИ

Приликом интеграције диференцијалних једначина кретања
добија се опште решење које у себи садржи произвољне
интеграционе константе (погледајте табличне интеграла).
Посебно или партикуларно решење је оно које одговара
посебним почетним условима. Кугла коју баци олимпијски
победник креће се по истом закону као и кугла коју Ви баците
разлика је само у почетним условима.
ОСНОВНИ
2 ПОЈМОВИ И ЗАКОНИ ДИНАМИКЕ

Почетни услови одређују почетни положај и почетну

брзину материјалне тачке у почетном тренутку времена t  t 0 .
У Декартовом систему координата почетни услови дати су
координатама почетног положаја тачке M O  xO , yO , zO  и
координатама вектора почетне брзине тачке VO  xO , y O , zO , у
облику:
t  t 0 : x  x0 ; y  y 0 ; z  z 0 ;
(1.8.1)
x  x 0 ; y  y 0 ; z  z 0 ;
У природном систему координата то су почетни пређени
пут и интензитет почетне брзине:
t  t 0 : s  s0 ; V  V0 ; (1.8.2)
Диференцијалне једначине кретања материјалне тачке
описује кретање тачке до тог тренутка док на њу дејствују силе
са десне стране једначине (1.7.2), на пример:
ma  F1  F2  F3 (1.8.3)
Ако у неком тренутку времена t  t1 на тачку почну да
дејствују неке друге силе или нека од постојећих престаје са
дејством од тог тренутка треба саставити нове диференцијалне
једначине кретања:
ma  F1  F2  F4  F5 (1.8.4)
Тај тренутак одређује и нове почетне услове који у
Декартовом систему имају исти облик (1.8.1) само друге
вредности:
t  t1 : x  x1 ; y  y1 ; z  z1 ;
(1.8.5)
x  x1 ; y  y1 ; z  z1 ;
Исто важи за почетне услове у природном координатном
систему:
t  t1 : s  s1 ; V  V1 ; (1.8.6)

1.9 АЛГОРИТАМ РЕШАВАЊА ДРУГОГ ЗАДАТКА

ДИНАМИКЕ
При решавању другог задатка динамике корисно је пратити
следећи алгоритам:
1. Изабрати одговарајући координатни систем.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ЗАКОНИ ДИНАМИКЕ 3

2. Представити положај материјалне тачке у произвољном

тренутку времена и на слици приказати све силе које
дејствују на тачку, спољашње силе и одговарајуће силе
реакција веза, ако везе постоје.
3. Написати почетне услове кретања тачке, почетни
положај и почетну брзину.
4. Одредити пројекције свих сила које дејствују на тачку у
односу на осе изабраног координатног система.
Променљиве силе приказати у облику функција
параметара од којих зависе.
5. Написати диференцијалне једначине кретања и познатим
методама математике пронаћи општа решења.
6. Користећи задате почетне услове одредити произвољне
константе интеграције.
7. За утврђени закон кретања одредити остале тражене
величине у задатку.

1.10 ПРИМЕР ДРУГОГ ЗАДАТКА-КОСИ ХИТАЦ

Коси хитац. Материјална тачка масе m избачена је под
углом α према хоризонту почетном брзином V0 у пољу Земљине
теже. Занемарујући отпор ваздуха одредити:
1. коначне једначине кретања тачке,
2. путању тачке,
3. дужину лета у зависности од угла избачаја,
4. угао под којим ће дужина лета бити највећа.

Решење.
1. Координатни систем Oxyz се постави тако (сл. 6) да је
координатни почетак О у месту избачаја материјалне тачке. Оса
Ox је хоризонтална а раван Oxy се постави тако да вектор
почетне брзине V0 буде у тој равни.
ОСНОВНИ
4 ПОЈМОВИ И ЗАКОНИ ДИНАМИКЕ

Слика 6.
На избачену материјалну тачку током кретања дејствује
само сила Земљине теже: G  mg усмерена вертикално наниже.
Почетни услови према задатку су:
t  0 : x0  0; y 0  0; z 0  0;
(1.10.1)
x 0  V0 cos  ; y 0  V0 sin  ; z 0  0;
Пројекције вектора тежине тачке у односу на изабрани
координатни систем су: G  0,mg,0 тако да су одговарајуће
диференцијалне једначине кретања материјалне тачке према
(1.4.5):
d 2x d 2x
m 2  0,  0,
dt dt 2
d2y d2y
m 2  mg , =>  g, (1.10.2)
dt dt 2
d 2z d 2z
m 2  0,  0,
dt dt 2
Решити постављене диференцијалне једначине значи наћи
оне облике функција:
x=x(t), y=y(t), z=z(t), (1.10.3)
које унете у горње једначине дају идентитет. Прва и трећа
диференцијална једначина у (1.10.2) су истог облика па је и
опште решење ових једначина истог облика, само ће константе
интеграције бити друкчије означене.
После прве интеграције једначина (1.10.2) добијају се
закони промене пројекција вектора брзине:
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ЗАКОНИ ДИНАМИКЕ 5

dx
 C1 ,
dt
dy
  gt  C 3 , (1.10.4)
dt
dz
 C5 ,
dt
а после друге интеграције добијају се општа решења (1.10.3) у
облику:
x  C1t  C 2 ,
1
y   gt 2  C3t  C 4 , (1.10.5)
2
z  C5 t  C6 ,
Произвољне константе интеграције у решењима (1.10.4,5)
одређују се из задатих почетних услова (1.10.1):
0  C 2 ; 0  C 4 0  C6

V0 cos   C1 ; V0 sin   C3 0  C5 .
Коначне једначине кретања материјалне тачке избачене под
углом α према хоризонту почетном брзином V0 у пољу Земљине
теже су:
x  v0 cos t ,
1 (1.10.6)
y   gt 2  v0 sin t ,
2
С обзиром да су константе C5 и C6 једнаке нули трећу
једначину у (1.10.5) је z=0, што значи да се тачка креће у равни
Oxy, односно у вертикалној равни у којој се налази вектор
почетне брзине избачене материјалне тачке.
Преостале три тачке овог задатка припадају области
кинематике и са задовољством препуштам читаоцу наставак.
Анализа решења: Једначине (1.10.5) обухватају сва могућа
решења задатка кретања материјалне тачке под дејством само
једне силе, силе Земљине теже. У зависности од почетних услова
односно вредности угла α и почетне брзине V0 разликују се
следећи облици кретања:
ОСНОВНИ
6 ПОЈМОВИ И ЗАКОНИ ДИНАМИКЕ

Слика 7.
Коси хитац. Ако вектор почетне брзине заклапа оштар
угао са хоризонталом, односно почетни услови су облика (1.10.1)
при чему је V0≠0 и 0<α<900 закон кретања је облика (1.10.6), сл1
Хоризонтални хитац. Ако је: V0≠0 и α=00 , односно вектор
почетне брзине има правац хоризонтале (сл. 7), почетни услови
су облика:
t  0 : x0  0; y 0  0;
(1.10.7)
x 0  V0 ; y 0  0;
Из општег решења (1.10.5) добија се закон хоризонталног
хица:
x  V0 t ,
1 (1.10.8)
y   gt 2 ,
2

Вертикални хитац на више. Ако је: V0≠0 и α=900 , односно

ако вектор почетне брзине има правац вертикале са смером на
више, почетни услови су облика:
t  0 : x0  0; y 0  0;
(1.10.9)
x 0  0; y 0  V0 ;
а закон кретања следи из општег решења (1.10.5):
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ЗАКОНИ ДИНАМИКЕ 7

x  0,
1 (1.10.10)
y   gt 2  V0 t ,
2
Вертикални хитац наниже. Ако је: v0≠0 и α=-900, односно
ако вектор почетне брзине има правац вертикале са смером на
ниже, почетни услови су облика:
t  0 : x0  0; y 0  0;
(1.10.11)
x 0  0; y 0  V0 ;
а закон кретања следи из општег решења (1.10.5):
x  0,
1 (1.10.12)
y   gt 2  V0 t ,
2
Слободни пад. Ако тачка почиње кретање из стања
мировања (V0 =0 ), односно почетни услови су облика:
t  0 : x0  0; y 0  0;
(1.10.13)
x 0  0; y 0  0;
добија се закон слободног пада из општег решења (1.10.5):
x  0,
1 (1.10.14)
y   gt 2
2

Zadatak za 4-8. maj: Коси хитац. Материјална тачка масе

m=0,3kg избачена је под углом α=45 према хоризонту почетном
брзином V0 = 10m/s у пољу Земљине теже. Занемарујући отпор
ваздуха одредити:
1. коначне једначине кретања тачке,
2. путању тачке,
ОСНОВНИ
8 ПОЈМОВИ И ЗАКОНИ ДИНАМИКЕ