SADRŽAJ

Uvod.....šta za čoveka znači pojam lova?

1.Skraćena verzija zakonskih i ostalih propisa o lovstvu....šta je lovište, gde se nesme loviti, režim zaštite divljači...
2.Divljač u našem lovištu...... napr. Fazan: kad se lovi, kako se lovi i čime se lovi...(osnovne karakteristike pojedinih vrsta divljači)
3.Gazdovanje lovištem......šta je gazdovanje lovištem,zimsko i prolećno brojanje divljači,zaštita i prihrana tokom zime, itd....
4. Objekti u lovištu.....tehnički,proizvodni i turistički objekti….
5.Osnove balistike i lovačko oružije.... vrste lovačkih pušaka, municija i optika.....
6.Lovna kultura.....
7.Mere bezbednosti u lovu …..
8. Lovna kinologija.....rase lovačkih pasa……
9. Program edukacije podmladka: povremeni odlasci u lovište van lovne sezone, praktično streljaštvo iz vazdušne puške sa optičkim i mehaničkim
nišanom u papirnu metu ,izgradnja lovno tehničkih objekata, priprema jela od mesa divljači,pokazna nastava obuke pasa ptičara, povremeni dolazak
na časove iskusnijih lovaca i lovočuvara,organizovan odlazak na sajam lova i druge manifestacije itd..
,,Lov nije samo način da se dođe do trofeja,lov je strast,lov je način da se čovek približi prirodi i onom što nam ona nudi.,,
1.ZAKONSKI I OSTALI PROPISI O LOVSTVU
-Lovište je površina zemljišta,vode i šume koja predstavlja lovno-prirodnu celinu gde se uspešno gaje određene vrste divljači.
Lovištem se nesmatraju: naseljena mesta,groblja,javni putevi,parkovi aerodromi, i na selu najmanje 200m od štala i seoskih domaćinstava.
Zabranjeno je loviti divljač u voćnjacima i vinogradima kao i u ograđenim poljoprivrednim površinama kroz koju dlakava divljač nemože da prolazi.
-Za divljači se smatraju divlji sisari i ptice koja se štite i koriste.Zaštitom se obezbeđuju uslovi za opstanak i razvoj određene vrste divljači kao i
zaštita od protivzakonitog korišćenja (krivolov i lovokrađa) .
-Gazdovanje lovištem obuhvata zaštitu i gajenje divljači,uređivanje i održavanje lovišta,lovljenje i korišćenje divljači.
-Gajenje divljači su mere održavanja,obnavljanja i postizanja broja i kvaliteta divljači.
- Obaveza je, sprovodjenje zaštite divljači čiji je opstanak ugrožen.Najčešći uzroci pada populacije divljači su: prirodne nepogode (suša,snežne
padavine,poplave i požari), predatri (svođenje populacije predatora na optimalan nivo),zakonska zaštita (borba protiv krivolova i lovokrađe kao i
režim zaštite divljači lovostajem).
Proglašavaju se sledeći statusi zaštite divljači:
1) trajno zaštićene vrste divljači;
2) lovostajem zaštićene vrste divljači.
Trajno zaštićene vrste divljači (nelovne vrste divljači) zaštićuju se trajnom zabranom lova.
Lovostajem zaštićene vrste divljači (lovne vrste divljači) zaštićuju se zabranom lova u određenom periodu (u daljem tekstu: lovostaj).
Lovostaj divljači ne odnosi se na sitnu divljač iz veštačke proizvodnje na poligonima za lov divljači.
Lovostajem zaštićene vrste divljači su:
1) krupna divljač:
Divokoza, muflon, srna, jelen evropski, jelen običan, jelen lopatar, jelen virdžinijski, divlja svinja.
2) sitna divljač:
(a) dlakava divljač:
- zec - divlja mačka ** - kuna belica - kuna zlatica - jazavac - sivi puh - ondatra - veverica - rakunoliki pas - nutrija - lasica - mrki tvor.
(b) pernata divljač:
- divlja patka kržulja, krdža - divlja patka zviždara - divlja patka gluvara - divlja patka pupčanica, grogotovac - divlja patka riđoglava - divlja guska
lisasta - divlja guska glogovnjača - šumska šljuka *** - divlji golub grivnaš - gugutka - grlica - prepelica - poljska jarebica - fazan - crna liska - sojka
- barska kokica - gačac - veliki kormoran **** - jastreb kokošar **** - siva čaplja **** - siva vrana **** - svraka ****.
3) krupne zveri: vuk *, šakal, lisica.
Trajno zaštićene vrste divljači:
1) sisari: Mrki medved, ris, vidra, hermelin, stepski tvor, dabar, šareni tvor.
2) ptice: jarebica kamenjarka, leštarka, veliki tetreb, divlja patka šiljkan, divlja patka kašikara, divlja patka čegrtuša, divlja guska, mala lisasta guska,
divlja patka ćubasta, barska šljuka bekasina.
Napomena:
* vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na delovima teritorije Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena
divlja vrsta;
** vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena divlja
vrsta;
*** vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači na područjima do 500 m nadmorske visine;
**** vrste koje korisnik lovišta može da lovi isključivo radi sprečavanja šteta u lovištima na površini registrovanog ribnjaka i u lovištima, u skladu
godišnjim planom gazdovanja lovištem.
Lovostajem zaštićenu divljač zabranjeno je loviti: ako je ugožena poplavom,požarom ili snežnim nanosima,nesme da se lovi uptrebom pasa koji nisu
lovački rasni psi i koji nemaju rodovnik i ocenu urođenih osobina,pomoću elektronskih vabilica,upotrebom vojnog naoružanja i vojne municije...
-Svako lovačko društvo utvrđuje pravilnikom polazak u lov sa zbornog mesta kao i povratak iz lova na zborno mesto i to je obaveza svakog lovca.
Dokumenta koja lovac mora imati pri odlasku u lov su: dozvola za lov krupne ili sitne divljači koja glasi na ime vođe grupe,lovnu kartu, važeću
ispravu (ličnu kartu ili pasoš) i člansku kartu.Na zahtev lovočuvara daju mu se dokumenti na uvid.
2.DIVLJAČ U NAŠEM LOVIŠTU
BIOLOGIJA DIVLJAČI
FAZAN:
Fazan je svaštojed i hrani se zeljastim delovima biljaka,insektima,raznim bobicama,glistama,puževima,semenkama a zimi jede zaostale klipove
kukuruza i rasuto zrnevlje.
Prirodni neprijatelji su mu lisica,tvor,divlja mačka,psi lutalice,jastreb kokošar,svraka….
Lov na fazana počinje 1. Oktobra i traje sve do 31. Januara.
Lovi se puškama sačmaricama.U početku se koristi sačma krupnoće 3,0mm ( oznaka sačme 10) a posle, zimi ,koristi se sačma krupnoće 3,5mm
(oznaka sačme . Fazan se lovi najčešće pretraživanjem terena uz pomoć lovačkih pasa ptičara.Fazanske koke se ne love.
POLJSKA JAREBICA:
Jarebica je ptica otvorenih polja. To su ptice porodičnih jata sastavljenih od oba roditelja i njihovog potomstva.Jarebica je svaštojed i hrani se
semenjem korovnih biljaka,zrnevljem sirka i žitarica ali samo ono što padne na zemlju.Hrani se još i insektima i njihovim larvama.
Prirodni neprijatelji su im : lisica,tvor,divlja mačka,psi lutalice,jastreb kokošar,svraka….
Lovna sezona počinje 15. Oktobra i traje do 30. Novembra.
Love se lovačkim puškama sačmaricama i sačmom krupnoće 2,5mm(oznaka sačme 12).Jarebice se love pretraživanjem terena uz pomoć lovačkih
pasa ptičara.Lov na jarebice je veoma atraktivan jer poleću u jatima uz karakteristične zvuke…
Jarebica Kamenjarka je nešto krupnija od Poljske jarebice.Boja perija je pepeljasto-sivo-mrke sa velikom belom flekom na guši oivičeno crnim
perijem.Lovi se u period od 15.Oktobra do 30.Novembra sa lovačkim puškama sačmaricama i sačmom krupnoće 3,0mm i 3,5mm najčešće
pretraživanjem terena.
PREPELICA:
Prepelica je ptica dnevnog ritma sa izrazitom aktivnošću u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima.Život provodi na zemlji,trčeći veoma
brzo a poleće kada je preplašena,tada leti nisko sa kratkim doletom.Kod nas se pojavljuje kao selica.Hrani se semenkama žitarica,trava i korova.
Prepelica se lovi u peridu od 1.Avgusta do 30.septembra.
Lovi se pretraživanjem terena uz pomoć lovačkih pasa ptičara i to rano izjutra i u kasno popodne.
Love se lovačkim puškama sačmaricama i sačmom krupnoće 1,5 i 2.0mm(oznaka sačme 14).
ZEC:
Zečevi su životinje sa pretežno noćnom aktivnošću,slabog su vida ali odličnog sluha i imaju sposobnost MIMIKRIJE (Sposobnost životinja da se
stope sa okolinom tako da su praktično nevidljivi za oko),koja ga štiti od neprijatelja.Zec je biljojed i hrani se leguminozama,povrtarskim kulturama a
zimi glođe koru mladih voćaka.
Lovna sezona počinje 15.Oktobra a završava se 31.Decembra,
Od grupnih lovova primenjuje se lov:prigonom,pogonom,potkovicom i kružnim lovom.
Lovi se lovačkim puškama sačmaricama i sačmom krupnoće 3.0mm i 3,5mm(oznaka sečme je 10 i .
DIVLJA PATKA :
Divlja patka Gluvara- ima kratko telo,krupnu glavu,srednje dug vrat,uska krila kratke i u nazad povijene noge sa jako razvijenim plovnim
kožicama.Perije mužijaka je živih boja sa belom ogrlicom dok je perije ženke kestenjasto-sive boje išarana prugama i pegama.Ona je naša
najpopularnija plovuša i naseljava jezera,stalne bare i tekuće vode čije su obale obrasle trskom.Gluvara je svaštojed i hrani se vodenim
biljem,semenjem ozimih useva,žitaricama račićima i žabama.
Divlja patka Krdža- je najsitnija od svih divljih pataka sa kratkim i zbijenim telom kratkim kljunom i šiljatim krilima.Mužijak ima kestenjastu glavu
sa zelenom maskom a ženka je mrko-pirgasta.
Divlje patke se love u peridu od 1.Septembra do 28.Februara.Love se iz zasede, vabljenjem u toku preleta sa puškama sačmaricama i sačmom
krupnoće 3.0mm.
DIVLJA GUSKA :
Sve ptice guščarice žive na vodi ili pored nje.Divlje guske imaju zbijeno telo i perije,žlezde koje ga podmazuju i plovne kožice.Žive u jatima posebno
u vreme seobe i uvek lete u obliku klina.Sva čula sui m razvijena i odlični su letači.U našim krajevima borave tokom zime.Lov počinje 1.oktobra do
28.Februara. Love se lovačkim puškama sačmaricama i sačmom krupnoće 4,0mm(oznaka sačme 6)
Vrste divljih gusaka: Divlja guska Obična,Glogovnjača,divlja guska Lisasta
GOLUBOVI :
U našem lovišu prisutni su : divlji golub Grivnaš,Grlica i Gugutka.
Imaju kratak vrat,dugačka krila i mali kljun.Odlični su letači i žive u parovima.Golub Grivnaš je selica i dolazi u februaru a odlazi u oktobru.
Grlica je selica i dolazi u proleće.Ponovo je u preletu kod nas u Avgustu.Zadržava se na površinama sa suncokretom.Veoma je atraktivna za lov.
Gugutka je stanarica.Perije na leđima je žuto-mrke boje dok na vratu ima crnu ogrlicu.ŽIvi u parovima,gnezdi se tri puta godišnje.
Love se lovačkim puškama sačmaricama i sačmom krupnoće 2,5mm najčešće iz zasede u suncokretu.Lov počinje 1.Avgusta do 28.Februara osim
Grlice koji traje do 30.Septembra.
JELEN :
Najbolja lovišta jelenske divljači u srbiji su u Gornjem Podunavlju,sremskom delu Posavine,istočnoj Srbiji,Fruškoj gori,Deliblatskoj
peščari,Krađorđevu….
Jelen je skladna životinja,vitkih nogu,izdužene glave,rep je zakržljao a dlaka je leti žuto-crvenkasta a zimi zagasito smeđa.Jelen je isključivo biljojed
preživar,živi u krdima.Razlika između mužijaka i ženke je u rogovlju.Rogovlje predstavlja koštane izraštaje na čeonoj kosti glave kod mužijaka.Prvi
parožak naziva se Nadočnjak,drugi Ledenjak,pa slede Srednjak,Vučijak i Kruna.Jelen odbacuje rogovlje u februaru ili martu.
Jelen mužijak se lovi u period od 1.Avgusta do 15.Februara.
Košuta se lovi od 1.Avgusta do 15.Februara.
Love se puškama sa olučenim cevima sa optičkim nišanom a najmanji propisan kalibar je 7x57mm sa zrnom najmanje težine 11 gr.
JELEN LOPATAR :
Najznačajnija lovišta jelena Lopatara su Karađorđevo,Alija,Vorovo, Dubašnica…
Jelen Lopatar je manji od Ritskog jelena.Iznad Srednjaka ,rogovlje se širi u lopate. Boje je svetlo-smeđe sa belim pegama po telu.
Jelen Lopatar mužijak se lovi u peridu od 1.Septembra do 15.Februara,
Košuta se lovi u peridu od 1.Septembra do 15.Februara.Lovi se sa puškama sa olučenim cevima sa optiškim nišanom.Najmanji propisan kalibar
je 6,2x51mm sa zrnom najmanje težine 6gr.
SRNEĆA DIVLJAČ :
Srna je skladna životinja,boja dlake je plameno crvažena a zimi mrko siva,duža i gušća.Razlika između mužijaka i ženke je u rogovlju koje imaju
srndaći.Srne su biljojedi i hrane se travama,zeljastim biljkama,vrhovima lišća i pupoljcima.Srna je teritorijalna vrsta a mužijaci žive sami.Tokom
zime se grupišu u veća krda.
Srndać se lovi u periodu od 15.Maja do 30.Septembra.
Srna i lane love se u peridu od 1.Semptembra do 31.Januara.
Love se lovačkim puškama sa olučenim cevima sa optičkim nišanom.
Najmanji propisani kalibar je 5,6x41mm sa zrnom najmanje težine 3,5 gr.
Srneća divljač lovi se sa čeke ili vabljenjem srndaća.Trofej srndaća je rogovlje sa čeonom kosti.
MUFLON :
Muflon se uglavnom gaji u ograđenim lovištima zajedno sa jelenskom divljači.Kod nas ga ima u Karađorđevu,Vorovu,Subotičkoj šumi…
Mužijaci imaju snažne rogove povijene unazad.Boja dlake leti je riđastomrka a zimi tamnomrka.Muflon je uglavnom dnevna divljač i živi u
krdima,često je u pokretu.
Muflon je preživar i hrani se uglavnom planinskom travom a vrlo malo i brstom.
Muflon se lovi sa čeke ili iz zaprežnih kola a u zavisnosti od lovišta ,mogu se loviti i prikradanjem.Muflon se lovi u peridu od 1.Januara do
31.Decembra. Lovi se lovačkim puškama sa olučenim cevima sa optičkim nišanom.Najmanji propisan kalibar je 6,3x51mm sa zrnom najmanje
težine 6g.Lov mladih je zabranjen tokom čitave godine.
DIVLJA SVINJA :
Divlja svinja je noćna životinja i živi u većim ili manjim krdima.Divlja svinja je svaštojed i hrani se šumskim plodovima (žirevi),korenjem,zelenim
delovima biljaka puževima,glistama jajima ptica a neretko i lešinama.Trofej divljeg vepra su kljove iz gornje vilice (sekači) i iz donje vilice
(brusači).love se sa čeke i prikradanjem.Ovo je jedina vrsta divljači koja se lovi i prigonom,pogonom uz upotrebu lovačikh pasa goniča.
Divlji vepar se lovi u peridu od 15.Maja do 28.Februara.
Krmača od 1.Jula do 31.Decembra.
Prasad i nazimad love se od 15.Aprila do 28.Februara
Love se lovačkim puškama sa olučenim cevima a najmanji propisani kalibar je 7x57mm sa najmanjom težinom zrna 9,0 gr.
Lov divljih svnja dozvoljen je i oružijem sa glatkim cevima uz preporuku da se iz bezbedonosnih razloga koriste jedinačna zrna.
MRKI MEDVED :Medved je najkrupniji predstavnik zveri kod nas.Naseljava šumske prostore jugozapadne i južne srbije. Telo mu je valjkastog
oblika sa kratkim i mišićavim nogama,krupnom glavom i snažnim vratom.Boja dlake je tamnosmeđe do mrke boje.
Medved je svaštojed i hrani se plodovima jabuka,krušaka,šumskim voćem a od hrane životinjskog porekla voli inekte,larve, jaja i mlade ptice,uginule
životinje…
Zakonomo lovstvu ,medved je svrstan u lovostajem zaštićenu divljač ali zbog male brojnosti,naredbom o lovostaju divljači,lov je zabrnjen tokom
čitave godine.
VUK :
Vuk je prisutan u svim brdsko-planinskim predelima.Naseljava i Deliblatsku peščaru i Vršačke planine.
Vuk je izraziti mesožder i hrana su mu ranjene i bolesne jedinke.U nedostatku hrane,plen mu postaju domaće životinje.Vuk je teritorijalna životinja i
živi u čoporima.Danju se skriva a noću se hrani.
Vuk se najčešće lovi hajkom i čekanjem.Lovi se puškama sa olučenim cevima i sačmaricama sa sačmom krupnoće 4,5mm (oznaka sačme 4).
Na teritoriji Vojvodine lov je zabranjen tokom čitave godine a u Centralnoj Srbiji lov je dozvoljen tokom čitave godine.
LISICA :
Lisica je rasprostranjena u svim našim lovištima.Boja krzna joj je crvenkasto-žućkaste boje.Glava joj je izdužena,uši velike i uspravne,rep joj se uvek
završava obojenim čuperkom.
Lisica je mesožder i hrana su joj: sitni glodari,ptice i njihova jaja,domaća perad u sitna divljač u lovištu.Lisica živi u jazbini koju iskopa ili se useli u
napuštene jazbine jazavca.Zakonom o lovstvu,lisica je svrstana u red divljači van ražima zaštite (dozvoljen lov tokom čitave godine).
Lovi se sa čeke ili vabljenjem u kasno popodne.
Lovi se pučkama sa olučenim cevima i sačmaricama sa sačmom 4,0mm (oznaka sačme je 6).
ŠAKAL :
To izmađu vuka i lisice.Boje je sivkasto-zelenkaste sa dosta smeđe-žutih delova.Hrani se sitnom divljači i njihovim mladuncima,glodarima i
pticama.Ponekad uzima kukuruz I razno voće.Oglašava se ,,baukanjem,,. Lukav je i oprezan,uspešno se krije i brzo beži na svaki znak
opasnosti.Šakal je divljač van režima zaštite i lovi se kao i lisica.
JAZAVAC :
Jazavac ima snažno i zbijeno telo,sitne uši i oči,noge kratke i snažne sa dugim i povijenim kandžama.Dlaka na leđima je sive boje,trbuh je crn,glava
bela sa dve crne pruge.Jazavac je svaštojed hrani se insektima,puževima,glistama,miševima, fazanskim pilićima,šumskim plodovima,voćem itd…
Odstrel Jazavca je dozvoljen od 1.Jula do 28.Februara
 3.GAZDOVANJE LOVIŠTEM
-Lovno gazdovanje zasniva se na planskom i racionalnom korišćenju divljači koji je delimično obnovljiv.Osnovni cilj gazdovanja je da se kroz
gajenje i zaštitu divljači obezbedi ravnomernija trajnost gazdovanja tj. Obezbedi populacija divljači za budućnost.
-Lovna osnova lovišta je dugoročni plan na osnovu kojeg se gazduje lovištem.Godišnji plan gazdovanja donosi se na osnovu podataka o prolećnom
brojnom stanju a sadrži i podatke iz lovne osnove lovišta.
-Brojno stanje sitne divljači ustanovljava se kružnim brojanjem ili prigonom.Kružno brojanje je jednostavnije za ravničarske predele gde se broje
zečevi koji izlaze iz kruga.
-Ustanovljavanje brojnog stanja i polne strukture fazanske divljači se obavlja tako što se unapred odredi površina koja je široka 200m i duga
5km.Brojanje vrše tri lovca sa dobrim psima,dva broje a jedan je evidentičar.Brojanje se vrši u martu mesecu.
Bontiranje je: utvrđivanje realnih mogućnosti određenog staništa za zadovoljavanje životnih zahteva pojedinih vrsta divljači.
Gazdovanje Lovištem, u smislu ovog Pravilnika obuhvata:
- Sprovođenje lovne osnove i godišnjih planova gazdovanja lovištem;
- Određivanje namene površina lovišta, površina rezervata i dinamike zaštite staništa i očuvanja divljači, površina za izgradnju stalnih i privremenih
prihvatilišta za fazanske piliće, površina za ograđivanje za intenzivno gajenje krupne divljači i sl.;
- Stalno praćenje brojnosti i “stanja” fondova divljači u lovištu i vođenje lovne evidencije i statistike;
- Praćenje zdravstvenog stanja divljači i saradnja sa veterinarskom službom (dostava uzoraka i obaveštavanje u vezi nalaza i sl.), preduzimanje
preventivnih i reperesivnih mera i dr.;
- Planiranje, organizovanje i realizacija akcija u lovištu;
- Planiranje, organizacija, realizacija i kontrola obeležavanja granica lovišta, granica rezervata, terena za obuku lovačkih pasa, komercijalnih delova
lovišta, postavljanje, održavanje i zamena
graničnih tabli;
- Planiranje, organizacija, realizacija i kontrola lova za lovce članove udruženja;
- Planiranje, organizacija, realizacija i kontrola lova za lovce turiste;
- Organizacija, realizacija i kontrola odstrela divljači, ocenjivanje trofeja divljači, izdavanje trofejnih listova i vođenje evidencije;
- Ostale mere i aktivnosti koje zavise od specifičnih prilika u lovištu, odredaba zakona, akata Saveza i stanja organizovanosti Korisnika lovišta.
Akcije u Lovištu su:
1. Akcije obuhvaćene stavkom iz finansijskog dela plana gazdovanja lovištem:
“Planirana vrednost uloženog rada i drugih ulaganja lovaca u lovište” i to:
- Izgradnja lovno-tehničkih objekata (visoke čeke, hranilišta..)
- Izgradnja prihvatilišta za fazanske piliće;
- Akcija izgradnje solišta;
- Akcija obezbeđenja vode u lovištu (pojilišta, bunari, vodotoci..)
- Akcija podizanja remiza, polja za divljač, obrada njiva i sl.;
- Akcija hvatanja žive divljači i puštanje žive divljači u lovište;
- Čuvanje prihvatilišta i karantina za unošenje žive divljači u lovište;
- Ostale akcije prilagođene stvarnim potrebama lovišta;
2. Ostale obavezne akcije u lovištu, i to:
- Prolećno brojanje divljači;
- Akcije smanjenja broja predatora;
- Iznošenje animalne soli;
- Akcija obezbeđenja hrane za zimsku prihranu divljači,
- Zimsko prihranjivanje divljači;
- Akcija čuvanja lovišta,učešće u patrolama, pomoć lovočuvarima
- Ostale akcije prilagođene stvarnim potrebama lovišta;
U Lovištu se lovi:
1. Uzgojno - selektivnim odstrelom;
2. Sanitarnim odstrelom;
3. Redovnim i trofejnim odstrelom;
4. Hvatanjem žive divljači;
5. Odstrelom na osnovu člana 10., 17. i 48. Zakona o lovstvu.
6. Redukcionim odstrelom.
Redovni i trofejni odstrel krupne i sitne divljači vrše lovci -turisti i članovi udruženja, a izuzetno i gosti uz prethodnu odluku Upravnog odbora
udruženja.
Uzgojno-selektivni i sanitarni odstrel vrše radnici stručne službe Korisnika lovišta i lovci turisti ukoliko za to imaju interes. Uzgojno-selektivni
odstrel, lovci turisti i članovi udruženja vrše uvek u pratnji radnika stručne službe Korisnika lovišta odnosno lica ovlašćenog od strane Upravnog
odbora udruženja.
Lov upotrebom sokola i drugih ptica grabljivica je dozvoljen u za to lovnom osnovom namenjenom lovištu ili delu lovišta.
U lovištima se može organizovati pojedinačni i grupni lov.
1. Pojedinačnim lovom love se sledeće vrste divljači:
jelen, jelen lopatar, belorepi jelen, srna, muflon, divokoza, divlja svinja i medved.
Pojedinačni lov se obavlja dočekom na zemlji, dočekom na čeki, vrebanjem (pretraživanjem),
vabljenjem i zapregom, uvek uz stručnog pratioca.
2. Grupnim lovom se love sledeće vrste divljači:
divlja svinja, zec, fazan, poljska jarebica, jarebica kamenjarka, šumska šljuka, divlja patka,
divlja guska, grlica, gugutka, prepelica, liska i druge vrste divljači van režima zaštite.
Grupni lov se obavlja prigonom, pogonom i kružnim lovom.
U grupnom lovu je dozvoljena upotreba lovačkih pasa u skladu sa odredbama ZOL-a.
U grupnom lovu učestvuje najmanje 3 (tri) lovca.
Divljač van režima zaštite se lovi se u pojedinačnom i u grupnom lovu.
Dužnost organizatora lova je da upozna sve učesnike u lovu sa pravilima sigurnosti u lovu.
Pravila sigurnosti u lovu su sledeća:
1. Divljač je dozvoljeno loviti lovačkim oružjem i lovačkom municijom;
2. Oružjem se mora rukovati oprezno i odgovorno;
3. Prilikom odlaska do mesta lova, prelaska na drugo mesto, kratkog prestanka lova, boravka u zatvorenim prostorijama, puške se moraju isprazniti
odnosno prelomiti;
4. Puška se puni okrenutih leđi učesnicima lova, tako da se cev drži koso, usmerena cev ima na dole ili gore;
5. Cev puške se nikada ne sme uperiti prema drugom lovcu;
6. Nije dozvoljeno pucati na nisko leteću divljač ili na divljač koja se kreće u pravcu drugih
lovaca i kada se oni time ugrožavaju;
7. Nije dozvoljeno pucati na vodu, led ili smrznuto zemljište u pravcu drugih lovaca;
8. Pre početka lova svakog lovca upoznati sa mestima susednih lovaca i upozoriti ih na zabranu pucanja u određenim pravcima;
9. U grupnom lovu, divljač se ne sme pratiti sa uperenom puškom, sve dok se ne prođe linija
postavljenih lovaca;
10. Ubrzač okidanja (“šneler”) u grupnom lovu se ne sme koristiti;
11. Nije dozvoljeno divljač osmatrati pomoću optičkog nišana na pušci;
12. Prilikom nošenja oružja ruka se ne sme držati na ustima cevi ili na okidaču (obarači);
13. Posle pada puške na zemlju ili u sneg, odnosno podizanja puške, moraju se pregledati usta cevi radi otklanjanja eventualnih začepljenja;
14. Mesto na koje je lovac raspoređen ne sme se napuštati, u vreme lova bez odobrenja stručnog pratioca ili vođe grupe lovaca do završetka (prigona
ili pogona) lova.;
15. Prilikom ušešća u kružnom lovu i u prigonu, puška se mora držati u položaju koso dole ili koso gore.
Učesnike u lovu, prekršioce pravila iz stava 1. i 2. ovog člana, stručni pratilac ili vođa grupe lovaca će isključiti iz lova.
Nije dozvoljen lov divljači:
1. U vreme kada je vidljivost znatno smanjena, usled magle, jake kiše, snega i sl.;
2. Noću, jedan sat pre izlaska i jedan sat posle zalaska sunca, osim divljih svinja, medveda i vuka u noći sa mesečinom, dočekom sa čeke.
Lovostajem zaštićena divljač i divljač van režima zaštite, može se odstreliti samo lovačkim oružjem i lovačkom municijom odgovarajućeg punjenja,
koji odgovaraju odredbama člana 47. ZOL-a.
Divljač van režima zaštite i psi i mačke koji se bez kontrole i bez odobrenja Korisnika lovišta kreću po lovištu, love se u organizovanim akcijama i
prilikom lova na druge vrste divljači.
Lovac -član udruženja obavezan je da svake lovne godine odstreli određen broj divljači van režima zaštite kao i pasa i mačaka koji se kreću lovištem
bez kontrole vlasnika ili odobrenja Korisnika lovišta i to u broju koji odredi nadležni organ udruženja.
4. OBJEKTI U LOVIŠTU
-Lovni objekti ,po nameni mogu se svrstati u sledeće grupe:
1. U lovno-proizvodne objekte spadaju: fazanerije,hranilišta,pojilišta,solišta i prihvatilišta...
2. U lovno-tehničke objekte spadaju: sve vrste čeka,objekti za primarnu obradu i rashlađivanje mesa divljači kao i svi objekti u funkciji lova.
3.U lovno-turističke objekte spadaju: lovački domovi,lovačke kuće i kolibe,restorani...
-Hranilišta za divljač su lovno-uzgojni objekti a služe za smeštaj i izlaganje hrane za ishranu i prihranjivanje divljači.Kada u prirodi nestane hrane ili
se do nje teško dolazi,divljač ima gde da je pronađe ali se istovremeno sprečava napuštanje staništa u potrazi za hranom.Hanilišta za krupnu divljač
najčešće su drvene konstrukcije u vidu jasala, pokrivena i na mestu blizu izvora vode.Hranilišta za sitnu divljač najčešće se improvizuju od priručnog
materijala,od granja i sl. Bitno je da su začtićana od vetra,snega i grabljivica. Od zrnaste hrane iznosi se kukuruz okrunjen i u
klipu,pšenica,suncokret..Od kabaste hrane iznosi se livadsko seno, seno deteline i lucerke (poželjno je da hranilište bude pokriveno da se seno nebi
kvasilo i kvarilo).Hrana treba da bude najboljeg mogućeg kvaliteta a količinu ograničiti brojnim stanjem divljači u lovištu.
-Solišta su namenjena podmirenju osnovnih životnih potreba divljači za soli.Namenjena su krupnoj divljači naročito u vreme rasta rogovlja.So za
razliku od hrane treba izlagati tokom cele godine.Postavljaju se u blizini hranilišta i pojilišta.
-Pojilišta su objekti koji obezbeđuju vodu divljači.Kod izgradnje pojilišta treba se voditi sledećih principa: uhvatiti vodu gde god je moguće a da
gubici sakupljene vode budu što manji (izbegavati osunčana mesta i gde je izraženo strujanje vazduha).
Stabilne čeke omogućavaju detaljan uvid,praćenje stanja i odstrel divljači u lovištu.Na visokoj čeki lovac ne zavisi od duvanja vetra,pogled je mnogo
veći,divljač se može posmatrati duže vremena a preciznost pogodka je mnogo veća.Izgrađuju se od drveta i poželjno je da se uklapaju u ambijent u
kom se nalazi.
5.LOVAČKO ORUŽIJE I OSNOVE BALISTIKE
Prema načinu bušenja cevi,lovačko oružije se deli na:
1.Puške sa glatkim cevima (sačmarice)-Postoje puške sačmarice sa jednom ,dve ili više cevi.Najbrojnija je puška dvocevka sa horizontalno
postavljenim cevima koje se prelamaju pa ih još nazivaju i puške prelamače (položare) jer se prilikom punjenja i pražnjenja prelamaju.Postoje i puške
sačmarice sa vertikalno spojenim cevima (cevi su postavljene jedna iznad druge) koje se nazivaju bok puške ili bokerice.
Lovačke puške sačmarice se po načinu bravljenja dele na dve osnovne grupe:
-Repetirke u koje se metak uvodi u ležište metka repetiranjem zatvarača puške (pumparice,poluautomatske puške ili repetirke sa obrtnočepnim
zatvaračem)
-Prelamače koje se pune i prazne prelamanjem cevi u glavi puške.
Puška sačmarica se sastoji od sledećih delova:
-Glava puške u kojoj je sadržan mehanizam za bravljenje i opaljenje .
–Cev se sastoji od :ležišta metka ( to je deo cevi u koji se smešta lovački metak),konusnog prelaza ležišta metka (to je suženi deo ležišta metka na
ulazu u cev i on sprovodi sačmu u dušu cevi),duše cevi ( to je cilindrični deo cevi.To je osnovna i gatka širina cevi),konusnog prelaza čoka (to je deo
cevi koji cilindričnu dušu cevi prevodi u suženi deo koji se naziva čok) i čoka (to su suženja pri kraju cevi kreću se u rasponu od 0,1mm do
1,1mm).Sačmena zrna, koja prolaze kroz cilindrični deo cevi,se u konusnom prelazu sakupljaju i sabijaju pa na izlazu iz cevi deluju kao uži i gušći
snop prema cilju,koji daje bolji efekat pogodka.Postoje i izmenjivi čokovi koji se uvrću u usta cevi.
-Podkundak se sastoji od drvenog i metalnog dela i služi za učvršćivanje cevi sa glavom kao i za držanje puške pri nišanjenju i gađanju.
-Kalibar označava veličinu prečnika cevi puške i označava se brojevima 12,16,20..
Lovački metak za pušku sačmaricu se sastoji od: čaure (mogu biti plastične i kartonske),kapisle (to je metalni deo koji sadrži inicijalni eksploziv koji
pri udaru udarne igle, momentalno pali barutno punjenje),barutnog punjenja (to je eksplozivni prah koji sagorevanjem proizvodi barutne gasove pod
velikim pritiskom koji guraju projektil ka ustima cevi. ),čepa ( ima ulogu da potiskivan barutnim gasovima ispred sebe gura sačmeno punjenje,zato
čep mora da bude dobar zaptivač kako nebi propuštao gasove sagorelog baruta) i projektila (sačma predstavlja veliki broj olovnih kuglica različitog
prečnika čiji je zadatak da pogode i usmrte divljač,zato krupnoća sačme mora biti usklađena sa krupnićom divljači koja se lovi.Prečnik sačme kreće
se od 1,5 do 5,5mm a postoji i krupnija sačma od 7mm i 8mm.)
Tehnika gađanja puškom sačmaricom: pri gađanju pokretnih ciljeva,mora se uzeti u obzir i brzina kretanja divljači.Pri samom gađanju od momenta
opaljenja puške do momenta dostizanja sačmenog snopa do clja,prođe neko vreme koje zovemo ,,vreme leta projektila,,. Ako je divljač više udaljena
ili je njeno kretanje brže,sačmeni snop će zakasniti za divljači i doći će do potpunog promašaja.Zato treba, divljač koja je više udaljena ili se brže
kreće,preticati sa nišanjenjem a to će već iskustvom doći do izražaja.
Nišani kod pušaka sačmarica čini šina položena na spoljnoj površini cevi sa mušicom na kraju.Lovac ubacuje što brže pušku u zgib ramena tako da
pri tome bude maksimalno tačno uperena u cilj a ostalo čini snop koji je znatno širi nego jedinačno zrno iz kuglare.
2. Lovačke puške kuglare(karabini)- su takvo oružije u kome su cevi iznutra narezane spiralnim žljebovima,naizmenično sa poljima.Namenjeno je za
ispaljivanje municije sa zrnima pri odstrelu krupne divljači. Metak za ove puške sastoji se od čaure sa kapislom,barutnog punjenja i zrna.Razikuju se
po obliku: kratkozrno,duguljasto,šiljato i valjkasto.Jezgro zrna je olovo koje je presvučeno bakarnom košuljicom.Lovački metak za karabin mora
imati tup vrh i košuljicu napred tanku i otvorenu zadnji deo mora biti pojačan i zatvoren.Oznake ovih metaka sastoje se od dva dela: prvi označava
prečnik zrna a drugi označva dužinu čaure,napr 8x57mm.Oznaka ,,R,, označava da je ovaj metak namenjen kuglarama-prelamačama.
Delovi ovih pušaka su: cev,zatvarač sa mehanizmom za opaljivanje i kočenje,sanduka zatvarača i kundaka.
Postoje dve osnovne grupe ovih pušaka: kuglare prelamače a druge su sa sistemom ručnog ili poluautomatskog repetiranja.
Mehanizam zaa opaljenje je uređaj smešten u glavu puške i služi za napinjanje puške,kočenje i opaljenje.Kod lovačke puške kuglare-
prelamače,mehanizam za opaljenje je komplet koji sadrži: udarnu oprugu,udarač,okidač(obarač),elemente za kočenje okidača,polužice za odapinjanje
udarača i udarač sa udarnom iglom. Kod repetirki taj mehanizam sadrži:udarnu oprugu,udarač sa udarnom iglom i sistem kočenja obarača.Obarač
ima ulogu da oslobađa udarnu oprugu,udarač i udarnu iglu koja dovodi do opaljenja metka.
Magacin kod višemetnih karabina služi za dodatne metke i nalazi se ispod sanduka zatvarača.
Mehanički nišani kod lovačkih karabina sastoji se od zadnjeg nišana i prednjeg nišana kojeg čini ,,mušica,, na kratkom stubiću.Zadnji nišan se
pomera po vertikali dok se prednji pomera samo kod upucavanja puške levo i desno.
Optčki nišani omogućavaju bolju vidljivost cilja zbog uveličanja koja mogu da budu od 1x pa sve do 1o-tak i više puta.Oni prvenstveno služe za
gađanje cilja na većim daljinama.
Montaže su veza između puške i optičkog nišana i od njenog kvaliteta zavisi maksimalno iskorišćenje i puške i optičkog nišana.
Tehnika gađanja kuglarama: puca se stojeći sa naslonom ako je divljač dovoljno blizu,ili sa naslonom (ograda čeke,neko drvo ili stalak).Nikako
nesme da se puška naslanja na tvrdu podlogu jer će da odskoči prilikom pucnja što dovodi do promašaja.Bitno je da se zadrži dah,umiri puška kako
bi pogodak bio što precizniji.
Minimalna dozvoljena gramaža zrna za pojedine vrste divljači:
Medved………………………………11,0g
Jelen,divlja svinja………………..11,0g i 9.0g
Jelen lopatar,muflon,divokoza……..6,0g
Srneća divljač………………………..3,5g
Napomena:zabranjeno je loviti divljač sa vojničkim oružijem i municijom.
Dvogledi služe za osmatranje divljači jer je zabranjeno posmatrati divljač kroz optčki nišan da nebi došlo do neželjenog opaljenja puške usled
nehotičnog povlačenja obarača.
BALISTIKA
Balistika je nauka koja proučava ponašanje metka,posle opaljenja kako u samoj cevi tako i posle izlaska iz cevi pa balistiku delimo na:
Unutrašnju-ponašanje metka tokom kretanja kroz samu cev.
Spoljnu-ponašanje metka tokom leta kroz vazduh.
Ciljnu balistiku o ponašanju metka prilikom udara u cilj.
Sačmeni snop se pri izlasku iz cevi širi a krajnji domet efikasnosti je od 45-55m. Efekat nervnog šoka je stanje pri kome divljač pogođena sa više
zrna biva momentalno usmrćena.Ciljevi gađani na različitim daljinama biće pogođeni sa različitim brojem zrna sačme i različitom energijom, tako da
divljač pogođena na većim daljinama biće pogođena sa nedovoljnim brojem zrna sačme pa će nervni šok izostati.Broj zrna potreban za stanje
nervnog šoka kod nekih divljači su:
Zec,pogođen sa najmanje 5 zrna sačme od 3,5m,
Fazan,divlja patka i guska pogođeni sa najmanje 4 zrna sačme od 3,00mm,
Prepelica i jarebica pogođene sa najmanje 4 zrna sačme od 2,5mm.
GRANULACIJA SAČME ZA POJEDINE VRSTE DIVLJAČI I NJIHOVE OZNAKE
Vuk,pas lutalica……………….....br.4………….4,5mm
Lisica,divlja guska………………..br.6…………..4,0mm
Zec,mačka skitnica………………br.8………..…3,5mm
Fazan,divlja patka…………………br.10………..3,omm
Jarebica,divlji golub………………br.12………..2,5mm
Prepelica,bekasina………………..br.14…………2,2mm
Rukovanje puškom se deli na dve grupe: rukovanje pre i posle lova, i rukovanje za vreme lova.Pre lova ,puška mora biti rasklopljena i u futroli kako
bi bila zaštićena od oštećenja i od zloupotrba.Tek pred sam lov,na terenu,puška se vadi iz futrole i sastavlja kako bi bila spremna za upotrebu.Po
završetku lova,puška se rastavlja i stavlja u futrolu te sprema na bezbedno mesto.Svo vreme puška mora biti bez municije i nenapetih čekića.Tokom
lova,po ulasku u lovište puška se puni odgovarajućom municijom i od tada je napeta.Puška se nosi tako da se njome niko nemože ugroziti tj. cevima
okrenutim ka nebu ili zemlji. Pri samom skoku divljači,puška se ubacuje u zgib ramena i nišani se pokrenuta divljač.Odmah posle pucanja puška se
okreće cevima prema nebu ili zemlji.Tako se i prepunjava.Kada se dođe po ulovljenu divljač,pušku treba zakočiti i tek tada se divljač pakuje ranac ili
se kači na visak.Po,ma i koliko kratkom prekidu lova,kada se skupi više lovaca, pušku treba prelomiti kako bi svi prisutni mogli videti da je puška
bezbedna.Nikada se cevi puške ne upiru u druge lovce bez obzira koliko smo sigurni da je prazna… Posle lova,pušku treba očistiti i osušiti suvom
krpom,nauljiti Brunox uljem te detaljno očistiti od gareži i nesagorelih čestica baruta.Posle temeljnog čišćenja,cela se puška dobro namaže
kvalitetnim uljem,ponovo prebriše i odloži na sigurno mesto.
LOVNO STRELJAŠTVO
Ono ima poseban značaj jer podrazumeva trening i utreniranost strelca koja dovodi do manjeg ranjavanja i gubitka odstreljene divljači. Postoje razne
discipline gađanja sa: puškama olučenih cevi ( gađa se u nepokretnu metu siluete srndaća i u pokretnu metu siluete vuka ili vepra), i sa puškama
sačmaricama ( gađaju se glineni golubovi u dve discipline: trap i skeet, a dozvoljena je sačma najvećeg prečnika 2,5mm i težine u metku od 24g).
6.LOVNA KULTURA
Lov divljači obuhvata: osmatranje,traženje,dočekivanje,vabljenje,praćenje,hvatanje žive divljači,odstrel i sakupljanje odsreljene divljači i njenih
delova.
Divljač lovimo lovačkim oružijem,sitnu divljač lovimo sačmaricama a krupnu divljač kuglarama.Lov može biti pojedinačan ili grupni.
Krupna divljač obuhvata sledeće vrste: evropski jelen,jelen lopatar,belorepi jelen,srna,muflon,divokoza,divlja svinja, medved,ris,veliki tetreb i tetreb
ruževac.
Sitnu divljač oduhvata: lisica,šakal,fazan,zec,prepelica,jarebica,divlje patke i guske,golubovi…
Odstrel divljači obuhvata odstrel jedinki u skladu sa planom u cilju održavanja brojnosti,polne,starosne i trofejne strukture populacije određene vrste
divljači.
Lovna godina obuhvata period od 1. Aprila tekuće godine do 31. Marta naredne godine.
Populacija divljači je skup jedinki jedne vrste divljači koje se međusobno razmnožavaju i naseljavaju određeni prostor (lovište).
Sitnu divljač lovimo na nekoliko načina:
Prigonom- lovci se postave u red na polju a pogoniči sa suprotne strane dižu i teraju divljač na lovce.
Pogonom- lovci i pogoniči ili samo lovci postave se u red najčešće u obliku potkovice i kreću se lovnim terenom pucajući tako na divljač koja se
ispred njih diže.
Kružni lov- lovci i pogoniči poređaju se u veliki krug i kreću se ka centru kruga.Lovci pucaju na divljač koja se ispred njih diže sve dok se krug ne
smanji do određene veličine a zatim se na znak organizatora lova, lovci zaustave a pogoniči kreću dalje.Nakon znaka, dozvoljeno je pucanje samo na
divljač koja se probije van kruga.
Krupnu divljač lovimo: Prikradnjem,čekanjem na čekama,vabljenjem i prigonom.
Pri prikradanju moramo voditi računa o tome da sva krupna divljač ima dobro čulo sluha i mirisa pa zato naše kretanje mora biti vrlo tiho i u
suprotnom smeru od vetra.
Čekanjem na visokim čekama, vezani smo za određenu lokaciju,livadu,proseku i sl. gde divljač izlazi ali nas ona slabije primećuje.Na čeku se treba
popeti pre nego što se divljač počne kretati.
Vabljenjem za vreme parenja oponašamo zvuk ženke ili drugog mužijaka i na taj način dovodimo mužijaka ,,pred pušku,, i ova vrsta lova predstavlja
vrhunac lovačkog doživljaja. Korišćenje ulovljene divljači, u zavisnosti od vrste,može se koristiti kao kvalitetno meso a delovi kao trofej.Meso
grabljivica i predatora se nekoristi za jelo.
Postupak sa odstreljenom divljači je sledeći: prvo se krupnijoj divljači vadi utroba da se brže hladi odmah posle odstrela, a sitnoj divljači u toku dana.
LOVAČKI TROFEJI
U lovačke trofeje spadaju oni delovi divljači (predhodno pripremljeni) koji se ocenjuju po međunarodnim formulama CIC-a i to: rogovlje sa čeonom
kosti (nadočnjak, ledenjak,srednjak,vučijak i kruna) kod evropskog jelena, jelena lopatara i srndaća, rogovi sa gornjom vilicom ili dermopreparat
glave sa poprsijem kod muflona i divokoze,zubi očnjaci-kljove (sekači i brusači) kod divlje svinje,lobanja kod lisice,risa,vuka i medveda,krzno divlje
mačke,risa vuka i medveda. Rogovi su rožnati izraštaji na glavi koji stalno rastu u toku celog života a rogovlje je koštani izraštaj koji se odbacuje
svake godine i potom ponovo raste. Ocena trofeja ima svoju pravu vrednost samo u slučaju da je pravilno obrađen i to tako da se može na pravilan
način oceniti po formulama CIC-a ( međunarodni savet za lov i zaštitu divljači). Ocenjivački list je po sadržaju isti kao i trofejni,koristi se kao i kod
ocenjivnja trofeja i ostaje u evidenciji korisnika lovišta.Trofejni list je službeni document propisanog formata i služi kao dokaz o vlasništvu i oceni
trofeja.U zavisnosti od visine ocene ,lovačkim trofejima divljači dodeljuju se medalje pa kažemo da je trofej u zlatu,srebru ili bronzi.
LOVNA ETIKA,PONAŠANJE I OBIČAJI U LOVU
Lovački kodeks je zbir etičkih,moralnih,običajnih i društvenih ponašanja lovca u društvu i prirodnoj sredini,lovu i odnosu prema divljači i
međusobnim odnosima lovaca.Kodeksom se konstituiše sud časti kao poseban organ za zaštitu vrednosti lovstva.
Lovna etika utvrđuje principe odnosa lovca i društvene zajednice,lovca i prirode,lovca i divljači,odnos lovac-lov i lovačko oružije, međusobne
odnose lovaca,lovačka obeležija i druga pitanja etičke,običajne i moralne prirode.
Lovac lovi samo onda, kada je to dozvoljeno sa ispravama i potrebnim dozvolama.Lovac lovi samo onu divljač čiji je lov dozvoljen,vodeći računa da
pri tome ne uništi ili ugrozi opstanak bilo koje vrste divljči u prirodi.Lovac nikada ne progoni,zlostavlja ili namerno uznemirava divljač niti to
dozvoljava drugima.Lovac ne lovi divljač koju neraspoznaje i na koju je lov zabranjen.Lovac puca na sitnu dlakavu divljač samo kada je ona u
pokretu,na pernatu divljač kada je u letu i to ne u jato,već samo u jasno izdvojenu jedinku.Na lovački način se određuje ko je odstrelio divljač tako da
je sitnu i pernatu divljač odstrelio lovac koji je tu divljač poslednji pogodio a trofej krupne divljači pripada lovcu koji je divljač prvi ranio.Prilikom
ranjavanja divljači lov se prekida dok se ranjena divljač ne pronađe i na lovački način ne prekrate muke.Lovački običaji kod nas su lovačko
krštenje ,kada mladi lovac odstreli prvu divljač onda se obavlja krštenje tako da se mladi lovac simbolično udara prutom po turu.Pored ovog postoji I
običaj predavanja odlomljene grančice kada lovac odstreli krupnu divljač.Običaj je da je pratilac umoči u ranu i uz čestitke preda lovcu.
7.MERE BEZBEDNOSTI U LOVU
Mere bezbednosti u lovu propisuje (donosi) korisnik lovišta.Tih mera sigurnosti u lovu moraju se pridržavati SVI učesnici u lovu (organizatori
lova,lovci,pratioci,pogoniči,nosači,vozači….).Mere sigurnosti u lovu se primenjuju od prihvata lovaca u prostorijama korisnika lovišta ili u lovištu,
na putu do lovišta,u lovištu,prilikom povratka iz lovišta i u prostorijama u kojima su lovci smešteni tj. u kojima se odvijaju lovačke aktivnosti.U lov
se uvek ide odmoran,ne pod uticajem alkohola,sa ispravnim lovačkim oružijem,propisanom municijom i ispravnom opremom za lov.U koliko lovac
dođe vidno umoran ili pod uticajem alkohola sa neispravnim oružijem i dr.organizator lova ili lovnik može da zabrani lov nedisciplinovanom lovcu.
Lovačko oružije se puni tek kada lovnik u grupnom ili pratilac u pojedinačnom lovu to odobri.Prilikom punjenja i pražnjenja oružija usta cevi se
moraju okrenuti prema zemlji ili uvis i to u smeru u kojem nema ljudi.U lovištu prilikom lova,na zbornim mestima prekida lova,oružije se nosi sa
cevima okrenutim uvis a za vreme padavina sa cevima ka zemlji.Za vreme doručka ili odmora u lovištu,puške se prazne i prelamaju i mogu se okačiti
na drvo ili na neko bezbedno mesto.Lovački psi moraju biti vezani da se izbegnu međusobne borbe gde može doći do povreda pasa i ljudi ili čak da
dođe do opaljenja nepropisno ostavljenih pušaka.Sa napunjenim oružijem lovac nikada nesme ulaziti u zatvoreni ili poluzatvoreni prostor,u voz u
autobus ili bilo koje prevozno sredstvo. CEV PUŠKE SE NIKADA NE UPIRE U DRUGOG LOVCA ČAK I KAD JE PRAZNA .Divljač se nesme
pratiti preko nišana na pušci i osmatrati kroz optički nišan.Lovac nikada nesme pucati na divljač koja se nalazi na ledu,na smrznutoj zemlji,na snegu
sa ledenom korom ili u magli.Takođe nesme pucati ako divljač leti nisko ili ako leti/trči ka drugim lovcima.Ranjenoj divljači se prilazi po završetku
lova,oprezno i uz prisustvo pratioca jer teško ranjena divljač mođe biti jako opasna po život lovca naročito ako su u pitanju medved,vuk, divlja
svinja,lisica,šakal…
Lovačko oružije i municija, kada lovac nije u lovu,mora se držati zaključano,ne pristupačno deci i drugim licima.
8.LOVNA KINOLOGIJA
Uloga i značaj lovačkih pasa
Kinologija je nauka o psima koja se bavi njihovim poreklom građom i oblikom njihovog tela i fukcijama njihovih organa,zatim rasama
pasa,gajenjem,radnim sposobnostima, kontrolom i evidencijom pasa.Lovci se bave gajenjem čistokrvnih lovačkih pasa pa se zato ova disciplina zove
–lovna kinologija.
Podela lovnih pasa u načim lovištima:
1.GONIČI-srpski,posavski,trobojni,planinski i brak jazavičar
2.JAMARI-jazavičari i terijeri
3.PTIČARI-nemački,engleski,francuski i mađarski
4.CUNJAVCI-špringer i koker španijel
5.APORTERI-labrador retriveri i zlatni retriever
6.KRVOSLEDNICI- Hanoverski i Bavarski
U lovu treba upotrebljavati čistokrvne pse jer su oni odabrani za određenu vrstu rada,po obliku i ostalim karakteristikama,pa su na taj način te
sposobnosti nasledili.Izbacivanjem loših primeraka lovnih pasa iz priploda izbegavaju se loša svojstva a selekcijom vrhunskih se njihove
karakteristike ustaljuju,oplemenjavaju i sigurnije nasleđuju.
Zakon o lovu dozvoljava lov samo sa čistokrvnim lovačkim psima.Evidenciju čistokrvnih pasa i kontrolu ocean pasa s obzirom na njihov spoljašnji
izgled,rasnu pripadnost i radnu aposobnost,vode kinološke organizacije i na osnovu toga se odobrava ili zabranjuje njihovo dalje parenje i
razmnožavanje.Kinološka organizacija vodi evidenciju o prijavi parenja i leglu štenadi,unosi u svoje registre,izdaje dokument o poreklu psa u koji
sudija unosi svoje ocene.Ti dokumenti se zovu Rodovnici i sadrže podatke o rasi psa,polu,datumu štenjenja,četiri generacije predaka,imenu
odgajivača i vlasnika psa, podatak o registarskom broju i ocenu psa.Psi se ocenju za izgled (eksterijer), ocenjuju se nasledne osobine i za primenu
dresure.
Podela lovačkih pasa s obzirom na dužinu dlake dele se u tri grupe:
1.Dugodlaki-po celom telu osim glave imaju manje više talasastu i prilegnutu dlaku svilenkastog sjaja.
2.Oštrodlaki-su sa nešto kraćom,oštrom i tvrdom dlakom.Imaju takođe oštroglavost na glavi i to u obliku brkova.
3.Kratkodlaki-imaju kratku,sjajnu i lepo prileglu dlaku na celom telu.
RASE LOVAČKIH PASA
GONIČI: su psi koje vodič navede na trag divljači dok su drugi lovci na čekama.Pas podiže divljač,glasno ih goni i lovac zna kada mu se divljač
približava.Njihov osnovni zadatak je da traže divljač,nađu, da je podignu i gone pravo ka lovcima.Koriste se samo u brdskim i planinskim predelima
dok su u ravničarskim zabranjeni jer previše uznemiravaju divljač.Kod nas se najviše upotrebljavaju Srpski,Trobojni,Posavski gonič i Brak jazavičar.
JAMARI: su mali psi, jer im je osnovni zadatak rad ispod zemlje.Ulaze u jame lisice i jazavca i po mogućstvu moraju da zadave i izvuku plen.Nekad
je to teško pa im lovac mora pomoći.Najviše se koriste Nemački lovni terijeri.
KRVOSLEDNICI: služe za pronalaženje ranjene divljači po krvnom tragu.To su čvrsti i teški psi a najpoznatiji su Hanoverski i Bavarski
krvoslednik.
CUNJAVCI: su psi koji ispred lovca vredno i energično pretražuju teren i podižu svu divljač bez markiranja.Poznate rase su Koker španijel i
Špringer španijel.
APORTERI: Retriveri su psi koji se uglavnom koriste za aportiranje ulovljene divljači,retki su lovu a više su zastupljeni na izložbama
pasa.Najpoznatiji su Labrador i Zlatni retriever.
PTIČARI:Su relativno veliki psi (58cm-68cm).Od njih se zahteva da u vidnom polju lovca traži divljač,kad je pronađe mora stati kao ukopan i
markirati.Lovac obično pokreće divljač i tada pas nesme da pojuri već da sačeka komandu za aport odetreljene divljači. Navešćemo neke
najzastupljenije rase ptičara u našim lovištima:
POENTER -Plemenit,brz,elegantan pas odličnog nosa.Nazivaju ga još I ,,Kraljem polja,,.Izvanredan aporter i sa suvog i iz vode.
ENGLESKI SETER -Plemenit,elegantnog markiranja i povlačenja za divljači.Pogodan za dresuru a duga dlaka mu omogućava nesmetan lov zimi.
NEMAČKI KRATKODLAKI PTIČAR - Najrasprostranjeniji i najpopularniji pas ptičar među našim lovcima.Lako prima dresuru i može se koristiti
za sve vrste lovova.Uglavnom se koristi za lov fazana,zeca,prepelice,patke guske…itd. Posebno je dobar u pretraživanju gustiša a urođen mu je
perfektan rad u vodi.Veoma je izdržljiv i skladno građen pas.Lepo pretražuje teren sa visoko dignutom glavom.
OŠTRODLAKI NEMAČKI PTIČAR:Najviše se koristi za rad na teškim terenima,neprohodnim šibljacima i tršćacima.Sa njim se uspešno love sve
vrste divljači a posebno divlje patke zimi.Gusta i duga dlaka mu pruža odličnu zaštitu.Takođe ,neki lovci gas uspešno koriste za lov divljih svinja
pogonom.
EPANJEL BRETON -Mali pas,skromnih zahteva a velikih mogućnosti.Brzo se kreće,ima dobar nos i aport i pogodan je za sve terene.
MAĐARSKA KRATKODLAKA VIŽLA-Najviže se koristi u Vojvodini.vrlo vredan pas,dobrog nosa,lak za obuku.
LABRADOR RETRIVER-Specijalista za lov barske divljači,ima izvanredan nos i odličan je plivač.
ZLATNI RETRIVER-Iako ima izuzetne lovne karakteristike više je zastupljen kao kućni pas,ima odličan aport i rad u vodi po svim mogućim
vremenskim uslovima.
BOLESTI DIVLJAČI I LOVAČKIH PASA
Raznoliki su uzroci i uticaji koji dovode do smanjenja brojnosti divljači (nedostatak hrane,vode i mira u lovištu, prekomeran broj
predatora,nepravilan odstrel itd..) a među njima su i bolesti.
SPOLJAŠNJI uzroci nastanka bolesti su:
Mehanički uzroci su: ranjavanje,povrede nastale zamkama,poljoprivrednim mašinama, u saobraćaju,grabljivice…)
Klimatski uzroci su: dugotrajne i hladne zime, poplave, suše, požari, dugotrajne kiše ….
Hemijski uzroci su: gladovanje,kada divljač ne uzima dovoljnu količinu hrane koja sadrži dovoljno proteina, raznorazni otrovi kao što su
pesticidi,herbicidi,insekticidi,veštačka đubriva,industrijski otpad I sl..
Biološki uzroci su:veoma su česti kod nastajanja bolesti ili uginuća.Tu spadaju virusi,bakterije,paraziti…
UNUTRAŠNJI uzroci nastajanja bolesti su:
Poremećaji u pigmentaciji kože,dlake,perija.Zatim nedovoljno razvijeni semnici,slabo razvijeni papci…..
Pažljivim posmatranjem divljači, mogu se prepoznati jedinke koje odstupaju po izgledu ili ponašanju od uobičajenih.Ispitivanja stanja divljači vrše
veterinari a pomažu im lovočuvari i sami lovci.U cilju sprečavanja širenja bolesti u lovištu preduzimaju se koraci neškodljivog uklanjanja
leševa,sanitarni odstrel,isušivanje zaraženih kaljuga i bara a na kraju i samog lovišta.
Ukoliko se vrši neškodljivo uklanjanje leševa na licu mesta treba pribeći zakopavanju (najmanje 1m u zemlju) ili spaljivanju lešine.
Sanitarni odstrel se sprovodi u cilju sprečavanja širenja bolesti.Sanitarnim odstelom uklanjaju se jedinke koje su povređene, vidno bolesne i one na
koje postoji osnovana sumnja da su obolele.Sanitarni odstrel može izvršiti jedino lovočuvar tokom čitve godine.
 Lovne sezone

FAZAN:
Lov na fazana počinje 1. Oktobra i traje sve do 31. Januara.

POLJSKA JAREBICA:
Lovna sezona počinje 15. Oktobra i traje do 30. Novembra.

PREPELICA:
Prepelica se lovi u peridu od 1.Avgusta do 30.septembra.

ZEC:
Lovna sezona počinje 15.Oktobra a završava se 31.Decembra

DIVLJA PATKA :
Divlje patke se love u peridu od 1.Septembra do 28.Februara

DIVLJA GUSKA :
Lov počinje 1.oktobra do 28.Februara.

GOLUBOVI :
Lov počinje 1.Avgusta do 28.Februara osim Grlice koji traje do 30.Septembra.

JELEN :
Jelen mužijak se lovi u period od 1.Avgusta do 15.Februara.
Košuta se lovi od 1.Avgusta do 15.Februara.

JELEN LOPATAR :
Jelen Lopatar mužijak se lovi u peridu od 1.Septembra do 15.Februara,
Košuta se lovi u peridu od 1.Septembra do 15.Februara

SRNEĆA DIVLJAČ :
Srndać se lovi u periodu od 15.Maja do 30.Septembra.
Srna i lane love se u peridu od 1.Semptembra do 31.Januara.

MUFLON :
.Muflon se lovi u peridu od 1.Januara do 31.Decembra.
 DIVLJA SVINJA :
Divlji vepar se lovi u peridu od 15.Maja do 28.Februara.
Krmača od 1.Jula do 31.Decembra.
Prasad i nazimad love se od 15.Aprila do 28.Februara

MRKI MEDVED

Zakonomo lovstvu ,medved je svrstan u lovostajem zaštićenu divljač lov je zabrnjen tokom čitave godine.

VUK :
Na teritoriji Vojvodine lov je zabranjen tokom čitave godine a u Centralnoj Srbiji lov je dozvoljen tokom čitave godine.
LISICA :
Dozvoljen lov tokom čitave godine

ŠAKAL :
.Šakal je divljač van režima zaštite i lovi se kao i lisica.

JAZAVAC :
Odstrel Jazavca je dozvoljen od 1.Jula do 28.Februara

Proglašavaju se sledeći statusi zaštite divljači:

1) trajno zaštićene vrste divljači;
2) lovostajem zaštićene vrste divljači.
Trajno zaštićene vrste divljači (nelovne vrste divljači) zaštićuju se trajnom zabranom lova.
Lovostajem zaštićene vrste divljači (lovne vrste divljači) zaštićuju se zabranom lova u određenom periodu (u daljem tekstu: lovostaj).
Lovostaj divljači ne odnosi se na sitnu divljač iz veštačke proizvodnje na poligonima za lov divljači.

Lovostajem zaštićene vrste divljači su:

1) krupna divljač:
Divokoza, muflon, srna, jelen evropski, jelen običan, jelen lopatar, jelen virdžinijski, divlja svinja.
2) sitna divljač:
(a) dlakava divljač:
- zec - divlja mačka ** - kuna belica - kuna zlatica - jazavac - sivi puh - ondatra - veverica - rakunoliki pas - nutrija - lasica - mrki tvor.
(b) pernata divljač:
- divlja patka kržulja, krdža - divlja patka zviždara - divlja patka gluvara - divlja patka pupčanica, grogotovac - divlja patka riđoglava - divlja guska
lisasta - divlja guska glogovnjača - šumska šljuka *** - divlji golub grivnaš - gugutka - grlica - prepelica - poljska jarebica - fazan - crna liska - sojka
- barska kokica - gačac - veliki kormoran **** - jastreb kokošar **** - siva čaplja **** - siva vrana **** - svraka ****.
3) krupne zveri:
vuk *, šakal, lisica.

Trajno zaštićene vrste divljači:

1) sisari: Mrki medved, ris, vidra, hermelin, stepski tvor, dabar, šareni tvor.
2) ptice: jarebica kamenjarka, leštarka, veliki tetreb, divlja patka šiljkan, divlja patka kašikara, divlja patka čegrtuša, divlja guska, mala lisasta guska,
divlja patka ćubasta, barska šljuka bekasina.
Napomena:
* vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na delovima teritorije Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena
divlja vrsta;
** vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači, osim na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina gde se štiti kao strogo zaštićena divlja
vrsta;
*** vrsta se štiti kao lovostajem zaštićena vrsta divljači na područjima do 500 m nadmorske visine;
**** vrste koje korisnik lovišta može da lovi isključivo radi sprečavanja šteta u lovištima na površini registrovanog ribnjaka i u lovištima, u skladu
godišnjim planom gazdovanja lovištem.
Lovostajem zaštićenu divljač zabranjeno je loviti: ako je ugožena poplavom,požarom ili snežnim nanosima,nesme da se lovi uptrebom pasa koji nisu
lovački rasni psi i koji nemaju rodovnik i ocenu urođenih osobina,pomoću elektronskih vabilica,upotrebom vojnog naoružanja i vojne municije...
-Svako lovačko društvo utvrđuje pravilnikom polazak u lov sa zbornog mesta kao i povratak iz lova na zborno mesto i to je obaveza svakog lovca.
Dokumenta koja lovac mora imati pri odlasku u lov su: dozvola za lov krupne ili sitne divljači koja glasi na ime vođe grupe,lovnu kartu, važeću
ispravu (ličnu kartu ili pasoš) i člansku kartu.Na zahtev lovočuvara daju mu se dokumenti na uvid.