DESANKA MAKSIMOVIĆ

Desanka Maksimović jedna je od najpoznatijih srpskih pesnikinja. Rođena je kod

Valjeva 1898. godine, u porodici učitelja. Vrlo brzo nakon rođenja, s porodicom se
preselila u Brankovinu, gde je provela detinjstvo. Tamo je polazila osnovnu školu,
dok je u gimnaziju išla u Valjevo. Nakon gimnazije, studirala je na Filozofskom
fakultetu u Beogradu i to svetsku književnost, istoriju umetnosti i opštu istoriju.
Nastanjuje dva književna razdoblja: međuratnu i posleratnu (savremenu) književnost.
Prve pesme Desanka je počela da objavljuje u časopisu Misao, još 1920. godine. Prvu
zbirku pesama objavila je 1924. godine pod nazivom "Pesme". Za života je objavila
preko 50 knjiga. Među njima su zbirke pesama, proza za decu i mlade, zbirke
pripovedaka, putopisi i romani. Bavila se i prevođenjem poezije s ruskog, francuskog,
slovenačkog i bugarskog jezika.
Od njenih knjiga treba izdvojiti sledeće:
Pesme (1924), Vrt detinjstva (1927), Zeleni vitez(1930), Pesnik i zavičaj(1946),
Otadžbino, tu sam(1951), Miris zemlje(1955), Tražim pomilovanje(1964), Nemam
više vremena(1973), Pisma iz Norveške (1976), Ničija zemlja (1979), roman Otvoren
prozor(1954) i mnoge druge knjige...

TRAŽIM POMILOVANJE

“Tražim pomilovanje” je zbirka pesama koju je napisala Desanka

Maksimović i objavljena je 1964. godine. U ovoj zbirci se nalazi preko 60
pesama i tematika im je vrlo specifična s’ obzirom da se Desanka
Maksimović pretežno bavila ljubavnom poezijom.
Iako su i ove pesme pune emocija, radi se o drugačijim emocijama. U pitanju
je rodoljubiva poezija, jer pesnikinja u ovoj zbirci vodi ‘diskusiju’ sa
“Dušanovim zakonikom”.
Nakon što je pročitala ovaj dokument, pesnikinja je počela da saoseća sa
onima koji pate te joj se rodila ideja da povede lirsku diskusiju sa ovim
zakonskim aktom. Ona želi da bude glas svoga naroda.
treba imati na umu da je “Dušanov zakonik” ocenjen kao poprilično surov,
barem kada je o kažnjavanju reč.
Desanka Maksimović, u suštini, ovom zbirkom se obraća caru. Pesme su
sačinjene od reči punih topline i nade, kao i razumevanja. Pesnikinja zapravo
traži oproštaj od svih, pa i od samog cara jer je i on poprilično nesavršen.
Analiza zbirke pesama “Tražim pomilovanje” pokazuje odnos ‘malog
čoveka’ i vremena u kojem živi; ali i odnos pojedinca i istorije.
U svakoj od pesama postoje 2 glasa: jedan je glas cara koji je doneo
pomenuti akt, a drugi je glas same pesnikinje. One pesme koje se odnose na
cara počinju sa “O”, dok one koje predstavljaju glas pesnikinje počinju sa
“Za”.
Pesme sa paradigmom “O” prikazuju carsku volju, kazne i milost.
Predstavljaju pesničko viđenje carske volje bila ona pravedna ili ne, jer je to
caru dopušteno. U tim primerima najviše ima nemilosrdne surovosti prema
onima koji su se ogrešili o carsku volju.
Pesme koje u naslovu sadrže “Za” izložene su molbe pesnikinje kojima ona
traži milost i praštanje za: sebra, svrgnute, zemlju kuda vojska prođe,
ismevače, kaluđera, važne, vojnička groblja, pijanice, neshvaćene, bogove,
sedam gladnih godina, itd..
Neke od najupečatljivijih pesama su: Proglas, Za sebra, Za neshvaćene, Za
vojnička groblja, Za nerotkinje, Za pesnikinju i O praštanju.
U gotovo svakom stihu prepoznajemo izrazitu dobrotu i duh humanizma
koji je karakterisao Desanku Maksimović.

ZA VOJNIČKA GROBLJA
Ovo je još jedna refleksivna pesma u kojoj pesnikinja govori o vojničkim
grobljima u tuđini, koja ne smeju biti zaboravljena (iako jesu), te i za njih
traži podmilovanje.
Vojnička groblja su pusta, pa čak iako deluju uređeno zapravo su sumorna i
ubijaju dušu. Autorka se direktno obraća caru i moli za malo pažnje
prema onima koji su dali živote za otadžbinu.
Ova molba je univerzalna jer nisu zaboravljena samo groblja carevih
vojnika, već i vojnika koji su vekovima stradali a sahranjivani su kraj puta i
pod bregovima.
Desanka Maksimović nas na ovaj način opominje na dug prema prošlosti i
prema onima koji su zaslužni za ono što jesmo.

ZA SEBRA

Sebri predstavljaju obične i napaćene ljude koji su neprimetni, koji žive da

bi preživeli. Desanka Maksimović saoseća sa svakim od njih jer je poznato da
su oni vekovima bili ugnjetavani.
Kao argumente u njihovu korist navodi njihovu plemenitost i poštenost, kao
i to da su oni uvek bili i ostali verni svojoj državi.
Car pripadnike ovog društvenog sloja kažnjava vešanjem, dok pripadnike
vlastele za isti greh kažnjava samo posipajem pepela.
Pesnikinja je ganuta položajem u kojem su sebri bili i njihovom sudbinom
koja se nalazi u rukama boga, vlastelina i cara.

ZA NEROTKINJE
Nisu zaboravljene ni žene koje ne mogu da rode decu, ma koliko sanjale o
njima. Pesnikinja je svesna da su one nesrećne i da ih kroz život prati osećaj
praznine.
Pored praznine, one su obeležene osećajem promašenosti, razočaranja i
izgubljenosti.
Tu neostvarenost nadoknađuju time to se posvete drugim stvarima poput
rada ili provoda i uživanja. One zapravo žive u svetu snova i mašte i
naterane su na to zato što nisu dale caru vojnike.